SEMINARSKI RADIZ PREDMETA BUDET I TREZORTEMA:STABILIZACIONA FUNKCIJA BUDETA

Studen: Ahmo OmeroviProf.dr Slavko Vuka

Sadraj1.Uvod12.Budetska ekonomija i nacionalna potronja22.1 Alokaciona funkcija budeta22.2Redistributivna funkcija budeta42.3Stabilizaciona funkcija budeta63. Zakljuak17

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKAFAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE,BIJELJINA

Bijeljina,20151. Uvod

Budet se definie kao sistematski i cifrano izraen pregled prihoda i rashoda koji obiljeava cilj i odnos dravnih potreba, i treba da poslui kao obavezni privredni plan za dravno gazdinstvo u jednom budetskom periodu. Budet je, bez obzira na vrijeme i politiko ureenje, ostao osnovni dokument za finansiranje dravnih funkcija. Najvaniji instrument za finansiranje djelatnosti uprave, a posebno dravne, uz sve kritike i promene tokom vremena do danas je, kao to je ve reeno ostao budet. Svaka savremena drava, radi izvravanja ustavom i zakonima utvrenih zadataka i funkcija, mora raspoloagati odreenim finansijskim sredstvima, to znai, mora imati redovne i trajne izvore prihoda kojima e finansirati obavljanje tih zadataka. Ciljevi i zadaci budetske potronje proizlaze iz fundamentalnih funkcija ekonomskog sistema (nacionalne privrede) iji je integralni deo, odnosno iz konteksta ciljeva i zadataka proirene reprodukcije, kao njene sastavne komponente. Osnovni zadatak budetske ekonomije je mobilizacija finansijskih resursa za alimentiranje drutvenih potreba, realizujui, pri tome, osnovne ekonomske funkcije u domenu alokacije privrednih resursa, redistribucije nacionalnog dohotka, ekonomskog stabiliteta nivoa cijena i zaposlenosti i privrednog rasta.

2. Budetska ekonomija i nacionalna potronjaCiljevi i zadaci budetske potronje proizlaze iz fundamentalnih funkcija ekonomskog sistema (nacionalne privrede) iji je integralni deo, odnosno iz konteksta ciljeva i zadataka proirene reprodukcije, kao njene sastavne komponente. Osnovni zadatak budetske ekonomije je mobilizacija finansijskih resursa za alimentiranje drutvenih potreba, realizujui, pri tome, osnovne ekonomske funkcije u domenu alokacije privrednih resursa, redistribucije nacionalnog dohotka, ekonomskog stabiliteta nivoa cijena i zaposlenosti i privrednog rasta. Alokaciona, redistributivna, stabilizaciona i razvojna funkcija predstavljaju, prema tome, strateke ciljeve i zadatke funkcionisanja ekonomije opte i zajednike potronje, inokorporiui se, posredstvom mehanizama drutvenih rashoda i drutvenih prihoda, u realne tokove drutvene reprodukcije, kao materijalne baze.

2.1 Alokaciona funkcija budetaAlokaciona funkcija ekonomije budetske potronje realizuje se kvantitativnim i kvalitativnim dimenzijama drutvenih rashoda i drutvenih prihoda u procesu formiranja finansijskog potencijala finansijskih institucija (budeta i fondova) i distribuiranja finansijskih resursa na planirane i dogovorene drutvene (opte i zajednike) potrebe. Zadovoljenjem drutvenih potreba, posredstvom finansijskih institucija DPZ i fondova, planski se alociraju resursi u pojedinim segmentima drutvene reprodukcije, korigujui, pri tome, trini mehanizam razmjetaja proizvodnih snaga. Korektivnim dejstvima drutvenih rashoda i prihoda na alokaciju proizvodnih resursa, koja se efektuira posredstvom trita i drutvenog plana, ostvaruje se realokaciona funkcija tzv. drutvenog finansiranja kod nas. Modifikovanjem ekonomskog poloaja odreenih organa, grupacija, djelatnosti, preduzea i pojedinaca, drutvenim prihodima, s obzirom da se redukuje dohodak, akumulacija, likvidnost, samofinansiranje, potronja, lini dohodak, imovina i sl., opredjeljuju se finansijski resursi za alimentiranje drutvenih potreba, odnosno drutvenih rashoda. Derivacijom finansijskih tokova budetskih i fondovskih institucija iz fundamentalnih ekonomskih tokova (redistributivna funkcija) i reintegrisanjem finansijskih tokova finansijskih institucija sa bazinim ekonomskim tokovima (alokaciona funkcija) zatvara se povratna sprega izmeu ekonomije opte i zajednike potronje i ekonomije udruenog rada proizvodno-privrednog segmenta reprodukcije.Drutveno-politike zajednice i drutveni fondovi realizuju alokacionu funkciju privrednih resursa posredstvom drutvenih rashoda, finansiranjem:[footnoteRef:1] [1: Uporedi: R. Musgrave, Teorija javnih finansija, Nauna knjiga, Beograd, 1973, str. 513; ]

1. Izgradnje novih privrednih kapaciteta, proirenja postojeih proizvodnih objekata i otklanjanja tzv. uskih grla u privredi,2. Modernizacije i rekonstrukcije prioritetnih privrednih objekata i razvojnih programa u drutvenoj reprodukciji,3. Naunoistraivakog rada i aplikacije rezultata naunog istraivanja u vitalnim sektorima,4. Transfera nove tehnologije i tehnikih inovacija iz inostranstva,5. Zadataka nacionalnog prestia (naoruanje, kosmos, oslobodilaki pokreti, nerazvijene zemlje), optenarodne odbrane i civilne zatite,6. Drutveno-ekonomske,nauno-obrazovne,kulturno-prosvjetne,socijalno-zdravstvene, infrastrukture ,7. Zatite ovjekove ivotne i radne okoline,8. Neprivrednih investicija,9. Interventnih akcija u privredi (tzv. ekonomski transferi) i socijalnog obezbeenja sektora stanovnitva (tzv. socijalni transferi),10. Kupovine roba i usluga iz budeta i fondova,11. Linih i materijalnih rashoda zaposlenih u neproizvodnom sektoru i ostalih tekuih rashoda (trokova) DPZ i fondova,12. Opte-drutvenih potreba (drutvena uprava, drutveno-politike organizacije i udruenja graana, narodna odbrana, dopunska sredstva, mjesne zajednice, meuoptinske regionalne zajednice, zajednice optina, gradovi, vanprivredne investicije, budetske obaveze iz ranijih godina, rezerve, itd.) na svim nivoima DPZ (optine, republike i pokrajine i federacije),13. Zajednikih potreba (obrazovanje i vaspitanje, nauka, kultura, fizika kultura, socijalna zatita, djeja zatita i djeji dodatak, zdravstveno osiguranje, invalidsko penzijsko osiguranje i zapoljavanje) na svim nivoima fondova (optinski, meuoptinski, regionalni, republiki, pokrajinski i meurepubliki). Rjeju, finansiranjem tekuih i perspektivnih funkcija drutveno-politikih zajednica i samoupravnih drutvenih fondova (dakle, linih, materijalnih, investicionih i transfernih rashoda,ukljuujui rezerve i vikove efektuira se alokaciona funkcija ekonomije opte i zajednike potronje.[footnoteRef:2] [2: M. Sekuli A. Gjenero, Optimalna alokacija zajednikih resursa u decentralizovanom ekonomskom sistemu, Ekonomski institut Zagreb, 1971, str. 37).]

