seminarski rad menice irena

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

PRAVNI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

IZ PREDMETA:

Privredno Pravo

TEMA:“MENICA KAO HARTIJA OD VREDNOSTI”

Profesor: Student:Dr. Miodrag Mićović Irena Antonijević

Broj indeksa:

Kragujevac, mart 2010 god.

Seminarski rad „Menica kao hartija od vrednosti“ – Privredno Pravo, Autor - Irena Antonijević

SADRŽAJ

1. UVOD 3

2. POJAM I KARAKTERISTIKE MENICE 4

3. ISTORIJAT MENICE 4

4. IZVORI PRAVA MENICE 5

5. PRAVNA PRIRODA MENICE 6

6. VRSTE MENICA 7

7. OSNOVNA NAČELA MENIČNOG PRAVA 8

7.1. MENIČNA SPOSOBNOST 10

8. BITNI I NEBITNI MENIČNI SASTOJCI 10

9. BITNI MENIČNI ELEMENTI PO GRUPAMA 13

9.1. OPŠTI MENIČNI ELEMENTI 13

9.2. PERSONALNI MENIČNI ELEMENTI 14

9.3. GEOGRAFSKI MENIČNI ELEMENTI 14

9.4. KALENDARSKI MENIČNI ELEMENTI 14

10. MENIČNE RADNJE 15

10.1. IZDAVANJE MENICE 15

10.2. UMNOŽAVANJE I PREPIS MENICE 16

10.3. PRENOS MENICA (INDOSAMENT I CESIJA) 17

10.4. AVALIRANJE MENICE 19

10.5. AKCEPTIRANJE MENICE 21

10.6. PLAĆANJE MENICE 21

10.7. INTERVENCIJA KOD MENICE 23

10.8. PROTEST KOD MENICE 25

10.9. MENIČNA NOTIFIKACIJA 26

10.1. MENIČNI REGRES 26

11. LITERATURA 28

strana 2


1. UVOD

Menica je od svog nastanka bila i ostala veoma važan privredno-finansijski instrument. Poseban značaj menica ima u platnom sistemu, jer ima višestruku namenu, naročito u platnom sistemu koga kod nas obavljaju banke. Njena višestruka namena je u praksi, od njenog nastanka, kreirana duži vremenski period. U početku korišćena je samo kao instrument plaćanja, zatim kao instrument obezbeđivanja plaćanja i naplate potraživanja i najzad je prihvaćena kao instrument kreditiranja u privredno-finansijskom sistemu.

MENICE u savremenom značenju pojavile su se tek u srednjem veku u uslovimaveoma razvijenog robnog prometa naprednih italijanskih trgovačkih gradova. Upravo sa procvatom Djenove, Firence, Venecije i drugih gradova u sredozemlju XII I XIII veka menica je nastala prvenstveno kao sredstvo razmene novca po čemu je i dobila ime (italijanski naziv- lettera di cambio- potiče od reči –cambiare što znači menjati). Tada se poslovni čovek jedne srednjovekovne države-grada, ako mu je bio potreban novac druge države radi plaćanje u inostranstvu, obraćao bankaru sa zahtevom da mu da pismo za treće lice u dogovorenom inostranom mestu gde bi saugovarač bankara mogao da podigne ugovorenu količinu novca.

U cilju daljeg detaljnog upoznavanja, odnosno edukacije svih onih koji obavljaju i rukovode poslovima vezanim za menička prava i obaveze, detaljno su obrađeni svi menični elementi i menična načela, na osnovu kojih se stiču prava i obaveze.

strana 3


2. POJAM I KARAKTERISTIKE MENICE

Menica je tipična hartija od vrednosti. Propisi o menici vrlo su detaljni, a u pogledu čitavog niza pitanja shodno se primenjuju i na druge vrste hartija od vrednosti. I pored toga što detaljno regulišu osnovna pitanja u vezi sa menicom, naši propisi ne sadrže definiciju menice. Ovo se može objasniti time što postoje razne vrste menica, sa određenim specifičnostima koje nije moguće obuhvatiti, u zadovoljavajućoj meri, jednom definicijom menice. Ipak mogli bismo reći da je menica hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac bezuslovno obavezuje da će on sam, ili po njegovom nalogu treće lice određeno u menici, isplatiti u menici navedenom poveriocu, ili po njegovoj naredbi iznos novca na koji menica glasi, i to u određeno vreme i na određenom mestu . Ovakva definicija ne obuhvata sve bitne karakteristike menice, ali može da posluži kao polazna tačka za dalja razmatranja.

Tri bitne karakteristike menice su: prvo, da je menica harttija od vrednosti po naredebi; drugo, da se pravo koje je sadržano u menici odnosi na isplatu određenog iznosa

novca; treće, da je obaveza iz menice bezuslovna.

Pošto menica spada u hartije po naredbi, možemo u vezi sa njom primeniti na samo opšta pravna pravila o hartijama od vrednosti, nego i posebna pravna pravila o hartijama od vrednosti po naredbi (kao što su pravila o indosamentu). Menica ima svojstvo hartije po naredbi po samom zakonu, tako da ne mora da sadrži klauzulu “po naredbi”. Ipak menica nije isključivo hartija po naredbi. Može biti izdata i kao hartija na ime. Takve su one menice u koje je izdavalac uneo reči “ne po naredbi” ili neki drugi iznos koji znači to isto.

Menica ne može biti izdata tako da glasi na donosioca. Ona mora da sadrži ime lica kome se ili po čijoj se naredbi mora platiti menična svota. To je jedan od bitnih sastojaka menice, i bez njega nijedna pismena isprava ne može sa predstavlja menicu. Ali, menica može biti preneta blanko indosamentom ili indosamentom na donosioca, i u takvim slučajevima ona proizvodi isto dejstvo kao da glasi na donosioca.

3. ISTORIJAT MENICE

Pismene isprave kojima jedno lice daje nalog drugom licu da trećem licu isplati određenu svotu novca pojavile su se još u starom veku. Asirci i Vavilonci su pre više hiljada godina koristili „premenice“, koje su bile ispisane na vlažnoj glini koja se zatim pekla.1 U to vreme nije se pravila razlika između hartija od vrednosti, kao što je menica, i

1 „Politika“, 17. april 1997. godine strana 4


drugih pisanih isprava koje se koriste u pravnom prometu. Za odnose koji su nastajali u vezi sa pismenim ispravama koje su imale neke sličnosti sa današnjom menicom nisu postojala neka posebna pravila. Zato se ne može smatrati da je u starom veku postojalo menično pravo.

Menice koje bi se mogle porediti sa savremenim menicama pojavile su se u ranom srednjem veku, i to u italijanskim trgovačkim gradovima. U to vreme počela je sa razvojem praksa da trgovci koji su morali da izvrše plaćanje van mesta svog boravišta, uplate novac bankaru u svom mestu. Ovi su trgovcima izdavali pismene potvrde sa obećanjem da će vratiti uplaćeni iznos, ili da će taj isti iznos platiti određeni drugi bankar sa kojim je izdavalac isprave poslovno povezan. Zahvaljujući svojoj prvobitnoj funkciji sredstva za promenu novca, menica je i dobila ime. Kasnije je ova funkcija izgubila na značaju. Menice su počele da se koriste kao sredstvo plaćanja. Umesto da dužnik plati poveriocu dug, on je mogao poveriocu predati menicu kojom daje nalog svom dužniku da licu naznačenom na menici isplati određeni iznos novca. Naročito su u tu svrhu korišćene na vašarima. Razvila se i praksa prebijanja potraživanja između trgovaca na vašarima uz upotrebu menica. I ta uloga menice nije danas značajna. Nju je kao sredstvo plaćanja zamenio ček.

Danas se menice uglavnom koriste kao kreditno sredstvo i kao sredstvo obezbeđenja kredita. Postoje vrlo različiti načini, i direktni i indirektni, kako jedno lice korišćenjem menice može pribaviti kredit.

U periodu od 1975. do 1989. godine menice su obavezno korišćene kao sredstvo obezbeđenja u kreditnim odnosima između društvenih preduzeća.

4. IZVORI PRAVA MENICE

Menično pravo se prvobitno razvijalo kao običajno pravo. Prve pisane forme iz meničnog prava pojavile su se u statutima srednjevekovnih gradova i esnafa. U XIX veku dolazi do značajnih kodifikacija meničnog prava u pojedinim državama od kojih su najznačajnije:

francuski Trgovački zakon (Code de commerce) iz 1807. godine; nemačka Opšta uredba o menici (Algemeine wechsekerdnung) iz 1848. godine; engleski Zakon o menici (Bill of Exchange) iz 1882. godine.

Ove kodifikacije su vršile veliki uticaj narazvoj meničnog prava i u drugim zemljama, te su tako stvorena tri menično-pravna sistema: francuski, nemački i anglosaksonski.Prvi značakni međunarodni pokušaji za unifikacijom meničnog prava učinjeni su u Hagu 1910 god. i 1912 godine. Na inicijativu Društva naroda 1930. godine održana je u Ženevi nova međunarodna konferencija za unifikaciju meničnog prava na kojoj su donete tri konvencije:

Konvencija o jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici, Konvencija za regulisanje sukoba zakona u materiji meničnog prava , Konvencija o pitanjima taksa i materiji menice.

strana 5


Ženevske konvencije je potpisalo i ratifikovalo dvadesetak zemalja, uglavnom evropskih. Nisu ih ipak potpisale i ratifikovale uglavnom zemlje common law sistema. Kako su Haške i Ženevske konvencije izvršile unifikaciju meničnog prava zemalja koje su imale francuski i nemački menični sistem, danas u svetu postoje dva osnovna menično-pravna sistema: ženevski i anglosaksonski.

