PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

2015.PROJEKAT IZGRADNJE SIGURNE KUE

SADRAJ

1. Uvod 22. Predmet projekta 23. Projektna povelja 34. Hijerarhijski plan rezultata 45. Upravljanje rizicima projekta 56. Upravljanje kvalitetom 67. Zakljuak 6

SADRAJ

UVOD3ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA4Analiza pojedinacnih finansijskih izvetaja4Projektovanje performansi4Praenje i kontrola uprave5RELATIVNI FINANSIJSKI POKAZATELJI5Profitabilnost5Likvidnost6Aktivnost7PRIMER ANALIZE PROJEKTA8PREDMET PROJEKTA8PROJEKTNA POVELJA8HIJERARHIJSKI PLAN AKTIVNOSTI9UPRAVLJANJE RIZICIMA10UPRAVLJANJE KVALITETOM11ZAKLJUAK11LITERATURA12

UVOD

Nasilje u porodici je ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice. Nasilje u porodici ne poznaje granice u pogledu rasa, klasa, dobi, seksualne orijentacije ili pripadnosti drutveno-ekonomskom sloju. Iako u naoj zemlji ne postoje pouzdani statistiki podaci, raspoloiva saznanja ukazuju na to da je ovaj oblik nasilja u znaajnoj meri prisutan i kod nas, da ima sve ozbiljnije posledice i da su njegove rtve daleko ee ene i deca nego mukarci.Sigurna kua omoguava eni da prestane podnositi nasilje, raskidanje veze sa nasilnikom. Prua emotivnu i fiziku sigurnost, omoguava da ena shvati svoju situaciju i donese odluku za sebe. ene se u tim kuama oporavljaju, razmenjuju iskustva sa drugim enama i time izlaze iz izolacije i stiu samopotovanje, potrebno radi izlaska iz situacije nasilja.Prva sigurna kua otvorena u Beogradu 2000. godine, i od tada su u Beogradu sagraene jo 3 sigurne kue. Pored glavnog grada, u Srbiji postoji jo 8, i to: U Vojvodini: Panevo, Zrenjanin, Novi Sad i Sombor U Centralnoj i Junoj Srbiji: Kragujevac, Ni, Jagodina i abac.

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA

Osnovni korisnici finansijskih izvetaja su investitori i kreditori. Finansijeri koriste finansijske izvetaje da bi dobili sliku o bonitetu finansijskog poloaja preduzeca. U centru panje investitora je zaradjivacka snaga (profitabilnost). Kreditori koriste finansijske izvetaje: za procenu kreditne sposobnosti (solventnosti) za ocenu lukrativnosti (zarade) ulaganja za kontrolu uprave preduzeca.

Analiza pojedinacnih finansijskih izvetaja

Pojedinani finansijski izvetaji daju razlicite informacije o bonitetu finansijskog poloaja sponzora projekta. Bilans stanja daje nekoliko informacija korisnih za ocenu solventnosti sponzora projekta. Za bilans stanja primarno su zainteresovani kreditori. U pitanju su sledece informacije: daje grub uvid u likvidnost, koji se dobija iz odnosa tekue i trajne aktive. strukura pozicije tekue aktive takoe daje uvid u likvidnost. raun Sopstveni kapital daje uvid u knjigovodstvenu vrednost preduzea (ili neto imovinu). Bankari koriste pravilo da knjigovodstvena vrednost mora biti 3 puta vea od vrednosti kredita. analitika rauna Sopstveni kapital daje uvid u zaraivaku snagu preduzea.

Zlatna pravila analize izvetaja o novcanim tokovima:1) na nivou preduzea mora da postoji slobodan novani tok2) poslovni novani tok mora da bude pozitivan3) investicioni tok treba da bude negativan4) poeljno je da finansijski tok bude pozitivan.

Projektovanje performansi

Cilj finansijskog izvetaja je pomo sadanjim i buduim investitorima i kreditorima u proceni iznosa, rasporeda i neizvesnosti buduih gotovinskih tokova. Projekcija buduih novanih tokova zavisi od trenutne zaraivake snage i solventnosti sponzora projekta.

Zaraivaka snaga predstavlja sposobnost uveanja vrednosti kroz poslovne operacije generisanjem slobodnog novanog toka i odnosi se na budue novcane tokove. Prinos na ulaganja kapitala se javlja u formi dividende i kapitalnog dobitka. Kupovina dunikih HOV i davanje kredita predstavlja kreditiranje ili investiranje u dug.

Praenje i kontrola uprave injenica da investitori i kreditori snabdevaju sponzora projekta sredstvima daje im prava kontrole naina na koji sredstva koristi od sponzora odreena uprava. Poto isplate dividendi zavise od zaraivake snage investitori oekuju od uprave i poslvone odluke koje ce dovesti do odravanja visokog nivoa zaraivake snage. Opte prihvaen metod za ostvarenje takvog cilja je vezivanje sistema nagraivanja uprave za profit.