Meutim, pri analizi alokativne funkcije opte i zajednike potronje treba odvojiti potencijalne od efektivnih modela alokacije resursa. Jer, na prezentiranoj listi alokacije resursa, posredstvom obima, strukture i dinamike drutvenih rashoda, pojedini modaliteti u perspektivi mogu se potpuno prenjeti na privredu (privredne investicije) i na samoupravne fondove udruene privrede (ekonomski transferi, ekonomska infrastruktura) i sl., kao to je i problematika finansiranja nerazvijenih podruja van konteksta opte i zajednike potronje. To znai da, u perspektivi, moemo oekivati alokaciju resursa drutvenim rashodima opte i zajednike potronje iskljuivo posredstvom finansiranja optedrutvenih (drutvena uprava, narodna odbrana, drutvenopolitike organizacije, mesne zajednice, udruenja graana i radnika, neprivredne investicije, opta i namenska dopunska sredstva i rezerve) i zajednikih potreba (obrazovanje, nauka, kultura, fizika kultura, socijalna zatita, djeja zatita i djeji dodatak, zdravstveno osiguranje, zapoljavanje i invalidsko penzijsko osiguranje), to znai redukciju alokativne funkcije opte i zajednike potronje, budui da brojne potrebe iz dananjeg koncepta drutvene potronje treba prenjeti na samoupravne fondove udruenog rada, interesne zajednice materijalne proizvodnje i poslovne zajednice privrednog tipa, mada je opta i zajednika potronja u postustavnom periodu ve izgubila svoj ekonomski reljef.Iskljuivanjem odreenih potreba, koje po svojoj sadrini ne spadaju u domen opte i zajednike potronje olakali bi se problemi utvrivanja proporcija trinog i planskog modela alokacije resursa, i operacionalizacije korektivne politike alokacije resursa drutvenim rashodima opte i zajednike potronje u skladu sa preferencijama drutvenog plana ekonomskog i socijalnog razvoja, i planiranih zadataka zajednike tekue ekonomske politike. Budui da je alokacija trokova opte i zajednike potronje funkcija i raison dtre fiskaliteta (poreza i doprinosa), programirana alokacija privrednih resursa implicira izbor alternativnog korienja sredstava po osnovu fiskalnog finansiranja (poresko finansiranje i finansiranje doprinosima), ukljuujui i drutveno zaduivanje. To sa svoje strane alokativne mehanizme opte i zajednike potronje, uz simultano i komplementarno realizovanje ekonomskih i socijalnih funkcija drutvenih rashoda u domenu ekonomske stabilizacije i privrednog rasta.

2.2 Redistributivna funkcija budetaRedistributivna funkcija[footnoteRef:3] ekonomije opte zajednike potronje ostvaruje se mehanizmima drutvenih prihoda i drutvenih rashoda. Transferom dohotka proizvodnog segmenta drutvene reprodukcije u sferi neproizvodne potronje, kreira se finansijski potencijal finansijskih institucija za alimentiranje opte i zajednike potronje. Drutvenim prihodima (porezi, doprinosi, parafiskaliteti, javni dug) ostvaruje se redistribucija nacionalnog dohotka i akumulacije, i koriguje indikovano stanje raspodele dohotka posredstvom trinog mehanizma. Fiskalitetima se, prema tome, usklauje raspodela, a ekonomskim i socijalnim transferima koriguju se inegaliteti, poto se naplate fiskalne obaveze. Oporezivanjem dohodaka preduzea, linih dohodaka graana, imovine i prihoda od imovine, prometa i drugog, redukuju se fiskalne osnovice (oporezive materije) radi zadovoljenja drutvenih potreba. Ekonomskim transferima restituiu se likvidnost i raspoloivi dohodak odreenih sektora drutvene reprodukcije, koji su defavorizovani u trinoj konkurenciji i diskriminisani u sistemu privreivanja i dohodovanja, s jedne strane, i koji ekonomski podnose terete inflatornih udara, s druge strane. To praktino znai da su pojedine grane (npr. tekstilna industrija) koje ne mogu da izdre mikroekonomske kriterijume poslovanja, preferencije trinog mehanizma i disparitetne posledice inflatornih udara, predmet tienja od strane tekue ekonomske politike, posredstvom programa refakcija i supsidija (dogovorenih ekonomskih transfera). Isti sluaj imamo kod zatite ivotnog standarda pojedinih socijalnih kategorija sektora stanovnitva (transferni oblici drutvenih rashoda sa socijalnim motivima ili tzv. socijalni transferi) na relaciji fond stanovnitvo. Ekonomskim transferima ostvaruju se intencije drutvene intervencije DPZ u funkciji korigovanja postojeih inegaliteta u sistemu raspodele dohotka izmeu primarnih, sekundarnih i tercijalnih djelatnosti. Ova redistribucija nacionalnog dohotka ostvaruje se na relaciji od sektora DPZ prema sektoru preduzea. No, redistribucija dohotka u naoj finansijskoj praksi efektuira se i na relaciji: vie DPZ nie DPZ. Preraspodela fiskalnog dohotka, posredstvom transfernih resursa budetskih institucija, reflektuje uspostavljanje samoupravnih finansijskih odnosa vertikalnog tipa u domenu finansiranja optedrutvenih potreba. Mehanizmima finansijskog prelivanja (opte i namenske dotacije) uspostavlja se sprega izmeu fiskalnog kapaciteta i ukupno programiranih drutvenih rashoda nerazvijenih republika i optina, koja reflektuje prosean jugoslovenski nivo zadovoljavanja drutvenih potreba. Sa istom funkcijom, uspostavljena je meuzavisnost izmeu razvijenih i nerazvijenih podruja, posredstvom finansijskih tokova Fonda federacije za kreditiranje privrednog razvoja privredno nedovoljno razvijenih socijalistikih republika i SAP Kosovo, s tom razlikom to se redistribucija dohotka firme (obavezni zajam) ostvaruje s ciljem finansiranja razvojnih programa proizvodnih delatnosti drutvenog sektora. Najzad, institutom drutvenog zajma realizuje se redistribucija nacionalnog dohotka i akumulacije bez obzira da li zajam ima za funkciju balansirano finansiranje budeta, ekonomsku stabilizaciju ili regionalni razvoj.Pored finansiranja optih drutvenih potreba budetskim institucijama, u naem privrednom sistemu egzistiraju i drutveni fondovi, koji svojom prihodnom strukturom i obimom sredstava utiu na preraspodelu nacionalnog dohotka. Doprinosima iz dohotka preduzea i doprinosima iz linih dohodaka, konstituie se redistributivna funkcija fondova u funkciji alimentiranja zajednikih potreba (kolstvo, obrazovanje, kultura, nauka, socijalno osiguranje, zdravstvo itd.). Najzad, egzistiraju i transferna finansijska sredstva na relaciji budeti DPZ fondovi i izmeu samih fondova, koja u osnovi oznaavaju preraspodelu dohotka, odnosno drutvenih prihoda.No, ako se posredstvom trita ostvaruje primarna raspodela novostvorene vjrednosti, onda se preraspodjela posredstvom poreza, doprinosa i parafiskaliteta moe nazvati sekundarnom raspodjelom, koja je u funkciji uspostavljanja finansijskih odnosa izmeu preduzea i gradana, s jedne strane, i DPZ i fondova, s druge strane. Ako idemo tom logikom, onda se raspodela dohotka izmeu budeta viih DPZ i niih DPZ, s jedne strane, i budeta DPZ i fondova, s druge strane, moe okarakterisati kao tercijarna raspodela. U tom kontekstu ukupni dohodak pojedinih ekonomskih subjekata i institucija (preduzea, graani, budet i fondovi) je funkcija postojeeg modela raspodjele. Ako je to tako, onda u politici raspodjele, pored fiskalne politike, ili, ire, drutvenog finansiranja, treba ukljuiti i politiku cena, politiku linih dohodaka, politiku investicija, kreditnu politiku i politiku platnog bilansa itd. dakle, sve parcijalne politike u okviru tekue ekonomske politike, koje na direktan ili indirektan nain imaju znaajne implikacije u raspodjeli i u distribucionim ciljevima, globalno i strukturno posmatrano, uz normalno plansko funkcionisanje realnih tokova socijalistike reprodukcije. Najzad, pretpostavka je, kako istie prof. Musgrave, da je odeljenje za alokaciju pravilno odredilo zadovoljenje javnih potreba u listi efektivne tranje i da je odeljenje za stabilizaciju obezbedilo adekvatan nivo cena i zaposlenosti, s obzirom da je raspodela ukupnog volumena trokova (rashoda) javnih potreba funkcija i raison dtre oporezivanja.[footnoteRef:4] Prema tome, program odeljenja za alokaciju zavisi od liste stvarne tranje, koju programira odeljenje za distribuciju, dok program odjeljenja za distribuciju zavisi od raspodjele dohotka na tritu, na koju utie politika odjeljenja za alokacije. Odjeljenje za distribuciju mora da uzme u obzir distribucione efekte u obezbjeivanju planiranih javnih potreba, a odjeljenje za alokaciju mora da vodi rauna o usklaivanju raspodele proizvodnog i neproizvodnog sektora.[footnoteRef:5] U tom sluaju odjeljenje za distribuciju nee derogirati alokaciju resursa utvrenu sistemom formiranja cena, a odjeljenje za alokaciju nee uticati na alternativne solucije usklaivane preraspodjele. Prema tome, zadovoljenje drutvenih potreba, obezbeenje usklaivanja u alokaciju sredstava na tritu, obezbjeenje pravilnog stanja raspodjele, uz odravanje visokog stepena korienja sredstava i stabilnu vrjednost novca u uslovima efikasnog standarda fiskalnog planiranja,[footnoteRef:6] integrativne su funkcije ekonomije opte i zajednike potronje u drutvenoj reprodukciji. [3: Uporedi: R. Musgrave, Teorija javnih finansija, Nauna knjiga, Beograd, 1973. str. 13-17.] [4: R. A. Musgrave, Teorija javnih finansija, Nauna knjiga, Beograd, 1973, str. 13-15.] [5: lbidem, str. 1617, E. Vessllier, Fondaments de leconomie financire, Dos. Themis, Paris, 1972. str. 23-32 i A. Barrre, Economie financire, Dalloz, Paris. 1971, str. 216.] [6: R. A. Musgrave, op. cit., str. 4.]

