VISOKA ŠKOLA ZA EKONOMIJUI PREDUZETNIŠTVO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: PRAVO EVROPSKE UNIJE

Š E N G E N S K I S P O R A Z U M

Mentor: Student:Prof. dr Ana Lukavac Broj indeksa

Čačak, decembar 2010. godine

Sadržaj

I UVOD 2

1. OD JEDINSTVENOG TRŽIŠTA DO ŠENGENSKOG PODRUČJA 3

2. EVROPA BEZ GRANICA 5

3. FRONTEX: ZAŠTITNIK SPOLJNIH GRANICA EVROPSKE UNIJE 6

I I ZAKLJUČAK 8

I I I LITERATURA 9

1

I UVOD

Evropska unija je „život” započela na uskom domenu saradnje među zemljama

sličnih vrednosti, da bi ojačala poverenje, razmenu i njihovu odbrambenu moć Sovjetskom

bloku. Dosadašnja institucionalna integracija je dovela do znatnog širenja zajedničkog

politika i povezivanja svih zemalja-članica vrlo snažnim vezama.

Dok su raniji oblici podrazumevali izolovanu saradnju u određenim oblastma,

naredni koraci su sve više stvarali zajedničku ekonomsku zonu koja danas počiva na

carinskij uniji, zajedničkom tržištu, a delimično i na jedinstvenoj valuti. Proces integracije,

uvođenje evra i progresivan razvoj zajedničke spoljne i bezbednosne politike daju

Evropskoj uniji politički i diplomatski status koji odgovara njenoj nesumnjivoj

ekonomskoj snazi.

Evropska unija je vremenom postajala sve važniji pravni subjekt u globalnim

međunarodnim odnosima. Svoju istoriju je započela 1952. godine kao Evropska zajednica

za ugalj i čelik koja je vršila upravnu kontrolu nad industrijom uglja i čelika šest prvobitnih

država članica. Širi cilj ovog novog supranacionalnog oblika saradnje, uspostavljenog

između država učesnica, ogledao se u postavljanju temelja za trajni mir u Evropi putem

postepenog procesa ekonomske integracije.

U sledećih pedeset godina ovaj pokretač ekonomske integracije je prerastao u Uniju

sa 25 država članica i nekoliko zemalja koje čekaju da postanu članice u bliskoj

budućnosti. Ova Unija je postigla veliki napredak u povezivanju ekonomije država članica

uspostavljanjem jedinstvenog tržišta, stvaranjem zajedničke valute i ujedinjenjem

ekonomskih i monetarnih politika. U ovom trenutku Evropska unija pokušava da uspostavi

zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.

Evropska unija je usvojila veliki broj propisa u obliku uredbi, direktiva i odluka

koje imaju direktno dejstvo na poslove građana, preduzeća i država. Institucije Evropske

unije, i naročito Evropski sud pravde, u tesnoj saradnji sa organima država članica,

pokušavaju da omoguće pravilnu primenu i izvršenje ovih propisa.

Kroz ovaj sistem primene, evropsko zakonodavstvo zauzima važno mesto u

svakodnevnom životu građana Evrope i drugih građana koji borave na teritoriji država

članica. Ono takođe ima uticaja i na interese trećih zemalja. Ovaj rad će se baviti

Šengenskim sporazumom, njegovim preambulam i sve što proističe iz njega.

2

1. OD JEDINSTVENOG TRŽIŠTA DO ŠENGENSKOG

PODRUČJA

Nakon završetka Drugog svetskog rata u međunarodnim odnosima došlo je do

pojave sukoba „ideologija”, odnosno do sukoba kapitalizma i komunizma, Istoka i Zapada.

U takvim okolnostima građani Evrope bili su razdvojeni unutrašnjim granicama i između

njih se nalazila „gvozdena zavesa”. Ipak, ekonomski interesi država tražili su drugačija

rešenja koja bi smanjila troškove transporta, uspostavila bolje ekonomske odnose i time

dovela do ekonomskog rasta.