Inicijativu za novu unifikaciju pokrenula je komisija Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovačko pravo (UNICITRAL) i to na svojoj prvoj sednici 1968. godine. Decembra 1988. godine u Ujedinjenim nacijama usvojena je Konvencija o međunarodnoj trasiranoj menici i međunarodnoj sopstvenoj menici.

Naša zemlja ratifikovala je sve tri ženevske konvencije o menici 1935. godine, ali je svoj zakon o menici donela tek 1946. godine, koji je uz neznatne ispravke i danas na snazi. Opšta pravila o hartijama od vrednosti, pa time i o menici, sadrži i Zakon o obligacionim odnosima.

5. PRAVNA PRIRODA MENICE

U starijoj meničnoj teoriji bile su prisutne tri škole meničnog prava: mediteranska (francusko-italijanska), germanska i angkosaksonska. Usvajanjem ženevskih konvencija o menici razlike između germanske i francuske škole su u osnovi uklonjene, dok je anglosaksonska škola ostala u izvesnom smislu osobena, što još uvek projektuje dva menično-pravna sistema: ženevski i anglosaksonski.

Noviju menično-pravnu školu odlikuje postojanje više teorija o pravnoj prirodi menice: teorija tri ugovora, teorija delegacije, teorija stipulacije, ugovorna teorija, teorija “hartije javne vere”, teorija jednostranog akta i teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora.

Teorija tri ugovora:Pa tako po ugovornom teoriji obuhvatamo tri ugovorna odnosa:1. predhodni ugovor izmedju trasanta I remitenta 2. ugovor o mandate izmedju trasanta I trasata 3. cesija 2 potrazivanja indosanta I indosatara

Teorija delegacije:Prilikom isdavanja menice trasant delegira reimtenta,korisniku svog trasata,a isto

to radi i indosant3 pri prenosu menica.

Teorija stipulacije:Danasnja stipula cija vuce korene iz rimske reči “stipulation”4 .

2 Cesija- pravno: ustupanje, odustajanje; prenošenje nekog prava na drugog.3 Indosant odgovara da će menica biti akceptirana i isplaćena.4 Stupulatio-predstavlja strogo formalin usmeni sporazum civilnog prava kod koga je obaveza nastajala na taj naci sto je na pitanje buduceg poverioca buduci duznik morao da odgovara sa :”Obecava”.Strogost usmene forme se ogledala ne samo u upotrebi istovetnih reci u pitanju I odgovoru ,vec se nije smela praviti nikakva razlika u sadrzaju odgovora druge strane,jer bi umetanje nekih dodatnih elemenata ucinilo sporazum nevazecim.Razmena svecanih reci morala je da se obavi bez ikakvih prekida I u prisustvu obeju stranaka ,gluvonemim osobama stipulacija je bila nedostupna.Stipulacija je sluzila kod zakljucivanja zajma,kod strana 6


Ova teorija zastupa gledište da trasant obecava remitentu i sledecim vlasnicima menice da ce im isplatiti menicnu svotu u slucaju da to ne ispuni trasat.

Odredjeni broj pisaca meicu posmatra kao jednostranu izjavu volje transata u odredjenoj zakonskoj formi.Po nekim shvatanjima menica je kombinacija ugovora I jednostranog akta.

Pravni sistemi koji svoje menično zakonodavstvo izvode iz Ženevskih konvencija, kao što je to slučaj i sa našim pravom, prihvataju koncepciju menice kao jednostranog akta5, sa čim je saglasna i pravna teorija. Ova teorija ima svoja dva izražajna vida: teorija kreacije po njoj obaveza izdavaoca menice nastaje samim potpisivanjem meničnog pismena, po ovoj teoriji menica je apstraktna isprava i može se izdati kao blanko menica; teorija emisije, po ovoj teoriji za punovažnost menice nije dovoljno samo jednostrano potpisivanje od strane izdavaoca, već je potrebno i da je menica puštena u opticaj. Čini se da je teorija menice kao jednostranog akta sa varjantom teorije emisije najpotpunije objašnjava pravnu prirodu menice.

6. VRSTE MENICA

U savremenom tržišnom prometu i savremenom bankarstvu javlja se nekoliko vrsta klasifikacija menica prema različitim kriterijumima, najznačajnija podela je ona koja se vrši u odnosu na broj lica koja se pojavljuju u meničnom odnosu kao što su: trasirana menica, sopstvena menica, potpuna menica, trasirana menica po sopstvenoj naredbi i sopstvena trasirana menica.

6.1 Trasirana menicaOsnovne karakteristike trasirane menice su u tome što njen izdavalac poziva trećeg

da prihvati obavezu isplate u menici označenog iznosa određenom poveriocu i da taj iznos isplati. Znači, kod trasirane menice moraju da postoje tri lica: trasant, trasat i remitent.

6.2 Sopstvena menicaSopstvena menica je ona u kojoj se izdavalac obavezuje da će sam o dospelosti

menice platiti naznačenu svotu. Sopstvena menica sadrži sve bitne elemente koje sadrži i trasirana menica, osim prava trasata da isplati određenu svotu novca, jer je izdavalac preuzeo obavezu da on isplati naznačenu svotu novca po dospelosti menice.

6.3 Blanko Sopstvena menicaBlanko menica pretpostavlja nedostatak jednog ili više obaveznih meničnih

sastojaka u trenutku izdavanja te menice – isprave i postojanje ovlašćenja od strane izdavaoca menice da remitent, odnosno poverilac te elemente naknadno u nju unese.Mora se razlikovari blanko menica koja ne sadrži bitne sastojke za koje postoji ovlašćenje od strane izdavaoca da ih naknadno popuni primalac, od menice koja je izdata bez nekog od bitnih sastojaka, za koju ne postoji ovlašćenje da ih remitent naknadno upiše.

6.4 Domicilirana menica

stipulisanja ugovorne kazne,kod obavezivanja prema trecem licu,kod obaveza koje dospevaju posle smrti,kod obecanja poklona,kod ugoaranja miraza,promene poverioca.5 Zakon o obligacionim odnosima, čl.234-261;Code de commerce, čl.110-189; Code des obligationes suisse, čl. 990-1090. strana 7


Domicilirana menica je ona menica u kojoj njen izdavalac označi mesto plaćanja koje nije identično sa mestom navedenim u menici kao trasatovo prebivalište, odnosno sedište. Pod pojmom domiciliranje menice podrazumeva se i menica u kojoj je posebno označeno lice različito od trasata, koji će izvršiti isplatu menice6.

6.5 Sopstvena trasirana menicaSopstvenom trasiranom menicom smatra se ona menica koju njen imalac vuće na samog sebe. U tom slučaju, on označava sebe kao trasata. Ovakva menica retko se javlja u praksi, iako su neke zemlje u svojim zakonodavstvima prihvatile ovu vrstu menice.U engleskom pravu trasirana menica smatra se smatra ili kao trasirana ili kao sopstvena menica.

6.6 Trasirana menica po sopstvenoj naredbiTrasiranom menicom po sopstvenoj naredbi smatra se ona menica koju trasant izdaje u svoju korist. On zapravo označava sebe kao remitenta po toj menici. Znači došlo je do spajanja trasanta i remitenta u jednu menicu. Prema tome, i kod ove vrste menice postoje samo dva obevazna lica – trasant i trasat.

7. OSNOVNA NAČELA MENIČNOG PRAVA

Osnovna menična načela su:

1. načelo formalnosti,2. načelo inkorporacije,3. načelo fiksne menične obaveze,4. načelo menične strogosti,5. načelo menične solidarnosti (supsidijarnosti),6. načelo samostalnosti,7. načelo neposrednosti.

1. Načelo formalnosti- Menica, kao i sve druge hartije od vrednosti, može postojati samo u pisanom obliku, ne može postojati u usmenom obliku. Obaveznost forme menice i meničnih radnji ima svoj logičan završetak i u strogoj formalnosti menične isprave, svih elemenata koji se unose u menicu, kao i svih meničnih radnji koje imaju pismeni trag u menici. Menice koje nisu izdate na propisanom formularu mogu da budu eventualno osporene zbog neplaćanja propisane takse, koja je na štampanim formularima utisnuta u menični talon i plaća se prilikom kupovine menice. Načelo formalnosti menice, koje je proizašlo iz potreba veće sigunosti i poverenja u ovu strogu ispravu, dopušta i dva izuzetka. Prvo, primenom teorije omisije omogućuje se i izdavanje blanko menice. Drugo, lica koja ne mogu davati pismene izjave, mogu davati menične izjave i preuzimati menične obaveze putem rukoznaka, pečata ili štambilja i uz sudsku overu, kao i putem ovlšćenika.

6 Član 4. Zakona o menici strana 8


2. Načelo inkorporacije- Kao i sve druge hartije od vrednosti, menicu odlikuje načelo inkorporacije: pravo potraživanja iz menice imaoca menice (pravo iz menice), vezano je za posedovanje menice. Prema ovom načelu nijedan menični poverilac ne može ostvariti svoja prava iz menice dok ne podnese dužniku i samo menično pismeno.

3. Načelo fiksne menične obaveze- Na osnovu ovog načela, bitno je jedino šta je pismeno konstatovano u meničnoj ispravi, a nije bitan obim i sadržaj osnovnog posla radi kog je menica izdata. Praktičan izražaj ovog načela znači da dužnik u meničnom sporu ne bi mogao da istakne prigovor iz osnovnog posla ili prigovor da je menica delimično plaćena. Načelo fiksne menične obaveze ima, međutim, apsolutno dejstvo samo u odnosima meničnog dužnika savesnog imaoca menice, dok u odnosu na trećeg nesavesnog imaoca menice, u odnosu prema drugoj ugovorenoj strani iz osnovnog posla ima samo relativno dejstvo.

