INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARUVISOKOSKOLSKA NASTAVNA JEDINICA U NISU

PRAVNI FAKULTET-SMER KRIMINALISTIKA

SEMINARSKI RAD

Predmet: PRIVREDNI KRIMINALITET Tema: KRIVICNO DELO PORESKE UTAJE

Profesor: Student:Prof.dr Muamer Nicevic Grbusic AleksandraAsistent: Br.indeksa:Maja Grujic 2-600/08

Nis,maj 2010

SADRZAJ:

Uvod................................................................................3 Poreska utaja.................................................................4 Javni prihodi..................................................................8 Porez na dodatu vrednost-PDV...................................10 Izbegavanje poreza.......................................................11 Poreska utaja u Republici Srbiji.................................13 Zakljucak.......................................................................15 Literatura.......................................................................16

2

UVOD

Poreska utaja je veoma zanimljiva oblast privrednog kriminalititeta.Ovo krivicno delo je danas dosta razvijeno i sve vise se desava. Poreska utaja sve vise postaje predmet interesovanja drzavnih organa,institucija,medjunarodnih organizacija,svetske javnosti,naucnika i istrazivaca.

3

PORESKA UTAJA

Poreska utaja ili Defraudacija predstavlja izbegavanje placanja poreza koje se ogleda u laznom vodjenju poslovnih knjiga i evidencija s namerom da se lazno prikazu troskovi, ukupan prihod i dohodak i umanji porezna obaveza.Poreska utaje se, po pravilu srecu kod neposrednih poreza (porez na dohodak, doprinos za socijalno osiguranje i porez na imovinu, javljaju se takodje i kod posrednih poreza putem fiktivnih firmi a krijumcarenje kod posrednih poreza (akcije, carine i porez na promet).Prvi oblik Krivicnog dela poreske utaje sastoji se u davanju laznih podataka o svojim zakonito stecenim prihodima. Vrseci ovo delo samo se formalno udovoljava ovoj obavezi, ali se daju netacni podaci o elementima koji uticu na visinu poreza i drugih doprinosa.Drugi oblik ogleda se u neprijavljivanju zakonito stecenih prihoda. U ovom slucaju ucinilac propusta duznost prijavljivanja poreza bilo tako sto uopste ne podnosi poresku prijavu, bilo da samo delimicno udovoljava ovoj svojoj obavezi, prijavljujuci samo jedan deo. Krijumcarenje ili Kontrabanda u narodu poznatije kao sverc se javlja kada roba koja podleze poreskom i carinskom nadzoru krisom protura, krijumcari i pri tome koriste razne smicalice i nepravilnosti sa namerom da se izbegne placanje odgovarajucih fiskalnih obaveza. Ove pojave se cesto susrecu pod nazivom „siva ekonomija“ koja ustvari predstavlja privrednu delatnost koja se obavlja izvan zakonskih okvira sto ima za posledicu izbegavanje placanja poreskih, carinskih i drugih dazbina od strane subjekata koji se bave ovakvim aktivnostima. 

Načini izvrsenja poreske utajePoreske utaje se najcesce izvrsavaju putem:

  fiktivnih firmi; paralelnih firmi; nedostupnih firmi

laznog ili netacnog deklarisanja robe prilikom uvoza cime se izbegavaju placanja carinske i porezne dazbine u potpunosti.

