1

Sadržaj:

1.UVOD ........................................................................................................................................... 2

2. KLASIFIKACIJA SILOKSANA ................................................................................................... 3

2.1 Linearni siloksani ....................................................................................................................... 3

2.2 Ciklični siloksani ........................................................................................................................ 3

2.3 Silani ......................................................................................................................................... 4

2.4 Silseskuioksani .......................................................................................................................... 5

3. UPOTREBA SILOKSANA .......................................................................................................... 7

4. DEKAMETILCIKLOPENTASILOKSAN (D5) .............................................................................. 8

4.1 Analitičke metode ...................................................................................................................... 9

4.2 Transport na velike daljine ......................................................................................................... 9

4.3 Istraživanja .............................................................................................................................. 10

5. UTICAJ NA ZDRAVLJE LJUDI I ŽIVOTNU SREDINU ............................................................. 11

6. ALTERNATIVE ZA SILOKSANE U KOZMETICI I PROIZVODI ZA ODRŽAVANJE ................. 13

7.ZAKLJUČAK ............................................................................................................................. 14

8. LITERATURA ........................................................................................................................... 15

2

1.UVOD

Siloksani su jedinjenja u kojima su atomi silicijuma vezani preko atoma kiseonika, svaki atom silicijuma nosi jednu ili više organskih grupa. Prema glavnim pravilima za klasifikaciju hemikalija ( IUPAC – u ) jedinjenja su označena kao siloksani, ali najčešće se koristi termin ,, silikoni “ . Kada govorimo o proizvodima i materijalima, skoro uvek se upotrebljava termin silikoni. Termin ,, siloksani “ će se koristiti kada govorimo o pojedinačnim jedinjenjima ili kada imamo više hemijski pristup temi. Drugim rečima, siloksani su gradivni blokovi silikonskih proizvoda.

Sastavni deo siloksana predstavljaju oligomerni i polimerni hidridi sa formulama H(OSiH2)nOH and (OSiH2)n.

Atomi kiseonika i silicijuma naizmenično formiraju osnovnu strukturu u kojoj su različiti bočni lanci povezani. Bočni lanci mogu da formiraju unakrsne veze koje utiču na svojstva polimera.

Atomi kiseonika i silicijuma mogu biti povezani u cikličnu ili linearnu strukturu, i razlikujemo cilklične i linearne siloksane.

Oksidacijom siloksana dobija se silicijum oksid. Reakcija se odvija na sledeći način:

((CH3)2SiO)3 (l) + 12 O2 (g)→ 3 SiO2 (g) + 6 CO2 (g) + 9 H2O (l) (1)

Jaka baza degradira siloksan grupu često dajući siloksid soli:

((CH3)3Si)2O (l) + 2 NaOH (l) → 2 (CH3)3SiONa (s) + H2O (l) (2)

Na slici 1. prikazana je strukturna formula siloksana.[3]

Slika 1. Strukturna formula siloksana

3

2. Klasifikacija siloksana

2.1 Linearni siloksani

Linearne polisiloksane karakterišu funkcionalni bočni lanci povezani za kičmu Si – O , a struktura se završava endogrupom (označeno sa R5 ). Bočne grupe mogu biti jedna grupa ili nekoliko različitih bočnih grupa može biti povezano.

Linearni polidimetil siloksani su najvažniji industrijski polisiloksani. U najprostijem obliku siloksani se sastoje od metil – bočnih lanaca i metil terminalnih grupa, polidimetilsiloksani ( PDMS ).

Kraći linearni polisiloksani, kao neki od cikličnih siloksana pomenutih u daljem tekstu, su isparljivi. Najkraći, heksametildisiloksan, je isparljiv sa tačkom ključanja na 100 °C i koriste se, između ostalog, u kozmetici.

Endogrupa određuje upotrebu polimera. Tipične endogrupe su metil, hidroksil, vinil ili vodonik.

Glavne funkcionalne bočne grupe su vinil, aminopropil, polietar, fenil, trifluoropropil, feniletil, tetrahlorofenil i alkilen oksid. Postoji stotine različitih jedinjenja. U Danskom Registru Proizvoda registrovano je oko 175 jedinjenja koji se koriste u proizvodima u toj zemlji.

Bočne grupe, zajedno sa endogrupama određuju osobine siloksana. Fenil bočne grupe predstavljaju primer oksidativne stabilnosti.

Aminopropil i polieter bočne grupe obezbeđuju rastvorljivost u vodi, dok prisustvo alkil grupa poboljšava vodootpornost i mazivost.

