VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE

Seminarski rad iz Bankarstva

Tema: Krediti

profesor: Jelena Veličković student: Cvetkov Aleksandar 119/07III

finansije i računovodstvo

Dimitrovgrad, 2009

SADRŽAJ:1. Uvod2. Krediti3. Vrste kredita4. Kamatna stopa5. Interkalarna kamata6. Zatezna kamata7. Anuitet8. Grejs peroid9. Krediti sa učešćem i depozitom10.Žitant11. Akreditiv12.Avans 13.Ček 14.Bankarska garancija15.Berza16.Debitna kartica17.Devizni kurs18.Garancija19.Glavnica20.Hipoteka21.Zaključak22.Literatura

2

Uvod

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, čiji je osnovni cilj postizanje i održavanje stabilnosti cena. Pored ovog, osnovnog, cilja, ona se stara i o očuvanju finansijske stabilnosti.

Kreditnim poslovima, odnosno kreditiranjem pravnih i fizičkih lica, mogu da se bave samo banke koje su dobile dozvolu za rad od Narodne banke Srbije, osim pravnih lica koja su zakonom ovlašćena za to.

Banka definiše uslove pod kojima odobrava kredite poslovnom politikom koju kreira saglasno pozitivnim propisima, a donose je akcionari na Skupštini banke.Svaka banka donosi svoju poslovnu politiku i strategiju rada i Narodna banka Srbije ne može na to da utiče.

Posle odluke da su Vam potrebna dodatna sredstva u vidu kredita, preporuka je da prikupite što više informacija o uslovima odobravanja kredita od više banaka i procenite koja banka Vam pruža najpovoljnije uslove shodno Vašem sadašnjem i budućem finansijskom stanju.

Informacije u ovim tekstovima imaju za cilj da Vam pojasne i ukažu na koje uslove kreditiranja naročito treba da obratite pažnju, kao i na sve obaveze koje možete da imate prema banci u toku otplate kredita.

1

1 Vučković, M. Bankarstvo, Naučna knjiga Beograd

3

KREDIT

Kredit je određeni novčani iznos koji je njegov davalac ( poverilac-banka), na određeno vreme, ustupio na korišćenje tražiocu ( dužniku – klijentu), pod određenim uslovima i uz plaćanje naknade ( kamate ) kao cene korišćenja tih sredstava.

VRSTE KREDITA Krediti mogu biti nenamenski ili gotovinski, tzv. *keš* krediti i namenski , kao što su: potrošački, stambeni ili za obrtna sredstva.

Odredbama Zakona o deviznom poslovanju, dozvoljeno je ugovaranje u devizama ( tzv. devizna klauzula), ali se plaćanje po tim ugovorima vrši u dinarima, što znači da se kredit i daje i vraća u dinarima.

Takođe, odredbama Zakona o deviznom poslovanju, propisano je da banke mogu, izuzetno, odobriti:- devizne kredite rezidentu-domaćem pravnom licu i preduzetniku za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva, a domaćem fizičkom licu za kupovinu nepokretnosti u zemlji i- dinarske kredite nerezidentu – pravnom licu koje ima predstavništvo u Republici, za plaćanja po osnovu kupovine opreme za potrebe tog predstavništva, a fizičkom licu za plaćanja po osnovu kupovine roba i usluga i kupovine i zakupa nepokretnosti u Republici.

Treba imati u vidu da banka, svojom poslovnom politikom, utvrđuje devizne kurseve i može prilikom isplate kredita, obavezno u dinarima, da primenjuje svoj prodajni kurs za devize, odnosno da ne mora da primenjuje zvanične devizne kurseve. U ovakvim slučajevima snosite dodatne troškove u vidu razlike između kupovnog i prodajnog kursa banke i možete dobiti, kao kredit, manje sredstava u dinarima od onih koja su Vam potrebama.

KAMATNA STOPAKamata je cena koja se plaća za korišćenje sredstava banke i izražena je u procentima.Ona predstavlja odnos iznosa godišnje kamate i iznosa kredita. Visina kamatne stope zavisi od vrste kredita, roka na koji se sredstva ustupaju, sredstva obezbeđenja naplate potraživanja, uslova na tržištu i slično. U proteku vremena, kamatna stopa se menja pod uticajem ponude i tražnje na finansijskom tržištu.

NOMINALNA KAMATNA STOPAKamatna stopa koja predstavlja relativni broj – procenat, koji određuje koliko se novčanih jedinica plaća po jedinici kredita i koristi za obračun redovne kamate po datom kreditu. Može biti fiksna ili promenljiva. U poslednje vreme, sve kredite, izuzev kratkoročnih – sa otplatom do godinu dana, naše banke daju sa promenljivom nominalnom kamatnom stopom, koja zavisi od kretanja stope rasta cena na malo ili kretanja kamatnih stopa na evropskom bankarskom tržištu, tzv. *EURIBOR* ili *LIBOR*.EURIBOR ( European Interbank Offered Rate) je referentna kamatna stopa na pozajmice u evrima među prvoklasnim bankama. Dana 01. januara 1999. godine EURIBOR je zamenio nacionalne referentne kamatne stope. Obračunava se dnevno na međubankarske depozite sa rokom od nedelju dana, jedan mesec i do 12 meseci.2

2 Monetarne i javne finansije, dr Miodrag Jovanović, mr Sretko Ribać

4

LIBOR ( London Interbank Offered Rate) je kamatna stopa na kratkoročnom međubankarskom tržištu u Londonu po kojoj banke jedna drugoj nude novac u različitim valutama ( USD, GBP i dr.). LIBOR je referentna kamatna stopa za međunarodne banke i služi kao reper pri odobravanju kredita. Određuje je pet glavnih londonskih banaka, svakog radnog dana u 11.00 pre podne.

