Filozofski fakultetUniverzitet u Beogradu

Seminarski rad iz predmeta Metodika nastave filozofije sa osnovama filozofije obrazovanja IIna temu:Moralno obrazovanje u filozofiji obrazovanja Imanuela Kanta

Profesorka: Studentkinja:Doc. dr. Ljiljana Radenovi Anela Bolta, FS11/64

Beograd, Maj 2015.

U ovom radu baviu se teorijom moralnog obrazovanja koju je Kant izneo u svom Spisu o pedagogiji. Prema Kantovom stanovitu, proces obrazovanja sastoji se iz vie stupnjeva, a trebalo bi biti finalizovan postizanjem moralnog obrazovanja, nakon ega bi obrazovani pojedinac postao moralno ispravna i formirana individua. Meutim, poznato je da se Kant bavio moralom i van filozofije obrazovanja. Nain na koji Kant govori o moralu u okviru svoje etike teorije se razlikuje od naina na koji govori o moralu dok se bavi moralnim obrazovanjem. Problem na koji e ovaj rad biti fokusiran jeste taj da li postoji sukobljenost izmeu Kantove teorije moralnog obrazovanja i njegove etike teorije, kao i da li se takav sukob ukoliko postoji, moe na neki nain prevazii.Kant u okviru svoje pedagoke teorije zastupa tezu da krajnja uloga, odnosno krajnji cilj vaspitanja treba da bude kosmopolitski. Tanije, on ima ideju da vaspitanje a samim tim i obrazovanje individua zaparavo ima ulogu sredstva za postizanje u potpunosti moralnog oveanstva. Kant smatra da, ukoliko bismo sledili njegove instrukcije za vaspitavanje mladih, oveanstvo bi u jednom trenutku, kroz generacije, dostiglo vrhunac moralne ispravnosti. Kant smatra da se ljudi ne raaju ni dobri ni loi, ve da to postaju kroz vaspitanje. Kljuna uloga vaspitanja u postizanju idealno moralnog oveanstva sastoji se u tome da se putem njega formiraju moralni pojedinci koji bi inili moralno ispravno drutvo. Ukoliko bi svaka generacija sledeu vaspitala tako da bude moralno ispravnija od sebe, na taj nain bi svaka sledea generacija bila moralno ispravnija od prethodne i taj proces bi se kumulativno razvijao do trenutka dok ne bi bio dostignut ideal koji bi inilo u potpunosti moralno ispravno oveanstvo.[footnoteRef:2] [2: Kant, Imanuel Spis o pedagogiji, tamparija Davidovi, Beograd, 1922, str 4. ]

Kant vaspitanje pojedinca opisuje kao proces koji se odvija postepeno kroz jasno definisane stupnjeve koji su usko povezani sa stupnjevima deijeg razvoja. Stupnjevi kroz koje pojedinac treba da proe kako bi uspeno zavrio svoj proces obrazovanja jesu disciplinovanje, kultiviranje, civilizovanje i moralizovanje.[footnoteRef:3] Dakle, prolaenjem kroz sve ove stupnjeve vaspitanja, finalno sa moralizovanjem, formira se jedna moralno ispravna individua. [3: Ibid, str 13.]

