Univerzitet u Banjoj Luci Tehnoloki fakultetGrafiko inenjerstvo

SEMINARSKI RAD IZ REPRODUKCIONE TEHNIKEStandardizacija radnog toka reprodukcije sito tampe

SADRAJ

UVOD3TA JE SITO TAMPA?5OSOBINE SITO-TAMPE6OPREMA ZA OSVETLJAVANJE SITA7STANDARDIZACIJA U SITO-TAMPI8RAMOVI ZA SITA9OTVORENE POVRINE NA SITU11MATERIJALI ZA IZRADU MREICA12RASTRIRANJE14BOJE I STANDARDIZOVANE VREDNOSTI15ZAKLJUAK18LITERATURA19

UVOD

Fleksibilnou boja i podloga koje koristi, sito tampa zadrava zlatnu poziciju meu postulatima modernog tamparstva i konkurie svojom nezamenljivou pri tampi kancelarijskog materijala, tekstila i specijalnih ureaja. Od interesantnih poetaka do danas, svakako je dolo do znaajnog pomaka u razvoju propusne tampe. Ceo proces je modernizovan, kako bi se poveali brzina i tira, a smanjila cena. Brzina sito tampe je kljuno podruj za razvoj, jer je potrebno odrati konkurentnost prema ostalim tehnologijama koje mnogo bre zavravaju ceo proces proizvodnje. Sito tampa je tehnika tampe, kod koje se otisak ostvaruje tako to se boja potiskuje kroz tamparsku formu, izraenu od svile i zategnutu na drveni ili aluminijumski ram.

Slika 1. Osnovni princip sito tampe [Dostupno na: http://www.share-pdf.com/acdda634827846c7a3f08402185d5044/Diplomski_images/Diplomski19x1.jpgPreuzeto: 13. Maj 2014.]

Na mainama za sito tampu mogu se tampati uobiajeni grafiki proizvodi(tekstil, papir, karton, nalepnice, plastini i najlonski kiobrani, reklamni materijal:olovke,upaljai, satovi...), ali i oni namenjeni specijalnim potrebama (skale na elektrinim i akustinim ureajima, elektrina i integralna kola, otpornici, izdanja za slepe, neki ekskluzivni proizvodi i unikati, bar-kodovi i sl.)Opseg primene sito tampe je neogranien, tako da se moe tampati na staklenim, plastinim, tekstilnim, metalnim, drvenim i keramikim podlogama raznih oblika i namena. Posebno mesto zauzima u tekstilnoj industriji i pri tampi gotovih proizvoda. [Dostupno na: http://www.grid.uns.ac.rs/data/forma/forma3.pdf]

TA JE SITO TAMPA?

Sito tampa je u sutini tehnika tampe kod koje se otisak dobija tako to se boja protiskuje kroz delimino propustljivu mreu koja je zategnuta na ram. tamparsku formu predstavlja ablon koji se postavlja na mreu i sama mrea. ablon zatvara neke delove mree i ini je na tim mestima nepropusnom i te povrine predstavljaju nepropusne elemente. Nepokriveni delovi mreice predstavljaju propusne ili tampajue elemente. Pritiskom gumenog ili silikonskog rakela boja prolazi kroz propusne elemente direktno na podlogu za tampu. Savremena tehnika je u tehniku sito tampe unela mnoga unapreenja vrlo fine i egzaktne postupke, skupu potpuno automatizovanu opremu proizvodnih linija, tako da je industrijski razvijena sito tampa svojim tehnikim mogunostima u izradi i najkomplikovanijih zadataka kao velikoserijski postupak ravna konvencionalnim tehnikama. Meutim, pored automatizacije manuelna tehnika sito tampe nije naputena ak ni tamo gde postoje automatske linije, jer postoje nestandardni formati, kao i mali tirai. Manuelna sito tampa skoro nema ogranienja po pitanju materijala (podloge) na koje se moe tampati. [Preuzeto iz knjige Propusna tampa/D.Novakovi, N. Kaikovi,2013] Slika 2. Princip prenoenja otiska pomou sito tampe [Slika dostupna na: http://www.phantasmdesigns.com/images/screen_print_diagram.gif ,preuzeto 13. Maj 2014.]