4. Načelo menične strogosti- Među hartijama od vrednosti, menicu posebno izdvaja načelo menične strogosti, što je i afirmisalo ovu izuzetno važnu ispravu. Menična strogost ima dva svoja aspekta: 1) formalno-pravni i 2) materijalno-pravni.Formalno-pravni vid menične strogosti odnosi se na meničnog dužnika i na meničnog poverioca. Materijalno-pravni vid menične strogosti odnosi se samo na meničnog dužnika.

5. Načelo menične solidarnosti (supsidijarnosti)- U meničnom pravu, solidarnost regresnih meničnih dužnika nastupa tek ako glavni menični dužnik ne isplati meničnu obavezu o dospelosti meničnom poveriocu, što praktično znači da se u ovom slučaju radi o supsidijarnosti. U meničnom pravu, umesto deljenja menične obaveze na ostale solidarne dužnike, dolazi do prevaljivanja menične obaveze na sve prethodnike isplatioca, po načelu solidarnosti.

6. Načelo samostalnosti- U meničnom pravu, obaveza svakog meničnog dužnika je samostalna i ima svoju nezavisnu pravnu sudbinu. Načelo samostalnosti meničnih obaveza znači samo da se nijedan menični dužnik ne može pozivati na materijalnu nevaljanost nekog drugog potpisa na menici, dok se može pozivati na vidljiv formalni nedostatak nekog drugog potpisa, koji je uslov za obavezu tog meničnog dužnika (npr. avalista).7 Načelo samostalnosti menične obaveze ne primenjuje se na akceptant za čast, pošto on odgovara na isti način kao i dužnik za koga je intervenisao, tako da ne odgovara samostalno.

7. Načelo neposrednosti- Načelo neposrednosti u meničnom pravu znači da postoji fikcija neposrednog pravnog odnosa između svakog meničnog dužnika i meničnog poverioca, a sadržina tog odnosa opredeljena je isključivo sadržinom menične isprave.

7. 1. MENIČNA SPOSOBNOST

7 Bartoš-Antonojević-Jovanović, nav. delo, str. 23-24:Zakon o menici, čl.57. strana 9


Pored poznavanja meničnih načela, neophodno je dobro poznavanje menične pravne sposobnosti. Zapravo, da bi neko pravno ili fizičko lice moglo da zasniva menična prava i obaveze, mora za to da ima odgovarajuću sposobnost.

Menična sposobnost se deli na njenu pravnu i njenu poslovnu sposobnost. Menična pravna sposobnost odnosi se na sposobnost određenog lica da bude nosilac meničnih obaveza i prava, dok se menična poslovna sposobnost odnosi na sposobnost određenog lica da svojim radnjama može da stvara menična prava i obaveze.

Zatim, menična sposobnost može biti aktivna i pasivna. Aktivna sposobnost je kada neko lice stiče pravo iz menace – poverilac. Pasivna menična sposobnost podrazumeva sopsobnost lica da može preduzimati obaveze.

Naš Zakon o menici iz 1946. godine određuje da se svako lice menično može obavezati, koje se prema građanskom i trgovačkom zakonodavstvu može ugovorom obavezati.

Radi zaštite nepismenih, slepih I drugih ugorženih lica, u našem Zakonu o menici su propisane odgovarajuće mere8, prema kojima je samo sud nadležan da vrši odgovarajuće overe po propisano proceduri menične sposobnosti ovih lica.

8. BITNI MENIČNI SASTOJCI

Prema odredbama Zakona o menici9, vučena trasirana menica mora da ima sledeće bitne sastojke:

- označenje da je menica napisana u samom slogu isprave, na jeziku na kome je isprava sastavljena;- bezuslovni uput da se plati određena svota novca;- ime onoga koji treba da plati;- označenje dospelosti;- mesto gde plaćenje treba da se izvrši;- ime onoga kome se ili po čijoj se naredbi mora platiti;- označenje dana i mesta izdavanja menice;- potpis onoga koji je izdao menicu.Trasirana menica koja ne bi sadržavala neki od propisanih sastojaka ne bi imala

svojstvo menice, pa se na osnovu takve menice kao pismene isprave ne bi mogla ostvariti menična prava.

8.1. Označenje menice

Svaki potpisnik menice mora znati da svojim potpisom preuzima meničnu obavezu i da je, preme tome, podvrgnut rizicima meničnog prava, koje se karakteriše strogošću, kako prema dužniku, tako i prema poveriocu.

8 Član 102. i 103. Zakona o menici9 Član 1. Zakona o menici strana 10


Zakonskim zahtevima, da se u samom slogu isprave označi da je to menica, sprečava se naknadno pridodavanje tog svojstva isprave koje joj izdavalac nije hteo dati.

8.2. Bezuslovni uput za isplatu

Nalog da se isplati (plati) određena novčana svota mora biti bez uslova, jer proizilazi iz menice kao hartije od vrednosti, čiji je osnovni sadržaj novčana obaveza, koji u krajnjoj meri mora biti sigurna. Uput se izražava obično rečima “platite”, “pozivamo vas da platite”, “nalažem vam da platite”.

Uput za isplatu ne sme biti uslovljen (na primer “po primitku robe platite” ili “platite kada budete imali novca”).

8.3. Ime lica koje plaća menicu (trasat)

Trasat je lice koje izdavalac menice poziva da po dospelosti plati meničnu svotu imaocu menice. Njegovo ime mora biti naznačeno na menici, jer imalac menice mora da zna kome će prvom uputiti poziv za isplatu menice.

Zakonom nije propisano mestona menici na koje treba da se upiše trasatovo ime, ali je u praksi uobičajeno da se ono stavlja u donjem levom uglu isprave.

8.4. Ime korisnika menice (remitenta)

Ime onoga kome se ili po čijoj se naredbi menica mora platiti mora biti nevedeno u trasiranoj menici, zato što se mora znati kome će ili po čijoj naredbi biti isplaćen menični iznos.

Izdavalac menice može samog sebe naznačiti kao remitenta10. U tom slučaju radi se o menici po sopstvenoj naredbi, i ona se javlja u dvostrukoj ulozi: kao regresni obveznik i kao menični poverilac.

8.5. Potpisi izdavaoca menice (trasanta)

Za zasnivanje menične obaveze neophodan je potpis onoga ko izdaje menicu. U većini zemalja potpisom se smatra svojeručno ispisivanje imena izdavaoca na menici. Ta praksa važi i u našoj zemlji.

U poslovima platnog prometa najčešće se kao trasant javlja pravno lice pa se u tom slučaju pored imena (firme) pravnog lica stavlja potpis ovlašćenog lica i pečat pravnog lica.

8.6. Datum izdavanja menice

U meničnim pravnim odnosima datum izdavanja menice je bitan sastojak, ne samo zbog toga što je u Zakonu propisano da je to bitan menični element, nego i zato što je on bitan za utvrđivanje nekoliko činjenica koje su vezane za izdavanje menice.

8.7. Mesto izdavanja menice

10 Član 3. stav 1- Zakona o menici strana 11


Zakonom o menici nije uređeno na kojem delu menične isprave treba da se naznači dan i mesto izdavanja menice. U praksi uobičajeno je da se ta naznaka stavlja u gornji ugao menice. Takva praksa prihvaćena je i u meničnom formularu.

8.8. Dospelost menice

U skladu sa odredbama11 Zakona o menici, pod dospelošću se podrazumeva dan kada menica treba da bude isplaćena, koji je naznačen na meničnoj ispravi.

Prema odredbama12 Zakona o menici, dospelost može da glasi, odnosno da se naznači u menici:

- po viđenju;- na određeno vreme;- na određeno vreme od dana izdavanja;- na određeni dan.

8.9. Mesto gde treba da se izvrši plaćanje

Naznaka mesta u kojem plaćenje treba da se izvrši je važno, kako za imaoca menice, tako i za trasata. Iz nje će imalac menice znati gde se o dospelosti treba obratiti trasatu radi naplate meničnih potraživanja, a trasat zna gde treba da se priprema da izvrši obavezu o dospelosti.

Naznačavanje mesta plaćanja u menici naročito je bitno u međunarodnom platnom prometu, jer se prema njemu određuje valuta u kojoj se mora isplatiti menična svota kod menica koje služe kao međunarodno sredstvo plaćanja.

U slučaju da u menici nije posebno naznačeno mesto plaćanja, onda se takvim smatra mesto naznačeno uz ime trasata.

Menica u kojoj bi se naznačilo više mesta plaćanja nije ispravna.

U Pravnoj teoriji bitni menični elementi se grupišu u četiri skupine. Prvu čine opšti menični sastojsci: označenje isprave kao menice i bezuslovni uput na isplatu određene svote novca. Drugu grupu čine personalni elementi: ime tarasata ime remitenta i potpis trasanta. Treću skupinu obrazuju kalendarski sastojci: datum izdavanja i označenje dospelosti. Dok u četvrti grupu ulaze geografki elementi: mesto izdavanja i mesto plaćanja menice.

NEBITNI MENIČNI SASTOJCI

Pored bitnih meničnih elemenata mogu se pojaviti nebitni menični elementi, tj. nebitne menične klauzule i nebitna menična lica.