4

Fiktivne firmeZa Fiktivne firme bi se moglo reci da su to preduzeca koja se smisljeno osnivaju sa ciljem utaje poreza. One su formalno registrovane za obavljanje odredjene delatnosti, ali u stvari imaju samo jedan cilj, a to je izbegavanje placanja poreza i drugih dazbina. Fiktivne firme svojim nezakonitim radom stvaraju probleme i nanose ogromne stete budzetu drzave, cinjenjem poreskih i carinskih utaja, prevara i krivotvorenja. Sam izraz fiktivan je latinskog porekla i znaci izmisljen, promisljen, lazan, pretpostavljen. Ovaj termin se moze dovesti u vezu sa izrazom fikcija koji je takođe latinskog porekla, a znaci preobraziti, izmisliti, izmisljena stvar, lazna pretpostavka. Iznos utajenog poreza racuna se u milionima.Ove firme pocinju intenzivno da se javljaju uporedo sa jacanjem nadzora nad drzavnom granicom. Ukidanjem nekih nelegalnih granicnih prelaza i efikasnim suprostavljanjem odredjenom nacinu vrsenja poreskih utaja i krijumcarenja javio se novi nacin utaje poreza i to putem fiktivnih firmi.Za fiktivne firme cesto se koriste i nazivi fantomske firme ili feniks obaveznici.Najispravniji naziv za ove firme je „nedostupni obveznici“, jer su one u vecini slucajeva legalno registrovane na osnovu cega dobiju poreski i carinski broj, te otvaraju racune u bankama ali zbog laznih adresa na kojima su prijavljene nedostupne poreznim organima.Ovakve fiktivne firme se i formiraju sa namerom da nakon obavljenog prometa i utaje poreza nestanu i zametnu svaki trag koji bi organe gonjenja upucivao na njih. One dakle nemaju nameru da svoju delatnost nastave obavljati i dalje, sto bi organima koji se bave suzbijanjem ovih krivicnih dela omogucilo da prema njima preduzmu odgovarajuce mere u cilju naplate poreza. Praksa je pokazala da bi jedan od nacina sprecavanja ove pojave, bio otklanjanje propusta koji omogucavaju njen nastanak, jos kod same registracije. Uvodjenjem PDV-a (Porez na dodatu vrednost) dosta je smanjen broj krivicnih dela putem fiktivnih firmi jer je PDV najefektniji instrument u sprecavanju njihovog rada.

5

Vrste fiktivnih firmi

U prvu grupu spadaju firme koje su registrovane na nepostojećim adresama ili na nepostojece ili mrtve osobe. Prilikom upisa u sudski registar ove firme se koriste falsifikovanim ili laznim identifikacionim i drugim dokumentima. U drugu grupu fiktivnih firmi spadaju one koje su registrovane na stvarne osobe i na njihovim kucnim adresama. Medjutim, ove osobe nemaju nista sa poslovanjem tih firmi. Inace, na tim adresama ne postoje nikakve poslovne prostorije. Uzroke ovome treba traziti u cinjenici da prema pozitivnim propisima, preduzeca mogu, u ime odredjene osobe, registrovati, na osnovu punomoci i druge osobe. Ova grupa fiktivnih firmi moze se podeliti na dve podgrupe, prema odnosu prema firmi osoba koje su registrovani kao njeni vlasnici. U prvu podgrupu spadaju lica koja svjesno daju drugim osobama punomoć kako bi u njihovo ime mogli registrovati firme. Za datu punomoc, ova lica dobiju novcana sredstva i vise nemaju nikakvih veza sa firmom niti sa osobama kojima su dali punomoc. U drugu podgrupu spadaju lica koja su izgubila licne dokumente ili su im ukradeni. Ovde spadaju i osobe koje su svoje licne dokumente poverile svojim poznanicima radi uclanjenja u neke organizacije i klubove a ovi, zloupotrebivsi njihovo poverenje, iskoriste to kao povoljnu priliku za registraciju lazne firme. Treću grupu fiktivnih firmi cine tzv.krivotvorene firme. One uopste nisu sudski registrovane i moze se reci da su to nepostojece firme u pravom smislu reči. One poseduju lazne pecate, koriste se nepostojecim maticnim brojevima vlasnika, imaju vlasnike nepostojece osobe, medju kojima su cak i strani drzavljani. Takodje poseduju i lazne potvrde o sudskoj registraciji. Na osnovu ovih laznih dokumenata uspevaju otvoriti bankovne racune i dobiti PDV broj.

6

Karakteristike poreske utaje ostvarene putem fiktivne firme, paralelne ili nedostupne

Osnovne karateristike poreske utaje ostvarene putem fiktivne firme su:

Iste su osnovane na osnovu falsifikovanih dokumenata;

Veći broj transakcijskih racuna;

Cesto posluju sa regularnim firmama kupujuci sve;

Najcesce roba zavrsava na crnom trzistu (gde joj se gubi svaki trag);

Tesko se dolazi do odgovornih osoba.