OSOBINE SITO-TAMPE

Jedna od glavnih karakteristika tehnike sito tampe jeste injenica da se ona bitno razlikuje od drugih tamparskih tehnika. Vrlo znaajna karakteristika, posebno manuelne tehnike sito tampe, jeste jednostavna izrada tamparske forme, jednostavan proces pripreme i rada, kao i niske cene najnunije opreme i materijala. Sito tampu istiu sledee prednosti:- tampa na podlogama razliitih oblika I na veliki broj materijala,- tampa na podloge razliitih debljina,- Neogranien broj boja preko boje,- tampa na podloge razliitih formata i- tampa bilo kog tiraa.Tehnikom sito tampe moe se tampati na velikom broju razliitih materijala kao to su: papir, plastika, tekstil, keramika, metal, drvo, staklo i mnogi drugi materijali. Sito tampom se moe tampati na podloge proizvoljne debljine, ali i na krive povrine (olovke, upaljai, boce, tegle, pepeljare, kante, burad...), to skupa posmatrano doprinosi daleko veoj primenljivosti ove tamparske tehnike u odnosu na druge poznate tamparske postupke. Sloj boje na otisku dobijenim postupkom sito tampe moe da bude 15 puta deblji od sloja boje ravne tampe. To doprinosi veoj postojanosti otiska na svetlost, a u odreenima sluajevima ova karakteristika daje i posebne efekte (npr. Reljefni izgled nekih delova ili cele otisnute povrine). Pored toga, za razliku od jednobojne ili etverobojne tampe koje su karakteristilne za druge tamparske tehnike, tehnikom sito tampe moe se tampati sa vie boja na jednom otisku. Broj otisaka moe varirati od jedne do vie desetina hiljada, uz mogunost tampe na bilo kom formatu.Jedna od bitnih odlika tehnike sito tampe jeste i mogunost da se sa svetlijim bojama ili svetlijim nijansama moe tampati preko tamnijih. Ove prednosti proizilaze iz injenice da su boje za sito tampu guste i da zahvaljujui tome mogu da pokrivaju jedna drugu.[Preuzeto iz knjige Propusna tampa/D.Novakovi, N. Kaikovi,2013]

OPREMA ZA OSVETLJAVANJE SITA

Fotoosetljiva emulzija naneta na mreicu sita, u cilju izrade tamparske forme, pored ostalog podvrgava se procesu osvetljavanja. U tu svrhu koristi se razliita oprema. Kod rune sito tampe, nariito u manjim radionicama i radnim pogonima sito tampe, najvie su u upotrebi halogene sijalice jaine 1000 NJ (topli postupak, Sl.A) ili sanduci za osvetljavanje sa ugraenim fluorescentim cevima (hladni postupak, Sl. B). Pri ovom se osvetljavanje sita sa nanetom emulzijom u prvom sluaju(topli postupak) moe vriti odozgo ili odozdo, a u drugom sluaju(hladni postupak) odozdo.Slika 3.-Osvetljavanje sitaPreporuljivije je osvetljavanje sa hladnim izvorima svetla. Osnovni razlog je u tome to ultravioletni zraci (koje daju pomenuto osvetljenje) dejstvuju iskljuivo na fotosloj ispod slobodne povrine kopirnog predloka (izraene pripreme-ablona), dok se infracrveni zraci (topli postupak-halogen sijalica) ire po celoj povrini mreice i na taj nain u odreenoj eri ovravaju i delove fotosloja koje elimo da isperemo (delovi koji treba da ine tampajui-propusni deo tamparske forme).[Preuzeto iz: Mala kola sito-tampe/ Slobodan . Jankovid , 1996]

STANDARDIZACIJA U SITO-TAMPI

Najoptije znaenja rei standardizacija jeste: racionali-zacija proizvodnje putem smanjivanja veeg broja oblika pro-izvodnje na manji broj tipinih obrazaca (standarda) istogkvaliteta, oblika, veliine, teine, itd. Kao primer za ovo moe se uzeti metriki navoj. Navoj kakav se danas nalazi na zavrtnjima standardizovan je tek posle II svetskog rata. Do tada su upotrebi bili ravnopravno zastupljeni razliiti sistemi navoja. Industrijski najrazvijenije zemlje su se dogovorile i odabrale jedan od njih, ime je znaajno pojednostavljena je i pojeftinjena proizvodnja i servisiranje maina. Karakteristike navoja i tolerancije su propisane od strane tehnikih komisija nacionalnih zavoda za standardizaciju, standard je dat na javnu raspravu, posle ega je usvojen i opte prihvaen. Danas postoji nekoliko moguih prenika navoja, i gde god da kupite metriki zavrtanj i maticu, one e moi da ostvare spoj, pod uslovom da imaju isti prenik.