Slika 1. Zemlje članice Šengenskog sporazuma

██ Izvor:www.wikipwedia.com

Priča je počela donošenjem Ugovora iz Rima (1957) kada je ustanovljeno slobodno

kretanje roba, lica, usluga i kapitala. Ove slobode predstavljaju temelj jedinstvenog tržišta.

Uklanjanje prepreka i omogućavanje slobodnog kretanja lica postalo je jedan od centralnih

delova u strategiji uspostavljanja jedinstvenog tržišta, tj. u dokumentu pod nazivom

Kompletiranje unutrašnjeg tržišta iz 1985. godine. Idejni tvorac dokumenta bio je Žak

Delor (Jacques Delors), tadašnji predsednik Evropske komisije. Predlozi dati u strategiji

prihvaćeni su 1986. godine u Jedinstvenom evropskom aktu. Time je proces stvaranja

jedinstvenog tržišta postao pokretač kreiranja Šengenskog područja. Prvo područje koje

nalikuje Šengenskom području nastalo je 1958. godine kada je bio potpisan sporazum

3

između nordijskih država - Danske, Švedske, Norveške, Finske i Islanda. Tim

sporazumom formirana je Nordijska pasoška unija (Nordic Passport Union), koja je

građanima omogućavala da putuju i stanuju u drugoj državi članici Unije bez posedovanja

pasoša ili boravišne dozvole.

Tabela 1. Konvencija o sprovođenju Šengenskog sporazuma

 Izvor:www.wikipwedia.com

Ipak, veliki korak koji je vodio ukidanju unutrašnjih granica učinjen je 1984.

godine. Te godine su Savezna Republika Nemačka i Republika Francuska potpisale

Sarbrikenski sporazum (Saarbrucken Agreement), kojim su utvrđeni postepeno ukidanje

kontrolnih punktova na granicama i primena principa slobodnog kretanja lica. Ovaj

Sporazum smatra se prethodnikom Šengenskog sporazuma. Već naredne godine u

Šengenu, malom mestu u Luksemburgu, nastavljeni su pregovori koje su vodili Belgija,

4

Francuska, Holandija, Luksemburg i Nemačka, o postepenom stvaranju prostora u kome

neće postojati unutrašnje granice. Ove države su u junu 1985. godine potpisale sporazum o

međuvladinoj saradnji, poznatiji kao Šengenski sporazum. U junu 1990. godine, države

potpisnice sporazuma potpisale su i Konvenciju o sprovođenju Šengenskog sporazuma

(Sengenska konvencija), (pogledati Tabelu 1). Osnovna svrha potpisivanja konvencije jeste

ukidanje graničnih kontrola između država potpisnica, uspostavljanje zajedničke spoljne

granice, izgradnja jedinstvene imigracione politike i usvajanje dodatnih procedura koje će

omogućiti sprovođenje ovih ciljeva. Procedure podrazumevaju uspostavljanje mehanizama

kontrole zajedničke spoljne granice; uspostavljanje standarda za izdavanje viza;

uspostavljanje bliže saradnje organa nadležnih za kontrolu granica.

2. EVROPA BEZ GRANICA

Prvobitno je bilo planirano da proces sprovođenja Šengenskog sporazuma bude

započet 1990. godine, tj. nakon potpisivanja Šengenske konvencije. Ipak, do primenjivanja

sporazuma došlo je 1995. godine, nakon pokretanja prvog Šengenskog informacionog

sistema (SIS). U međuvremenu, Šengenskom području pristupile su Grčka, Italija, Portugal

i Španija. Uvođenjem SIS države potpisnice težile su tome da razmenom podataka

preventivno otklone mogućnosti ugrožavanja unutrašnje bezbednosti države.