Mere kojima se sluze organi zaduzeni za sprecavanje poreskih utaja su:1. Edukacija poreznih obveznika; 2. Informisanje poreznih obveznika; 3. Stvaranje svesti kod poreznih obveznika o neminovnosti poreza; 4. Pretnja represivnim merama.

Nadzorne mereNadzorne mere mozemo svrstati u dve grupe koje su od velike koristi za sprecavanje poreskih utaja:

Stalne kontrole i nadzor; Kontrole i nadzor sestomesecnog obracuna.

Represivne mere Nakon sto se porezni obveznici nisu pridrzavali zakonskih obaveza, pristupa se represivnim merama u koje spadaju:

  novcana kazna; kazna zatvora; zabrana obavljanja dalje delatnosti; oduzimanje predmeta imovine stecene krivicnim delom; nemogucnost obavljanja odredjene delatnosti – trajna.

7

Metode rada otkrivanja poreskih utajaOd važnosti je: kadrovska osposobljenost (dobra politika zapošljavanja, obuka,

unapređivanje, plaćanje itd.); savremena matematicko – tehnicka sredstva; savremeni informacioni sistem i jedinstvena baza podataka; saradnja i koordinacija sa drugim organima; efikasnost i brzina delovanja istraznih jedinica

Izvori informacija u vezi poreskih istraga Izvori informacija kojima se služe pripadnici Sektora za provođenje i

postovanje carinskih i poreznih zakonskih propisa su:  

Drugi organi uprave; Organi za obavestavanje; Elektronski mediji, interneti; Istrazno – operativne radnje (pracenje, nadzor, itd.); Indicije do kojih dolazimo na osnovu saznanja gradjana.

 

JAVNI PRIHODI

Krivicna dela iz oblasti javnih prihoda predstavljaju izrazitu opasnost za svako drustvo, razjedinjavaju ekonomsku osnovu drustva i uzrokuju poremecaje u ekonomskom sistemu.Ona su prisutna u svim zemljama bez obzira na oblik drustvenog uredjenja.Postojanje prilcno velikog obima izbegavanja placanja javnih prihoda ocigledno izaziva posledice, koje po svom znacaju mogu da budu ozbiljne za datu nacionalnu privredu. Izbegavanje placanja javnih prihoda u znatnoj meri utice na slabljenje ekonomske osnove drustva, sto pokazuje socijalne razlike koje izazivaju nezadovoljstvo gradjana, dovode do odredjenih socijalnih napetosti i remete medjuljudske odnose. U danasnje vreme stvara se sloj bogatih ljudi. Njihovo bogacenje cesto ima koren u izbegavanju placanja javnih prihoda.

8

Faktori krivicnih dela iz oblasti javnih prihoda

Prvu grupu cine uzroci koji su nezavisni od obaveznika javnih prihoda, koji se mogu nazvati objektivnim uzrocima gde spadaju:

1. ukupno ekonomsko stanje, 2. visina poreskog opterecenja (sto je veca, cesca su i krivicna dela), 3. stabilnost stopa javnih prihoda, 4. oblik javnog prihoda, 5. jednakost tretiranja obveznika javnih prihoda u drustvenom i privatnom sektoru.

Pored toga, imamo i prisustvo „sive ekonomije“ i namena trosenja sredstava prikupljenih porezom i sl.

Drugu grupu cine oni elementi koji zavise o licnosti obveznika: 1. egoizam i teznja za sticanjem profita, 2. porezni moral, 3. nepostojanje svesti o opravdanosti javnih prihoda i shvatanja o pravicnosti fiskalnog sistema. Subjektivni faktori, posmatrani u svom jedinstvu, daju pravu sliku motivacije obveznika da izbegne placanje dela ili celog iznosa obaveza na ime javnih prihoda.

Uslovi koji uticu na pojavu krivicnih dela iz oblasti javnih prihoda

Kao uslovi krivicnih dela iz oblasti javnih prihoda u praksi najcesce se javljaju sledeci: 1. slaba preventivna borba; 2. nedovoljna strucnost i opremljenost poreske i carinske administracije; 3. nedovoljna aktivnost i efikasnost organa otkrivanja, gonjenja i presudjivanja ovih dela; 4. nedovoljna razradjenost i razvijenost ekonomskog i pravnog sistema; 5. nepridrzavanje principa/zakonitosti u radu pojedinih organa; 6. odsustvo mobilizacije i aktiviranja javnog misljenja na suzbijanju ovih krivicnih dela; 7. blage kazne; 8. preterano administriranje.