Pod standardom se moe podrazumevati pisani dokument koji propisujeodreene norme, pravila, procedure, kriterujeme, i koji je prihvaen od strane grupe na koju se odnosi. Proces formiranja i usvajanja takvih dokumenata se moe nazvati standardizacijom. Standarde mogu propisivati pojedine kompanije (interni standardi Coca-Cola, McDonalds), grupacije ili udruenja kompanija (BVD nemako udruenje tampara i institut FOGRA), nacionalne organizacije za standardizaciju (JUS, DIN, ASA, GOST, BS) ili meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

[Preuzeto iz: Merenja u grafikoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Tehnoloko-metalurki fakultet Univerziteta u Beogradu, Katedra za grafiko inenjerstvo / P. ivkovi]

Kada govorimo o standaridima u procesu sito tampe, ono na ta treba posebnu panju obratiti jesu: ramovi za sita, veliina otvorenih povrina na situ i materijal od kog se izrauju mreice.

Internacionalna organizacija za standardizaciju ( the International Organization for Standardization) je meunarodna institucija za uspostavljanje standard, koji esto, kroz sporazume ili nacionalne standarde, postaju zakoni. Prema ISO standardima, za grafiku industriju vrijedi ISO 12647 standard, objavljen od strane Tehnikog komiteta ISO/TC 130, Grafika tehnologijaRAMOVI ZA SITA

U sito-tampi nosioci mreice jesu ramovi. Najee su izraeni od drveta ili metala (najee aluminijum, zbpg izdljivosti i njegove teine). Kada spominjemo ramove izraene od drveta, bitno je napomenuti da osim to se njima lako rukuje, tokom nekoliko sati rada drvo pone da bubri i skluplja se, zbog promjenljive temperature i vlanosti. Za drvene ramove upotrebljava se meko drvo. Letvice moraju biti bez vorova, dobro slijepljene, a ivice zaobljene. Drveni ramovi su pogodniji za manje formate i manje tirae, dok za vee formate i tirae bolje je upotrijebiti metalne ramove (izraeni od elinih i aluminijumskih profila).

Popreni presek drvenih letvica kree se od 30x35 mm do 35x50 mm. Zametalne (eline) okvire upotrebljavaju se avne cevi poprenog preseka 25x25x1,5 do 40x40x2 mm. Aluminijumski okviri moraju biti neto jai to se za isti popreni presek cevi(kao kod elinih) postie izborom cevi sa debljim zidom. Posebna panja pri izradi drvenih okvira posveuje se sastavljanju uglova. Razlog je u tome to se prilikom napinjanja mreice, kao i pri kvaenju sita za vreme razvijanja i ispiranja, nepravilno ili nekvalitetno izraen okvir moe deformisati.

Slika 4.- Izgled najee koritenih ugaonih spojeva drvebih okvira Metalni ramovi se najee izrauju zavarivanjem na uglovima, a kao to smo ve spomenuli, izrauju se od elinih i aluminijumskih materijala. Meutim, kako se na aluminijumske profile mreica tee lijepi, zbog toga je prije lijepljena neophodno povrinu pripremiti, tako to se dodatno obradi grubim brusnim (schleif) papirom.

Slika 5.-Profili za izradu metalnih okvira (A) I izgled zavarenog metalnog okvira sa zalepljenom mreicom (B)

Za izradu okvira, koristi se i kombinacija metal-drvo, pri emu se od drveta izrauju letvice, a od metala spojnice, kao to je pokazano na slici 6:

Slika 6.-Kombinovani okviri metal-drvo[Preuzeto iz: Mala kola sito-tampe/ Slobodan . Jankovid , 1996]

OTVORENE POVRINE NA SITU

Kada govorimo o mreicama, bitno je razlikovati od kojih materijala su napravljene. Mogu biti izraene od vlakana prirodne svile, vjetakog materijala ili metalnih vlakana. Uglavnom se danas upotrebljavaju tkanja od vjetakog vlakna ili metala. Kod odabira mreice, vodimo se kvalitetom traenog otiska, odnosno mreicom sa takvom gustinom tkanja, koja e najbolje odgovarati odreenoj namjeni. Finoa tkanja se odreuje brojem vlakana po dunom santimetru. Gustina mreice kod sito-tampe kree se od 15 do 200 vlakana po dunom santimetru, ali najee su koritene mreice gustine tkanja izmeu 90 i 120 vlakana po dunom santimetru.Radi odgovarajueg snalaena pri izboru mreica, treba istai da se debljina vlakana mreice obeleava sa sledeim oznakama: S (small) tanka vlakna M (medium) vlakna srednje debljine T (thick) debela vlakna HD (heavy duty) vrlo debela vlakna