2.3 Stabilizaciona funkcija budetaStabilizaciona funkcija ekonomije opte i zajednike potronje podrazumjeva obezbjeenje relativno visokog stepena korienja sredstava (proizvodnih kapaciteta), relativno stabilnog nivoa cena i zaposlenosti. Stabilizaciona funkcija opte i zajednike potronje sprovodi se u kontekstu stabilizacionih potencijala drutvenih rashoda i drutvenih prihoda radi eliminisanja inflatornih ili deflatornih tendencija. Konjunkturne oscilacije u realnim tokovima reprodukcije napadna su taka stabilizacionih (antiinflatornih ili restriktivnih i antideflatornih ili ekspanzivnih) fiskalnih mera, odnosno kompenzatorskog mehanizma finansiranja, ija osnovna logika moe da se same u nekoliko pravila:[footnoteRef:7] [7: R. Musgrave, op. cit., str. 18, J. S. Geours, La politique conomique des principax pays industriels de loccident, Ed. Sirtey, Paris. str. 475-476; J. P. Fitoussi, Inflation, equilibre et chmage, Ed. Cujas, Paris, 1973, str. 237-271; O. Eckstein, Public Finance, Prentice Hall, Inc. Englewood, 1973, str. 107-110; L. Hey, Economic of Public Finances publiques, P.U.F., Paris, 1971, str. 228-242.]

1. Ako preovladava neeljena nezaposlenost, potrebno je podii nivo plateno sposobne tranje radi usklaivanja agregatnih rashoda sa vrjednou proizvodnje pri punoj zaposlenosti,2. Ako preovladava inflacija, potrebno je smanjiti nivo efektivne tranje radi sniavanja agregatne potronje do vrednosti proizvodnje merene po tekuim, a ne rastuim cenama, i3. Ako preovladava puna zaposlenost i stabilan nivo cena, potrebno je odrati agregatni nivo novanih rashoda radi spreavanja nezaposlenosti i inflacije.Prvo pravilo implicira soluciju globalnog rasta drutvenih rashoda (rashodi za dobra i usluge i ekonomski i socijalni transferi) i redukciju fiskalne presije agregatnih veliina tranje. U uslovima nishodnih tendencija, poveanje drutvenih rashoda obino dovodi do porasta nivoa proizvodnje, a obzirom da se investicije finansirane drutvenim rashodima multiplikatorski odraavaju na korienje kapaciteta i ponudu dopunske proizvodnje. Globalnim rastom drutvenih rashoda restituiu se kupovne snage ekonomskih subjekata i likvidni disponibilitet u prometnim kanalima reprodukcije.Redukcijom fiskalne presije agregatnih ekonomskih veliina (dohotka, akumulacije, investicija, potronje, prometa) uveava se raspoloivi finansijski potencijal fiskalnih obveznika, poveavajui stopu samofinansiranja i plateno sposobnu tranju, pa, prema tome, i apsorpcionu sposobnost trita. Konstelaciji ovakvih drutveno-ekonomskih odnosa obino se pridruuje i sistem deficitarnog finansiranja optih drutvenih i zajednikih potreba, posredstvom emisije primarnog novca, koja nije kontrabalansirana robnim pokriem. No, zbog veeg multiplikatorskog efekta drutvenih rashoda u generisanju globalne tranje od drutvenih prihoda, preporuuje se kontrolisano i kratkorono doziranje budetskog deficita novom emisijom novca. Prvo pravilo, prema tome, reprezentuje fiskalnu politiku u funkciji poveanja agregatnog nivoa rashoda i nivoa zaposlenosti.[footnoteRef:8] [8: R. Musgrave, Teorija javnih finansija, Nauna knjiga. Beograd, 1973, str. 18.]