9

POREZ NA DODATU VREDNOST-PDV

Porez na dodatu vrednost (PDV) je neto svefazni porez na potrosnju.Za razliku od poreza na promet kojeg je zamenio PDV ovde se radi o porezu koji se zaracunava i placa kontinuirano u svim fazama proizvodno-prometnog ciklusa i od svih ucesnika u tom prometu. Izlazni PDV je iznos PDV-a koji se zaracunava primaocu dobara i usluga na izlaznoj fakturi.Ulazni PDV je iznos koji je obracunao isporucilac dobara ili usluga na ulaznoj fakturi.Ako je izlazni PDV veći od ulaznog, na kraju poreznog perioda nastaje obaveza placanja PDV-a koji predstavlja razliku izmedju izlaznog i ulaznog PDV-a.Porezna obaveza nastaje u momentu isporuke dobara ili usluga,u trenutku izdavanja fakture odnosno u momentu i na nacin propisan Zakonom o PDV-u.Lazni(fiktivni izvoz), roba nije izvezena,a u poslovnim knjigama je prikazan izvoz iz razloga sto je izvoz oslobodjen PDV-a,odnosno izdata je faktura sa nultom stopom.Izdavanje laznih poreznih faktura koje glase na nepostojece kupce sa umanjenim izlaznim PDV-om.Pribavljanje ulaznih faktura od nepostojecih dobavljaca u cilju povecanja ulaznog PDV-a radi umanjenja konacne obaveze za PDV prelamanjem ukupnog ulaznog i ukupnog izlaznog PDV-a. Prikazivanje manje vrijednosti robe (naročito prilikom uvoza) radi umanjenja osnovice za obračun PDV-a.Lazno prikazivanje preplate/kredita u mesecnim PDV prijavama radi neosnovanog traženja povrata PDV-a.Neosnovano prikazivanje ulaznog PDV-a na koji nema pravo dobitka.Netacno i nepotpuno vodjenje poslovnih knjiga koje za posledicu ima veci ulazni od izlaznog PDV-a,tako da obveznik nema obavezu placanja PDV-a i dolazi u situaciju da mu se vrati porezni kredit ili je obaveza za PDV simbolicna u odnosu na stvarnu.

10

IZBEGAVANJE POREZA

Izbegavanje placanja poreza podrazumeva delovanje u skladu sa poreskim zakonom i javlja se u dva oblika:

1. prihvatljiva evazija2. neprihvatljiva evazija

Prihvatljiva evazija je zakonodavac predvideo, cim je tako formulisao zakonsku normu. Neprihvatljiva evazija iako je zakonita, nastaje kao posledica vise cinjenica koje se medjusobno suocavaju. To znaci da u poreskim propisima postoje odgovarajuce pravne praznine tako da postoji mogucnost da onaj ko treba da primeni propis placa poreske savetnike i vrhunske strucnjake koji dobro poznaju materiju da mu pronadju sto bezbolniji, laksi i jeftiniji prolaz kroz poreske propise.Zakonito izbegavanje poreza se pojavljuje u razlicitim oblicima:

1.Pronalaženje praznina ili rupa u zakonskim propisima Zbog manjkavosti, nedorecenosti, nepreglednosti i nejasnoca poreskog sistema. Koristeci se uslugama dobro placenih poreskih savetnika, poreski obveznici na razne nacine nastoje iskoristiti nedorecenosti u zakonu koje su najcesce prisutne kod biranja jednokratnih ili uvodjenja novih poreskih oblika, kako bi prihode od poslovanja prikazali u sto manjim, a rashode u sto vecim i na taj nacin smanjili poresko opterecenje i izbegli placanje poreza.2.Poreski beg (engl. tax flight) Zbog razlicitih poreskih stopa koje se primenjuju na istu visinu poreske osnovice. Uvodjenjem poreskih pogodnosti na podrucju odredjene teritorijalne jedinice, moze se uticati na rast i razvoj tog podrucja, podsticanjem obavljanja one privredne delatnosti koje nema ili je slabo razvijena. Izbegavanje placanja poreza nece dovesti poreskog obveznika u sukob sa zakonskim propisima ni u slucaju kada poreski obveznik svoju privrednu delatnost pocne obavljati u inostranstvu u tzv. poreskim oazama, kao sto su to u svetu poznati gradovi/drzave: Monaco, Lichtenstein, San Marino,Kipar, Bahami ili ako promeni prebivaliste u inostranstvo radi nizeg poreskog opterecenja.