[Preuzeto iz: Mala kola sito-tampe/ Slobodan . Jankovid , 1996]Izbor vrste tkanja potpuno je prilagoen zahtevima postupka. Materijal tkanja mora da ima mogunost da se dobro povee sa materijalom ablona, sredstva za rastvaranje boje ili sredstva za ienje ne smeju da ga oteuju. Mora da raspolae dovoljno visokom vrstoom protiv trenja u odnosu na zahteve rakelovanja pri kontaktu sa materijalom za odtampavanje. Otvor petlji mora da bude dovoljno velik, kada se koriste boje ili materijali za nanoenje sa grubim pigmentom, sa druge strane da bude dovoljno fin (sitan), da bi kod raster-tampe pruio sigurno vezivanje i najmanjim deliima ablona. Zahtev da se i fotografski direktni abloni sa visokim kvalitetom na situ osvetljavaju i razvijaju, zahteva visoku rezistentnost (otpornost) prema UV-zraenju. Rasipanje svetla pri UV-osvetljavanju kroz vlakna, koje moe da dovede do umanjenja kvaliteta umnogome se onemoguava kroz bojenje materijala . Jedan od najvanijih parametara je broj tkanja, koji odgovara broju niti/cm. Nude se tkanja sa brojevima niti od 10 do 200/cm. Kvalitet tkanja je dat kroz upotrebljenu debljinu niti. On se daje u etiri stepena od "laki" do "teki". Broj tkanja (tkanine) u niti/cm i debljina niti u m (na pr. 180/27) odreuju otvor petlji i time otvorenu povrinu sita u procentima (slika br.7)

(Preuzeto iz: Grafiki procesi skripta / D.Novakovi, 2013)

Slika 7- Otvorena povrina sita u % [Preuzeto iz: Grafiki procesi skripta / D.Novakovi, 2013]Otvori na situ ne bi trebali da budu manji od debljine ablona, u suprotnom kanali boje nee dozvoliti prolaz boje na materijal koji se odtampava. Smetnje poznatije pod nazivom moare, mogu biti posljedica nepravilnog usaglaavanja finoe rastera, tkanja i eljenog nanosa boje.MATERIJALI ZA IZRADU MREICA

Prve mreice za savremenu sito-tampu bile su nainjene od pamuka. Mane pamunih mreica je to to imaju neravnomjerne rupice, bre se troe u odnosu na druge vrste mreica, ali i dalje su najjeftinije. Pored pamunih koriste se i mreice od prirodne svile koje su elastinije i vre od pamunih, ali su dosta osjetljive na vlagu i prekomjernu izloenost jakom svjetlu. Na mreicama od prirodne svile odlino se uklapaju na sve vrste ablona, kada radimo sa fotoablonima svilena mreica je sposobna da izdri otprilike 500 otisaka i postojana je samo na temperaturi do 90C dok se na temperaturi od 170C raspada. Slika 8 Naini tkanja sitotamparske mreice [Preuzeto iz: Grafiki procesi skripta / D.Novakovi, 2013]

Poliestarske mreice, koje se pojavljuju od 1963. godine, otporne su prema svetlosti,, vlazi, a prema hemikalijama otpornost skoro da dostie onu koju poseduju metalne mreice. Ove mreice mogu da izdre i do 200 000 otisaka. Postojane su na temperaturama do 130C, a taka topljenja im je na 256C. U granicama temperaturnog pojasa od 0 do 100C dimenzije im se gotovo ne menjaju pa zbog toga vae za veoma stabilne mreice. U normalnim uslovima upijaju svega 0,4% vode. Vrlo su otporne prema kiselinama, a podnose samo razblaene 2-3%-tne hladne baze.Povrinski ih rastvaraju neka folna jedinjenja, ali se i pored toga mogu upotrebljavati pri tampanju sa sitotamparskim bojama koje sadre fenole.Inae, izrauju se od viestrukih niti sa 15 do 77 niti na jedan duni centimetar, i od jednostrukih koje imaju do 165 niti na jedan duni centimetar. Oznaavaju se brojem koji oznaava broj niti po jednom dunom centimetru, slovom za oznaku debljine niti i velikim slovom P (poliester). Za precizne otiske upotrebljavamo mreice sa debelim nitima. Rasteemo ih, pri napinjanju na okvire, u oba smera za 2-3%.

