W & N

Sara Morgan

Sicilijančeva nevina nevesta Italian Husbands series

Sarah Morgan - The Sicilian's Virgin Bride

Žene ne odlaze od sicilijanskog milijardera Roka Kastelanija! Sve stoje on želeo bila je ljupka, pokorna žena. Umesto toga, Frančeska je umakla pre prvog plesa na njihovoj svadbi! Ali Roko je ušao u trag svojoj odbegloj mladoj nevesti i ona je sad opet pored njega... gde dobra sicilijanska žena i treba da bude!

Roko je ostao bez svoje prve bračne noći... i sad ništa neće moći da ga spreči da uzme svoju nevinu nevestu...

W & N

1.

Letela je usred noći malim privatnim avionom, koji je unajmila poslednjim preostalim novcem. Obod šešira navukla je nisko na oči, skrivajući skoro celo lice, a kosu je nemilosrdno savila i zaklonila od pogleda. Nosila je običan crni kaput preko crnih pantalona. Nije se našminkala. Nije nosila nakit. Bila je to slika i prilika žene koja ne želi da privlači pažnju. Slika i prilika žene koja se krije.

Da ju je pilot malo pažljivije zagledao, možda bi ga zabrinula pepeljasta boja njene kože ili lako podrhtavanje ruku kojima je držala malu putnu torbu. Da je još malo pažljivije pogledao, video bi kako joj pogled plavih očiju plamti i kako je odlučno isturila bradu. Ali nije gledao. Bacio je samo kratak pogled na nju kad je ulazila u avion i odmah izgubio interesovanje. Platili su mu ogromnu sumu novca da uradi tačno to, ali Česi je ipak ukočeno sedela na sedištu nesposobna da se opusti i kroz mali prozor zurila napolje u tamu. Kratkim pokretom glave odbila je ponuđeno osveženje jer nije smela ni da pomisli da još više opterećuje već namučen stomak.

Još koji tren i sleteće na Siciliju i pri pomisli na to, tako joj pripade muka da je skoro osetila fizički bol.

Pokušavajući da uspori pomahnitali puls, ona zatvori oči, nasloni glavu nazad na naslon sedišta i poče duboko da udiše vazduh. Niko je neće zaustaviti. Niko je ne očekuje.

Prošlo je šest meseci: šest meseci tokom kojih je naučila da živi uz stalno osvrtanje. Bez imena. Bez identiteta. Sve vreme plaćajući gotovinom. Vodila je potpuno anoniman život s namerom da se zaštiti.

Ali sad se vraća. Na Siciliju. Za mnoge je to mediteransko ostrvo raj.

W & N

Za Česi je ono zatvor. Uskoro, pomisli ona i uznemireno se promeškolji na sedištu.

Ukoro će uraditi ono što mora. Ali za sada samo želi da vidi majku. Prošlo je šest meseci...

Kopilot uđe u putničku kabinu. – Slećemo za pet minuta, gospođice Barkli. Vežite pojas. Automobil vas čeka na aerodromu kao što ste zahtevali. – Govorio je engleski s primetnim stranim naglaskom i Česi odgovori na isti način, veoma se trudeći da sakrije činjenicu da tečno govori italijanski. Samo na trenutak pomisli šta bi pilot rekao da zna njen identitet, ali onda se umiri ubedivši sebe da nema načina da pilot to otkrije. U njenim dokumentima nije postojalo ništa što bi moglo da je oda.

– Va bene – reče kopilot i klimnu glavom ka njoj. – Bezbedno putujte. Bezbedno putujte? Otkrivši da su joj usta suva od straha, Česi se nape kad se

avion spustio uz nekoliko lakih udara pa brzo otkopča pojas, podiže svoju putnu torbu i natera sebe da odšeta do prednjeg dela aviona.

Sve će biti u redu, odlučno reče u sebi kad je sišla niz stepenice i obrela se na pisti, udišući miris Sicilije i osećajući kako ju je obujmio topao noćni vazduh. Otac joj je mrtav. Sahrana je obavljena. Niko ne očekuje da ona sad stigne kući. Ušunjaće se unutra samo da bi videla majku i otići će.

A onda će srediti svoj život. Neće više bežati. Neće se više skrivati. Ako ništa drugo, poslednjih šest meseci

naučilo ju je da je sposobna za mnogo više nego što je mogla i da zamisli.

Krajnje napeta, pomisli kako su farovi automobila koji se približavao reflektori sa stražarskih kula dobro obezbeđenog zatvora. Pokušavajući da obuzda razigranu uobrazilju i ubrzani puls, Česi je napeto stajala dok se automobil približavao preko piste. Vozilo se zaustavilo pored nje.

Žudeći da izbegne pažnju posmatrača, jedva je sačekala da se zadnja vrata automobila otvore i da se zavuče unutra.

W & N

Tek kad se vrata za njom zatvoriše, shvatila je da ima još nekoga na zadnjem sedištu automobila i stomak joj se zgrči od neobuzdanog naleta panike.

Oh ne, ne, ne! Sleđena od zaprepašćenja koje ju je obuzelo, nije mogla da se

mrdne. Nije bila u stanju da pogleda. Nije morala da gleda. Znala je ko je to jer je njegovo prisustvo osetila svakim delom tela.

Roko Kaštelani. Milijarder i kopile. Njen muž.

* * *

Gvozdenom voljom obuzdavajući želju da ispolji svoju narav, Roko ju je posmatrao kako hvata kvaku na vratima... kako joj postaje jasno da su zadnja vrata zaključana i da ni na koji način ne može da pobegne. Ispod oboda njenog šešira video joj je u očima uspaničen, prestravljen pogled divlje životinje.

Potcenio ju je, ljutito pomisli i oseti tračak zajedljivog zadovoljstva. Od svih žena koje je sreo jedino Frančeska uspeva da ga iznenadi.

– Buona sera, tesoro. Dobro došla kući. – Poslednje reči izgovorio je na engleskom jer su njih dvoje oduvek razgovarali služeći se tim jezikom i primetio je kako joj je sva boja nestala iz obraza.

Zar je zaista tako naivna? Zar je stvarno mislila da se može vratiti na Siciliju a da on to

ne sazna? Sačekao je da mu uzvrati, ali ona ništa ne reče. Umesto toga

sedela je ukočeno kao sleđena, stiskala ivice sedišta, a grudni koš joj se ubrzano dizao i spuštao dok se borila za vazduh.

Da je bilo ko drugi na njenom mestu, Roko bi možda osetio i sažaljenje.

Ali nimalo nije žalio svoju ženu. Zašto bi je žalio? Posle onog što je učinila, ima sreće što on uopšte sedi s njom u istom

W & N

automobilu. – Kao da si iznenađena što me vidiš. – Trudeći se da ne

pokaže osećanja, s naporom je zadržao smiren ton. – Zašto? Mi smo venčani, tesoro. Zašto ne bih sačekao ženu koja se vraća u naš dom?

Konačno je okrenula glavu prema njemu i užasnuto ga pogledala. – Kako si znao? – Gotovo je šaputala i morao je da načulji uši da bi je čuo.

– Kako sam znao da ćeš večeras sleteti? – Nije mu bilo lako da se osmehne, ali ipak je uspeo i pri tom jedva primetno slegnuo ramenima. – Zar si zaista mislila da neću saznati? Ti si moja žena, Frančeska, brinem se za sve što ti se dešava. Tvoj otac te je poverio meni i ja sam odgovoran za tvoju bezbednost. Tu ulogu shvatam krajnje ozbiljno.

– Brineš? – reče ona i glas joj dobi nešto malo pređašnje snage. – Ne brineš ti za mene, Roko. Ne brineš ti ni za koga osim za sebe.

Roko se malo nagnu i skinu joj šešir. Tamna kosa rasu joj se i pade u kovrdžavim talasima na ramena. Izgledala je neverovatno mlada. Previše mlada da bi kovala zavere.

– Puna si iznenađenja – promrmlja on zamišljeno. – Toliko vatre i duha, a ipak sve to skrivaš. Kad smo se

upoznali, pre našeg venčanja jedva si progovorila. Morao sam svaku reč da izvlačim iz tebe. Mislio sam da si neverovatno stidljiva.

Na trenutak je samo zurila u njega. – Ti me uopšte ne poznaješ, Roko.

– To mi je jasno. – Upitao se da li je uopšte primetila ironiju u njegovom glasu. – Ali nameravam da se veoma potrudim da to promenim. U stvari, trebalo bi da znaš da ću sve svoje vreme posvetiti produbljivanju našeg poznanstva.

– Ne! – reče ona s prizvukom panike u glasu, a zatim odmahnu glavom. – Nema potrebe da me upoznaješ. Niti ja želim da upoznajem tebe. Dovoljno te poznajem.

Ponaša se vrlo protivrečno, pomisli on dok ju je proučavao. Izuzetno je komplikovana. Prvi utisak nagoveštavao je da je

W & N

nežna i krotka, a ipak se pokazalo da je divlja i svojevoljna. – Tvoja tamna kosa svedoči o tome da u tebi ima italijanske krvi. – Nagnuo se prema njoj i nežno obavio oko prsta jednu kovrdžu njene kose. – Ali plave oči pokazuju tvoje englesko poreklo.

– Imala je krupne oči boje safira i meke ružičaste pune usne koje su ga mamile. U stvari, bila je ovaploćenje ženske mladosti i nevinosti. Ipak, znao je da u njoj nema više ni traga nevinosti. Oduzeo joj je drugi čovek. Obuze ga bes dok ga je prožimalo još jedno, mnogo ružnije i opasnije osećanje.

Ljubomora. Ovako to, dakle, izgleda, pomisli, pokušavajući da se oslobodi

vrele žaoke zavisti koja mu je bockala gvozdenu samokontrolu. Ovako to, dakle, izgleda kad se suočiš s nekim ko te je

prevario. Nešto iz njegove prošlosti – nešto mračno i opasno – ožive i on

ga nemilosrdno suzbi podsećajući se svog zlatnog pravila. Produži dalje! Samo produži! Nikad se ne vraćaj! Izgubila je nevinost, ali još je njegova. Ubrzano je disala. – Ne diraj me! Ne želim da me dodiruješ!

– Trzajem glave oslobodila je kosu od njegovog dodira i pomerila se na najudaljeniji kraj sedišta, gledajući pravo preda se kao da može, ako ga ne gleda, da potisne činjenicu da je on tu. – Želim da idem u očevu kuću.

I dalje se odupirući želji da je obori na sedište i natera da se usredsredi na njega, Roko oćuta i načas se zagleda u njen profil dok je razmišljao o njenom zahtevu. – Da nisi malo zakasnila? Otac ti je mrtav. Sahrana je bila pre dve nedelje. – Izgovorio je to ne trudeći se da ublaži ton ni oštrinu reči, ali ona uopšte nije odreagovala na to. Nešto se tu ne uklapa, pomisli dok ju je posmatrao. Delići se ne uklapaju u mozaik. – Kao njegovom jedinom detetu nije ti palo na pamet da ranije dođeš i iskažeš mu poštovanje? – Ona se okrenu da ga pogleda i u očima joj primeti nešto što nije uspeo da protumači.

– Ne – reče ona tiho. – Nije. – Zašto? Zavladala je duga tišina – duga tišina tokom koje je

W & N

jednostavno bezizrazno zurila u njega. Onda okrenu glavu na drugu stranu. – Moj odnos s ocem tebe se ne tiče, Roko. Ništa ti ne dugujem, čak ni objašnjenje. Nisam došla tebe da vidim. Došla sam da vidim majku.

– Tvoja majka je otišla. – Otišla? – U glasu joj se osetilo zaprepašćenje a u očima joj

je blesnuo strah. – Kuda je otišla? – Zaista nemam pojma! – odseče Roko a ona posegnu rukom

preko sedišta i nervozno ga uhvati za ruku. – Da li je bila na sahrani? Moram da znam da li je bila na

sahrani. – Jeste. Otišla je odmah posle toga. – Posmatrao je kako se

opet zavaljuje na sedište sklopljenih očiju, s primetnim olakšanjem.

– Hvala bogu! – prošaputala je. – U tom slučaju možeš da zaustaviš automobil. Vratiću se u avion i više te neću uznemiravati. Možeš slobodno da se vratiš svom životu.

– To i nameravam, ali svakako te neću vratiti u avion – reče on prepredeno. – Imamo mnogo tema za razgovor. Dobro došla kući, tesoro.

I dalje je njegova, podsetio je sebe s turobnom odlučnošću. Sve ostalo je prošlost, a on je majstor da gleda u budućnost.

Imamo mnogo tema za razgovor? Svesna kako joj se nada da će napustiti Siciliju ruši i

sagoreva. Česi se potrudi da brzo nešto smisli. Zašto nije predvidela ovo! Kako je mogla da bude tako glupa da pomisli da na Siciliju može stići neprimećena?

Kada je tačno zaboravila ko je njen muž? Zvali su ga il lupo. Vuk. Prvi milion zaradio je još dok je ona išla u osmogodišnju

školu, a onda je nastavio da gomila novac s nemilosrdnom odlučnošću. Potpuno nepredvidiv i jednako briljantan, Roko je bio neukrotiv, nemilosrdan i opasno zgodan. Česi je svojevremeno slušala žene kako sanjalački govore da bi, kad bi

W & N

došao smak sveta, poslednju noć želele da provedu nage pored Roka Kastelanija.

O njemu su sanjarile sve žene i njegova blizina usporavala joj je inače hitre misli.

Pažljivo, bez osmeha, pratio je svaki njen pokret, zavaljen na sedištu, gotovo neprirodno ukrućenog moćnog tela i Česi shvati da njegova gvozdena samokontrola deluje neobično zastrašujuće na nju. Sve u vezi s njim je mračno. Njegove oči, njegova kosa i njegova nepredvidiva narav. Lako je uzdrhtala pri pomisli na to da on predstavlja moć i vlast i da je uticajniji nego što je njen otac ikad bio.

Roko je vrhunski poslovni igrač, ali nju nije zavarala uglađenost koju je ispoljavao pred svetom. Zapanjujuće skupe ručno pravljene italijanske cipele, besprekorno skrojeno odelo i neverovatno lepo lice samo su maska, prerušavanje smišljeno da zavara protivnike i uljuljka ih u lažan osećaj sigurnosti. Znala je da se iza harizmatičnog osmeha kojim je zaveo mnogo predusretljivih žena krije hladan, neumoljiv karakter na kojem bi mu pozavidela barakuda.

Sasvim je svejedno kako se ovaj čovek oblači ili kako se predstavlja drugima. Ona zna istinu.

Roko Kaštelani je Sicilijanac. Čistokrvni Sicilijanac. A Česi pripada malobrojnima koji u potpunosti shvataju šta to znači.

Vuk dlaku menja ali ćud nikada. Toliko ju je iznenadio njegov dolazak da je potpuno izgubila

pribranost i odlučnost. Srce joj je zabrinjavajuće brzo lupalo i sve u njoj se iznenada ustalasalo.

– Sigurno ne misliš ozbiljno da možemo ostati u braku? – Mora da ga je pogrešno razumela.

Nad njima se nadvila tišina, a ona je uspaničeno zurila u njega svesna da ništa ne može da mu pročita s lica i da ne može da odvoji pogled od njegovih iskričavih tamnih očiju.

– Zašto? – Zato što je naš brak svršen. – Zato što gaje ostavila. Koji bi

Sicilijanac to mogao da oprosti? On se bledo osmehnu. – Naš brak nije čak ni počeo, tesoro.

W & N

Zahvaljujući tebi, moramo mnogo da nadoknadimo. Ja jedva čekam.

Srce joj je tuklo u grudima poput čekića, a telo joj je tako uzdrhtalo od strepnje da je pomislila kako će se onesvestiti. – Šta ti radiš ovde? Zašto si došao? U novinama je pisalo da si u Njujorku. – Ona je računala s tim.

– Ne bi trebalo da veruješ svemu što piše u novinama, ali laska mi saznanje da si tokom svog dugog odsustvovanja pokazala takvo zanimanje za moje kretanje. Sve vreme je gledajući, uglađeno je izdao nekoliko uputstava vozaču pre nego što se opet zavalio na sedištu. – Jasno je da sam ti nedostajao. Ne stidi se zbog toga. Sasvim je prirodno da ženi nedostaje muž. Veoma mi je laknulo što smo opet zajedno. Glas mu je bio blag i uljudan, ali Česi oseti da joj dlanovi vlaže – nju nije zavarala njegova prividna smirenost. Roko je opasan protivnik, a ona zna da je svojim postupcima stvorila od njega protivnika.

Mora da je ljut. Jasno joj je da je ljut. A ipak dosad nije ni glas podigao.

– K-kako si znao da ću biti u tom avionu? – Ponovo je počela da muca i poželela je da vrisne od nezadovoljstva. Zašto upravo sad? Zašto je sad, kad joj je potreban svaki delić novostečenog samopouzdanja, sve što je naučila u poslednjih šest meseci iznenada iščezlo?

– Zašto ne bih znao? – upita on i jedva primetno iskrivi čvrste čulne usne u osmeh. – Tvoj povratak na Siciliju bio je neizbežan posle smrti tvoga oca. Bilo je samo pitanje vremena. Strpljenje mi nije jača strana, ali nekako sam uspeo da preživim.

– Mislila sam... da nisi... – S obzirom na to da nisi došla kući zbog sahrane,

pretpostavljam da si sad došla zato što ti je dosadio ljubavnik. – Ljubavnik? – Bezizrazno je zurila u njega, i dalje nastojeći

da se pomiri s činjenicom da ju je on u stvari sve vreme čekao. – Koji ljubavnik? – Preneražena, jednostavno nije mogla da odvoji pogled od njegovih prodornih očiju i govorila je jedva čujno.

– Ti si mi žena. Čim smo izgovorili zakletve, naredio sam ljudima iz svog obezbeđenja da izbliza motre na tebe. Zato, ako

W & N

pokušavaš da porekneš da si napustila naše venčanje s Karlom Mančinijem... – nemarno je slegnuo ramenima kao da mu to gotovo ništa ne znači – ... samo gubiš vreme. Nadam se da si otkrila da je on zadovoljavajući seksualni partner. – Osetila je još veću napetost zbog načina na koji je izgovorio te reči jer se prisetila da je jedna od Rokovih najsmrtonosnijih veština njegova sposobnost hladnokrvnog pribranog razmišljanja, čak i onda kad kipti od besa.

A on jeste kipteo od besa. Osećala je to. Osećala je njegovu unutrašnju borbu.

Za razliku od njenog oca, Roko je naučio da obuzdava nepredvidiv sicilijanski temperament i da ga koristi kao prednost. Umesto da se suprotstavlja neprijateljima, proučavao ih je, tražio njihove slabosti, odmeravao kad treba da udari i uništi. Na finansijskim stranama uglednih dnevnih novina, opisali su ga kao majstora strategije, veštog taktičara i nemilosrdnog protivnika. On ne uzima zarobljenike.

Osim nje. Na osnovu sklopljenog braka, označio ju je kao zarobljenika.

To je, između ostalog, bio razlog zbog kojeg je pobegla s Karlom. Karlo je bio baštovan koji se samo zatekao u pravo vreme na pravom mestu. Nije joj palo na pamet da bi Roko mogao pomisliti da su njih dvoje ljubavnici. U stvari, takva pretpostavka je još jedan primer razlika koje postoje među njima.

Pobeći s ljubavnikom na dan venčanja jednako je plivanju s ajkulama, a činjenica daje on poverovao u takvu mogućnost, više govori o njemu nego o njoj.

On ne zna šta znači reč ljubav. Nikad nije mario ni za jednu ženu. A ona još uvek ne može da poveruje da je zarobljena u

njegovim kolima. Bila je tako oprezna... – Kako si znao da sam u tom avionu? – Pre nego što je uspela

da se zaustavi, izbrbljala se. – Platila sam im gotovinom. – A ja sam im platio više – reče on s izrazom dosade na licu

pa pogleda na sat. – Tvoja naivnost je prosto dirljiva. Zar si zaista mislila da ću dozvoliti da mi se žena vrati na Siciliju bez

W & N

odgovarajuće zaštite? Zadovoljan sam što si došla sama, a ne u pratnji momka. To bi bilo veoma neprijatno za sve zainteresovane strane.

Tako je stisla šake na sedištu da su joj članci pobeleli i odjednom je obuze briga, potiskujući njeno krhko samopouzdanje. On ozbiljno misli da joj je Karlo ljubavnik? To je tipičan način razmišljanja Sicilijanaca. Zaslepljuju ih ljubomora i posesivnost i shvatila je da njegova srdžba ne proističe iz ljubavi, već je izazvana javnim šamarom njegovom ponosu.

On je mislio da joj je neki muškarac oduzeo nevinost. Nekoliko trenutaka je sedela kao da je zanemela, ne znajući

šta da mu kaže jer nije navikla da se brani. A onda se setila kakav je on i hrabrost joj se donekle povratila. Ako namerava da se bori, onda treba odmah da se bori.

Kao ronilac koji se sprema da zaroni u dubinu, udahnula je vazduh i otisnula se. – Ne vraćam ti se, Roko. Ne želim da budem u braku s tobom. Hoću da se razvedeni.

Toliko puta je ponovila to u sebi i reci su joj lako preletele preko usana donoseći joj olakšanje.

Izgovorila je to. Više neće biti besanih noći provedenih u smišljanju najboljeg

načina da mu se obrati. Više ne mora da skuplja hrabrost. – Kako možeš da ne želiš brak sa mnom – tiho je razvukao

reči – kad si poslednji put kad smo bili zajedno stajala pred sveštenikom i odgovarala potvrdno na svako njegovo pitanje?

– Tada sam mislila da si ti dobar čovek. Oči mu zaiskriše kao da se zabavlja. – Frančeska, tesoro, ja

jesam dobar čovek – reče on kao da mazno prede, a guste tamne trepavice padoše mu preko očiju prikrivajući mu pogled. – Kako možeš i da pomisliš da nije tako? Uvek sam ljubazan prema starijim damama i prema deci.

– T-ti ne poznaješ nijednu staru damu niti dete. – Ipak, da ih poznajem... – zausti on, nehajno slegnu

ramenima i značajno odmahnu preplanulom rukom – ... bio bih ljubazan prema njima.

– A zatim bi ih verovatno opljačkao – reče Česi i skoro se

W & N

zagrcnu od jeda, pa se okrenu na drugu stranu da ne bi gledala njegov usplamteli pogled od kojeg se sve uskomešalo u njoj kao zahvaćeno olujom. – Ti ne misliš ni na koga osim na sebe.

– Naprotiv, nisam mislio ni na koga osim na tebe još otkako si otišla s našeg venčanja. Treba li da te podsetim da si jedva dočekala da se udaš za mene? Oči su ti blistale od trenutka kad sam te zaprosio. Bila si ludo zaljubljena u mene.

Zapljusnuo ju je vreli talas poniženja i ona otvori usta da porekne, ali glas je izdade. Kako da izgovori takvu laž? Ona jeste bila zaljubljena u njega. Samo što nije planirala da se zaljubi. Smatrala je da je brak s Rokom savršen način da pobegne od oca, da se konačno domogne slobode za kojom je tako mnogo i tako dugo žudela.

Međutim, proveli su zajedno izvesno vreme i ona se ponela kao svaka žena u Rokovom društvu... poklekla je pred njegovim mračnim opasnim šarmom. Nikad mu to nije rekla, a zbog saznanja da je on svestan njenih osećanja, poželela je da se što pre zavuče i sakrije negde.

Sigurno joj se žestoko podsmevao, pomisli i zagleda se kroz prozor kako bi prikrila jad. Za Rokovu naklonost borile su se manekenke i glumice. Kako je trapava, nezgrapna devojka kojoj nisu dozvoljavali da mrdne iz svog sela uopšte mogla da se nada da će pobuditi njegovu naklonost?

– Mislila sam da sam zaljubljena u tebe, da, to je tačno, ali to se desilo pre nego što sam shvatila kakav si ti čovek. Nikad ne bih mogla da volim nekog kao što si ti.

Izgovorila je to dok se gotovo gušila od muke. Nije želela da prizna koliko joj je u stvari stalo do njega, ali nije mogla ni da se obuzda. Toliko dugo je krila osećanja da joj se učini da će joj se telo i mozak rasprsnuti. – Sve si učinio kako bi me naveo da pristanem, ali za tebe je to bio samo poslovni dogovor, a ja ne želim takav brak. Ja želim ono pravo!

– Ono pravo? – ponovi on, ali podsmeh koji mu je izbijao iz glasa jasno je pokazivao šta misli o njenoj izjavi.

– Nosiš moj prsten na ruci. Može li da bude stvarnije? – Ti stvarno ne razumeš, zar ne? – reče ona i okrenu glavu

W & N

prisiljavajući se da pogleda muža, muža od kog je pobegla. – Nije sve u prstenu i zakletvama, Roko. To je beznačajno. Najvažnija su osećanja. Brak je veza koja se zasniva na pažnji i ljubavi... a ti o tome ne znaš ništa.

– Da li ti je Karlo to ponudio? Pažnju i ljubav? – Njegova zajedljivost prelila je čašu.

– Ti si pravi licemer! Zašto sam otišla s našeg venčanja, Roko? Jesi li se uopšte potrudio da postaviš sebi to pitanje? – Videla je kako je zažmirio, ali nije mogla da se zaustavi. Bes koji ju je obuzeo povratio joj je samopouzdanje i umirio drhtavicu. – Kako se usuđuješ da sediš tu i optužuješ me da imam ljubavnika, da mi se rugaš, a imao si smelosti da na naše venčanje pozoveš svoju d-devojku? Kakav čovek može da uradi tako nešto, Roko? Kakav to čovek očekuje da njegova devojka posmatra kako se on ženi drugom? Kakav to čovek očekuje da mu nova žena zabavlja ljubavnicu? Imaš li ti uopšte osećanja? Znaš li ti šta je moral...?

Zastala je zapanjena svojim ispadom i iznenada prestravljena. Celog života je morala da se uzdržava pred ocem, gledajući u pod, ne usuđujući se da mu se suprotstavi ili da mu drsko odgovori. Nikad do ovog trenutka nije izgovorila ono što misli. Nagonski se skupila na sedištu, ali Roko se nije ni pomerio već je samo podsmešljivo podigao obrvu sve vreme zureći u nju.

– To je najduži govor koji sam čuo od tebe – reče, lenjo otežući reči. – Kad smo pre venčanja provodili vreme zajedno, ponašala si se kao da si gluvonema, bila si krajnje stidljiva. Svojski sam se trudio da bih izvukao bar jednu reč iz tebe. Zurila si u pod, zidove, u sto – svugde, samo da ne bi gledala u mene. Prosto je neverovatno da ti, u stvari, imaš mišljenje o nečemu.

Pocrvenela je, svesna da je to istina. Sastajali su se gotovo uvek u prisustvu njenog oca, a ona je iz gorkog iskustva znala da je bolje da ćuti nego da izaziva očev gnev. Naučila je da ne skreće pažnju na sebe.

– E pa sad te gledam i govorim ti – reče ona trudeći se da joj glas zvuči sigurno i odlučno jer nije želela da mu pokaže koliko je nervozna. – A moje mišljenje o tebi, Roko, ništa ne može da promeni. Ti sve meriš novcem. Nikad nećeš uraditi nešto ako time

W & N

ne možeš da zaradiš. I nimalo ne mariš za tuđa osećanja. Imala sam šest meseci da razmišljam o onome što si učinio. Oženio si se mnome zato što si želeo posao mog oca. I to je dovoljno loše, ali sam mislila da me poštuješ. A onda si pozvao svoju ljubavnicu na naše venčanje!

Bol i poniženje još su damarali u njoj kao sveža i opaka rana. – Bila si krajnje detinjasta. Dvesta gostiju je došlo na

venčanje. – Ne zanima me tih dvesta ljudi. U pitanju je samo jedna

osoba. Visoka plavuša od koje nisi mogao da se odvojiš. Tvoja devojka!

– Bivša devojka – ispravi je on, blago se mršteći. – I zaista ne znam zašto bi ti zbog toga brinula. Ona i ja više nismo bili zajedno.

– Pa zašto si je onda ljubio na terasi? Potisnuo je poriv da zevne, očigledno zamoren tim

razgovorom. – Iskreno, ne mogu da se setim. Neke žene su po prirodi srdačne. Možda me je ljubila za rastanak.

Prirodno srdačne? Česi se priseti tog strasnog poljupca – priseti se zavisti koja ju je spustila na zemlju. Nju nikad nije tako poljubio. – Ako više niste bili zajedno, zašto si je pozvao na venčanje?

Pogled mu je odjednom postao hladan. – To što si moja žena ne daje ti pravo da mi držiš pridike o ponašanju. Iskreno, zaista ne vidim na šta se žališ. Oženio sam se tobom. Imala si više sreće od svih ostalih.

Pošto joj je njegova ohola izjava doprla do svesti, izjavila je: – Imala sam sreće? – U neverici je zurila u njega i proučavala mu lice u potrazi za nekim znakom kajanja ili pogruženosti. Ali nije videla ništa osim samopouzdanja i nadmoćnosti. On nije čovek koji dozvoljava da se njegovi postupci prosuđuju.

– Da, imala si sreće – rekao je tiho i otegnuto. – Ponudio sam ti nešto što nikad dotad nisam ponudio nekoj ženi.

– A kako je trebalo da se osećam zbog toga... kako? – Zahvalno? – Zahvalno – reče ona i opet se gotovo zagrcnu od te reči. –

W & N

Trebalo je da budem zahvalna što moram da delim muža s još deset žena? Pa izvini što nisam ispoljila dostojan nivo zahvalnosti!

– Nikad nisam pomislio da se u tebi krije takva strast. Zanimljivo. To objašnjava mnogo toga. – Zamišljeno joj je proučavao lice. – Ali, verovatno bi trebalo da znaš da ja žensku ljubomoru ne smatram privlačnom. A tvoja ljubomora je smešna s obzirom na to da si ti žena koja nosi moj prsten.

– Ja nisam ljubomorna. Da bih bila ljubomorna, morala bih da osećam nešto prema tebi, a ja uopšte ne marim za tebe. – Svojevremeno pak jeste marila. Svojevremeno bi se uzbudila i pri samoj pomisli na to da će se udati za njega. Tako bi se uzbudila da nije bila ni svesna da se smeši dok je razmišljala o tome, ali to je bila samo detinja uobrazilja. Ispostavilo se da je stvarnost sasvim drugačija. – Nisam bila ljubomorna. Bila sam ponižena. Javno. Šta je trebalo da uradim, Roko? Da li je trebalo da posmatram kako sve te žene balave za tobom i da se osećam blaženo? Da li mi to govoriš? Da li je trebalo da pravim zabave s onima koje si odbacio i da se smešim zato što si odabrao mene? Je li tako?

Posmatrao ju je upola sklopljenih očiju. – Histerična si. – Ne, Roko. Nisam histerična. Prvi put posle mnogo godina

ponašam se razborito. – Nije više marila za posledice onog što će reći. Šta je dobijala ćutanjem?

– Odgovori mi na jedno pitanje. Ako si već želeo da budeš s tom plavom devojkom, zašto se nisi oženio njome i dobio to što želiš?

– Lorna je Amerikanka. Ona ne bi bila pogodna žena. Vodi svoj posao i sasvim je nezavisna.

– Kakav ti je to odgovor? – upita Česi i zapanjeno ga pogleda. – Jesi li hteo da kažeš da je bila dovoljno pametna da se ne uda za tebe? I zato si se opredelio za tupavu sicilijansku devojku koja ne zna za bolje, je li tako? E pa neko je trebalo da te podseti da mi je majka Engleskinja, što znači da je moja sicilijanska krv prilično razređena. Napravio si grešku kad si se oženio mnome, Roko. Veliku grešku.

Nije ni trepnuo. – Ja nikad ne grešim. Ti si, međutim,

W & N

napravila ogromnu grešku kad si napustila naše venčanje, ali vratila si se pa možeš da počneš da ispravljaš grešku. Odlučio sam da pređem preko toga što nisi više devica. Ponašaj se kako treba pa ću ti čak možda i oprostiti.

On njoj da oprosti? Zurila je u njega ozlojeđeno, ali nije bilo pomoći. On je uveren da nije pogrešio. Roko Kaštelani je tako navikao da se prema ženama ponaša loše da čak nije ni znao da postoji i drugi način. Isti je kao njen otac. Žena treba da ostane kod kuće dok on izlazi da se zabavlja s drugim ženama.

– Sigurna sam da postoji mnogo žena koje bi te rado tešile. Česi se zapanjila što je posle tih reči osetila knedlu u grlu. Šta se to nje tiče? Šta je se tiče što je njemu njihovo venčanje tako malo značilo? S tim je svršeno. Njihov brak je okončan i ona prema njemu ne oseća ništa osim prezira.

Oči su mu bile hladne. – Pristala si da se venčamo. Bila je to tvoja želja.

– Bila je pre nego što sam saznala istinu o tebi. – A koju to istinu? Dah joj je zastao i na trenutak se, gotovo posramljena,

dvoumila da li da prizna koliko je naivna. Ipak, podsetila je sebe da je vreme da bude iskrena. – Ti i moj otac ste me prevarili. Obojica ste se prema meni poneli kao da sam roba. – Prinela je ruku grlu kao da pokušava da uspori disanje. – Pogađali ste se i cenjkali sve dok obojica niste dobili ono što ste želeli. Ti si me ubedio da želiš da ti budem žena, ali zapravo sam bila samo ulog u vašoj igri. Ni na trenutak niste zastali da razmislite o meni. Ti nisi mislio na ono što ja želim. Mislio si samo na sebe.

A nju su porazili njihovo pomanjkanje pažnje i gola ambicija. – Mnogo se brakova dogovara na taj način, a nas dvoje nismo

bili stranci. Izgleda da ti odgovara da zaboraviš vreme koje smo proveli zajedno. Nas dvoje smo se dugo upoznavali. – Suptilno je naglasio te reči i ona je tačno znala na šta je mislio.

Podsetio ju je na onaj trenutak kad je radoznalost nadvladala pristojnost i zdrav razum pa ga je poljubila.

To je bilo iskustvo koje joj i dalje remeti san. Toplo i čulno prislonio je usne na njene. Lagano i lenjo milovao je njena uzdrhtala

W & N

bedra. Telo joj se iznenada bilo razbuktalo i osetila je takvo zapanjujuće uzbuđenje da se ponadala da će je obnažiti i do kraja zadovoljiti njenu žensku radoznalost.

Ali nije to učinio. A sad zna i zašto. Nije ga privlačila. Oženio se njome iz

sasvim drugih razloga. Međutim, ona nije bila u stanju da zaboravi taj jedan poljubac

i čak i sad joj je, pri sećanju na to, vrelina obuzela telo i ona oseti kako su joj se bradavice ukrutile. Bez razmišljanja je spustila pogled na njegove usne i osetila kako joj se nešto toplo i upozoravajuće komeša u dnu stomaka.

Užasnuta gotovo bolnom snagom tog osećaja, ona ga pogleda u oči i primeti blesak podsmešljivog muškog zadovoljstva pa brzo skrenu pogled.

– Uopšte te nisam upoznala – reče postiđena reakcijom svog tela i zahvali nebesima što je umotana u kaput. – Ništa mi nisi otkrio o sebi, Roko. Ponašao si se kao da si na poslovnom sastanku, kao da treba da primiš novu službenicu na posao.

– Da primim novu službenicu na posao? – ponovi on glasom prožetim vedrinom kao da ga ta njena poslednja primedba zabavlja. – A na koje radno mesto?

– Na radno mesto svoje žene s neograničenom platom i zapanjujuće visokim bonusima i stimulacijom. Dovoljno je bilo da bude krotka, poslušna devica koja će sedeti kod kuće, raditi šta joj se kaže i ne suprotstavljati se. – Nije mogla da se uzdrži i ponovo mu je pogledala usne. Usne koje su je poljubile samo jednom. Onda se priseti kako je ljubio svoju ljubavnicu na dan njihovog venčanja. – Bila ti je potrebna devojka koja će biti puna razumevanja, tolerantna prema svim tvojim vanbračnim vezama. E pa odabrao si pogrešnu ženu za taj posao. Dajem otkaz. Kad se sledeći put budeš ženio, mogao bi malo više da obratiš pažnju na to koga primaš na posao, Roko.

– Zašto bih uopšte poželeo da se opet ženim kad imam savršenu ženu koja sedi pored mene? – Preneražena, osećala se kao da ju je ošinuo tim recima, ali trudila se da ne pokaže koliko je zabrinuta.

W & N

On se šali. Sigurno se šali. Ponosan i nadmen muškarac kao što je Roko svakako ne bi pristao da primi natrag ženu koja ga je ostavila na dan venčanja.

Pustiće on nju. Znala je da hoće. Namučiće je i biće vrlo neprijatno, ali će je na kraju pustiti. I konačno će biti slobodna. – Kažeš to samo da bi me kaznio jer sam ti povredila ego. Osmehnuo se stavljajući joj do znanja koliko ga ta izjava

zabavlja. – Moj ego nije povređen. Zašto misliš da je povređen? – Nemoguće je da želiš da ostaneš u braku sa mnom. Oboje

znamo da si se oženio mnome pre svega zato što je to bio deo dogovora s mojim ocem. – I samo priznavanje te istine bilo je ponižavajuće – priznanje da je nije smatrao nimalo privlačnom. Zato se očigledno i uzdržao posle onog njihovog poljupca. Uzdržao se u trenutku kad je trebalo da vodi ljubav s njom. – Mom ocu je bio potreban neko ko će voditi njegovu kompaniju i odabrao je tebe. A zašto je odabrao tebe? Zato što si ti jedini čovek koji je nemilosrdan kao i on sam. Čestitam.

Roko izvi obrvu. – Pretpostavljam da pod nemilosrdnošću podrazumevaš sposobnost donošenja odluka lišenih emocija... koncept koji većina žena nije u stanju da shvati.

– Emocije su važne, Roko. Tebe i mog oca zanimali su samo sopstveni planovi i njihovo sprovođenje u delo. Jedino na mene niste mislili. Zeleli ste samo da zadovoljite svoju pohlepu. Nije mogla da veruje da je bila tako glupa da se zaljubi u njega.

– Kompanija tvoga oca imala je gubitke pa ne bih rekao da sam ja bio pohlepan – reče on i nemarno slegnu ramenima. – Pre bi se moglo reći da sam bio velikodušan.

Potpuno ju je zapanjila ta neočekivana izjava i neko vreme je samo ćutke zurila u njega. – Kompanija je imala gubitke?

– Zašto te to iznenađuje? Tvoj otac je posao s maslinama uglavno razvijao na lokalnom terenu i nije znao kako da ga proširi ili kako da postane konkurentniji.

– Moj otac je uspešno vodio posao. – Pomislila je na sve one važne osobe koje su dolazile u vilu, o poštovanju koje su ukazivale njenom ocu.

W & N

– Tvoj otac je pogrešno i loše vodio posao – prekinu je Roko, a glas mu najednom postade grub. – Njegovi metodi poslovanja pripadali su mračnom srednjem veku, ali ja sve to polako popravljam.

Česi zavrte glavom pokušavajući da shvati značaj onog što joj je rekao. – Da li ti to meni ozbiljno govoriš da je moj otac propadao?

– Nisi to znala? – Kako bih znala? Moj otac nikad nije razgovarao sa mnom o

poslu – reče Česi usiljeno. – Kupovala sam masline i obavljala neke sekretarske poslove za njega, ali nikad mi nije poveravao pojedinosti. Da sam muško, bilo bi drugačije, ali kako...

– ... je imao samo ćerku... – dovrši Roko umesto nje, i zamišljeno joj se zagleda u lice kao da mu je upravo nešto palo na pamet.

– Ne razumem – reče ona i dalje zbunjena. – Ako je očeva kompanija bila u tako lošem stanju, zašto si onda želeo da je uzmeš?

– Nazovi to hirom – reče Roko uz laki smešak koji nije otkrivao ništa. – Sentimentalnom željom da spisku svojih kompanija dodam i jednu sicilijansku.