3. Zakonom organizovane evazije Kada drzava poreskim propisima i zacrtanim ciljevima poreske politike zeli postici odredjene, unapred predvidjene, reakcije poreskih obveznika koje mogu biti usmerene na odustajanje od kupovine, odnosno preorijentaciju na potrosnju nekih drugih proizvoda. Tako se radi ocuvanja zdravlja ljudi visokim poreznim stopama moze uticati na manju potrosnju duvanskih proizvoda i alkoholnih pica.

11

4. Smanjenje ili odustajanje od potrošnje određenih domaćih i stranih proizvoda Povecanjem poreznog opterecenja nastoji se smanjiti potrosnja za nekim proizvodima kako bi se na taj nacin povecao izvoz i/ili zastitili domaci proizvodi visokim uvoznim troskovima, ako je to cilj poreske politike. Smanjenjem potrosnje odredjenih proizvoda drzava moze pozitivno uticati na dugovnu i potraznu stranu trgovinskog i platnog bilansa.IZBEGAVANJE PLACANJA POREZA NA PRIHODobuhvata dva osnovna principa:

1. Odlaganje placanja Novac danas vredi vise nego sutra. Shodno tome, uvek je bolje, ukoliko je to moguće, da se porez odgodi. Za to postoji nekoliko razlicitih načina:

• Racunovodstveni trikovi Racunovodstveni mehanizam se moze koristiti za odlaganje datuma kada ce se prihodi iskazati. Tipican primer jeste kupovina na otplatu. Jedan od nacina da se odlozi placanje poreza na kapitalnu dobit ostvarenu prodajom neke imovine jeste odlaganje datuma na koji je definitivno doslo do njenog prenosa ukoliko se vlasnistvo ne prenesi sa prodavca na kupca sve dok prodavac ne primi sav novac, prodavac ce biti u mogucnosti da odlozi placanje poreza na kapitalnu dobit .

Kapitalna dobit i odlaganje plaćanja poreza Mogucnost oblaganja placanja poreza na kapitalnu dobit smanjuje efektivnu poresku stope za 25 odsto. Kapitalna dobit se oporezuje tek nakon realizacije, odnosno, tek kada se imovina proda. Porez na kapitalnu dobit placa se na razliku izmedju prodajne i kupovne cene. U nekim slucajevima kada vrednost kupljenog kapitalnog dobra znacajno poraste moze biti bolje da se ta imovina iskoristi kao zalog a ne da se proda kako bi se obezbjedila neka druga (potrebna) dobra. 2. Poreska arbitraza Izraz arbitraza odnosi na situacije kada postoji sigurna dobit - situacije koje ne nose nikakav rizik. Poreska arbitraza podrazumeva koriscenje prednosti koju omogucavaju razlicite stope po kojima se oporezuje razlicite vrste prihoda i razliciti pojedinci.