RASTRIRANJE

Polutonovi na otisku i iznenaujue veliki broj zanimljivih efekata za kreativnu sito tampu postiu se rastriranjem fotoablona. U tu svrhu predloak za fotoablon izrauje se pomou rasterskog negativa. Rastrirani fotoabloni usavreni su za potrebe reprodukcije u boji. U sito tampi se mogu koristiti sve vrste rastera: takasti, linijski, kruni i sl. Mree, koje se mnogo ne zateu kao to su svilene, poliesterske metalne, jo uvek se mogu upotrebiti za rastersku tampu, ako su dva puta gue od rastera koji namerava da se tampa. Za rastrirane fotoablone koriste se obino tanke mree. Gustina mree treba da odgovara gustini rastera. Najmanja taka rastera treba da pokrije bar dve susedne niti sita. Za rastersku taku, koja je manja od otvora rupice na situ postoji velika mogunost da e biti isprana prilikom razvijanja fotoablona. To znai da e boja, tampana s takvim ablonom, na otisku biti suvie intenzivna. Iz navedenog sledi da za odgovarajuu gustinu rastera treba izabrati i odgovarajuu mreu. Izbor mree s obzirom na finou rastera prikazan je na slici 6:

Slika 6-Izbor mree s obzirom na finou rastera a)pravilan b) nepravilan [Preuzeto iz knjige Propusna tampa/D.Novakovi, N. Kaikovi,2013 ]

Vrsta tampe Linijatura rastera(najmanja rasterska taka)Opseg tonske vrijednosti

Sito tampa 30-40 cm-1(80 nm)3-94 %

6-29 cm-110-90 %

Tabela -Gustina rastera, tonski opseg i prenik minimalne rasterske take kod sito-tampe [Preuzeto iz : Drugi deo skripte iz Reprodukcione tehnike, dr.Igor Karlovi, 2008]BOJE I STANDARDIZOVANE VREDNOSTI

Sito tamparske boje se sastoje iz pigmenata, dodatka sredstva za punjenje i vezivnog sredstva, pomeanog sa rastvaraem i korisnim dodacima. Boje za sito tampu su posebno formulisane za svaki pojedinaan posao. Boje ak mogu biti razliito formulisane za tampanje iste podloge na razliitim mainama jer brza maina zahteva malo drugaiju boju od spore maine.Sito tampanje ima vei nanos boje u poreenju sa drugim tehnikama tampe to daje izuzetan rezultat sa fluorescentnim bojama i bojama koje ne blede. Veliki nanos boje koji se dobija u sito tampi je esto jedna od prednosti sito tampe, ali sito tampa moe da ima i manji nanos boje - isto toliko tanak ili ak tanji od nanosa koji je dobijen tehnikom duboke tampe. Neprekidan razvoj UV tehnologije doveo je do proizvodnje irokog spektra UV boja iroke namene. UV boje se redovno koriste za tampanje plastinih flaa, kanistera, reklamnih panoa, povrinski osetljivih materijala, tampanih kola za elektronsku industriju i membranskih tastera za elektrine ureaje i instrumente. [Preuzeto iz knjige Propusna tampa/D.Novakovi, N. Kaikovi,2013]Kao i kod ostalih vrsta tampe, i kod sito-tampe imamo parametar koji nam je bitan za dobar i kvalitetan nanos boje, odnosno sivi balans. U tabeli imamo prikazane standardizovane ISO vrijednosti sivog balansa u sito-tampi:Tonska vrednostCijan (%)Magenta (%)uta (%)

25% tona251515

50% tona 504040

75% tona756464

Tabela 1.- Sivi balans Naveemo vam neke od propisanih ISO standarda za boje u sito tampi:

Tabela 2.-Ogranienje nanosa boje na podlogu za tampanje Tabela 3.-puni tonovi boje Tabela 4.- tolerancija punih tonova za procesne boje

Tabela 5.- raspon tonskih vrednosti (na filmu) potrebne za prenoenje Tabela 6.- raspon tonskih vrednosti (na filmu) preporuene za prenoenje

Tabela 7.- Refleksija gustine punih procesnih boja odreenih u tabeli 3[Tabele preuzete iz: ISO STANDARD 12647-5, Graphic technology-Process control for the manufacture of half-tone colour separations, proof an production prints, Screen printing, 2001]

ZAKLJUAK

LITERATURA