EFEKTIVNA KAMATNA STOPA

Za razliku od nominalne kamatne stope, efektivna kamatna stopa ( EKS ) predstavlja stvarnu cenu kredita i omogućava vam da lakše sagledate i uporedite uslove pod kojima različite banke nude iste kredite.

Efektivna kamatna stopa, pored nominalne kamatne stope, uklučuje naknade i provizije koje klijent plaća banci za odobravanje kredita. Ukoliko je reč o kreditima koji se odobravaju uz depozit, EKS obuhvata i prihod po osnovu kamate koju banka plaća na taj depozit.

Međutim, treba imati u vidu da postoji jedan deo troškova koji se ne uključuju u EKS, kao što su:- kriterijumi za indeksaciju ( odnosno da li je kredit vezan za promenu rasta cena na malo ili je vezan za promene deviznog kursa),- troškovi procene vrednosti sredstava obezbeđenja kredita,- troškovi raznih uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa,- troškovi Kreditnog biroa i dr.

Ovi troškovi se ne uključuju u obračun EKS s obzirom na to da nisu poznati na dan obračuna EKS , ali mogu nastati u toku realizacije ugovora o kreditu, ili ne predstavljaju prihod banke.

Ukoliko nista sigurni da li su u EKS uključeni svi troškovi po osnovu uzetog kredita, pitajte službenika banke.

EKS je merilo cene kredita samo ako se upoređuje zaduživanje u istoj valuti!

INTERKALARNA KAMATA

Interkalarna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje samo od momenta kada vam se odobri kredit do momenta kada počnete da ga otplaćujete, odnosno do naplate prve rate. U zavisnosti od poslovne politike, banka može obračunatu interkalarnu kamatu da pripiše glavnici duga i naplati je preko anuiteta ili odjednom – posle isteka korišćenja kredita.

ZATEZNA KAMATA

Zatezna kamata je kamata koja se obračunava i naplaćuje ukoliko klijent nije izmirio obaveze u roku, u skladu sa odredbama zaključenog ugovora.

ANUITET – RATA

Anuitet je redovna, najčešće mesečna, isplata novčanog iznosa sastavljenog od dela glavnice i dela kamate, obračunate po nominalnoj kamatnoj stopi, koju klijent mora da plati

5

na ime postepene otplate kredita. Sadrži deo koji se odnosi na dospele kamate i deo kojim se smanjuje glavnica duga. Može se plaćati godišnje, polugodišnje, tromesečno ili mesečno, a u skladu sa zaključenim ugovorom. Banka treba da sačini za svaku vrestu kredita obrazac – Pregled bitnih elemenata otplate kredita – koji sadrži i podatak o visini anuiteta i treba da ga uruči klijentu pri zaključivanju ugovora. Radi sagledavanja svojih mogućnosti, a pre podnošenja zahteva za kreditom, najbolji način je da tražite od zaposlenih u banci obrazac *Osnovni podaci o kreditu* za željenu vrstu kredita ili da koristite kalkulatore na web stranicama banaka.

GREJS PERIOD

Grejs period je period u kome je kredit stavljen na raspolaganje korisniku, ali nije još započeta otplata kredita. Ukoliko koristite grejs period, potrebno je da se informišete da li se u tom periodu plaća ili ne plaća kamata. Takođe, proverite koliki je EKS i anuitet – rata za kredite koji se odobravaju sa grejs periodom i uporedite ga sa EKS-om i anuitetom – ratom za kredite koji se odobravaju bez grejs perioda.

INDEKSACIJA KREDITA

Pod indeksacijom se podrazumeva vezivanje obaveza po osnovu kredita za rast cena na malo ili kurs neke strane valute.

Kredit indeksiran stopom rasta cena na malo je kredit sa klauzulom kojom se otplata kredita vezuje za kretanje cena na malo. Sa povećanjem rasta cena na malo dolazi do povećanja kamate i glavnice kredita.

Kredit indeksiran valutnom klauzulom je kredit izražen u određenoj stranoj valuti i sadrži klauzulu kojom se otplata kredita vezuje za kretanje kursa te valute. Za korisnike ova vrsta kredita sa sobom nosi i visoke rizike – rizik promene deviznog kursa, odnosno neizvesnost za korisnika kredita u pogledu ukupne obaveze po osnovu uzetog kredita, a time i njegove mogućnosti otplate kredita u dogovorenom roku.

Od ove vrste rizika možete se zaštititi jedino ukoliko su vaši redovni mesečni neto prihodi, iz kojih otplaćujete kredit ( npr. zarada ), vezani za istu valutu.

KREDITI SA UČEŠĆEM ILI DEPOZITOM

Banka može dati kredite sa istom nominalnom kamatnom stopom i istim periodom otplate, uz mogućnost dobijanja kredita sa učešćem ili depozitom.

Treba znati da je kod otplate kredita sa učešćem manji iznos glavnice za visinu učešća, iznos redovne kamate, a samim tim i anuitet.S druge strane, kod kredita sa depozitom, iznos glavnice jednak je sredstvima koja su dobijena kao kredit, dok je iznos redovne kamate i anuiteta veći. U tom slučaju treba obezbediti i sredstva za depozit koji se sa pripadajućom, ugovorenom kamatom vraća tek po otplati kredita.

KAKO ODLUČITI KOJI JE KREDIT NAJPOVOLJNIJI

Pre nego što odlučite da li ćete uzeti kredit, pažljivo razmotrite važnost potrebe koju želite da finansirate na ovaj način. Brzopleta i nepromišljena odluka o zaduživanju može dugoročno opteretiti vaš budžet.