Prisustvo halogena u bočnim lancima doprinosi stabilnosti polimera. Veoma visoka otpornost na rastvarače može se dobiti upotrebom bočnog lanca trifluoropropilena, dok se mazivost na visokim temperaturama dobija tetrahlorofenil bočnim grupama.

Na slici 2. je prikazana strukturna formula polidimetilsiloksana[3]

Slika 2. Strukturna formula polidimetilsiloksana

Hemijska formula polidimetilsiloksana je CH3[Si(CH3)2O]nSi(CH3)3, gde je n broj ponavljanja monomer [Si(CH3)2O] jedinica.

2.2 Ciklični siloksani

Ciklični siloksani se delimično koriste kao međuproizvodi za proizvodnju linearnih siloksana veće molekulske težine, a delom kao tečnosti. U cikličnim siloksanima Si – O kičma formira cikličnu strukturu sa dva supstituenta vezanih za svaki atom silicijuma.

4

Glavna jedinjenja, oktametilciklotetrasiloksan i dekametilciklopentasiloksan imaju široku primenu. Dva jedinjenja su nestabilna sa tačkama ključanja 176 °C i 210 °C, respektivno.

Ciklosiloksani su često određeni u odnosu na broj silicijumovih atoma : D3( ciklotrisiloksan), D4( ciklotetrasiloksan ), D5 ( ciklopentasiloksan ) i D6 ( cikloheksasiloksan ).

Ciklični siloksani sa drugim funkcionalnim grupama, npr. metilfenilciklosiloksan imaju manju primenu. Između ostalog, ciklični metilsiloksani imaju široku primenu u kozmetičkim proizvodima , u kojima su ciklični siloksani ili smeše jedinjenja poznata pod imenom „ ciklometikon ". Prema verziji INCI liste iz 2000. godine.( Aneks 1 ) ciklometikon je sinonim za oktametiltetrasiloksan. Proizvođači, međutim, šire koriste izraz, npr. Britanski proizvođač „Basildon Chemicals" ima četiri vrste ciklometikona,bilo kao čisti D4, D5 ili kao različite mešavine D4, D5 i D6.

Na slici 3. je prikazna strukturna formula oktametilciklotetrasiloksana.[3]

Slika 3. Strukturna formula oktametilciklotetrasiloksan

2.3 Silani

Silani se koriste kao prekursori u proizvodnji siloksana i kao agensi za povezivanje u formiranju silikonskih elastomera i smola. Silani su jedinjenja silicijuma, i organskih i neorganskih. Siloksani su zapravo jedna od pet podgrupa silana ali termin „silani" se često upotrebljava za označavanje drugih grupa. Druge grupe su one koje sadrže Si – H veze ( hidrid funkcionalni silani ), Si – X ( halosilani ), Si – C ( organosilani ) i Si – OR ( silikon estri ).

I linearni i ciklični polisiloksani se generalno proizvode reakcijom organodihlorosilana sa vodom ( Ulman 2003. ). Pored njihove upotrebe u proizvodnim procesima, organodihlorosilani mogu biti prisutni u proizvodima za polimerizaciju silikona od strane korisnika.

Na slici 4.prikazana je strukturna formula dihlordimetilsilana.[3]

Slika 3. Strukturna formula dihlordimetilsilan

5

2.4 Silseskuioksani

Silseskuioksani su podgrupa siloksana. Termin silseskuioksani označava polimer u kome je odnos silicijuma i kiseonika u svakom ostatku (sekvenci) 1.5 (Latinski : seskui). Mnogi komercijalni silikoni sadrže silseskuioksane.

Polisilseskuioksani su veoma razgranati polimeri i teško ih je opisati. U najjednostavnijem obliku mogu se opisati lestvičastom strukturom,složenije strukture su određene „strukture kaveza" i „nasumične strukture".

Uglavnom se koriste za silikonske smole,posebno za boje i premaze.

Na slici 4. prikazana je strukturna formula polimetil silseskuioksana.[3]

Slika 5. Strukturna formula polimetil silseskuioksana

Tečnosti,elastomeri i smole

Silikoni se mogu podeliti u 3 grupe u zavisnosti od dužine kičme, obima umrežavanja i broja organskih grupa vezanih za atom silicijuma:

Tečnosti;

Elastomeri;

Smole.