Nebitne (fakultativne) menične klauzule. - Nebitne menične klauzule javljaju se kao: klauzule o broju meničnih primeraka (koja označava da je došlo do umnožavanja

11 Član 37. Zakona o menici12 Član 32. Zakona o menici strana 12


menice), klauzule "platite za ovu prvu menicu", kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu a ne i za ostale menice", solo klauzule -"platite za ovu jedinu menicu" (gde se trasantu zabranjuje dalje umnožavanje menice), klauzule o pokriću -"stavite istu na račun Pere Perića", (gde se trasat obaveštava o tome od koga će dobiti pokriće za isplatu menične svote), klauzule o moneti - gde se trasatu određuje valuta u kojoj će isplatiti meničnu svotu, klauzule o efektivi - "platite 1000. DEM efektive", klauzule o kamati - gde se trasatu nalaže da isplati ne samo meničnu svotu nego i određenu kamatu remitentu, klauzule o protestu ("bez troškova", "bez protesta") - gde menični poverilac se oslobađa obaveze podizanja protesta, u slučaju neakceptiranja odnosno neisplate menice i druge klauzule.

Nebitna menična lica - druga menična lica. - Pored strogo obaveznih meničnih lica (trasanta, trasata i remitenta), kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga neobavezna lica, kao što su: indosant-lice koje indosira menicu, indosatar-lice na koje se menica prenosti putem indosamenta, avalista-lice koje garantuje da će neko od meničnih dužnika ispuniti svoju meničnu obavezu, cedent-lice koje prenosi menicu, putem građansko-pravne cesije, cesionar- lice na koje se menica cedira, akceptant-lice koje akceptira menicu, intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira, odnosno isplaćuje meničnu sumu, multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice, instrumentalni svedok - je lice koje potpisom potvrđuje da je neko drugo lice preuzelo meničnu obavezu koje je kao menični dužnik nesposobno da potpiše menicu (slep, nepismen i sl.) i dr.

9. BITNI MENIČNI ELEMENTI PO GRUPAMA

9.1. OPŠTI MENIČNI ELEMENTI

1) Označenje menice- menična isprava u ženevskom meničnom sistemu mora da sadrži označenja da je to menica, a dopuštrni su i izrazi »menično pismo«, »menična isprava«, »menična obveznica«. Isprava koja ne bi bila označena na ovakav način ne bi važila kao menica. Ovaj princip prihvaćen je zbog toga da bi se otklonile zablude meničnih dužnika, tj. da bi u startu znali kakvu obavezu preuzimaju. Mesto gde se vrši označenje menice je takođe bitno za punovažnost menice.

2) Bezuslovni nalog za isplatu menične svote- u ženevskom, kao i u anglosaksonskom meničnom sistemu, menica mora da sadrži nalog za isplatu određene svote novca, koji mora biti bezuslovan, radi olakšanja cirkulacione sposobnosti menice. Određivanje kamate u menici ovlašćen je da izvrši samo izdavalac menice, kako se njenim kasnijim dodavanjem ne bi otežao položaj glavnog dužnika koji je već preuzeo meničnu obavezu.

9.2. PERSONALNI MENIČNI ELEMENTI

strana 13


1) Obaveznost tri lica- trasirana menica po pravilu sadrži tri lica u menici: izdavaoca menice (trasanta), lice kome se daje nalog za isplatu (trasata) i korisnika menice (remitenta).

2) Svojeručni potpis trasanta- stavljanjem svojeručnog potpisa na menici trasant ulazi u menično-pravni odnos. Zahvaljujući načelu samostalnosti valjana je menica i ako je trasantov potpis nepunovažan iz bilo kog razloga. Isključeno je mehaničko potpisivanje ili ispisivanje imena putem pisaće mašine i slično.

3) Naznačenje trasata- trasirana menica redovno sadrži naznačenje lica kome se upućuje nalog za isplatu menične svote – trasat. Menična isprava u kojoj bi trasat bio označen samo opisno ne bi važila.

4) Naznačenje remitenta- menica se može izdati i na više remitenata i to alternativno ili kumulativno, u kom slučaju je prenos menice punovažan ako ga potpišu svi remitenti. Ako je više lica označeno kao kumulativni remitenti, onda oni mogu vršiti svoja prava iz menice samo kumulativno (zajednički).

9.3. GEOGRAFSKI MENIČNI ELEMENTI

1) Mesto izdavanja menice- označenje mesta izdavanja menice posebno je značajno za menice koje cirkulišu u međunarodnom prometu. Prema ovom meničnom elementu određuje se forma menice, pasivna menična sposobnost trasanta, rok do kog se može pokrenuti regresni postupak i dr.

2) Mesto plaćanja menice- kao i mesto izdavanja menice i označenje mesta plaćanja menice ima veliki značaj i za meničnog dužnika i za meničnog poverioca. U međunarodnom prometu označenje mesta plaćanja menice reguliše mnogobrojna pitanja: valuta isplate, prezentacija menice, podizanje protesta i dr.

9.4. KALENDARSKI MENIČNI ELEMENTI

1) Vreme izdavanja- datum izdavanja menice bitan je za određivanje roka dospelosti menice, zatim za određivanje roka za podnošenje na akceptiranje menice trasirane na određeno vreme po viđenju, kao i za određivanje pasivne menične sposobnosti trasanta i rešavanje sukoba zakona u vremenu.

2) Vreme dospelosti- označenje roka dospelosti menice znači označenje datuma kada se poverilac može obratiti dužniku za naplatu menične svote. Menica se ne može podnositi pre roka dospelosti radi naplate, niti je menični dužnik obavezan da plati menicu pre roka dospelosti.

10. MENIČNE RADNJE

strana 14


10.1. IZDAVANJE MENICE

Izdavanje trasirane menice predstavlja takvu meničnu radnju kojom izdavalac menice (trasant) jednostanom izjavom volje, uz upućivane naloga trasantu da u vreme dospelosti plati remitentu ili licu po njegovoj naredbi označeni menični iznos, samostalno preuzima meničnu obavezu, stavljanjem svog potpisa na menici. Na ovaj način trasant stupa u meničnopravni odnos i postaje menični dužnik prema svim licima na koje se ta menica prenese kao i prvom meničnom poveriocu – remitentu. Za razliku od sopstvene menice trasant trasirane menice spada u regresne dužnike, 13te bi kao takav imao pravo, u slučaju da isplati menicu, na regres od akceptanta (koji bi mogao istaći prigovor iz osnovnog posla – da nije primio pokriće).

Izdavanje menice je po pravilu prva menična radnja. Ipak čest je slučaj ( to je redovna praksa kod potrošackih kredita) da se menica prvo akceptira (ili čak I avalira) da bi izdavalac bio siguran da će nalog za isplatu biti prihvaćen, pa tek onda izdavalac stavljanjem svog potpisa I preuzima meničnu obavezu.

Menična sposobnost – Sve do trnutka dok je menica bila trgovačka hartija od vrednosti, menicu nisu mogla izdavati lica koja nisu bila trgovci, a prema odredjenim kategorijama lica postojala su “profesionalna ograničenja” mogućnosti izdavanja menice: udate zene, seljaci vojnici, oficiri niže od podporučnika I drugo 14 Danas je menica univerzalna hartija od vrednosti I može je izdati svako poslovno sposobno lice. S druge strane poverilac po menici moze biti svako lice (pravno,fizičko) s pravnom sposobnošću (tzv. Aktivna menična sposobnost).

Trasant – punomoćnik – Trasant može izdati menicu ne samo u svoje ime I za svoj račun, kada postaje menični dužnik, već I u ime svog vlastodavca. U ovom slučaju trasant sam podpisuje menicu, ali sa naglaskom da istupa u svojstvu punomoćnika.

Trasant – komisiona. – Trasant može izdati menicu I kao komisionar, kada se za razliku od pozicije punomoćstva pojavljuje I formalnopravno kao izdavalac. Otuda, u ovom slučaju, s pravom se ističe da nije u pitanju ugovor o punomoćstvu, vec ugovor o komisionu.15Budući da trasant – komisionar izdaje menicu u svoje ime on je menično-pravno odgovoran.

Blanko menica- Blanko menica pretpostavlja nedostatak jednog ili više obaveznih meničnih sastojaka u trenutku izdavanja te menice – isprave i postojanje ovlašćenja od strane izdavaoca menice da remitent, odnosno poverilac te elemente naknadno u nju unese. U skaladu sa teorijom omisije (popuštanja), za postojanje blako menice, pored menične isprave sa oznakom „Menica“ , potreban je potpis trasanta, odnosno izdavaoca menice, ili potpis akceptanta. Mora se razlikovari blanko menica koja ne sadrži bitne sastojke za koje postoji ovlašćenje od strane izdavaoca da ih naknadno popuni primalac, od menice koja je izdata bez nekog od bitnih sastojaka, za koju ne postoji ovlašćenje da ih remitent naknadno upiše.

Pokriće – Budući da je menica kreditna hartija od vrednosti , za razliku od čeka, izdavanje menice ne zahteva postojanje pokrića (najmanje u visini meničnog iznosa)

13 Zakon o menici clan 42.14 Vise: Bartos- Antonijevic-Jovanovic nav.delo str. 36-3715 Roblot, nav.delo,str. 106; Jeantin, nav delo, str. 235. strana 15


trasanta kod trasata. Ovo pokriće po pravilu mora postojati u trenutku dospelosti menice za naplatu, ali sa stanovišta meničnog prava trasat može I tada, spasavajući poslovni ugled trasanta, akceptirati I isplatiti menicu I bez postojanja meničnog pokrića, što neće biti ništavno zbog odsustva kauze.16 S druge strane, moguć je I drugi ekstrem: da postoji menično pokriće, a da trasant ne akceptira I isplati menicu.