6

Ukoliko se ipak odlučite da uzmete kredit, imajte u vidu da u ponudi banaka postoje različite vrste kredita, zbog čega treba dobro da razmislite i raspitate se šta vam se nudi i šta najviše odgovara vašim potrebama.

Od svake banke možete zatražiti obrazac *Osnovni podaci o kreditu* za željenu vrstu kredita i njihovim poređenjem lakše ćete odlučiti šta je za vas najpovoljnije.

UPOREDITE USLOVE POD KOJIMA RAZLIČITE BANKE NUDE KREDITE

Najlakši način da uporedite uslove pod kojima različite banke nude kredite i da donesete odluku koja odgovara vašim potrebama, jeste, da uporedite efektivne kamatne stope. Ukoliko je efektivna kamatna stopa na godišnjem nivou niža, kredit je jeftiniji.

Imajući u vidu da kod kredita sa različitim periodima otplate, visina rate ne predstavlja pravi pokazatelj cene kredita. Kredit sa dužim rokom otplate može imati nižu mesečnu ratu, ali to ne znači da je i ukupna obaveza po tom kreditu niža.

Pri poređenju uslova, uporedite i troškove vezane za proizvode koji se * nude u paketu*, nezavisno od toga da li su vam potrebni ( npr. platne kartice ) i koji se ne obuhvataju EKS-om.

Naročito obratite pažnju na mogućnost banke da jednostrano izmeni odredbe ugovora i na to da li su precizno utvrđeni uslovi pod kojima banka to može da učini.

ZAPITAJTE SE DA LI MOŽETE OTPLAĆIVATI KREDIT

Da biste mogli da odgovorite na ovo pitanje, potrebno je da razmislite koliko iznose vaši ukupni prihodi, a koliko rashodi na mesečnom nivou i da procenite da li ćete i kasnije biti u mogućnosti redovno da izmirujete svoje obaveze, naročito kod ugovora kod kojih može doći do promene uslova otplate kredita ( npr. varijabilna kamatna stopa ).

O ČEMU TREBA VODITI RAČUNA PRILIKOM UZIMANJA KREDITA

Pre podnošenja banci zahteva za dobijanje kredita, treba proveriti sledeće:- kolika je efektivna kamatna stopa ( EKS ) i koje su sve naknade uključene u obračun EKS-a,Naknade koje su uključene u obračun EKS-a, izuzev nominalne kamatne stope, plaćate banci uglavnom u periodu do odobravanja kredita, odnosno zaključivanja- potpisivanja ugovora o kreditu.- da li je nominalna kamatna stopa fiksna ili promenljiva,- da li banka obračunava interkalarnu kamatu i u kom procentu,- utvrditi ukupan iznos kamata i naknada koje ćete plaćati banci,- da li je i u kojoj valuti kredit indeksiran,- koje devizne kurseve banka koristi prilikom odobravanja kredita, a koje prilikom vraćanja kredita, odnosno plaćanja anuiteta – rate,- kakva sredsvta obezbeđenja ( hipoteka, zalog, menica ili sl.) su potrebna za dobijanje kredita i koliki su troškovi po osnovu dobijanja neophodne dokumentacije koju banka traži, kao što su troškovi: procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja krdita, troškovi upisa registar kod nadležnih organa, pribavljanje izvoda iz zemljišnjih knjiga, pribavljanje uverenja, potvrda,

7

dozvola i rešenja nadležnih organa, Kreditnog biroa i dr.,- da li je kredit sa učešćem ili depozitom,- da li banka zadržava pravo da vrši izmenu određenih uslova kredita, nezavisno od volje klijenta, kao i koje uslove može da menja i u kojim situacijama,- da li je ugovorom predviđena prevremena otplata kredita, odnosno smanjenje glavnice i kakvi su uslovi u tim slučajevima ( kada se ona može izvršiti, da li se vrši preračun redovne kamate zbog promene perioda otplate kredita i da li i u kom procentu se naplaćuje naknada za prevremenu otplatu, odnosno oračun ostatka duga).

Pre nego što odlučite da uzmete kredit, zapitajte se da li vam je zaista neophodan.

Ukoliko odlučite da uzmete kredit, veoma je važno da pre potpisivanja pažljivo pročitajte ugovor o kreditu i da vam svi uslovi kredita budu jasni.

Ukoliko vam neke odredbe ugovora nisu jasne, radi pojašnjenja, pitajte odgovornog službenika banke.

Potpisivanjem ugovora, automatski prihvatate SVE USLOVE iz tog ugovora.

MOGUĆI NEGATIVNI EFEKTI GLOBALNE FINANSIJSKE KRIZE ZA PRIVREDU REGIONA SA PREDLOGOM PREPORUKA

MOGUĆI PROBLEMI I POSLEDICE

Direktna posledica globalne finansijske krize je smanjena ponuda ino-kapitala i ino-kredita. Posledica toga, na domaćem tržištu mogu biti:A) Usporavanje i smanjen priliv stranih investicija,B) Pogoršani uslovi dobijanja cross-border kredita,C) Pogoršani uslovi zaduživanja banaka u inostranstvu.

Kako se svetska finansijska kriza prelila ne realni sektor, može se očekivati:1. Pad ino-tražnje, što će rezultirati:• smanjenjem izvoza• padom proizvodnjeSmanjenje ino-tražnje za kapitalnim dobrima je već evidentno.

2. Povećanje troškova uvoza mašina i opreme zbog rasta cena na ino-tržištu, što može dovesti do usporavanja privrednog rasta i odlaganja planiranih investicija.