– Ti si sentimentalan koliko i lav ljudožder. Široko se osmehnuo. – Misliš? U redu, u tom slučaju

priznajem da je to bilo više povezano sa zaradom nego sa slabošću. Imam dar da uočim povoljne komercijalne prilike koje su drugima promakle. – Najednom je pogleda vrlo strogo i odsečno reče: – Tvoj otac je gubio poslove zbog slabosti u organizaciji, a ne zbog proizvodnje. Pravio je ulje vrhunskog kvaliteta. Jeo sam u najboljim restoranima svuda po svetu i bolje ulje nigde nisam probao. Počeću da ga izvozim kao vrhunski proizvod.

Česi je zurila u njega. Odrasla je okružena maslinama i uopšte nije mogla da se oduševljava njima. Skupljanje maslina po žbunju bio je težak posao. – Tržište je prepuno maslinovog ulja.

Rokov pogled zadržao joj se na usnama. – Nije prepuno mog ulja – reče on s lakim naglaskom. – Uvek postoji tržište za

W & N

najbolje proizvode, a hladnoceđeno, to jest ekstradevičansko ulje jeste najbolje.

Česi požele da prestane da je posmatra tako procenjivački i oseti kako joj rumenilo obliva obraze.

– To je tipično sicilijanska muška izjava – promrmlja ona. – Čak i ulje mora da bude devičansko. I to ne samo devičansko, već ekstra devičansko.

Pomerio se tako hitro da nije ni primetila šta se događa. U jednom trenutku sedeo je zavaljen na suprotnom kraju sedišta, u sledećem joj se preteče uneo u lice. – Da sam opsednut devicama – reče tiho – onda se, budući da si izgubila devičanstvo, ne bih izlagao mukama da te uvlačim natrag u bračne vode. – Podigao je ruku i prstima joj prešao preko obraza, primoravajući je da ga pogleda. – Da sam tipičan Sicilijanac, već bih dokrajčio onog bubuljičavog klinca s kojim si pobegla na dan našeg venčanja. Pokušavam da se ponašam neverovatno civilizovano u vezi s tim slučajem, ali, samo da ne zaboraviš, možda nije dobra ideja da me podsećaš kako si bila neverna. Od sada je ta tema zabranjena u našim razgovorima.

Česi je zurila u njega nesposobna da se pokrene, hipnotisana tamom njegovih očiju i gustinom njegovih trepavica.

Tako je lep da joj je teško i da ga pogleda. Srce joj je lupalo kao ludo i borila se svim silama da suzbije

gotovo neodoljivu želju da pritisne usne uz njegove. – Zašto si se oženio mnome? Na osnovu ovog što si ispričao, reklo bi se da je otac trebalo da ti plati da preuzmeš njegov posao.

Na trenutak je samo nemo zurio u nju i ona se upita da li i on oseća istu neobjašnjivu želju koja je i nju mučila. Onda se povukao u svoj kraj sedišta ostavljajući ponovo prostor između njih. – Bio sam spreman za brak. Da nije bilo tako, nikad ne bih pristao na zahteve tvog oca ma koliko želeo da se domognem njegovog maslinovog ulja.

Bio je spreman za brak? Česi ga zapanjeno odmeri i priseti se svega što je o njemu pročitala. Njegova reputacija ženskaroša bila je nesporna. Roko Kaštelani sigurno nije poznat po monogamiji. Da je bio spreman za brak, svakako bi to dobro sakrio. – Pa zašto

W & N

se onda nisi oženio nekom od svojih brojnih ljubavnica? To je baš staromodan izraz. Pravo iz viktorijanske Engleske –

reče on uz laki smešak. – Ljubavnica služi za seks, tesoro. U prenesenom smislu, to znači da ljubavnica treba samo da podloži vatru u krevetu. Položaj supruge, međutim, podrazumeva sasvim druge obaveze i za to mi je bio potreban drugačiji tip žene. Želeo sam Sicilijanku.

– Ja sam polu-Engleskinja. – Otac ti je bio Sicilijanac i odrasla si na Siciliji – reče on i

nemarno slegnu ramenima. – Meni je to dovoljno. – Hoćeš da kažeš da si se oženio mnome zato što znam šta se

očekuje od Sicilijanke? – upita ona pa se ispravi i isturi bradu prisećajući se kako se preslišavala baš za ovakav razgovor i ovakav scenario. – E pa imam vesti za tebe. Ja bih bila veoma, veoma loša sicilijanska supruga. Bolje bi bilo da se što pre razvedeš od mene, Roko, pre nego što pokažem previše engleske naravi.

Njegovo moćno telo se ukoči. – Ponoviću još jednom, poslednji put... ne nameravam da se razvedem od tebe. Nikad! Ne verujem u razvod. Ti si mi žena i ostaćeš moja žena. Što se pre navikneš na tu činjenicu, oboma će nam biti lakše.

2.

Ne namerava da se razvede od nje? Česi je nemo sedela kao sledena i pitala se da li ga je možda

pogrešno razumela. Nadajući se. Oduvek je znala da će se kad-tad ponovo suočiti s Rokom, ali tešilo ju je saznanje da će on, koliko god da taj susret bude težak, na kraju ipak prihvatiti da se razvedu. Njegovo ponašanje na venčanju dokazalo joj je da on nimalo ne obraća pažnju na nju niti brine o njenim osećanjima i da mu njihovo venčanje u emotivnom smislu ne znači ništa.

Preuzeo je posao. Njen otac je mrtav. Zašto bi uopšte želeo da ostane u braku s njom? – Mogli bismo brzo, tiho da se razvedemo – reče ona žurno. –

W & N

Ne tražim novac niti bilo šta i neću dizati galamu oko toga. – Možeš to da zaboraviš – otegnuto je rekao odlučno je

gledajući. – Neću ti dati razvod. I zato se nadam da je tvoj ljubavnik, u slučaju da čuči negde u prikrajku i čeka da budeš slobodna, veoma strpljiv čovek.

Ona zausti da porekne da joj je Karlo ljubavnik, a onda zatvori usta kako bi brzo razmislila.

Roko je čistokrvni Sicilijanac vođen patrijarhalnim porivima i posesivnom prirodom koja želi da kontroliše i upravlja.

Jedna stvar koja bi ga svakako gurnula ka razvodu jeste uverenje da ga je prevarila?

To je visokorizična strategija, ali... – Karlu i meni nije stalo do braka – reče ona tiho, pažljivo

motreći njegovu reakciju. – Mi samo želimo da budemo zajedno. U pogledu mu blesnu nešto surovo i opasno, ali kad je

progovorio, glas mu je bio smiren. – Onda možeš da se prepustiš jadu jer brak, po mom shvatanju, traje večno.

– Zašto to shvatanje, kad ti govoriš o njemu, zvuči potpuno neromantično? – upita ona, neveselo se nasmeja i lako odmahnu glavom. – Meni sleduje zatvorska kazna dok ti jurcaš i zabavljaš se. Moj otac se oženio mojom majkom odlučan da ih samo „smrt može razdvojiti”, tako da sasvim dobro shvatam šta to znači Sicilijancu. Zaboravi to, Roko. Nekad je, možda, bilo nade za nas, ali ti si je upropastio kad si pozvao onu devojku na naše venčanje. Kakve je nade bilo za nas kad nisi mogao da budeš veran čak ni na dan našeg venčanja?

– Mislim da nisi u položaju da mi držiš predavanja o moralu – primeti on uglađenim tonom i ona na tren zatvori oči svesna da je pala u jamu koju je sama iskopala.

Sad može samo da iskoristi njegovu posesivnost. – Nisam devica. Imala sam seks, Roko. Često. Da li ti stvarno

želiš ženu koja misli na drugog čoveka? Njegovo moćno telo se ukruti i ona se na tren upita da nije

preterala. – To je prošlost. Biće ti potrebno manje od petnaest sekundi da zaboraviš da si ikad poznavala nekog drugog – predskazao je s uobičajenom nadmenošću. – Od trenutka kad te se

W & N

ja dočepam, jedino ime koje ćeš vrišteći izgovarati biće moje. Ona pocrvene, krajnje preneražena jasnom slikom koju je

videla u mislima. – Ne mogu da verujem da si tako nešto rekao. – Potrudi se da poveruješ i budi dosledna, cara mia

– posavetovao ju je umilnim glasom. – Ne možeš se hvaliti ljubavnikom a u sledećem trenutku se pretvarati da si smerna žena. Opredeli se. Šta si ti? Devica ili fatalna žena?

Devica, požele da vrisne, ali je znala da joj to ne bi pomoglo da ostvari svoj naum. – Ne možeš me naterati da ostanem ovde – reče mu prigušenim glasom. – Vratila sam se samo da bih videla majku. Ako ona nije ovde, otići ću.

– Nećeš otići. Ti si moja žena. I nameravam da te podsetim na tu činjenicu onog časa kad stignemo u moju vilu.

Hoće li on ozbiljno preći preko toga što mu je rekla da više nije devica?

Ne, to je nemoguće! Srce joj je skakalo poput akrobate i ona iznenada shvati da

nema pojma šta bi trebalo da uradi. Nije vična vođenju igara, a posebno ne s muškarcima kao što je Roko. On je daleko izvan njene lige.

Iznenada zažali zbog poriva koji ju je naterao da laže. – Ti samo želiš da ozvaničiš svoje pravo, kao mužjak koji obeležava svoju teritoriju, ali nema potrebe da činiš to. Slagala sam te kad sam ti rekla da sam imala vezu s Karlom. J-ja... rekla sam to samo zato što sam mislila da će te to navesti da mi daš razvod.

– Ništa me neće navesti da se razvedem od tebe i tvoje menjanje priče svake tri sekunde neće promeniti tu činjenicu – reče Roko ne skidajući pogled s njenog lica. – Već sam rekao da ne želim da pominješ njegovo ime, ali sada ćemo – samo sada – zajedno razmotriti činjenice kako ne bi bilo greške. Pobegla si s njim na dan našeg venčanja. Sad očekuješ da ti verujem da je vaš odnos bio nevin?

– Samo me je prevezao, to je sve. Spasao me je! – Spasao te je? – ponovio je i podrugljivo izvio obrvu. – Od

čega te je, tačno, spasao, tesoro? Od razmaženog lenstvovanja u bogatstvu? Od trošenja ogromnih količina novca koje nisi mogla

W & N

ni da zamisliš? Od čete posluge spremne da ti ispuni svaku želju? Gledala ga je ozlojeđeno i u neverici. Potpuno je isti kao njen

otac. Jedino mu je važno bogatstvo i posedovanje. Ono što ne može da se kupi, ne vredi ni imati.

– Meni nije stalo do toga. – Na trenutak je pala u iskušenje da mu kaže istinu. Poželela je da mu kaže da najviše želi slobodu. Ali znala je da čovek kao što je Roko Kaštelani nikad to ne bi razumeo. Šta on uopšte zna o njenom životu? Šta on može da zna o tome šta znači živeti kao kćer njenog oca? – Jednostavno sam odlučila da ne mogu da budem u braku s tobom. – S ćovekom koji uopšte ne mari za njena osećanja.

– Više ti je odgovaralo da pobegneš s bubuljičavim balavcem – primeti on muževno otežući reči zbog čega su joj se nervi napeli do krajnje granice. – Da li te je zadovoljio, tesoro-! Je Ii tvoje prvo seksualno iskustvo bilo kao iz tvojih snova? Sećam se kad sam te prvi put poljubio u bašti tvog oca. Ili si ti poljubila mene? Ne mogu tačno da se setim okolnosti. Pamtim samo da se tvoje toplo telo privijalo uz moje i prosto vapilo da nastavim.

Znao je. Rumenilo joj navali u obraze i ona oseti iznenadnu toplinu u

telu. Tačno je znao šta joj je taj jedan poljubac učinio – znao je koliko je bila očajna i nezadovoljna. Osećala se još poniženijom zbog saznanja da on može tako dobro da pronikne u njena osećanja. Napravila je takvu budalu od sebe. Nekad je verovala da ga privlači. Nekad je verovala da je obasipa pažnjom zbog nje same, ali onda je otkrila da on ne mari ko je ona. Jedino mu je stalo da sklopi pogodbu s njenim ocem i da dobije tradicionalnu sicilijansku ženu.

Kao da se ponavljao odnos njenih roditelja. Zašto to ranije nije videla? Pre venčanja je bila ošamućena od sreće. Prvi put posle

mnogo godina, činilo joj se da vidi tračak svetla u dotad sumornoj tamnoj budućnosti. Konačno je mogla da pobegne od oca. I trebalo je da se uda za čoveka koji je bio san stotinu žena. Roko je poslovni čovek koji radi u mnogim zemljama. Mislila je da će konačno moći da ode sa Sicilije. Nadala se da će putovati i voditi

W & N

život izvan kuće. Njeno uništeno samopouzdanje i zgaženo samopoštovanje

tada su se nakratko oporavili dok je zamišljala novi život. Neće više biti beznačajna i usamljena. Svugde će je rado primati kad postane Rokova žena. Procvetaće i zablistaće. Sve one mršave devojke iz internata koje su joj se rugale i smejale se njenoj visini i oblinama, posmatraće je, zamišljala je, s divljenjem i zavišću kad se bude udala za najpoželjnijeg neženju zapadnog sveta.

Roko Kaštelani je odabrao nju. Nije se osvrtao na njenu visinu i njene ženstvene obline i

video je u njoj ono što ona jeste. Ili je bar verovala da je tako. Sećajući se kako se zavaravala, poželela je da vrišti od

poniženja. Kako je mogla da bude tako tugaljivo jadna? – Hajde da ne igramo igre. To ne priliči ni tebi ni meni –

reče, jedva prisilivši sebe da izgovori to jer joj je bilo krajnje neprijatno. – Nisi želeo da se oženiš mnome. Reci mi iskreno, Roko, koliko ti je tačno moj otac platio da me se reši?

Nije ni trepnuo. – Ceo dan sam proveo u poslovnim razgovorima. Ne želim da vodim poslovne razgovore i sa svojom ženom.

– Poslovne razgovore? – reče ona povišenim glasom i najednom se sasvim izgubi. – Poslovne razgovore? To je bilo naše venčanje, Roko. To ne bi trebalo da bude posao. Trebalo bi da bude priča o odnosu dvoje ljudi koji su se zakleli da će živeti zajedno.

– Položio sam tu zakletvu. Izgovorio je to kao da priča o još jednom obavljenom poslu i

ona okrenu glavu kako ne bi primetio bol u njenim očima. Po svaku cenu je želela da sakrije od njega koliko je sve to boli i koliko pati. Koliko ju je ponizio posao koji su sklopili on i njen otac.

– Lepo. Dakle, moj otac ti je predao svoju kompaniju na dan kad smo se venčali pa si tako dobio ono što si želeo.

On se hladno osmehnu. – Dosad sam provodio dvadeset tri sata dnevno pokušavajući da razmrsim zbrku koju je tvoj otac nazivao poslom. Konačno je došlo do nekog pomaka. Sad sam

W & N

spreman da se posvetim našem braku. Česi je zurila u njega hipnotisana pogledom njegovih tamnih

očiju. Srce joj poskoči dok je osećala neku težinu u bedrima. Nešto se uskomeša duboko u njoj i ona hitro skrenu pogled u stranu zbunjena onim što joj se dešava u telu.

Ništa nije osetila, odlučno reče sama sebi. Zaista nije. Problem je samo u tome što je on neverovatno zgodan pa joj je teško da ne obraća pažnju na to. Teško je gledati ga a ne pomisliti na seks.

Zagledala se kroz prozor i iznenada postala svesna da je potpuno zaboravila da obrati pažnju na okolinu. Od trenutka kad je ušla u automobil i videla ga zavaljenog na sedištu pored nje, kao da joj je stao mozak.

– Kako god bilo, kuda mi to idemo? – Kući, naravno. Gde bi bračni par mogao da provodi vreme?

Potrebno nam je mesto gde ćemo biti sasvim sami i gde nas niko neće uznemiravati. – Govorio je kao da tiho prede. – Moja vila je najprisnije mesto koje znam. A nama je potrebno mnogo prisnosti da bismo se bolje upoznali, cara mia.

Greške u tumačenju njegovih reči nije moglo biti i ona se okrenu prema njemu zažarenih obraza. – Zašto? Je li tvoja sadašnja devojka zauzeta?

– To je krajnje detinjast komentar. Automobil se zaustavi i Česi shvati da su stigli u marinu. –

Gde smo? – Ne prepoznaješ ovo mesto? – Blago se namrštio kao da ga

je iznenadilo njeno pitanje, a ona se upita šta bi rekao kad bi znao da joj nikad nisu dozvolili da putuje dalje od susednog sela, smeštenog duboko u unutrašnjosti Sicilije.

– Nikad nisam bila ovde. – To me iznenađuje jer tvoj dom nije daleko odavde. – Neko

vreme ju je zamišljeno gledao, a onda je slegnuo ramenima i izgovorio ime lučkog grada u koji su stigli. – Moja vila nije na kopnu već na ostrvu do kojeg se stiže kratkom vožnjom čamcem. Ipak, dovoljno je daleko da te podseti da se između tebe i ostatka sveta prostire more. Zato nemoj ni da pomisliš da se vratiš

W & N

ljubavniku. – Živiš na nekom ostrvu? – Uopšte nije nameravala da ga to

pita. Srce joj utrnu kad joj poslednja nada za bekstvo iščili pred željnim očima. – Ne želim da ponovo budem zatvorena na nekom ostrvu! – I to na ostrvu na kojem neće imati nimalo slobode. Sve čemu se nadala, njeni planovi da postane drugačija osoba – sve će se na tom ostrvu izjaloviti. – Dosta mi je ostrva za ceo život. Ne želim da budem okružena vodom! Želim da idem na kopno, da steknem nova iskustva. Želim da...

– Boravak u mom krevetu biće ti neuporedivo iskustvo – obeća joj Roko tihim muževnim glasom. – I uveravam te da je u tom smislu okruženje potpuno nevažno. Dovoljno mi je da zaključam vrata iza kojih ću te podsetiti na to da si moja nevesta. Kad završim s tobom, poželećeš samo mene u svom okruženju.

Ona s mukom proguta pljuvačku i pokuša da ne obraća pažnju na vrelinu koja joj se razlivala u dnu stomaka. – Kako možeš da kažeš tako nešto?

– A zašto da ne? Istina je. – Imaš smešno visoko mišljenje o sebi – reče mu, dok joj je

srce ubrzano lupalo a dlanovi ioj se znojili. – Ti zaista misliš da si vrhunski ljubavnik, je li?

Izvio je uglove usana u jedva primetan osmeh. – Istina je da volim da se nadmećem. Moram da budem najbolji u svemu što radim. Zašto bih, u protivnom, išta preduzimao?

Trudila se da joj glas ostane vedar. – E pa koliko god da mi je žao što ti krnjim ego, Roko, treba da znaš da zbog mene ne moraš da se trudiš. Ja volim nežne muškarce.

– Mogu ja da budem veoma nežan. Zavodljiva toplina prože joj udove i Česi se upinjala da

razmišlja trezveno. – Zaista me ne uzbuđuju nadmeni Sicilijanci. – Nisi uzbuđena? – upita je on dubokim, značajnim glasom i

nagnu se prema njoj, opasno približavajući usne njenim. Guste trepavice blago mu prekriše oči i pogled mu ostade sasvim nedokučiv. – Uopšte nisi uzbuđena?

– Uopšte. – Stisnu butine zanemarujući vrelinu koja joj je prožimala celo telo. – Ni najmanje. Ti me uopšte ne uzbuđuješ.

W & N

Skliznuo je pogledom na nj,ene usne, zaustavio se na trenutak kao da je muči, a onda se osmehnuo i opet se zavalio u sedištu. – Stvarno ne znam čemu te je taj tvoj balavac naučio, ali kad sunce ujutru izađe, ležaćeš bespomoćna u mom krevetu, cara mia. Drhtaćeš od ženske zahvalnosti. Molićeš me da ne prestajem. Odigraj kako valja i možda ću i uslišiti tvoje molbe.

– Oholi gade! – Krajnje izazvana njegovim ponašanjem, Česi zamahnu i snažno ga ošamari.

– Madre di Dio. – Zgrabio ju je za ručni zglob, sevajući pogledom tako besno da se ona nagonski izmaknu kao da se brani.

Nije mogla da se načudi svojoj smelosti. U stvari, da je dlan nije boleo, i da nije bilo njegovog jasnog otiska na Rokovom preplanulom licu, pomislila bi da je samo uobrazila da se to dogodilo.

Koliko je puta budna ležala noću i pitala se kako bi izgledalo kad bi uspela da učini nešto za sebe? Kad bi bila hrabra i smela? Koliko je puta zamišljala kako uzvraća udarce, kako brani i sebe i svoju majku od oca?

U stvarnosti je to učinila samo jednom, a njen prkos izazvao je posledice koje nikad nije zaboravila. Otada je naučila da zuri u pod kako joj se ne bi video bes u očima. I naučila je da zariva nokte u dlanove umesto da zamahne rukom.

Sve do danas. Očekivala je da će je Roko kazniti, ali on je, iako joj je i dalje

stezao ruku, nije povredio. – Pusti me! – Ona snažno cimnu ruku, ali on ju je i dalje

stezao. – I ne očekuj da ti se izvinim! Zaslužio si to. Čudi me što te neka žena nije udarila i ranije.

– Jasno je da ćemo uživati u vrlo uzbudljivom fizičkom odnosu i to mi sasvim odgovara.

Ona opet povuče ruku, pokušavajući da se oslobodi stiska i ozlojeđeno ga pogleda. – Pusti me! Čak ni ti ne možeš da me nateraš da se popnem na taj čamac, Roko! Ako pokušaš da me prisiliš, vrištaću. Reći ću svetu da hoćeš da me otmeš. Ja ću... – Reči joj zamreše u grlu kad je spustio usne na njene.

W & N

Zanemela je od vreline njegovog poljupca i klonula na njega pridržavajući se za revere njegovog sakoa. Osetila je kako joj njegov jezik čulno prodire kroz razmaknute usne, osetila je erotski dodir njegovih prstiju na obrazu, svet se zavrteo i pretvorio u kovitlac čulnosti iz kojeg nije mogla da pobegne. Obuzela su je tako snažna osećanja da nije mogla ni da misli ni da diše. Umesto toga tonula je sve dublje i dublje, propadala je u svet u kojem je najvažnije zadovoljstvo. Nastojeći da se oslobodi pulsirajućih, istrajnih žmaraca u međunožju, obavila je ruke oko njegovih širokih ramena i privila se uz njega. Dok ju je zavodio usnama, zavukao je ruku pod njena bedra i silovitim pokretom je podigao i smestio u krilo. Dugmići se rasuše kad joj je snažno razmakao kaput, a onda joj je nestrpljivo pocepao i tanku bluzu.

– Nosiš previše odeće – promrmlja tik uz njene usne. – Nemoj to više da radiš.

Zaustila je da mu kaže da joj ne naređuje, ali on je znalački dotaknu prstima po nabrekloj bradavici dojke i ona jeknu kad joj slatko-mučna jeza prodrma telo.

Promrmljao je nešto na italijanskom, provukao joj prste druge ruke kroz kosu i ponovo joj zatvorio usta svojima. Ovoga puta poljubac je trajao duže i dok ju je spretno milovao, osećala je kako je sve više obuzima uzbuđenje. Nesposobna da pruži bilo kakav otpor, Česi je propadala sve dublje u tamni ambis strasti i kad se Roko konačno odmakao od nje, bila je ošamućena i uzdrmana... i suviše uzdrmana da bi se pobunila kad ju je podigao u naručje i poneo kroz toplu noć prema usidrenoj jahti.

U magnovenju je čula glas nekog muškarca koji je promrmljao nešto nepristojno, a zatim je čula Rokov usporen muževni odgovor.

– Roko... – Glas joj je bio promukao i ona se uzvrpolji, ali on ju je čvrsto držao kad je stupio na mostić i počeo da izdaje kratka uputstva na italijanskom. Onda ju je poneo ispod palube u elegantan dnevni boravak.

– Izvinjavam se što smo morali da prekinemo zabavu, ali vreme je da zaplovimo. Bićemo na ostrvu za manje od dvadeset minuta. Onda ćemo moći da nastavimo tamo gde smo stali.

W & N

Spustio ju je na jednu sofu i otišao da sipa sebi piće. Nije mogla da ne primeti kako su mu ruke savršeno mirne. U stvari, delovao je hladno i potpuno smireno, kao da je upravo završio poslovni sastanak.

Za razliku od nje. Bila je užasnuta i zbunjena svojom reakcijom. Ona ga ne

voli. Ne voli baš ništa u vezi s njim. Ipak, kad ju je poljubio, sve je zaboravila.

Da li je zaista tako površna? Besna na sebe i užasnuta saznanjem da je polugola, Česi se

uzvrpolji na sofi i pokuša da se pokrije navlačeći krajeve kaputa preko pocepane bluze. Tek sad je primetila da joj je skinuo grudnjak i da joj se nage grudi naziru ispod pocepane tanke tkanine.

– Pocepao si mi odeću. – Kupi drugu. Ili, još bolje, nemoj ništa da nosiš. Ionako sam

nameravao da te skinem, a moja vila je vrlo prisno mesto. – Očekuješ da hodam naga unaokolo? Ravnodušno je slegnuo ramenima. – To mi sasvim odgovara

kad oko nas nema ljudi. Ali njoj ne odgovara. Oduvek je mrzela svoje telo. U školi je

bila sušta suprotnost svim svojim štrkljastim prijateljicama i strašno se stidela. Čeznula je da ima ravne grudi i uska bedra, ali priroda ju je obdarila bujnim oblinama.

I dalje drhteći od njegovog poljupca, nemo ga je posmatrala kako ispija piće i pokušavala da ne obraća pažnju na uporno treperenje svog tela. Šta joj se to desilo! U jednom trenutku bila je spremna da vrišti, u sledećem nije mogla da sroči običnu rečenicu. To je tako jadno.

Bila je besna na sebe što se ponela tako predvidivo! – Znači sad sam tvoj zatvorenik? – upita promuklim glasom

stežući krajeve kaputa. – Ne, cara mia – meko joj reče prinoseći čašu ustima. – Ti si

moja žena i želim da zapamtiš tu činjenicu i da se ponašaš u skladu s njom.

Ona isturi bradu. – Jesi li se ti setio te činjenice na našem

W & N

venčanju? – Moja devojka sad nije ovde – naglasio je. – To znači da me

imaš samo za sebe. Možeš očekivati moju nepodeljenu pažnju. Utonula je u sofu dok joj je srce nemirno tuklo. Ona ne želi

njegovu nepodeljenu pažnju. Pri pomisli na tu mogućnost, sve se uskomešalo u njoj. Utešila ju je činjenica da je Roko ugledan poslovni čovek i da taj ugled nije stekao povlačenjem na zabačeno mediteransko ostrvo. Pre ili kasnije moraće da ode, a onda će otići i ona. U suprotnom smeru. Neće oklevati čak i ako bude morala da pliva jer ne namerava da ostane zarobljena na nekom ostrvu nadomak Sicilije. – Kad se vraćaš u Njujork?

On se blago osmehnu. – Kad mi dosadi seks. – Sigurno misliš da sam glupa ako očekuješ da ću poverovati

kako ćeš se odreći poslova zbog našeg braka. – Ja nisam ni pomenuo da ću se odreći poslova – reče on i po

sjaju u njegovim očima videlo se da ga ovaj razgovor zabavlja. – Ovo je vek tehnologije i savršenih sredstava komunikacije, tesoro. Na ostrvu imam sve što mi je potrebno da vodim poslove. Narednih nekoliko nedelja ništa nas neće uznemiravati osim, možda, potrebe za jelom u predasima strasnog vođenja ljubavi.

Ona se podiže na noge iz temelja uzdrmana sjajem u njegovim očima i njegovim osmehom. – Kako možeš tako ravnodušno da pričaš o tome? Brak za tebe znači imati dobru poslušnu ženu koja će sedeti kod kuće i paziti da se vatra ne ugasi.

Roko joj je nakratko proučavao lice, a onda je spustio čašu s pićem na ormán. – A šta za tebe znači brak?

– To je partnerstvo. To je poštovanje i ljub... – Zastala je jer je shvatila da bi joj se Roko rugao kad bi pomenula reč „ljubav“. – Mnogo toga sličnog – dovrši sramežljivo.

– Poštovanje? Je li to ono poštovanje koje si ti ukazala meni kad si napustila naše venčanje i otišla s drugim čovekom? – Smirenost u Rokovom glasu nije je obmanula. – Samo da te obavestim da moje osoblje na ostrvu željno iščekuje da poželi dobrodošlicu mojoj nevesti. Molim te da to imaš na umu.

Drugim rečima, bolje bi joj bilo da ga ne obruka.

W & N

Nešto joj iznenada pade na pamet i ona se namršti. – Ali oni svakako znaju da mi nismo bili zajedno poslednjih

šest meseci? Ceo svet zna da nismo bili zajedno. – Niko to ne zna. – On ispi do kraja piće iz čaše. – Ja sam se

vratio u Njujork noć posle našeg venčanja. Svi su, uključujući i tvoga oca, pretpostavljali da si otputovala sa mnom.

– Zar je moj otac mislio da sam s tobom? – Naravno. Niko nije ni naslutio da ćeš pobeći one noći. –

Glas mu je ogrubeo. – Otac ti je bio lošeg zdravlja, a ti si otišla bez reči. Umro je a nije imao priliku da se pozdravi s tobom. Trebalo bi da ti je porodica najvažnija na svetu, a ti čak nisi došla ni na očevu sahranu.

Česi se kao sleđena ukopala u mestu. Roko Kaštelani ništa ne zna. On nema pojma o tome kakav joj je bio život.

Ponovo je utonula u sofu i zagledala se u daljinu. – Malo je kasno za osećaj krivice, tesoro. – Rokov glas dopro

joj je u misli. – Tvog oca više nema. Kasno je za ispravljanje grešaka.

– Za ispravljanje grešaka? – Glas joj je bio veoma promukao. Trebalo bi da mu kaže. Trebalo bi da mu kaže kakav je čovek bio njen otac, ali nije mogla da prisili sebe čak ni da govori o tome. Toliko je navikla da misli čuva samo za sebe da nije ni znala kako da se poveri nekome, naročito ako je reč o oholom Sicilijancu koji ju je u svakom pogledu podsećao na oca. Koliko ga ona poznaje, mogla je da zaključi da bi Roko verovatno pohvalio ponašanje njenog oca.

Iznenada je obuzeše potištenost i panika. Udajom za Roka oslobodila se oca, ali sada je, u suštini,

ponovo zatvorenik. Samo je iz ruku jednog nemilosrdnog čoveka prešla u ruke drugog.

Kako glasi ona izreka koju su pominjali? Pasti s konja na magarca?

Bila je sasvim svesna činjenice da je ovaj magarac spreman da je potpuno uništi i da ovog puta nema nikakve nade da će se spasti.

– Roko...

W & N

– Prošlost je iza nas. Sad je važna samo budućnost. – Pružio joj je ruku i pomogao joj da ustane. – Stigli smo.

Dobro došla u svoj novi dom. Sunce izlazi, a ja moram da obavim neke važne razgovore. Njujork sam morao da napustim u velikoj žurbi. Idi u krevet i odmori se malo. Biće ti potrebna snaga.

3.

Roko se poigravao vinskom čašom i posmatrao svoju ženu preko stola postavljenog na terasi i pažljivo se trudio da prikrije ljutnju i ozlojeđenost koji su ključali u njemu.

Stigli su u njegovu vilu u trenutku kad se sunce diglo iznad obzorja i Roko je svoju nevestu poslao da se odmori, a on je proveo dan rešavajući probleme koji su iskrsli tokom njegovog boravka u Njujorku. Bio je nadomak sklapanja još jednog velikog ugovora i njegovi izvršni direktori bili su prilično napeti. Kako god da pogleda, ovo nije najbolje vreme da ostane na Siciliji.

Isto tako nije ni vreme da rizikuje i ostavi svoju nevestu samu. Nagonski je predosećao da će ona, ako je ostavi, opet pobeći

ili učiniti nešto još gore. Mogla bi da stupi u vezu s ljubavnikom. Ko bi mogao pomisliti da je Česi tako komplikovana žena?

Roko ljutito zaškrguta zubima i otpi malo vina. Ona je sazdana odprotivrečnosti. Na prvi pogled deluje nevino i beskrajno mlada. Tamnu kosu

vezivala je trakom na potiljku, nosila je pristojnu odeću, primerenu katoličkom internatu za devojke koji je pohađala. Sudeći po spoljašnjosti, predstavljala je oličenje žene kakvom je i hteo da se oženi. Skromna. Srdačna. Dobra devojka. Savršena žena.

Nije ličila na devojku koja će na dan svog venčanja pobeći s drugim muškarcem.

Ipak, otkako ju je presreo na aerodromu, sagledao je i njenu sasvim drugačiju stranu. Kao da je nestala ona stidljiva mlada žena kojoj je morao da izvlači reči iz usta. Nekadašnja Frančeska bila je tiha i ponizno predusretljiva, tugaljivo željna njegove

W & N

pažnje. Umesto te Frančeske najednom se pojavila vatrena prkosna mlada žena koja očigledno ume da misli i ima svoju volju. Kao da je nenadano otkrila da ima mišljenje o svemu i odlučno želi da ga iskaže.

Nesumnjivo ju je potcenio, priznao je Roko sam sebi. A to mu se nikad nije dešavalo. Međutim, to mu se .neće ni ponoviti. Već je obavio opsežne pripreme kako bi obezbedio njenu sigurnost. Njegova žena neće putovati nikud bez njegovog odobrenja. I dalje ga je mučila činjenica da je uspela da se skriva čitavih šest meseci.

Nekoliko trenutaka posle njenog ulaska u automobil Karla Mančinija, Roko je već dobio iscrpan izveštaj ljudi iz svog obezbeđenja. Na nesreću, to nije bilo dovoljno da spreči njen odlazak niti da joj kasnije uđe u trag.

Izgubili su je. Nekako je uspela da se stopi u gomilu i da izmakne

sokolovom oku njegovog tima za bezbednost. Roko je zaškrgutao zubima kad je pomislio koliko je članova

tima otpustio zbog tog propusta. Smrknutog lica mrzovoljno je zurio u čašu, prisećajući se

kako je Frančeskin otac, Bruno Mendoco, prvi put pomenuo udaju svoje ćerke. Rokova prvobitna namera bila je da se povuče i da kasnije nastavi pregovore pod drugim uslovima. Istina je da je i ranije razmišljao o braku, ali svakako je nameravao da sam odabere sebi nevestu, ali onda je upoznao Česi i shvatio da je ona upravo ono što mu je potrebno. Zapravo, upravo takvu ženu bi i sam izabrao. Oblačila se skromno, nije se šminkala i očigledno nije bila sklona flertovanju. Živela je na Siciliji i bila je devica. Trebalo je da bude samo njegova. I očigledno je potpuno izgubila glavu za njim. Šta bi više muškarac mogao da poželi od žene?

Kad je zaključio da će postići vrlo povoljan poslovni dogovor s njenim ocem, prihvatio je uslove.

Dok ju je sad gledao odevenu u crnu rolku koja je isticala bledilo njenih obraza, pitao se šta se krije ispod te besprekorne kože i nevinog izraza lica. Da li joj nedostaje njen ljubavnik?

Pri pomisli na to da je njegova žena bila s drugim

W & N

muškarcem, osetio je tako žestok napad ljubomore da se jedva uzdržao da je besno uzme tu, nasred terase, i da joj izbije iz glave svaku pomisao na Karla Mančinija. Kasnije, obećao je sebi i ispio vino. Kasnije će je odvesti u krevet.

A ona neće misliti ni na koga osim na njega.

Česi je odsutno čeprkala po tanjiru jer je sasvim izgubila apetit. Nije mogla da veruje da je ponovo na Siciliji s Rokom.

Kako je moguće da joj je sve u njenom životu pošlo naopako? Zar je moguće da nije zaslužila slobodu posle svih onih godina koje je morala da provede uz oca?

Posle kratke vožnje jahtom do ostrva, dan je provela opružena na ogromnom krevetu i zurila u tavanicu, previše napeta da bi mogla da spava, pokušavajući da smisli novi plan za bekstvo, ali sve do sada nije uspela da smisli ništa izvodljivo.

Ostrvo je predaleko da bi mogla da dopliva do kopna, a članovi Rokovog tima svakako ne bi pristali da je prevezu.

Podigla je glavu i zagledala se prema obzorju. Iza terase pokrivene vinovom lozom pružao se pojas zlatastog peska, a iza njega more. Sve je bilo izuzetno lepo, ali ona uopšte nije primećivala tu lepotu. Odavde nema bekstva. Vatrenost i odlučnost iščilili su iz nje i prepustili je očajanju.

Mora da se vrati na kopno. Ponovo se zagledala u tanjir ispred sebe, svesna da je Roko

posmatra. Mogla je da oseti kako je gleda tamnim, pretećim očima.

Usplamtelim, strasnim pogledom opasnog momka. Jedan pogled tih očiju bio je dovoljan da u najčestitijoj ženi pokrene lavinu nedoličnih misli.

A ona ga uopšte nije želela u svojim mislima. Nije želela da misli na njegovu reputaciju ženskaroša niti na

činjenicu da je zatvorena s njim, a naročito nije želela da misli o poljupcu u kolima.

Taj poljubac ju je zbunio jer joj se tada učinilo da on mnogo znači, iako je zapravo bila svesna da ne znači ništa. Česi pripada

W & N

vrsti žena koju Roko Kaštelani ne bi ni pogledao. Iznenada joj u mislima iskrsnu jasna slika vitke plavokose devojke koja se pripila uz njega na dan njihovog venčanja. Ako je ta devojka primer žene kakva se njemu sviđa, nije ni čudo što sad pije ovoliko vina, žalosno je pomislila. Njeno telo se toliko razlikuje od njegovog poimanja ženske lepote da verovatno najpre mora da se napije da bi održao obećanje i odveo je u krevet.

Kako se ovo desilo? Kako je završila kao žena Roka Kastelanija? Spustila je viljušku, uzela čašu s vinom i setila se dana kad

joj je otac saopštio svoje planove za njeno venčanje...

– Dakle? Zar nemaš ništa da mi kažeš? – Glas Bruna Mendoca bio je oštar i nestrpljiv. – Jesi li mutava?

Ne, bila je zapanjena. Česi je bolno gledala u pod jer je znala kako je bolje da oca

ne gleda u oči. Sramežljivo se pognula i zgrčila prste u ravnim prikladnim cipelama. O dragi bože, njen otac namerava da joj kupi muža. I to ne nekog starca, već Roka Kastelanija. Postoji li veće poniženje?

Nije morala da se priseća podsmeha devojaka iz internata da bi znala da joj priroda nije bila naklonjena. Istina, imala je plave oči, ali joj je kosa bila boje gavranovog krila a telo joj je i dalje nezadrživo bujalo još dugo pošto su ostale devojke prestale da se razvijaju.

Potpuno svesna svojih mana, nije morala da se gleda u ogledalo da bi znala koliko se razlikuje od žena koje se Kastelaniju sviđaju.

Odbiće je, naravno. Zašto je ne bi odbio? Zašto bi obrazovan poslovni čovek kao što je Roko Kaštelani pristao na brak s devojkom kao što je ona, s devojkom kojoj ne dozvoljavaju da otputuje dalje od sela? Najveće poniženje je što je duboko u svom džepu brižljivo sakrivala njegovu iskrzanu sliku. Isekla ju je iz novina godinu dana ranije i sakrila je pod jastuk. Bio je to budalast, detinjast postupak, ali Roko je imao lice i telo koji su

W & N

podgrevali maštu mnogim ženama. Bio je prosto nepodnošljivo zgodan. Predmet snova. A ona je imala samo snove jer joj je ceo život bio ogoljen i prazan.

On je bio njen gospodin Darsi, njen Hitklif i njen gospodin Ročester.

Čovek kojeg nijedna žena nije uspela da zadrži. U svetu koji je sve više podsticao muškarca da podstakne

svoju žensku prirodu, Roko Kaštelani ostao je besramno muževan.

