Rezultati nedelje ( 18-24.02.2015)

U ovim "rezultatima nedelje" ilustrirani su zakljuci u odnosu na situaciju u istonoj

Ukrajini, u Krimu, u gospodarstvu Ukrajine, a sadri i analizu meunarodnih i ukrajinskih medija

te trendova u meunarodnoj podrci Ukrajine.

Bez obzira na dosrignue novih sporazuma u Minsku, napor u podruju ATO se ne

smanjuje (u toku analiziranog razdoblja separatisti su napravili pucnjavu 146 puta, a od poetka

funkcioniranja novih sporazuma vie od 302 puta). Nakon ove pucanjave po ukrajinskoj teritoriji

poginulo je 22 vojnika, 228 su ranjeni. DNR i LNR, prekravajui sporazume, isterali su snage

ATO iz g. Debaljceve (u procesu zahvata ukrajinska strana je dobila veliki gubitak i prema tome

ima razliitih ocena). Osim toga, trajalo je pucanje prema gradovima Marijupolj, Piski, Avdijivka.

Takoe u ovim podrujima zabeleeno je poveavanje aktivnosti ruskog vazdunog izvianja (43

leta). Sa teritorije Rusije i dalje dolaze ealoni oklopnih vozila (21.02.2015).

U svetlu znaajnog pogoranja ekonomske situacije, nastavljanja pucnjave u podruju ATO i

samo deliminnog ispunjavanja Minskih sporazuma sa strane separatista, Ukrajina poziva

Meunarodnu zajedinicu ne prihvaati da zahvat grada Debaljceve, koji su uinili separatisti

DNR i LNR odgovara Minskim sporazumima (Petro Poroenko). Kstantin Jelisejev je izjavio

da zahvat Debaljceva je amar celoj meunarodnoj demokratskoj zajednici, posebno Europskoj

Uniji. On je pozvao Brisel da se probudi, da prestane izdavati brojne deklaracije i izjave, da uradi

sve to je mogue da bi zaustaviti krvoprolie i rat. Ovog puta Ukrajina i Zapad ne mogu dozvoliti,

da bi mirni pregovori i dialog postali dimnom zavesom za Putina. Za potvrdu ovog Pavlo Klimkin

je rekao da Rusija na susretu glava MIP zemalja normanske etvorke je odbila da osudi tragine

dogaaje u g. Debaljceve i krenje prekida vatre. Zauzvrat, sekretar Saveta za nacionalnu

bezbednost i zatitu Ukraine O. Turinov je izjavio da Rusija svakako blokira odluku o preklapanju

ukrajinsko-ruske granice.

Ako situacija e se zaotrati i e se desiti novi pokuaji napada na ukrajinsku teritoriju sa

strane ruskih teroristikih vojska, tada zvanini Kijev e pozivati SAD i EU da bi pojaili

sankcije protiv Rusije, i konano da bi obezbedili Ukrajinu odbranim orujem (P.Poroenko,

P.Klimkin, A.Avakov, K. Jelisejev). . Jeliseev rekao da Ukrajina trazi od Evropske Unije da

pojaa ekonomske sankcije za kljune sektore ruske ekonomije (energetika, finansije, tehnologija).

Ukraina isto trai od Unije da poalje policijsku misiju u Donbas, isto da negira pravo Rusije da

bude domain Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine. Klimkin je rekao da Kijev ima potrebu u

elektronskoj i protivtenkovoj odbrani i transportu.

Evropa i svet su podeljeni u pitanju da se Ukrajini poalji precizno vodeno oruzje. Posebno,

eka je protiv ove odluke. Ovo je Milo Zeman izjavio na susretu sa rukovodstvom vlade i

parlamenta. Odbacuju ovu ideju i u Engleskoj i Rumuniji (izjave Ministara inostranih poslova).

Istovremeno, ministre inostranih poslova Litvanije, Letonije i Estonije suprotno pozvali su da se

Ukrajini obezbede odbrambeno oruzje za odbranu od agresora. J. Keri je rekao da odluku o tome da

li e Ukrajina dobiti oruzje ameriki predsednik e doneti u narednim danima.

Evropski lideri i SAD prete Rusiji sa novim sankcijama u sluaju krenja Minskog

sporazuma (izjava F. Olanda na zajednikoj konferenciji sa A. Merkel) D. Kemeron je istakao da su

protivzakonite radnje Rusije u Ukrajini dostignuli novi nivo i svaki pokuaj proruskih separatista

proiriti svoje teritorije e dovesti do jo jaih sankcija sa strane Zapada. Kameron je isto rekao da

Rusiju je potrebno zaustaviti Ukrajini, jer u suprotnom e biti destabilizacija Moldavije i Baltikih

drzava. H. Shetina je upozorio, ako eskalacija situacije u istonoj Ukrajini e se nastaviti, Rusiji

mogu iskljuiti elektronski sistem SWIFT .

Meunarodna zajednica istovremeno razmatra mogunost uvoenja mirovne misije UN u

Donbas, ali ima razliitih miljenja. Ovom prilikom su se izrazili F-V. tajmajer, P-G. Mun, J.

