sir

Значај и утицај нивоа организације индустријског предузећа на степен искоришћења капацитета

Драгослав Јокић 896/2014 Факултет техничких наука, Чачак

Инжењерски менаџмент, 2014/2015 Ментор рада: Проф. др Мирослав Радојичић

Ажрепаке – У овом марегп падс рг паемаепа јс могсћнoреж сежфаја опганжеовања на цео бољг копжцћгњг паржолоджвжу

маегпжјалнжу пгрспра с жпожеводњж., У еом рмжрлс с падс ћг бжеж пгхж о нгкжм мгеодолоцкжм жапамгепжма ж жолаежма –

срловжма с опганжеафжјж ж жпжжпгмж жпожеводњг, као ж о мгеодж епгнсенжу еажадања с њгној жпжмгнж еа севпђжвањг

регжгна копжцћгња мацжнркжу кажафжегеа с жпожеводњж. Оржм севпђжвања регжгна, жпофгнеа жркопжцћгња

кажафжегеа жпжмгном овг мгеодг одпгђсјг рг жпофгнесланж сдго палжхжежу жпгкжда. Свг ово оевапа могсћноре да рг

жпгдсежмањгм адгкваенжу опганжеафжјркжу мгпа, као ж егунжхкж снажпгђгња модг жовгћаеж гтжкарноре жпожеводњг а

ежмг ж конкспгненжре жпгдсегћа.

Кљсхнг пгхж – опганжеафжја, жпожеводња, регжгн жркопжцћгња кажафжегеа.

1 УВОД

Промене у окружењу почетком овог века, и динамичан развој високих технологија доводи до појаве нових организационих форми. Класичан приступ подразумева да се организације базирају на чврстим хијерархијским струкурама, са прецизно утврђеним спољним и унутрашњим границама ствара одређене проблеме, јер чврсто постављени хијерархијски системи нису у стању да се увек на ефикасан начин носе са променама у окружењу

Организација предузећа је резултат процеса организовања и представља комбинацију и логичку структуру свих потребних ресурса. Производња је једна од најстаријих људских активности која постоји од када постоји природа и људи.

У овом мастер раду се разматрају могућнoсти утицаја организовања на што боље коришћење расположивих материјалних ресурса у производњи а пре свегa технолошких машина, У том смислу у раду ће бити речи о неким методолошким параметрима и полазима – условима у организацији и припреми производње, као и о методи тренутних запажања у њеној примени за утврђивање степена коришћења машинских капацитета у производњи.

У овом раду је нагласак на вредносно временском коришћењу капацитета, односно нагласак је на повећању ефикасности у коришћењу финансијских средстава која су уложена у набавку машина а што овај индекс приказује.

2 ОРГАНИЗОВАЊЕ ПРЕДУЗЕЋА

Организовање – је процес ангажовања двоје или више људи да раде заједно како би постигли заједнички циљ или групу циљева. Према В. Булату "Организација је скуп односа између људи у обављању заједничких послова да би се постигао циљ у датим условима."

1 Dale наводи "Организација је средство за постизање циља."

2

Циљ сваке организације јесте да створи неки производ или обави услугу која има вредност за њене потрошаче. Парцијални послови груписани у радне задатке распоређују се на поједине извршиоце, а затим на одговарајуће групе извршилаца као организационе сегменте предузећа. Поступком груписања парцијалних послова у радне задатке менаџери врше синтезу претходно рашчлањеног укупног пословања предузећа, уз критички избор неопходних операција и избегавање непотребних трошења радне снаге, односно уз скраћивање трајања процеса рада.

3 ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА

Структура представља саставни део сваке организације, то је систем унутрашњих веза и односа. Свака организација има свој, систем унутрашњих односа, тј. одређену организациону структуру. Дизајнирање организационе шеме омогућава јасан увид у задатке и одговорности појединаца.

3.1 Савпгмгнг опганжеафжонг топмг

У обликовању савремених организација "постоји велики број форми организација које комбинују различите елементе класичне организације као и нове облике са старим формама организације."

3 Под савременим

организационим формама подрезумевамо пројектну организациону структуру, матричну, мрежну организацију, амеба организацију и виртуалну организацију.

4 КАРАКТЕРИСТИКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Производња је процес у коме човек уз помоћ различитих оруђа свесно делује на предмете из природе да би створио материјална добра у циљу задовољења људских потреба. Производни систем чини подсистем пословног

1 Булат, В., Теорија организације и менаџмент., ICIM, Крушевац, 1995., стр.1.

2 Dale, E., Organization, American Management Association, New York, 1967., стр. 27. 3 Сикавица, П., Бахтијаревић-Шибер, Ф., Полошки Вокић Н., Темељи менаџмента, Школска књига, Загреб, 2008., стр.370.

система, који је претежно оријентисан на производњу и често се у литератури назива производно-пословни систем. Производни процес је процес рада производног система, и обухвата сва збивања у процесу израде неког производа. Технолошки систем се јавља као резултат интегралног деловања људи у разним врстама технолошких процеса. Производни циклус обухвата временски период од почетка израде једне количине производа па до потпуног завршетка.

У индустријској производњи разликују се три вида произвидње:

појединачна производња

серијска производња

масовна производња

5 МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ОРГАНИЗОВАЊУ ПРОИЗВОДЊЕ

"Саставни (а у извесним смислу и најважнији) део стручног рада сваког стручног радника у припремању производње и у самој производњи јесте непрекидно тражење бољих решења за поједине поступке, радне захтеве, за приборе, алат, распоред елемената рада, услове рада. Припрема производње обухвата различите активности производног и непроизводног карактера. Техничка припрема производње треба да омогући непрекидан развој производних снага предузећа и да пре одпочињања израде производа проучи, обезбеди и припреми неопходне техничке елементе и чиниоце који треба да омогуће реализацију производње уз што боље резултате. Процес који је најнепосредније везан за ток процеса производње у оквиру оперативне припреме и који има значајно економско дејство на резултате производње јесте оперативно планирање.

6 ПРОИЗВОДНИ КАПАЦИТЕТИ

"Капацитет производног предузећа представља способност предузећа да у одређеном временском периоду произведе одређену количину материјалних добара. Та способност и њоме одређена могућност производње назива се капацитет машине."

4

"Капацитет производног предузећа представља способност предузећа да у одређеном временском

периоду произведе одређену количину материјалних добара. Та способност и њоме одређена могућност

производње назива се капацитет машине."5

6.1 Кажафжеге мацжна

Под капацитетом машине подразумева њена способност да у неком периоду времена изврши одређени број операција.

идеални технички капацитет Cmi који карактерише континуирани рад машине,

реални технички капацитет (Cmt) који подразумева фонд машинских часова у коме је машина у стању

да ради"6 .

Као што се наводи у коришћеном раду то значи календарски фонд часова умањен за

неопходне застоје и прекиде у раду због неопходних оправки у циљу оспособљавања машине за нормалан рад.

годht p /24365C t (1)

Где је tp пројектовани укупан фонд часова годишње за одржавање нормалне радне способности . Експлоатациони капацитет машине се одређује сагласно условима експлоатације:

Cmг= Ct - n24 – p24 – r1,5 (2)

Где је n – број нерадних дана (суботе и недеље), p – број празничних дана, r – број радних дана (где је 1,5

време пауза за услове рада у три смене)."7

6.2 Кажафжеге табпжкг

Капацитет фабрике представља способност тог предузећа да у одређеном времену и при пуној запослености произведе одређену количину производа.

Идеални технички капацитет фабрике:

год

hCCn

ijmifi

1

(3)

Реални технички капацитет фабрике:

год

hCCn

ijmtti

1

(4)

7 РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

У раду је кроз три практична примера извршен прорачун степена искоришћења капацитета машина и процена учешћа по свакој ставци прекида, затим рачунског и стварног степена искоришћења капацитета и вредносно-временског степена искоришћења капацитета.

4 Радојичић М., Meнаџмент производњом, Технички факултет, Чачак, 2007., стр207 5 Радојичић М., Meнаџмент производњом, Технички факултет, Чачак, 2007., стр207 6 Булат В., Организација производње, Машински факултет, Београд, 1999, стр.68 7 Булат В., Организација производње, Машински факултет, Београд, 1999., стр. 69.