A) USPORAVANJE I SMANJEN PRILIV STRANIH INVESTICIJAStagnacija i smanjenje priliva direktnih stranih investicija, ogleda se kroz:- odlaganje investicija koje su već planirane- manja zainteresovanost stranih investitora za privatizaciju naših preduzećaPosledica takvog stanja je:- usporavanje strukturnih promena u privredi- stagnacija u podizanju konkurentnosti naše privrede- usporavanje rasta izvoza- usporavanje privrednog rasta.

B) POGORŠANI USLOVI DOBIJANJA CROSS-BORDER KREDITARast kamatnih stopa na svetskom finansijskom tržištu, znači povećanje kamatnih stopa za direktno zaduživanje u inostranstvu.

8

Posledica: Stagnacija i smanjenje direktnog zaduživanja preduzeća u inostranstvu. Kako cross-border kredite koriste pre svega velika preduzeća za nabavku mašina i opreme, to će uticati na povećanje troškova finansiranja razvoja ovih preduzeća i usporavanje ukupnog privrednog rasta.

C) NEPOVOLJNIJI USLOVI ZADUŽIVANJA BANAKA U INOSTRANSTVUPosledica:- Rast kamata banaka prilikom uzimanja novih kredita, a u sledećoj fazi, možda, i za već odobrene kredite , s obzirom da je veliki broj kredita indeksiran u evrima.- Rast cena proizvoda i usluga, tj. troškovna inflacija,- Usporavanje privrednog rasta.

DRASTIČNO POVEĆANI TROŠKOVI FINANASIRANJA POSLOVANJA I SMANJENA PONUDA KREDITAPosledica:• Ugrožena i onako loša likvidnost privrede• Problemi u vraćanju kredita, što će se odraziti na stabilnost finansijskog sektora• Pad proizvodnje i ukupne privredne aktivnosti• Smanjenje zarada i problemi u vraćanju kredita fizičkih lica• Finanasijska nestabilnost• Privredna recesija• Pad zaposlenosti

NAJOSETLJIVIJI SEKTORI:

1. GradjevinarstvoOgledaće se kroz prvenstveno kroz smanjenje priliva stranih investicija.

Problem 1. Podizanje kamatnih stopa za nove stambene kredite gradjana.Posledica:• Pad efektivne tražnje za stanovima• Usporavanje gradjevinske aktivnosti• Usporavanje privrednih delatnosti koje su usmerene na gradjevinsku industriju ( ind. gradjevinskog materijala, elektroindustriju, metalnu, drvnu industriju...)Sledeća faza:• Problemi u prodaji stanova,• Pad cene stanova,• Problemi gradjevinskih kompanija u vraćanju kredita uzetih za izgradnju stanova,• Negativni efekti na bankarstvo,• Usporavanje gradjevinskih aktivnosti,• Usporavanje privrednih delatnosti koje su usmerene na gradjevinsku industriju.

Problem 2. Zaustavljanje započetih investicijaProblem 3. Smanjenje novih investicijaPosledice:• Usporavanje gradjevinskih aktivnosti,• Usporavanje privrednih delatnosti koje su usmerene na gradjevinsku industriju.

3. Crna i obojena metalurgija

U sektoru crne i obojene metalurgije, koji je veliki izvoznik, već su evidentne posledice:• Smanjena ino-tražnja

9

• Smanjena proizvodnja

To će se svakako odraziti na platno bilansnu poziciju Republike, zbog smanjenog priliva deviza.

PREPORUKE :Ne sme se dozvoliti da se globalna finansijska kriza prelije na realni sektor-privredu, jer bi to imalo dalekosežne posledice na privredni razvoj. Iz tog razloga treba:1. Ambijent za investiranje u Srbiji učiniti još atraktivnijim:• Sniziti stopu poreza na dobit na 8%,• Hitno urediti svojinsko-pravne odnose, posebno u vezi gradjevinskog zemljišta i izgradnje objekata.2. Ukloniti hitno sva ograničenja za investitore:• Pojednostaviti i ubrzati procedure za dobijanje gradjevinske dozvole, odnosno smanjiti broj potrebnih rešenja i saglasnosti, u smislu neophodne saradnje nadležnih organa,• Potrebno je digitalizovati planove detaljne regulacije zemljišta i učiniti ih lako dostupnim zainteresovanim strankama preko sajta Zavoda za urbanizam Republike Srbije,• Pojednostaviti proceduru za trgovinu portfolio investitora,• Skratiti vreme dobijanja potvrde o plaćenom porezu, kako bi se sredstva što pre mogla iskoristiti za novu transakciju ili transferisati u inosranstvo,3. Doneti akcioni plan za podizanje kreditnog rejtinga Republike Srbije:• Obezbediti lakši pristup sredstvima međunarodnih finansijskih institucija i ubrzano pripremiti projekte za finansiranje.neophodno je koordinirano delovanje svih institucija Republike,• Preispitati Nacionalni investicioni plan i sredstva namenjena za ovu svrhu usmeriti samo na infrastrukturne investicije,• U 2009.godni bitno povećati sredstva za finansiranje izvoza, preko Fonda za razvoj i AOFI,• U narednoj fazi osnovati razvojnu banku,• Ukinuti porez na prihode od kamata i za deviznu štednju /20%/, kako bi se podstakla štednja građana.4. Javna potrošnja mora da se svede na nivo primeren postojećem stepenu privrednog razvoja i tako stvore uslovi za dodatno poresko rasterećenje privrede, kako bi se ublažile negativne posledice na likvidnost privrede.

To je i preduslov za ublažavanje restriktivnosti monetarne politike i oslobađanje dela imobilisanih sredstava u bankama po osnovu obavezne rezerve.