Kreditori su zainteresovani sa zatite svoje investicije kontroliui poslovne odluke koje donosi uprava. Glavni strah kreditora je da preduzee nece biti u stanju da plaa svoje obaveze zbog loeg upravljanja.

Nedostaci finansijskih izveaja: ukazuju na ogranienu upotrebu informacija, zasnovanost finansijskih izvetaja na istorijskim podacima, ignorisanje inflacije, pristrasnost uprave u pripremi finansijskih izvetaja finansijski izvori ignoriu druge izvore informacija relevantne za ocenu finansijskih mogunosti preduzea.

RELATIVNI FINANSIJSKI POKAZATELJI

Kritini finansijski pokazatelji pokrivaju: profitabilnost, likvidnost i aktivnost. Odgovarajui finansijski pokazatelji slue za donoenje odluka na bazi sagledavanja problema iz razlicitih uglova.

Profitabilnost

Profitabilnost pokazuje efikasnost upotrebe sredstava, prinos na uloeni kapital i prinos na sredstva. Profitabilnost je od vitalnog znaaja za vlasnike (investitore), jer oni investiraju sopstvena sredstva u preduzece kako bi ih uveali, a od sekundarnog znaaja za kreditore (vode rauna da preduzee profitabilno koristi pozajmljena sredstva kako bi imala dovoljno finansijske snage da uredno servisira svoje obaveze (kamate i glavnicu).

Profit = poslovni Prihodi poslovni Rashodi

Da bi se utvrdila adekvatnost nivoa profita, profit se poredi sa nivoom aktivnosti. Kada se profit stavi u odnos sa ulaganjima koja su obezbedila njegovu pojavu, dobija se jedan od najvanijih pokazatelja performansi preduzea: prinos na ulaganja.

ROI = Profit / Ulaganja

ROI daje informacije o efektivnosti menadmenta. Menadment je efektivan ukoliko omoguava da preduzee prosperira i da vraa sredstva finansijerima sa oekivanimprinosima. ROI se moe izraziti i preko koeficijenta obrta i profitne stope:

ROI = Koeficijent obrta x Profitna stopaMenadment koji eli da povea ROI koristi razliite strategije kombinujui nivo aktivnosti i profitnu stopu.

Takoe se pored ROI, kao merilo profitabilnosti koristi i prinos na sopstveni kapital (ROE). ROE meri prinos na ulaganja iz ugla vlasnika (ROI iz ugla preduzea). Krediti dovode do rasta ROE pod uslovom da je ROI vei od cene pozajmljenih sredstava. Odnos izmeu duga i sopstvenog kapitala predstavlja koeficijent solventnosti. Vei volumen duga po osnovu kredita i lizinga smanjuje diskreciju menadera i poveavaa rizik za vlasnike.

ROE = ROI x Koeficijent solventnosti (koef. finan. leverida)

Kao merila profitabilnosti mogu se koristiti i racio brojevi. Tipini koeficijenti ove vrste su:1) Cena/zarada racio - finansijski pokazatelj koji se dobija kada se trina cena po akcijipodeli sa zaradom po akciji.

Cena/Zarada racio = Trina cena po akciji / Zarada po akciji

U pitanju je merilo odnosa preduzea i akcionara. Visok racio znaci da investiciona javnost dobro gleda na preduzee. Nizak racio je posledica: pada poverenja u investitore i procenjivanja zarade od strane menadmenta.

2) Prirast dividende - se dobija kada se isplaene dividende na obine akcije podele trinom cenom akcija. U pitanju je indikator gotovinskog prinosa na investiran kapital.

Prirast dividende = Dividende (obicne akcije) / T.C. akcija

Likvidnost

Likvidnost znai dve stvari istovremeno: raspoloivost i brzinu konverzije kratkorone aktive u gotovinu. Likvidnost ukazuje na nain na koji preduzee upravlja zalihama i potraivanjima, adekvatnost nivoa obrtnih sredstava i strukturu obrtnh sredstava.

Tekui racio je osnovni pokazatelj likvidnosti aktive u odnosu na obaveze:

Tekui racio = Kratkorona aktiva/Kratkorocne obaveze

Tekui racio poredi aktivu koja se moe konvertovati u gotovinu u periodu od godinu dana sa obavezama koje se moraju konvertovati u gotovinu u istom periodu. Tekui racio govori o rezervi tekuih sredsava koja prevazilazi tekue obaveze. Preduzee sa niskim tekuim raciom ima nisku likvidnost, (posto nije u stanju da smanji investicije u aktivu i time obezbedi gotovinu za servisiranje svojih dospelih obaveza). Drugi pokazatelj likvidnosti je brz racio:

Brz racio = (Kratkorona aktiva Zalihe)/Kratkorone obavezeRazlog za oduzimanje zaliha od kratkorone aktive je u injenici da su zalihe najee nelikvidne. Kreditori i drugi poverioci preduzea ne mogu da dou do gotovine prodajom zaliha. U optem slucaju brz racio treba da bude najmanje 1 (sto znaci da je jedan dinar obaveza pokriven sa 1 din. potraivanja). Ukoliko je brz racio konstantne vrednosti, a tekui racio raste, moze se zakljuciti da rastu zalihe.