7.1 Мгеодолоцкж жоресжак жепахснавања регжгна жркопжцћгња кажафжегеа мацжна као ж жпофгнеа схгцћа

жо рвакој реавфж жпгкжда

Технолошки поступак за израду једног производа може се извести на 7 различитих машина постављених у линијском систему распореда. Машине раде у условима двосменског рада. Број продуктивних и непродуктивних сати. Годишњи фонд сваке од 7 разлишитих технолошких машина за услове рада у 3 смене:

.

19656.3..

42.

52год

hсмененед

hгод

недFg

(5)

Укупан фонд радних сати свих 7 машина:

год

hFF g 1375921965677

(6)

Табела 1. Збирни снимачки лист

Годишњи фонд продуктивних сати за сваку од 7 различитих технолошких машина израчунат је уврштен у табелу 2. За прву машину износи:

год

hFF gkgp 85,1287919656655263,011

(7)

Табела 2. Фонд продуктивних сати за машине

Годишњи фонд продуктивних сати за сваку од 7 различитих технолошких машина

- ηk Fg ( h/god )

Fgp1=ηk1*Fg= 0.655263 19656 12879.85

Fgp2=ηk2*Fg= 0.631579 19656 12414.32

Fgp3=ηk3*Fg= 0.701316 19656 13785.06

Fgp4=ηk4*Fg= 0.719737 19656 14147.15

Fgp5=ηk5*Fg= 0.793421 19656 15595.48

Fgp6=ηk6*Fg= 0.636842 19656 12517.77

Fgp7=ηk7*Fg= 0.581579 19656 11431.52

Укупан фонд продуктивних сати свих 7 машина:

год

hFFFFFFFFF gpgpgpgpgpgp

i

gpgpgp i92771.15

7654321

5

1

(8)

Укупан фонд непродуктивних сати свих 7 машина:

344820,8526 gpgn FFF

(9)

Укупан фонд непродуктивних сати сваке од 7 машина израчунат и уврштен у табелу:

Табела 3. Фонд непродуктивних сати

Фонд непродуктивних сати сваке од 7 машина:

--- Fg Fgpi Fgni (h/god)

Fgn1 19656 12879.85 6776.15

Fgn2 19656 12414.32 7241.68

Fgn3 19656 13785.06 5870.94

Fgn4 19656 14147.15 5508.85

Fgn5 19656 15595.48 4060.52

Fgn6 19656 12517.77 7138.23

Fgn7 19656 11431.52 8224.48

%67,42480.674248137592

92771.15.

F

Fgp

(10)

Организациони застоји (OZ) који настају услед чекања на материјал (Zm) и на документацију (Zd) су израчунати у табели 4:

Табела 4. Организациони застоји

Организациони застоји Zmi Zdi R OZi OZi (%)

OZ1 46 38 760 0.110526 11.05263158

OZ2 34 16 760 0.065789 6.578947368

OZ3 47 31 760 0.102632 10.26315789

OZ4 41 39 760 0.105263 10.52631579

OZ5 17 42 760 0.077632 7.763157895

OZ6 35 41 760 0.1 10

OZ7 64 37 760 0.132895 13.28947368

Просечни организациони застоји за свих 7 машина:

%9,92480,099248

7607

5287

1

7

1

i

i

i

ii

R

ZdZm

OZ

(11)

Потребан број опажања (ni ) за сваку од 7 машина појединачно :

11600

)1(42

r

n (12)

Табела 5. Потребан број опажања

Потребан број опажања за сваку машину појединачно

Маш.

ред. бр.

Степен искоришћења

(%)

Потребан бој опажања

n

-------

1 65.52632 841.7671 Није задовољавајући број опажања


3 70.13 681.4259 Задовољавајући број опажања





7.2 Одпгђжвањг ревапног регжгна жркопжцћгња кажафжегеа

У овом примеру приказано је одређивање стварног степена искоришћења капацитета, применом методе тренутног запажања, појединачног по данима и кумулативног за цео период снимања од 8 дана. Извршено је по 180 опажања и констатован је да машине раде по данима и то са следећим бројем опажања "ради": први дан: 96, други дан: 103, трећи дан: 107, четврти дан: 84, пети дан: 97, шести дан: 86, седми дан: 102 и осми дан: 121.