PREPORUKE NARODNE BANKE SRBIJE:- Ukinuti stopu obavezne rezerve na inostrane depozite banaka / sada 45%/ - /zadržati obaveznu rezervu za deviznu štednju, zbog poverenja građana u banke/.- Postepeno snižavati, a u narednoj fazi ukinuti obaveznu rezervu na dinarsku osnovicu / sada 5 i 10%/Neophodno je da se mere ekonomske politike za naredni period zasnivaju na sveobuhvatnoj analizi koja treba da obuhvati ne samo moguće negativne efekte globalne finansijske krize na privredu, već i aspekt jednostrane primene SSP-a, povećanja cena inputa i dr., kako se mogući efekti ne bi multiplikovali.

1. ŽirantŽirant je osoba koja jemči za vas i obavezuje se da će, ukoliko korisnik iz bilo kog razloga ne bude izmirivao svoje obaveze, nastaviti plaćanje.

10

2. AkceptAkcept je izjava lica na koje se vuče menica, da će u roku dospeća menice na naplatu isplatiti menični dug u celini ili delimično. Ime akceptanta (lica koje isplaćuje menični dug) se nalazi na licu menice. Pre same naplate meničnog duga imalac menice podnosi je akceptantu na akceptiranje, tj. potrebno je da akceptant na licu menice napiše ''prihvatam'' ili ''priznajem'' i da se potpiše. Ovo je bitno zato što, neretko, menicu izdaje jedan pravni subjekat, a drugi pravni subjekt izmiruje obavezu iz te menice.

3. AkreditivPismo sa kojim se banka obavezuje prema drugoj ustanovi ili osobi da, po izvršenju ugovorenih obaveza, isplati određenu sumu u korist određene treće osobe. Dokumentarni akreditiv je efikasan instrument osiguranja plaćanja u međunarodnoj trgovini.

4. AnuitetNovčani iznos koji određenog datuma dospeva za isplatu i koji se zajmodavcu plaća godišnje ili u kraćim vremenskim rokovima, na ime otplate zajma.U načelu postoje dva oblika anuiteta:1) konstantni - u jednakim iznosima2) varijabilni (promenljiv) – menja se tokom perioda otplateAnuitet čine dva dela: deo pripadajuće kamate i deo glavnice duga.

5. AvansAvans predstavlja iznos novca koji se daje ili traži unapred, pre obavljanja određenog posla, a čini deo ili ukupno potraživanje/obavezu u poslovnom odnosu koji će nastati u budućnosti.

6. ČekFormalni dokument koji predstavlja bezuslovni nalog banci (trasatu) kod koje izdavalac čeka (trasant) ima račun, da po naredbi trećeg lica ili donosioca (remitenta) isplati u čeku navedenu vrednost.

7. Bankarska garancijaUgovor kojim se banka obavezuje da će primaocu garancije (poveriocu iz osnovnog ugovora) isplatiti određenu sumu novca ukoliko određeno treće lice (originalni dužnik) ne ispuni svoje obaveze o roku dospelosti.

8. BerzaInstitucija koja predstavlja mesto na kome se trguje različitim hartijama od vrednosti (akcijama, obveznicama i sl.).

9. BlanketNeispunjen obrazac. Ček je najzastupljenija vrsta blanketa.

10. BlankoIzraz koji se koristi pri popunjavanju nepopunjenog ili delimično popunjenog polja, dela ili celog dokumenta; prazno.

11. BonitetPodrazumeva formalna i materijalna svojstva subjekta koja ga čine sigurnim dužnikom, bilo da je reč o banci u koju se ulažu sredstva ili o fizičkom/pravnom licu kome se daju krediti.

11

12. Debitna karticaDebitne kartice omogućavaju korisniku da plaća robu i usluge u trgovinama na POS terminalima i podiže gotovinu na bankomatima i šalterima banaka do visine iznosa sredstava koje ima na računu, uključujući i dozvoljeni minus.

13. Dekurzina kamataObračun kamata po isteku odgovarajućeg vremenskog perioda, dakle unazad. Ovakav obračun kamata kod nas je najčešći.

14. Devizni kursCena valute jedne zemlje izražena u valuti druge zemlje. Preko deviznog kursa se uspostavlja veza između cena u zemlji i u inostranstvu. Zavisno od toga u kojoj meri centralna banka neke zemlje utiče na devizni kurs postoji nekoliko vrsta deviznih kurseva: fiksni, fleksibilni, vođeni, puzajući i višestruki.

15. EKS

EKS (efektivna kamatna stopa) daje realniju sliku o punoj ceni kredita jer se bazira na ukupnim troškovima koje klijent plaća banci prilikom podizanja i tokom otplate kredita, odnosno, ukupnim prihodima ostvarenim na položene depozite.

16. EkspozituraU bankarstvu označava deo neke banke koji se bavi samo tačno određenim bankarskim poslovima (npr. poslovi sa građanima).

17. Elektronsko bankarstvoPodrazumeva obavljanje bankarskih transakcija putem telekomunikacionih mreža. U savremenom bankarstvu, najčešće se koristi kao izraz za uslugu koju banke nude svojim klijentima u vidu obavljanja transakcija sa ličnog računa putem Interneta.

18. EmisijaIzdavanje novčanica i papira od vrednosti od strane centralne banke.

19. Eskontna kamatna stopaKamatna stopa na kredite centralne banke poslovnim bankama.

20. EURIBOREURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je referentna kamatna stopa koja predstavlja presek kamatnih stopa po kojima prvorazredne banke u evrozoni nude medusobne depozite na fiksne periode.

21. Fiksna kamatna stopaFiksna kamatna stopa je unapred određena kamatna stopa koja se vremenom ne menja.

22. GarancijaPismena ugovorna obaveza jednog saugovarača prema drugom da će snositi rizik nekog posla, odnosno nadoknaditi štetu. Garancija može biti novčana i stvarna. Posebna vrsta garancije jeste jemstvo.