Drugo pravilo[footnoteRef:9] stabilizacione funkcije opte i zajednike potronje, koje karakterie inflatorno okruenje, implicira obrnuti tok drutvenih rashoda i prihoda. Inflatorna neravnotea po pravilu zahteva redukciju drutvenih rashoda u globalu i poveanje koeficijenta fiskalnog optereenja agregatne tranje, odnosno njenih inducenata. U zavisnosti od dominantnih generatora inflacije (inflacija tranje, inflacija trokova, strukturna inflacija, uvezena inflacija) treba opredeliti stabilizacioni instrumentarij. Sterilizovanje inflatornog monetarnog disponibiliteta, koji je posledica ili preterane emisije kratkoronih kredita kreditnomonetarnih institucija (monetarna varijanta) ili nepokrivenih investicija (dohodna varijanta) mogue je realizovati redukcijom drutvenih rashoda i poveanjem drutvenih prihoda (odnosno poreza i doprinosa). Poveanjem fiskalnih stopa (u skali progresivnog modela zahvatanja) i supstitucijom fiskalnih dedukcija proirenjem fiskalne baze, preferentniji je metod u opcijama stabilizacione ekonomske politike, s obzirom da je u savremenom svetu veoma teko sprovesti politiku kresanja drutvenih rashoda, prvenstveno iz razloga lo se pojedini ekonomski sektori i odreene socijalne grupe moraju tititi od inflatorne erozije i to se pojedini oblici u strukturnoj projekciji drutvenih rashoda rigidno ponaaju,[footnoteRef:10] odnosno to im je razliita kvalitativna i kvantitativna osetljivost.[footnoteRef:11] No, u strukturi drutvenih rashoda, kako se inae prikazuju bilansima opte i zajednike potronje, elastinost investicionih i transfernih rashoda potencijalno je znatno izraajnija od elastinosti linih i materijalnih rashoda,[footnoteRef:12] usled relativno prenaglaenih drutvenih prioriteta u pojedinim punktovima drutvene potronje u nas. U sluaju inflacije trokova, koja je indukovana nekompatibilnim odnosom rasta linih dohodaka i produktivnosti rada, stabilizaciona fiskalna politika je pod znakom pitanja. Jer, svako poveanje fiskaliteta poveava proizvodne trokove firme, koji e se pre ili kasnije ponovo pokriti pokretom cena na gore, oformljujui inflatornu spiralu: lini dohoci vuku trokove, trokovi vuku cene. I, tako stalno, iznova, u zaarani krug. Fiskaliteti bi u nas bili efikasniji u sluaju postojanja progresivnog fiskalnog zahvatanja linih dohodaka i nepostojanja mogunosti prevaljivanja fiskalnih tereta na fondove preduzea. U suprotnom sluaju, direktni fiskaliteti su neprihvatljivi i neefikasni u borbi protiv trokovne inflacije, budui da se rastui trend fiskalne presije, posredstvom poveanog optereenja dohotka preduzea i/ili linih dohodaka radnika u udruenom radu, kontrabalansiraju posredni fiskaliteti (porez na promet i carine) na stabilizacionom frontu, da lepezom izdiferencirane tarife redukuju potronju i linu tranju, ali sa izgledom na neuspeh.[footnoteRef:13] Isti je instrumentarijum efikasan i u uslovima eksternog inflacionisanja privrede, tj. uvezene inflacije. No, u sluaju strukturne inflacije i sektorske inflacije, kao parcijalni oblici disproporcionalnosti u inflatornoj neravnotei, stabilizacioni mehanizam ekonomske opte i zajednike potronje, shodno portretu inflatornih generatora (nesklada izmeu baznih i preraivakih kapaciteta, agrosirovinskog i industrijskog kompleksa i sl.).Najzad, tree pravilo tzv. kompenzacionog drutvenog finansiranja podrazumeva, u stvari, dinamiku stabilizaciju: obezbediti ekspanziju tranje u proporciji s poveanjem proizvodnih kapaciteta, odnosno harmonian tok u kretanju efektivne tranje i realne ponude uz relativan stabilitet cena i relativno punu zaposlenost. O emu se zapravo radi? Jasno je, na prvi pogled, da se radi o ravnotenoj stopi rasta, pri nultim inflatornim i deflatornim impulsima. Meutim, u praksi je veoma teko realizovati ovu teorijsku predikciju. Simultana realizacija stabilizacionih i razvojnih intencija ekonomske politike, tj. kratkoronih i dugoronih ciljeva u drutvenoj reprodukciji na dananjem stepenu funkcionisanja privrednih mehanizama (mera i instrumenata) teko je sprovodljiva akcija. Dobro fundirana stop-go ekonomska, odnosno finansijska politika, kao koktel mera i instrumenata parcijalnih politika na primeru V. Britanije i Japana, nasuprot oekivanjima i optimizmu, dala je nezadovoljavajue rezultate usporeni rast nacionalnog dohotka i proizvodnje, progresivnu stopu nezaposlenosti i dvostruku stopu inflacije Stoga nije nikakvo udo to su keynesijanci i neokeynesijanci poklekli pred naletom stagflacione neravnotee (koegzistencija visoke stope inflacije i nezaposlenosti u stagnantnim uslovima privreivanja i dohodovanja).Naposletku, razvojna funkcija ekonomije opte i zajednike potronje podrazumeva stvaranje uslova za harmonian privredni razvoj (globalni i regionalni) i stimulativno dejstvo na stopu privrednog rasta.[footnoteRef:14] Drutvenim rashodima i prihodima mogu se potpomoi razvojni napori dugorone ekonomske politike. Obimom i strukturom drutvenih rashoda u nas mogu se, najpre, finansirati investicioni projekti proizvodnog karaktera od nacionalnog znaaja i proirivati i modernizovati proizvodni kapaciteti propulzivnih sektora. Najzad, ekonomskim kompenzacijama (dotacije, subvencije,[footnoteRef:15] regresi, premije, izvozni primovi) mogu se podravati i tititi pojedini ekonomski segmenti (industrija, poljoprivreda, turizam, saobraaj, graevinarstvo, trgovina). No time se ne iscrpljuje lista stimulativnih dejstava drutvenih rashoda na stopu privrednog rasta. U samoupravnom socijalizmu potrebno je institucionalizovati (1) Dugoronu politiku finansiranja izgradnje infrastrukturnih objekata, (2) Dugoronu ekoloku politiku reprodukcije,[footnoteRef:16] (3) Planski utvren program beneficiranih i anticipiranih kamatnih stopa, (4) Povlaeni tretman deviznih kurseva, (5) Redukovane transportne tarife, (6) Beneficirana gradska, zemljina, rudnika i turistika renta, (7) Regresirane cene sirovina i energije, (8) Programirane refakcije i supsidije izvoznoj privredi, (9) Beneficirane trokove kadrovskog i tehnolokog programa opremanja, (10) Zajedniki rizik poslovanja, itd. [9: ] [10: ] [11: Dr Aleksandar V. Peri, Finansijska teorija i politika, Savremena administracija, Beograd, 1976, str. 223-226.] [12: T. Tima, Struktura rashoda u svetlu fiskalne politike, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici 6/76, str. 83-99.] [13: Jer, i posredni fiskaliteti u uslovima inflacije trokova involviraju dalji porast cena, svojim automatskim inkorporisanjem u cenovni mehanizam roba i usluga.] [14: ] [15: ] [16: ]