Osobine siloksana:

Dobra termička stabilnost (150-200°C);

Dobre karakteristike na niskim temperaturama (<-70°C);

Jaka hidrofobnost;

Odlične osobine oslobađanja;

Osobine trenja i podmazivanja;

Izražena površinska aktivnost;

Dobre dielektrične osobine;

Dobra otpornost na zračenje;

Visoka rastvorljivost gasova;

Fiziološka inercija;

Zavisnost niske temperature od fizičkih svojstava.

6

Silikonski elastomerik

Silikonski elastomeri, ili silikonske gume, su formirani od fluidnih siloksana stvaranjem poprečnih veza između linearnih polimera korišćenjem agenasa za unakrsno povezivanje. Proces je nazvan “očvršćavanje” ili “vulkanizacija”

Generalno se razlikuju 4 glavna sistema:

Elastomeri sa jednom komponentom vulkanizacije na sobnoj temperaturi;

Elastomeri sa dve komponente vulkanizacije na sobnoj temperaturi;

Elastomeri sa visokom temperaturom vulkanizacije;

Elastomeri tečne silikonske gume;

Za proces očvršćavanja koriste se različita sredstva za unakrsno povezivanje u zavisnosti od temperature i drugih uslova.

Očvršćavanje jednokomponentnih RTV silikona počinje kada su jedinjenja izložena atmosferskoj vlazi tokom nanošenja. Umrežavajući agensi su trofunkcionalni ili tetrafunkcionalni silani koji sadrže hidrolisable Si-O ili Si-N veze.

U zavisnosti od korišćenja sredstava za unakrsno vezivanje formiraju se različita jedinjenja kao proizvodi cepanja koja se otpuštaju tokom procesa očvršćavanja.

Dobro je poznat miris sirćetne kiseline kada se silikonske zaptivne mase sa etiltriacetoksikolanom koriste za unakrso povezivanje. Sirćetna kiselina se formira sa procesom očvšćivanja.

Silikonske elastomere karakterišu odličnim elektro izolacionim osobinama,inercijom,mala toksičnost i otpornosti na ozon,vremenske uslove,ulja I vlage.

Glavna primena silikonskih elastomera je kao zaptivača,ali se koriste i u druge namene kao što su elektronska oprema,farbama za tekstil,bojama,gume za auto-industriju,u medicinske i stomatološke svrhe.

7

3. Upotreba siloksana

Siloksani se koriste u kozmetici:

Produkti za negu kose ( regeneratori, kao i u šamponima i bojama);

Dezodoransi (uglavnom i stikovima, ali i u aerosolima, kremama, gelovima itd);

Proizvodi za negu kože (za negu tela, lica, proizvodi za sunčanje);

Proizvodi za brijanje;

Šminka (senke za oči, ruževi);

Tečni sapun i gelovi za tuširanje

Oko 200 siloksana i njenih derivata su definisani kao dodaci u kozmetičkim proizvodima od strane Evropske komisije. Funkcija siloksana je sledeća , a to je da se ponašaju kao antioksidanti, aditivi i agensi za emulgovanje.

Ako se uzme za primer Danska, istraživanja su pokazala da se u 328 proizvoda za kosu(2001.god) nalazilo 25 različitih siloksana.

Druga upotreba siloksana jeste kao aditivi plastici:

Površinski aktivan agens u proizvodnji poliuretana (PUR) pene;

Agens protiv stvaranja pene u proizvodnji i preradi proizvoda u širokom opsegu industrija(prehrambrena industrija, farmaceutska industrija, hemijska industrija);

Plastični aditiv;

Agent za istiskivanje plastike.

Siloksani se u velikoj meri koriste za boje i premaze.

Glavne oblasti primene su:

Premazi za zidove (silikonske smole);

Boje visokih performansi;

Neprljajuće farbe;

Sredstva protiv penušanja,sredstva za kontrolu protoka i nivelisanje agenasa u

bojama na bazi vode

Silokonske smole se koriste u bojama visokih performansi za modifikovanje boja na bazi poliestera, alkida, epoksida I akrila npr. protiv korozije.

8

4. Dekametilciklopentasiloksan (D5)

Ciklični isparljivi metilsiloksani, cVMS su bistre, nestabilne, nisko – viskozne tečnosti koje se koriste kao prekursori u proizvodnji silikonskih polimera i kao rastvarači ili nosači u proizvodima za ličnu negu / domaćinstvo i sredstva za čišćenje. D5 je glavni cVMS korišćen u proizvodima za ličnu negu i ima najviše procenjene emisije na životnu sredinu, dobio je većinu istraživačke pažnje.