10.2. UMNOŽAVANJE I PREPIS MENICE

Značaj – Izdavanje umnoženih primeraka menice (duplikata, triplikata itd.) i prepisi (kopije) menice ima višestruki značaj. Prvo, radi veće cirkulacije menice i time potpunijeg ostvarivanja menične funkcije. Drugo, radi veće sigurnosti, budući da se originali menice moze izgubiti, a onda se na akceptiranje moze uputiti drugi umnoženi primetak menice. Treće, umnožavanjem, menice isključuje se potreba za amortizacijonim postupkom, koji je po pravilu dug (otud i neekonomičan) i neizvestan.

Duplikat (triplikat itd.)- Svaki imalac menice moze zahtevati da se o njegovom trošku izda umnoženi primerak menice (duplikat, triplikat itd.). Budući da se ovaj zahtev moze postaviti u svakom momentu, to se menica moze umnožiti kako u momentu izdavanja (na zahtev remitenta), tako i posle njenog izdavanja (na zahtev remitrenta), tako i posle njenog izdavanja, na zahtev ostalih meničnih poverilaca.Pod umnožavanjem menice podrazumeva se izdavanje više primeraka iste menice. Umnoženi primerci menice moraju biti u svemu identični sa prvim primerkom, te se otuda na svakom umnoženom primerku menice moraju naći originalni potpisi sa prvog originalnog primerka menice. Razlika izmedju umnoženih primeraka menice, budući da im je sadržaj identican, sastoji se samo u tome što nose različiti redni broj.

Kopija (prepis) menice – Za razliku od duplikata menice čiji je ovlasćeni izdavalac samo trasant, prepis (kopija) menice moze da sačini svaki imalac menice.17 Prepis mora biti verna slika originalne menice, te otuda mora sadržati sve klauzule koje su sadržane u originalu menice, kao i naznačenje svih njenih potpisa (potpisnici originala menice ne potpisuju prepis menice). Osim toga, prepis menice mora obavezno sadrzati i oznaku da se radi o prepisu. Posto prepis menice može služiti samo za indosiranje i avaliranje (za razliku od duplikata ne moze sluziti za akceptiranje), to na prepisu mora biti naznačeno dokle se prostire kopija, a odakle pocinje originalni indosament ili aval.

10.3. PRENOS MENICA (INDOSAMENT I CESIJA)

Cesija – Menično potraživanje se može, kao i svako drugo potraživanje, preneti i ustupanjem potraživanja (cesija), uz primenu opstih pravila gradjansko-pravne cesije i uz

16 Jeatin.nav.delo.str.26317 Fotokopija menice ima karakter prepisa menice, pa se stoga na osnovu nje moze zahtevati I isplata menicne svote-resenje Viseg privrednog suda Srbije, Pz-535/81; u: Informator, 3025/83,str.10 strana 16


predau menicne isprave (zbog nacela inkorporacije). Do ovakvog načina prenosa menice dolazi kad trasant (ako zeli npr. da ne izgubi prigovore koje ima prema remitentu) ili neko od indosanata unese u menicu klauzulu “ne po naredbi” (rekta indosament).

Za razliku od cesije, kod prenosa menice indosamentom, novi menicni poverilac stice menicno potrazivanje oslobodjeno od licnih prigovora menicnog duznika prema ranijem poveriocu. Za odnos izmedju menicnog duznika I novog menicnog poverioca merodavan je samo sadrzaj menice I neposredni licni medjusobni zahtevi (nacelo samostalnosti).

Pojam i osobine indosamenta – Menica, kao I druge hartije po naredbi, prenosi se po pravilu indosamentom. Indosament predstavlja izjavu prenosioca menice, unetu na propisano mesto u menicno pismeno, kojom ustupa menicna prava novom imaocu menice. Lice koje prenosi menicu naziva se indosant- prenosilac menice I od menicnog poverioca postaje menicni duznik prema svim licima koja se na menici nadju iza njegovog potpisa. Prvi prenoslilac menice ( prvi indosant) je remittent, jer je on prvi korisnik menice. Lice na kog se prenosi menica postaje novi menicni poverilac I naziva se indosatar.

Indosament se upisuje na poledjini menice (suprotno od menicnog talona na kome je utisnut grb) menice, koji se lepi uz menicu ako je poledjina popunjena. Bezuslovnost I nedeljivost indosamenta. – Cirkulaciona sposobnost menice zahvaljujuci indosamentu jedna je od osnovnih >komparativnih< prednosti karakteristika I zenevskog I anglosaksonskog menicnopravnog sistema. Ipak, ako je indosant prilikom indosiranja uneo neki uslov u indosament, sam indosament ce biti punovazan, a takav uslov ce se smatrati da nije napisan. Indosamentom se mogu preneti sva prava iz menice a nikako se ne moze izvrsiti delimicni prenos prava iz menice. Prema tome, moguc je samo potpuni indosament, a nikaki delimicni indosament.18Ovo pravilo izraz je pravne prirode menice kao prezentacione hartije od vrednosti i korporativne hartije.

Indosiranje posle dospelosti – Pravilo je da sama dospelost menice ne utice na njenu cirkulaciju. Otuda, indosament posle dospelosti proizvodi isto pravno dejstvo kao indosament pre dospelosti. Ipak, ovo pravilo vazi samo dok nije podignut protest zbog neisplate mnice ili dok nije protekao rok za podizanje ovog protesta. Posto, medjutim, indosament na menici ne mora da bude datiran, oboriva je pretpostavka da je nedatirani indosament ucinjen pre proteka roka odredjenog za podizanje protesta.

Zabrana indosiranja – Menica je po samom zakonu, cak I ako ne sadrzi klauzulu po naredbi, prenosova putem indosamenta, iako njeno prenosenje indosiranjem moze biti zabranjeno unosenjem posebne klauzule u menicu. Rec je tzv. Rekta klauzuli ( rekta indosament) koja glasi >ne po naredbi<. Pravni znacaj ove klauzule razlicit je zavisno od toga da li je unosi trasant ili neki indosant. Ako u menicu unese retka klauzula trasant, menica se dalje ne moze indosirati, vec se moze prenositi samo u obliku i s dejstvom gradjansko pravne cesije. S druge strane, kad rekta klauzulu u menicu unese indosant, onda ova zabrana indosiranja ne sprecava dalje indosiranje menice s menicnopravnim dejstvom, vec ima za posledicu da se samo rekta indosant oslobadja menicne odgovornosti prema licima na koje je menica i pored zabrane indosirana. Rekta 19 indosant odgovara menicnopravno samo prema svom rekta indosataru na koga je menicu indosirao,

18 Roblot, Droit commercial,Paris, TomII, str. 15719 Ovo dvojenje dejstva proizilazi iz Zakona o menici: uporedi odredbe cl 10,ctr.2 I cl.14,str.2. strana 17


dok prema kasnijim imaocima odgovara samo u obimu i pod uslovima (i prigovorima) koliko i kako je obavezan prema rekta indosataru.

Translativni indosament

Pojam i vrste – Kategorija translativnog indosamenta predstavlja takav indosament kojim se pored prava iz menice (obligaciono pravo potrazivanja) istovremeno prenosi I pravo na menici (pravo svojina kao stvarno pravo). U ovu kategoriju indosamenta spadaju raznovrsne vrste indosamenata : puni, blanko, na donosiocca , rekta I povratni.

Puni indosament – Indosament koji sadrzi ime lica na kog se menica prenosi (indosatar) I potpies prenosioca (indosanta),kao svoj obavezan sadrzaj,naziva se puni indosament.Za punovaznost punog indosamenta nije nuzno unosenje I drugih elemenata (datum unosenja, mesto unosenja, adresa itd.) ali to moze biti visestruko korisno (za notifikaciju, za utvrdjivanje da li je indosament unet pre ili posle dospelosti menice I dr.)

Blanko indosament – Indosament koji na poledjini menice ili menicnom alonzu sadrzi samo potpies indosanta naziva se blanko indosamentom. Ovaj indosament omogucuje maksimalnu negocijabilnost menice,ali s druge strane nosi sa sobom znacajne rizike, buduci da je oboriva zakonska predpostavka da je svaki imalac menice ( u ovom slucaju njen donosilac) njen zakoniti I savesni drzalac I da je time materijalno legitimisan za realizaciju prava iz menice.

Povratni indosament – Kada se menica u postupku prenosa indosira na neko lice koje je vec menicni duznik ( trasant, trasat, acceptant, indosant) onda se radi o tzv. Povratnom indosamentu. Dejstvo ovog indosamenta zavisi od toga na koje lice menica povratno indosirana, iako je za sve slucajeva ovakvog indosiranja zajednicko da menicni duznik postaje istovremeno, po istoj menici I menicni poverilac.

Netranslativni indosament

Pojam i vrste – Za razliku od translativnog indosamenta gde indosatar stice i pravo iz menice i pravo na menicu, sto mu omogucava dalje svojinsko raspolaganje menicom i pravima iz nje, kod netranslativnog indosamenta prenosilac menice zadrzava pravo na menicu ( svojinsko pravo), a na indosatara prenosi ssamo odredjena prava u vezi sa pravom menice. Otuda indasatar kod ove kategorije indosamenta ne moze vrsiti I raspolaganje menicom.Netranslativni indosament obuhvata punomocnicki I zalozni indosament.

Punomoćnički indosament (prokura, unikaso) – Kada indosant prenosi na indosatara specijalnim klauzulom (>vrednost za naplatu<, >za inkaso<, >kao punomoc< ) ovlascenjada u njegovo ime I za njegov racun vrsi odredjena menicna prava radi se o punomocnickom indosamentu.