Gan, zvaninici u Letoniji, ekoj i Poljskoj.. P- G. Mun savetuje Uktajini da se okrenu Savetu

bezbednosti sa iniciativom slanja mirovnih snaga. Nasuprot tome, on je takoe rekao da pitanje

slanja mirovne misije u Ukrajinu jo nije neophodno da se podigne. Preduslov za slanje je da bude

stabilno primirje. Ovo je miljenje F-V. tajnmajera . On je dodao da ova misija ima smisla ako e

je podrzati sve strane. Za uvoenje mirovne misije su se izrazili B. Komorowski i premijer Latvije

L. Straujuma. Protiv takve misije je eka (izjava ministra vanjskih poslova L. Zaoraleka). Rusija

nema pravo na sudelovanje u mirovnoj misiji. Kijev nikada nee pristati na format koji e

legalizirati nekoliko hiljada ruskih vojnika (P. Poroshenko).

Europa prizna da je uradila mnogo greaka u strategiji odnosa sa Rusijom. Posebno, u

izvetaju komiteta za pitanja EU Doma lordova britanske skuptine govori se da su Britanija i EU

dali katastrofino pogrenu ocenu raspoloenju Kremlja uoi krize u Ukrajini. Greku britanske

diplomatije lordovi smatraju naroito tunom, jer Ujedinjeno Kraljevstvo je jedna od etiri zemlje,

koji su potpisale u 1994. godini Budimpetanski memorandum, koji garantuje teritorijalni integritet

Ukrajine. Sa svoje strane, ovlaeni vladom SRN iz pitanja saradnje sa Rusijom G.Erler je upozorio

na mogunosti stvaranja tampon drave na istoku i jugu Ukrajine. R. Sikorskij potvriva ove

zabrinutosti i dodaje da osvojenje Mariupolja moe postati priholoka barjera, preko koje Zapad

moze promeniti svoju politiku, to oznaava konac mira.

Krimsko pitanje u kontekstu situacije na istoku Ukrajine poinje da se zaboravlja i

koservira u okvirama meunarodne politike. Istovremeno sledee tendencije zaslue na panju:1)

nastavlja progona Ukrajinaca i krimskih Tatara, deava se fiziko nasilje, progone i hapenja

aktivista, zabrana boravka na poluostvu tatarskih lidera, oduzimanje imovine Medlisa i fonda

"Krim". Naoruani neredi i pretraga damije, progon Muslimanskih vernika, pritisak na novinare,

zatvaranje tatarskog televizijskog kanala ATP, odbijanje nove rejestracije nezavisnih tatarskih

medija, stotine poziva za ispitavanje, koji dre Federalna sluba bezbednosti Ruske Ferederacije,

zabrana mirnog sakupljanja i prosveda, pokuaje spreiti aktivnosti agencije "Krimski vijesti", 2) ,

pogoranje ekonomske situacije (neisplata mirovina, nedostatak hrane i pitke vode, problemi s

priznavanjem diploma krimskih univerziteta, i 3) militarizacija poluostrva (delovanja razliitih vrsta

vojnika, prenose vojnih tehnologija - 1500 jedinica u toku okupacije, jaanje pomorske snage).

Ekonomiju Ukrajine, koja je pod uticajem rata i slabog napretka u uvoenju reformi,

karakteriu takve tendencije: 1) naglo zaotrenje krize u finansijskom sektoru (depozitni izdatak,

rekordni pad grivne i nedelotvorni poslovi Narodne Banke preuzeti sa ciljem ogranienja banke,

koje podrazumeva provoenje dezivnih trita), koje izazvalo je panino raspoloenje meu

stanovnirvom ( nabavka hrane, petrola); smanjivanje makroekonomskih indikatora (poveanje

inflacije do30% zbog porasta tarifa za gas do 280% i za toplinu do 66%, pad industrijske

proizvodnje do 21,3 %) uz stanje oekivanja promena u dravnom proraunu u 2015 godini); 3)

komplikovanija situacija u sferi energetike (energetska ucena Gazpromu na nivou poveavanja

importa prirodnog gasa iz Rusije).

Pozitivna dinamika meunarodne podrke Ukrajine zbrinjavala se uz pomo Kine (kredit

za sferu energetike od 3,6 miliarda dolara), UAE (potpisanje ugovora o vojnikoj saradnji), Velika

Britanija (predala je 15 miliona funti za podrku gumanitarnog plana UN u Ukrajini), Poljska

(energetska i vojnika pomo), Kanada (predala je vojne uniforme), Maarska (poveanje reversa

gasa), Danska (humanitarna pomo), Letonija (pozive za naoruavanje Ukrajine), Grka i Slovenija

(izjave o primljenju vojnika ATO za medicinsko leenje).

Izmeu meunarodnih organizacija valja napomenuti o diskusijama na nivou obima

makrofinansijske pomoi od MMF i EU, kao i pomoi od UN (62 tone humanitarne pomoi za

Donbas, kao i predstavljanje plana pomoi UN za Donbas).

Ekonomske i vojnike izazove, koji su se pojavili pred Ukrajinom, u celokupnosti imaju vie

pretei karakter. Samo kombinacija meunarodnih napora prema instalaciji celokupnog i aktivnog

mira na Donbasu uz finansijsku pomo Ukrajini, moe da znai da Ukrajina nee postati rtva

uspene agresije susedske drave.

U toku pripreme analitikih zakljuka koristilo se gradivo iz sledeih resursa : slubena sajta

dravnih organa Ukrajine( sajte Predsednika, SNBO, MIP, Vlade), Ukrajinska Pravda,

Informacijnyj sprotyv, UNIAN, TSN, Korespondent, Novyny z Krymu, Ukrajinski Tydenj, Livyj

bereh, Dzerkalo tynja, Focus, Liha.Novyny i ostale.