Ali Česi nije marila. U stvari, nju je i privukla njegova sirova muškost, njegova opasna reputacija i njegovo hladno odbijanje da zadovolji bilo koga osim sebe. Znala je da će njegova žena putovati i da će se nagledati sveta pa je svake noći ležala budna i razmišljala o tome kako bi to izgledalo kad bi je poželeo neko kao što je on. Bila je pak dovoljno zrela da shvati šta je zapravo privlači Roku, a to svakako nisu bili njegovo bogatstvo niti njegov izgled. Roko Kaštelani bio je čvrst i moćan i potpuno ravnodušan prema mišljenju drugih. On je jedini čovek koji je u stanju da se suprotstavi njenom ocu.

A sada joj otac govori da ju je doveo u položaj da je Roko Kaštelani odbije i ponizi na najgori mogući način. Govorio je Kastelaniju kako mora da se oženi njome, ali ona je znala da nema te cene koju bi njen otac mogao da ponudi da bi muškarac kao što je Roko Kaštelani pristao da provede život sa ženom kao što je ona.

A njegovo odbijanje biće najveće poniženje. – Idi očešljaj se! – naredio joj je otac prezrivo je gledajući

crnim očima. – On će doći za pet minuta i želi da te vidi. Česi je užasnuto zurila u oca. Da se očešlja? Roko Kaštelani

je izlazio s manekenkama i glumicama. Šta će promeniti ako se očešlja? Jedino bi joj pomoglo da se u narednih pet minuta smanji desetak centimetara i da izgubi petnaestak kilograma.

Pošto je uputila molećiv pogled majci, kao i obično nemoj, Česi je izašla i otišla u svoju spavaću sobu. Umila se u kupatilu i upravo se mašila za četku kad je čula potmulo tutnjanje motora automobila koji se kroz noć približavao kući.

W & N

Prikrala se prozoru i s mešavinom začaranosti i mirenja sa sudbinom, posmatrala je kako se blistavi sportski automobil zaustavlja pred kućom i kako Kaštelani ustaje s vozačevog sedišta.

Ii lupo, pomislila je najednom onemoćala i četka joj je ispala na pod. Vuk. Zar ga nisu tako zvali u izveštajima na finansijskim stranama novina? Napadao je oslabljene kompanije pa ih je uništavao ili oporavljao, u zavisnosti od toga šta će mu doneti veću zaradu. Bio je spreman da preuzme svaki rizik: smeo, nemilosrdan i neustrašiv čovek.

I najzgodniji muškarac kog je ikad videla. Kosa mu je bila sjajna i crna i svetlucala je pod moćnim

sicilijanskim suncem. Tamne naočari pokrivale su mu oči, ali ona je znala da su mu i oči tamne. Bio je visok preko metar i osamdeset i imao snažno ali vitko telo koje je moglo da izdrži izuzetne fizičke napore, a svoju muškost nosio je opušteno kao što je nosio odelo. Nije bilo žene koja je mogla da ga pogleda a da ga ne poželi.

A među njima je bila i ona... Kad se okrenula da se pogleda u ogledalu, Česi samo što nije

zajecala. Kako će reagovati kad je bude video? Verovatno će se preneraziti i prasnuti u smeh pri pomisli da je nekom moglo pasti na pamet da bi on trebalo da se oženi njome.

Odjednom je zažalila što joj garderoba nije puna seksi odeće poput one kakvu nose druge devojke kad izlaze na sastanak. Ona je imala samo bezobličnu i tamnu odeću. Otac joj nije dozvoljavao da oblači bilo šta što bi moglo privući pažnju na njeno telo. Postojala je samo jedna reč kojom bi se ona mogla opisati – dronjava.

Dok je silazila niz stepenice, pitala se da li možda ima dovoljno vremena da prokopa tunel kako bi pobegla i puna strepnje pripremala se za poniženje.

Roko Kaštelani razgovarao je s njenim ocem na italijanskom, ali su prekinuli razgovor kad je ona ušla u sobu.

Otac ju je predstavio a Česi je ćutke stajala potpuno smetena jer nije znala šta bi mogla da kaže kako bi odagnala nelagodnost.

W & N

Ako je iole pametan, Roko Kaštelani bi trebalo da pobegne dok još može.

Ali nije pobegao. Stajao je ispred nje u raskoračenom stavu kao da traži čvrst

oslonac, samopouzdano i veoma muževno. Naposletku je prekinuo tišinu. – Vrtovi su vam divni – rekao je baršunastim glasom od koga se topila. – Možda bi Frančeska mogla da me povede da mi ih pokaže.

Otac se namrštio s neodobravanjem. – Dovešću nekog da vam pravi društvo.

– To neće biti potrebno – rekao je Roko i osmehnuo se kad je pogledao njenog oca, ali u tom osmehu je bilo čelične čvrstine. – Vaša ćerka će biti sasvim bezbedna sa mnom.

Bezbedna. Bezbedna? Česi je stisla usne da ne bi vrisnuh od muke. Ona ne želi da bude bezbedna. Želela je da pobegne iz neizdržive skučenosti svog uskog, malog sveta. Želela je da živi. Želela je da otkrije pravo značenje reči strast. Sasvim bi joj odgovaralo kad bi Roko Kaštelani došao u iskušenje da učini nešto ozbiljno s njom.

Sve druge devojke koje je poznavala još dok su išle u školu, počele su da eksperimentišu s dečacima i seksom, a njoj u dvadeset prvoj godini ne dozvoljavaju čak ni da prošeta s nekim muškarcem osim ako ih neko ne nadgleda! Roko će pomisliti da je ona devojčica, mislila je gorko, a koji bi normalan muškarac poželeo da se oženi trapavom balavicom?

Možda je i njen otac to shvatio jer je na kraju popustio pa su njih dvoje izašli u vrt. Roko je bio potpuno opušten i smiren; nju je mučilo hiljadu muka podstaknutih stidljivošću i neiskustvom. Umesto da pokaže da mu je dosadno, Roko se zaista potrudio da bude ljubazan prema njoj. Srdačno je pričao i raspitivao se sve dok je konačno nije naveo da progovori.

A uspeo je i da je nasmeje. Dva puta. Što je bilo čudesno jer nije mogla da se seti kad je poslednji put bila u prilici da se nečemu nasmeje.

Bio je to prvi od nekoliko sastanaka i svaki put je Roko zahtevao da budu sami i svaki put mu je uspevalo da je zabavi i

W & N

nasmeje. Tokom četvrtog sastanka zaključila je da je on najljubaznija osoba koju je srela, a kad su se sastali peti put, već je bila zaljubljena u njega.

Ipak, na dan kad ju je zaprosio, ona je zbunjeno zurila u zemlju misleći da ga nije dobro čula.

– Da li me to pitaš zato što to želi moj otac? – Ako misliš da je tako, onda me uopšte ne poznaješ – rekao

joj je, kao i uvek lagano otežući reči zbog čega su joj nervi treperili. – Nikad u životu nisam učinio ništa da zadovoljim bilo koga osim sebe. Uhvatio ju je za bradu i podigao joj lice tako da je morala da ga pogleda.

Česi je osetila kako se sve u njoj uzburkalo. Da li je moguće da ju je zaprosio zato što on to želi? – Ja nisam prava žena za tebe.

– Ti si upravo žena kakvu želim za suprugu. Da nije tako, ne bismo sad razgovarali o tome.

Pogledala ga je u neverici. Zar Roko Kaštelani zaista hoće da se oženi njome? – Zašto?

Izraz njegovog lica upozorio ju je da nije navikao da objašnjava svoje postupke. – Zato što možemo da imamo dobar brak – rekao je s oholom samouverenošću.

– Prija nam druženje i smejemo se kad smo zajedno, a ti si sve što ja želim od žene.

Poželela je da se uštine ili čak da se išiba samo da bi se uverila da se neće probuditi iz sna. Njoj su se sve devojke u internatu smejale. Bila je staromodna i nezgrapna. A ipak je ovaj bogoliki muškarac odabrao nju. Roko Kaštelani. Iznenada je poželela da ga odvuče u selo da ga svima pokaže i svima da objavi vest.

– Frančeska? – pozvao ju je, zabavljajući se njenom zbunjenošću. – Čekam da mi odgovoriš. Da li to znači da pristaješ?

Odgovor? On želi odgovor? Kad je to bilo koji čovek mario za njeno mišljenje u vezi s bilo čim? – Da – odgovorila mu je drhtavim glasom. – Da, naravno.

– Nije mogla ni da zamisli drugačiji odgovor. Svet joj se iznenada učinio pristupačnijim. S njim će moći da živi onako

W & N

kako je oduvek želela. I biće srećni. Više neće biti mučne usamljenosti. Više neće biti izolovanosti. Konačno će početi da živi.

Česi je naterala sebe da se vrati u sadašnjost i shvatila je da je Roko i dalje posmatra. Potpuno je zaboravila tanjir s hranom ispred sebe. Sama činjenica da sedi s njim ugušila joj je apetit.

U stomaku je osećala dotad nepoznato komešanje i grčeve. – Pojedi nešto – reče joj on pa se nagnu da joj dopuni čašu. –

Izgladnjivanjem nećeš rešiti svoje probleme. Neću ih rešiti ni gojenjem, pomisli ona. Bolno svesna da je

punija od svih žena s kojima je on igrao na njihovom venčanju, ponovo požele da ima ravne grudi. Nosila je vrećastu odeću tamnih boja, ali čak ni to nije uspevalo da prikrije njene bujne obline.

– Zaista nisam gladna – reče i krišom pogleda prema vili, ali nije ugledala nikog od posluge. – Moram da saznam gde mi je majka. Da li bi ti hteo da je nađeš?

– Zašto misliš da bih ja to mogao da uradim? – Ti si Sicilijanac. Uticajan si. Znam da jesi. Možeš da je

nađeš ako želiš. Sipao je sebi još vina. – Trebalo je da ostane u porodičnom

domu i da žali za tvojim ocem. – Da se nisi usudio da ikada sudiš o mojoj majci – reče Česi i

zaboravljajući na komešanje u stomaku, uspravi se na nesigurne noge. – Kad bi znao kroz šta je sve prošla svih ovih godina, predložio bi da je proglase za sveticu.

Roko ju je zamišljeno posmatrao. – Počinjem da stičem utisak da nije bilo lako živeti s tvojim ocem. Sedi, Frančeska. Napetost za trpezom utiče mi na varenje.

I dalje je stajala čvrsto se držeći za ivicu stola, obraza zarumenelih od vina. – Ne možeš samo da...

– Česi – reče joj on odlučno. – Sedi.

W & N

Sela je, a srce joj je brže zakucalo pošto ju je oslovio nadimkom. Prvi put otkad se poznaju nije je oslovio punim imenom i način na koji joj se obratio zvučao je – intimno?

– Da li te uzbuđuje to što mi zapovedaš šta da činim? – Zavladala je duga tišina i on ju je netremice gledao u oči.

Osećala se kao da joj je munja protresla telo. – Nameravam da ti pokažem šta me tačno uzbuđuje onog

trenutka kad budem završio večeru – obavestio ju je umiljatim glasom dok je ona pokušavala da se skupi na stolici.

– Ako opet pričaš o seksu, onda bi trebalo da znaš da uopšte ne nameravam da idem u krevet s tobom.

Nasmešio se. – Naravno da nameravaš. Očajnički želiš da ideš u krevet sa mnom, ali se i dalje duriš zbog Lorne. Možeš da se opustiš. Nisam više s njom. Okončao sam tu vezu.

Česi se zgranula njegovom netaktičnošću. – I ti misliš da bi sad trebalo da se osećam bolje?

– A zašto se ne bi osećala bolje? Moj odnos s Lomom bio je samo fizički i završio se. Pre našeg venčanja. – Nemarno je slegnuo ramenima kao da je ubeđen da će ta činjenica sve dovesti u red. – I zato zaista nema potrebe da budeš ljubomorna.

– Ponavljam da nisam ljubomorna. Jednostavno mi se ne sviđaš! – reče ona i zavrte glavom u neverici. – Kažeš da je ta veza bila samo fizička, ali da li je bilo koja tvoja veza bila nešto drugo? Da li si ikad stvarno voleo ženu s kojom si imao fizički odnos?

– Naravno. – Jesi li ikad bio zaljubljen? Roko promrmlja nešto na italijanskom što nije razumela.

Onda se blago nagnuo prema njoj i podrugljivo ju je pogledao. – Odrasti – posavetovao ju je umilnim glasom. – Sad si u stvarnom svetu. Odnosi među odraslima su složeni i odvijaju se na mnogo nivoa.

– Iz onog što ja mogu da vidim, tvoji odnosi svode se na samo jedan nivo – promrmlja Česi. – Na vodoravan.

Roko nehajno odmahnu rukom. – A zašto je to loše? Oboje znamo da si se ponašala na isti način, zato prestani da glumiš

W & N

uvređenu devicu. Od ovog trenutka zaboravljamo prošlost. Najednom je požalila što je izgovorila tu laž o Karlu, ali tada

je ozbiljno verovala da če je on odbaciti ako poveruje da je bila s drugim čovekom. – Ne smatram da si privlačan i ne želim da idem s tobom u krevet.

Pružio je ruku da uzme čašu s vinom i po izrazu njegovog lica ponovo joj se učini da se on zabavlja. – Petnaest sekundi – tiho je rekao i podigao čašu prema njoj ćutke joj nazdravljajući. – Toliko mi je potrebno da te navedem da promeniš mišljenje. Možda i manje. – Skliznuo je pogledom na njene usne i ona oseti navalu vreline među preponama.

– Možda ću biti prva žena koja te je odbila. Da li ti je to ikad palo na pamet?

– Nije. Želela je da prestane da je gleda u usta. Nervozna i

uznemirena, mašila se za čašu. Ljudi piju kad im je potrebna hrabrost, zar ne? E pa njoj je sada potrebno mnogo hrabrosti. Oprezno je pijuckala vino, prijatno iznenađena njegovim mirisom i ukusom. Kad je ispila vino, osetila je blagu vrtoglavicu. – Ovo je zaista dobro.

– Ne bi trebalo da piješ naiskap. – Žedna sam – reče ona. – Ima li još tog vina? – Nema dok ne pojedeš nešto – reče Roko pa izmaknu flašu

izvan njenog domašaja, a ona se namršti, pitajući se zašto je najednom sve tako zamagljeno.

– Prestani da se ponašaš zapovednički. – A ti prestani da se ponašaš kao dete – posavetovao ju je, a

ona okrenu glavu jer nije mogla da podnese njegov prodoran pogled.

– Prestani da me proučavaš. I ti bi pio da si u mom položaju. – A u kakvom si ti to položaju? Da li treba da mu prizna da će umreti od stida ako bude

morala da se skida pred njim? Ne treba. Zar nedostatak samopouzdanja ne čini ženu neprivlačnom? E pa ona je već dovoljno ružna i bez toga. – Ne bi se reklo da je ovo baš prijatna situacija, zar ne? – promrmlja i pusti da joj ruka kojom je držala

W & N

čašu padne. Iznenada se osetila veoma iscrpljeno. Napetost koju je osećala tokom leta, susret s Rokom, saznanje da joj je majka otišla sa Sicilije, sve je to bilo previše za nju. – Zaista sam umorna. Da li smem da se povučem u krevet?

Usledila je kratka pauza dok joj je proučavao lice. – Ovo je tvoj dom – mirno je rekao. – Radi šta god želiš.

Da li stvarno misli da će mu ona poverovati? Pogledala ga je sumnjičavo, a onda je iznenada obuze vrtoglavica. – Misliš mogu da činim sve što hoću pod uslovom da ti to odobriš?

– Naravno. – Lako joj se osmehnuo i ustao od stola. – Na sreću, potpuno odobravam odlazak u krevet. Pokazaću ti spavaću sobu.

– Znam gde je spavaća soba. – Danas si se odmarala u jednoj od gostinskih soba. Noćas

ćeš spavati u našem krevetu. Poveo ju je kroz prostranu vilu, pa uz široke vijugave

stepenice u ogromnu spavaću sobu. Bele prozračne zavese lelujale su ispred staklenih vrata kroz koja se izlazilo na terasu.

– Oh... ovo je divno! – Imala je osećaj da su joj noge smešno teške dok je izlazila na balkon, a onda se malo zanela. – Muti mi se u glavi. Mora da je to od vina.

– Popila si jedva jednu čašu. – E pa to je jedna čaša više nego što sam ikad popila –

promrmlja ona nerazgovetno i odahnu s olakšanjem kad je on gunđajući podignu u naručje. – Hvala ti. Ovo je mnogo bolje od hodanja.

Glava joj je klonula na stranu kad ju je spustio na krevet, a onda je otvorila oči, zagledala se u njegovo preplanulo lepo lice i primetila stroge bore oko njegovih usta.

– Verovatno se brineš da si se oženio alkoholičarkom – promrmlja pospano i okrenu se na bok – ali ne brini za to. Noćas sam, u stvari, prvi put u životu probala alkohol, a zbog onog što mi se događa u glavi, svakako i poslednji.

– Prvi put? – Iz glasa mu je izbijala neverica, a ona se lako osmehnu i zažmuri jer joj se sve okretalo pred očima.

– Mmm. Moj otac nije dozvoljavao ženama da piju. U stvari,

W & N

ništa nije dozvoljavao ženama... osim onima s kojima je varao moju majku. On je zapravo bio sličan tebi. – Jastuk je bio neverovatno mek. – Ovo je više nego udobno. Laku noć.

* * *

Roko se ushodao po terasi spavaće sobe, pokušavajući da obuzda nezadovoljstvo.

Popila je jednu čašu vina i zaspala. U čemu je pogrešio? Frančeska Mendoco trebalo je da bude savršena žena. Kad ju je prvi put sreo, bila je uzdržana i veoma lepo

vaspitana. Bila je nežna, predusretljiva i posmatrala ga je s divljenjem koje mu je laskalo. U stvari, tako ju je primetno zapanjio njegov predlog da se uda za njega da je Roko bio sasvim siguran da je izabrao savršenu ženu. Bila je ljupka, a uzbuđenje koje je pokazala kad ju je poljubio, prijatno ga je iznenadilo. Prisećajući se neočekivanog naleta strasti koja ga je sasvim obuzela prilikom tog njihovog prvog intimnog dodira u vrtu, Roko se namršti. Oduvek je podozrevao da je njegova mlada nevesta puna skrivene strasti.

Samo nije očekivao da će tu strast ispoljiti prema drugom muškarcu. Okrenuo se i nastavio da hoda prema drugom kraju terase.

Obično se ponosio time što uvek ume da se obuzda, ali otkako je ponovo ugledao svoju nevestu, brzo je uvideo da mu je prag uzdržavanja niži nego što je mislio.

Stalno se borio protiv opake ljubomore koja ga je mučila kad god je bio budan. A on nije želeo da se tako oseća. On bi više od svih morao da bude svestan destruktivne prirode tog osećanja. Činjenica da ona više nije nevina nevažna je za njihovu budućnost.

Moraće to da prevaziđe. Činjenica da ona nije pitoma lakomislena devojka kako je

verovao i da predstavlja veći izazov od najtežeg poslovnog poduhvata, ne bi trebalo da mu smeta.

W & N

Međutim, iako se trudio, nije mogao da prenebregne otkriće da se posle šestomesečnog nestanka pretvorila u sasvim drugačiju ličnost. U stvari, zaključio je da je Česi možda najkomplikovanija i najprotivrečnija žena koju je ikad sreo.

U jednom trenutku je vikala na njega i pokazivala goropadnu narav, ispoljavala sve sigurne znake ženske ljubomore, a već u sledećem je ležala sklupčana na krevetu, više ga podsećajući na dete nego na ženu.

I nijednom nije pokušala da flertuje s njim niti da mu udovolji na bilo koji način.

Roko duboko uzdahnu i provuče prste kroz kosu pitajući se zašto žene ne mogu da budu jasnije.

Ništa se ne odvija onako kako je on planirao. Kad je zaključio da je vreme da se posveti stvaranju porodice,

nije shvatao koliko je taj projekt složen i koliko vremena oduzima. Mislio je da će to biti lako. Uzimajući u obzir to koliko mu je žena punih nade nagoveštavalo da bi rado prihvatile njegovu bračnu ponudu, on zaista nije imao razloga da sumnja kako će taj plan lako ostvariti.

Ispostavilo se pak da je odnos sa Česi sve samo ne lak i uopšte nije sumnjao da će ona, samo ako joj se pruži prilika, opet pobeći.

Sve je to zbog sujete, podsetio je sebe. Uprkos tradicionalnom sicilijanskom vaspitanju, Česi je očigledno preterano osetljiva na rivalke. Kad je videla Lornu na venčanju, shvatila je to kao udar na svoj ponos.

Pomirivši se s činjenicom da brak očigledno nije nimalo jednostavan, kao što je očekivao, Roko je počeo da analizira činjenice, posvećujući se tom problemu jednako kao što se posvećivao i svim ostalim. Tražio je rešenje.

Kao i svakom komplikovanom projektu, i njegovom braku su potrebni njegov rad i njegova pažnja – bar u početku i privremeno. Uopšte nije sumnjao u to da će, ako se usredsredi, uspeti da natera svoju mladu ženu da mu jede iz ruke posle samo nekoliko noći.

Pogledao je na sat, sišao stepenicama s terase i uputio se u

W & N

deo vile koji je preuredio u kancelarijski prostor. Noć je tek počela a njegova nevesta spava. Mogao bi da obavi nekoliko telefonskih razgovora s

Njujorkom i da proveri kako napreduje posao... tako će, kad mu se žena probudi, moći potpuno da joj se posveti.

4.

Česi se probudila s jakom glavoboljom, dok joj je zaslepljujuća svetlost udarala pravo u lice.

– Oh molim vas, hoće li neko ugasiti to svetio! – proštenja ona, okrenu se na stomak i nabi jastuk na glavu.

– To je sunce – dopro je do nje hladan muški glas i ona iznenada shvati da su joj pokriveni samo gležnjevi. Hladan vazduh milovao joj je kožu i ona se priseti da na sebi ima samo donje rublje.

Preneraženo i posramljeno se trgnu, dograbi čaršav i povuče ga naviše, ali on joj se zapetlja između nogu pa je morala nekoliko puta snažno da ga cimne dok se na kraju nije pokrila do grla.

– Šta se desilo s mojom odećom? – Skinuo sam ti je pet sekundi pošto si se onesvestila –

otegnuto odvrati Roko podrugljivim glasom. – Moram priznati da nisi naročito prijatno društvo za stolom

kad popiješ. Podseti me da ti večeras dam samo vodu. I dalje se boreći s uznemirujućim saznanjem da ju je on

skinuo, Česi sede i uvi se u čaršav do grla. – Nije to zbog alkohola. Bila sam neispavana. I umorna.

– Razrogačila je oči kad je primetila da on dugačkim prstima nemarno razvezuje kravatu. – Jutro je. Zašto se skidaš?

– Zato što uopšte nisam spavao i zato što ne nameravam da legnem pored tebe u odelu. – Bacio je kravatu na naslon najbliže stolice a onda je skinuo sako.

– Da legneš pored mene... – Ona još čvršće privi čaršav uza se. – Ne možemo sad da vodimo ljubav. Dan je.

W & N

Nemarno je slegnuo ramenima pokazujući joj da tu činjenicu smatra potpuno beznačajnom. – Celu noć sam proveo telefonirajući, inače bih već bio pored tebe u krevetu i čekao bih da se probudiš. Nikad nisam verovao da ljubav može da se vodi samo u tami. – Skinuo je sat i stavio ga na najbliži sto a onda je polako otkopčao košulju. – Sasvim mi odgovara dnevna svetlost.

– Kad je seks u pitanju, pretpostavljam da ne postoji doba dana koje tebi ne odgovara – promrmlja ona prestravljena pri pomisli da će voditi ljubav s njim usred bela dana. To je prava noćna mora. I dalje pritiskajući čaršav na grudi, Česi se tako naglo izmaknu na krevetu da je gotovo udarila glavom o uzglavlje. – Slušaj, zaista ne možemo to da radimo.

– Ako te brine što ćeš izneveriti ljubavnika, uveravam te da mu se posle današnjeg dana ni imena nećeš sećati – obavestio ju je Roko s karakterističnom samouverenošću kad je skinuo košulju i mašio se za šlic.

Česi skrenu pogled i obrazi joj se zažariše. Nikad u životu nije videla muški striptiz, ali je bila sigurna da bi Roko mogao da se takmiči s najboljima u tom poslu. Skidanje pred publikom očigledno mu ni najmanje nije smetalo. Ali kad bi ona imala telo kao što je njegovo, možda ni njoj ne bi smetalo da se skida pred drugima.

Nije mogla da odoli i krišom ga još jednom pogleda. Tamne malje pravile su senku na njegovom preplanulom

grudnom košu i naglašavale mu savršenu muskulaturu. Telo mu je bilo čvrsto i njegova moćna muževnost navela ju je da se priseti renesansnih skulptura Mikelanđela ili Donatela, smišljenih da istaknu mišićavo savršeno muško telo. Samo što Roko nije bog izliven u bronzi. On je živ čovek od krvi i mesa.

Dok je spuštao patent-zatvarač na pantalonama, klizila je pogledom s malja na njegovim grudima sve do njegove nabrekle muškosti koja se isticala ispod svilenih bokserica.

Česi proguta pljuvačku i hitro skrenu pogled. Sad bi svakako morala da mu ponovi da zapravo nije spavala s Karlom. S obzirom na to da je potpuno neiskusna, ako se bude pretvarala da je iskusna u krevetu, samo će izazvati nevolju.

W & N

Ipak, ako prizna da je nevina, to će značiti da je dosad niko nije poželeo, a ona jednostavno ne može to glasno da izgovori. Činjenica da je na njihovo venčanje pozvao svoju ljubavnicu, pokazuje da je ni on nije smatrao naročito poželjnom, a ona ne namerava da ga podseća na svoje nedostatke.

Sigurno će moći da se pretvara da je to radila već ranije? Bokserice mu skliznuše na pod i ona odjednom shvati da prvi

put u životu zuri u uzbuđenog muškarca. Srce joj poskoči i obuze je strepnja.

– Hoćeš li već jednom spustiti taj čaršav? – upita je on kad je legao na krevet pored nje i snažno povuče čaršav iz njenog čeličnog stiska.

Ona primeti na podu vrećastu crnu bluzu koju je nosila prethodne večeri i poče da se batrga pokušavajući da je dohvati.

– Šta to radiš? – Snažne preplanule ruke uhvatiše je oko struka i povukoše natrag na sredinu kreveta zanemarujući njenu stidljivost. – To ti neće biti potrebno.

– Obući ću samo bluzu. – Čemu to? – blago je upita, nežno joj sklanjajući kosu s lica

vrlo znalačkim pokretima. – Samo bih morao opet da te svlačim. – Slušaj... – poče ona drhtavim glasom – ... vreme je da

prestanemo da se ludiramo. Ja nisam od onih žena s kojima ti obično spavaš. Oboje to znamo. Verovatno će biti dovoljno da je samo jednom pogleda i erekcija će mu splasnuti, pomisli očajno, uvijajući se u čaršave što je više mogla.

– Prestani da pričaš o drugim ženama. – Iz glasa mu je izbijalo izvesno nestrpljenje, ali onda joj je istrgao čaršav iz ruku i bacio ga daleko izvan domašaja.

– Sad sam s tobom i jedino je to važno. Svesna da mu je pogled kliznuo na njene grudi, Česi oseti

kako joj vrelina navire u obraze. Ako grudi mogu da se smanje od stida, njene bi sad trebalo da budu ravne.

Tišina se produži u večnost i sav otpor iščile iz nje dok je čekala da od njega čuje nešto pogrdno. – Prestani da me gledaš. Znam da imam ružno telo – promrmlja konačno i pokuša da mu se izmigolji.

W & N

On je čvrsto stisnu i čudan izraz izbi mu iz tamnih očiju. – Ružno telo? Šta bi to trebalo da znači?

Hoće li je naterati da mu sriče? – Već smo ustanovili da uopšte ne izgledam kao one manekenke s kojima se ti obično zabavljaš. Debela sam.

– Nisi debela – uverio ju je on promuklim glasom, nežno je okrenuo na leđa i polako joj prešao rukom preko mekih oblina njenog stomaka. – Telo ti je baš onakvo kakvo treba da bude. Savršeno.

Savršeno? Česi zausti da mu se usprotivi, ali on baš u tom trenutku sklopi usne oko bradavice njene desne dojke. Ona lako zastenja i mimo volje telo joj se izvi u luk kad ju je liznuo vreli plamen strasti. Klizio je jezikom poigravajući se njenom bradavicom i osećanja joj se nepodnošljivo razbuktaše. Tiho je jeknula i sklopila oči obuzeta moćnim uzbuđenjem, a onda je zarila nokte u glatku kožu njegovog ramena.

– Ne bi trebalo da radimo ovo... – Mi smo u braku – reče joj kao da prede. – A ovo je trebalo

da uradimo pre šest meseci. Usredsredio se na njenu drugu dojku dok joj je pulsiranje u

međunožju postajalo gotovo nepodnošljivo. Česi se promeškolji na čaršavima pokušavajući da se oslobodi napetosti u telu, ali on rukom pokri njenu karlicu i primiri je.

– Roko... – obuzeta osećajem koji nije poznavala ona proštenja njegovo ime, a on se tiho nasmeja i prekri je svojim telom, veštim i moćnim pokretom koji je nedvosmisleno pokazivao ko gospodari situacijom.

– Sviđa ti se to, je l’ da? – reče joj promuklim glasom pa joj zaguši usne svojim, podvuče ruku pod njeno telo i obuhvati njenu oblu zadnjicu. – Fantastična si. Čim sam te prvi put video, znao sam da će seks s tobom biti neverovatan.

Stvarno je to pomislio? Pokušala je da se usredsredi na tu pomisao, ali od čulnih pokreta njegovog jezika u njenim ustima i njegovog veštog milovanja, telo joj se vratolomnom brzinom uspinjalo ka senzualnom vrhuncu.

Odjednom, u njenoj svesti nije postojalo više ništa osim

W & N

fizičke reakcije njenog tela. Karlica joj je pulsirala i bolela je tražeći krajnje zadovoljstvo i bila je nejasno svesna grubih muških malja na svojoj nežnoj koži. Osećala je pritisak njegovih tvrdih, jakih mišića na svojim mekim oblinama. On se malo izmaknu a ona zatim oseti kako joj prstima prisno ispituje međunožje.

– Oh... – Prvi put ju je neki muškarac dodirnuo tu, ali njegov dodir je bio tako siguran i samouveren i njen otpor u trenu iščili. Nepoznat osećaj prostrujao joj je kroz telo i ona jeknu iznenađena, nagonski pokuša da izmakne bedra, ali je on pritisnu težinom svog tela i nastavi da je ljubi sve dok joj se nije zavrtelo u glavi i dok joj obrisi pred očima nisu postali nejasni.

– Da li ti ovo prija, cara?. Gotovo nije ni reagovala na njegovo predenje obuzeta osećajem koji su joj pružali njegovi vešti prsti. – Da li ti se to sviđa?

– Omamljujuće je i mislim da želim... potrebno mi je da... Roko... – Jecala je izgovarajući njegovo ime i zarivala mu nokte u glatku preplanulu kožu ramena, a on se promuklo nasmeja, glasom punim muškog zadovoljstva.

– Kad god budeš htela da stanem, samo treba da mi kažeš. – Da staneš? Ne, nemoj da staješ – proštenja ona i podignu

bedra u grozničavom pokušaju da se oslobodi skoro nepodnošljive napetosti.

– Šta ti to želiš, tesoro? Ovo? On je malo pomeri, razmaknu joj bedra i prodre u nju

odlučnim muževnim pokretom. Njegova veličina i moć oduzeše joj dah, a kad joj on podvuče

ruku pod bedra i zari se dublje, ona bolno promrmlja nešto. On se odmah zaustavi i njegovo lepo lice jasno je odisalo

napetošću kad ju je pogledao. – Da li te boli? U strahu da će se bol pojačati ako se pokrene, ležala je

ukočeno i zurila u njega. – Šta te je navelo da to pitaš? Gledao ju je pomalo vragolasto dok joj je iznenađujuće

blagim pokretom sklanjao zamršenu kosu s lica. – Možda činjenica da mi noktima skidaš kožu s leđa? – Oh... – izusti ona i ruke joj klonuše na krevet pored tela. –

W & N

Izvini. – Da li ti je iko ikad rekao da si luckasta? – Delovao je

zamišljeno. Posmatrao ju je neko vreme a onda joj je provukao prste kroz kosu, sagnuo je glavu i pokrio joj usta svojima. – Ljubi me – promrmljao je tik uz njene usne glasom promuklim od obuzdavane strasti. – Ljubi me, tesoro, i sve će biti u redu. Veruj mi!

Osećajući grubo grebanje oštrih malja na osetljivoj koži lica, ona otvori usta pod zapovedničkim pritiskom njegovih i tiho jeknu kad on preuze kontrolu. Poljubac mu je bio lagan i svrsishodan, osmišljen da je uzbudi i ona se uzvrpolji uz njega osećajući kako joj se utroba topi i kako joj sve suvisle misli nestaju iz glave.

Zaboravila je bol kad joj je zadovoljstvo naglo proželo celo telo.

On se malo povuče i ponovo prodre u nju i ovog puta je bila svesna jedino najfinijeg osećaja ispunjenosti i muške posesivnosti. Osetila je njegove ruke na bokovima, osetila je kako ju je blago pomerio i kad je prodro u nju, dovoljno pažljivo i kontrolisano, i ovog puta je jeknula glasom zagrcnutim od ushićenja. Celo telo joj je bilo u plamenu, gorelo je od želje koju dotad nije ni poznavala i kad je Roko podignu, i zari se još dublje u njeno svileno središte, ona opet jeknu od zadovoljstva, potpuno se predajući njegovoj snazi i veštini.

Uzbuđenje ju je zapljuskivalo poput vrelih, moćnih talasa i ona poče da stenje izgovarajući njegovo ime i odbijajući se bokovima o njegove u ritmu koji je on nametao.

Drhtavica joj obuze telo – drhtavica kakvu nikad ranije nije osetila – i ona jeknu u neverici kad dostignu vrhunac tako silovito da je ostala bez daha, ali je njeno telo i dalje uzvraćalo njegovim nasrtajima. Telo joj je pulsiralo sve dok nije čula njegov prodoran glas i osetila kako ubrzava pokrete prodirući u nju sve snažnije i konačno silina njenog orgazma dovede i njega do vrhunca.

Oluja se stišala i Česi osta da leži zatvorenih očiju, osećajući intimno treperenje njegovog tela u njenom, ošamućena i zapanjena onim što joj se desilo. Pojma nije imala. Ni u

W & N

najslobodnijim snovima nije mogla da zamisli da će biti ovako. Bilo je to mnogo više od fizičkog iskustva. Bio je to neodoljiv spoj i prisnost koju je nemoguće rečima opisati. A ta prisnost ju je zaprepastila.

Navikla je da bude usamljenik. Oduvek je bila povučena. Otac ju je držao na odstojanju i

obeshrabrivao je njeno druženje s vršnjacima. Nepodnošljivo usamljena, družila se samo s likovima iz knjiga koje je čitala.

Ali ovo – osećala je toplo, lenjo opuštanje posle neverovatnog seksa i blago se osmehnula – ovo je prava stvar. Ništa što je pročitala ili zamišljala nije moglo da je pripremi za kompletno zadovoljenje koje pruža stvarna ljudska intimnost. Intimnost između čoveka i žene.

I tek sada je, dok joj je telo podrhtavalo pod njegovim, u potpunosti shvatila šta znači istinska podela osećanja s nekim. Predati celog sebe nekom drugom.

I dalje je ležala ispod njega nevoljna da se pokrene, žudeći da zauvek produži savršenstvo ovog trenutka. Zarobljena težinom i snagom njegovog tela, osluškivala je kako mu se disanje smiruje, osećala grubo trljanje njegovih grudi o njenu svilenkastu kožu dok se pomerao. Iznenada joj se okrutnost stvarnog života učini tako dalekom. Ležeći tako, tela toplog i drhtavog od nepoznatih osećaja, iznenada nije više mogla da se seti zašto je želela razvod. Zaboravila je zašto je tako žestoko želela slobodu. Zašto bi želela išta više od ovoga? Da li postoji nešto više od ovoga?.

Kad je izašao iz nje i izvalio se na leđa, dođe joj da ga zagrli i da ga preklinje da se nikad ne odmiče, ali nije mogla da dozove reči. Nije znala kako treba da se ponaša posle tako kataklizmičnog nasrtaja na njena čula. Da li je i on to osetio? Da li je i na njega to delovalo na isti način? Nesposobna da se odupre iskušenju, okrenu glavu i gledajući ga oseti kako se sve u njoj pretvara u čežnju.

Bio je nepristojno zgodan. Ne mogavši da se uzdrži, žudno je klizila pogledom po

njegovom licu, snažnom, muškom profilu i po liniji neobrijane brade.

Kao da je osetio njen pogled, on se okrenu prema njoj. –

W & N

Nikada više nemoj da dozvoliš da pomislim kako si spavala s drugim čovekom. – Glas mu je bio grub, ali je ipak otkrivao borbu uskomešalih osećanja. – Mogao bih da ga ubijem.

Opušteno uljuljkana posle seksualnog savršenstva, željna da čuje nešto romantično, Česi oseti kako sva topla i nežna osećanja iščezavaju iz nje. – Št-šta to govoriš?

– Mančini. – Roko je ležao na leđima. Nije ni pokušao da se pokrije, sasvim ravnodušan prema svojoj golotinji. – Ili je beskoristan kao ljubavnik, ili si me slagala u vezi s onim što se desilo. Sve dosad si bila devica.

Njena očekivanja da čuje nežne romantične reči raspršiše se. Česi oseti kako joj vrelina navire u obraze. Nije trebalo da ovako razgovaraju. – Pokušala sam da ti kažem istinu...

– Ali tek pošto si me najpre slagala. Samo da znaš, opasna je igra, tesoro, reći mužu Sicilijancu da spavaš s drugim čovekom. Nemoj se više upuštati u taj rizik.

– On se okrenu na stranu, nalakti se i spusti glavu na ruku, gledajući je, dok mu se plamen u očima pretvarao u dremljivo zadovoljstvo. – Ali, drago mi je što si bila nevina. Beskrajno mi je drago. U ovim okolnostima bih gotovo mogao da ti oprostim što si pobegla.

On njoj da oprosti? Česi je ćutke ležala zagledana u te vatrene oči u nadi da će u

njima ugledati bar tračak nežnosti. Nešto što će predstavljati odraz duboke emotivne prisnosti kojom se odlikovalo njihovo vođenje ljubavi. Gde su nežne reči koje navodno prate tako nešto? – Je li to sve što imaš da kažeš? Je li to sve do čega ti je stalo? Moja nevinost?

– Je l’ to toliko iznenađujuće? – Osmehnuo se muški zadovoljno i preplanulom rukom čulno joj prešao preko golog bedra. – Ti si moja žena, a ja nikad nisam voleo bilo šta da delim. Pokušao sam da se opustim u vezi s tim, ali bila je to teška borba.

Njeno telo spremno odgovori na njegov dodir i ona oseti kako joj toplina obliva Venerin brežuljak. – Ti si nepodnošljivo posesivan.

– Hvala ti. – On skloni ruku, skoči iz kreveta i zaputi se prema kupatilu veličanstven, obnažen i savršeno ravnodušan

W & N

prema toj činjenici. – Najbolje je da se toga setiš pre nego što opet odlučiš da sedneš u automobil s nekim strancem.

Ona je još neko vreme nepomično ležala zbunjena, shvatajući da je on njenu kritiku primio kao kompliment, i veoma se trudila da ne misli na opasno treperenje u telu. Onda je obuze razočaranje i uguši rasplamsalu sreću.