Aktivnost

Aktivnost se meri preko koeficijenta korienja (ili obrta) sredstava. Koeficijent aktivnosti gori o efikasnosti korienja aktive preduzea. Vei koeficijent govori o veem stepenu efikasnosti i korienja aktive. Grubo se svi koeficijenti ove vrste mogu podeliti u dve grupe: Obrt ukupne imovine (aktive) - Koeficijent obrta ukupne imovine (aktive) se dobija deljenjem prodaje sa ukupnom aktivom. Deljenjem 365 dana sa koeficijentom obrta dobija se proseno vreme vezivanja aktive. Obrt specificnih aspekata aktive - Tipian koeficijent ove vrste je koeficijent obrta zaliha koji se dobija deljenjem prodaje sa veliinom zaliha. Deljenjem 365 dana sa odgovarajucim koeficijentom obrta dobija se proseno vreme obrta specifinih aspekata aktive.

Poveanje obrta moe se postii poveanjem prodaje, smanjenjem investicija ili kombinovanjem ova dva naina.

PRIMER ANALIZE PROJEKTA

PREDMET PROJEKTA

Predmet ovog projekta je izgradnja sigurne kue u Subotici. Vie je razloga u korist ove odluke. Prvo, Subotica vie od dve godine nema sigurnu kuu. rtve nasilja se zbrinjavaju u prihvatnim stanicama ili najbliim sigurnim kuama u Vojvodini. Drugo, ove godine sve rtve nasilja, koje su zatraile sklonite u Subotici, morale su biti smetene u sigurne kue u Novom Sadu i Somboru. Tree, polovina prijavljenog nasilja u porodici dolazi iz Vojvodine.Primarni ciljevi projekta su: izlazak iz kruga nasilja; fizika, emotivna i psihika sigurnost za rtve nasilja; medicinska nega, ukoliko je potrebna; zdravstvena podrka; psiholoka podrka; besplatni pravni saveti za prekidanje ili prevazilaenje veze sa nasilnikom i zatita prava; poseban rad sa decom radi prevazilaenja trauma i pomo pri uenju.

PROJEKTNA POVELJA

Lista projektnih ciljeva: Planirani zavretak projekta - 01.12.2015. Planirani trokovi - 120.000 EUR; Kvalitet: Prema standardima izgradnje graevinskih objekata; Pruanje adekvatne zatite rtvama nasilja u porodici.

Kljune barijere i rizici: Nedobijanje dozvole za izgradnju od grada Subotice; Prekoraenje vremena zavretka projekta; Mogunost da potrebna novana sredstva ne budu prikupljena.

Kljuni stejkholderi: Grad Subotica lokalna samouprava; Nevladine organizacije (Crveni Krst); Centar za socijalni rad; rtve porodinog nasilja.

lanovi projektnog tima:

Ime i prezime/Naziv kompanijePozicija

Jelena MarjanoviDirektor

Bojana RaliMenader

Nataa PetroviMenader

Duan MarinkoviMenader

Darko MatiArhitekta

Millennium team d.o.o.Izvoa radova

Grad SuboticaFinansijer

Telekom Srbija a.d.Finansijer

SrbijagasFinansijer

TanjugFinansijer

Veernje novostiFinansijer

RTV B92Finansijer

HIJERARHIJSKI PLAN AKTIVNOSTI

Na osnovu priloene sheme, moemo zakljuiti da se projekat izgradnje Sigurne kue sastoji iz tri faze: priprema za izgradnju, izgradnja i faza pripreme za putanje u rad. Budet potreban za realizaciju ovog projekta iznosi 120.000 EUR. Budet je raspodeljen na sledei nain:

I Faza priprime za izgradnju (8.500 EUR): Dobijanje dozvole (90 dana, 7.200 EUR) - odnosi se na prikupljanje potrebne dokumantacije i nacrta kue, koji je potreban za dobijanje dozvole (30 EUR po m2); Raiavanje terena (5 dana, 400 EUR) - jedini trokovi, koji se ovde javljaju jesu trokovi angazovanja radnika; Ravnanje terena (3 dana, 900 EUR) - treba izravnati teren pomou iznajmljenog bagera, koji e raditi 6 sati dnevno, cena iznajmljivanja bagera po satu iznosi 50 EUR.