Meutim, mi smo se definisanjem opte i zajednike potronje praktino izjasnili u pogledu njene sadrine, obima i strukture. Otuda proistiu ogranienja korienja drutvenih rashoda u funkciji podsticaja privrednog razvoja. Budui da modalitete intervencija DPZ treba preneti iskljuivo u kompetenciju privrede, tj. samoupravnih fondova privrede i samoupravnih drutvenih fondova u materijalnoj proizvodnji, to se navedeni alternativni modeli upotrebe drutvenih rashoda opte i zajednike potronje u domenu stvaranja uslova za uravnoteeni (stabilni) rast u nas praktino iskljuuju. Ostaju, dakle, u funkciji posredni podsticaji drutvenih rashoda (pozitivni i negativni), koji se manifestuju finansiranjem neprivrednih investicija, narodne odbrane, obrazovanja, nauke, zdravstva i sl., odnosno redefinisanog obima i strukture optedrutvenih i zajednikih potreba u reprodukciji sa indirektnim efektima. Prema tome, iri objektivni prostori podsticajnog delovanja na privredni razvoj otvaraju se mehanizmima drutvenih prihoda opte i zajednike potronje.Posredstvom prihodne strukture, ekonomija opte i zajednike potronje, dakle, ostvaruje svoju razvojnu funkciju. U sklopu ovoga dejstva na privredni razvoj, postoje brojni metodi neposrednih i posrednih fiskaliteta:1. Stimulisanje akumulacionog potencijala i radnog produktiviteta,2. Sektorsko usmeravanje investicionih tokova (plasmana),3. Ubrzano amortizovanje sredstava rada,4. Diskriminatorsko ili diferencijalno fiskalno zahvatanje dohotka propulzivnih grana i grupacija,5. Fiskalne dedukcije i bonifikacije (globalne i strukturne) uz privremene koncesije,6. Globalna fiskalna oslobaanja i sektorske olakice,7. Poreski kredit, garancije za kredit i razvojne premije,8. Fiskalno alimentiranje razvojnih institucija,9. Finansiranje naunoistraivakog rada i tehnolokih inovacija,10. Redukcije fiskalnog tereta deficitarnog reprodukcionog materijala i investicione opreme iz inostranstva,11. Osloboenja od poreza na promet i carina tehniko-tehnoloke opreme iz uvoza za nerazvijena podruja,12. Stimulisanje izvozne privrede refundiranjem, regresiranjem, subvencionisanjem i selektivnim refinansiranjem,13. Povlaen fiskalni tretman dohotka prioritetnih sektora, reprodukcije u okvirima srednjoronih privrednih planova,14. Beneficiran fiskalni tretman linih dohodaka visokokvalifikovanih radnika u vitalnim i nerazvijenim segmentima nacionalne privrede,15. Favorizovanje tednje (dinarske i devizne) sektora stanovnitva,16. Atraktivizacija drutvenih zajmova i ulaganja u vrednosne papire.Meutim, u ovom kontekstu fiskalnih efekata na privredni razvoj, treba rei da su brojni metodi neprimenljivi kod nas: tax credit ili le credit dimpt, lavoir fiscal, les vacances fiscales, surtaxe, detaksacija, metod imputacije, preferencijalni fiskalni reimi, kompenzatorski porezi, negativni porezi, fiskalna penalizacija, degrevmani, koncesije i bonifikacije,[footnoteRef:17] iz dobro poznatih razloga. [17: ]

Pored toga, valja rei da je doprinosima iz dohotka i linih dohodaka za alimentiranje zajednikih potreba redukovana mogunost delovanja na privredni razvoj, budui da ih treba supstituisati ekonomijom slobodne razmene rada, koja fungira sa kvalitativno drukijim sadrajem u odnosu na fiskalno ustrojstvo. Zapravo, dohodak fondova po osnovu vantrine razmene rada integrativna je komponenta dohodovnih odnosa u materijalnoj proizvodnji, a ne izvedena fiskalna kategorija. Stoga, eliminisanjem osnovice, stope, osloboenja i olakica, to je u skladu s kvalitativno izmenjenim osnovama sticanja dohotka u tzv. drutvenim delatnostima, politika doprinosa nema (i treba da nema) funkcionalnu aplikaciju u domenu formiranja finansijskih resursa zajednike potronje.Porezima i doprinosima dugorono bi se realizovali podsticajni efekti na akumulaciju i radni produktivitet.[footnoteRef:18] U raspodeli iste dobiti preduzea na line dohotke i akumulaciju fiskalitetima treba striktno podravati dogovorene proporcije izmeu sredstava za line dohotke iz sredstava za poveanje i unapreenje materijalne osnove rada. Fiskaliteti bi, u tom smislu, reprezentovali kontrolni drutveni mehanizam kompatibilnog odnosa stope rasta linih dohodaka i stope rasta produktivnosti rada, uz beneficirani tretman zajemenih linih dohodaka. S druge strane, fiskalitete treba projektovati u funkciji obezbeivanja nivoa programirane akumulacije preduzea, utvrene drutvenim dogovorima. Programirana akumulacija u korelaciji sa stopom rasta drutvenog proizvoda udruene privrede obezbeivala bi se fiskalnim podravanjem dogovorenih proporcija u raspodeli istog dohotka, proporcionalnim oporezivanjem angaovanih materijalnih faktora proizvodnje i fiskalnim usmeravanjem rentnih dohodaka. U prvom sluaju, akumulacija se potpuno izuzima od fiskalnih udara. U drugom sluaju, proporcionalnim zahvatanjem sredstava poslovnih fondova radi racionalnijeg i efikasnijeg korienja sredstava rada, formirala bi se masa drutvenog minimuma akumulacije, koja bi se koncentrisala u akumulacionim fondovima firmi. Najzad, u treem sluaju, zahvatanjem dohotka, determinisanog eksternim faktorima (tzv. dohodak po osnovu izuzetno povoljnih uslova: prirodnih, trinih, monopolskih, rentnih i drugih pogodnosti), formirala bi se sredstva za razvoj firme ili za razvoj materijalne osnove rada u optini i republici.[footnoteRef:19]Za nae prilike, prve dve mogunosti trebalo bi kombinovano korisiti. Pri tome, prva solucija ima prioritetni znaaj, dok druga reprezentuje dopunski faktor jaanja akumulacionog potencijala firme u materijalnoj sferi reprodukcije. Trea solucija, budui da se eksterni dohodak mora posebno iskazivati zavrnim raunima preduzea, moe se koristiti u okviru samoupravnih fondova udruene privrede (za tekuu privrednu korekturu, za izgradnju objekata ekonomske infrastrukture, za podsticanje izvozne privrede) ili udruivati u fondove zajednikih rezervi na teritoriji DPZ (optina, zajednica optina, republika, odnosno pokrajina) za pokrie gubitaka u poslovanju, za sanacione programe, za tekue obaveze po osnovu jemstva, garancija i sl.,[footnoteRef:20] ali nikako za razvoj firme u kojoj se ova vrsta ekstradohotka realizuje. Time se inaugurie diferencirani tretman dohotka, iji je osnov sticanja tekui i minuli rad, i dohotka, iji su osnov sticanja prirodne, trine, tehnoloke i dr. pogodnosti. [18: ] [19: ] [20: Radi se, dakle, o socijalizaciji rentnih dohodaka.]