Založni indosament – Radi obezbedjivanja nekog potrazivanja menicnog poverioca iz nekog pravnog posla van menice moze se izvrsiti zalaganje menicnog potrazivanja tzv. Zaloznim indosamentom (“vrednost za zalogu”, “vrednost za obezbedjenje”). Kao i punomoćnički, i založni indosament se unosi u menicu izričitom klauzulom, inače se predpostavlja da se radi o translativnom indosamentu. strana 18


10.4. AVALIRANJE MENICE (MENIČNO JEMSTVO)

Aval (ital, avall) je izuzetna menično- pravna radnja kojom avalista jemči da će menični potpisnik, honorat, za koga je dat aval, poverilac dobija još jednog meničnog dužnika, po pravilu solventnijeg od ostalih, čime je znatno povećana sigurnost isplate poveriočevog potraživanja. Ipak bi se moglo reći da se zahtev za avaliranje postavlja najčešće zbog toga što su indosataru nedovoljno poznati izdavalac i akceptionar ili možda, čak i kao znak nedovoljnog poverenja u predhodne menične dužnike, trasante, indosante ili akceptante, pa je aval otud označen kao izuzetna menično- pravna radnja. U meničnu ispravu može svako menično sposobno lice da unese pismenu izjavu sa potpisom i da tako postane avalista- menični jemac. Prirodno bi bilo očekivati da se u ulozi avaliste pojavi pravno ili fizičko lice koje do tog momenta nije imalo nikakve obaveze po datoj menici, ali zakonodavac daje mogućnost da i lice koje je već dužnik po istoj menici, može da potpise izjavu o garanciji. Izuzetno ne može menica avalirati kao ni izdavalac sopstvene menice. Međutim, ipak treba imati u vidu činjenicu da se avaliranju pribegava u izuzetnim situacijama, i to na izričit zahtev poverioca, što upućuje na predpostavku da neće uvek biti dovoljna da se kao avalista ponudi bilo koje menično sposobno lice. Pošto je menica strogo formalna isprava, to se i aval daje u pismenoj formi na samoj menici (duplikatu ili kopiji) ili na njenom nastavku –alonzu-. Neka nacionalna zakonodavstva dozvoljavaju avaliranje menica posebnim aktom odvojeno od meničnog pisma – putem tzv. Prikrivenog avala. Aval sadrzi:

1. označavanje- kao aval-, -per aval- (p.a.) ili neku drugu odgovarajuću izreku;

2. potpis avaliste;

3. označenje imena onog lica za koje se daje aval-honorata. Ako je potpis stavljenna lice menice bez označenja za koga se od meničnih dužnika jemči, smatra se da je aval dat za trasanta što, uostalom, i najviše odgovara meničnim dužnicima. Otuda bi potpis avaliste na poleđini menice, bez označenja za koga se jemči, trebalo smatrati blanko indosamentom.4. aval se može dati za ceo iznos označen u menici ili samo za deo onog iznosa na koji se inače već obavezalo lice za koje se daje aval (npr. dati samo delimični aval za trasata- akceptanata koji je već samo delimično akceptirao menicu.)

OBAVEZA AVALISTE

Zakon o menici utvrđuje odgovornost avaliste tako što ističe da on odgovara onako kako odgovara onaj koga za koga jemči. To znači da se avalistova obavezao da je:

1. solidaran pošto je solidarna obaveza i onog meničnog dužnika za koga je dat aval (honorat)

2. samostalan strana 19


a) jer, za razliku od akcesorne prirode jemstva iz građanskog prava, avalista može biti pozvan, odnosno tužen, da plati menicu i pre nego što je lice za koje je dalo aval pozvano odnosno tuženo (izuzetak: akceptantov avalista biće pozvan da plati menični iznos tek posto je predhodno pozvat acceptant, što znači da se u ovom slučaju položaj izjednačava sa položajem ostalih regresnih dužnika).

b) samostalnost ove obaveze sastoji se i u tome što će avalista biti obavezan i u onom slučaju kada je obaveza lica za koje je dat aval ništava iz ma kog razloga osim formalnog nedostatka. Obaveza avaliste prestaje kada prestaje obaveza glavnog dužnika (otpis duga, kompenzacija, datio on solutim).

PRAVA AVALISTE

Kada je reč o ovlašćenjima avalista, treba istaći da se ona najpre uslovljavaju isplatom menica od strane avalista. I tada, pošto je isplatio označeni menični iznos, avalista stiče sva prava iz menice, znači samostalna prava a ne izvedena iz prava ranijeg poverioca. Prema tome, isplatom menica, avalista ima pravo na tužbu i naplatu meničnog iznosa kako od onog za koga je dao aval, tako i kod svih ostalih dužnika koji se svojim potpisom nalaze ispred njega kao honoratovi predhodnici. Na primer: ako je aval dat za petog indosanta, onda, po isplati, avalista ima pravo regresa, prema petom, četvrtom, trećem, itd. dužniku. Značaj sticanja samostalnih prava avalista iz menice, po njenoj isplati, ogleda se i u tome što se po njegovoj tužbi ne mogu u učiniti nikakvi prigovori inače uobičajni za međusobni odnos drugih meničnih potpisnika. Štaviše, avalisti se ne mogu stavljati ni oni lični prigovori koji se, inače, po prirodi stvar, mogu odmah uputiti licu za koje je avalista jemčio. S druge strane, avalista kao jedan od meničnih dužnika, ima pravo na sve prigovore kojim se, inače, može da posluži glavni menični dužnik, isto tako avalista ima pravo da naplati svoje troškove usled ne isplate menice od strane glavnog dužnika, kao i troškova zbog podizanja protesta radi naplate menice.

strana 20


10.5. AKCEPTIRANJE

Izdavanjem menica, trasant se obavezao da će isplatiti menični iznos remitentu ili nekom drugom po remitentovoj naredbi u označenom roku ukoliko trasantov nalog (platiti po ovoj jednoj menici) eventualno ne prihvati lice označeno u menici kao trasat. Trasat, dakle, postaje obavezan po menici tek pošto prihvati trasantov poziv, tj. momentom akceptiranja. Akceptiranje je menično- pravna radnja kojom se neko lice, po pravilu trasat, obavezuju da plati u roku dospelosti iznosa označen u menici. Momentom akceptiranja menica (ili izjavama o prihvatanju trasentovog poziva) sva zainteresovana lica, a u prvom redu trasent, osigurala su se da će acceptant sada glavni menični dužnik izvršiti meničnu obavezu. Podnošenje menica na akceptiranja je radnja kojom zainteresovano lice presentira ovu hartiju od vrednosti trasatu, u mestu njegovog prebivanja, radi stavljanja pismene izjave o prihvatanju menične obaveze. Prezentant ne ostavlja tom prilikom menice trasatu, već je samo prenzentira na potpis. Prema tome, podnošenje na accept radi trasatovog prihvatanja menične obaveze je više upućeno na stvaranje uverenja da je sa menicom sve u redu i da će je acceptant isplatiti u roku dospelosti. Svakako da pre svih drugih zakoniti imalac menice, koji će biti eventualno i poverilac u momentu plaćanja, može da ima interes u što skorijem akceptiranju menice. S druge strane, akceptiranjem je trasat prihvatio obavezu da isplati menicu samo zakonitom imaocu.

Iz svih ovih konstatacija može se zaključiti da svaki imalac menice, kao i onaj koji je samo drži, može je podneti trasatu na akceptiranje. U našem primeru gde je kao trasant izdala menica industrija kablova- Moše Pijade- Svetozarevo, ali po naredbi našoj sopstvenoj, označivši Elektrotehnu Ljubljana kao trasata, očigledno je da će ovu menicu podnti trasant- Industrija kablova. To je prirodno, s obzirom na to da je u pitanju trasirana menica po sopstvenoj naredbi u kojoj su, dakle, trasant i remittent jedno isto lice. Ukoliko Industrija kablova- Moša Pijade- ne bi ovu menicu podneli na accept, ne bi je mogla bez akcepta preneti na – Splosnu gospodarsku banku - u Ljubljani. Najzad, trasirana menica se podnosi na akceptiranje u trasatovom prebivalištu (pa u slučaju domiliciranja), i to od dana izdavanja pa sve do dospelosti. Nema sumnje da ova odredba- sve dospelosti- ukazuje na trasatovo pravo da odbije zahtev za akceptiranje.

Ukoliko se menica podnese na accept na dan dospelosti ili u okviru roka predviđenog za podizanje protesta.

Prema članu 42. imalac menice bi u takvom slučaju izgubio mogućnost da izvrši regres zbog neakceptiranja.

10.6. PLAĆANJE MENICE

Isplata označenog meničnog iznosa predstavlja, svakako, prirodan kraj menično pravnog posla. Zato imalac menica, vodeći računa o njenoj dospelosti, mora menicu prezentirati glavnom meničnom dužniku na dan njene dospelosti ili najkasnije jednog do dva dana po dospeću. Isto tako, menica se mora prezentirati na isplatu u mestu plaćanja, a ukoliko ona nije označena, onda u mestu trasatovog prebivališta.

strana 21


Imalac menica (onaj koji drži menicu dokazujući svoje pravo neprekinutim nizom Indosamenata) je lice koje podnosi menicu na isplatu. Pitanje: kome se menica podnosi na isplatu? Najpre trasatu, prema čl. 1. koji govori o sadržaju menice, pod rednim brojem 3. označava se ime onog koji treba da plati (trasat). Zakonodavac dalje upućuje na akceptiranje, zatim na njegovo avalistu ili domicilijata, najzad, prezentant može biti interenijent koji je menicu akceptirao ili intervenijent označava u menici kao lice koje će po potrebi da isplati menicu. Napomena: Pravilo je da se menica plativa na određeni dan ili na određeno vreme posle izdanja ili viđenja mora podneti na isplatu bilo na sam dan plaćanja, bilo jednog od dva radna dana koji upućuju na zakljucak da mora da postoje posledice zbog propuštene prezentacije. Strogost menica se u ovakvim prilikama vidno manifestuje sa protekom rokova za prezentaciju menice (u kojoj se nalazi klauzula bez troškova) imalac menica gubi svoja prava protiv indosanata, protiv trasanta i protiv ostalih obveznika, izuzev akceptanta. Prema tome, od meničnih dužnika jedino bi ostao u obavezi acceptant iI to za tri godine, pošto svi menično- pravni zahtevi i protiv njega zastarevaju za tri godine od momenta dospelosti menice.