Ovo je bilo njeno prvo seksualno iskustvo i on to zna. A da li joj je rekao jednu jedinu romantičnu reč? Da li je izgovorio bilo koju nežnu reč? Nije. Bilo je očigledno da je cela epizoda samo posledica njegove potrebe da mu ona pripada. Toliko o bliskosti i intimnosti. Toliko o njenom egu. On verovatno čak nije ni primetio njeno telo. Za njega je sve to bilo samo ulaženje u posed.

Neverovatno potištena, Česi je i dalje nepomično ležala. Onda je osetila navalu odlučnosti – odlučnosti koju je

uzgajala šest meseci izvan očevog nadzora. Nikad više neće dozvoliti nijednom muškarcu da se ružno ponaša prema njoj.

Skliznula je s kreveta i dohvatila njegovu odbačenu košulju. Drhtavim rukama navukla je rukave i stisnula krajeve košulje oko sebe. Onda je pošla za njim u kupatilo i stigla upravo u trenutku kad je pritisnuo dugme na zidu, posle čega mlazevi vode iz tuša zapljusnuše keramičke pločice na podu.

– Želim da razgovaram s tobom. – Razgovor posle seksa je gubljenje vremena – reče joj on i

maši se za peškir. – Radije uživam u fizičkom doživljaju. – Pa to je prilično očigledno. – Setila se da nijedan osećaj

koji je ona upravo iskusila za njega nije novina i to je još više rastuži. – Mislim da tehnika koju primenjuješ u spavaćoj sobi zahteva doradu.

On se okrenu i izloži joj necenzurisani prizor veličanstvenog golog muškog tela. Prsti je istog trena zasvrbeše od želje da ga zagrli pa nesvesno koraknu natrag gotovo zaslepljena njegovim fizičkim savršenstvom. Zamisli kako ga crta olovkom i koristi nagle, smele pokrete... Nagonski skrenu pogled svesna da nijedan slikar, čak ni Mikelanđelo ili Da Vinči, ne bi bio u stanju da u potpunosti dočara mušku moć njegovog tela. Crtež bi uvek bio dvodimenzionalan, a čak ni skulptura ne bi bila u stanju da verno

W & N

reprodukuje svetlucave obline tvrdih, snažnih mišića. Preteče miran, Roko ju je posmatrao jedan dugi trenutak, a

njegove tamne oči svetlucale su od beskrajne neverice. – Šta si to rekla?

S mukom je progutala pljuvačku, pokušavajući da ostane ravnodušna na njegovu moć i snagu. – Rekla sam da tehnika koju primenjuješ u spavaćoj sobi mora da ide na doradu.

– Upravo si doživela neverovatan orgazam... i rekao bih da je prvi u tvom životu. Ostavio sam te opuštenu i iscrpljenu na krevetu. – Glas mu je bio tih i oštar, a oči su mu preteče svetlucale. – Na čemu tačno treba poraditi? – Prišao joj je, a ona tiho uzdahnu i odvrati pogled s kovrdžavih malja na njegovim grudima.

Bio je preblizu. – Nije u pitanju seks, već ono posle – promrmlja ona

zagledana u pod i oseti kako joj obrazi gore kao da su izloženi vatri. – Nisi rekao ništa – lepo.

– Lepo?ponovi on potpuno zbunjeno. – Šta podrazumevaš pod tim lepo?

– Nisi rekao ništa lično. Ako ti nisam bila privlačna, sam si kriv. Rekla sam ti da to ne radimo na dnevnom svetlu – reče ona, a zatim zavlada duga tišina.

– Kakve veze ima dnevno svetio s bilo čim? Ona se ugrize za usnu. – Da si sačekao do mraka, onda ne bi

morao da mi gledaš telo. – Upravo zbog toga sam se i opredelio za dnevno svetio –

reče joj on umilnim glasom pa je uhvati za bradu, podignu joj lice i zagleda joj se u oči. – Zašto ne bih voleo da vidim tvoje telo?

Treba li da mu sriče svako slovo? – Ja nisam tip žene koja se tebi sviđa. Mislila sam da možda...

On je prekinu. – Šta bi ti promenila na svom telu? – Govorio je na uobičajen zapovednički način. – Reci mi.

Želim da znam. – Oh – ovaj, to je očigledno. – Pokušala je da skrene pogled,

ali on ju je čvrsto držao i sprečio je u tome. – Sve bih smanjila. Imala bih manje grudi, manje bokove,

W & N

kraće noge... – Onda imam mnogo sreće što nisi u položaju da menjaš bilo

šta od onog što ti je priroda podarila. Pustio joj je bradu pa je uhvatio za krajeve košulje i podigao ih ne obazirući se na njene neubedljive pokušaje da ga spreči. – Telo ti je savršeno, tesoro. Ja ništa ne bih promenio osim tvoje neprestane želje da ga pokrivaš.

Savršeno? To je jednom već rekao i ni tad mu nije poverovala. Nagonski pokuša da se zakloni rukama, ali on se tiho nasmeja, uhvati je za ručne zglobove i prisili je da ga zagrli oko vrata.

– Nemoj – reče mu ona tiho. – Nemoguće je da ti se sviđa moje telo.

– Da li ti je potreban još neki dokaz? – upita je on pa spusti ruke na njene bokove i odlučnim pokretom je pribi uza se, a kad je osetila njegovu erekciju, zaboravila je šta je htela da kaže.

Jeknula je od slatkog iznenađenja, ali on joj strasnim poljupcem zatvori usta.

– Jesi li se sad uverila, angelo mio? Omamljena neočekivanim nasrtajem na svoja čula, pokušala

je da se priseti o čemu su razgovarali. – Pa zašto si, ako smatraš da sam privlačna, onako naglo otišao iz kreveta?

– Zato što ne mogu da ležim u krevetu pored tebe a da ne vodimo ljubav. – Osmeh mu je bio blag i seksi i ponovo joj je sklonio kosu koja joj je pala na lice. – A za to je još rano. Ne želim da te povredim pa sam zato odlučio da se istuširam hladnom vodom.

– Oh! – Pogledala je tuš i primetila da nema pare. Tušira se hladnom vodom? Kad je onako naglo otišao iz kreveta, mislio je pre svega na nju! I to na lep način?

– A sad ja imam pitanje za tebe – reče on tiho i spusti joj ruku na oblu zadnjicu uz skoro nadmenu sigurnost. – Želim tačno da znam ko ti je rekao da si debela?

– Ne znam. – Ona posramljeno slegnu ramenima. – Devojke u školi. Moj otac. Ja, sama sebi, gledajući se u

ogledalu. Svi, rekla bih. On se namršti oštro. – Rođeni otac ti je rušio

W & N

samopouzdanje? – Mislim da bi se pre moglo reći da ga je udarao bejzbol

palicom – reče ona neuvijeno i onda shvati da je verovatno rekla previše. Blago se namršti zapanjena sopstvenim ponašanjem. Dvadeset jednu godinu je držala jezik za zubima, a sad odjednom iznosi svoje mišljenje svakom zgodnom prilikom.

Zamišljen pogled počivao mu je na njenom licu. – Shvatam. E pa tvoj otac nije bio u pravu, a ja nikad više ne želim da čujem da govoriš o sebi na taj način. Telo ti je savršeno u svakom pogledu. Na njemu ne bih baš ništa promenio.

Odobrovoljena komplimentom i neočekivanom nežnošću u njegovim očima, spustila je ruke s njegovog vrata i zadržala ih na glatkoj koži njegovih ramena. – Ništa? Stvarno tako misliš?

– Apsolutno – promrmlja on pored samih njenih usta. – Ti si sve što želim i dokazaću ti to. Mnogo puta, tesoro.

Tako je i učinio. Sledeće dve nedelje protekle su u izmaglici seksualne ekstaze

i postajalo joj je sve jasnije da Roko prosto ne može da je ostavi samu. Po celu noć je, svake noći, vodio ljubav s njom, ne obazirući se na njenu uzdržanost i nesigurnost, uživao tako očigledno u njenom telu da joj je bilo sasvim jasno da je veoma željena. I osećala se fantastično zbog toga.

Ako se i uzdržavao u iskazivanju osećanja, bio je potpuno opčinjen njenim telom a ona je rekla sebi da je to dovoljno za početak. Roko očigledno nije navikao da ispoljava osećanja, a ona je imala razumevanja za to jer je i sama bila takva.

Naučiće, govorila je sebi dok je ležala na krevetu iznurena i opuštena posle još jednog vođenja ljubavi, dve nedelje od svog povratka na Siciliju. Zajedno će naučiti.

Znala je da mu je stalo do nje jer je to pokazivao i prvi put u životu bila je zadovoljna sobom.

Osećala se privlačnom. Osećala se seksi. Osećala se kao žena.

W & N

Kad bi postojale nekakve seksualne Olimpijske igre, Roko bi sigurno osvojio zlatnu medalju. Postojanost njegove energije i srčanost bili su zadivljujući.

Svaki dan koji su provodili zajedno odvijao se po istom obrascu. On bi jedno vreme radio u kancelarijama koje su zauzimale celo krilo prostrane vile, a onda je celu noć vodio ljubav s njom pre nego što bi ujutru ustao i spremio se za još jedan radni dan. Bio je to izuzetno težak način života i ona pojma nije imala kad Roko stiže da jede i da spava. Mali uporan deo nje želeo je da on više vremena provodi s njom u toku dana – želela je da imaju i nešto više od seksa koji ih je oboje raspamećivao – ali onda bi podsetila sebe da je on milijarder i da milijarderi, iako jesu tek venčani, ne prave novac celodnevnim lenčarenjem.

Neretko se pitala zašto tako bogat čovek i dalje robuje radnim navikama, ali nije imala priliku da ga to pita jer njihov odnos nije uključivao vreme za razgovore. I ovako je dobro, govorila je sebi. Postoji mnogo veza koje počinju seksom a onda prerastu u dublja, dugotrajnija osećanja.

Što se tiče njenih osećanja – život s njim je prva prava avantura u njenom životu. Zahvaljujući Roku oseća se ženstvenom i poželjnom, a znao je i ponešto o njenom telu što ju je beskrajno iznenađivalo.

Njena žarka želja za slobodom povukla joj se u najdublje delove podsvesti i ona se sasvim usredsredila na njihovu vezu.

Svake noći je ulazio u njihovu spavaću sobu kao ratnik koji polaže pravo na svoj plen posle bitke, i svake noći bi se njena odluka da tu noć provedu razgovarajući zagrljeni, raspršila za deset sekundi.

Njihov odnos bio je jednostavan i nagonski, ali takođe su bili osećajni i pažljivi jedno prema drugom i ona više nije sumnjala da je Roko smatra privlačnom. Štaviše, sve više ju je obuzimalo ubeđenje da mu se ona zapravo sviđa. Zašto bi inače satima vodio ljubav s njom? Nije mogao da je se zasiti, a ona je uživala u tome što se on u odnosu na nju ponaša kao zavisnik.

Uveravala je sebe da je samo pitanje vremena kad će se njihova bliskost proširiti i na druge delove njihovog života.

W & N

Povešće je sa sobom na poslovno putovanje u inostranstvo; putovaće i provodiće vreme u zajedničkom razgledanju sveta.

Česi se prevrnula na leđa i kad je osetila slabašan protest iznurenog tela, zadovoljno se osmehnula. Istina je da joj nije izjavio ljubav, ali nesumnjivo voli njeno telo, što je početak. Stalno joj je govorio da je savršena.

Savršena. Zamislila se nad tom rečju i opet se zadovoljno osmehnula.

Činjenica da jednostavno ne može da odoli vođenju ljubavi s njom, ushićivala ju je. Iz noći u noć je vodio ljubav s njom, govorio joj da je prosto neodoljiva i prvi put u životu osetila je samopouzdanje u vezi sa svojim izgledom.

A on nijednu noć nije proveo daleko od nje otkako su stigli na ostrvo, podsetila je sebe na tu činjenicu prigrlivši je poput toplog pokrivača. Otkako ju je prve noći spustio na krevet, očigledno nije osetio potrebu za drugom ženom.

U stvari, postepeno se uveravala u to da je pogrešila kad je pomislila da je on isti kao njen otac.

Potpuno je pogrešila. Istina je da je Roko jak i odlučan, ali je takođe imao

razumevanja za njene potrebe i postajali su sve bliži posle svake strasno provedene noći. Da li je njen otac provodio svaku noć u krevetu njene majke? Nije. Znala je zasigurno da nije.

Čvrsto uverena da neće proći mnogo vremena dok Roko ne otkrije da ne može da provede ni dan bez njenog društva, Česi je ustala iz kreveta, brzo se istuširala, a onda se obukla i uzela je svoju torbu.

Navikla je da dane provodi na plaži, nadoknađujući san i baveći se svojim tajnim hobijem. Crtanjem. Više nije morala da krije šta radi jer Roko ima pametnija posla nego da pretura po njenim stvarima, kao što je njen otac imao običaj da radi. Mnogo je plivala, a ponekad je samo ležala, crtala i sanjarila o Roku misleći na predstojeću noć.

Ali danas je, kad se smestila na prostirku koju je raširila na pesak, osetila smešan nemir.

Nedostajao joj je Roko.

W & N

Pogledala je na sat i videla da je tek podne. Treba da prođu sati i sati pre nego što on uđe u njihovu spavaću sobu.

Osim ako ona ne ode da ga vidi. A zašto ne bi uradila to? Zašto uvek Roko mora da načini prvi korak?

Uz osećaj nepojmljive smelosti, uzela je svoje stvari i odšetala natrag do vile; usput je lagano skupljala hrabrost da ode da ga vidi u krilu vile u kojem su smeštene njegove kancelarije.

Na njeno iznenađenje, tamo je sve vrilo od aktivnosti. Četiri izuzetno zgodne devojke bile su očigledno zatrpane

poslom u svetloj, prostranoj kancelariji, a iza njih je, u mnogo većoj prostoriji odvojenoj staklom, iz koje se pružao zadivljujući pogled na more, sedeo Roko.

Naslonjen na ivicu stola, držao je telefonsku slušalicu između brade i ramena i očigledno žučno raspravljao s nekim. Savršeno beli zavrnuti rukavi košulje isticali su preplanulost njegovih ruku dok je brzim ljutitim pokretima izražavao nezadovoljstvo razgovorom koji je vodio.

Česi je samo na trenutak zastala na vratima zanesena njegovim širokim ramenima i zapovedničkim tonom njegovog glasa kojim je izdavao niz složenih uputstava. A onda je podigao pogled i primetio je.

– Pozvaću te. – Prekinuo je vezu bez izvinjenja ili vidljivog kajanja što je to učinio. Pogled mu je bio oštar, a držanje poslovno dok ju je posmatrao, pomalo neurednu. – Da li se nešto desilo? Da li je sve u redu?

To što je njen dolazak odmah povezao s nekim problemom, pravi je odraz njihovog braka, pomisli ona rastuženo. Osim vremena koje su provodili za vreme fizičkog odnosa, nikad nisu bili zajedno. Zapravo se uopšte nisu viđali tokom dana, ali ona namerava da promeni to. Sad namerava da podigne njihov odnos na viši nivo... da ga pogura u pravcu u kome je potrebno jer je očigledno da njemu to ne pada na um.

Iznenada zažali što je došla pravo s plaže. Trebalo je da se presvuče. Nije imala mnogo odeće, ali sad je strašno svesna da joj je odeća za plažu izgužvana.

– Sve je u redu. – Kako bi išta moglo da bude loše kad su tek

W & N

pre nekoliko sati okončali neverovatnu noć koju su proveli zajedno i kad joj se te slike i prizori još vrte po mislima? – Samo sam želela da te vidim. Da pričamo.

– Da pričamo? – Ponovio je to kao da su neke strane reči koje ne prepoznaje, a onda se ispravio i prišao joj.

– O čemu to? Tako je visok, mislila je sanjalački. Najmanje metar i

devedeset. On je jedini čovek pored kojeg je u stanju da zaboravi svoju visinu. Pored njega se ne oseća kao žirafa izmeštena iz svog prirodnog staništa i nije morala da se povija i nosi cipele s ravnom štiklom.

Česi je spojila dlanove, pitajući se kako da oživi intimnost koja ih je oboje obavijala tokom prethodne noći. Prosto je želela da joj kaže nešto nežno – nešto što će joj pokazati da mu je stalo do nje. Ali on baš ne može da se pohvali takvim ponašanjem, priznala je sebi blago se mršteći. Roko je više raspoložen za akciju nego za reči.

Svesna da njegovo osoblje verovatno sluša svaku reč koju izgovaraju, ona pogleda preko ramena. – Možemo li da zatvorimo vrata?

– Radim, Česi. Trudeći se da se ne obeshrabri poslovnim tonom njegovog

glasa, podsetila je sebe da on nije očekivao da je vidi i da verovatno u mislima i dalje vidi onaj telefonski razgovor. – Samo sam htela da razgovaram s tobom. Nasamo.

Neko vreme joj je samo proučavao lice, a onda ju je pogledao malo blaže. Napetost koja se osećala u vazduhu zamenio je osećaj iščekivanja. Prišao je vratima i zalupio ih. – Sami smo – reče joj blagim glasom. – I ja jedva čekam da čujem šta je to što imaš da mi kažeš.

– Jesi li ljut na mene što te uznemiravam? – Postoji nešto što zbog čega me vredi uznemiriti, a ovo je

svakako takav slučaj. Prišao joj je s osmehom na licu i ona oseti kako joj se topli talas olakšanja razliva po udovima. Dobro je postupila što je došla. Zaista mu je stalo do nje. Jednostavno nije navikao da ga prekidaju u toku radnog dana i očigledno mu je

W & N

teško da izrazi osećanja. Jasno je da ga treba podstaći da to čini. – Želela sam da pričam s tobom. Nisam mogla da čekam noć. – To je razumljivo – procvrkuta joj on i na tren joj samo

ovlaš dotaknu usne svojima, ali poljubac zbog toga nije bio manje stvaran. – Zašto bi čekala ako imaš nešto važno da saopštiš? Drago mi je što si došla.

Prilično ohrabrena, Česi mu se osmehnu. – Želim da nas dvoje provodimo više vremena zajedno.

– Naravno da želiš – i provodićemo. – Osmeh mu je bio umirujući. – Porodična putovanja. Izleti. Čini mi se da je tvoj otac bio veoma strog prema tebi i da se malo bavio tvojim odgajanjem. Ne treba da brineš. Mislim da je za dečaka veoma važno da se ugleda na pravi muški model i nameravam da budem veoma blizak sa svojim sinom od samog početka.

Sa svojim sinom? Zbunjeno je zurila u njega. – O čemu pričaš? – Pokušavaš da mi kažeš da si trudna. Ne treba da brineš.

Ushićen sam tom vešću... i, naravno, to sam i očekivao. On misli da je ona u drugom stanju? – Z-zašto bi očekivao da

sam trudna? – Zašto bismo inače vodili ljubav svake noći u protekle dve

nedelje ako ne zato da bi zatrudnela? – Nemarno je slegnuo ramenima. – Sklopili smo brak da bismo stvorili porodicu. To je fantastična vest. Zaista sam, zaista zadovoljan, tesoro. Ti si pametna devojka.

Blenula je u njega u neverici dok su joj njegove reči odzvanjale u glavi. Sećanje na neumorni i beskrajni seks iznenada joj prolete kroz glavu. – Ove poslednje dve nedelje... – Gotovo je izdade glas jer je u mislima počeo da se oblikuje grozni, alternativni scenario o kojem prethodno nije ni razmišljala. – Trudio si se da ostanem u drugom stanju?

– Naravno. – Njegovo lako mrštenje pokaza joj da je njeno pitanje smatrao izlišnim. – Šta drugo?

Šta drugo? Požele da ga upita za strast i želju, ali nije mogla da progovori. Umesto toga, u mislima je premetala informaciju koju je upravo dobila? – R-rekao si da mi je telo savršeno.

– I jeste savršeno. Kako možeš da sumnjaš u to? – On se malo

W & N

odmaknu od nje i zagleda se u njene pune grudi pa onda još niže, u obline njenih bedara. – Stalno ti to ponavljam. Telo ti je kao stvoreno za materinstvo. Kukovi su ti savršeno oblikovani... stvoreni za rađanje.

Stvoreni za rađanje? On misli da joj je telo savršeno zato stoje kao stvoreno za rađanje? A ne zato što je seksi i neodoljivo?

Krhki izdanci njenog samopouzdanja raspršiše se i na trenutak se tako zaprepastila da nije mogla da misli, a kamoli da kaže nešto.

– Moram da sednem – promrmlja slabašno, a on je odmah obgrli i odvede je do mekane kožne sofe u uglu kancelarije.

– Naravno. – Glas mu je bio ljubazan i brižan. – Treba mnogo da se odmaraš, a ja imam mnogo razumevanja za to. Odsad te neću uznemiravati noću. Možeš da spavaš.

To je poslednje što je želela ili očekivala da čuje i samo se stropoštala na sofu jer su joj noge klecale kao da će je izdati. Usta su joj se odjednom osušila pa je morala da lizne usne pre nego što je uspela da izgovori ono što je morala da kaže. – Ti, znači, nisi dolazio u krevet svake noći zato što me smatraš privlačnom već zato što si želeo da imamo bebu? – Blago ošamućena, promrmljala je to više za sebe, kao da će lakše shvatiti smisao ako naglas izgovori istinu. – Tebi se u stvari ne sviđa moje telo?

– Koliko puta moram to da ti kažem? Mislim da ti je telo savršeno.

– S-savršeno za rađanje naslednika – promuca ona, osećajući kako je obuzima gnev. – To nije isto što i privlačno.

– Da mi se ne sviđaš – rekao je otežući reči – ne bih vodio ljubav s tobom svaku noć po četiri puta.

Pet puta za noć, pomisli ona, ali bila je previše smetena da bi ga ispravila. – I nije ti palo na pamet da razgovaraš sa mnom o tome?

– Šta tu ima da se razgovara? – On se namršti. – Trudnoća je prirodna posledica bračnog seksa.

Bračnog seksa? – Možda je tako bilo u srednjem veku – reče ona svesna da je povisila glas, ali nije se obazirala na to – ali danas nije tako. Danas žene rade i planiraju porodicu sa svojim

W & N

partnerom. Oboje odlučuju kad će imati decu i koliko će ih imati. – Pa tako smo i mi učinili. – On nemarno slegnu ramenima. –

Pošto ti ne radiš, a nemamo finansijskih problema, rekao bih da ćemo imati mnogo dece i to što pre.

– O, je 1’ tako? – Ona gnevno sevnu pogledom. – Šta misliš, da li ja želim da kažem nešto u vezi s tim?

Nestrpljivo je pogleda. – Ne postoji nijedan razlog zbog kojeg ne bismo imali onoliko dece koliko je moguće i to što pre. Mlada si i zdrava i kao stvorena da budiš majka. Zašto bismo čekali?

I dalje pokušavajući da se pomiri s činjenicom da njegova opsesija njenim telom nema nikakve veze s požudom već isključivo s njegovom željom da dobije dete, Česi s mukom proguta pljuvačku i pokuša da prozbori kroz stisnuto grlo. – Imaš li ti predstavu o tome kako se ja sad osećam? Da li uopšte možeš da zamisliš?

– Blagosloveno? – Očigledno svestan da se suočava s problemom čiji mu smisao izmiče, Roko odjednom postade oprezniji. – Hiljade žena bi bile spremne da ubiju da bi se našle na tvom mestu.

– Kao što bi hiljade žena bile spremne da te ubiju kad bi ih doveo u ovakav položaj – promrmlja Česi kroz stisnute zube i zari nokte u dlanove pokušavajući da se savlada. – Da sam nasilna, ti bi već ležao mrtav ovde pored mojih nogu.

– Siguran sam da su u pitanju samo tvoji hormoni – reče Roko predusretljivo, a Česi ustade tako kivna da je bila spremna da ga udari i da snosi sve posledice tog postupka.

– Ti baš ne shvataš, zar ne? Ti jednostavno ne znaš šta se dešava u mojoj glavi?

– Nema takvog optimiste koji bi mogao da tvrdi da zna šta se dešava u ženskoj glavi – posebno kad je reč o trudnoj ženi – uveravao ju je Roko karakteristično otežući reči. – A ja ne verujem da vredi trošiti vreme na beznačajne razgovore. Ne moramo da se razumemo da bismo bili u braku.

– Ipak, to bi bio početak, zar ne? – upita Česi i dalje ga nezadovoljno gledajući. On ne samo da ništa ne zna o njoj, nego

W & N

ga izgleda i ne zanima da je upozna. Očigledno smatra da ona treba samo da rađa decu, da je to opis njenog radnog mesta.

– Da li ti je ikad palo na pamet da ja imam planove koji ne uključuju rađanje dece?

Zažmirio je. – O kakvim planovima govoriš? – Želim da putujem, da živim u skladu sa svojim potrebama –

želim da radim, Roko. – Eto. Izgovorila je to i osetila da joj srce tako divlje tuče da je pomislila da će se onesvestiti. – Želim da radim.

Pogled mu je odjednom postao veoma hladan. – Zašto želiš da radiš kad imaš više novca nego što ti je potrebno?

– Nije reč o novcu, već o samopoštovanju i zadovoljstvu... reč je o želji da budem kao i svi drugi... – I želela je da se bavi umetnošću. Ali to nije izgovorila jer ju je sprečila strogost u njegovom pogledu. – Pokušavam da ti objasnim.

– Šta da mi objasniš? Da moja žena ne želi decu? – Nisam rekla da ih ne želim – reče ona brzo. – Jednostavno

ih još ne želim. Bila sam ubeđena da ćemo razgovarati o tome. Zar ti nije palo na pamet da postoji nešto što želim da uradim pre toga?

– A zašto bi mi tako nešto palo na pamet? Nisam koristio sredstva za sprečavanje začeća, a ti se uopšte nisi bunila – otezao je, gledajući je prodorno. – Veoma si bleda i očigledno uzrujana. Potrebno ti je više sna. Umorna si. Narediću da dovedu lekara danas po podne da bi te pregledao i prestaću da ti dosađujem noću.

Uopšte je nije slušao. – Hoćeš da kažeš da, pošto si zasejao seme, više ne moraš da trošiš energiju na pokušaje da me oplodiš? – upita Česi ukočeno, zatečena činjenicom da nisu koristili sredstva protiv začeća. – Pa žao mi je što ću te razočarati, ali nema svrhe da traćimo vreme lekaru. Nisam trudna. I nije reč o hormonima, Roko. Jednostavno sam zaista, zaista ljuta.

On se ukoči. – Nisi trudna? – Nisam trudna. – Ponovila je to vrlo polako kako ne bi bilo

nesporazuma. – Ne nosim tvoju bebu pa ako ti je to jedini cilj, čeka te još ozbiljnog rada. Možda bi trebalo da odradiš to šest puta za noć kako bi bio siguran?

W & N

Hladno ju je pogledao. – Poremetila si mi radni dan samo da bi mi rekla da nisi trudna?

– Ne, nisam ti poremetila radni dan da bih ti rekla da nisam trudna! Ta tema mi uopšte nije pala na pamet dok je ti nisi pomenuo! Nisam došla da ti išta kažem. Samo sam želela... – Zastala je jer ju je umesto gneva i nezadovoljstva obuzela potištenost. Kako da mu prizna da je želela da provedu malo više vremena zajedno kad njega to očigledno ne zanima? Poželela je da se ustremi na njega i da ga povredi zato što je tako neverovatno bezosećajan.

Jasno je da on uopšte ne mari za nju, u šta je isprva verovala, i poželela je da propadne u zemlju od poniženja i gađenja prema samoj sebi.

Opet se prevarila. Predala se Rokovom fatalnom šarmu; zbog njega je napravila

budalu od sebe isto kao što su to učinile i desetine žena pre nje. Poverovala je da je on nešto što nije. Verovala je da mu je stalo

do nje. Onog časa kad ju je zagrlio, doživela je to kao ljubav i romansu, a on je mislio samo na seks i na decu.

Glupača, glupača, glupača. Odlučna da napusti prostoriju pre nego što se osramoti pred

njim, Česi ustade. – Ovo je besmislen razgovor. Moram da idem – promrmljala je. – Svakako ću te videti kasnije na još jednoj seansi pravljenja bebe.

– Ne priliči ti sarkazam – reče joj on, uhvati je za rame i okrenu je prema sebi kako bi je pogledao u lice.

– Nećeš otići sve dok ne dođemo do zadovoljavajućeg zaključka.

– Ovo nije poslovni dogovor, Roko! A „zadovoljavajući zaključak” za tebe znači samo sprovođenje sopstvene volje. Gaziš svakog ko ti se ispreči na putu, ali to ti neće uspeti sa mnom! – Ustreptalog srca, prkosno je isturila bradu. – Ja sam ti žena, što znači da bi trebalo da budemo tim. Neću ti dozvoliti da me zlostavljaš. – To je obećala sebi i nameravala je da se drži tog obećanja.

Roko je zurio u nju s nevericom. – Ja te ne zlostavljam –

W & N

naglasio je. – A mi jesmo tim. – Kako možemo da budemo tim kad nikad ne razgovaramo?

– Oh bestraga! Mogla bi baš i da mu kaže istinu. Oči su je pekle od suza, ali ipak je ponovo isturila bradu i pogledala ga u oči. – Zato sam i došla ovamo. Želela sam da oplemenim naš isključivo fizički odnos. Da li si svestan da smo u protekle dve nedelje jedva izmenili poneku reč? Želela sam da zajedno provodimo vreme, što nikad ne činimo – i upravo sam otkrila zašto. Tebe razgovor ne zanima. U stvari, očigledno te ni ja ne zanimam. Kažeš da ti je potrebna žena, ali kad si proveo sa mnom makar jedan minut?

– Kratko i neveselo se osmehnula. – Ja samo treba da ti rodim sina. Samo želiš da zatrudnim – što objašnjava činjenicu da ne mogu da te vidim preko dana i tvoj redovan trud da stekneš titulu superpastuva.

Roko je izgledao kao čovek koji pokušava da održi ravnotežu na klizavom zemljištu. Počešao se po potiljku. – Donekle je istinito to što govoriš, ali izvrćeš činjenice da bi situaciju prikazala ružnijom. Vidim da si uzrujana...

– Zaista? I to možeš da zaključiš samo na osnovu pogleda? – Česi ljutito zabaci glavu i tamna kosa rasu joj se po leđima. – Onda si daleko osetljiviji nego što izgledaš. – Kivno se okrenula nameravajući da odmaršira iz prostorije, ali on je ponovo uhvati za ruku i okrenu je tako da je morala da ga gleda.

– Vidim te kao savršenu majku moje dece – zareža on, a tamne oči mu blesnuše otkrivajući jed i nezadovoljstvo. – Ima li većeg komplimenta za ženu od toga?

– Oh čekaj da razmislim... – Potisnula je suze koje su pretile da joj grunu na oči. – Neodoljiva, zanimljiva, nadahnjujuča... sve bi to bili veći komplimenti.

– Ja nisam saglasan s tim. – Dozvoli mi da te nešto pitam, Roko – i želim da mi iskreno

odgovoriš. Jesi li me ikad pogledao i poželeo da pocepaš odeću s mene i uzmeš me istog trenutka, tu gde smo se zatekli, zato što ne možeš da se savladaš?

– Kakvo ti je to pitanje? – Savršeno razumno. Odgovori mi, Roko. – Glas joj je bio

W & N

promukao i koraknula je ka njemu. – Smatraš li da sam seksi. – Ovo nije razgovor kakav bi trebalo da vodim sa svojom

ženom. – Ponovo ju je ledeno pogledao i ona se okrenu, toliko malaksala od osećaja poraza da je poželela da legne na pod i da zajeca.

– Zaboravi da sam te išta pitala, Roko – grcala je. – Šteta što ovaj razgovor nismo obavili ranije – jer mi je sad

savršeno jasno da nas dvoje želimo sasvim različite stvari od braka. Ostaviću te da radiš. Jasno je da je to jedino što te zanima.

5.

Ona njemu ništa ne znači. Ništa. Česi je natrpala odeću u torbu, toliko plačući da ju je glava

bolela a lice joj se nadulo. Sasvim joj odgovara što Roko ne želi da ima seksi ženu,

pomisli kad je zgrabila još jednu papirnu maramicu da bi istresla nos, jer sad ne izgleda nimalo seksi.

Najgore je što mu uopšte nije važno kako će mu žena izgledati. Jasno je da može da liči i na tanker za naftu i da bi njemu bilo sasvim svejedno pod uslovom da mu rodi sina.

Zavaravala je sebe da je on smatra neodoljivom, dok je on smatrao da joj je telo savršeno za rađanje dece, a ne za greh i zavođenje! On samo žudi za decom, a iz nekog razloga je odabrao upravo nju da bi ostvario tu nameru. Gledao ju je kao ženu i majku, a ne kao na raskošnu seksi sirenu.

Osećala se potpuno prazno. Zamišljena, prestala je da se pakuje, skinula je bezobličnu

haljinu i naga stala pred ogledalo. Šta on vidi kad je pogleda? Bujne grudi. Kukove kao stvorene za rađanje dece. Brišući suze s obraza, okrenula se da se pogleda iz profila.

Odabrao ju je kao ženu sposobnu da rađa i uvećava porodicu, a ne partnerku koju bi mogao da voli, pazi i da uživa s njom. S kojom bi sve mogao da deli.

W & N

Ipak, zašto je njegovo ponašanje tako iznenađuje? Zašto? On je Sicilijanac i oduvek je znala da su oni takvi. Zar to nije jedini razlog zbog kojeg je pobegla? Kako je to mogla da zaboravi? Suze su joj lile niz obraze kad je ponovo obukla haljinu i sela

na ivicu kreveta, prisiljavajući se da se suoči s bolnom istinom. On je ne voli i nikad je neće voleti. Za njega se njihova veza svodi samo na rađanje dece.

Stvaranje velike, bučne sicilijanske porodice pune krupnih, debelih sinova vaspitanih da nastave tradiciju mačo muškaraca.

Snažno je istresla nos i uplašeno se trgla kad se vrata naglo otvoriše i Roko banu u sobu. Pramenovi sjajne tamne kose padali su mu na preplanulo lice, a tamne oči plamtele vulkanskim besom.

– Odlazi... – reče mu i okrenu glavu kako bi prikrila podbulo lice. Nije želela da mu pruži zadovoljstvo da je vidi uplakanu. – Nemam više ništa da ti kažem.

– A ipak si došla u moju kancelariju da bismo razgovarali, zar ne? – Zalupio je vrata za sobom i ogromna spavaća soba odjednom je postala klaustrofobična.

– Samo me ostavi na miru – promrmljala je, povlačeći se, zatim je sela na krevet i privukla kolena uz bradu. – Ne volim te. Volela bih da se nikad nisam vratila na Siciliju.

– Našao bih te ja. – Osetila je kako se krevet ugnuo kad je seo pored nje. – Ako naš brak treba da uspe, moraš prestati da bežiš.

– Prestaću da bežim kad mi ne budeš pružio razlog za bežanje! – Podigla je glavu i besno ga pogledala, iznenada sasvim ravnodušna prema svom izgledu. – Hoćeš li da znaš zašto sam otišla one noći posle našeg venčanja? Zato što sam odjednom shvatila da si isti kao moj otac.

Bes u njegovim očima smenili su oprez i nedoumica. – Frančeska...

– Sve su one pričale samo o tebi... jesi li znao to? – Ponovo je istresla nos u maramicu i obrisala oči bridom

dlana. – Stajala sam tamo u glupavoj venčanici, misleći da sam najsrećnija devojka na svetu i slušala ih kako pričaju. Cela grupa

W & N

njih. – Ko? – To bi ti trebalo da znaš! Očigledno si spavao sa svima

njima – promrmlja ona i pokri lice rukama prisećajući se tih razgovora. – Pričale su o meni. Govorile su da si se oženio mnome zato što sam krotka i popustljiva i da je to ono što ti tražiš od žene. Mislim da su doslovno govorile: „Ne postoji savremena razumna žena koja bi se udala za Roka bez obzira na to koliko je bogat i zgodan.“

– Očigledno je da su bile ljubomorne jer nisu dobile tu priliku – blago reče Roko, sklanjajući joj ruke s lica. – Pogledaj me, Česi!

– Govorile su da Lorna nema zašto da brine jer ćeš ti nastaviti da je viđaš i posle našeg venčanja.

– Pokušavale su da te povrede – prošaputa Roko, ali Česi zavrte glavom.

– Nisu ni znale da sam tu. – Česi baci mokru maramicu i izvuče novu iz paketića. – A ja sam onda odlučila da te nađem i da razgovaram s tobom o tome.

Roko se ukočio i pustio joj ruke. – Pa zašto nisi učinila to? – Jesam! Ali ti si bio na terasi, smejao si se s Lornom i ljubio

je. – Poznajem je vrlo dugo. Česi pokri uši rukama. – Ne želim da znam. Zaista, zaista ne

želim da znam. Samo želim da pristaneš na razvod. – Ne budi smešna. Lorna i ja nismo imali vezu kakvu ti

zamišljaš. A one žene su jednostavno bile pakosne. Ona spusti ruke i pogleda ga. – Gledala sam kako se isto to

događa mojoj majci – prošaputala je, a on stisnu usne. – Šta se događalo tvojoj majci? – Posmatrala sam kako joj moj otac lagano lomi srce, a onda i

duh. Bila mu je žena, a ništa nije delila s njim. Nije bilo romantičnih gestova, nije bilo pažnje. Ničega.

– Znači, tvoja majka te je ohrabrila da pobegneš one noći, zar ne?

Česi klimnu glavom. Čemu lagati? – Želela je da uradim ono

W & N

što ona nikad nije imala hrabrosti da učini. Da ima sopstveni život. Dala mi je novac da bih mogla da počnem od nečeg. Daleko od moga oca.

– A Karlo? Znam da nisi spavala s njim, ali da li ste bili bliski?

Česi je oklevala. – On je bio baštovan u očevoj kući – priznala je na kraju. – Gotovo da ga nisam ni poznavala, ali on se spremao da otputuje u Rim, gde je našao posao, a majka mu je platila da me preveze do feribota.

– Ostavio te je na feribotu? Zar je to sve? – Jeste. Kad smo pristali, on se jednostavno odvezao. I više

ga nisam videla. Zavladala je duga tišina dok je Roko razmišljao o toj novoj

činjenici. Onda je ustao i ukočenih ramena ushodao se po sobi. – Mislio sam da si bila u vezi s njim.

– Nisam. Pre te noći razmenili smo svega nekoliko reči. – Zašto se i dalje bavi Karlom? Česi se neveselo nasmeja, proučavajući njegovo napeto telo. Zato što je smatra svojim vlasništvom, a jedino mu je važno da niko ne dira njegovo vlasništvo. Kako je mogla poverovati da je Roko iskreno voli? Istina je da je mlađi od njenog oca ali nije daleko odmakao od njega u pogledu shvatanja i ponašanja. – Tvoj problem je što živiš u pogrešno doba. Tvoje ponašanje je savršeno prikladno za kameno doba i za život u pećini gde bi te voljena žena čekala pored vatre i pozdravljala te pošto očistiš oružje nakon celodnevnog lova.

On se okrenu i izvi obrvu. – A šta ima loše u tome? Gledala ga je s nevericom. – Jesi li ti ikad čuo za evoluciju?

Čovek je napredovao, Roko. – Zbog čega ti sad živiš u vili, a ne u pećini – reče on i

napravi krug rukom, naglašavajući te reči. – Imaš divan dom. On jednostavno ne shvata. Suze joj ponovo navreše na oči i ona

pokri lice rukama. – Samo izađi, Roko. – Osetila je kako se krevet blago ugnuo kad je opet seo pored nje.

– Šta god da misliš o meni, ne volim da te vidim ovako uzrujanu – reče joj i pomeri joj ruke s lica prisiljavajući je da ga

W & N

pogleda. – Jasno mi je da je u pitanju veliki nesporazum, ali možemo to da rešimo.

– Mi smo potpuno različiti – reče Česi stisnutog grla i pruži ruku da uzme još jednu maramicu. – Ne vidim kako bismo to ikad mogli da rešimo.

– Dobro je što smo različiti – požuri Roko da je uveri i krajevi usana izviše mu se u blag osmeh dok joj je palcem brisao suzu s obraza. – Da smo isti, stalno bismo se svađali.