23. Glavnica

12

Osnovni, «pozajmljeni» iznos koji je dužnik dužan poveriocu i na koji se najčešće obračunava kamata.

24. GotovinaPapirni i kovani novac kojim možete u svakom momentu raspolagati.

25. Grejs periodGrejs period podrazumeva da se tokom određenog perioda ne otplaćuju ni kamata ni glavnica. To je, praktično, period između isplate kredita i dospeća prve rate ili anuiteta. Najčešće se koristi kod dugoročnih kredita privredi, jer se najčešće efekti neke investicije ne osećaju na početku korišćenja kredita. Grejs period može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina.

26. HipotekaHipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti ili ako dođe do povrede druge obaveze koja aktivira hipoteku, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

27. IMF (International Monetary Fund)Međunarodni monetarni fond sa sedištem u Vašingtonu.

28. InflacijaInflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena. Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena i meri se na sledeći način:Inflaciona stopa = nivo cena (godina-t) – nivo cena (godina t-1) / nivo cena (godina t-1)

29. Inkaso posaoVrsta posla gde se vrši naplata po izvršenoj isporuci robe. Zavisno od toga da li se kao povezano lice pojavljuje i banka kupca, inkaso poslovi mogu biti direktni i bankarski.

30. Interkalarna kamataKamata za vreme korišćenja pozajmice, pre početka otplate pozajmice (grejs perioda). Banka kamatu obračunava i naplaćuje kod prenosa pozajmice u otplaćivanje ili kroz rate/anuitete.

31. investiciona jedinicaInvesticiona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda. Vrednost investicione jedinice se izračunava tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. Početna vrednost investicione jedinice svih otvorenih fondova iznosi 1.000 dinara.

32. JemstvoNačin osiguranja plaćanja nekog duga kod koga se treće lice obavezuje da će poveriocu u određenom roku platiti dug dužnika pod određenim uslovima. Jemac je gotovo ista kategorija kao i žirant. Postoji više oblika jemstva: menično jemstvo (aval) i garancija (kao bankarska kategorija).

33. KamataKamata je trošak pozajmnjivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene potrošnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Obično se

13

izražava kao godišnja kamatna stopa: iznos kamate koja će biti isplaćena tokom jedne godine podeljen je iznosom pozajmljenog novca.

34. Kamatna stopaStopa po kojoj se plaća cena za privremeno korišćenje određene količine novca (kamata). To je cena novca. Visina kamatne stope prvenstveno zavisi od ponude i tražnje za kreditima (novcem i kapitalom), ali i od zakonskih i drugih uslova (npr. klasifikacija kredita po odredbama centralne banke).

35. KomitentNalogodavac, koji mora platiti banci dogovorenu proviziju za obavljeni posao; stranka.

36. KompenzacijaNačin izmirenja obaveze između dužnika i poverioca, kad između njih postoje dve ili više obaveza: poverilac potražuje od dužnika određeni iznos, ali mu istovremeno i duguje određeni (različit ili isti) iznos ponekom drugom osnovu.

37. KontoRačun

38. Kontokorentni odnosOtvaranje nostro računa (domaće banke kod strane banke) ili loro računa (stranih banaka kod domaćih) radi obavljanja međunarodnih transakcija.

39. Konvertibilnost novcaKonvertibilnost novca je karakteristika novca neke države u odnosu na novac drugih država koja omogućava direktnu zamenu jedne za drugu valutu.

40. KonverzijaPretvaranje neke valute u drugu stranu valutu; promena prvobitnih uslova (npr. kreditnih) u neke druge uslove sarađivanja.

41. Korespodentska bankaBanka sa kojom je domaća banka uspostavila korespodentski odnos, pa preko nje može poslovati sa inostranstvom.

42. Korespodentski odnosOdnos u kome strana i domaća banka izmene kontrolne dokumente: spiskove ovlašćenih potpisnika, telegrafski i SWIFT ključ, sa ciljem uspostavljanja plaćanja putem međusobnih računa.

43. KreditPravni odnos između poverioca, koji da neku stvar na privremeno korišćenje dužniku, i dužnika. Najzastupljeniji oblik kredita u praksi su novčani zajmovi preko bankarskog sistema.

44. Kreditna karticaKreditna kartica je kartica kojom, kao što sama reč kaže, dobijate kredit od banke. Taj kredit koristite upotrebom kartice a to znači kupovinom ili podizanjem gotovine. Potrošeni iznos kredita plaćate u mesečnim ratama. Za razliku od klasičnog kredita, kredit koji ste dobili po kartici obnavljate svakom uplatom i to za iznos izvršene uplate (zato se ovakav kredit naziva revolving). Još jedna prednost kredita po kartici je što sami birate iznos

14

uplate (mada on ne sme biti manji od minimuma koji Vam je prikazan na izvodu). Ako do roka koji je naznačen na izvodu uplatite ceo iznos koji ste potrošili u prethodnom mesecu, banka obično ne naplaćuje kamatu. Period za koji ne plaćate kamatu naziva se grace period.

45. Kreditni usloviKreditni uslovi obuhvataju podatke o utvrđenim rokovima, ceni, osiguranju i drugim karakteristikama kredita, pripadajuće kamate i sl. bitne elemente, koji se ugovorom regulišu između davaoca i korisnika kredita.

46. KursTržišna cena po kojoj se nešto prodaje ili kupuje.

47. Kursna listaLista po kojoj se menja valuta jedne u valutu druge države.

48. LIBOR (London Inter Bank Offered Rate)Kamatna stopa koja se koristi na kratkoročnom međunarodnom bankarskom tržištu u Londonu. Po toj ceni banke nude jedna drugoj novac. Visinu LIBOR-a odredjuju pet glavnih londonskih banaka i služi kao pokazatelj stanja na tržištu novca.