Postojanjem unutrašnjeg tržišta i „Evrope bez granica” stvorene su mogućnosti za

poštovanje i zaštitu četiri osnovne slobode, ali i za porast kriminalnih aktivnosti. Zbog toga

su potpisnice sporazuma, pored izgradnje SIS (koji predstavlja tehničku podršku saradnji),

produbili policijsku i pravosudnu saradnju u oblasti suzbijanja svih oblika teškog

kriminala. Saradnja se odnosi na razmenu informacija, prekogranično praćenje i poteru

zbog određenih krivičnih dela. Dodatnim protokolom datim u Ugovoru iz Amsterdama

(1997) Šengenski sporazum je pridodat komunitarnom pravu. Bitno je napomenuti i to da

sve države članice EU ne učestvuju potpuno u primenjivanju odredaba Šengenskog

sporazuma. Tako, Velika Britanija i Irska učestvuju u policijskoj i pravosudnoj saradnji

kada je reč o krivičnim stvarima, zatim u borbi protiv trgovine ilegalnim narkoticima i u

Šengenskom informacionom sistemu, aline učestvuju u kontroli zajedničke spoljne granice

i izdavanju viza. U prethodnim talasima pridruživanja EU države mogle da izaberu da li će

ući u Šengensko područje, ali je danas situacija drugačija. Potpisivanje i sprovođenje

Šengenskog sporazum postalo je obaveza svih države koje žele da postanu članice EU.

5

3. FRONTEX: ZAŠTITNIK SPOLJNIH GRANICA EVROPSKE

UNIJE

Nakon „ubacivanja” šengenskog akija (acquis) u pravne tekovine EU, jedan od

prioriteta država članica bio je i uspostavljanje efikasnog mehanizma kontrole zajedničke

spoljne granice. Poziv za produbljivanje saradnje u procesu upravljanja granicom upućen

je još 1999. godine, za vreme samita u Tamperu, u Finskoj.1 Na samitima u Nici i Lakenu

naglašen je značaj efikasne kontrole granica. Ipak, posledice događaja koji se odigrao 11.

septembra 2001. godine ubrzale su saradnju. Ovi događaji ukazali su ključnim političkim

akterima država članica na to da bolja i efikasnija kontrola granica može pomoći u

suzbijanju delovanja terorističkih i kriminalnih grupa, kao i ilegalnih migracija. Na samitu

u Sevilji, održanom u maju 2002. godine, izneta je ideja o formulisanju posebne agencije

za kontrolu granica EU. Uredbom Saveta, od 26. oktobra 2004. godine, formirana je

Evropska agencija za upravljanje operativnom saradnjom na spoljnim granicama država

članica Evropske unije (FRONTEX). Sedište FRONTEX je u Varšavi, u Poljskoj. Ova

agencija je svoj operativni rad započela 2005. godine.

Slika 2. Izgled zaštitnog znaka FRONTEX-a

Izvor: Janča,D: Pravo Evropskih zajednica, Novi Sad, 1980.

Osnovna uloga FRONTEX je da koordinira operativnu saradnju država članica u

upravljanju spoljnim granicama i da pomaže u obuci pripadnika granične policije. Pored

toga, FRONTEX sprovodi analizu rizika, koja se koristi prilikom organizovanja

zajedničkih akcija. Zatim, on istražuje relevantne probleme u kontroli i nadzoru spoljašnjih

1 Na samitu u Tamperu formulisan je i prvi program saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, na osnovu kog su formulisani prioriteti saradnje i načini izgradnje Prostora slobode, bezbednosti i pravde.

6

granica. U jednom od poslednjih izveštaja, FRONTEX je izneo svoje procene uticaja

ekonomske krize na migratorna kretanja.2 U izveštaju se kao osnovna teza iznosi stav da

pod uticajem ekonomske krize dolazi do porasta nezaposlenosti, ali i do smanjenja stope

ilegalne migracije. Agenicija FRONTEX pomaže državama članicama tako što im pruža

tehničku i operativnu pomoć na spoljašnjim granicama. Takođe, FRONTEX je usko

povezan sa agencijama i telima unutar EU, koja su odgovorna za unutrašnju bezbednost, sa

EUROPOL, sa Evropskim policijskim fakultetom (CEPOL) i sa Evropskom agencijom sa

borbu protiv prevara (OLAF).