Pored toga, u nas se moe institucionalizovati fiskalno stimulisanje koncentracije sredstava za investicije po osnovu udruivanja akumulacije za razvoj prioritetnih segmenata reprodukcije i sektora od posebnog drutvenog interesa, kao svojevrsna, dogovorena odbitna stavka od nivoa dohotka za raspodelu ekonomski zainteresovanih privrednih jedinica grana i grupacija. Podsticajna fiskalna dejstva na akumulaciju[footnoteRef:21] kod nas valorizuju se i posredstvom uvoza inostranog kapitala, kao dopunskog izvora akumulacije. Proporcionalnim zahvatanjem dobiti, koja je rezultat ulaganja sredstava u domau organizaciju udruenog rada i izvo]enja investicionih radova u inostranstvu, u svrhu zajednikog poslovanja i fiskalnim osloboenjima i olakicama za reinvestirani kapital doprinosi se uveavanju akumulacionog kapaciteta i racionalnog ekonomskog plasmana kvantuma akumulacije.Podsticajna dejstva fiskaliteta na tednju sektora stanovnitva i na stimulisanje publike na upis drutvenih zajmova, posredstvom globulnog fiskalnog osloboenja prihoda od kamate na tedne uloge i kamate od drutvenih zajmova[footnoteRef:22] dovode do pribliavanja efektivne i potencijalne akumulacije i do stvaranja pretpostavki za ex ante uravnoteavanja programirane akumulacije i programiranih investicija u nacionalnoj privredi, uz eliminisanje negativnih implikacija nepokrivenih investicija.[footnoteRef:23]Ovome moemo dodati i fiskalno kompenzovanje devalvirane vrednosti tednih depozita, deponovanih u osnovnim bankama, tednim zadrugama i potanskim tedionicama, i uloene tednje radnika privremeno zaposlenih u inostranstvu (dinarska i devizna) u organizacije udruenog rada, usled relativno visoke stope inflacije. Konano, otplata anuiteta po osnovu drutvenih zajmova treba da dobije beneficirani fiskalni tretman, prilikom njihovog ukljuivanja u dohodak za raspodelu firme i lina primanja graana, za iznos stope obezvreenosti anuiteta.Globalnim i selektivnim osloboenjima, kao i diferenciranim stopama poreza na promet, u domenu oporezivanja finalne potronje, moe se stimulisati poveano izdvajanje iz linih dohodaka na tedne uloge sektora stanovnitva. No, efekat supstitucije javlja se sada kao rezultat oporezivanja u uslovima rastuih cena. Fiskalni obveznik, u zavisnosti od ekonomske situacije, sada moe preferirati da li e svoj dohodak transformisati u tekuu potronju, tednju ili imovinu (npr. otpisivanje po osnovu optereenja dohotka porezima i doprinosima i detaksacija akumulacije, javlja se kao privilegovano sredstvo koje uslovljava investicione odluke, sektorsku orijentaciju investicija, kapacitet samofinansiranja i finansijsku ravnoteu privrednih jedinica, grana, grupacija i regiona. Formiranje neoporezive akumulacije i selektivno (diskriminatorsko) kanalisanje investicionih plasmana, u osnovi, reprezentuje katalizator privrednog razvoja i orijentator dinamike propulzivnih sektora. Fiskalno osloboenje akumulacije, odnosno investicija, ima prvenstveno za cilj da ubrza ritam transformacije monetarnog kapitala u realne faktore rasta.[footnoteRef:24] [21: Nasuprot stimulalivne projekcije fiskaliteta na akumuiaciju, negativno dejstvo fiskaliteta na akumulaciju kapitala reprezentuje dekurairanje tednje putem otrog fiskalnog zahvatanja, pod pretpostavkom da se ne formiraju javni fondovi za javne investicije (Dr A. Peri, op. cit. str. 277-278). Politikom progresivnog oporezivanja i nadoporezivanja dohotka, pored toga, deformiu se investicioni izbori i koi investiciona aktivnost.] [22: ] [23: ] [24: .]

Fiskalne dedukcije u investicionom procesu predstavljaju svojevrsnu subvenciju drave privrednom sektoru. Diferenciranom fiskalnom presijom izmeu rada i kapitala utie se na zaposlenost, upotrebu proizvodnih faktora i relativne cene faktora proizvodnje, modifikujui proporciju u kombinaciji i alokaciji faktora u proizvodnoj funkciji. Za nove investicije umanjivanje osnovice poreza na dohodak javlja se kao svojevrsno drutveno premiranje investicija. Radi skraivanja rokova izgradnje novih kapaciteta i aktiviranja objekata u planiranom roku potrebno je institucionalizovati specijalne fiskalne olakice i bonifikacije, pri emu odlaganje fiskalne obaveze za kasnije godine u procesu korienja kapaciteta firmi za neuhodane privredne aktivnosti reflektuje selektivnu subvenciju proizvodnim programima. Radi smanjivanja rizika investiranja, poseban fiskalni tretman gubitaka deluje kao premija za rizik, budui da prikazivanje prenetih gubitaka u strukturi trokova poslovanja u tekuoj godini, praktino, reprezentuje specifinu razvojnu premiju.Radi izbegavanja posledica rasta fiskalne presije direktnih fiskaliteta, koji na dugi rok redukuje raspoloivi dohodak i investicioni potencijal, metod ubrzane akumulacije[footnoteRef:25] ima svoj ekonomski smisao. Tehnika ubrzane amortizacije redukuje period imobilizacije kapitala i kompenzuje buduu depresijaciju vrednosti osnovnih sredstava. Skraivanje perioda amortizacije dovodi do odlaganja plaanja fiskaliteta, a time i do smanjenja sadanje vrednosti poreza i efektivnog optereenja. Skraenje perioda amortizacije obezbeuje investitoru neposredni porast raspoloivog dohotka, likvidnost i samofinansiranja, pa, sledstveno tome, i ponudu kapitala za udruivanje. Ubrzana amortizacija redukuje eksterno finansiranje i stimulie sopstvene investicije, uz anticipiranje buduih tokova tehnoloko-tehnikog progresa. Time ekonomika oporezivanja opredeljuje politiku dinamikog kapitalnog opremanja propulzivnih sektora reprodukcije. Ubrzano otpisivanje vrednosti osnovnih sredstava u periodu porasta cena poveava realnu vrednost amortizacije, kao komplementarnom resursu u politici finansiranja privrednog razvoja. Konano, elastinost u vremenskom rasporedu trokova amortizacije, , u kojem poreski obveznik oekuje fluktuaciju poreskih stopa, omoguava mu da izvri amortizaciju za vreme visokih stopa. [25: Uporedi: R. Musgrave, Teorija javnih finansija, Nauna knjiga, Beograd, 1973, str. 274; J. Lafoucarde, Avantages fiscaux et dveloppement rgional, Dunot, Paris, 1970, str. 13; P. Beltrame, Les Systemes fiscaux, P.U.F., Paris, 1975, str. 65-69. i J.S. Geaurs, Lconomic publique, P.U.F., Paris, 1971, str. 76-77.]