49. LimitIznos najviše dozvoljenog prekoračenja (negativnog stanja) na računu, odnosno iznos najvećeg mogućeg zaduženja po odobrenom kreditu ili po kreditnoj kartici.

50. LizingLizing (engl. leasing) - operacija ili transakcija na osnovu koje se jedno preduzeće, umesto da kupi opremu ili mašine koje su mu potrebne, obraća jednoj specijalizovanoj ustanovi koja mu potrebnu opremu daje u zakup na određeni rok (dovoljno dug da se u tom roku izvrši amortizacija opreme).

51. MenicaPismeni dokument, izdat u strogo zakonskoj formi, u kome se izdavalac (trasant) obavezuje da će u roku isplatiti određeni iznos, ili pak poziva drugo lice (trasata) da izvrši tu isplatu. Postoji više vrsta menica. Jedna od njih je sopstvena - kada se izdavalac obavezuje da će sam izvršiti isplatu, dok je vučena ona kojom izvršilac poziva drugo lice, odnosno trasata da izvrši isplatu. Blanko menica je neispunjen menični obrazac snabdeven potrebnim potpisima i zakonski može postati menica čim se ispune ostali bitni podaci. Blanko menica se upotrebljava za obezbeđenje zajma pojedinca ili organizacije - ako dužnik normalno otplaćuje zajam, pri izvršenoj potpunoj uplati blanko menica se vraća dužnicima. Ali ako dužnik prestane sa otplatama blanko menica se popunjava na ostatak duga, a dug se isplaćuje po meničnom postupku. Sve izjave u vezi sa menicom daju se napismeno i potpisano na menici, a svaki potpisnik na menici je i obaveznik.

52. NerezidentFizičko lice sa stalnim prebivalištem u inostanstvu; pravno lice tj. firma koja je registrovana u inostranstvu. Prema našim važećim zakonima, fizičko lice koje više od godinu dana boravi van zemlje, smatra se nerezidentom.

53. NKOSKNacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita - Korporacija osigurava kredite koje banke ili druge finansijske organizacije odobravaju fizičkim licima za kupovinu,

15

adaptaciju i izgradnju nekretnina, a koji su obezbeđeni hipotekom. Kada poslovna banka potpiše ugovor o osiguranju potraživanja sa Korporacijom, svaki pojedinačni kredit koji zadovoljava uslove postavljene od strane Korporacije banka nudi na osiguranje. Ukoliko Korporacija donese odluku da prihvata da osigura određeni kredit, ona preuzima deo rizika nenaplativosti tog kredita, što u praksi znači da 75% neto gubitka banke po osnovu nenaplaćenog kredita snosi Korporacija.Preuzimanjem dela rizika, Korporacija snižava ukupan rizik banke, što utiče na smanjenje kamatne stope koju banka naplaćuje svom klijentu. Najviša kamatna stopa koju banka može da naplati za kredit koji je osiguran kod Korporacije iznosi 8.95% na godišnjem nivou za model kredita sa učešćem, odnosno 7.45% na godišnjem nivou za model kredita sa depozitom.

54. NKSNKS (nominalna kamatna stopa) je neto kamatna stopa i ne predstavlja konačnu cenu kredita. Ona se stavlja u ugovor i na osnovu nje se izračunavaju otplatne rate odnosno iznos kamata na depozite.

55. Nostro doznakaBezuslovna instrukcija data banci da izvrši plaćanje prema pravnom ili fizičkom licu u inostranstvu.

56. Nostro kontoKonto jedne banke kod druge (strane) banke.

57. Obavezna rezerva banakaSvaka poslovna banka mora da drži određeni deo depozita po viđenju na posebnom računu obavezne rezerve kod centralne banke. Obavezna rezerva u rukama centralne banke je instrument regulisanja količine novca u opticaju, kao i instrument kontrole likvidnosti i kreditnog potencijala banke. Kada centralna banka poveća obaveznu rezervu banaka, uglavnom dolazi do skoka kamatnih stopa na kredite.

58. ObvezniceObveznice možemo definisati kao hartije od vrednosti, koje svome vlasniku garantuju isplatu kamate i glavnice po unapred utvrđenom redosledu. Za obveznice se često sreće naziv hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom, pošto je kamatna stopa fiksna i unapred poznata.

59. Oročeni uloziOročeni novčani ulog znači da vlasnik određeno vreme ne može raspolagati uloženim novcem. Rok može biti unapred određen ili sa različitim otkaznim periodom.

60. PDVPorez na dodatu vrednost je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu. Primjenjuje se u preko 120 država sveta a izumeo ga je francuski ekonomista Maurice Lauré (Moris Lore) 1954. godine. Obračunava se u svakoj fazi prometa dobara i usluga podložnih oporezivanju, i ne obračunava se na ukupnu prodajnu vrednost u svakoj od faza, već samo na dodatu vrednost, nastalu u konkretnoj fazi.

61. PorezPorez je nedobrovoljno plaćanje državi koje nije praćeno protivuslugom koju bi od nje primio platilac poreza. Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budžeta i propisanih nadležnosti države i njenih jedinica. Porezi su najvažniji izvor budžeta i bez njih država ne

16

bi mogla da funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i slično.

62. Pranje novcaPojam koji označava prikrivanje stvarnog porekla novca koji se nalazi u opticaju. To je finansijska operacija kojom se određena suma novca šalje preko brojnih deponenata (i brojnih računa) kod različitih banaka, kako bi se onemogućile zvanične državne agencije da uđu u trag tom novcu. Novac koji se »pere« najčešće potiče iz kriminalnih radnji, kao što su prostitucija, droga i slično.