Kao to smo naveli, za Kanta cilj vaspitanja pojedinca jeste formiranje jedne moralne individue koja e biti deo jednog moralnog drutva. Pitanje koje se namee jeste to ta za Kanta znai biti moralna individua. Kant u svojoj etikoj teoriji moralnu individuu definie kao pojedinca koji sa potpunom autonomijom nad sopstvenom voljom dela u skladu sa moralnim zakonom koji nam je a priori dat. Meutim, ako nam je moralni zakon dat a priori, zato nam je onda potrebno vaspitanje da bi smo inili moralno ispravne postupke? Kant bi nam, verovatno, rekao da nama moralni zakon jeste usaen a priori, ali da ga mi nismo svesni odmah po roenju i da nam je ba iz tog razloga potrebno vaspitanje kako bi smo ovog zakona postali svesni i nauili da u skladu sa njim delamo. Meutim, ovde se, javlja novi problem. Kao to smo ve pomenuli, Kant je moralno ispravno ponaanje individue definisao kao delanje u skladu sa moralnim zakonom putem autonomije volje. Ovo zapravo znai da je za Kanta postupak u skladu sa moralnim zakonom zaista moralno ispravan akko smo mi putem svoje slobodne volje odabrali da u skladu sa tim moralnim zakonom postupimo. Svaki postupak koji bi bio u skladu sa moralnim zakonom, a bio uslovljen heteronomijom volje, odnosno nekim eksternistikim motivima, Kant ne bi smatrao za zaista moralan. Problem koji se ovde moe uoiti je taj da, ukoliko je moralno ispravno pstupanje samo ono koje je uslovljeno autonomijom volje, imamo pitanje kako nas u tom sluaju vaspitanje moe nauiti ispravnom postupanju. Ukoliko postupamo onako kako nam vaspita kae, onda to znai da nismo postupili u skladu sa svojom autonomnom voljom, ve je na postupak uslovljen neim eksternim. Sam Kant u Spisu o pedagogiji, kada govori o disciplinovanju, definie ga kao sredstvo putem kojeg dete usmeravamo da dela u skladu sa maksimama. [footnoteRef:4] Zakljuak koji se namee je taj da mi, putem neke vrste prisile, treba da uimo nekoga da dela u skladu sa svojom slobodnom voljom. Ovakav zakljuak na prvi pogled moe nam delovati potpuno paradoksalno, meutim, Kant je, verovatno, smatrao da deca nisu sposobna da deluju u skladu sa slobodom svoje volje i moralnim zakonom, ali da nakon prolaska kroz proces vaspitanja to postaju. Dakle, vaspitanje je to koje nas dovodi do toga da spoznamo moralni zakon koji je apriorno usaen u nas i da nauimo da u skladu sa svojom slobodnom voljom prema njemu delamo. Kada na ovaj nain pomirimo Kantovu etiku i pedagoku teoriju nailazimo, ini se, na novi problem. Kant u Kritici istog uma govori o tome da se svet, a tako i individua, sastoji od fenomenalnog i noumenalnog. Fenomenalno u individui je ono to sainjava njen emprijiski karakter, dok je noumenalno u individui njen inteligibilni karakter. On kae da je naa fenomenalna strana ono to je determinisano, dok je naa inteligiblna strana ono to poiva na slobodi volje. Iz ovoga sledi da smo mi bia koja su determinisana prirodnim svetom ali u isto vreme posedujemo i slobodnu volju. [footnoteRef:5] On takoe govori da slobodna volja, odnosno autonomija volje, moe poivati iskljuivo na naoj noumenalnoj strani i tada zapravo govori o trascedentalnoj slobodi. [footnoteRef:6] Prema Kantovoj teoriji svet fenomena i nae fenomenalno ja jeste ono koje je empirijsko i na koje se moe uticati, dok je nae noumenalno ja, koje poiva na principu autonomije, ono koje nije podlono spoljanjim uticajima iz fenomenalnog sveta. Dakle, noumenalno ja je ono na kojem poiva trascedentalna sloboda koja je nuan uslov moralnosti. Ono to nam se namee kao problem jeste to kako je mogue da mi putem procesa vaspitanja koji spada u emprijski svet, odnosno svet fenomena, moemo uticati na dostizanje trascedentalne slobode individue, koja poiva u svetu noumena na koji, kako smo ve rekli, empirijski svet nema nikakvog uticaja. [4: Ibid, str 49.] [5: Geisinger, Johanes (2011) Kants Account of Moral Education, Educational Philosophy and Theory, 2012, broj 44, izdanje 7, str 2] [6: Ibid, str 2]