2 Pogledati izveštaj na: http://www.frontex.europa.eu/gfx/frontex/files/iustvna/frontex raport.pdf.

7

I I ZAKLJUČAK

Jedinstveni evropski akt je ugovor potpisan 1986. godine kojim je prvi put

značajnije modifikovan Rimski ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici. Njime su dati

pravni temelji za stvaranje jedinstvenog tržišta do 1. januara 1993. godine. Jedinstvenim

evropskim aktom takođe su definisane nove nadležnosti Zajednice (socijalna politika,

ekonomska i socijalna integracija, istraživanje i tehnološki razvoj, zaštita okoline),

pokrenuta saradnja u području spoljnih poslova, proširena ovlašćenja Evropskog

parlamenta i pojednostavljen proces donošenja odluka u Savetu ministara.

Kada je reč o primeni“Jedinstvenog evropskog akta“, treba reći da u EU nije

ostvareno sve što se očekivalo. Naime, 1985. i 1986. godine pokrenute su dve inicijative sa

ciljem ostvarenja pomenute doktrine.

Prva inicijativa se odnosi na Šengenski sporazum o otklanjanju njihove zajedničke

granične kontrole do 1. januara 1990. godine, potpisanim juna 1985. godine od strane

Nemacke, Francuske i zemalja Beneluksa. Druga se odnosi na stvaranje ad hoc Grupe o

imigraciji, oktobra 1986. godine, pod rukovodstvom Velike Britanije, u okviru

Sekretarijata Saveta EZ, sa istim ciljem „ukidanja granične kontrole”.

Komisija EZ je decembra 1988. godine detaljnije obrazložila ovu novu situaciju.

U oblasti "socijalne dimenzije" jedinstvenog tržišta, šefovi država ili vlada su,

izuzimajući Veliku Britaniju koja se sa tim nije saglasila, prihvatili tzv. Socijalnu povelju

koja uređuje osnovna socijalna prava radnika. U preambuli Povelje stoji da "zemlje članice

garantuju da radnici iz zemalja neclanica EZ i clanovi njihovih porodica koji legalno

borave u jednoj zemlji EZ mogu da uživaju, u pogledu uslova za život i rad, tretman koji

uživaju radnici zemalja članica Zajednice".

8

I I I LITERATURA

1. Ilić, G.: Harmonizacija propisa o pravu slobodnog vršenja usluga u SRJ i EU, 58 Pravo

i privreda,  1996 , 763.

2. Janča,D: Pravo Evropskih zajednica, Novi Sad, 1980.

3. Ka beloj šengenskoj listi: Izveštaj o napretku Srbije u procesu vizne liberalizacije

(2008) Beograd: Fond za otvoreno društvo, Grupa 484. Kovač, O.: Konstitutivni

elementi jedinstvenog tržišta u Evropskoj uniji I u SR Jugoslaviji, u: Pravni i

ekonomski okviri uključenja jugoslovenskih privrednih subjekata u unutrašnje tržište

Evropske Unije, Kragujevac, 1994, 23.

4. MlikotinTomić, D: Pravo Evropske ekonomske zajednice, Zagreb, 1989.

Internet: adrese:

- http://www.grupa484.org.rs/index.php?

option=com_content&task=blogcategory&id= 63&Itemid=112. -/ostvaren

pristup 07.12./

- http://www. esiweb. org/. http://www.grupa484.org.rs. /ostvaren pristup 7.12./

- http://www.frontex.europa.eu/ . /ostvaren pristup 7.12./

9