II Faza izgradnje (108.920 EUR): Kopanje temelja (7 dana, 7.000 EUR) - ponovo se koriste usluge bagera u iznosu od 500 eura, kao i dnevnice za 10 radnika iznose 6.500, to ukupno iznosi 7.000 EUR; Uvodjenje vode, kanalizacije i struje (10 dana, 2.920 EUR) - nabavka 400m kabla po ceni od 80din/m, prikljuci 100 eura i trokovi radne snage 2.500 EUR; Izgradnja kue (90 dana, 84.000 EUR) - podizanje montane kue od 240 kvadratnih metara, u iju su cenu ukljueni svi trokovi (montae, radne snage itd.); Izgradnja staze i pejzane arhiterkture (10 dana, 5.000 EUR) - kupovina materijala 2.000 EUR i angaovanje potrebnih radnika i arhitekte 3.000 EUR; Uredjenje enterijera (10 dana, 10.000 EUR)- kupovina nametaja 10.000 EUR.

III Faza pripreme za putanje u rad (200 EUR): Zapoljavanje strunih lica (15 dana, 200 EUR) - objavljivanje konkursa i sprovoenje testiranja i intervjua izabranih kandidata; Angazovanje advokata nee izazvati dodatne trokove, jer su advokati besplatno ponudili svoje usluge; Sklapanje ugovora sa obdanitima, Crvenim krstom i Nacionalnom slubom za zapoljavanje.

UPRAVLJANJE RIZICIMA

Identifikovanje rizika: Nedobijanje dozvole za izgradnju od grada Subotice; Prekoraenje vremena zavretka projekta; Rizik da potrebna novana sredstva ne budu prikupljena.

NeuspehKritinostVerovatnoaUoljivostRPN

Nedobijanje dozvole102240

Prekoraenje vremena zavretka375105

Rizik od nedovoljno novanih sredstava1058400

Plan odgovora na rizike: U sluaju ostvarenja rizika nedobijanje dozvole za gradnju od grada Subotice, predlae se pisanje peticije graana, jer je ovo projekat drutvene odgovornosti, jer sigurna kua predstavlja vanu instituciju za zatitu najugroenijih. Sve trokove prekoraenja vremena zavretka projekta snosie izvoa radova, prema paualnom ugovoru, koji je zakljuen sa navedeniim privrednim drutvom. Ukoliko se ne prikupi dovoljno novanih sredstava od finansijera, planirane su aktivnosti, koje e ukljuiti graane cele drave, i to: slanje SMS poruka, organizovanje humanitarnih koncerata i sportskih dogaaja, otvaranje tekueg rauna u nekoj od komercijalnih banaka, i sl.

UPRAVLJANJE KVALITETOM

Planiranje kvaliteta projektnih performansi: Kvalitet hrane na bazi IFS standarda (International Food Standard); Kvalitet graevine na bazi SRPS U.C. i SRPS U.J. standarda; Kvalitet zdravstvene zatite u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zatiti iz 2005. (lan 23.)Obezbeivanje kvaliteta: zapoljavanjem strunog osoblja (psiholozi, pedagozi, itd.) povremenim angaovanjem advokata, koji bi pro bono davali pravne savete rtvama; uspostavljanjem saradnje sa obdanitima u cilju besplatnog snabdevanja hranom; uspostavljanjem saradnje sa Crvenim krstom, radi donacija odee, obue, i sl. uspostavljanjem saradnje sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje, kako bi se poslovno sposobnim rtvama obezbedilo privremeno ili stalno zaposlenje;

ZAKLJUAK

Iskustvo govori da je nasilje u porodici kompleksan problem i da nijedna institucija sama ne moe obezbediti adekvatnu zatitu rtvama. Policija, sudovi, Centri za socijalni rad esto su nemoni. Sigurna kua je vana karika u lancu efikasne zatite i njen opstanak je od izuzetne vanosti.

Realizacija projekta SIGURNA KUA oznaio bi jedan znaajan i novi iskorak u ukupnoj sferi zatitne funkcije lokalne zajednice kao i organa i institucija koji su pozvani da po raznim osnovama pruaju pomo i zatitu najugroenijim slojevima ili lanovi lokalne zajednice.

LITERATURA1. D. uriin i D. Lonar (2010): Menadment pomou projekata, tree izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd.2. D. uriin, S. Janoevi, . Kalianin, (2015): Menadment i strategija, deseto preraeno i dopunjeno izdanje, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu.3. Jovanovi, P. (2001): Upravljanje investicijama, Grafolog, Beograd4. www.investopedia.com 5. www.gradsubotica.co.rs

Fakultet za preduzetniki biznis | Menadment projekata9