Potrebno je napomenuti da Kant u Spisu o pedagogiji ne govori o transcendentalnoj slobodi i autonomiji volje. Termin sloboda u konetkstu u kojem je Kant spominje u Spisu o pedagogiji ne moe se poistovetiti sa terminom autonomija volje.[footnoteRef:7] Kant u svom pedagokom spisu govori o sloboda koja treba biti kultivisana, odnosno dostignuta putem kultivisanja. On kada govori o slobodi u Spisu o pedagogiji pod tim smatra graansku slobodu, odnosno sposobnost da ivimo kao nezavisni graani. Ipak, moralna sloboda o kojoj govori definitivno poiva na ideji autonomije volje. Kant smatra da smo svi mi predisponirani da dostignemo vrhunac moralnosti.[footnoteRef:8] Stoga bismo mogli reci da je taj vrhunac moralnosti na neki nacin nama usadjen, a putem vaspitanja mi ga otkrivamo i dostizemo. Svakako, obrazovanje spada u empirijsku, odnosno fenomenalnu sferu, meutim, Kant bi nam rekao da ne postoji paradoks u tome da se individua putem emirijskog vaspitanja dovede do toga da dostigne nivo savrene moralnosti koji je uslovljen autonomijom volje koja poiva na ideji transcendentalne slobode. Trascedentalna sloboda je neto to Kant postulira kako bismo uopte mogli govoriti o moralnosti i ona spada u svet noumena. Kao to nam govori u Kritici istog uma na svet fenomena jeste na nekin nain uslovljen svetom noumena koji ne mozemo spoznati i sve u cemu mi operisemo jeste svet fenomena. Mi, dakle, transcedentalnu slobodu ne spoznajemo, niti je mozemo spoznati, ona samo jeste neto to pustiliramo da bismo mogli da govorimo o autonomiji volje i moralnom delanju u sferi fenomenalnog. Stoga, vaspitanje koje obitava u sferi fenomenalnog ni ne treba da nas dovede do spoznaje trascedentalne slobode koja se nalazi u svetu noumenalnog, vec vaspitanje jeste to koje treba da nas dovede do toga da spoznamo moralni zakon koji nam je dat a priori i da naucimo da delamo iz duznosti prema njemu putem autonomije volje. Sva naa delanja, tako i ona savreno moralna odvijaju se u sferi fenomenalnog, istina, ona jesu uslovljena slobodom volje koja obitava na ideji transcedentalne slobode u svetu noumenalnog. ini se da je sutina ta da nas vaspitanje ne ui kako da dostignemo, odnosno spoznamo transcedentalnu slobodu, vec kako da delamo u svetu fenomenalnog putem autonomije volje i potovanja moranog zakona koji su nam ve usaeni. Ovo je zapravo i nain na koji Kant miri determinizam i postojanje slobodne volje. On bi rekao da smo mi determinisani da dostignemo neto putem delanja koje vrimo u skladu sa svojom slobodnom voljom. Dakle, svet fenomenalnog je onaj u kojem operiemo i u kojem se odigrava i vaspitanje, a nai postupci uslovljeni su postojanjem slobodne volje koja poiva u naem noumenalnom ja. [7: Ibid, str. 4] [8: Ibid, str. 4 ]

ini se da sam Kant nije bio svestan tenzije koja postoji izmeu njegove etike teorije i njegove teorije moralnog vaspitanja. On svojom pedagokom teorijom eleo da da instrukcije za ostvarenje naih prirodnih potencijala. Iako naizgled postoji problem mogunosti dostizanja autonomije volje putem navoenja koja dobijamo kroz vaspitanje u empirijskom svetu, zapravo to se ini mogue na onaj sokratski nain gde vaspita ima ulogu da onoga kojeg vaspitava navodi da shvati i prihvati ono za ta je predisponiran.

Literatura:Kant, Imanuel Spis o pedagogiji, tamparija Davidovi, Beograd, 1922.Geisinger, Johanes Kants Account of Moral Education, Educational Philosophy and Theory, 2012, broj 44, izdanje 7-Kant, Imanuel, Kritika istoga uma, BIGZ, Beograd, 1976.Kant, Imanuel, Kritika praktinog uma BIGZ, Beograd, 1979.Kant Imanuel, Zasnivanje metafizike morala, Dereta, Beograd, 2008.