63. ProvizijaNaknada za posredovanje u određenom poslu. Izražava se u procentima od vrednosti posla. Bankarske provizije su cene za obavljanje bankarskih usluga.

64. Realna kamatna stopaIzračunava se tako što se od nominalne kamatne stope oduzima stopa inflacije. Na osnovu realne, a ne nominalne kamatne stope se donosi odluka o eventualnom plasmanu sredstava.

65. RegresPravo lica koje, sa drugim licima, daje garanciju da posle isplate poveriocu može od glavnog ili solidarnog dužnika zahtevati povraćaj bar jednog dela plaćenog iznosa. Kod menice i čeka: pravo imaoca hartije od vrednosti da u slučaju da trasat (lice na čije ime je menica vučena) ili akceptant, ne akceptira tu hartiju ili odbije da je isplati, zahteva od emitenta (lica koje izdaje hartiju od vrednosti) ili indosanta (lica koje prenosi hartiju od vrednosti na drugo lice) naknadu isplaćenog iznosa.

66. Revolving kreditKratkoročni kredit, koji se obnavlja po određenoj vremenskoj dinamici.

67. RezidentFizičko lice sa stalnim boravkom u državi; pravno lice registrovano u domicilnoj državi. Prema našim zakonima, svako fizičko lice koje boravi najmanje godinu dana u našoj zemlji.68. RTGSRTGS - Real Time Gross Settlement Sistem izvršava saldiranje svih transakcija na postojećim računima u realnom vremenu.69. Ručna zalogaRučna zaloga je poseban ugovor, u koji najčešće stupaju poverilac (kao zalogoprimac) i dužnik (kao zalogodavac) iz osnovnog pravnog posla.Ugovorom o zalozi obavezuje se dužnik ili neko treći (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po prestanku svog potraživanja vrati neoštećenu zalogodavcu.70. S.W.I.F.T.Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunications ili skraćeno SWIFT je medjunarodna bankarska mreža i softver za razmenu poruka koji danas upotrebaljava više od 7000 finansiskih institucija iz 198 zemalja.71. SefNumerisan pregradak u bankovnom trezoru koji banka izdaje za čuvanje novca ili

17

vrednosnih papira.72. SwapOblik osiguranja zbog kursnog kamatnog ili kreditnog rizika.73. Tekući računRačun putem koga se prate transakcije klijenta banke.74. TransakcijaPredstavlja svaku poslovnu operaciju prenosa vlasništva nad robom ili novca (hartija od vrednosti) sa jednog subjekta na drugi.

75. TrasantIzdavalac menice.

76. TrasatDužnik u meničnom poslovanju na čije ime je izdata menica.

77. UplataFinansijska radnja kojom se novac usmerava na određeni račun fizičkog ili pravnog lica.

78. ValutaMonetarna (novčana) jedinica u novčanom sistemu države; rok na određeni dan.

79. Virman (opšti nalog za prenos)Bezgotovinski instrument platnog prometa pomoću koga se, radi plaćanja izvesnih novčanih obaveza, vrši prenos sredstava sa računa nalogodavca na račun korisnika, nezavisno od toga da li se vode kod istog ili različitog nosioca platnog prometa (uglavnom banke).

80. ZalogaDeo imovine u vlasništvu zajmoprimaoca koja služi za obezbeđenje duga ka zajmodavaocu, a koju zajmodavac može preneti u svoje vlasništvo ukoliko zajmoprimac prestane da ispunjava obaveze po osnovu duga.

81. Zatezna kamataKamata koju, pored redovne kamate, plaća dužnik ako o roku nije izmirio dug. Njena visina se obično reguliše zakonskim propisima o zateznoj kamati.

18

ZAKLJUČAK

Bankarski poslovi su veoma važni poslovi platnog prometa imajući u vidu da se u

bankama koncentrišu značajna novčana sredstva koja služe za realizaciju privrednih

poduhvata kao i za zadovoljavanje različitih potreba građana. To su pravni poslovi u kojima

se kao subjekti pojavljuju banke, s jedne strane, i razna fizička ili pravna lica, s druge

strane.

U ovom radu je objašnjena podela ovih pravnih poslova na: aktivne bankarske poslove,

pasivne bankarske poslove, ali i neutralne bankarske poslove. Takođe, objašnjeni su

najvažniji oblici ovih poslova (ugovor o kreditu, eskont, reeskont, lombard, relombard, ),

njihov pojam, karakteristike kao i prava i obveze koje proizlaze iz istih za subjekte tih

poslova.

Obavljajući određene poslove, banka manifestuje svoju specifičnost finansijske

institucije u tržišnoj privredi.

Uz svu svoju dinamičnost, bankarski poslovi se ipak mogu podvesti pod

tradicionalne grupe poslova koji oduvek postoje.

Kriterijumi za podelu bankarskih poslova se mogu međusobno kombinovati, tako da

dolazi do grupisanja poslova koji istovremeno izražavaju i bilansnu poziciju, i vremensku

dimenziju i njihovu funkcionalnost. Na primer, mogu se analizirati: pasivni poslovi –

kratkoročni i dugoročni; aktivni poslovi – kratkoročni i dugoročni; neutralni poslovi –

kratkoročni i dugoročni; sopstveni (vlastiti) poslovi – kratkoročni i dugoročni itd.

U osnovi ovih kombinovanih kriterijuma nalazi se pozicija banke pri posredovanju

između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora.  

19

Literatura

1. Šogorov, S., Bankarsko pravo, Poslovni biro SB, N.Sad, 2004,

2. Vučković, M. Bankarstvo, Naučna knjiga, Beograd

3. Monetarne i javne finansije, dr Miodrag Jovanović, mr Sretko Ribać

4. Internet strane

20