Česi šmrcnu. – Svađamo se. – Ne, ne svađamo se. Samo nam se blago razlikuju mišljenja

– reče on i nehajno odmahnu rukom. – Šta god ti mislila, ja želim da naš brak uspe.

– Naš brak nikad neće uspeti. – Hoće – reče on, a ona oseti kako joj nervi trepere od

njegovog promuklog glasa, ali brzo potisnu taj osećaj. – Kako? – upita ga umornim glasom i poče da cepka papirnu

maramicu koju je držala u ruci. – Jednostavno te ne razumem, a jasno je da ne razumeš ni ti mene. A s obzirom na to da se sastajemo jedino da bismo produžili vrstu, to se nikad neće promeniti. Deca treba da budu sastavni deo odnosa, a ne jedini razlog za vezu. Naš brak nije onakav kao što sam očekivala. Nema romantike! Ništa ne delimo!

On odmeri gomilu knjiga naslaganih na stočiću pored njenog kreveta i prouči naslove. – Možda bi trebalo da se prisetiš da uspeh romantičnih romana leži u njihovoj sposobnosti da čitaoca prenesu u svet mašte.

– Svet mašte? Zašto bi dobra veza trebalo da postoji samo u mašti?

– Samo kažem da ne bi trebalo da se povodiš za onim što piše u romanima. Veza zasnovana na poštovanju i razumevanju daleko je uspešnija od veze zasnovane na fizičkoj privlačnosti. Imao sam takve veze i nikad nisu trajale dugo – uveravao ju je očigledno nesvestan kako te reči poražavajuće deluju na nju.

Nije znala šta ju je više uznemirilo – njegovo netaktično podsećanje na brojne prethodne veze, ili to što je uopšte ne smatra fizički poželjnom. Ona je želela da izazove u njemu strast i

W & N

požudu, da u tom smislu bude poželjna! – Imamo sasvim različite želje i očekivanja – reče mu otvoreno, a on nemarno slegnu ramenima kao da ono što je rekla ne predstavlja veliki problem.

– Onda ćemo se potruditi da razumemo jedno drugo. Tebi je očigledno potrebno više tradicionalnih romantičnih gestova, a ja sam siguran da ti to mogu pružiti – i zato možeš da raspakuješ svoju torbu. – Pogledao je na sat i ustao gipkim pokretom. – A sad moram da se vratim na posao. Očekujem poziv iz Tokija.

– Mislila sam da razgovaramo... – Razgovarali smo i shvatio sam poruku. Ne želiš da odmah

imamo decu. Uprkos svemu što misliš o meni, ja to razumem. Veoma si mlada. I zato ćemo sačekati. A ja ću biti mnogo romantičniji. Odspavaj malo. Sigurno si vrlo umorna.

Posle tog silnog rada na pravljenju bebe, pomisli Česi, ali se ugrize za usnu kako ne bi naglas izgovorila ono što je pomislila.

Konačno je shvatila da on ima sasvim jasne ideje o njenoj ulozi žene i majke, koje se nisu poklapale s njenim, ali kako da mu objasni da bi želela da je posmatra kao privlačnu ženu, kad on uopšte ne želi da ima takvu suprugu?

Zurila je u torbu koju je spakovala. Ipak je na kraju došao da razgovara s njom. To je početak,

zar ne? Zavalila se na jastuke iscrpljena snažnim emocijama i ležala

je i dalje kad je stigao buket cveća, egzotičan i besprekoran. Rokova domaćica Marija unela ga je u spavaću sobu,

ozarena, gledajući je s odobravanjem. – Prelep je, zar ne? Česi je samo zurila. Zaista jeste prelep. Sigurno ga je Roko

naručio čim se vratio u kancelariju. Iako je osećala podozrenje prema njihovom braku, bila je dirnuta.

– Ima li neke poruke? – Da li je Roko napisao nekoliko nežnih reči? Srce joj poskoči od iščekivanja, ali Marija odmahnu glavom.

– Nema poruke. – Domaćica je rasporedila cveće u vazu i stavila ga na sredinu stola. – Ovde baš lepo izgleda.

– Da. Jesi li sigurna da nema nikakvog pisamceta? Nikakve

W & N

poruke? – Ničeg ličnog? – Samo cveće mnogo govori – reče Marija sanjalački, a Česi

s naporom potisnu razočaranje. – Naravno, u pravu si. Drugi buket stigao je pola sata kasnije, a zatim je na svaki sat

vremena, do sumraka, stizao po jedan buket. U vreme kad je sama večerala na terasi, svaka ravna površina u spavaćoj sobi bila je pokrivena mirisnim cvećem.

– Dobro je što ne patim od polenske groznice – promrmlja Česi dok je prala zube u kupatilu, a potom se zavukla u krevet.

Bilo je jasno da se on trudi i morala je to da ceni. Iako bi sićušan deo nje više voleo da je dobila skroman buket i ceduljicu s nekoliko nažvrljanih promišljenih reči, drugi, mnogo veći deo nje, podsetio ju da je Roko škrt na rečima i da je cveće samo početak. Bar se trudi.

I ona će njemu pokazati da može da se potrudi. Raspakovaće torbu i noćas će mu zahvaliti. Propisno. Ovoga puta njihovo vođenje ljubavi nimalo neće ličiti na seks čiji je cilj pravljenje bebe.

Ležala je u krevetu teško dišući od iščekivanje da on ušeta u sobu.

Noćas će, mislila je, sve biti drugačije. Biće posebno. Prevrtala se u krevetu jer joj je tek probuđeno telo treperilo

od divnog iščekivanja.

6.

Telefon ju je probudio iz okrepljujućeg sna. – Kako ti se svidelo cveće? – Bio je to Roko, glas mu je bio

učtiv i vrlo samouveren. Pogledala je na sat i shvatila da je celu noć provela sama. On

nije došao u krevet. – Gde si bio prošle noći? – Pokušala je da se rasani i žustro je

protrljala oči. – Nisi došao u krevet.

W & N

– Pustio sam te da spavaš. Osetila je tup bol od razočaranja. – J-ja sam te očekivala.

Mislila sam da bismo mogli... – Zastala je, shvatajući da nema pojma kako da kaže mužu da je želela da vode ljubav. Nikad dotad nije flertovala s muškarcem, a kamoli zavodila nekog. Kako da ga navede da joj kaže da je privlačna? – Obično noći provodiš sa mnom – promrmljala je sramežljivo.

– Ti još ne želiš decu i ja to poštujem – spremno odgovori Roko. – Drago mi je što ćeš moći izvesno vreme da provedeš privikavajući se na bračni život. Naravno, kad budeš shvatila da si spremna, treba samo da mi kažeš i odmah ćemo zapaliti čaršave.

Svesna da ništa kao bes i nezadovoljstvo ne može tako brzo i potpuno da razbudi čoveka, Česi sede u krevetu. – Drugim rečima, ne želiš da spavaš sa mnom osim ako ne pravimo bebu.

– Frančeska... – Trebalo bi da imaš univerzitetsku diplomu iz odnosa sa

ženama, ali ti zapravo ne znaš ništa. Njenu strasnu izjavu dočeka napeta tišina. – Govoriš besmislice – zareža on. – Rekla si da ne želiš decu

i zato se držim podalje. Samo se trudim da budem pažljiv. Što u osnovi znači da ga ona ne privlači i da je ne želi. Ako

muškarac smatra ženu neodoljivom, sigurno neće biti u stanju da se drži podalje od nje, zar ne?

Česi pade nazad na jastuke previše obeshrabrena da bi se i dalje raspravljala.

– Cveće je divno – reče na kraju, uvidevši da bi bar trebalo da mu oda priznanje za lep gest. – Izgleda da nisi izostavio nijednu vrstu cveća.

– Odlično. Moja sekretarica je pitala koje ti je omiljeno cveće, a pošto ja to ne znam, odlučila je da je najsigurnije da naruči sve što postoji.

Česi zatvori oči, pitajući se da li je on uopšte svestan šta je upravo rekao. Njegova sekretarica. Čak ni to nije uradio lično. Gotovo je mogla da ga vidi kako premišlja i zaključuje da je slanje cveća romantičan gest. – Divno je.

– Zamolila me je da te pitam koje ti je omiljeno cveće kako

W & N

ubuduće ne bi grešila. – Otrovno velebilje – promrmlja Česi sebi u bradu. – Kako bih mogla da ga istucam i sipam ti ga u piće. – Mrmljaš. Ne razumem te. – Ruže – reče Česi hladno. Možda bi mogla da ga izbo de

trnjem. – Reći ću joj. Bar si se uverila u to da mogu da budem i

romantičan – reče on poslovnim tonom. – Narednih nekoliko dana moram lično da se posvetim nekim poslovima, i zato sam juče otputovao. Videćemo se kad se budem vratio.

– U redu. – Šta to menja na stvari, pomisli Česi tupo, kad se ionako ne viđaju.

– Mislim da bi trebalo da odeš u kupovinu. Samo se obrati Maksu, mom šefu obezbeđenja. On će sve organizovati. Slobodno troši moj novac.

Na šta?, požele da pita, ali se uzdrža. – Hvala. – Kad se vratim, opet ćemo razgovarati. – U redu. – Česi požele da vrisne da ne želi da troši njegov

novac niti da razgovara. Kakva je svrha razgovora kad su njih dvoje na potpuno različitim talasnim dužinama? Ona želi strast. Ona žudi za žestokim vatrenim seksom s muškarcem koji je toliko želi da ne može da se seti ni svog imena, a kamoli poslovnih obaveza.

Ali Roko očigledno smatra da ona nije vredna žestokog vatrenog seksa. On je ne smatra ljubavnicom, a reč romantika ne postoji u njegovom rečniku. Za njega je ona samo supruga.

Kako će ikad uspeti da promeni to? – Gde si, uostalom? – U Firenci. Nadam se da ću se vratiti za dva dana. Firenca? Česi oseti kako zavist ključa u njoj i potpuno je

obuzima pri pomisli na sve ono što je pročitala i videla u knjigama o tom gradu. – Srećniče! Volela bih da mogu da vidim Firencu – reče ona promuklim glasom. – Koliko dugo ćeš ostati tamo?

– Prekratko da bih mogao da obilazim grad. Drugi put, možda. Povešću te pa ćemo ići u kupovinu.

Zašto bi neko želeo da ide u Firencu da bi obilazio

W & N

prodavnice?, čudila se Česi. Ona samo želi da uživa u slikama i u arhitekturi.

Podsetila je sebe da je on zauzet i da ne može da izigrava turističkog vodiča i nije izrazila razočaranje.

– Jadan ti što moraš tako naporno da radiš. Bar se potrudio, rekla je u sebi kad je spustila slušalicu i

udobnije se namestila na jastucima. I očigledno misli na nju. Kad se bude vratio kući, smisliće kako da ga uveri da se zabava u spavaćoj sobi ne mora svesti isključivo na pravljenje beba.

Iznenada oseti glad pa đipi iz kreveta, ode da se istušira, potom se obuče i kroz prostranu vilu odšeta do velike kuhinje.

Unutra nije bilo nikog, ali je na stolu stajala šoljica dopola popijene kafe, a televizor u uglu je bio uključen, iako mu je ton bio sasvim prigušen.

Česi se maši za lonče za kafu i istog trena se sledi kad je ugledala Roka na ekranu. Očigledno su ga snimili dok je izlazio iz nekog noćnog kluba u Firenci. Grlio je seksi zgodnu plavušu u suknji tako kratkoj da joj je jedva pokrivala zadnjicu.

To nije bila Lorna. Što znači da Roko ima novu devojku. Ovo su vesti. Što znači da je prilog snimljen prethodne noći.

Kad je navodno bio u Firenci na poslovnom putovanju. Poslovno putovanje? Zurila je u plavušu. Kad joj je rekao da radi, poverovala mu je, međutim... Stropoštala se na najbližu stolicu boreći se za vazduh. Opet je

to učinila. Verovala je u njega. Poverovala je da mu je na njegov poseban način zaista stalo do njihovog braka. Posumnjala je u sopstveni sud o njemu. Ali cveće joj je poslala njegova sekretarica, a on uopšte nije naporno radio. Zabavljao se s drugom ženom... izuzetno seksi ženom... dok je ona, njegova supruga, sedela kod kuće i čekala ga da se vrati.

Kako je mogla da bude tako glupa? U kom trenutku je zaboravila da je Roko Sicilijanac? Kad je

pristao da odloži pravljenje dece, pretpostavila je da će se posvetiti poboljšanju njihovog odnosa. Umesto toga, očigledno ju je ostavio da se sama snalazi dok se on zabavlja. A kad bude

W & N

spremna da rađa decu, on će se vratiti i obaviće svoju biološku funkciju.

Ozlojeđeno je zaškrgutala zubima. Kad je nju izveo nekud? Kad je pokazao želju da s njom

provede neko vreme? Jasno je da kad poželi da se zabavi i uživa, bira drugu ženu.

Isti je kao njen otac. Njen otac se oženio njenom majkom, a onda je ceo život

proveo spavajući s drugim ženama. Brak je za njega predstavljao poštovanja vredan, društvenoodgovoran način za donošenje dece na svet, a za sebe je prigrabio uživanje sa strane. I Roko je takav.

Žena. Ljubavnica. Dve odvojene uloge sa sasvim različitim zadacima. Njen posao je da sedi kod kuće s dobrim kukovima, savršenim za rađanje, i da vaspitava i hrani njihovu decu. Ljubavnica mu služi za seks iz čistog zadovoljstva i za razne provode.

Uvek će biti tako osim ako ga ne navede da promeni način života.

Česi pogleda svoje telo i pokuša da ga sagleda njegovim očima. Bezoblična suknja. Bezoblični gornji deo. Možda nije samo on kriv što je ne vidi kao seksi sirenu. Ako želi da je Roko gleda kao seksi ženu, onda pre svega mora pokušati i da izgleda seksi. Ako želi da je on gleda drugačijim očima, moraće da izgleda kao žena koju bi izabrao za zabavljanje... a ona sad svakako ne izgleda tako.

Setila se devojke koju je videla pored Roka na televiziji, i zamislila se nad njenom odećom. Kratka suknja, visoke potpetice, izrez na grudima koji mnogo otkriva. Kosa raspuštena i seksi neuredna. Jedino čega Česi ne treba da se stidi jeste njena visina. Bez obzira na visinu potpetica... Roko će sa svojim zadivljujućim stasom uvek biti viši od nje.

I dalje omamljena, ustala je i pošla nazad kroz vilu. – Je li sve u redu, signora? – upita je Maks, šef obezbeđenja

vile i zabrinuto je odmeri. – Veoma ste bledi. Hoćete li da vam donesem čašu vode?

Česi mu zamalo nije poverila da joj nije potrebna čaša vode

W & N

već nova odeća, ali se uzdržala i brzo razmislila. – Roko mi je rekao da ćete mi organizovati odlazak u kupovinu pre mog putovanja u Firencu.

– Zar ćete mu se pridružiti u Firenci, signora? – Tačno na vreme za noćni provod – reče mu Česi s

osmehom. – Pretpostavljam da ćete vi sve organizovati. Trebalo bi da se nađemo u njegovom omiljenom noćnom klubu. Zove se... zove se... – Izgovorila je to kao da joj je ime navrh jezika, ali ne može da ga se seti, i Maks joj spremno izađe u susret.

– Tako je. – Široko se osmehnu. – To je taj. Savršeno. – Želite li da vam organizujem let avionom do Firence,

signora? – Svakako, Makse – reče mu ona i zahvalno mu se osmehnu

– ali znate šta? Moraćemo da obiđemo neke vrlo skupe radnje. Verovali ili ne, nemam ništa prigodno da obučem.

– Obaviću sve što je potrebno. – I Makse... – Česi liznu suve usne, trudeći se da deluje

nemarno. – Znate li nekog zaista dobrog frizera? – Naravno – reče on, klimnu glavom kao da ga to pitanje

nimalo nije iznenadilo. – Srediću i to. Pokušavajući da ne misli na to da je Maks slične poslove

obavljao i za druge žene, Česi mu se osmehnu. – Hvala vam. – Potisnula je iznenadnu želju da ga presliša o tome kakve žene njen suprug posebno voli.

– Poslaću nekog da vam spakuje stvari, signora. Česi zausti da potvrdi, ali se predomisli. – Nema potrebe,

Makse, poneću samo nove stvari – reče mu ona umiljato, iznenada se prisetivši Rokove izjave da može slobodno da troši njegovo ogromno bogatstvo.

Verovatno je to rekao misleći da ona ne ume da odabere ništa glamurozno.

Što je značilo da ga čeka veliko iznenađenje. Ne samo da će mu pokazati da ume da bude krajnje

glamurozna, već će ga naučiti da svaka žena može da igra mnogo uloga... uključujući i uloge supruge i ljubavnice.

W & N

* * *

– Jeste li sigurni da ova suknja nije prekratka? – Četiri sata kasnije Česi je proučavala svoj izgled u ogledalu iz svih uglova i osećala se užasno zbunjena i obnažena. Osećala se kao da na sebi nema ništa osim donjeg rublja. Da li žene zaista izlaze među svet ovako odevene? Doživela je veoma neugodnu viziju o svom hapšenju zbog nepristojnosti i Rokovo odbijanje da plati kauciju za nju jer ne može da je prepozna.

– Vi imate noge kakve mnoge žene priželjkuju, signora. Zašto biste ih onda krili? – Modiskinja joj je malo namestila odeću a onda se odmakla i zažmirila procenjujući konačan rezultat. – Nema mnogo žena koje mogu da nose takvu suknju, ali vi ste svakako jedna od njih. A taj gornji deo vam savršeno stoji. U njemu izgledate neverovatno glamurozno.

Glamurozno? Da li ona stvarno izgleda glamurozno? Sumnjičava, Česi je krivila glavu s jedne na drugu stranu, proučavala je svetlucavi srebrnasti materijal skrojen tako da izlaže pogledu izazovni deo grudi. – Moj otac bi se onesvestio na licu mesta kad bi mogao da me vidi u ovoj odeći...

– Svačiji otac bio pao u nesvest pred vašim izgledom u ovoj odeći – reče modiskinja i nestašan osmeh zaigra joj na licu kad je stavila nekoliko narukvica na Česin tanak ručni zglob. – Ta bluza nije napravljena za očeve. Smišljena je za ljubavnike, za seks i zavođenje.

Seks i zavođenje. Zar ona ne želi upravo to? Ovo je svakako odeća koju bi mogla da nosi neka Rokova

mršava devojka. Svesna te činjenice, postavila je pitanje koje ju je odavno vrebalo iz prikrajka podsvesti:

– Da nisam debela u ovome? – Debela? – Modiskinja se iskreno zapanji tim pitanjem, a

onda se lagano osmehnu. – E pa obline sigurno imate, ako ste na to mislili, ali niste debeli. Imate obline na svim mestima do kojih je muškarcima stvarno stalo. Budite pripravni na to da će vas

W & N

saletati sa svih strana kad budete ušli u noćni klub. Saletati? Česi se blago namršti. Ona ne želi da je saleću.

Samo želi da je Roko primeti. – E sad samo treba da se ošišam. – Nemojte ni slučajno da se šišate – žurno reče modiskinja. –

Samo je skratite. Dužina vam je fantastična. Treba je malo prorediti da bi delovala mekše.

Pošto nikad nije bila kod frizera, Česi pojma nije imala šta joj devojka govori pa se na kraju sasvim prepustila frizeru i ukrstila prste da razbije urok. On joj je predložio da joj regeneriše vlasi, a onda je odsečnim pokretima počeo da joj skraćuje pramenove sve dok joj kosa nije pala na lice i ramena poput zavodljivog zastora.

Zapanjena promenom, sve vreme se pogledajući u ogledalu, Česi je nepomično sedela dok joj je devojka iz salona lakirala nokte i šminkala je.

Ako Rokove ljubavnice provode ovoliko vremena doterujući se pred svaki izlazak s njim, pomislila je, onda uopšte ne čudi što nemaju vremena za ozbiljnu vezu ili za posao. Biti lepotica, nesumnjivo je zanimanje koje iziskuje puno radno vreme.

Konačno je izašla iz salona i sela u limuzinu koja ju je čekala ispred. Ipak, dok su se vozili kroz predgrađe Firence, Česi oseti kako je novopronađeno samopouzdanje napušta.

Bila je zadovoljna zavodljivom odećom, ali trebalo bi da nauči i da se ponaša zavodljivo, a nije bila sigurna da li je sposobna za to. Na primer, nije prestajala da navlači krajeve suknje preko butina i da proverava izrez, plašeći se da previše otkriva.

Trudeći se da povrati poljuljano samopouzdanje, podsetila se da izgleda dobro. U stvari, nije mogla da dočeka da vidi Rokovo lice kad bude shvatio da njegova žena izgleda kao seksi sirena. Upoređujući svoj sadašnji izgled s onim uobičajenim, došla je do neugodnog zaključka da je verovatno sama kriva što je Roko dosad o njoj mislio samo kao o budućoj majci svoje dece. Na kraju krajeva, jedva da mu je i pružila razlog da drugačije razmišlja, zar ne?

Međutim, to će se uskoro promeniti.

W & N

Kad je bude video, shvatiće da mu je supruga živahna, zdrava, seksi žena.

Ceo njihov odnos promeniće se nabolje. Uprkos tome, kad se automobil konačno zaustavio ispred

noćnog kluba u kojem će, kako ju je Maks uverio, Roko noćas biti, nervi je skoro izdadoše i gotovo da joj pripade muka.

Nadajući se da neće pasti i slomiti neku važnu kost dok bude hodala na visokim potpeticama, Česi pruži ruku da uzme tašnu. – Nemojte me čekati – reče vozaču izlazeći iz automobila. – Zadržaću se duže.

Stidljivo prođe pored čoveka koji je obezbeđivao ulaz i oprezno krenu niz mermerne stepenice koje su vodile u mrak noćnog kluba. Dole ju je sačekao kovitlac svetla i bučne muzike i ona na tren zastade zapanjena tom mahnitom atmosferom. Kad su joj se oči privikle na treperenje i blesak, ona primeti da je klub veoma prostran, da se na sredini nalazi podijum za igru okružen prostorom za sedenje i izuzetno modernim šankom od stakla i hromiranog metala.

Oduševljena energijom ljudi na podijumu za igru, Česi je s divljenjem i pomalo zavidljivo posmatrala devojke koje su dizale ruke i njihale kukovima otvoreno zavodeći svoje partnere. Pitajući se kako bi izgledalo kad bi se i sama tako slobodno ponašala, Česi je posmatrala žene, pokušavajući da otkrije kako uspevaju da igraju na tako visokim potpeticama.

– Da li biste voleli da im se pridružimo? Ne mogu da verujem da tako lepa devojka nema pratioca, ali sam više nego spreman da vam se stavim na raspolaganje – dopro je do nje pripit muški glas i ona se okrenu i ugleda pored sebe visokog zgodnog Italijana.

– Oh ne... nisam sama. – Shvativši da mu je pogled prikovan za njen izrez na grudima, jedva se uzdržala da se ne pokrije. – Došla sam s pratiocem.

– I on vas je ostavio samu? – upita je on i primaknu joj se bliže. – Je l’ on lud?

– Ja... On... – Česi odluta pogledom prema mnoštvu ljudi i preplavi je olakšanje kad je ugledala Roka kako se penje na podijum za igru. Olakšanje je odmah preraslo u mučno

W & N

razočaranje kad je videla da on drži za ruku veoma lepu plavušu. Je li to ista ona plavuša s kojom je bio prethodne noći? Česi zažmiri. Ista plavuša, drugačije odevena.

– Vidim ga. – Varnica ljutine ožive joj posrnulu hrabrost i ona stegnu tašnu pa ode do podijuma za igru, pope se i poče da se probija između igrača prema mestu na kojem je bio Roko s plavušom.

Nije je primetio sve dok mu se nije sasvim primakla; igrao je osmehujući se i toplo gledajući izazovne devojčine plave oči.

Potiskujući nagon da se jednostavno okrene, da pobegne i sakrije se, Česi duboko udahnu, pruži ruku i kucnu ga po ramenu. – Izvini. – Glas joj se jedva čuo od bučne muzike, ali on se odmah okrenu, ukoči se, i pogleda je bezizrazno i obeshrabrujuće dok je nije prepoznao.

– Frančeska? Uprkos glasnoj muzici, osetila je preneraženost i nevericu u njegovom glasu. – Šta ti radiš ovde?

Očekivala je zbunjen zadivljen pogled, a kad je u njegovim očima primetila nešto sasvim drugo, Česi oseti kako gubi hrabrost. – Nedostajao si mi.

Na trenutak joj ništa nije odgovorio i ona primeti kako je duboko udahnuo vazduh i dobro je odmerio od glave do pete. Pogled mu se najpre zaustavi na njenoj divnoj svilenkastoj sveže skraćenoj kosi, pre nego što joj se lagano pustio na gola ramena, na upadljivi izrez na grudima i na dugačke noge u svilenim čarapama. Preneraženost u njegovim očima pretvori se u nevericu, a onda u besno neodobravanje.

Povratio je moć govora tek kad je spazio njene visoke potpetice.

– Šta si to uradila od sebe? To pitanje je očekivala. Jedva da je mogla da ga čuje od

gromoglasne muzike, ali je po gnevnom izrazu u njegovim očima shvatila da uopšte nije zadovoljan njenim izgledom. Samopouzdanje joj iznenada dramatično potonu.

Koji deo njene odeće nije kako treba? Krišom je pogledala preko njegovog ramena i utvrdila da je

njegova večerašnja pratilja slično odevena, mada je morala

W & N

priznati da njoj ta odeća drugačije stoji, sigurno stoga što ta devojka ima ravne grudi i uske kukove.

Česi se ugrize za usnu. Odeću je promenila, ali nije mogla da promeni svoje obline.

– Roko... – reče devojka iza njega jer joj je očigledno zasmetala rivalka koja je odvukla njegovu pažnju, a onda ga dugačkim prstima sa savršeno lakiranim noktima uhvati za ruku, ali on nestrpljivo izmaknu ruku pogleda i dalje prikovanog za Česi.

– Ovo nije mesto za tebe. – Zašto nije? – uzvrati ona i izazivački ga pogleda, a varnica

ljutnje u njenim očima trebalo je da prikrije uskomešalost koju je osećala u stomaku.

Spremao se da joj odgovori, ali kad je ugledao nešto preko njenog levog ramena, lice mu se sasvim smrklo. Pitajući se šta je to moglo da izazove tako kivnu reakciju, Česi se osvrnu i ugleda iza sebe muškarca koji ju je prethodno bio oslovio. Ne obraćajući pažnju na Roka, zavodnički joj se osmehnu.

– Kako bi bilo da nas dvoje zaigramo. Izgleda da vaš pratilac već ima pune ruke pa bih ja mogao da uskočim.

Ona zausti da odbije, ali se predomisli. Stajala je nasred podijuma za igru i pravila budalu od sebe zbog čoveka kojem uopšte nije stalo do nje. Ako zapleše s nekim, to će joj bar pomoći da povrati dostojanstvo.

– Što da ne? Čovek pruži ruku prema njoj, ali Česi oseti kako je Roko

snažno stiska za rame i vuče je prema svom čvrstom mišićavom telu.

– Ona ne igra – reče ledenim glasom. – I ona je ovde sa mnom.

Plavuša dobaci Česi zlovoljan pogled i odmaršira s podijuma za igru, ali Roko je delovao sasvim ravnodušan zbog tog gubitka. Umesto da pođe za njom, on pusti Česi i skinu sako ne odvajajući pogled s njenog divno našminkanog lica. – Obuci ovo. Odmah.

– Ne pada mi na pamet. Nije u skladu s onim što imam na sebi i sakriće moju novu odeću. – Česi se blago izmaknu i sako

W & N

pade na pod. – To i jeste moja namera – reče joj Roko kroz stisnute zube

pa se sagnu ga podigne sako. – Želim da te pokrijem. Praviš predstavu.

– A šta je s devojkom s kojom si bio? Zar ona nije pravila predstavu?

– Ona mi nije žena. – Hvala što si me podsetio na to – hladno reče Česi, a Rokove

oči potamneše od nagomilane srdžbe. – Neću da raspravljam o tome s tobom ovde. Odlazimo. – Odlazimo? – ponovi Česi i odmaknu se od njega. – Ja ne

odlazim. Tek sam stigla, a još nisi ni igrao sa mnom! – Ne igram s tobom kad si tako odevena. Dovoljno pažnje

privlačiš i dok stojiš. – Šta ti znači to „tako odevena“? Ti voliš da tvoje žene ovako

izgledaju, Roko. Izgledam isto kao tvoja devojka... osim što imam više oblina na određenim delovima tela, a na to ne mogu da utičem. – Zahvaljujući smešno visokim potpeticama, mogla je gotovo da ga gleda pravo u oči. – Ne razumem šta nije u redu.

Mišić mu se tržnu na čvrstoj preplanuloj bradi i tamne oči mu opasno zasvetlucaše. – Ne sviđa mi se kako izgledaš.

Nešto se slomilo u njoj. – E pa to ne mogu mnogo da promenim – promrmlja i pogleda prema muškarcu koji ju je pozvao da igraju. – Njemu nisam neprivlačna.

Roko stisnu vilicu i preteče je pogleda. – Možeš reći da sam staromodan – zareža on – ali ne želim da moja žena bude predmet požude drugih muškaraca.

– Pa čini se da me ti ne smatraš poželjnom i zato ne vidim u čemu je problem.

Nerazgovetno mrmljajući, on je uhvati za ruku i bukvalno je odvuče s podijuma za igru prema stepenicama.

Nespretno hodajući na visokim potpeticama, zamalo da izvrne gležanj i uhvati se za njegovu ruku da ne bi pala. – Uspori malo, hoćeš li? Ne mogu tako brzo da hodam u ovim cipelama – frknula je.

On joj dobaci pogled jasno joj stavljajući do znanja da mu je

W & N

uopšte nije žao. – Onda je možda trebalo da obuješ nešto udobnije.

– Šta bi za noćni klub moglo da bude pogodnije od ludih štikli?

– Trebalo je da obuješ nešto s ravnom petom. – Zašto bih to obula? Celog života sam nosila „nešto s

ravnom petom“, Roko – promrmlja ona pokušavajući da održi ravnotežu. – Poželela sam da bar jednom pogledam život iz drugog ugla. Ne razumem zašto tebi to smeta. Viši si od mene iako imam visoke potpetice. Opet je posrnula, a on jetko uzdahnu pa je uze u naručje i izađe iz kluba i ne osvrćući se na vratara.

Zaslepi ih sevanje bliceva i Roko tečno opsova i na engleskom i na italijanskom dok je išao prema limuzini koja je čekala pored pločnika. – Ta slika će sutra biti u svim novinama. Iznosim ženu iz noćnog kluba jer ne može da hoda. – Smestio ju je na zadnje sedište, seo pored nje i zalupio vrata zaklanjajući ih od pogleda spolja. – Ne zanima njih što ne umeš da hodaš na visokim potpeticama. Svi će pomisliti da si bila mrtva pijana.

– A zašto to tebi smeta? Nikad nisi mario za ono što svet priča. Tvoja reputacija to potvrđuje.

– Kompromitujuće slike zauvek ostaju, a ja ne želim da moj sin vidi slike majke koju iznose iz noćnog kluba.

Česi se zavali na sedište. – Tako znači, opet smo stigli do tvog sina? Zar ti nikad ne odustaješ?

– Očigledno govorim o budućnosti – reče on hladno a ona okrenu glavu da ga pogleda.

– Pa šta će onda tvoj sin reći kad bude video tvoje slike sa svim onim ženama? Hoće li pomisliti: Bravo, tata! Ili će pomisliti: Mama je tako glupa stoje ostala s tim kopiletom.

Roko oštro usrknu vazduh i pogleda je ledeno, prekorevajući je. – Prost rečnik ti ne priliči. Nije svojstven tvojoj prirodi.

– Otkud ti znaš šta je svojstveno mojoj prirodi? Nikad se nisi potrudio da otkriješ. Ti se samo igraš sa mnom pravljenja bebe i onda odlaziš. Moja ličnost, kao i sve ostalo što bi trebalo da čini našu vezu, malo te zanima.

Nastupila je duga tišina i ona iznenada oseti kako u

W & N

automobilu raste napetost. Gotovo je mogla da čuje pucketanje i siktanje njegovog gneva dok je zurio u nju. Plitko je disao kad mu je pogled pao na njen izrez na grudima.

Onda skrenu pogled i opet joj pruži sako. – Obuci ovo. I ovog puta se ne raspravljaj.

– Zašto bih ga obukla? Nismo više u noćnom klubu. Pogled mu se smračio brzinom oblaka koji zaklanja sunce. –

Ne želim da moj vozač i telohranitelj upoznaju intimne delove tvog tela. – Pogled mu je skliznuo na njene dugačke vitke noge i na trenutak je izgledalo kao da ne može da govori. Onda stisnu zube i pogleda u stranu. – Uopšte ne ličiš na udatu ženu dostojnu poštovanja.

Udata žena dostojna poštovanja? – E pa dok sam se oblačila za izlazak u noćni klub, očigledno

nisam ni želela da ličim na udatu ženu dostojnu poštovanja – odvrati ona trudeći se da joj glas ostane razložan i odmeren. – Da sam se obukla drugačije, izgledala bih kao da sam pala s Marsa tamo među svim onim devojkama. Nikad dosad nisam izgledala seksi i želela sam da izgledam seksi.

Prešao je dlanom preko lica jer mu je očigledno bilo teško da se usredsredi na razgovor. – Zašto bi ti želela da izgledaš seksi?

– Kakvo ti je to pitanje? Pa zato što želim da ti budem privlačna! Čak sam kupila i novo donje rublje... gledaj.

Ona nagonski zadignu suknju desetak centimetara, zadovoljna što je primetila nešto mračno i preteče u njegovim očima pre nego što je oštro usrknuo vazduh.

– Dio, šta to radiš? – Glas mu je bio prigušen, ali ga to nije sprečilo da se hitro nagne i pritiskom na dugme podigne pregradu između njih i vozača.

– Pokazujem ti svoje novo donje rublje. Pokušavam da izazovem bilo kakvu reakciju na to.

Pogledao ju je zažarenim očima. – Frančeska... Ako ne reaguje na odeću, možda će reagovati na donje rublje,

pomisli ona, rešena da ide do kraja. Nesvesno, čulnim pokretom se izmigoljila iz uske kratke suknje i otkrila crne čipkane gaćice i podvezice.

W & N

Preneraženo je zurio u nju a snažno telo mu se neprirodno ukočilo.

– Frančeska... ne možeš... – Zastao je, tiho opsovao i provukao prste kroz kosu. – Prestani s tim. Odmah moraš da prestaneš s tim.

– Da prestanem s čim? – Ponašajući se potpuno nagonski, ona skinu i gornji deo.

Roko je zurio u njene grudi koje su se podizale i spuštale u ritmu disanja, jedva se zadržavajući u providnom crnom grudnjaku. On promuklo promrmlja nešto na italijanskom, a onda pređe na engleski. – Ne možeš...

– Glas ga izdade i on se nakašlja. – Ne bih rekao da... Boreći se da sklopi razgovetnu rečenicu na kraju je odustao i stavio je sebi u krilo.

Silovito je pritisnuo usne uz njene a ona oseti kako je prožima snažno uzbuđenje. Grubo joj je provlačio prste kroz kosu, stezao joj glavu kako ne bi mogla da mu se izmakne i kako bi dopro do njenih usana. Poljubac je trajao sve dok joj se nije zavrtelo u glavi, telo joj zadrhtalo od želje. Napokon je sasvim zaboravila ko su i gde se nalaze. Ujedali su se, dahtali, uživali jedno u drugom, on joj onda pusti glavu i uhvati je za zadnjicu... čula ga je kako promuklo stenje od zadovoljstva pri dodiru tople ženske kože.

Željni zadovoljstva, potpuno su izgubili kontrolu, njegove ruke klizile su po njenom telu i usmeravale ga, nameštale ga prilagođavajući ga njegovom telu i ona oseti kako je posegnuo prstima za najintimnijim delom njenog tela. Njegov dodir je bio tako luđački dobar da nije mogla da zadrži jecaj uzbuđenja. Uzvrpoljila se na njegovim rukama, a usne su im i dalje bile spojene u žestokom poljupcu. Nasrtao je odozdo na njeno telo dok su raspamećivali jedno drugo.

Česi je zaboravila da su u automobilu. Potpuno se usredsredila na zahteve njihovih tela i iznenada oseti očajničku želju da bude zadovoljena. Gonjena silom koja joj dotle bila nepoznata, spustila je ruke niz njegovo telo i grozničavo mu otkopčavala šlic, osećajući čvrsto nabreknuće ispod tanke tkanine

W & N

njegovih pantalona. Jecajući je izgovarala njegovo ime pored samih njegovih

usana, a onda ga je konačno oslobodila i uvijajući kukovima sasvim mu se primakla.

Ne prestajući da je ljubi, Roko je lakim pokretom podignu i posadi na sebe. Onda snažnim rukama umiri njene raspomamljene kukove i zari se u nju žestokim nasrtajem, stenjući, terajući i nju da zaječi.

Nagonski se pomerala, kosa joj je pala preko lica, jezik joj je spremno prihvatio zavođenje njegovog, dok ih je mahnito, ritmično kretanje vodilo ka granicama svesti.

Kad su konačno istovremeno doživeli vrhunac, ona stenjući izgovori njegovo ime dok joj se telo grčilo oko njegovog uda koji je ritmično prodirao u nju.

I dalje je nije puštao, držao ju je za kukove i pritiskao usne svojima sve dok žestoko pulsiranje njegovog tela nije zgasnulo.

Konačno, ona podignu glavu i oboje udahnuše preko potreban vazduh.

– Roko... – Glas joj je podrhtavao od emocija izazvanih onim što su oboje doživeli i Česi pognu glavu i dotaknu usnama njegove, ovoga puta u nežnom poljupcu koji je naglašavao dubinu njihove prisnosti. Nije joj uzvratio. Žmurio je, guste tamne trepavice gotovo su mu dodirivale preplanule obraze, brada mu je bila osenčena maljama.

Konačno je uspeo da umiri disanje dovoljno da bi mogao da progovori. – Bio sam grub. – Glas mu je bio tih i veoma muževan. – Jesam li te povredio?

Ona oseti kako joj se u stomaku nešto uskomeša. – Nisi. – Blago je izgovarala reči – Bilo je neverovatno.

On načas sklopi oči. – Dio, prosto ne mogu da verujem da smo to uradili.

– Šta je tu loše? – Vodili smo ljubav na zadnjem sedištu mog automobila. –

Kao da je odjednom shvatio značenje tih reči, on je podignu i spusti je pored sebe na sedište. Brzim pokretima namestio je svoju odeću, a onda smrknuto pogleda Česi. – Obuci se.

W & N

– U braku smo, Roko! Šta je loše u tome što...? – Oblači se! Zašto je tako ljut? Nije mogao da joj odoli i to je svakako

dobro, zar ne? To znači da ima nade za njihov brak. To je značilo da smatra da je ona seksi... da nisu u braku samo da bi pravili decu.

– Neverovatno si čedan za čoveka koji ima tako zloglasnu reputaciju sa ženama. – Zbunjena, još iscrpljena od siline s kojom su vodili ljubav, Česi navuče suknju preko bedara, obuče gornji deo pa onda zatrese glavom da rastrese kosu. – Kako izgledam?

– Kao nečiji vrući zalogaj za krevet – zareža on i već je bila spremna da se osmehne zbog tog komplimenta kad primeti kako on ljutito seva pogledom. Jasno je da taj komentar nije bio kompliment.

– Upravo si izgubio kontrolu – istakla je drhtavim glasom i sklonila kosu s očiju. – I zato mi nemoj reći da ti se ne sviđa kako izgledam.