Plaćanje uz predaju menice

Pravilo je da se prilikom plaćanja menice odmah i preda i to sa potrvrdom da je isplaćena. Razume se da dužnik treba da koristi ovo svoje pravo da mu se menica preda, jer uvek postoji mogućnost da se i pored isplate, menica nađe u rukama nekog nesavesnog indosatara koji bi ponovo postavio zahtev za isplatu meničnog iznosa. Iako zakon kaže da prilikom plaćanja menica, trasat može zahtevati da mu je imalac preda sa potvrdom na menici da je isplaćena, ipak treba razumeti da se prvo na zahtev za predaju menica odnosi isto tako i na akceptanta ili domicilijanta.

To što se trasat označava kao piatac ima svoje opravdanje u pravilu prema kome se i neakceptirana trasirana menica, po kojoj je glavni menični dužnik sam trasant, ipak podnosi najpre trasatu na isplatu. Pa čak da je trasat i odbio da akceptira menicu, i tada se ona najpre njemu podnosi na isplatu, jer se s pravom može predpostaviti da su se trasat i trasant u međuvremenu mogli sporezumeti o pokriću. Kad je reč o predaji menica prilikom njene isplate, svakako se misli na predaju njenog originala.

Napomena: Ukoliko ima više primeraka menica, onda se prilikom isplate predaje onaj primerak koji se snabdeva akceptom. Time bi, svakako, prestala, prava iz svih preostalih primeraka umnožene menice, osim, u slučaju da je trasat akceptirao još neki primerak iste menice. Što se tiče potvrde na menici, da je isplaćena, imalac menice obično stavlja na poleđinu uobičajenim plaćeno sa potpisom. U praksi se može desiti da menični dužnik izrazi spremnost da isplati samo jedan deo menične sume. Tako, na primer, ako je trasat dao samo delimični accept, onda je prirodno da se očekuje da on isplati meničnu sumu pokrivenu takvim delimičnim akceptom. Ili: ako je acceptant dao delimičan accept pa isplatio samo jedan deo od iznosa porkivenog delimičnim akceptom, u svakom slučaju imalac menice je dužan da primi delimičnu isplatu. Razlog za ovakvo rešenje sadržan je u stalno izraženoj težini da se olakša položaj regresnih dužnika, jer u slučaju da odbije da primi delimičnu isplatu, imalac menice gubi pravo regresa za taj deo sume. Za delimičnu isplatu menica vezano je i pravilo po kome trasar može zahtevati da se ova isplata zabeleži na menici i dam u se uz to izda priznanica.

strana 22


Isplata menica pre dospelosti

Iz pravila da se imalac menice obavezan da menicu prezentira radi njene isplate na dan dospelosti, može se izvesti i zaključak da menicni poverilac ima pravo da menicu eventualno podnese radi naplate svog potraživanja i pre njene dospelosti. To je tačno, ali je isto tako sigurno i da je menični dužnik ovlašćen da takav zahtev odbije. Međutim ovome treba dodati i drugo rešenje: ne može se imalac menice prinuditi da prima isplatu pre dospelosti menice. Svakako da su i u ovom rešenju sadržani neki razlozi koji proističu iz eventualnog interesa imaoca menice da mu se ona isplati na sam dan dospelosti. Tako, na primer, ne bi bilo opravdano bilo kakvo ograničavanje mogućnosti imaoca menice da je u međuvremenu indosira. Ako se ovome doda da trasat koji plaća menicu pre dospelosti čini to na svoju opasnost i štetu, onda se može postaviti pitanje valjanosti isplate, naročito u slučaju niz indosamenata. Plaćanje, dakle pre roka dospelosti menica u svakom slučaju izlaže takvog meničnog dužnika nepredviđenim neprijatnostima. Onaj ko isplati menicu o njenoj dospelosti u označenom iznosu, oslobađa se punovažno obaveza (trasat, acceptant, njegov avalista ili domicilijant), pod uslovom da se isplatio menicu pošto je predhodno ispitao pravilnost niza indosamenata.

Ovaj se uslov ne proteže i na obavezu ispitivanja istinitosti potpisa indosanata, već, samo na tzv. neprekinuti niz indosamenata. I u ovom slučaju dolazi do izražaja princip menične strogosti, i istovremeno, sigurnosti meničnog prometa ukoliko je menični dužnik isplatio menicu nekom držaocu, iako ne postoji pravilnost niza indosamenata, moraće je još jednom isplatiti formalno legitimisano meničnom poveriocu. Princip sadržan po odredbi ko plati menicu o dospelosti punovažno je oslobađanje obaveza ima svoj izuzetak, izražen rečima: osim ako je to učinio iz zle namere ili velike nemarnosti. Svakako bi se pod kvalifikacijom zle namere mogao podrazumevati, primer, slučaj isplate menice licu za koje je menični dužnik znao da nije ovlašćen da takvu isplatu primi. Što se tiče kvalifikacije velike nemarnosti, faktičko je pitanje i svakako vezano za odnos dužnika prema obavezi ispitivanja pravilnosti niza indosamenata.

10.7. INTERVENCIJA KOD MENICE

Menična intervencija predstavlja posebnu vrstu menično- pravnog posla čija svojstva imaju menično- pravnu prirodu a istovremeno i elemente nezvanog vršenja tuđih poslova (poslodavstvo bez naloga). Poslovna praksa, najpre a zatim i pravo, usvojili su intervenciju kao menično- pravnu radnju kojom mogu da se izbegnu neke neželjene posledice neakceptiranja ili neisplate menice. Upravo intervencija se i sastoji u tome što bilo koje lice (intervinijent) ili akceptira ili isplaćuje označenu meničnu sumu umesto nekog od meničnih dužnika. Prema tome, kada intervenijent akceptira menicu, to je akceptiranje intervencijom, a kada plaća, to je isplata intervencijom. Nije teško uočiti postojanjem, dakle, intervencije zbog neakceptiranja i intervencije zbog neisplate, ali valja razlikovati, radi lakšeg praćenja dejstva ove radnje, i pozivnu od spontane intervencije.

strana 23


Pozivna Intervencija

Ako je u predhodnom objašnjenju rečeno da se menična intervencija sastoji u tome što bilo koje lice (intervenijent) akceptira ili isplaćuje označenu meničnu sumu umesto nekog od meničnih dužnika, onda pozivna intervencija znači da je neki od regresnih dužnika (tradant ili koji od indosanata ili avalista) označio lice koje će akceptirati ili isplatiti menicu. Takva pozivna intervencija označava se klauzulom (stavljenoj na menici ili alonzu, duplikatu ili kopije menice) po potrebi. Po ovome se već može predpostaviti da pozivna intervencija ima osnovu u nekom ranijem sporazumu između intervenijata i nekog od regresnih dužnika koji je uneo ovu klauzulu u menicu. Svakako da trasat- acceptant nije regresni dužnik pa se, prema tome, za njega i ne može intervenisati.

Spontana Intervencija

Iako je i kod ove vrste intervencija moguće postojanje predhodnog sporazuma između intervnijenta i jednog od regresnih dužnika za koga se interveniše, ipak se ova intervencija naziva spontanom. Razlika je u tome što se u ovu menicu ne unosi klauzulu koja bi govorilo o pozivu, a zatim data je mogućnost svakom trećem licu (pod prvim treba treba podrazumevati i trasata ili bilo koga drugog od meničnih potpisnika, osim, prirodno akceptanta) da akceptira ili plati menicu za ma koga od regresnih dužnika. Suština razlike između pozitivne i spontane intervencije ogledala bi se u tome što je imalac menice dužan, u slučaju neakceptiranja menice, da pozove označenog intervenijenta i nasuprot ovome, imalac menice nije dužan da prihvati spontanu intervenciju kada menica nije akceptirana, odnosno isplaćena.

Intervencija zbog neakceptiranja

Kada označeni trasat odbija da akceptira menicu, njen imalac odmah ističe pravo da naplati meničnu svotu od regresnih dužnika I to blagovremeno prezentacijom i podizanjem odgovarajućeg protesta. Da bi se sprečilo vršenje regresa pre dospelosti menice, uvedena je institucija intervencije (pozitivno ili spontano). Kao što je ranije rečeno, nužno je da je izjava o intervenciji upisana u menično pismo, i to uz naznačenje imena meničnog dužnika za koga se interveniše. Intervencija nije dozvoljena za trasata. Isto tako, ne bi bilo dozvoljeno vršenje intervencije ni za transanta ili indosanta ukoliko su oni uneli u menično pismo klauzulu bez obaveze.