Paralelno sa beneficiranim tretmanom amortizacije, egzistiraju i fiskalna osloboenja dela dohotka, koji se izdvaja za naunoistraivaki rad, to, uz stimulativno izdvajanje dela dohotka i linih dohodaka za nauku, kulturu, obrazovanje i zdravstvo u okvirima samoupravnih interesnih zajednica, posebno deluje na stopu privrednog rasta.Neprivrednim investicijama i drutvenim zajmovima, DPZ i fondovi pojavljuju se u funkciji koupravljanja raspodelom raspoloive tednje. Realizacijom principa racionalnosti, efikasnosti i ekonominosti u sektoru opte i zajednike potronje, DPZ i fondovi praktino stvaraju uslove za obezbeivanje programiranih finansijskih uteda.[footnoteRef:26] Budui da porezi i doprinosi, kao i utede, predstavljaju oticanje sredstava iz krunog kretanja dohotka, dok investicioni, transferni, lini i materijalni trokovi su dodatak krunom toku dohotka,[footnoteRef:27] drutveno-politike zajednice i drutveni fondovi politikom opte i zajednike potronje omoguavaju podsticanje multiefekta u domenu zapoljavanja, proizvodnje, strukture ekonomskog razvoja, prostornog razmetaja privredne aktivnosti, konjunkture, sticanja dohotka itd.Pored fiskalnih dejstava na globalni privredni razvoj, u nas su prisutni napori razvojne politike u domenu regionalne harmonizacije privrednog razvoja. Kamatom na poslovne fondove do 1971. godine i obaveznim zajmovima od 1971. godine obezbeivala se koncentracija sredstava akumulacije u razvojne fondovske institucije na saveznom i republikim nivoima. Obavezni zajmovi tretiraju se kao zakonska obaveza koja se dedukuje iz dohotka za raspodelu firme i usmerava, posredstvom fonda federacije za kreditiranje privrednog razvoja nedovoljno razvijenih republika i Kosova, i republikih, odnosno pokrajinskih fondova za podsticanje privrednog razvoja nerazvijenih podruja, za razvoj privrednih delatnosti shodno intencijama drutvenih planova razvoja.Uz to, poveano izdvajanje dela dohotka preduzea iznad propisanih diferenciranih stopa obaveznog zajma (prema vrsti i karakteru delatnosti), kao i deo dohotka firme iz razvijenih podruja, koji se udruuje za razvoj nerazvijenih regiona, reprezentuje fiskalnu dedukciju radi stimulisanja regionalnog razvoja.[footnoteRef:28]Fiskalnim osloboenjem uvezene tehniko-tehnoloke opreme od poreza na promet i carina, komplementarno se podstiu razvojni napori ekonomske politike u nerazvijenim regionima. Beneficiranim tretmanom linih dohodaka visoko kvalifikovanih i strunih kadrova privlae se izvrioci skupa poslova i zadataka razvijenih u nerazvijena podruja. Dopunskim sredstvima fondova za alimentiranje optedrutvenih i zajednikih potreba alociraju se resursi u funkciji indirektnih podsticaja i efekata na regionalni privredni razvoj Delovanjem fiskaliteta na uslove privreivanja[footnoteRef:29] u cilju stvaranja stabilnih uslova i podsticaja privrednog rasta i tekue korekture u sticanju i raspodeli dohotka, stvaraju se jednake startne pozicije u sistemu dohodovanja i nivelisani uslovi ekonomskog delovanja, i obezbcuju se intencije jedinstvenog jugoslovenskog trita. Meutim, nivelacija uslova privreivanja i ouvanje jedinstvenog jugoslovenskog trita impliciraju harmonizaciju fiskalne strukture i unifikaciju fiskalnih parametara u domenu oporezivanja dohotka preduzea, liih dohodaka radnika u privredi i prometa roba i usluga, uz ekonomsko respektovanje specifinosti pojedinih regiona i oblasti. Zajedniko opredeljivanje fiskalnih obveznika, fiskalnih osnovica, fiskalnih stopa, fiskalnih osloboenja i olakica, stoga, treba da je u funkciji dogovorenih osnova sticanja dohotka i merila raspodele realizovanog dohotka. Uz to, zajedniki dogovorena politika izgradnje infrastrukturalnih objekata, subvencionisanja i premiranja, beneficiranih i anticipiranih kamata i garancija, carinskih povlastica, diferenciranih fiskalnih zahvatanja, selektivnih fiskalnih prioriteta, fiskalnog tretmana ekstradohotka, fiskalnih stimulacija, koncesija i bonifikacija prilikom lokacije novih industrijskih postrojenja i realizacije programskih investicionih projekata treba da promovie privredni rast.Preraspodelom dohotka,[footnoteRef:30] posredstvom fiskalnog optereenja i njegove preraspodele, omoguava se eliminisanje dispariteta, distorzija i inegaliteta u sticanju i raspodeli dohotka, i izjednaavanje dohotka po osnovu tekueg i minulog rada bez derogiranja socijalistikog principa raspodele prema radu. Meutim, fiskaliteti koji en bloc pogaaju ostvareni dohodak treba da respektuju deo ekstradohotka, koji je rezultat veeg radnog zalaganja, poveane produktivnosti rada, bolje organizacije rada, tehnolokih inovacija, tehniko-kadrovskog opremanja, uteda i racionalizacije i sl., budui da se ovaj deo dohotka mora ekonomski odvojiti od dela ekstradohotka, koji je rezultat eksternih faktora. Taj deo dohotka ostaje unutar osnovne organizacije za poveanje linih dohodaka (radi stimulacije lanova radnog kolektiva) i akumulacije (radi jaanja materijalne osnove udruenog rada) i, po pravilu, treba da je izuzet od fiskalnih udara. Drugi deo ekstradohotka moe se fiskalno zahvatiti i da se na taj nain izvri transfer neekonomskog sticanja dohotka (i po tom osnovu linih dohodaka i akumulacije) u korist samoupravnih fondova udruenog rada, iz kojih se regrutuju ekonomski transferi u korist defavorizovanih ekonomskih segmenata na tritu. Delovanjem fiskaliteta na spoljnoekonomske (trgovinske) i finansijske transakcije podrava se eksterni ekvilibrijum (ravnotea spoljnotrgovinskog i platnog bilansa)[footnoteRef:31] i deluje na privredni razvoj. Oslobaanjem od poreza na promet i carina u okviru izvorne projekcije roba i usluga deluje se na spoljnoekonomsku konkurentnost izvozne privrede i na njeno adekvatno uklapanje u meunarodnu podelu rada. Izvoznim primovima i kompenzacijama komplementarno se podstie izvoz roba i usluga pri emu se, pokrivanjem kursnih razlika iz budetskih sredstava federacije, podrava planirani devizni priliv ekonomskih transaktora. Fiskalnim beneficijama podravaju se investicioni radovi jugoslovenskih radnih organizacija u zemljama u razvoju i socijalistikim zemljama. Time se praktino podrava razvoj graevinarstva i razvoj sektora, koji proizvode odgovarajuu opremu za investicione radove u inostranstvu. Fiskalnim olakicama u turistikoj privredi stimulie se ponuda i tranja turistikih usluga i na toj osnovi sticanje deviznih sredstava. Konano, izvoznoj projekciji dejstva fiskaliteta na spoljnotrgovinski i platni bilans mozemo dodati fiskalne penalitete na izvoz deficitarnih proizvoda i usluga ili finalnih proizvoda od posebnog nacionalnog interesa. [26: ] [27: G.G. Sause, Novac, bankarstvo i ekonomska stabilnost, Nauna knjiga, Beograd, 1972, str. 221-265.] [28: Iako se kategorija obaveznog zajma verifikuje kao svojevrsni parafiskalitet, ipak obavezni zajam, za razliku od poreza, ne predstavlja trajno otuenje sredstava akumulacije od organizacija udruenog rada (Dr P. Jurkovi, Poreska politika, Ekonomski pregled 89) 1974, str. 549-578.] [29: Opirnije o tome videti: Dr A. Peri, Finansijska teorija i politika, Savremena administracija, Beograd, 1976, str. 285-290; Dreyfus, Linterventionisme conomique, Dos Themis, Paris, 1971, str. 13-16; OECD, Limpt negatif sur le revenu, Paris, 1974, stlr. 63-83; A. Barrre, Economie financire, Dalloz, Paris, 1971, str. 262-269.] [30: O dejstvima fiskaliteta na preraspodelu nacionalnog dohotka i akumulacije videti: A. Peri, op. cit., str. 275-277.] [31: Uporedi: Dr A. Peri, op. cit., str. 281-285; E. Alphandry et G. Delsupehe, Les politiques de stabilisation, P.U.F. Paris, 1974, str. 50-60; OECD, Amnagements fiscaux aux frontires et structures fiscales des pays membre de lOECD, Paris, 1968, str. 108-112; B. N. Siegel, Aggregate Economic and Public Policy, R. D. Irwin, Hamewood, 1965, str. 315; J.P. Galavielle, op. cit., str. 43-44.]