On duboko udahnu. – Ne sviđa mi se kako izgledaš. Sve zadovoljstvo i toplina kao da se izgubiše i bol razbi njen

krhki ego. – Ti si licemer, Roko. Sećaš li se devojke s kojom si igrao sinoć i večeras? Jesi li je pažljivije pogledao? Ona mi je bila nadahnuće za moju večerašnju odeću.

On skrenu pogled. – Ti je nisi videla do večeras, prema tome to ne može da bude istina.

– Videla sam vas dvoje jutros na vestima. Bio je to snimak od sinoć. Kratka suknja, dubok izrez na grudima, visoke potpetice. Pretpostavila sam da ti se sviđaju takve žene jer si očigledno uživao u njenom društvu.

Lepo lice mu se ukočilo kad se okrenuo da je pogleda. – Zar su objavili snimak na televiziji?

– Šta? Zar si zaboravio da i mi na Siciliji Imamo televizore? – Povisila je glas, osećajući da je povratila hrabrost. – Da li si mislio da će tvoja mala tajna biti bezbedna sve dok si na kopnu? Sudeći po načinu na koji si je grlio, izgleda da ti ni najmanje nije smetalo kako je obučena.

– Ona nije moja žena.

W & N

– Hvala ti što si naglasio nešto što je očigledno. – Nije mogla da prikrije bol u glasu i navukla je sako koji joj je stavio u krilo. Njeno zadovoljstvo novim izgledom odjednom iščili i ona se, drhteći, nasloni na seđištu.

On se namršti. – Je li ti hladno? Neko vreme je samo ćutke sedela. Onda okrenu glavu i

pogleda ga. – Ne, Roko. Nije mi hladno. Osećam se potpuno poniženo. Imaš li ti predstavu kako je to kad svog muža vidiš kako igra sa seksi devojkom a ne možeš da se nadmećeš s njom?

– Ti ne moraš ni s kim da se nadmećeš. Nosiš moj prsten na ruci. – Nestrpljivo odmahnu rukom kao da odbacuje njenu primedbu.

– E pa da li želiš nešto da znaš? – reče ona dok ju je knedla u grlu gušila. – Radije ne bih više nosila tvoj prsten. Kad bi mi dopustio da biram, radije bih ti bila ljubavnica nego žena. Ne želim da čamim na zabačenom mediteranskom ostrvu koliko god da je lepo. Hoću da izlazim i hoću da živim. Sasvim mi je jasno da bih živela daleko uzbudljivije kao tvoja ljubavnica nego kao tvoja žena.

– Pričaš besmislice. – Misliš? Razmisli o tome s mog stanovišta. Ljubavnica

izlazi da igra u noćnim klubovima i oblači se kako joj se svidi – reče ona stežući sako oko sebe. – Izvodiš je da se zabavlja i usuđujem se da kažem da i danju provodiš vreme s njom.

– Ja nemam ljubavnicu – zareža on. – Jedina žena s kojom sam spavao od našeg venčanja si ti. Imam, međutim, široki krug prijatelja, a većinu poznajem veoma dugo. I da, mi „izlazimo da se zabavljamo” ako se zadesim na pravom mestu u pravo vreme. To se zove učestvovanje u društvenom životu.

– E pa izvini što ne prepoznajem društveni život čak ni kad ga gledam! Problem je u tome što tu vrstu života nikad nisam iskusila. Znam samo da je to zabavno!

Dugo se zagledao u nju. – I ti možeš da se zabavljaš – reče naposletku, očigledno tražeći priliku da se pomire. – Je li u pitanju novac? Nikad nismo otvoreno razgovarali o tome, ali šta god da misliš, nikad ti nisam ograničio potrošnju. Kao moja žena

W & N

imaš pravo da trošiš koliko želiš. – A na šta da trošim? – obrecnu se ona. – Zatvorio si me na

zabačeno ostrvo, Roko. Tamo nema prodavnica. Ako bih i uspela da kupim nešto sebi, gde bih to mogla da nosim? Tamo na tvojoj terasi dok sedim sama? Nikad me nigde nisi izveo. Nije reč o novcu, Roko. Ne želim da budem pustinjak. Ne dozvoljavaš mi da odem, ne daš mi razvod, onda bar imam pravo da provodim vreme kako ja želim! Je li to zaista tako nerazumno?

– Da li hoćeš da mi kažeš da želiš da provodiš život po noćnim klubovima? Da li je moguće da tako želiš da provodiš vreme? – Pogledao ju je kao da je prvi put vidi, a ona stisnu zube od nezadovoljstva.

– Možda. Ne znam! Nikad nisam bila u noćnom klubu do večeras. Govorim ti da želim sve to da otkrijem. Želim da radim ono što mi nikad dosad nije bilo dozvoljeno. Ono što je za sav ostali svet sasvim normalno. – Utonula je dublje u sedište previše uzbuđena da bi mogla da nastavi. Besmisleno je što pokušava da mu objasni. On je isti kao njen otac. I on veruje da je ženi mesto u kući gde će gajiti decu. – Brak s tobom je kao zatvor. Zaključao si me i bacio ključ.

Proučavao je njen natmureni profil i još više se ozlovoljio. – Odjednom sam postao tamničar samo zato što neću da vodim ženu u noćni klub, je li?

– Ja ti samo govorim kako sve to izgleda. – Jedva je uspela da istisne te reči jer ju je stezalo grlo. Bila je tako uzrujana da nije ni primetila da su se kola zaustavila sve dok se vrata nisu otvorila, a on ih nežno gurnuo.

– Stigli smo. Previše utučena da bi pogledala okolinu, Česi izađe iz

automobila, uđe za njim u neku zgradu i pope se do prelepog apartmana sa zasebnom spavaćom sobom.

Umorno je sela na krevet ne primećujući lepotu prostorije. – Pretpostavljam da ćeš se sad vratiti onoj ženi, je li tako?

Roko je zlovoljno pogleda i dlanom zalupi vrata. – Prestani da pričaš koješta.

– Zašto koješta? – upita ona, a zubi zacvokotaše. – S obzirom

W & N

na to da si opsednut seksom, jasno je da ćeš otići negde da uživaš u njemu.

On je zasu bujicom reči na italijanskom. – Otkad si se vratila na Siciliju, samo s tobom vodim ljubav.

Očajnički je želela da mu veruje. – Hoćeš da kažeš da nikad nisi spavao s njom? – Glas joj beše tih i izmučen, a on se zaputi preko prostorije i stade ispred prozora, okrenuvši joj leđa.

– Ne. Nisam to rekao. – Protrljao je vrat i okrenuo se da je pogleda. Usne je stisnuo u tanku liniju. – Ali, to je bilo davno. Pre nego što sam tebe upoznao.

– To znači jesi spavao s njom? Oklevao je a onda je nešto nečujno promrmljao sebi u bradu.

– Neću da te lažem. Jeste, ona mi je stara prijateljica, ali odnos na koji ti aludiraš pripada dalekoj prošlosti. – Oči su mu blistale od ogorčenja. – Zašto uopšte ovako razgovaramo? Nisam te prevario.

– Ali smatraš da je ona privlačna? – Kakvo je to pitanje? – Potpuno prirodno s obzirom na to da sam ti ja žena i da

mene ne smatraš privlačnom. On frknu na nos i provuče prste kroz kosu. – Ne želim da na

ovaj način razgovaram sa svojom ženom. – Zašto ne želiš, Roko? Zato što sam bila devica do pre samo

dve nedelje? Veruj mi, veoma brzo učim. Izveo si je u noćni klub. Šta bi se desilo na kraju večeri? Da li bi je odvezao kući?

– Ne, neko drugi bi je odvezao kući zato što ona ne živi u ovom delu grada. Zaista ne razumem zašto si opsednuta njome. Moj odnos s njom pripada prošlosti, a većina ljudi ima prošlost, Česi.

– Ja nemam prošlost, a ako se ovako nastavi, ostaću i bez budućnosti. Sagnula se i izula cipele s bolnih nogu.

– Ovaj razgovor je zaista smešan – reč on i zatrese glavom kao da želi da je razbistri pa ode na drugi kraj sobe, otvori orman i nasu sebi punu čašu pića. – Ti si moja žena, Česi. Šta bi više htela?

Previše, očigledno. Želi da je on smatra neodoljivom. Shvatajući da pravi budalu od sebe, Česi promrmlja nešto

W & N

zgađena samom sobom pa pojuri prema kupatilu. Kad je izašla, pošto je ispljuskala obraze hladnom vodom

kako bi isprala tragove suza, soba je bila prazna.

Roko je sedeo na krovnoj terasi palate, zurio u tamu s čašom pića u ruci i pokušavao da ublaži napetost. Razmišljajući o svojim postupcima od pre nekoliko sati, trudio se da nađe objašnjenje kojim bi opravdao svoje sasvim netipične postupke.

Uzeo ju je u divljem naletu strasti, ne razmišljajući i ne obazirući se na to gde se nalaze.

Na šta je, do đavola, mislio? Mislio je na seks, turobno je priznao sebi, prineo čašu ustima

i otpio poveći gutljaj. Mislio je na seks. Divlji, prizeman, primitivan seks sa ženom stvorenom da otera muškarca preko granice samokontrole.

Jedini problem je to što je ta žena njegova supruga. A on nije planirao da se tako oseća sa svojom ženom.

On ne želi da gaji takva osećanja prema svojoj ženi. Vrlo dobro zna kako tako jaka strast može da bude opasna.

Morao bi da zna. Celog života je izbegavao takvu strast. U čemu je pogrešio? Sve je veoma pažljivo isplanirao i

iznenada je sve izmaklo kontroli... a činjenica da ona sad plače tamo dole, uopšte ne pomaže njegovoj već uznemirenoj savesti.

Bilo mu je prilično neudobno pa je protrljao vrat i naterao sebe da se suoči s činjenicom da je ženu podvrgao gotovo agresivnom izlivu muške strasti. U takvim okolnostima teško da je mogao da krivi Česi što je tako uzrujana.

Poneo se prema njoj kao prema zavodljivoj, seksi ženi stvorenoj da raspali mušku žudnju i raspameti muškarca, a ne kao prema svojoj supruzi i možda budućoj majci svog sina.

Sama je kriva za to, odlučno reče u sebi. Obukla se krajnje provokativno. Ubeđivao je sebe da bi svaki muškarac postupio kao on, ali onda je shvatio da se takvim načinom razmišljanja samo teši. Preznojio se pri samoj pomisli na to da neki muškarac gleda Česi u odeći u kojoj se pojavila u noćnom klubu.

W & N

Nikad više, zakleo se dok je ispijao piće. Nikad se više neće pojaviti na javnom mestu onako odevena. U stvari, nije želeo da se tako oblači ni kad su sami.

Želeo je da njihov odnos bude onakav kakav je bio pre nego što je ona obukla crno čipkano donje rublje.

Sećanje na to izazvalo je u njemu predvidivu reakciju i on stisnu zube i pokuša da je zamisli u neuglednoj, bezobličnoj crnoj haljini.

Očigledno je želela novu odeću i to mu nije smetalo. Kad bolje razmisli, možda je bio malo nesmotren što ju je ostavio samu u vili bez ikakve obaveze koja bi joj zaokupila pažnju tokom njegovog odsustva. Očigledno joj je bilo dosadno. Povešće je u kupovinu, ali će on nadzirati odbir njene nove garderobe.

Pobrinuće se da ta odeća ne bude nimalo provokativna. Pobrinuće se da svaki centimetar njenog čarobnog tela bude

pokriven. Onda će opet moći da oseća prema njoj ono što je osećao pre

nego što je ušla u noćni klub onako odevena. Zadovoljan što je rešio problem, Roko spusti praznu čašu na

sto i ustade. Sumnjao je da će noćas moći da deli krevet s njom dok ga i dalje obuzima neobuzdana strast pa odluči da prošeta ulicama Firence.

Sutra će je povesti u kupovinu. A onda će moći da izbriše prizore koji mu se vrzmaju u

mislima, i da ih zameni nekim daleko prikladnijim i primerenijim normalnom životu.

7.

Česi se rano probudila i shvatila je da je sama. Bilo je očigledno da Roko nije proveo ni delić noći u krevetu pored nje. Obuzelo ju je razočaranje iako se trudila da bude razumna i da se suoči s činjenicama.

Šta je očekivala? Uprkos njihovom mahnitom erotskom doživljaju prethodne

W & N

noći, očigledno je da je on ne smatra poželjnom. Na kraju krajeva, morala je da se obuče provokativno i da skine doslovno sve da bi privukla njegovu pažnju. Zašto bi onda očekivala da će on deliti krevet s njom?

Nije očekivala da je voli, ali činjenica da ga uopšte ne privlači bila je poslednja kap u čaši. Kako će njihov brak opstati u takvim okolnostima? Njihova međusobna očekivanja se potpuno razlikuju i jasno je da on neće promeniti mišljenje o njoj.

Nema sumnje da će je on poslati nazad na Siciliju kako mu ne bi smetala.

Ali ni ona se neće tiho povući. Obukla je uobičajene neugledne pantalone i bluzu, isturila

bradu i pošla da potraži Rokovog šefa obezbeđenja. Sad je u Firenci i namerava da iskoristi to na najbolji mogući

način! Činjenica da joj brak srlja u propast ne znači da ne može da

uživa u okruženju i da izvuče najbolje iz te situacije. U predvorju ispod mermernih stepenica, ugledala je vrata

koja vode u dvorište i Česi odluta napolje privučena lepotom lukova i stubova. Bila je to oaza mira zaštićena visokim zidovima od firentinske buke. U sredini dvorišta nalazila se predivna fontana i neprekidno žuborenje vode delovalo je rashlađujuće u vrelom danu. U uglovima dvorišta, postavljene gotovo geometrijski precizno, stajale su keramičke saksije s elegantno oblikovanim drvećem pomorandži, bogatim zrelim plodovima. Zidovi boje krema od vanile sprečavali su prodor jake sunčeve svetlosti i stvarali prijatan hlad. Sve je delovalo mirno i pružalo je spokoj i ona iznenada odluči da na tom lepom mestu provede jutro. Razgledanje grada bi mogla da ostavi za kasnije.

Izvadila je iz torbe blok i olovku od kojih se nije razdvajala, a onda je smelim potezima ruke skicirala arhitektonsku perfekciju dvorišta. Minuti se pretvoriše u sate i sigurno bi provela ceo dan u crtanju da je nije prenuo zvuk odsečnih koraka.

– Šta radiš ovde? – Roko joj se obratio razdražljivo, smrknuto je gledajući. – Imaš li ti uopšte predstavu kakvu si nevolju izazvala?

W & N

– Nevolju? – Iznenađena njegovim iznenadnim dolaskom, ispustila je olovku pa se sagla da je podigne.

– Kako sam mogla da izazovem nevolju kad sam sve vreme sedela ovde u dvorištu?

– Možda tako što niko nije znao da ti sediš u dvorištu – uzvrati Roko kroz stisnute zube. – Svi iz palate tragaju za tobom.

– O zaboga! – reče Česi i pokajnički se osmehnu. – Kakvo gubljenje vremena! Da li im je palo na pamet da pogledaju u dvorište?

– Očigledno nije – promrmlja on pa duboko udahnu vazduh i izvadi mobilni telefon iz džepa. Pritisnuo je dugme, zatim brzo izgovorio nekoliko rečenica i vratio telefon u džep. – Preplašila si nas, tesoro.

– Zašto? – Zato što nismo znali gde si. – Zar moraš stalno da znaš gde sam, Roko? – Sklopila je

korice bloka. – Nije ti dovoljno što me držiš pod ključem već i u svakom trenutku moraš da znaš gde sam, je li tako? Možda bi trebalo da mi zakačiš elektronsku pločicu i da prebrineš brigu. Ili da me dugačkim konopcem vežeš za stub. Opet se ponašaš posesivno.

On duboko udahnu. – Nisam posesivan. Samo te štitim. I ne mogu da verujem da možeš da budeš tako vnaivna kad je u pitanju tvója bezbednost. Nije reč o zaključavanju ili o nadziranju tvog kretanja već o brizi za tvoju bezbednost.

Srce joj poskoči. – O čemu govoriš? – Hoćeš li da ti sričem? – reče joj on gledajući je ozbiljno i

strogo. – Ja sam imućan čovek. Prirodno je da možeš postati meta onih koji žele da me povrede.

To joj nije palo na pamet. – Samo sam uživala u dvorištu. – Celo jutro? – upita on i zagleda se u nju s nevericom. – Šta

si tačno radila ovde kad ti je to oduzelo celo jutro? – Ništa. – Pokušala je da sakrije skicenblok iza leđa, ali joj

Roko priđe ispružene ruke. – Pokaži mi. – Nema šta da se vidi.

W & N

– Onda ti neće smetati da mi pokažeš. S njim je nemoguće prepirati se. Pružila mu je blok

oklevajući i okrenula glavu previše se stideći svojih crteža da bi mogla da gleda njegovu reakciju. – Ovo je lep hotel. Iznenađujuće je tih. Nisam videla ni jednog jedinog gosta celo jutro.

– Nema drugih gostiju, zato što ovo nije hotel. Ovo je moj dom. – Zvučao je zamišljeno dok je lagano prevrtao jednu po jednu stranicu bloka i proučavao sadržaj. – Koliko dugo crtaš, Česi?

Nema svrhe da laže. – Crtam celog života. I pre nego što išta kažeš, reći ću ti da vrlo dobro znam da nisam nimalo darovita. – Posmatrala je malog guštera kako trči preko dvorišta u potrazi za hladom. To bih i ja volela da uradim, pomisli. Da se sakrijem. Samo bi u njenom slučaju to bilo bekstvo od Roka a ne od sunca. Pripremala se da čuje pogrdno i omalovažavajuće mišljenje o svojim crtežima govoreći sebi da njegovo mišljenje nije važno. – Crtam zato što uživam u tome. To me opušta. Na taj način bežim od stvarnosti.

Neko vreme ju je pažljivo proučavao a onda joj pružio blok. – Ja mislim da si izuzetno darovita – reče joj uobičajenim podrugljivim glasom. – Ko te je ubedio da nije tako? Je li to ista ona osoba koja ti je rekla da si debela i neprivlačna? Tvoj otac?

– Nije važno. – Zašto je tako ljubazan? Da li samo želi da se iskupi za prethodnu noć? – Oduvek crtam. To ništa ne znači...

– Je li to posao kojim želiš da se baviš? Da li bi volela da crtaš?

Zatečena, ona ga pogleda, zapanjena njegovom pronicljivošću. – Zašto si to pomislio?

– Hoćeš da kažeš, zašto sam to pomislio kad sam inače tako neosetljiv na mnogo toga? Glas mu je bio ironičan, ali mu je pogled bio vedar. – Između ostalog, umem da primetim kad je neko darovit. Moja kompanija cveta zahvaljujući mojoj sposobnosti da prepoznam i odnegujem darovite ljude... posebno kad je reč o talentima koje ja lično nemam. Odgovori mi na pitanje. Da li je tvoja ambicija da se profesionalno baviš crtanjem?

W & N

– Ne znam. – Bezvoljno je slegnula ramenima i opet se zagledala u guštera. – Nisam vična tome. Nemam obrazovanje. Samo znam da bez crtanja ne mogu da provedem dan. To je deo mene.

– Trebalo je da studiraš slikarstvo. – Nisu mi pružili tu priliku. – Ustala je sa stolice i pogledala

ga, a onda je poželela da je ostala da sedi jer joj se od samog njegovog prisustva uskomešalo u stomaku.

Kosa mu je bila vlažna od tuširanja, brada sveže obrijana i božanstveno mirišljava. Preterano je zgodan, pomisli s očajanjem. Visoke jagodice, preplanuo ten, guste trepavice... koja bi žena mogla da mu odoli? Pri pomisli na njihovo strasno vođenje ljubavi prethodne večeri, noge je gotovo izdadoše. Možda bi jednostavno trebalo da mu predloži da odmah prave bebu, pomisli bespomoćno kad je s teškom mukom odvratila pogled s njegovog lica. Tako bi je bar odmah odveo u krevet.

– Jesi li ti to meni upravo rekao da je ovo tvoja kuća? Zar zaista živiš ovde?

– Kad mi odgovara. – Zamišljeno joj je proučavao lice. – Imam nekoliko kuća. Mislio sam da znaš to.

– Ali nisam znala da imaš kuću i u Firenci – uzvrati ona i pogleda oko sebe. – Zaista je zadivljujuća. Kao palata.

– Izgrađena je u šesnaestom veku i prvobitno i jeste bila palata. Onda je izbio veliki porodični sukob oko vlasništva pa su je ostavili da propada. Bila je prava zapuštena ruina kad sam je kupio pre deset godina. Otad je sređuje tim restauratora i postaje sve lepša.

– Neverovatno – uzdahnu Česi i podignu glavu da sagleda visinu dvorišnih zidova. – Mogu li detaljno da je razgledam?

– Kasnije. Kad se vratimo. – Kad se vratimo? – ponovi ona i ponovo ga pogleda. –

Odakle? Zar ti ne moraš danas da radiš? – Očigledno si se toliko zanela crtanjem da nisi ni primetila

da je podne odavno prošlo. Radio sam skoro celu noć i gotovo celo jutro. Moja žena se žali da je zanemarujem – reče on umiljatim glasom – pa sam naumio da to ispravim.

W & N

– Oh, a ja sam pomislila da me šalješ nazad na Siciliju – reče ona i lako pocrvene kad primeti podrugljivi sjaj u njegovim očima. – Pa gde onda idemo?

– Idemo u kupovinu. Ako želiš novu odeću, spreman sam da ti je kupim, ali bojim se da ću ja odrediti šta ti odgovara. Nema više pojavljivanja u javnosti u tom donjem rublju.

Česi nije znala kako da razume taj komentar. Da li je hteo da joj kaže da mu se svidelo kako je izgledala? Ne, očigledno nije, jer namerava da joj kupi nešto sasvim drugačije.

– Garderoba mi zaista nije potrebna. Retko izlazim pa je to stvarno izlišno. – Česi provuče prste kroz sveže ošišanu kosu koja joj se izdašno rasu i pokri joj rame.

Zažmirio je. – Lepo su te ošišali. Izgleda fantastično. A ti ćeš izlaziti na mesta za koja će ti biti neophodna nova odeća kao što je, na primer, ovo danas jer te vodim na ručak.

– Zašto? On se načas namršti, kao da prethodno nije dobro razmislio o

tome, a onda slegnu ramenima. – Zašto da ne? – Ja sam mislila da je moja uloga da sedim zaključana kod

kuće dok ti ne rodim buljuk sinova. – Ne izazivaj me, tesoro – opomenuo ju je, ali ju je gledao

vedro kad ju je čvrsto stegao za obe ruke. – Danas te vodim u provod. Želim da ti postavim neka pitanja. Pitanja koja je verovatno trebalo da ti postavim mnogo ranije.

I ona je htela njemu da postavi neka pitanja... kao, na primer, zašto se trudi... ali on se već krupnim koracima vraćao u palatu i prema vratima koja su vodila na ulicu.

Pitajući se da li on uopšte zna šta znači reč „opuštanje“, Česi se potrudi da ne zaostane za njim, zahvalna što je cipele ne žuljaju onako kao one sinoć.

Odveo ju je u mali butik u jednoj tihoj ulici, daleko od horde turista.

Prostorija je bila neupadljiva i elegantna, puna visokih biljaka i uglačanog mermera, i nikad se ne bi usudila da uđe tu da je on

W & N

nije uveo uobičajeno odlučno. Osećajući se užasno neugledno, Česi poče da razgleda odeću

na vešalicama. – Nema cena. Roko joj se bledo osmehnu. – Ko mora da pogleda cenu,

verovatno ne može da kupuje ovde, ali ti na sreću možeš, angelo mio. Izaberi nešto što ti se dopada.

– Hteo si da kažeš nešto što se tebi dopada? – promrmlja ona, a on se široko osmehnu.

– Zapravo, tako je, to sam hteo da kažem – izgovori on bez trunke kajanja. – A šta je loše u tome?

Ona ga ogorčeno pogleda, onda samo kratko zavrte glavom. Bar je, za početak, priznao da joj je potrebna nova odeća, i izveo ju je među svet. – Kuda me vodiš?

– Već sam ti rekao. Na ručak. – Na neko posebno mesto? On se lako osmehnu kao da se zabavlja. – Naravno. – Onda mi je potrebno nešto letnje, ali otmeno. – Odmah je

primetila jednu letnju haljinu jarkocrvene boje s belim tufnama. – Ova je lepa. Da li je, po tvom mišljenju, dovoljno pristojna? – Njen sarkazam kao da nije delovao na njega.

– Probaj je pa ću ti reći. – Skinuo je haljinu s vešalice i pružio je prodavačici koja je diskretno stajala u blizini.

Pet minuta kasnije, Česi je zurila u svoj odraz u ogledalu trudeći se da savlada divljenje. Haljina je bila čarobna. Veličanstvena. I što je najvažnije, pokrivala joj je kolena... a izrez oko vrata bi se dopao i kaluđerici, što znači da Roko neće imati zamerki.

– Jesi li se obukla? – do nje je dopro Rokov dubok glas i ona oseti kako joj se puls naglo ubrza. Sigurno će mu se svideti, reče sama sebi dok je otključavala vrata kabine. Onda je stala ispred njega.

– Dakle? Na trenutak ništa nije rekao, a onda je stisnuo usne i oštro je

pogledao. – Tako odevena nećeš izaći iz ovog butika. Kako odevena? Zanemela i zbunjena, ona se pogleda u ogledalo pokušavajući

W & N

da otkrije šta ne valja. Možda je haljina bez leđa? Možda se providi? Odgovor na oba pitanja bio je negativan i ona se okrenu prema njemu i ozlojeđeno promrmlja: – Ne razumem. Zašto nije dobra?

– Pokazuje svaku oblinu tvog tela. Eto zašto nije dobra. Česi je ključala od besa. – Roko – reče mu trudeći se da bude

strpljiva – ako izuzmemo boju, ova haljina bi izgledala sasvim pristojno i u manastiru.

Na njegovom lepom licu nije bilo ni tračka osmeha kad se okrenuo ka prodavačici i rekao joj šta želi. Ništa duboko izrezano, ništa kratko, ništa što mnogo otkriva.

Žena se žurno udalji i vrati se ruku punih odeće. Česi je sve isprobala i obuzelo ju je nezadovoljstvo kad je Roko sve odbio kao neprikladno, dok mu je tamno lice postajalo sve smrknutije.

Dok je stajala pred njim u jedanaestom kompletu, gledajući ga kako odmahuje glavom, osetila je kako je i samu obuzima gnev. – Roko, ovo je smešno. Moram nešto da obučem. Ovaj komplet je čaroban. Zaista je vrlo otmen. Zašto si me doveo ovamo ako mi ne dozvoljavaš da išta kupim? Ti si rekao da ovde prodaju prikladnu odeću.

On duboko uzdahnu i provuče prste kroz kosu. – Mislio sam da će sve biti pristojno, ali nije tako. Sva ta odeća previše otkriva.

– Otkriva? – Česi dograbi pantalone koje on beše odbio i poturi mu ih pod nos. – Šta je s ovim? Teško da bi se moglo reći da mnogo otkrivaju!

Ukočio se. – Pripijaju ti se uz svaku oblinu. – Ne pripijaju se. Pokrivaju. Lepo su skrojene i sasvim

pristojne. – Svaki muškarac pored kojeg budeš prošla pogledaće ti

zadnjicu – zareža on, a ona zausti da se pobuni ali zastade, odjednom iznervirana.

– Hoćeš da kažeš, zato što imam kukove kao stvorene za rađanje dece, zar ne?

– Ne – reče on i tužno se osmehnu. – Zato što ti je zadnjica kao iz bludnog sna svakog muškarca, eto zašto.

Srce joj je poskočilo a stomak joj se zgrčio. – Da li to znači

W & N

da ti se moja zadnjica zapravo sviđa? Delovao je još napetije. – Nije reč o tome da li mi se sviđa

tvoja zadnjica. U njegovom pogledu nije bilo ni traga vedrine. – Reč je o tome da li želim da svi gledaju tvoje obline; ja ti kažem da ne želim. – Postajao je sve napetiji i Česi shvati da se odjednom bolje oseća.

– Da li to znači da problem nije u tome što ti je moja stražnjica neprivlačna, već što ne želiš da joj se drugi dive? – Pružila je pantalone prodavačici koja je stajala pored njih. – Da li to znači da si ljubomoran? To je najlepša novost koju sam čula u poslednje vreme, Roko.

– Nisam ljubomoran – frknuo je. – I ne znam zašto joj daješ te pantalone kad ih svakako nećeš kupiti. Ne shvatam kako bi činjenica da bih mogao da te zadavim golim rukama mogla da bude dobra vest.

Ona mu se zavodnički osmehnu, zadovoljno posmatrajući njegov smrknuti izraz lica. – Ne brini, Roko – reče mu tešeći ga dok je prodavačici pružala još dve haljine, čipkanu bluzu i dva sakoa. – Mislim da si upravo počeo da uviđaš da muškarac ne mora da vidi u svojoj ženi samo mašinu za rađanje dece. Misliš da sam seksi, zar ne? Ne želiš da misliš to, ali ipak misliš. Budi iskren.

On duboko udahnu. – Frančeska... – Priznaj, Roko. – Spustila je glas tako da je samo on mogao

da je čuje. – Prošle noći u automobilu... – Ne želim da razgovaram o prošloj noći. – E pa ja želim... zato što je to važno. Želeo si me. Mnogo. I

to ne zato što si želeo da praviš bebe, već zato što si želeo divlji i neobuzdani seks. Sve vreme si se obuzdavao a ja sam mislila da ti nisam privlačna, ali sad mi se čini da sam ti privlačna. To ti se uopšte ne sviđa zato što sam ti ja žena, a ti potpuno izopačeno misliš da ne treba da osećaš tako nešto prema meni.

Ponovo se ukočio. – Ne mogu da verujem da vodimo ovaj razgovor. Nalazimo se u prodavnici odeće.

– U butiku – reče Česi umiljato i prope se na prste da ga poljubi u obraz. Iznenada se osećala luckasto i srećno. – I ne budi

W & N

tako ukočen. Drago mi je što misliš da sam seksi. To sam i želela. Sad samo treba da me raspametiš kao sinoć.

Trgao se. – Povredio sam te – reče joj promuklim glasom. – Plakala si u sobi prošle noći.

– Plakala sam zato što si me ostavio. Nisi me povredio, Roko. Uživala sam u onome što smo radili.

Stegao je vilicu. – To više nećemo raditi. Nećemo to raditi na taj način.

– Hoćemo, Roko – reče mu ona tiho. – I da bih te uverila u to, zamoliću te da me sad odvedeš u prodavnicu donjeg rublja.

– U prodavnicu donjeg rublja? – Jedva je procedio te reči a ona se široko osmehnu.

– Da, u prodavnicu donjeg rublja. Što da ne? Što zavodljivije, to bolje. – Polako je izgovarala te reči, zadovoljno primećujući da mu se dah ubrzava. – Kupićemo rublje o kojem maštaju bludni muškarci, s tim što ćeš ti uz rublje dobiti i moje telo. Naći ćemo nešto slično onom što sam nosila sinoć kad si potpuno smetnuo s uma da sam ti zakonita supruga i da sedimo na zadnjem sedištu tvog automobila. Nešto zavodljivo.

Preplanuli obrazi mu blago prebledeše. – A koga ti to zapravo nameravaš da zavedeš?

– Tebe, naravno – tiho je odvratila, kako niko ne bi mogao da ih čuje. – Dosad si samo ti zavodio mene, ali to će se promeniti. Mi smo u braku, Roko. Zavođenje bi trebalo da se podrazumeva. Ne govorim o pravljenju beba. Govorim o vođenju ljubavi.

– Frančeska... – Zavukao je prst između kragne i vrata i tiho opsovao. – Česi...

Oduševljena činjenicom da je prvi put otkad su zajedno ostao bez reči, ponovo se propela na prste, nagnula se prema njemu, i uz osmeh mu, tik uz uvo, prošaputala: – Hoćeš li mi dati novčanik ili ćeš me naterati da ga tražim?

Gledajući je smrknuto, kao da joj preti da će je kazniti, Roko izvadi kreditnu karticu i pruži je ushićenoj prodavačici. – Nemoj se nadati da ćeš išta od ovoga nositi bilo gde osim u kući – zareža u po glasa, ali Česi se samo osmehnula kad je prišla da uzme brdo kesa.

W & N

Smatrao ju je privlačnom. Roko je zaista smatrao daje ona seksi. Istina je da ne želi da ona bude zavodljiva. Istina je i da

smatra da supruga treba samo da rađa. Uprkos tome, smatrao je da ona sjajno izgleda u odeći koju je kupila. Previše dobro.

Sad samo treba da ga natera da se malo opusti, da ga uveri da je sasvim normalno što želi svoju ženu.

– Koliko je daleko taj restoran? – Automobilom se stiže vrlo brzo. Limuzinu su zamenili niskim moćnim mazeratijem koji je

Roko vozio samouvereno poput vozača trkačkih automobila dok je tražio najkraći put za izlazak iz grada. Motor je potmulo brujao i ljudi su se okretali i divili se. – Restoran je na brdu. Odande se pruža božanstven pogled.

– Kratka vožnja? Dobro. Ako je tako, zatvori oči. – Zavukla je ruku u jednu kesu i izvadila haljinu na tufne. Onda se spustila malo niže na sedištu i skinula bluzu.

Automobil se opasno zanese. – Šta to radi? – Presvlačim se. – Navukla je haljinu a zatim skinula

pantalone. – Želim da nosim ovu haljinu u restoranu. Zar ne bi trebalo da gledaš kuda voziš?

Mišić vilice mu se tržnu dok je stezao volan. – Ne možeš da se presvlačiš na javnom mestu.

– Smiri se. Već sam to obavila. Niko nije primetio. – Ja sam primetio – reče, a ona se osmehnu. – Dobro je. I trebalo je da primetiš. – Uživajući u osećaju koji

joj je pružala haljina, Česi zavuče ruku u drugu kesu i ovog puta izvuče cipele koje je kupila uz haljinu. Na kraju je zatresla glavom da bi razbarušila kosu i stavila malo sjaja na usne. – Opet ne gledaš ispred sebe, Roko.

– Nije ni čudo kad sediš polugola tu pored mene. Pitam se šta se desilo s onom smernom, nevinom devojkom kojom sam se oženio? – promrmlja on, a ona se nagnu prema njemu i osmehnu se dok joj se vetar poigravao pramenovima kose na licu.

W & N

– Nevina sam bila, ali nikad nisam bila smerna. Samo sam morala da ćutim, ali sad to nadoknađujem – reče ona srećno, koketno ga pogleda i prebaci mu ruku preko ramena. – Tebi govorim sve što mislim.

– Primetio sam. – I veoma je uzbudljivo to što znam da mogu da radim nešto

novo. Čvrsti mišići njegovog ramena napeše se pod njenim prstima.

– A šta je to novo? – Pojma nemam. Nikad dosad nisam imala slobodu da radim

ono što volim. – Ali ni sad nemaš slobodu da radiš sve što voliš – podseti je

on ledenim glasom. – Možda je pravi trenutak da te podsetim na to da ću, šta god da planiraš da probaš, ja biti u blizini.

Česi se opusti i zavali na sedište i sklopljenih očiju prepusti se uživanju u posebnom osećaju koji može da pruži samo vožnja automobilom s otvorenim krovom.

– To mi odgovara. Usput, sviđa mi se ovaj automobil. – Uopšte te ne razumem. – Osetila je razdražljivost u

njegovom glasu i saosećajno mu se osmehnula. – Sumnjam da si ikad dosad razumeo bilo koju ženu... ali

uvek postoji prvi put, a ja sam oduvek bila optimista.

Zar ona želi da je on razume? Kako da ne, kivno pomisli Roko dok ju je izvodio na terasu

restorana. Ponašala se krajnje protivrečno. Dok je koračala ispred njega, zaboravio je šta je to trebalo da

razume... jer su ga potpuno zanele izazovne obline njene zadnjice. Hodala je graciozno njišući kukovima, nesvesno seksi i skoro bolno privlačno i dovoljan mu je bio samo jedan pogled da primeti da su oči svih muškaraca prikovane za njegovu ženu.

Osećajući kako ga obuzima sve veća napetost, Roko protrlja potiljak i upita se šta ga je uopšte spopalo da je vodi u kupovinu.

Trebalo je da je ostavi u onoj neprivlačnoj crnoj odeći. Dopadala mu se ta crna odeća. Bila je prikladna i nije mu

W & N

podizala krvni pritisak. Njena promena je bila zapanjujuća... i ne samo zbog odeće.

Ponašala se kao da je iznenada otkrila šta znači samopouzdanje. Naviknut na vrelinu i sparinu italijanskog leta, Roko se

iznenada upita zašto mu vazduh deluje tako zagušljivo. Sećanje na događaj u automobilu još je bilo bolno sveže i on

jedva odvrati pogled s njenih izazovnih oblina, pokušavajući da se usredsredi na nešto dosadno i bezopasno.

Kad se oženio Česi, privukle su ga njena prijatna narav i krotkost. Mirenje s činjenicom da mu se žena pretvorila u seksi sirenu, iziskivalo je značajno prilagođavanje s njegove strane.

I dalje se prisećao svake pojedinosti njihovog doživljaja u automobilu s neugodnim stepenom jasnoće, i ma koliko da se trudio, više nije mogao da je posmatra na isti način.

Kad bi je pogledao u kosu, odmah bi se setio kako mu je padala na lice dok su se ljubili i vodili ljubav.

Kad bi joj pogledao usne, odmah bi se setio kako je čežnjivo isprekidano stenjala dok su se ljubili i vodili ljubav.

Kad bi pogledao njeno telo, odmah bi se setio kako je čulno izvijala kukove dok su se ljubili i vodili ljubav.

Posvetio je pažnju jelovniku i divnom vidiku, pokušavajući da povrati pribranost... ali uzalud.

Kad su seli za najbolji sto, ona ushićeno izdahnu, potpuno nesvesna da privlači pažnju mnogih u restoranu. – Odavde mogu da vidim celu Firencu. Oh Roko, ovo je prekrasno!

Ljupka je, priznao je sebi. I nikad ne govori da bi ostavila utisak kao što to rade sve žene koje on poznaje. Česi jednostavno govori ono što misli. I ništa ne prećutkuje.

Kao za inat, opet se setio kako mu se strasno predala prošle noći u automobilu pa žurno naruči piće, s mukom savlađujući naglo razbuđenu želju.

Iznenada primeti da muškarac za stolom pored njihovog otvorenih usta zuri u Česine obline, pa ga besno preteče odmeri pitajući se da li bi bilo bolje da pozove helikopter i da je vrati na Siciliju.

– Šta nije u redu? – upita ga ona zabrinuto. – Deluješ zaista

W & N

napeto. Ona čak nije ni primetila, pomisli on turobno. Tako je nevina

da i ne primećuje kako muškarci zure u nju. – Samo sam se pitao da li bi bilo bolje da odemo na neko

drugo mesto. – Da odemo? – ponovi ona iskreno zapanjena i rastuži se. –

Zašto? Ovde je savršeno. Divno je. Sviđa mi se ovo mesto. Razmišljajući o činjenici da bi većina žena koje poznaje

smatrala nepristojnim takvo izražavanje oduševljenja, Roko natera sebe da se opusti i da ispita sopstveno ponašanje. Zašto mu smeta što neki muškarac gleda Česi? On je uvek izlazio sa ženama koje su želeli i drugi i to svakako nije ništa novo za njega.

Međutim, nikad nije osetio tako snažnu želju da neku od tih žena zaključa negde i dosad nije smatrao da je zaista posesivan.

Ona je njegova žena, razmišljao je i opuštao stisnute pesnice, i sasvim je prirodno što je posesivan prema svojoj ženi.

To ne znači da treba da ponavlja greške iz prošlosti. – U redu. Ostaćemo. Ovde izvrsno spremaju ribu – reče

nabusito a Česi odvrati pogled s prizora koji je posmatrala. – Jesi li ljut? Zvučiš kao da si ljut. – Nisam ljut. – Pošto je priznao sebi da ga ona privlači, dobro

se osećao. I nema ničeg lošeg u tome pa nema ni razloga da mu zbog toga bude neprijatno.