Intervencija zbog neisplate menica

Način vršenja ove intervenicje je ista kao i kod neakceptiranja, a preduzima se u slučaju da glavni menični dužnik, potpuno ili delimično, odbije da isplati označenu meničnu sumu. Kada se izvrši isplata interevencijom (pozivnom ili spontanom), na menici mora da se potvrdi izmirivanja duga i da se označi lice za koje je menični iznos plaćen (ako izostane označenje lica za koje je plaćeno, smatraće se da je plaćeno za trasanta). Prirodno, intervenijent tada ima pravo da zahteva da mu se preda menica (i protest,

strana 24


ukolko je podignut), jer isplatom on stiče prava iz menice čija je jedno od ovlašćenja da postupa protiv onog meničnog dužnika za koga je platio, kao i protiv svih onih koji su ovome po menici obavezani. Ipak, prava intervenijenta su ograničena time što on menicu ne može dalje da indosira, i najzad, ako više intervenijenta ponudi isplatu, prvenstveno ima onaj koji svakom intervencijom ponude isplatu, prvenstveno ima onaj koji svojom intervencijom oslobađa najviše meničnih dužnika.

10.8. PROTEST KOD MENICE

Protest kod menice predstavlja posebnu meničnu radnju, gde imalac menice na verodostojan način utvrđuje da je ostao bezuspešan u pokušaju da naplati menicu ili da dobije akcept. U užem smislu pod protestom treba podrazumevati javnu ispravu, koju je izdao sudski organ na zahtev imaoca menice ili njegovog punomoćnika i u kojoj ovlašćeno službeno lice potvrđuje da je imalac menica ili njegov punomoćnik preduzeo radnje neophodne za očuvanje meničnih prava sve do prezentacije menica na isplatu. Obzirom na takav naziv javne isprave, u upotrebi je i označavanje protestom i menične radnje kojom imalac menica na verodostojan način dokazuje da je preduzeo neophodne mere radi ostvarivanja svojih meničnih prava. Na osnovu tako utvrđenog pojma protesta nije teško zaključiti da ova javna isprava ima karakter verodostojnog dokaznog sredstva. Podizanje protesta može da učini imalac menice ili njegov punomoćnik, a pod određenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice.

Protestant, kao ovlašćeno lice, je obavezan da se obrati nadležnom organu (u našoj državi kod opštinskog suda u mestu plaćanja menice) i da u zakonskom obliku podigne protest. Uz to, protestant je obavezan da podnese menicu i izjavu da je bezuspešno pokušavao da izvrši obaveznu meničnu radnju. Kada su ispunjeni uslovi, nadležni organ-sud, poziva dužnika (trasata ili akceptanta) da izvrše traženu meničnu radnju-akcept ili isplatu menice.

Kad dužnik ni na zahtev suda ne učini akcept ili isplatu menice, onda se ista činjenica od strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestant. Kod suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove činjenice.

Protestant je u obavezi da protest podigne u zakonskom roku da bi izbegao da menica postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meničnim dužnicima. Postoji više vrsta meničnih protesta, kao što su:

1) Protest zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja menice. - Ovaj protest se podiže u slučaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimično akceptira menicu) i koji se mora podići u roku koji je dat za akceptiranje menice;

2) Protest zbog neisplate ili delimične isplate menične sume.- Ovaj se protest podiže kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimično isplatio meničnu sumu. Ovakav se protest mora podići u roku dva dana, posle isteka roka dospelosti menice;

strana 25


3) Protest zbog nedatiranja akcepta. - Isti se podiže samo kod onih menica kod kojih dospelost glasi na određeno vreme po viđenju, a akceptant nije stavio datum kada je izvršen akcept i zbog toga se ne može odrediti dospelost menice. Pomoću ovog protesta se postiže da ovakva menica dospeva na određeno vreme po podizanju ovog protesta i

4) Prekvizicioni protest. - Isti se podiže kada imalac duplikata menice zahteva predaju akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta traži isplatu menične sume. Na ovaj način, postupa i podiže protest i imalac kopije menice, zahtevajući predaju izvorne menice, kako bi mogao da izvrši regresno pravo prema licima koja su kopiju menice indosirala ili avalirala. Postoje i druge vrste protesta, kao što su protest zbog neisplate protestnih troškova, jer shodno članu 74. Zakona o menici, menični obveznik, pored isplate meničnog iznosa, obavezan je da snosi i protestne troškove.

Amortizacionim protestom se "protestuje" neakceptirana ili neisplaćena menica zbog koje je pokrenut amortizacioni postupak.

10.9. MENIČNA NOTIFIKACIJA

Menična notifikacija predstavlja jednu od meničnih radnji kojom se štite interesi imaoca menice i interesi regresnih dužnika. Menična radnja kojom se vrši obaveštavanje ostalih potpisnika menice da je pokušaj imaoca menice ostao bezuspešan da dobije akcept ili isplatu menice, naziva se notifikacija. Notifikacija se najčešće obavlja putem preporučenog pisma, mada je Zakonom o menici predviđeno da se ista može ostvariti u bilo kojem obliku.

Cilj notifikacije je da regresni menični dužnici steknu saznanje da je dospela njihova menična obaveza i da istu isvrše bez intervencije suda, kako bi se izbegli troškovi i kamate. Međutim, ako notifikacija ne uspe, imalac menice neće izgubiti regresna prava. Iz napred navedenog proizilazi (a što je predvideno članom 44. Zakona o menici), da notifikacija nije obavezna menična radnja, već se više radio fakultaltivnoj meničnoj radnji, jer ako se notifikacija ne učini u propisanom roku, ne gube se menični zahtevi prema meničnim regresnim dužnicima, kao što je to slučaj kada se blagovrembno ne podigne protest. To je i bitna razlika između menične notifikacije i meničnog protesta.

10.10. MENIČNI REGRES

Menični regres je posebna menična radnja kojom imalac menice - poverilac vrši naplatu meničnog iznosa od regresnih dužnika, kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu menice od trasata kao glavnog meničnog dužnika.

Menični regres se vrši posle dospelosti menične obaveze. Izuzetno, može i ranije, u sledećim slučajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod stečaj ili dospeo u likvidaciju, b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvršenje zbog strana 26


insoloventnosti trasata, c) kada je pokušano bezuspešno izvršenje pravnosnažne odluke na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod stečaj ili likvidaciju izdavalac menice čija se menica na ime prezentira na akcept.

Klasifikacija meničnog regresa, obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres, može biti: a) regres zbog neakceptiranja, b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta.

a) Regres zbog neakceptiranja ili delimičnog akceptiranja se javlja samo u slučaju da je menica blagovremeno bila prezentirana na akcept i da je trasat odbio da akceptira menici (ili je samo delimično akceptirao), da je bio blagovremeno podignut protest i da nije bilo intervencije (ili da ista intervencija nije bila prihvaćena).

b) Regres zbog neisplate ili delimične isplate se pojavljuje u onim slučajevima kada je menica blagovremeno prezentirana na isplatu i kada je akceptant u celili ili delimično odbio da izvrši isplatu, kao i pod uslovom da je blagovremeno podignut protest, a da nije došlo do isplate menične svote od strane intervenijenta.

c) Regres zbog insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta.- Do regresa može doći i iz insolventnosti (nemogućnosti plaćanja) trasanta, trasata ili akceptanta kao glavnih meničnih dužnika. Svi su oni menični dužnici po menici i odgovaraju solidarno imaocu menice. Imalac menice ima pravo da postupi protivu svih tih lica bilo pojedinačno, bilo protiv više njih, bilo protiv svih zajedno i nije obavezan da se drži reda kojim su se oni obvezali.

Kada dolazi do meničnog regresa, poverilac se može obratiti bilo kojem potpisniku menice, ne vodeći računa o njegovom rangu na menici (načelo neposrednosti). Tada, imalac menice može zahtevati isplatu meničnog iznosa od jednog potpisnika, svih potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. Imalac menice, tom prilikom, može zahtevati palaćanje meničnog iznosa, ugovorene kamate, zakonske kamate od dana dospelosti menice, kao i sudskih i drugih troškova s tim u vezi.

U slučaju, da jedan od meničnih dužnika isplati menicu, tada on od imaoca preuzima meničnu ispravu i time stiče pravo regresa prema prethodnicima na menici i prema glavnom meničnom dužniku. Ovakvo lice može da naplati ne samo menični iznos, nego i kamatu i druge troškove u vezi sa menicom. Sledeći isplatilac tada ima pravo regresa prema svojim prethodnicima po menici i prema glavnom meničnom dužniku i tako redom. Ovaj postupak traje dok menicu"ne iskupi" akceptant ili trasant, te na ovaj način dolazi do tzv. prevaljivanja menične obaveze.

Lice koje vrši regres, svoje regresno pravo može ostvarivati i putem tzv. povratne menice (Rucktratte). Istom menicom je obuhvaćena regresna svota i zakonska taksa na povratnu menicu. U slučaju da lice na koje je ovakva menica trasirana, akceptira tu menicu, ranija se menica gasi u odnosu prema njemu.

strana 27


LITERATURA:

1. Privredno pravo – Dr. Modrag Mićović; Dr. Ivica Jankovec, Pravni Fakultet Kragujevac, 2006 god.

2. Berzanski Poslovi i Hartije od vrednosti – Dr. Modrag Mićović, Pravni Fakultet Kragujevac, 2006 god.

3. Menica u novom platnom sistemu - Momčilo Tomić, Poslovni biro, Beograd, 2003 god.

4. Poslovno pravo – Marko Vasiljević, Savremena administracija d.d., Beograd, 1999 god.

5. Finansijski Menadžment - DR. Mihailo Dedović, DR. Srećko Milačić, Ekonomskii Fakultet Kosovska Mitrovica, 2007 god.

6. Hartije od vrednosti Menica i Ček –Mr. Stevan Milićević, Savremena Administracija, Beograd, 1981 god.

7. Poslovno pravo - Dr. Miodrag sankovic .Beograd 2002 god.

strana 28

seminarski rad menice irena

Documents