U uvoznoj projekciji fiskaliteti imaju za funkciju da tite interese nacionalne privrede (zatita prioritetnih sektora, propulzivnih grana, mlade industrije i delatnosti od posebnog drutvenog interesa). Poveanim stopama poreza na promet i carina uveava se cena uvezene robe i smanjuje konkurencija na domaem tritu. Fiskalnim osloboenjem i olakicama stimulie se uvoz deficitarnih proizvoda (reprodukcioni materijal i mehanika oprema) i uvoz roba, koje svojim niim cenama treba da deluju komprimirajue na rast domaih cena.Konano, favorizujui dejstvo fiskaliteta na uvoz i izvoz kapitala podstiu se finansijske transakcije sa inostranstvom. Time se podravaju ravnotene pozicije platnog bilansa, naravno u sadejstvu sa ostalim parcijalnim politikama u sklopu sveukupne ekonomske politike.Budui da inflacija ima znaajan uticaj na nesinhronizovane odluke, stimuliui investicije i potronju, i destimuliui akumulaciju, politika ekonomskog rasta i konjukturna politika, posredstvom programiranih oblika fiskalne stimulacije, planske rekapitulacije fiskalnih beneficija, dogovorenih modaliteta fiskalne selektivnosti, moraju biti komplementarne u funkciji ex ante uravnoteavanja investicija reakumulacije. Dekurairanje potronje i ankurairanje akumulacije, i konjunkturna harmonizacija tednje i investicija sastavne su komponente strategije uravnoteenog rasta radi ujednaavanja potencijalnog i efektivnog rasta realnog autputa. Fiskaliteti, delujui na strukturu ekonomskog razvoja, mobilizaciju i orijentaciju tednje i investicija, i ritmiku nacionalnog dohotka, dovode u neposrednu ekonomsku vezu efektivnu redistribuciju dohotka i stabilan privredni rast. Meutim, redukujui potronju i poveavajui tedni disponibilitet, fiskaliteti treba da stvore realne pretpostavke (osnove) za realizaciju programirane kompenzatorske i korektivne intervencije, i intervencije harmonizacije, tj. Simultanu koherenciju u procesu realizacije ekonomskih funkcija opte i zajednike potronje: puna zaposlenost resursa, ravnotea platnog bilansa, stabilan nivo cena, uravnoteen dugoroni rast, racionalna alokacija resursa i pravedna raspodela dohotka.

3. ZakljuakBudet se definie kao sistematski i cifrano izraen pregled dreravnih prihoda i rashoda koji obeleava cilj i odnos dravnih potreba, i treba da posluu kao obavezni privredni plan za dravno gazdinstvo u jednom budetskom periodu. Osnovni zadatak budetske ekonomije je mobilizacija finansijskih resursa za alimentiranje drutvenih potreba, realizujui, pri tome, osnovne ekonomske funkcije u domenu alokacije privrednih resursa, redistribucije nacionalnog dohotka, ekonomskog stabiliteta nivoa cena i zaposlenosti i privrednog rasta. Alokaciona, redistributivna, stabilizaciona i razvojna funkcija predstavljaju, prema tome, strateke ciljeve i zadatke funkcionisanja ekonomije opte i zajednike potronje, inokorporiui se, posredstvom mehanizama drutvenih rashoda i drutvenih prihoda, u realne tokove drutvene reprodukcije, kao materijalne baze.

LiteraturaKnjige: Dr Slavko Vuka,Dr arko Risti,Dr Miroslav Dini,Dr Petar Belokapi;Budet i trezor-Budetska ekonomija i trezorske finansije;Beograd 2013 G.G. Sause, Novac, bankarstvo i ekonomska stabilnost, Nauna knjiga, Beograd, 1972 Dr Aleksandar V. Peri, Finansijska teorija i politika, Savremena administracija, Beograd, 1976 T. Tima, Struktura rashoda u svetlu fiskalne politike, Anali Ekonomskog fakulteta u Subotici 6/76 R. Musgrave, Teorija javnih finansija, Nauna knjiga. Beograd, 1973 M. Sekuli A. Gjenero, Optimalna alokacija zajednikih resursa u decentralizovanom ekonomskom sistemu, Ekonomski institut Zagreb18Bijeljina,2015