Nedavno, D4, D5 i D6 su predloženi kao prioritetne hemikalije za procenu rizika po životnu sredinu zbog svoje sumnjive postojanosti u okruženju i podložnosti bioakumulacije kao i zbog njihove velike upotrebe ( Muir i Hovard, 2006 ; Hovard i Muir 2010 ). D5 je procenjen od strane Kanadske vlade i trenutno se nalazi na listi za klasifikaciju ( životna sredina Kanada, 2008 ), pri čemu se ova odluka trenutno pregleda. Procena rizika od D4, D5 i D6 u Evropskoj uniji sa aktuelnim preporukama biće da će D4 biti svrstan kao vPvB i PBT i D5 kao vPvB .

Glavna zabrinutost oko potencijalne ekološke opasnosti od D5 su njegova postojanost, bioakumulacija i njegov dubinski transport. Veći deo istraživanja u ovoj oblasti je sprovedeno od strane proizvođačke industrije i nije bila napravljena slobodna dostupnost istraživačke zajednice. Prema tome, najbolji izvori informacija su sveobuhvatne procene rizika pripremljene od strane Agencije za životnu sredinu u Velikoj Britaniji, koja ima pristup rezultatima industrijskih istraživanja. Međutim, obilje informacija je postalo dostupno nakon puštanja tih izveštaja u aprilu 2009.

D5 Supstanca dekametilcikopentasiloksan je neznatno rastvorljiva u vodi i ima visok afinitet prema organskoj fazi (log Pow 5.2). Identifikacija supstance CAS No. 541-02-6 Ime Dekametilciklopentasiloksan Molekulska formula C10-H30-O5-Si5

Na slici 4. prikazana je strukturna formula dekametilciklopentasiloksana.[3]

Slika 4. Strukturna formula D5

9

Na osnovu MSDS liste mogu se uvideti osnovne fizičko-hemijske karakteristike. Osobine poput toksičnosti i uticaja na životnu sredinu nisu detaljno obrađene. Na tabeli 1. su prikazane osobine D5 .[3]

Tabela 1. Fizičko-hemijske karakteristike D5

Agregatno stanje Uljna tečnost

Molekulska masa 378.8 g/mol

Tačka topljenja -38°C

Tačka ključanja 210°C

Napon pare 0.2 mm Hg na 25°C

Gustina 0.9593 g/m³

Rastvorljivost 0.017 mg/l na 25°C

Koeficijent raspodele 5.2

pKa -

Henrijeva konstanta 3

Zapaljivost 77°C

D5 je bez mirisa, bezbojna tečnost koja ima veliku potrošačku i industrijsku primenu.

D5 se koristi kao sastojak u velikom broju proizvoda za lepotu i zdravlje, uključujući i dezodoranse, preparate protiv znojenja, kozmetiku, šampone i losione za telo. Takođe se koristi kao rastvarač u hemijskom čišćenju i za industrijsko čišćenje.

4.1 Analitičke metode

Nove analitičke metode su takođe objavljene.Metoda za D5 u vazduhu je razvijena na osnovu skupljanja podataka o izolutu ENV+.Pokazano je da je robustan,reproduktivan i da ima ograničenja kvantifikacije od 0.3ng/m3,što je dovoljno za merenje D5 u ruralnom vazduhu Švedske. Isti rastvor je korišćen u metodi čišćenja i zamke kako bi se analizirao cVMS u bio-okolini.

4.2 Transport na velike daljine

Atmosferski pritisak od D5 je procenjen u kombinovanom merenju i modelnom proučavanju.Koncentracija u vazduhu se merila na svakih 24 sata tokom 5 meseci na ruralnom staništu u Švedskoj.

Izmerene vrednosti su upoređene sa koncentracijom predvidjenom hemisferskom skalom,atmosferskom cirkulacijom i modelom procene emisije nastalog putem korišćenja potrošačkih proizvoda.Odličan sporazum je sklopljen, ukazujući na dobru vezu izmedju emisije i D5 u vazduhu. Studija je pokazala da je D5 očigledno pogodan subjekat za

10

atmosferski transport na veće daljine,ali da je veoma mali deo toga deponovan na površine udaljenih regiona.

Eliminisan je iz atmosfere putem reakcije sa OH radikalima koji varira u zavisnosti od geografske širine i godišnjeg doba,ali reflektuje prosečan životni vek atmosferskog vazduha od približno 10 dana.