12

PORESKA UTAJA U REPUBLICI SRBIJI

Utaja poreza,svojim delovanjem i nacinom ispoljavanja,moze doci do razmere koje ugrozavaju odredjene elemente drustveno-ekonomskog sistema jedne zemlje.Posledice utaje jedne zemlje su mnogostruke:ugrozavanje demokratksih institucija,blokiranje reformi,rusenje medjunarodnog ugleda zemlje,razarenje moralnih i etickih vrednosti drustva,socijalno raslojavanje,rast kriminala u oblasti poreza,budzetski deficit,sirenje nepoverenja gradjana prema vlasti,njenim organima.Postupci obveznika u slucajevnima poreske utaje svode se na sam cin neplacanja poreza ili na propustanje da se postupi u skladu sa zahtevima poreskog upravnog odnosa,koje su poreskom duzniku nametnuti da bi se obezbedilo da poreska obaveza bude ispunjena(da podnese poresku prijavu,da uredno vodi poslovne knjige,da dopusti poresku kontrolu i slicno).1Nedozvoljena poreska utaja se sastoji u svesnom ili zeljenom nastojanju da se umanji ili sasvim izbegne izvrsenje postojace poreske obaveze.2 Oblast poreskih prihoda drzave je kljucna za funkcionisanje drzave i njen prosperitet,zato je svaka drzava zainteresovana da ovu oblast sto bolje uredi i obezbedi stabilne izvore finansiranja svojih potreba.Porez za dohodak gradjana obuhvata sledece vrste prihoda:zarade,prihode od poljoprivrede i sumarstva,od samostalne delatnosti,od autorskih prava i prava industrijske svojine,od kapitala,od nepokrenosti,kapitalne dobitke i ostale prihode.Podrucje izbegavanja javnih prihoda je prilicno siroko i pokriva sve momente koji se mogu oznaciti kao prilika da se javni prihod izbegne i prisutno je u svim oblicima privredjivanja.3Velike mogucnosti za utaju poreza postoje kada se placanja vrse gotovinski,a narucito izmedju fizickih lica.Poslodavcni vrse isplatu zarada bez evidencije i najcesce je za rad na “crno”.Radnici ne zasnivaju radni odnos sa poslodavcem,a to znaci da poslodavac ne placa poreske ibaveze na njihove zarade.Za radnike koji su prijavljeni,koji su evidentno zasnovali radni odnos,poslodavac je u obavezi da obracuna i plati porez i doprinose zarade.Utaja poreza postoji i u oblasti estradne umetnosti,sporta,igara na srecu.Estradni umetnici cesto svoje usluge u zemlji i inostranstvu naplacuju na crno,posto prihode sa koncerata i dr.manifestacija naplacuju gotovinski,bez evidentrianja transakcija.veliki broj sportista i sportskih radnika ostvaruju enormne prihode,a to ne iskazuju kroz poresku prijavu.

1 Popovic, D.,(1997) Nauka o porezima I poresko pravo, Beograd, str.452.2 Petrovic, M., (1982) Finansije I finansijsko pravo, Zbornik radova, Osijek, str. 27-28. 3 Kulic, M., cit dela. Str. 247.

13

Priredjivanje igara na srecu predstvalja oblast drustvenog zivota koja je primamljiva,kako zbog velike zainteresovanosti i ogromnog broja ucesnika,tako i zbog visokog profita koje ostvaruju pojedinci priredjivaci ovih igara.4 Organizator koristi niznacina da bi prikrio ostvareni prihod,odnosno isplaceni dobitak.U poslovnim knjigama se pokazuje samo deo poslovanja.

ZAKLJUCAK:4 Banovic, B., (2002) Obezbedjivanje dokaza o kriminalistickoj obradi krivicnog dela privrednog kriminaliteta, Beograd str. 102.

14

Utaja poreza je pratilac svih drzava i svih sistema.Kako se drzava menja i razvija,menjaju se i pojavni oblici izbegavanja poreza.Kriza drzavnih prihoda odrzava pad prizvodnje i prometa.U uslovima prolazne epohe raznovrsnih formi tranzicije javljaju se novi oblici poreske utaje.Dolazi do poreske reforme u zemljama tranzicije i namece se kao nuznost.Cilj reforme je radikalno nizi nivo poreza,sire osnovice,jednostavnije poreske strukture i modernizovanje poreske administracije.Poresku strukturu je nepohodno podjenostaviti.Porezi moraju pokazati vremensko trajanje.Ceste izmene poreskih oblika pokazuju nesposobnost i lutanje poreske vlasti.Cvrsta resenost vlade da odrzi poreze na niskom nivou i da ih podjednostavi,kao i jacanje poreske administracije,garant su uspeha u borbi vlasti sa nosiocima utaje.

LITERATURA:

15

1.Kriminalisticka metodika,Prof.dr. Mico BoskovicPolicijska akademija,Beograd,20052.Bezbednost,casopis Ministarstva unutrasnjih poslova Republike Srbije,Beograd,20093.www.google.com/poreska utaja

16