Česi se namršti gledajući ga i uzmaknu kako bi konobar mogao da joj sipa piće u čašu. – Onda si napet. Da li brineš zato što ceo dan odsustvuješ s posla?

– Nisam napet. – Uzeo je čašu i otpio poveći dobar gutljaj. Pogledao je u stranu i shvatio da onaj čovek i dalje zuri u Česi i upravo se spremao da ustane i učini nešto nasilno kad se ona nagnu i blago mu, gotovo bojažljivo, dotaknu ruku.

– Znam da nisi zamišljao da baš ovako provedeš današnji dan, ali hvala ti – tiho mu reče, a on se namršti.

– Zbog čega? – Zato što si me doveo ovamo. Zato što si me izveo nekud. –

Nesigurno se osmehnula i ponovo se zagledala u prizor koji se pružao pred njima. – Spektakularno je. Bolje nisi mogao izabrati

W & N

za moj prvi izlazak u restoran. Ne mogu ti opisati kako sam uzbuđena. Sedim ovde i gledam divan prizor, sunce mi greje lice i ti si pored mene... – Zastala je da udahne vazduh. – Osećam se slobodnom. I hvala ti na tome.

Njene reči su ga tako zapanjile da je na trenutak zaboravio čoveka za susednim stolom. – Ovo je tvoj prvi izlazak u restoran? Da li ti to ozbiljno govoriš da nikad dosad nisi bila u restoranu? To je nemoguće.

Osmeh joj zgasnu. – A kako sam i mogla da izlazim? Ti me nikud nisi vodio.

– Ali ja te poznajem tek poslednjih devet meseci. Kako si živela pre toga? Osim toga, šest meseci si provela sama.

– Ni tada nisam nikud izlazila. Nisam se usuđivala. – Proučavala je svoj tanjir. – Pretpostavljam da nema razloga

da ti to sad ne kažem. Boravila sam na farmi jedne porodice u blizini Napulja. Upoznala sam ih na trajektu i ponudili su mi posao i krov nad glavom. Sve do one noći kad sam doletela nazad za Siciliju, živela sam na toj farmi.

– I zbog toga ljudi iz mog obezbeđenja nisu mogli da ti uđu u trag – zareža Roko i dodade joj malo hleba. – A jesu li ti ljudi bili pristojni?

– Predivni su. Potpuno drugačiji od moje porodice – reče ona skoro zavidljivo. – Imaju šestoro dece i sve ih ohrabruju da budu nezavisni i da slobodno razmišljaju. Zanima ih šta njihova deca imaju da kažu. Sviđa im se činjenica što su individualci. Bilo mi je potrebno neko vreme da se uklopim u to.

– Zato što si bila stidljiva? – Zato što nisam bila naučila da mislim svojom glavom, a još

manje da glasno izgovaram svoje mišljenje – tiho je rekla, osmehnuvši se – ali oni su bili sjajni. Imali su običaj da me zasipaju pitanjima i uvek su želeli da čuju moje mišljenje. Zahvaljujući njima osećala sam da mogu da uradim sve što hoću. Naučila sam da ne ćutim.

Roko se osmehnu. – Njima znači treba da zahvalim za transformaciju moje žene koja je prethodno bila ćutljiva?

– Verovatno, ali ovo sam prava ja.

W & N

Klimnuo je glavom. – U roditeljskoj kući su te očigledno prilično sputavali. Nisam znao da je bilo baš tako strašno. Zar nikad nisi izlazila s ocem i majkom? Na porodične ručkove? Na proslave?

Konobar je stavio predjela pred njih i Česi podignu viljušku. – Pretpostavljam da je moj otac mislio da nema mnogo razloga za slavlje – reče ona odsečno i dok ju je posmatrao, Roko se pitao kako dosad već nije primetio neke znake.

Kad je postao tako nepažljiv? – Hteo bih da ti postavim nekoliko pitanja u vezi s odnosom

između tebe i tvog oca. – Ta tema je kao stvorena da mi pokvari apetit – reče Česi,

zureći u obrok na svom tanjiru. – Možemo li da pričamo o nečemu zanimljivijem? Na primer, o tome zašto ti tako naporno radiš?

– Volim naporan rad – reče on i namršti se. – Nemoj da menjaš temu i ispričaj mi sve o svom ocu.

– Jedino si ti u stanju da običan razgovor pretvoriš u niz naređenja. Zašto bih ti to ispričala?

– Zato što hoćeš da te razumem – vešto uzvrati Roko i zadovoljno primeti da je ona pocrvenela.

– Istina je – reče ona i gotovo neprimetno slegnu ramenima. – Pa šta tačno želiš da znaš?

– Sve. Počni od toga što te otac nikud nije vodio, a onda mi kaži zašto misliš da si loša umetnica kad si zapravo izuzetno nadarena. A kad smo već kod toga, mogla bi da ispričaš na koji način ti je rušio samopoštovanje. – Posmatrao je kako se dvoumi i spušta viljušku.

– Recimo samo da moj otac i ja nismo bili bliski – odvrati ona tiho i pruži ruku da uzme čašu s vodom. – Dosad si to sigurno i sam shvatio. Nije želeo da provodi vreme sa mnom, ali je imao veoma stroga shvatanja o načinu mog vaspitanja. Bio je veoma strog. Uglavnom sam izlazila iz kuće samo da bih otišla u školu i tokom sezone skupljanja maslina.

Roko se priseti onoga što je znao o Brunu Mendocu i zaključi da njena priča ima smisla. Izvesno je da je starac pokazivao malo

W & N

poštovanja i naklonosti prema ćerki. – A šta je bilo kad si se zadevojčila? Sigurno si izlazila s prijateljima.

Uzela je viljušku i počela da jede. – Nije mi dozvoljavao da izlazim. Išla sam u školu i to je bilo sve. Dobro sam učila, ali nije mnogo mario za to jer je smatrao da ženi nije potrebno obrazovanje. Samo je želeo da skupljam masline i da mu pomažem u kancelariji.

Roko se zavali na naslon stolice i zažmiri. – Je l’ ti to pokušavaš da me ubediš da si krotko prihvatala ograničenja koja ti je nametao otac? Istinu govoreći, pošto sam te video u akciji, teško mi je da poverujem da mu se nisi suprotstavila.

– I jesam. – Setno ga je pogledala krupnim plavim očima. – Samo jednom. I nikad više.

U njenom glasu je bilo nečeg zbog čega su Roku ledeni žmarci prostrujali niz kičmu. – Šta je uradio? – Pažljivo se zagledao u nju zahtevajući odgovor, ali ona pogleda u stranu.

– Jednostavno se ispostavilo da to nije bila dobra ideja i to je sve. Ova riba je izvrsna.

Zaključivši da restoran ipak nije najpogodnije mesto za unakrsno ispitivanje, Roko je promenio temu.

– Pa kako si onda provodila vreme kad ti nije dozvoljavao da izlaziš?

– Crtala sam i čitala. – Pažljivo je proučila komad ribe na viljušci a onda ga strpala u usta. – Stalno sam čitala. Nikad nisam putovala, ali sam u mislima svugde bila. U Firenci sam, na primer, obišla Katedralu i Krstionicu. 1 Videla sam kapelu s freskama u Palati Mediči Rikardi. Prešla sam Ponte Vekio i videla statuu Davida. Umem da zamislim slike.

Shvatio je da pomno prati svaki pokret njenog lica i primećuje kako joj se usne izvijaju i kako joj oči svetlucaju od ushićenja. – Čitala si o Firenci?

– Opširno. Ležala sam u krevetu i pokušavala da zamislim 1 Ital.: Battistero - Crkva svetog Jovana Krstitelja, zaštitnika Firence. (Prim, prev.)

W & N

kako bi bilo da sam živela u Firenci u doba renesanse. Onda sam čitala o Rimu... – Oduševljeno je, gotovo bez daha, opisivala sve što ju je zanimalo i tek kad je zaćutala i blago se zarumenela, Roko je shvatio da je potpuno zaboravio ostale ljude u restoranu i da je pojeo sve iz tanjira i ne obraćajući pažnju na ukus.

Osvrnuo se uokolo i video da su svi ostali stolovi prazni. – Mnogo sam pričala, ali veoma mi je lepo ovde – reče ona i

zagleda se dole u grad. – Ako igde na svetu i postoji lepši prizor od ovog, svakako ne mogu da ga zamislim. Mislim da ga boje čine tako jedinstvenim. Crvenilo krovova i zidovi boje putera... kao da je neko stajao ovde gore i planirao kako će grad izgledati u celini.

Roko isprati njen pogled i pokuša da vidi grad njenim očima. – Firenca mi je tako dugo bila dom da je možda više i ne vidim onako kako bi trebalo – reče on tiho – ali možda je vreme da je ponovo upoznam. Podigao je pogled prema konobaru koji brzo i predusretljivo klimnu glavom i donese račun. – Hajdemo, angelo mio. Želim da ti pokažem nešto.

Poveo ju je u razgledanje grada i pokazao joj sve što je vredelo videti. Obilazili su pešice, kao turisti, što je oduvek želela da bude.

Lutali su uskim ulicama, koristili hlad koji su pružale nadstrešnice i s vremena na vreme skakali u stranu sklanjajući se pred bezbrojnim motociklima koji su bučno zujali po ulicama.

– Pogledaj... – Uhvatio ju je za ruku i pokazao joj. – Ovo je jedan od najstarijih delova grada. To je kula iz koje

su branili kuću. U srednjem veku ljudi su utvrđivali domove kako bi se odbranili od napada.

– Ko ih je napadao? – Uglavnom susedi – hladno reče Roko i povuče je na

pločnik kad jedan motocikl prolete pored njih mahnitom brzinom. – U srednjovekovnoj Firenci svi su radili jedni drugima o glavi.

Česi se nasmeja. – To znači da se uzavreli latinski temperament nije mnogo promenio, zar ne?

W & N

Nastavili su da šetaju i Česi se činilo da svaki pogled iz različitih uglova pruža novu, različitu sliku čuvene crvene cigle i kupole od belog mermera katedrale Santa Marija del Fjore.

– Ne mogu da verujem da su uspeli da sagrade nešto tako veliko u to davno doba – uzdahnu ona kad su konačno konačno došetali do Trga Duomo. Propustila je grupu bučnih turista, stala u stranu i podigla glavu kako bi mogla da se divi veličini i lepoti zdanja.

– Pretpostavljam da su i sami Firentinci bili zadivljeni – reče joj Roko i osmehnu joj se jer ga je očigledno zabavljala njena opčinjenost. – Hoćeš li da uđeš?

– Naravno – reče ona i pogleda ga nesigurno. – Ako si saglasan. Pretpostavljam da tebi sve ovo nije mnogo zanimljivo. Često si boravio ovde. Je li ti dosadno?

Pogledao ju je i na tren mu je preko preplanulog lica preleteo čudan izraz. – Ne dosađujem se – reče joj tiho. – Uopšte se ne dosađujem.

Česi oseti kako joj toplina navire u obraze i znala je da to nije od sunca. Ne, odlučno reče u sebi. Neće načiniti grešku i poverovati da mu je stalo do nje. Već je to iskusila i osećala se jadno zbog toga.

Hladna tišina unutrašnjosti katedrale pružila im je novo uživanje, a onda su kroz uličice prošetali do bolnice Nahočadi.

– To je nekad bilo sirotište – reče joj Roko dok ju je uvodio u zgradu. – Tu se nalazi jedna slika koju želim da ti pokažem.

Prođoše kroz pusto dvorište i popeše se na galeriju odakle se pružao pogled na još jedan trg.

Slika je bila okačena na udaljenom kraju odaje, a ipak je razigranošću jasnih boja gospodarila prostorom.

– Pomislio sam da će da ti se svidi – reče Roko dok su se približavali.

– Lepa je. – Pažljivo ga je slušala dok joj je pričao o slici, onda nastaviše da razgledaju, a potom ona zastade ispred manje slike koja joj je zapala za oko.

– Kako to da znaš tako mnogo o renesansnom slikarstvu? – Nevoljno je odvratila pogled sa slike, trudeći se da ne misli na činjenicu da bi svaki slikar žudeo da naslika Rokove savršeno

W & N

muževne crte lica. – Jesi li završio fakultet? On se bledo osmehnu. – Diplomirao sam prava na Kembridžu

i poslovnu administraciju na Harvardu, tako da je odgovor na tvoje pitanje potvrdan, ali bojim se da sam slikarstvo slabo proučavao. Moja ambicija u to vreme bila je da zaradim dovoljno novca koji će mi omogućiti da skupljam slike i druge umetničke predmete. Imam poveću zbirku u palati i siguran sam da će te zanimati. On pomenu nekoliko slika a ona razrogači oči.

– Ali te slike su u privatnim zbirkama. Čitala sam o njima. – Jesu – reče on vedrim glasom. – One pripadaju mojoj

privatnoj kolekciji. – Oh! – izusti ona i načas se zaćuta kako bi razmislila o

onome što je rekao. – Dosad nisam razmišljala o svrsi novca, ali kad pomislim da neko može da poseduje nešto tako lepo, i da ga gleda kad god poželi... – uzdahnula je i dodala: – Zaista imaš sreće.

On se nasmeja. – Treba li da naglasim da to sad pripada i tebi? I svakako ćeš moći da gledaš zbirku kad god poželiš. Nalazi se u biblioteci na drugom spratu. Samo ih ne dodiruj jer će odmah pohrliti cela firentinska policija.

– Mogu li da te pitam nešto? – Izašli su iz zgrade i ona zakloni oči dlanom kako bi se zaštitila od sunca.

– Jesi li ih kupio zato što su ti se svidele, ili zato što si mislio da su dobra investicija?

– Iz oba razloga – odvrati on. – Slike su uvek dobra investicija, ali ne želim da stavim na zidove svog doma nešto u čemu ne uživam dok ga gledam. Ti si neverovatno vešta s olovkom. Kako stojiš s vodenim i uljanim bojama?

Ona pocrvene. – Malo sam slikala u školi, ali otac me nije ohrabrivao da činim to i kod kuće.

– Trebalo je da ideš na univerzitet. Da studiraš. – To iziskuje slobodu koju ja nisam imala. – Sišla je na trg i

odšetala do fontane ukrašene morskim nemanima. – Išla sam u katoličku školu tamo u selu, to je otprilike sve što mi je dopuštao... čak je i zbog toga bilo problema.

– Ne mogu da verujem da ti je život bio tako skučen. –

W & N

Obgrlio ju je oko struka i poveo je pored grupe turista. – Jesi li imala prijatelje?

– Nisam. Bila sam visoka i trapava, telo mi se potpuno razlikovalo od tela ostalih devojaka i strašno sam bila stidljiva. Da budem iskrena, verovatno sam bila previše nezanimljiva da bi neko poželeo da se druži sa mnom.

Napustili su trg i zaputili se uskom uličicom. – Veoma si neposredna i poštena tako da mi je teško da poverujem u to.

– Pa to je istina. A šta je s tobom? Ispričaj mi nešto o svom detinjstvu.

Primetila je kako je istog trenutka promenio raspoloženje, ukočio se, a lice mu je postalo napeto. – Nema tu šta da se priča.

– Naravno da ima šta da se priča! – uzviknu ona, zastade i uhvati ga za ruku ljuta što ne želi da joj se poveri. – Sudeći po novinskim izveštajima, prvi milion si zaradio kad ti je bilo samo devetnaest godina.

– Imao sam samo sedamnaest i zaradio sam četiri miliona – otegnuto je rekao, a ona jedva primetno slegnu ramenima i osmehnu se.

– Pa zašto si to uradio? On je odmeri i kratko se nasmeja. – To je baš svojstveno tebi.

Svako bi prvo pitao kako sam to uradio, pokušavajući da ustanovi da li i sam to može da izvede. Jedino si ti u stanju da pitaš zašto sam to uradio.

– Dakle? – nastavi Česi, ne obazirući se na blagu zajedljivost u njegovom glasu. – Zašto?

– Svi žele novac, zar ne? – Svi žele dovoljno novca da mogu udobno da žive, to je

shvatljivo, ali tebe je sigurno podstaklo nešto drugo da u sedamnaestoj godini zaradiš toliko novca. A ta sila te i dalje goni. Volela bih da shvatim zašto je to tako.

– E pa upravo si ukazala na glavnu razliku među nama. Ti želiš da ja razumem tebe, ali ja ne želim da ti razumeš mene.

– Ali ja želim da te razumem – reče ona pomalo zadihana jer je jedva uspevala da drži korak s njim.

– Volim da radim – odvrati on i slegnu ramenima.

W & N

– Ta ljubav me pokreće. Kraj priče. Česi se namršti. Nije kraj priče, ali očigledno je to bilo sve

što je spreman da joj kaže. Ali ima vremena. Njihov odnos je još u povoju, reče sama

sebi. Možda će Roko s vremenom omekšati. – Oduvek sam želela da vidim manastir i Crkvu svetog

Marka. Možemo li da odemo? – Sutra – reče on i pogleda na sat. – Hodanje po Firenci može

da bude zamorno, a ti treba da se odmoriš pre večerašnjeg izlaska. – Zašto? Kuda idemo večeras? – Idemo u noćni klub. – Rekao si da me nikad nećeš voditi u noćni klub. – To je bilo pre nego što sam otkrio da nikad nisi bila ni u

jednom – reče joj i kivno je pogleda. – Nemoj mnogo da se raduješ. Nećeš igrati ni s kim osim sa mnom.

– Samo to i želim – reče Česi i ushićeno sklopi dlanove pa se prope na prste i poljubi ga u obraz. – Hvala ti. To je nešto najromantičnije što si dosad učinio.

– Zar je romantično to što te izvodim u noćni klub? – upita on i izvi obrvu. – Napunio sam ti sobu cvećem. To je

bila romantika. – Nije – reče ona blago i uhvati ga pod ruku. – Tvoja

sekretarica je napunila cvećem našu spavaću sobu tako da to nije bilo nimalo romantično, ali romantično je što me, iako protiv svoje volje, ipak vodiš u noćni klub zato što nikad nisam izlazila.

On ju je neko vreme samo posmatrao žmireći. – Ti si krajnje komplikovana.

– Nisam, samo nazivam stvari pravim imenom – reče ona, zastade pa ga upita: – Hoćeš li mi pomoći da nađem posao, Roko?

Odmah je osetila kako se on povlači. – Tebi posao nije potreban.

– Nije sve u novcu, Roko. Želim da izlazim i da radim. Da srećem ljude.

– Crtaj što više možeš. Već sam odlučio da jednu sobu na spratu pretvorim u tvoj atelje... okrenuta je prema severu tako da je svetio idealno. Nema nikakvog razloga da ti radiš.

W & N

– Osim što ja to želim. – Mučila se da mu objasni. – Želim da budem nezavisna. Kad ju je pogledao, bilo joj je jasno da ga strpljenje izdaje. –

Milioni ljudi sanjaju da dobiju premiju na lotou kako bi mogli da se manu posla, a ti mi govoriš da uprkos tome što imaš bogatstvo koje prevazilazi i najsmeliju maštu običnih ljudi, želiš da radiš?

– Tačno. I nije reč o novcu. Želim da budem nezavisna. Želim da zaradim svoj sopstveni novac i da upoznajem ljude. – Iz nekog razloga ova nevina izjava kao da ga je još više ozlojedila i on uzdahnu i provuče prste kroz kosu.

– Postaje mi jasno kako si skučeno živela i spreman sam da ti dozvolim da radiš mnogo toga, ali ne i da se zaposliš. Postoji mnogo ljudi koji nisu baš pristojni, a zahvaljujući tvom ocu, nemaš nimalo životnog iskustva.

– Znači nameravaš da me držiš zaključanu, je li tako? – Ne počinji opet s tim. Vodiću te u noćni klub – podsetio ju

je. – Prema tome, teško da me možeš optužiti da te držim pod ključem.

– Koliko će nas telohranitelja pratiti? – Imaćeš mene – smrknuto reče on. – Ako te neko samo

pogleda, brzo će završiti u bolnici. Zurila je u oštre crte njegovog lepog lica i nešto se uskomeša

u njoj. Bilo bi previše jednostavno da poveruje da mu je stalo do nje.

8.

Odveo ju je u ekskluzivan noćni klub i ona je igrala dok je nisu zabolela pluća i svaki mišić na telu.

Ponesena muzikom i atmosferom, Česi je otkrila da ima osećaj za ritam kojeg nije ni bila svesna i igrala je i njihala se svesna da Roko samo njoj poklanja pažnju. Dok su se, igrajući, primicali jedno drugom, pogledi su im se sretali i obuzimala ih je sve veća napetost.

Kad su izašli iz kluba, među njima je već nešto tinjalo i čim je Roko zatvorio za njima vrata spavaće sobe, bilo je jasno kakve

W & N

su mu namere. – Celo veče čekam da uradim ovo – proštenja, obuhvati joj

lice rukama i poljubi je. – Nisam siguran da će mi izlasci s tobom na javna mesta prijati. Sve ćešće otkrivam da ne mogu da se obuzdavam tako dobro kao što sam mislio.

Iznenada je otkrila da joj više nije tako stalo do izlazaka. Jedino je želela da bude s Rokom.

Usne joj se razdvojiše pod odlučnim pritiskom njegovih i ona uzdrhta uzbuđena njegovim erotskim poljupcem. Uvek tako deluje na nju. Dovoljan je samo jedan poljubac. Vrtelo joj se u glavi, kolena joj klecnuše i stomak joj protrnu. Kao da je znao kako se ona oseća, zadržao je usne na njenim, stavio joj ruku na leđa i trenutak kasnije, dok ju je još ljubio, haljina joj je pala na pod a ona je stajala pred njim samo u donjem rublju.

– Roko... – zastenjala je ustreptala od uzbuđenja kad ju je snažnim rukama poveo prema krevetu.

Tamne oči bile su mu pune obećanja kad ju je pogledao samo da bi joj promuklim glasom rekao: – Jednom si me pitala da li mislim da si seksi. Mislim da si dobila odgovor na to pitanje. Mislim da si ti najseksepilnija žena koju sam ikad upoznao.

Skinula mu je sako s ramena gonjena grozničavim nestrpljenjem da mu se što više približi. – Mislila sam da ne želiš da tvoja žena bude seksi.

– Pogrešio sam. – Pogrešio si, Roko? – Uprkos zastrašujućem ritmu njenog

srca, ipak je bila dovoljno pribrana da ga malo pecne. – Mislila sam da ti ne grešiš.

Preteče joj se osmehnu, gurnu je na krevet pa se osloni na ruke i nadnese nad nju. – Ovog puta ću pokušati da se pomirim s tim – promrmlja, ubrzano dišući kad ona poče da mu otkopčava košulju.

– Skini se – rekla mu je prislanjajući mu dlanove na obnažen grudni koš. – Želim da vidim svaki deo tvog tela. Posmatrala je guste malje na njegovim grudima i stomaku, koje su mamile njen pogled sve niže prema iskušenju.

Pružila je ruku prema kaišu na njegovim pantalonama u

W & N

trenutku kad mu je košulja pala na pod pored sakoa. – Ne još – reče joj on i gurnu je nazad na krevet dok joj je

rukama prelazio preko tela. – Moram nešto da uradim... Osetila je kako je skinuo svileni komadić tkanine koji ju je

pokrivao i lagano joj i nežno razmakao bedra. Uzbuđena, blago je ustuknula kad je shvatila njegovu nameru a onda joj je vrelina navrla u obraze kad je osetila lagane, ritmične pokrete njegovog jezika po naintimnijem delu njenog tela.

Zaustila je da mu kaže da prestane, ali iz grla joj je dopro samo jecaj ekstaze kad je njegove usne zavedoše zapanjujućom veštinom.

Kako je moguće da tako poznaje njeno telo?, u magnovenju se pitala dok se uvijala na čaršavima pokušavajući da se oslobodi gotovo nepodnošljive napetosti u telu. Kako je moguće da tačno zna gde da je dodirne?

Baš kad je pomislila da više neće moći da izdrži raspomamljenu strast, on se pomeri naviše, podvuče ruku ispod nje i prodre u nju odlučnim nasrtajem koji joj izbrisa svaku trezvenu misao iz glave.

– Dio, tako si dobra – zastenja on, prodirući u nju bez zadrške. Njegova snaga mešala se s njenom žestokom vrelinom i beskrajna intimnost istiskivala joj je dah iz tela. Osetila je njegov nabrekli ud, osetila neverovatno uzbuđenje izazvano veštinom i snagom njegovih pokreta i gotovo istog trenutka doživela tako silovit orgazam da je jeknula tik uz njegove usne i zarila mu nokte u kožu.

Usporio je ritam pokreta koji nisu bili ništa manje uzbudljiviji i ona oseti kako joj se zadovoljstvo razliva po telu zapanjujućom brzinom. Ponovo je doiivela vrhunac, ali on joj usnama priguši krik neverice.

Iznemogla i ošamućena, stavila mu je ruke na grudi. – Moraš da prestaneš...

– Zašto? – zareza on pored njenih usta. – Zašto da okončam nešto ovako fantastično?

Izgubljena u senzualnoj izmaglici, podigla je pogled prema njemu. Izgledao je mračno i opasno i neverovatno seksi. – Zato

W & N

što ne mogu... – Možeš, angelo mio – rekao je tiho i otegnuto. – Upravo ćeš

otkriti da možeš. – Blago ju je pomerio i ona zajeca u neverici kad je osetila da joj je telo istog trenutka odreagovalo na tu promenu.

– Roko, ne... – Da... – On ubrza pokrete i podignu joj kukove

prilagođavajući je svojim pokretima, a njenim telom se razli zadovoljstvo kojem nije mogla da odoli.

Ovog puta orgazam se produžio, proždirao je i iscrpljivao, sve dok Roko nije promrmljao nešto pored njenih usana. Odmah zatim osetila je da mu se telo napelo, a onda i grčevit trzaj i snažan odušak njegovog klimaksa.

Tek tad se njeno telo konačno oslobodilo erotskog grča. Zadihana i iscrpljena, Česi je ležala pod njim svesna glatkih

muških mišića, njegovog teškog disanja i fizičke snage. Uprkos težini njegovog tela, nije želela da se on pomeri... nije želela da se ovaj trenutak ikad završi.

Roko je napokon podigao glavu i pogledao je, ali ništa nije rekao.

I dalje ga je osećala u sebi i ta veza bila je beskrajno prisna. – Žao mi je – progunđa on. – Obećao sam da ću koristiti

kondom, ali bojim se da sam sasvim zaboravio na to. Ni ona nije mislila na to. Iznenada je shvatila da se nije setila

toga zato što joj bilo svejedno. Nije marila. Samo je želela da bude s njim. Voli ga.

To iznenadno otkriće kao da joj se rasprslo u glavi, potisnulo sve druge misli, i ona osta da leži nepomična pokušavajući da sagleda značaj tog otkrića.

– Uzrujana si zbog toga. Vidim da jesi – reče on, okrenu se na leđa i povuče je za sobom. – Zaista mi je žao. Šta god da misliš, stvarno sam nameravao da te zaštitim.

Bilo joj je teško da išta kaže. – Nisam uzrujana. Nežno joj je pomilovao leđa. – Nešto ipak nije u redu. Upravo je otkrila daje zaljubljena. Eto šta nije u redu. Ali Roko ne ceni ljubav. Ona to zna. – Samo sam razmišljala o onom što sam doživela danas –

W & N

reče mu konačno jer je znala da mu mora pružiti neko objašnjenje, a nije bila u stanju da mu kaže istinu. – Bilo je čarobno. Najbolji dan u mom životu. Hvala ti. – Podigla je glavu i nežno ga poljubila. Videla je kako se blago namrštio kao da se dvoumi. Hoće li joj reći nešto nežno?

Česi se ukoči iščekujući. Ali on je samo privuče bliže i zatvori oči. Neću dozvoliti da se razočaram, pomisli kad je čula njegovo

ravnomerno disanje i shvatila da je zaspao. Pokazao je da mu je stalo do nje i to je jedino važno.

U Firenci su ostali još mesec dana. Za to vreme Roko je uspeo da uđe u trag njenoj majci.

– Ona je na krstarenju – hladno joj je rekao i pruži joj cedulju s brojem telefona. – Jesi li sigurna da želiš da je pozoveš? Meni se čini da se nije mnogo potrudila da ti olakša jezivo detinjstvo.

– Uradila je šta je mogla – reče Česi tiho zureći u broj. – Često sam mislila da je ostala s mojim ocem samo zbog mene. Volela bih da razgovaram s njom. Nismo baš naročito bliske, ali mislim da bi bilo ispravno da to uradim.

I tako je pozvala majku i kratko razgovarala s njom shvativši da je ona očigledno odlučila da uživa u novostečenoj slobodi i novom životu.

Baš kao što je i Česi uživala u novom životu. Roko ju je iz Firence odveo u Rim, pa u Sijenu, Veneciju i

Veronu. Odsedali su u kraljevskim apartmanima hotela, dok su ih ljudi iz Rokovog obezbeđenja pratili kao senke. Pratili su je dok je išla u razgledanje, onda kad je Roko morao da radi, jer nije želeo da je pusti da sama luta ulicama.

Jednog popodneva vratila se ranije iz obilaska Pompeje jer se osećala strašno slabo. Previše sunca, pomislila je kad se zaputila liftom do predsedničkog apartmana, trudeći se da suzbije mučninu u stomaku.

Roko je radio u dnevnoj sobi... s hrpom papira na stolu i telefonskom slušalicom zaglavljenom između uveta i ramena,

W & N

pisao je nešto na margini jednog izveštaja. – Reklama nije dobra – zlovoljno je rekao. – Pozovi ih opet i

ako ne mogu bolje da urade, oteraj ih i pozovi četiri nove kompanije da ti pokažu šta znaju. – Spustio je slušalicu i video ju je kako stoji u dovratku. – Jesi li dobro? Bleda si.

– Nije mi ništa. Mislim da sam previše bila na suncu i previše hodala. – Bledo mu se osmehnu, nameravajući da ode u spavaću sobu da se ispruži, ali pažnju joj privuče sjajna fotografija nekog para u restoranu. – Šta je to? Zašto si tako ljut?

– Nisam ljut – reče joj on i provuče prste kroz kosu pa onda odmahnu prema dokumentima. – Nezadovoljan sam. Moj tim mi je dao sjajan izveštaj o reklamnoj agenciji koja je navodno najbolja na tržištu, a oni nisu napravili ništa originalno. Dete s flomasterom kreativnije bi obavilo posao od njih.

Podigla je fotografiju. – Ne znam ništa o reklamiranju. Šta bi ovo trebalo da bude?

On se hladno osmehnu. – Činjenica da moraš da pitaš šta se reklamira, mnogo govori o njihovoj neukosti. To je reklama za štampane medije... časopise i slično – objasni žurno kad je primetio njen upitni pogled. – A ovo su scenariji za televizijske spotove. Ništa to ne valja.

Zurila je u sliku muškarca i žene koji su obedovali u nekom skupom restoranu. – A šta si ti želeo?

– Pojma nemam – iskreno je rekao. – Zato sam ih i angažovao. To obično prepuštam odboru svog italijanskog ogranka, ali napravio sam grešku i lično sam se upleo u posao s maslinovim uljem. Reč je o tome što znam šta ne želim. A ne želim ništa od onog što su mi do sada ponudili.

Česi se namršti zagledana u sliku. – Pretpostavljam da su pokušali da pokažu da je reč o proizvodu vrhunskog kvaliteta, jer su napravili fotografiju muškarca i žene u restoranu, ali ti jednostavno ne osećaš dah Sicilije na toj slici, zar ne? Ovaj par može da bude bilo gde i da jede bilo šta. Na osnovu ovoga nikako se ne može zaključiti da je reč o reklami za maslinovo ulje, osim što se u uglu nalazi boca... – Zastala je, svesna da govori o potpuno nepoznatoj temi.

W & N

– Nastavi – reče joj on i zamišljeno zažmiri. – Nastavi. Ona blago porumene. – Pa ja ne znam ništa o reklamiranju,

ali slika bi trebalo da ispriča p...p... priču – promuca, žaleći što nije ćutala. – Ova slika mi govori da je ovaj par izašao u restoran i da im je lepo, ali ništa ne govori o maslinovom ulju.

– Pa šta bi ti ispričala o maslinovom ulju? Šta bi ti stavila na sliku?

Česi s nelagodom slegnu ramenima. – Ne znam. Ja... – Ma do đavola, pomisli, pa dohvati olovku i privuče čist list papira.

– Pretpostavljam da bih povezala sliku s poreklom ulja. S toplotom, mirisima, osećajem Sicilije. Zato je ulje dobro. To je važno. Znam zato što sam skupljala masline. Ova slika bi mogla da se odnosi na bilo koje mesto, ali ako bih je ja pravila, smestila bih ovaj par na Siciliju. – Olovka je letela po papiru dok je crtala grubu skicu. – Pri pogledu na sliku, trebalo bi da ljudi dobiju osećaj da su i oni tamo. Na Siciliji. Slika bi trebalo da ih navede da povezu ulje sa Sicilijom... – Glas joj je zamro i odjednom se strašno uplašila. – Izvini. Nikad dosad nisam crtala rešenje za reklamu ili išta slično. Ne znam o čemu pričam.

– Naprotiv! Ono što govoriš zvuči vrlo smisleno. – Uzeo je crtež od nje i odlučno klimnuo glavom. – Dobro je.

Možeš li da zapišeš svoje ideje kako bi mogli da ih uobliče? – Šališ se! – razrogačila je oči. – Možda im se neće svideti. – Pa šta? Meni se sviđa, a to je moj novac i moj proizvod koji

oni hoće da unište. – Spustio je crtež na sto i privukao je u zagrljaj pripijajući je uz svoje snažno telo.

Pokušala je da ostane pribrana. – Ja ne znam ništa o reklamiranju.

– Ali znaš mnogo toga o umetnosti i imaš neverovatnu moć zapažanja. Osim toga, nisi istrošila ideje radom na bezbrojnim sličnim projektima. Ti želiš posao, cara mia, a ja sam spreman da ti ga dam. Možeš da nadzireš kampanju oglašavanja za maslinovo ulje. Hoću da ti odobriš ono što oni budu uradili.

Malo se odmakla od njega, pokušavajući da potisne nalet grešnog zadovoljstva od kojeg joj se mutilo u glavi pri samom dodiru njegovog čvrstog tela. – Niko me neće slušati. Nemam

W & N

nikakve preporuke. Ja... – Moraš imati mnogo više samopouzdanja i vere u svoju

veštinu – naredio joj je, pustio je iz zagrljaja uz zavodljiv osmeh i mašio se za telefon. – To što si ti nacrtala za dva minuta običnom hotelskom olovkom, daleko je bolje od ičega što je ponudilo kreativno odeljenje agencije kojoj za taj posao plaćam pravo malo bogatstvo, ali sama odluči. Da li želiš posao? Da ili ne? – Držao je telefon u ruci i izvio upitno obrvu, a ona iznenada oseti da joj ponestaje daha.

Strah joj se mešao s uzbuđenjem. – Da... ne... Pogled mu veselo zasija kao da se odlično zabavlja.

– Trebalo je da se opredeliš između te dve opcije, ali ja ću postupiti direktorski i prihvatiću tvoj prvi odgovor.

Okrenuo je broj i sačekao, zamišljeno je gledajući. Onda je naložio nekome na drugoj strani da organizuje sve s agencijom za sledeći dan. Kada je spustio slušalicu, progutala je knedlu, osećajući snažno uznemirenje u stomaku.

– Šta ako ja to uradim a ispostavi se da nije dobro? – Onda ću ti dati otkaz, tesoro – otegnuto je rekao i spustio

telefon u džep – ali ne brini! Utešiću te u spavaćoj sobi. I dalje si bleda. Jesi li sigurna da nisi preterala s razgledanjem?

– Danas je izuzetno toplo. Mislim da ću popodne provesti crtajući na terasi. Mogla bih da razmislim o tvojoj reklami i da napravim nove detaljnije skice.

Obešenjački joj se osmehnuo. – Ili bi možda mogla da ležiš u zamračenoj sobi. Moja reklama može da čeka.

Kad se probudila sledećeg jutra, s olakšanjem je ustanovila da je jučerašnja mučnina nestala, ali bila je nervozna zbog sastanka s ljudima iz reklamne agencije. Sve do sada njeni crteži služili su isključivo za njeno lično zadovoljstvo. Nikad ih niko nije video.

Brinući kakav će utisak ostaviti, pažljivo se odenu i skupi kosu kako bi izgledala vrlo poslovno.

– Izgledaš neverovatno seksi – zareža Roko kad je ušao u

W & N

spavaću sobu da uzme svoj sat. – Obuci nešto drugo. Česi se pogleda u ogledalo i onda se očajna okrenu prema

njemu. – Roko, ovaj kostim je siv i neverovatno ozbiljan. – Onda nije u pitanju kostim, već ti – frknu i počeša se po

vratu. – Možda sam glupo postupio što sam ti dozvolio da nadgledaš ovu kampanju.

Čudeći se što joj ta posesivna izjava ne smeta, Česi uzdahnu. – To što ti smatraš da sam privlačna ne mora da znači da i drugi misle tako.

Namrštio se. – Neće misliti samo onaj ko nema oči. Dobro je što ću i ja biti tamo s tobom.

– Da li dobro izgledam... ozbiljno? – Ozbiljno? – ponovi on uz lak osmeh. – Izgledaš više nego

dobro. U stvari, razmišljam da ti dam otkaz pre nego što počneš da radiš kako bih odmah mogao da te vratim u krevet.

Talas topline razlio joj se telom. – To je veoma diskriminatorska primedba.

– Ti si želela da te smatram privlačnom, tesoro – podseti je on, uz blagi otežući ton. – I zato nemaš na šta da se žališ.

Ni na kraj pameti joj nije bilo da se žali. Uživala je u činjenici da je on smatra privlačnom... uživala je u činjenici daje on tako očigledno postao zavisnih od njenog tela.

Više joj od njega nije bilo potrebno, odlučno reče sebi dok je dovršavala šminkanje. Onda dohvati crteže koje je napravila prethodne večeri.

Nije mogla da spreči treperenje nerava u stomaku kad je Roko nežno gurnu u salu. Učini joj se da ogroman broj ljudi sedi oko velikog ovalnog stola i žamor zamre kad je sela na prazno mesto, nadajući se da niko ne primećuje koliko se oseća nedostojnom ovog položaja.

Ovo je smešno, pomisli. Zašto bi je iko od prisutnih slušao? Međutim, čim je predstavila svoje skice i izložila ideje o

tome šta bi slike trebalo da prenesu posmatraču, svi su se utišali. Kad je završila, svi oko stola uzbuđeno zažagoriše.

– Briljantno je. Izazovno, a ipak ima stila i dovoljno je sofisticirano da može da se poveže s vrhunskim proizvodom –

W & N

reče čovek kojeg joj je Roko predstavio kao direktora reklamne agencije i nagnu se da bolje pogleda skice. – To je izvanredan koncept – reče on i pogleda je s divljenjem. – Za koga radite?

– Za mene – odmah reče Roko s hladnim i pretećim izrazom na licu. – Želim da vaš tim razradi njen koncept, Luka. Možete li to da uradite?

– Naravno – reče čovek i klimnu glavom. – Pokazaćemo vam već krajem nedelje nešto od onog što ćemo napraviti, a ja ću poslati ekipu da nađe pogodnu lokaciju za snimanje na Siciliji, neki restoran na plaži ili tako nešto.

– Zašto se snimanje ne bi obavilo u vili? – predloži Česi i brzo nastavi kad Roko upitno izvi obrvu. – Želiš da pokažeš da je proizvod ekskluzivan, a šta je ekskluzivnije od privatne vile s bazenom? Ne samo da ulje ima ukus Sicilije, već je i sam ukus Sicilije prvorazredan.

– Slika će sugerisati ljudima da bi korišćenjem tog ulja mogli da steknu i delić životnog stila za kojim čeznu, je li tako? Predivno – reče Luka i mahnu članovima svog tima koji žurno počeše da zapisuju. – Da, sviđa mi se to. Pametno je. Ima i mnogo skrivenih poruka. Možemo da iskoristimo to.