Ova relativno brza degradacija D5, kombinovana sa niskim nivoom odlaganja u zemljišne i vodene ekosisteme znači da emisije D5 u vazduhu nisu toliko problematične.Procenjuje se da se nekih 90% D5 emituje u vazduh, dok se 10% otpušta u vodu.Od ovih 10%, procenjuje se da se 95% odvaja za đubrenje biljaka vodom.

4.3 Istraživanja

EPA je dobila rezultate studije raka na siloksan D5 kod glodara, podnet pod TSCA Članu 8. Rezultati ove studije ukazuju da možda postoji opasnost od raka povezana sa D5. Agencija nije sprovela procenu rizika za D5 i prema tome nije u poziciji da karakteriše potencijalne rizike po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu u vezi sa upotrebom D5 u hemijskom čišćenju.

Studija raka je predmet širokog spektra toksikoloških studija o D5 i nekoliko drugih siloksana koje se dobrovoljno sprovode od strane Dow Corning korporacije pod memorandumu o razumevanju koji je potpisan sa EPA 1996. godine.

U februaru 2003 godine, EPA je dobila od Dow Corninga preliminarne rezultate dvogodišnje studije hronične toksičnosti i kancerogenosti na D5 koristeći pacove. U ovoj studiji, grupe od 60 mužijaka i 60 ženki od ukupno 344 pacova bili su izloženi koncetracijama pare D5 od 0, 10, 40 ili 160 ppm, 6 časova dnevno, 5 dana nedeljno i 24 meseca. Preliminarni rezultati pokazuju da su ženke pacova izložene najvećoj koncetraciji D5 ispoljile statistički značajno povećanje tumora materice.

U julu 2005, EPA je dobila konačne rezultate dvogodišnje studije sprovođene na pacovima koji su potvrdili značajno povećanje tumora materice nakon izlaganja do 160 ppm D5, najviša koncetracija koja je testirana u studiji. Na nižim dozama nije došlo do značajnog povećanja kod tumora.

Dow Corning je podneo rezultate svog istraživanja na osnovu člana 8 Zakona o kontroli toksičnih materija ( TSCA ).

11

5. Uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu

Toksičnost siloksana

Iako se siiloksani koriste dugi niz godina , malo je informacija o njima. Međutim siloksani se smatraju sigurnim proizvodima, ali novija njihova primena kao što su implanti u grudima i njihovim negativnim efektima na endokrini sistem, privukle su pažnju.

Od šest navedenih siloksana, jedino je D4 u Direktivi (67/548/EEC) klasifikovan kao toksična i da spada u kategoriju 3. D4 je na listi potencijalnih PBT(perzistentne bioakumulacione i toksične supstance) i vPvT (veoma perzistentne i veoma bioakumulacione).

Toksikinetika

D4 ima neobične osobine distribucije. Uprkos veoma velikoj lipofilnosti , D4 ne pokazuje dugo zadržavanje zbog visoke čistoće pluća i jetre uz indukciju enzima na visoke koncentracije izloženosti. Ovim se izbegava nagomilavanje slobodnog D4.

Iritacija

Testovi koji su rađeni na životinjama, ukazuju da D4 i HMDS ne izazivaju iritaciju na očima i koži.

Emisije u životnu sredinu i analitičke metode

Glavni izvor ispuštanja siloksana u vazduh jesu isparljivi siloksani korišćeni u kozmetici, vosku i dr. Procenjuje se da isparljivi siloksani u kozmetici ispuštaju u količinama od 50-200 t/god. Siloksani izloženi insineraciji otpada se smatraju 100 % mineralizovani , tako da se ne smatraju značajnim izvorima emisija u atmosferu.

Neisparljivi siloksani u kozmetici se pojavljuju u otpadnim vodama i mogu biti usmerene ka postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda. Ukupno ispuštanje u otpadnim vodama se procenjuju se od 200-700 t/god.

Zabrinutost za otpornost životne sredine cVMS – a fokusira se na površinske medije, a koji se tiču emisije otpadnih voda, a za cVMS je dokazano da vrše hidrolizu u vodi. Međutim, kada se otpuste u vodu, njihova ekstremna hidrofobičnost rezultira u značajnoj meri kao emisije koje se rastvaraju do sedimenta. Kada se nađu u sedimentu, retko degradiraju ili degradiraju veoma polako. Ova činjenica je navela neke da zaključe da je cVMS otporan na sediment. Međutim, na sastanku u Helsinkiju se u velikoj meri zaključilo da otpornost na sediment ne može biti procenjena samo na osnovu degradacije. Velik gubitak za cVMS je desorpcija iz sedimenta u vodu praćena hidrolizom, ili, u mnogim slučajevima prenos do vodene površine, volatizacija i fototransformacija u atmosferu.

Jedan značajan faktor koji utiče na ovaj gubitak je odvajanje cVMS – a između sedimenta i vode. Postoji dokaz da su koeficijenti odvajanja značajno niži nego što bi se očekivalo od visoke oktamol / vodenog koeficijenta podele ovih hemikalija. Međutim, do danas, ne postoje studije koje se bave proučavanjem otpornosti cVMS – a u zemlji ili sedimentu.

12

Malobrojnost analitičkih metoda pogodnih za analizu tragova životne sredine cVMS-a je velika prepreka u proučavanju ovih komponenti.Isprazni problemi su najveća briga prilikom korišćenja cVMS u proizvodima za ličnu higijenu,i njihovo prisustvo u hemijskim rastvorima i u silikonskim delovima / tečnostima u laboratorijskoj opremi i instrumentima.Veliki napredak je postignut 2010., sa prvim izveštajem uspešne komparacije unutar laboratorije prilikom analize pronalaženja tragova cVMS-a.Analizirali su u jetri atlantskog bakalara. Kod tri zamorčeta koji su učestvovali došlo se do sličnih rezultata.Štaviše,objavili su i ograničenja u težini životinja prilikom korišćenja ove metode.Jos jedna komparacija poput ove sprovedena je od strane kanadske laboratorije, ali rezultati jos uvek nisu dostupni.

13

6. Alternative za siloksane u kozmetici i proizvodi za održavanje

Imajući u vidu da se siloksani definišu kao emergentne supstance, nephodno je odrediti odgovarajuće alternative za njih.

Siloksani imaju brojne osobine koje nisu prilagodljive alternativama. Za sapune i proizvode poput losiona i krema za kožu, siloksani daju proizvodu kombinaciju „glatkog i mekog“ osećaja. Posebna svojsta imaju isparljivi ciklični siloksani koje je teško zameniti. Cena alternativa se kreće kao i cena siloksana, mada ponekad može biti i približno dvostruka cena.

Alternative za siloksane protiv stvaranje pene su: ne-jonska mineralna ulja, parafinske ulja, biljna ulja koja se sastoje od polietilenglikola i polipropilenglikola. Teško je proceniti u kojoj meri alternative mogu posedovati osobine siloksana.

Na sledećoj tabeli je prikazan detaljan opis alternativa , kao i njihovi CAS brojevi. [3]

Tabela 2. Prikaz alternativa koje se mogu primeniti umesto siloksana

Alternativa CAS broj Zamena za Upotreba

Neopentilglikol heptanoat

- Polimetilsiloksan Regeneratori

Isodekil neopentanoat

60209-82-7 Ciklopentsiloksan Regeneratori, šamponi i kreme za

lice

Raličite komponente biljnih ulja

- Drugi siloksani Losioni i kreme

Dietilheksil karbonat - Ciklopentasiloksan Losione i emulzije

14

7.Zaključak

Imajući u vidu činjenicu da su siloksani jedinjenja novijeg datuma,raspolažemo relativno malim brojem informacija i podataka o njima. Zbog svoje obimne i raznovrsne primene ( medicini, industriji, proizvodnji kozmetike i sredstvima za čišćenje ), siloksani su izazvali veliku pažnju u nauci i tehnologiji.

Evropa je detaljnije proučavala ove emergentne supstance zbog bojazni od njihovih mogućih negativnih efekata na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Rađene su analitičke metode za D5 i za utvrđivanje koncetracije siloksana u životnoj sredini, a EPA je zadužila pojedine proizvodne kompanije da izvrše adekvatne studije o kancerogenosti D5. Naučna istraživanja su dokazala da pri povećanoj izloženosti D5 dolazi do pojave tumora materice kod ženke glodara.

Siloksani su postojana jedinjenja koja imaju sposobnost bioakumulacije i dubinskog transporta. Stoga, sledeći zadatak, odnosno korak jeste da se uspostavi izveštaj u kojem će detaljno biti obrađena procena rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

15

8. Literatura

[1] Dulio V. 2011. Emerging substances. INERIS- Direction Scientifique, France. [2] Lennart K, Schlabach M. 2005. Siloxanes in Nordic Environment. Nordic Council of Ministers, Copenhagen. [3] Lassen C, Libak Hansen. 2005. Siloxanes- Consumption, Toxicty and Alternative. Danish EPA. [4] http://www.epa.gov/