Roko stisnu usne. – Ne sviđa mi se ideja da će se moj lični posed naći na reklami na međunarodnoj televiziji.

– Naći ćemo neku drugu vilu – reče Luka spremno. – Važna je zamisao. Luksuz. Prepustite to nama.

Kad su izašli iz sale, Roko je zagrli oko struka i uvede u lift. – E pa želela si posao... i čini mi se da si ga i dobila. Imaš li predstavu o tome koliko im plaćam da bi razvili tvoj koncept? – Kad su se vrata lifta zatvorila za njima, on joj poljupcem zatvori usta. – Bila si fantastična. Treba da tražiš da te plaćam za tvoje usluge.

Ona ga obgrli oko vrata i osmehnu mu se, ali joj je adrenalin još strujio telom izazivajući zadovoljstvo u njoj. – Bilo je zabavno. Uživala sam. Radila bih to besplatno.

– Vratićemo se u Firencu, a onda možeš da koristiš studio koji sam sredio za tebe i da dovršavaš svoje skice – reče joj kad se vrata lifta otvoriše na pragu njihovog apartmana. – Osim ako

W & N

možda ne želiš da ideš na Siciliju? Ona malo razmisli. – Više ne mrzim Siciliju – tiho reče pa

odšeta do prozora i zagleda se napolje. – Kad god budeš spreman da se vratiš, poći ću s tobom.

– Dobro je – reče on hladno. – Jer ne nameravam da te ostavljam ovde. Gde ja idem, ideš i ti. Posebno stoga što si sada izgleda ti odgovorna za budući uspeh izvoza mog maslinovog ulja.

Vratili su se u Firencu i ona je danonoćno radila sledećih nekoliko nedelja dok je agencija razvijala njene ideje za reklamnu kampanju. Uživala je u svemu što je radila. Dan je provodila pored telefona... ponekad u razgovoru s Lukom, ponekad u konferencijskom razgovoru s umetničkim direktorom agencije... zajedno su doterivali crteže koje im je dala i njene osnovne ideje pretvarali u komercijalnu kampanju.

Jedino joj je smetalo što je otkrila da je posao strašno zamoran. Ozlojeđena što nema dovoljno snage, dok je Roko uvek bio živahan i delovao neumorno, Česi ništa nije rekla, ali dremala je svakog popodneva s namerom da nadoknadi snagu i da uveče bude druželjubivija. Uprkos popodnevnom odmoru, bila je iscrpljena i postala već komično sklona da se rasplače za svaku sitnicu; jednostavno, nije shvatala šta joj se to dešava.

Njen život konačno izgleda onako kako je oduvek želela. Crtala je i koristila svoju darovitost, putovala je s Rokom i

planirala uskoro da putuje s njim u Njujork. Iako Roko nije otvoreno rekao da je voli, bio je neverovatno pažljiv i iznenađujuće brižan za muškarca koji tvrdi da je u svađi sa svojim emocijama.

Pa zašto onda svaki čas plače? Šta joj je? Šta želi više od ovog što već ima? Nedelje su prolazile i konačno je sve bilo spremno. Snimanje

je uspešno završeno i njena uloga je okončana. Sada je još samo preostalo da Rokova ekipa obavi pojedinosti oko distribucije.

W & N

Roko je zbog toga otputovao u Njujork a ona je, mada ju je pozvao da pođe s njim, odbila da ide jer je bila previše iscrpljena i umarala ju je i sama pomisao na tako dug let za tako kratko vreme.

Roko će se vratiti za dva dana, razmišljala je. A ona će se u međuvremenu naspavati.

Zakazala je pregled kod lokalnog lekara kako bi otkrila uzrok sve većeg umora koji ju je zabrinjavao.

– Nikad se nisam ovako osećala – reče mu kad se sledećeg popodneva obrela u njegovoj ordinaciji. – Prosto nemam snage.

Lekar ju je pregledao, i pošto je obavio neke analize, pozvao ju je da opet dođe u ordinaciju kako bi joj saopštio rezultate.

– Kažete da ste naporno radili? – Da. Jesam li zbog toga tako umorna? – Niste – odgovori on i podesi naočare na nosu uz blag

osmeh. – Umorni ste zato što ste trudni, signora. – To je nemoguće – reče Česi i neko vreme je samo zurila u

njega. – To ne može biti. – A zašto ne bi moglo da bude? – upita on blagim glasom. –

Udati ste, zar ne? – Pa jesam, ali... – Česi zastade dok su joj se po glavi rojile

stotine misli. Roko koristi zaštitu, osim nekoliko puta u početku... – Ali ciklus mi je redovan – promrmlja ona.

Čovek saosećajno klimnu glavom. – Ipak, ponekad se dešava da dođe do lakog krvarenja dok se hormoni ne stabilizuju. Imam rezultate vaših testova. Nema nikakve sumnje da ste u drugom stanju. S vašim dopuštenjem, poslaću vas kod svog prijatelja koji radi u ordinaciji preko puta. On je veoma ugledan ginekolog i po podne će vam uraditi ultrazvuk. To će nam pomoći da izračunamo datum začeća. Jeste li dobili u težini?

Trudna?. Česi se ugrize za usnu i pokuša da se usredsredi na ono što ju je pitao. – Pa i nisam. Možda samo malo. Često smo obedovali izvan kuće. – Ona i Roko izlazili su u razne restorane.

Trudna? Očekivala je da će osetiti razočaranje. Očekivala je da će se

osećati kao da joj je neko odjednom oteo ono malo stvarnog

W & N

života koji je iskusila. Umesto toga osetila je samo blagu toplinu i zadovoljstvo. Njena beba. Rokova beba. Njihova beba.

Nije to planirala, ali kad se već desilo, neverovatno je zadovoljna. Iznenada požele da se samo smeši.

Konačno će imati svoju porodicu, preplavljenu nežnošću i ljubavlji, ni nalik porodici u kojoj je odrasla.

– Jeste li sigurni? – upita skoro bez daha, dok je već zamišljala kako će se Roko oduševiti kad mu bude rekla. Vrlo dobro je znala koliko mu je stalo da dobije sina. – Potpunome sigurni da sam trudna?

– Potpuno. Odmah ću pozvati kolegu kako biste mogli da odete na ultrazvuk.

Sat kasnije ležala je na kauču i zurila u tavanicu prostorije pune savremenih aparata. Roko će se tako iznenaditi, pomisli malo kasnije dok je posmatrala lekara kako proučava naizgled nerazumljive obrise na ekranu. Biće uzbuđen. Zar nije sve vreme upravo to želeo?

Računajući da je ostala u drugom stanju tokom prvih dana nakon svog povratka, nije se mnogo iznenadila kad joj je lekar rekao da je u četvrtom mesecu trudnoće.

To je objašnjavalo mučninu i umor koji je osećala dok je obilazila Pompeju.

Nešto je zabeležio na njenom nalazu. – Niste planirali da zatrudnite, je li tako?

– Nisam, ali ne mari – uveri ga ona žurno kad je sela i dovela u red svoju odeću. – Roko umire od želje da dobije sina.

– E pa moraće da čeka još malo da bi zadovoljio tu želju – reče lekar uz blagi osmeh, pružajući joj ultrazvučni snimak ploda. – Ovde se jasno vidi da nosite devojčicu. Čestitam.

– Devojčicu? – Česi je na trenutak samo zurila u fotografiju. – Jeste li sigurni u to?

– Da, siguran sam – reče doktor i namršti se. – Je li to problem?

Da lije problem? – Nije – brzo reče Česi svesna da je lekar pažljivo posmatra. Ustala je s kauča i obula se.

– Nije problem. – Za nju nije. Ali za Roka...

W & N

Kad je izašla iz ordinacije i pošla kući, iščeznuše joj zadovoljstvo i uzbuđenje, a ispuni je mračno, brižno osećanje slutnje.

Roku neće smetati, odlučno reče sebi, ali upozorenje joj se sve upornije oglašavalo u mislima, koliko god se trudila da ga ignoriše.

On je pričao da želi veliku porodicu i pominjao je sinove, ali nijednom otkako su zajedno nije pominjao da želi devojčicu.

Ponoviće se priča njenih roditelja. Dobiće devojčicu, a on čezne za sinom. Osetila je vrtoglavicu i načas je zastala čekajući da se povrati

pre nego što nastavi da hoda prema palati. Ovo neće biti dobro, mislila je očajno. Kako može da bude?

Odrasla je uz oca koji je čeznuo za sinom. Lično je osetila šta to znači biti neželjeno dete.

Zar sme da rizikuje tako nešto s Rokom? Odlučila je da ne dozvoli da se tako nešto desi njenom detetu. Što joj ostavlja samo jednu mogućnost.

9.

Nešto nije u redu. Roko je u kolima na putu s aerodroma pedeseti put pogledao

na sat i uznemireno se vrpoljio na sedištu, pokušavajući da obuzda sve veću zebnju.

Zbog iznenadne krize u jednoj kompaniji, morao je da ostane jedan dan duže u Njujorku i nije se vratio u Firencu. Što ne bi trebalo da predstavlja problem.

Ipak, kad su prethodne večeri razgovarali telefonom, učinilo mu se da Česi nije uobičajeno živahna i vesela. Bilo je jasno da je nešto muči.

Blago se namrštio, pokazujući brigu koja ga je sve više obuzimala od tog telefonskog razgovora. Iako je očigledno pokušavala da prikrije to, nije mu promakla činjenica da je u poslednje vreme veoma umorna i iznenada ga obuze strah.

W & N

Da li je sve u redu s njom? Da li mu je nešto prećutala? Da nije bolesna? Ne, svakako nije. Nije oslabila. Štaviše, njene prekrasne

obline upadljivije si nego ranije... ali to je pripisao čestim večerama po restoranima. Česi je jaka i zdrava devojka i njen umor je nesumnjivo posledica njihovog vrlo aktivnog seksualnog života. Što znači da je problem na sasvim drugoj strani.

Razmišljajući o činjenicama i premećući po mislima razne mogućnosti, Roko je došao do još jednog mogućeg objašnjenja. Možda je Česi zaljubljena u njega i ne usuđuje se da mu to kaže?

Zavukao je prst pod okovratnik košulje i sačekao da mu u svesti odjeknu uobičajena zvona na uzbunu. Od svih izjava koje u trenu mogu da unište vezu, oduvek je smatrao da je najsmrtonosnija izjava volim te.

Ali pri pomisli na to da Česi izgovara te reči, umesto panike je osetio toplinu.

Zašto da ne? Nema ništa loše u tome što ga voli. Ona mu je žena. Od nje

se i očekuje da ga voli. Noćas će je podstaći da bude iskrena u vezi sa svojim

osećanjima. Iznenada zažali što je ostao jednu noć duže u Njujorku.

Trebalo je da bude kod kuće i da otkrije srž problema. Priznajući sebi da oseća nepodnošljivu potrebu da je vidi, Roko je morao da se suoči s neugodnom istinom da mu prvi put u životu nedostaje žena.

Nedostaje mu Česi. Ali to zapravo ne iznenađuje mnogo, žurno reče sebi. U

poslednje vreme proveli su mnogo vremena zajedno i ispostavilo se da je ona zabavno društvo. Živahna je i neiskvarena, što mu veoma prija posle mnogih dama iz visokog društva s kojima je bio u prošlosti. A posvećenost koju je pokazala u vezi s reklamnom kampanjom – oduševila ga je. Brigom za svaki detalj jasno je pokazala da je perfekcionista i da ima upravo onakav odnos prema poslu koji on očekuje od svakog službenika u svojim

W & N

kompanijama. Jedina razlika je u tome što ona nije službenik. Ona mu je

žena. A nema službenika koji može tako da mu digne pritisak kao

njegova žena. Nikad dosad nije prekidao radni dan da bi se upuštao u vruć, mahniti seks, ali zbog Česi je upravo to radio... i to više puta.

Kad je nekoliko sati kasnije ušao u palatu, već je isplanirao kako će njih dvoje provesti veće. Zato se iznenadio kad je video Česi kako, vrlo nervozna, stoji na terasi.

Nervozna je? Blago se namrštio dok je skidao sako i razvezivao kravatu.

Zašto bi bila nervozna? Zar joj priznanje da ga voli tako teško pada?

Česi je stajala na terasi i posmatrala ga kako joj prilazi. Izgleda božanstveno, pomisli i slabost je obuze dok je

posmatrala kroj njegovog italijanskog odela i nadmeno držanje. Kao osvajač koji se vrača posle uspeha na bojnom polju. Da li je Roko ikad sumnjao u bilo šta? Je li ikad bio nesiguran u vezi s nečim?

Ona zatvori oči, duboko udahnu pa stavi ruke na leđa da bi prikrila koliko joj podrhtavaju.

Postupam ispravno, pomisli. Sasvim ispravno. Ali sve bi bilo daleko lakše da ga ne voli. Zastao je u dovratku i njoj se načas učini da se njegov

uobičajeni smireni izraz lica, kao da se dosađuje, pretvorio u nešto nežnije. Puste želje, odlučno reče sebi dok je on prelazio preko terase. Prišao joj je i utisnuo joj dug poljubac na usne. Čitava tri dana nije vodio ljubav. U takvoj situaciji i s takvim navikama, svaka žena je dobrodošla. Ja sam mu samo uvek pri ruci, pomisli Česi.

Uprkos tome, telo joj je odmah odgovorilo na nadražaj i ona poče da se opire iskušenju da se baci na njega i da ga pusti da obavi ostalo.

Ali to se neće dogoditi.

W & N

Zakoračila je unazad i pokazala prema stolu. – Da li želiš da odmah jedemo?

On s jedva primetnim žmirenjem pokaza da je shvatio njen nameran pokušaj da stvori odstojanje među njima. Onda podignu ruku i skinu kravatu, gledajući prema stolu. – Jesi li ti gladna?

Očigledno je bio iznenađen što ne cepaju jedno drugom odeću i teško da je mogla da ga krivi zbog toga. Zar se ne ponašaju upravo tako poslednjih nekoliko meseci? Zar on ne očekuje baš to?

– Nisam naročito gladna – reče mu ona žurno jer je znala da neće moći da jede – ali mislila sam da ćeš ti možda biti gladan. Dugo si putovao.

Zagledao joj se u lice uznemirujuće prodorno. – Vidim da nešto nije u redu. Što ne prestaneš da grizeš usne i da stiskaš pesnice i prosto mi kažeš to što imaš? Ne volim napetost.

Stalno je iznenađuje, pomisli ona žalosno. Baš sad kad treba zaista da se usredsredi na nemilosrdnu stranu njegove ličnosti, on pokazuje pronicljivost koja se gotovo graniči s osećajnošću.

– Ja... – Glas joj je zamro u grlu i ona zastade pa pokuša da nastavi. – Moram da razgovaram s tobom.

– Zašto mu ne bi odmah rekla? Zašto bi to odlagala? – Izgleda da moraš. To je prilično jasno. – Osmehnuo se

uobičajeno samouvereno. – Samo reci sve što ti je na umu. Ništa nemoj da zadržavaš u sebi.

– Nije to tako lako... – Ja verujem u iskren razgovor – reče pa joj priđe i uhvati je

za ruke. – Šta god da mi kažeš. Slušam. Stomak joj se uskomeša. – Želim razvod. Zavladala je napeta tišina, a onda joj on pusti ruke i vedrinu u

njegovim očima zameni zaprepašćenje. – Je li to neka šala? – Ne. Nije šala. Ja... ovaj brak mi ne odgovara, Roko. Stvarno

želim da se razvedemo. Zakoračio je nazad i raširio ruke u neverici. – Nekoliko puta

dnevno vodimo ljubav, a kad nismo u krevetu, radimo to na nekom drugom mestu. Pa šta ti onda ne odgovara?

– To je samo seks, Roko. Brak treba da predstavlja nešto više

W & N

od seksa. Zažmirio je. – Naš brak svakako jeste nešto daleko više od

običnog seksa i ti to znaš. Istina je da zna. Ali to saznanje nije bilo dovoljno da promeni

mišljenje. Znala je da postupa ispravno, ali ispostavilo se da je razgovor

s njim teži nego što je zamišljala i bilo joj je drago što je provela izvesno vreme smišljajući šta će reći. – Ovo nema veze s našim odnosom, Roko. Nisi ti u pitanju. Reč je o meni i o promeni koju sam doživela. Jednostavno, ne želim više da budem u braku.

Njegovo lepo lice najednom se skamenilo. – Ne možeš samo da isprobaš brak pa da iskočiš napolje.

– Znam. Zato ne želim samo da se razdvojimo – reče ona, ne mogavši da ga gleda. – Želim razvod. Želim da to bude konačno.

Zavladala je duga nesnosna tišina, a onda se on ushodao po terasi izloživši široka ramena njenom pogledu. – Zašto?

Trebalo bi svakako da joj bude lakše da mu kaže sve što je smislila, zbog toga što ga ne gleda u lice, zar ne? – Prvi put u životu bila sam u stanju da radim ono što sam oduvek želela da radim. I sviđa mi se taj osečaj. Želim slobodu. – Gotovo se zagušila od tih reči i kad se on konačno okrenuo da je pogleda, pogled mu je bio tako hladan da se stresla.

Osetila je da se ono što su imali zajedničko najednom izgubilo i iznenada ju je zahvatio očajnički osećaj gubitka i napuštenosti. Obično topla, mirisna terasa učini joj se hladna i negostoljubiva kao da je mraz najednom stegao usred leta.

Sad je već i suviše kasno za njih. Bez obzira na to šta će reći, to neće biti dovoljno da popravi

štetu koju je već načinila. Mora da krene dalje. – Zar te to zaista iznenađuje? Glas joj se gotovo pretvorio u šapat, ali glasnije nije mogla da govori. – Upravo sam otkrila život, Roko. Želim još mnogo toga da uradim. A to ne mogu ako sam udata.

Sačekala je da on progovori. Da vikne. Da uradi nešto ili da kaže nešto.

On je međutim ćutao kao zaliven, a lepo lice mu se pretvorilo u bezizražajnu masku.

W & N

U njoj se sve uskovitlalo i iznenada joj postade teško da diše. Nije ga povredila, grozničavo je ponavljala u sebi. On je ne

voli pa kako bi onda njene reči mogle da mu nanesu bol. Možda su mu samo povredile sujetu?

– Letim ujutru nazad na Siciliju gde ću neko vreme provesti s majkom. Posetiću i advokata dok sam tamo.

Govori, Roko, molila ga je u sebi. Reci nešto. Bilo šta. Neko vreme je stajao sasvim nepomičan, a onda je duboko

udahnuo vazduh i prošao pored nje ne rekavši ni reč.

Razdiran potpuno nepoznatim osećanjima, Roko je stajao u radnoj sobi, pokušavajući da pronađe neki smisao u celoj situaciji, ali po prvi put u životu njegov dar za rešavanje problema kao da ga izdade.

Od svih stvari koje je očekivao da će čuti od Česi, svakako nije očekivao da će mu reći hoću razvod... i njena neočekivana izjava ostavila ga je bez reči.

Ona želi razvod. Zar nije to prvo što mu je rekla i pre četiri i po meseca, kad ju

je dočekao na aerodromu? I šta se promenilo? Zašto večeras, kad je stajala, očekujući da

on nešto kaže, nije bio u stanju da joj odgovori na isti način kao tad?

Dograbio je punu čašu, ali onda je opsovao i vratio je na sto. Opijanje do besvesti neće promeniti činjenice, osim što bi sasvim odgovaralo trenutku. A činjenica je da mu je stalo do njene sreće.

Kako se dogodilo, upita se podsmešljivo i prilično iznenađeno, da mu je njena sreća postala važnija od sopstvene? I šta znači kad si spreman da nekom dozvoliš da učini baš ono što će te najviše povrediti?

Uvek je bio nadmen i uveren da razume žene, ali iznenada je otkrio da ne zna šta da misli.

Tiho je opsovao, pokušavajući da shvati. Rekla je da nije zadovoljna, ispunjena, a ipak... kako je to moguće?

Sve dok nije otišao u Njujork, bila je srećna. Uopšte nije

W & N

sumnjao u to. Nije bilo reči o tome da ona želi slobodu. Nije bilo reči o odlasku. I sigurno je da nije bilo priče o razvodu.

Namrštio se i sasvim zaboravio na piće. Seo je na fotelju, ispružio noge, zažmirio i zamislio se.

Sve činjenice ukazivale su na to da se nešto desilo dok je on bio na putu.

Ali šta se desilo? Šta je, za ime sveta, moglo da je navede da se predomisli? Stisnuo je usne, ustao i dohvatio telefon. Ne zna šta se dogodilo, ali zna kako to da otkrije.

Česi je sedela na krevetu, zaokupljena sumornim mislima o budućnosti, kad je Roko ušao u spavaću sobu.

Sunce je već bilo visoko na nebu, ali je po njegovoj izgužvanoj košulji i neobrijanoj bradi shvatila da nije spavao. Osetila je kako se nešto pokrenulo u njoj i rudila se da potisne skoro bolnu ljubav koju je osećala prema njemu. Čak i posle neprospavane noći, bio je neverovatno zgodan, širokih i snažnih ramena, a neuredna odeća i neobrijana brada samo su doprineli njegovoj privlačnosti.

Roko pripada onoj vrsti muškaraca koja navodi žene da prave gluposti.

Međutim, nju ne može navesti da napravi glupost, žurno podseti Česi sebe. Nju ne može. Ovog puta ne.

Ovoga puta treba ispravno postupiti... zbog svog deteta, a ne zbog sebe.

– Baš sam se spremala da se pakujem – promrmlja ona kad je prišao i stao ispred nje.

– Ne trudi se – reče joj on hladno – jer nikud ne ideš! Ona zatvori oči. Ovo je odgovor kojem se nadala sinoć, kad

je ostao nem. Zašto joj to sad govori? Da li zato što je imao vremena da razmisli o njenom zahtevu? – Roko...

– Reci mi nešto, tesoro – reče on i nagnu se prema njoj, unoseći joj se u lice. – Kad si nameravala da mi saopštiš da si u drugom stanju?

W & N

Sledila se. – Ja... – Nedostaju ti reči, Česi? – upita on i namrgođeno stisnu lepe

usne u liniju. – Da li je to tebi teško da mi kažeš da ću postati otac?

– Kako si saznao? – To nije važno. Važno je što je to trebalo da čujem od tebe.

Znaš koliko želim sina – reče on i glas mu ogrube od bola – a ti si, iako si to znala, bila spremna da odeš i da mi ništa ne kažeš. Tražila si da se razvedeš od mene. Reci mi, Frančeska, da li ti je materinstvo zaista tako mrsko da si poželela da sakriješ da si u drugom stanju? Šta si planirala da uradiš? Da prekineš trudnoću?

– Nisam! – Užasnuto je razrogačila oči na tu pomisao i nehotice se trgla. – Kako si uopšte mogao da pomisliš tako nešto? Valjda me malo bolje poznaješ.

– Očigledno te ne poznajem – reče on smrknuto. – Nije ti smetalo da tražiš razvod iako mi nisi rekla da očekuješ naše dete. Zašto onda ne bih verovao da si u stanju da prekineš trudnoću?

Česi stavi ruku na stomak nesvesnim zaštitničkim pokretom. – Zato što ne bih to uradila.

– Zašto? – Pogled mu je bio hladan kao i glas. – Zašto ne bi? Poslednja četiri meseca govorila si koliko ti je stalo do slobode... koliko uživaš u novom načinu života. E pa ovo ti je sigurno mnogo pokvarilo zabavu.

– Nije tako – reče ona i odvrati pogled, kajući se što nije otišla još sinoć. – Ti ne razumeš. Moraš me pustiti da odem.

– Hajde da raščistimo nešto, je 1’ važi? – reče joj on glasom koji je sekao kao brijač. – Ti nikud ne ideš. Sve do trenutka kad sam saznao za trudnoću, bio sam spreman da ti dam razvod, ali to je prošlost. Razvoda neće biti. Spreman sam, međutim, da učinim neke ustupke s obzirom na to da si krajnje nesrećna zbog situacije u kojoj si se zatekla. Voljan sam da zaposlim dovoljno osoblja kako bi i dalje mogla da se baviš onim što želiš.

Osoblje? Ona se namršti ne shvatajući... a onda joj se čelo razvedri. – Pod „osobljem” podrazumevaš dojilju, je li tako? Ne želim to, Roko. Želim sama da se brinem o bebi.

Nastupila je teška, napeta tišina dok je on sevao ubistvenim

W & N

pogledom. – Ponašaš se potpuno besmisleno – progunđa na kraju provlačeći prste kroz kosu krajnje ogorčenim pokretom. – Najpre kažeš da hoćeš razvod, a sad mi govoriš da hoćeš da se brineš o bebi.

Česi je zurila u pod. – U pravu si kad kažeš da isprva nisam želela bebu. I nisam... ali kad sam otkrila da sam u drugom stanju... – Pomilovala je stomak. – Nisam bila nesrećna. Bila sam ushićena.

– Ushićena? – ponovi on, kao da prevodi i proverava značenje te reči, a onda duboko uzdahnu. – Možda bi trebalo da pređemo na italijanski jer ne razumem najbolje ovaj razgovor. Ako si bila ushićena, zašto si tražila da se razvedemo? Zašto odlaziš?

Borila se da smogne snage da nešto kaže. – Zato što je to ispravno.

Iako ni sama nije razumela zašto se oseća tako loše ako veruje da ispravno postupa. Bila je rastrzana ljubavlju prema Roku i ljubavlju prema svojoj nerođenoj bebi.

– Kako odlazak može da bude ispravan? – Glas mu je bio promukao a oči su mu svetlucale skoro grozničavim sjajem. – Zašto si uopšte pomišljala na odlazak kad nosiš mog sina?

– Zato što ne nosim tvoga sina, Roko – reče Česi i s mukom proguta pljuvačku, prisiljavajući sebe da ga gleda pravo u oči. – Nosim tvoju ćerku.

Reči se izgubiše u napetoj tišini dok je Roko zurio u nju. Na trenutak je ćutke stajao, a onda je u njegovom pogledu

videla najrazličitija osećanja koja nije mogla da protumači. – Moju ćerku?

– Da. Tvoju ćerku. – Zaprepašćen izraz na njegovom licu sve joj je rekao i ona se okrenu kako ne bi video mučno razočaranje na njenom licu.

– Devojčicu – reče ona i nije mogla a da se ne osmehne iako su joj oči bile pune suza. – Sad razumeš zašto odlazim.

– Ništa ja ne razumem – reče on, uhvati je za ruku i okrenu je da je pogleda u lice. – Zašto bi to što nosiš devojčicu išta promenilo u celoj ovoj situaciji?

W & N

– Da li stvarno moraš da mi postaviš to pitanje? – Gotovo se gušila izgovarajući to i on se neko vreme pažljivo zagleda u nju kao da pokušava da dobije odgovor na pitanje.

– Ovo ima veze s tvojim ocem, je li tako? – Ne, to nema veze s mojim ocem – reče ona i izvuče se iz

njegovog stiska zanemarujući njegov preteći ton. – To ima veze s nama, Roko. S tobom. Ima veze s onim što ti želiš i što je tebi potrebno.

– Očigledno nemaš pojma o tome šta ja želim i šta je meni potrebno.

– Ti si tradicionalni Sicilijanac. Želiš sina. To si ti meni govorio poslednja četiri meseca.

– Naravno – reče on i ljutito odmahnu preplanulom rukom kao da obezvređuje njenu izjavu – ali to ne znači da nisam jednako srećan što ću dobiti ćerku. Zaključuješ o meni na osnovu pretpostavki.

– Uvek si govorio samo o sinu. Nikad nisi pominjao ćerku. – To je samo način izražavanja – reče on i usrknu vazduh,

očigledno se trudeći da se savlada. – Zar si zaista pomislila da ne bih želeo dete samo zato što je ćerka?

– Nikad mi nisi pružio razlog da pomislim suprotno. Konačno je proključao od srdžbe. – Proveo sam četiri meseca

pokušavajući da te uverim da nisam kao tvoj otac – reče joj potresenim glasom – i ti znaš da mi je porodica veoma važna. To sam ti uvek jasno stavljao do znanja.

– Ali ja ne znam zašto je to tako – reče ona tiho. – Nikad mi nisi govorio o sebi. Ja sve vreme pričam, a ti ćutiš. Ne znam ništa o tvojoj prošlosti i poreklu. Ne znam zašto ti toliko želiš porodicu. Ne znam ništa o tvojoj porodici.

– Zato što ja nemam porodicu. – Izrekao je to hladnim, bezizraznim glasom, a onda se okrenuo i promrmljao nešto sebi u bradu. – Nema šta da se priča o tome.

– Kako to: nemaš porodicu? Da li to znači da nisi u vezi s njima?

– Ne, u pitanju je nešto drugo – reče i vrhovima prstiju pređe po čelu kao da želi da odagna iznenadni bol. – Nikad ne pričam o

W & N

tome. To je je nevažno za moj život. – Spustio je ruke pored tela, prišao prozoru i zastao okrenuvši joj leđa.

– Ne okreći mi leđa, Roko! – uzviknu ona, ustade s kreveta i zagleda se u njegova ukočena ramena. – Ne prekidaj ovaj razgovor.

Okrenuo se, a sunčevi zraci mu zasvetlucaše u tamnoj kosi. – Hoćeš, znači, da čuješ nešto o mojoj porodici? U redu, ispričaću ti, ali to nije vesela priča pa se nadam da nisi u osetljivom raspoloženju. – Stisnuo je usne. – Moj otac je ubio moju majku. Imala je dvadeset pet godina i bila je u ljubavnoj vezi s nekim. On je tako izgubio glavu da je, pošto je ubio ljubav svog života, pucao u sebe. Imao sam dve godine kad se to desilo.

Česi je na trenutak bila tako zapanjena da nije mogla da se pomeri. – Roko...

– Nije mi potrebno sažaljenje – reče joj on brzo kao da je upozorava. – Spreman sam da ti ispričam činjenice jer ti izgleda misliš da je to što ćeš čuti istinu o mojoj prošlosti od suštinskog značaja za opstanak našeg braka, ali nemam želju da analiziram svoja osećanja.

– Ali bio si tako mali... – Stomak joj se zgrčio pri samoj pomisli na to.

– Preživeo sam – reče joj on bezizraznim glasom. – Takve stvari se dešavaju, Česi. Ti bi bar više od svih

trebalo da razumeš to jer ni tebi život nije bio pesma sve do sada. Čak sam shvatio i zašto si pobegla na dan našeg venčanja. Ljudi opstaju. Rade ono što moraju i ponovo grade svoje živote na najbolji mogući način.

– Ali imao si samo dve godine... – zausti ona i zagrcnu se od navale osećanja. – Ispričaj mi šta ti se dešavalo.

– Baš moraš da čuješ detalje, je li? – upita on hladnog i strogog izraza lica. – Izbio je veliki skandal. Eto šta se desilo. Otišao sam kod rođaka, a onda kod prijatelja, ali me niko od njih nije želeo jer sam ih stalno podsećao na očev greh. – Neveselo se nasmeja. – I imam prgavu narav. Mislim da su me se malo plašili.

Iznenadila se. – Ali ti uvek obuzdavaš svoju narav. – To je tačno – reče on i kiselo se osmehnu. – Naučio sam od

W & N

oca dve stvari. Prva je da je veoma loše dozvoliti da ti emocije zamagle moć rasuđivanja, a druga je da zaljubljivanje nagoni čoveka da se ponaša nesmotreno. – Pogledi im se susretoše i ona oseti lak udarac u stomaku.

– Zato si, znači, imao kratkotrajne veze s praznoglavim devojkama koje nisu mogle da se porede s tobom i zanimale su te samo fizički, a oženio si se povučenom, jednostavnom devojkom koja ti se činila savršeno prikladnom za rađanje dece koju želiš, za stvaranje porodice koju nikad nisi imao.

– Da li se mi to igramo amaterske psihologije, Česi? – upita on i tračak vedrine blesnu mu u pogledu. – Tebe nikad ne bih opisao kao jednostavnu, ali, da, na neki način si u pravu. Takav je bio plan.

– A posao s maslinovim uljem? Zašto ti je to bilo potrebno? – Iako sam razgranao poslove po celom svetu, nikad nisam

zaboravio svoje sicilijanske korene. Pretpostavljam da je posao s maslinovim uljem mali deo mene. Moja oda porodici koju nikad nisam upoznao.

– Volela bih da si mi ovo davno rekao. – Zašto? – grubo je upita. – Šta bi to promenilo? – Ne znam. Bar bih te mnogo bolje razumela. Mislila sam da

juriš žene zato što si isti kao moj otac, ali vidim da je tebe nešto sasvim drugo teralo na takvo ponašanje. – Uzdahnula je i ponovo sela na krevet. – Porodice. Porodice su za sve krive, zar ne? Ostavljaju duboke ožiljke koji teško zarastaju.

– Ja sam potpuno zdrav – reče on. – Ti si insistirala da saznaš sve o mom poreklu, a to je, ako smem da kažem, tipično ženska crta. Što se mene tiče, nema potrebe da prošlost utiče na budućnost.

Česi je neko vreme zurila u pod i borila se da izgovori ono što je morala izreći. – Oženio si se pogrešnom devojkom, zar ne? – Podigla je glavu i bledo se osmehnula. – Želeo si povučenu, jednostavnu ženu i očekivao si da ćeš to i dobiti. Kad sam prvi put zatražila razvod, rekla sam ti da ništa ne znaš o meni, ali ti si i dalje odbijao da se pomiriš s tim da je naš brak nemoguć. Ali prošle noći je bilo drugačije, zar ne? Kad sam ti sinoć rekla da je

W & N

sve svršeno, nisi se prepirao. Očigledno si shvatio da naš brak neće uspeti.

Videla je kako se njegovo moćno telo napinje da savlada osećanja.

– To nije tačno. – Kažeš to samo zato što si otkrio da sam trudna – reče ona

tiho – ali beba nije lepak, Roko. Bez obzira na to da li je reč o dečaku ili devojčici, beba ne može da spase brak koji je od početka osuđen na propast.

– Tačno je da sam mislio da mi je potrebna povučena, jednostavna žena koja će mi roditi mnogo dece – uzvrati on promuklim glasom – ali sada to ne želim.

– Šta sada želiš? – Nada je izbila na površinu, strah i sumnja odmah je potopiše.

– Tebe. – Načas je sklopio oči i promrmljao nešto nerazgovetno a onda dodao. – Želim tebe, Česi.

Zarila je nokte u dlanove sprečavajući sebe da pruži ruke prema njemu i razigranog srca rekla: – Ja nisam osoba koju si zamišljao. Nisam povučena, jednostavna devojka.

– Ne želim povučenu, jednostavnu devojku – reče on. – Želim to što ti zaista jesi. Takvu ženu želim za suprugu i majku svoje dece. – Zastao je a onda se umorno osmehnuo i rekao: – To je žena koju volim.

– Roko... – Nije mogla da završi rečenicu a on ju je neko vreme samo gledao i onda duboko uzdahnuo.

– Znam da me ne voliš i to ne mogu da promenim, ali spreman sam da dam sve od sebe da bi živela onako si oduvek želela.

– Ali prošle noći... – Blago je zavrtela glavom kad se setila njegovog ledenog samosavlađivanja. – Nisi se čak ni prepirao sa mnom kad sam rekla da želim razvod. Zašto si se tako ponašao ako me voliš?

– Zato što sam konačno otkrio da ako nekog dovoljno voliš, onda želiš da ta osoba bude srećna. I konačno sam otkrio pravo značenje reči ranjiv.

Česi ga pogleda. Roko? Ranjiv? On je najsnažniji muškarac

W & N

kojeg je ikad upoznala. – Bio si spreman da me pustiš da odem, je li tako?

– Tvoja sreća je sve do čega mi je stalo, ali sad kad znam da si u drugom stanju, moraćemo da nađemo drugi način da ti obezbedimo ono što želiš i da pri tom ostanemo porodica. – Nagnuo se i podigao je na noge, ali u tom gestu nije bilo nekadašnje samouverenosti. – Ne mogu ti dozvoliti da me napustiš, Česi! I ne mogu ti dozvoliti da odvedeš moju ćerku!

Česi iznenada oseti knedlu u grlu i s mukom progovori: – Moj otac nikad nije oprostio mojoj majci što mu je rodila ćerku. Odrasla sam znajući da me mrzi.

– Hteo sam nešto da te pitam – reče joj on blagim glasom. – Onog dana u Firenci, dok smo ručali, pomenula si da si se jednom suprotstavila ocu. Želim da znam šta se tad desilo.

– Davno je to bilo. – Reci mi. – U školi su organizovali takmičenje u slikanju i ja sam želela

da učestvujem – reče ona i glas joj lako zatreperi na to sećanje. – Crtala sam celu noć, a on je mislio da spavam.

– I šta se desilo? – Uništio je sve što sam uradila. – Čak i sada je sećanje na to

izazvalo bol. – Bila sam skrhana. Radila sam tako predano na toj slici i bila sam strašno ponosna na nju. Naljutila sam se na njega i viknula. Rekla sam mu da je tiranin i siledžija. Poludeo je od besa. Nikad ga nisam videla tako ljutitog.

– Da li je vikao na tebe? – Udario me je. A onda se obrusio na moju majku i krivio je

što me nije bolje vaspitala. Krivio ju je što mu nije rodila sina. Posle toga mu se više nikad nisam usprotivila. Najpre zato što bi bilo besmisleno, a s vremenom mi je postalo sasvim prirodno da ćutim.

Roko joj obuhvati lice. – Dobro je što je mrtav – reče prigušenim glasom. – Da nije, mogao bih da ga ubijem zbog onog što ti je učinio.

– To je prošlost. Ali sad ti je jasno zašto nisam htela da odem na sahranu. A kad si me dočekao onog dana na aerodromu i rekao

W & N

mi da mi je majka nestala, bilo mi je strašno jer sam na trenutak pomislila da je...

– Da ju je ubio? – Bilo je to budalasto od mene. Moj otac je bio krajnje

neprijatan čovek, ali nije bio ubica. – Kao što si rekla, to je prošlost, a ti bi trebalo da misliš samo

na budućnost. A tvoja budućnost je ovde. Sa mnom. – Sklonio joj je kosu s lica. – Hoćeš li da ostaneš čak i ako me ne voliš?

– Na to pitanje ne mogu da ti odgovorim jer pojma nemam kako bih se osećala kad bi stvarno bilo tako.

Presrećna, podigla je ruke i zagrlila ga oko vrata. – Volim te, Roko. Znam to već izvesno vreme. Kad sam otkrila da sam u drugom stanju, bila sam ushićena, a onda su mi rekli da ću roditi devojčicu i užasnula sam se. Nisam te poznavala dovoljno dobro da bih mogla da zaključim šta misliš, a svakako nisam smela ni da pomislim da me voliš.

– Ali si htela da se razvedeš od mene. Sve ono što si sinoć rekla... – Stegao je prste u njenoj kosi. – Da želiš slobodu, da hoćeš da uradiš mnogo toga...

– Štitila sam našu ćerku. Učinila sam to zbog nje. Sve sam to rekla jer sam mislila da mi je odlazak jedini izlaz. Sve do danas nisam znala šta ti osećaš.

Oštre crte njegovog lica omekšaše i on je blago poljubi u usta. – Već se ponašaš kao lavica a ona se još nije ni rodila. Naša ćerka je srećna devojka.

– Ne, mislim da sam ja srećna devojka – promrmlja Česi tik uz njegove usne. – Zato što me ti voliš, a to mi sve znači. Samo je ljubav važna.

Poljubio ju je, a onda podigao glavu i oči mu sinuše. – Ni ja nisam verovao da me ti voliš. Sad kad to znam, nikad te neću pustiti da odeš. Za mene to znači zauvek. Bez obzira na to šta može da se desi. Bez obzira na sva iskušenja kroz koja ćemo proći. Zauvek!

– Ja nisam krotka, popustljiva žena – opomenu ga ona, a on joj uputi zavodljiv pogled.

– Ali si jedina žena koju želim, tesoro.