Рачунски степен искоришћења капацитета рачуна се релацијом:

i

racin

n )(,

(13)

Грешке (gi) израчунавају се коришћењем обрасца:

ii

ii

ng

14 (14)

Стварни степен искоришћења капацитета може се израчунати применом обрасца:

irairaciiracistvi gg ~,,,, )1( (15)

Рачунски а затим и кумулативни рачунски степен искоришћења капацитета и израчунате вредости приакзане су у табели 6.

Табела 6. Израчунавање стварног степена искоришћења капацитета

i np nk np+ nk+ ŋp ŋk gp/100 gk/100 ŋpgp ŋkgk ŋp, stv ŋk, stv

DG GG DG GG

1 180 180 96 96 53.33 53.33 0.139 0.139 7.43 7.43 45.89 60.77 45.89 60.77

2 180 360 103 199 57.22 55.27 0.128 0.094 7.37 5.24 49.84 64.59 50.03 60.51

3 180 540 107 306 59.44 56.66 0.123 0.075 7.31 4.26 52.12 66.76 52.40 60.93

4 180 720 84 390 46.66 54.16 0.159 0.068 7.43 3.71 39.22 54.10 50.45 57.88

5 180 900 97 487 53.88 54.11 0.137 0.061 7.431 3.32 46.45 61.31 50.78 57.43

6 180 1080 86 573 47.77 53.05 0.156 0.057 7.44 3.03 40.33 55.22 50.01 56.09

7 180 1260 102 675 56.66 53.57 0.130 0.052 7.38 2.81 49.27 64.05 50.76 56.38

8 180 1440 121 796 67.22 55.27 0.104 0.047 6.99 2.62 60.22 74.21 52.65 57.89 Кретање појединачног стварног степена

искоришћења капацитета

0

20

40

60

80

дан по реду

ŋ [%]

Д.Г.

Г.Г.

Д.Г. 45.9 49.85 52.13 39.23 46.46 40.33 49.28 60.22

Г.Г. 60.77 64.6 66.76 54.1 61.32 55.22 64.05 74.22

1 2 3 4 5 6 7 8

Слика1. Приказ кретања појединачног стварног степена искоришћења машина по данима за сваки дан са уцртаним границама тачности

Кретање кумулативног стварног степена

искоришћења капацитета

0

20

40

60

80

дан по реду

ŋ [%]

Д.Г.

Д.Г.

Д.Г. 45.9 50.04 52.4 50.45 50.79 50.02 50.76 52.66

Д.Г. 60.77 60.52 60.93 57.88 57.43 56.09 56.38 57.9

1 2 3 4 5 6 7 8

Слика 2. Графички приказ кретања кумулативног стварног степена искоришћења капацитета машина са уцртаним границама тачносати

7.3 Впгднорно-впгмгнркж регжгн жркопжцћгња кажафжегеа

Уколико се жели да установи и степен искоришћења вредности ангажованих основних средстава, конкретно производних машина, онда осим временског утврђујемо и вредносно-временски степен искоришћења капацитета.

Вредносно-временски степен искоришћења капацитета (η vv) може се рачунати коришћењем релације:

(16)

Где је: временски степен искоришћења капацитета i – те машине, – износ амортизације i – те машине.

Табела 7. Временски степен искоришћености капацитета и вредност амортизације машина

Редни број машине 1 2 3 4

η (%) 46,2 51,6 75,3 68,1

Амортизација (103дин) 3750 2630 350 470

Вредносно временски степен искоришћења капацитета (η vv):

%02,51

10)47035026303750(

10681,0470753,0350516,02630462,037503

3

1

1

j

i

i

j

i

ii

vv

a

a

(17)

Временски степен искоришћења капацитета (η) групе од 4 анализаране машинe је:

%3,60

4

681,0753,0516,0462,0

v

(18)

У анализираном примеру је израчунати вредносно-временски степен искоришћења капацитета (ηvv=51,02%) мањи од временског степена искоришћења капацитета групе исте машина (η=60,3%). Из чега закључујемо да је: ηvv< η. Ова анализа омогућава де се може констатовати у разматраном примеру слабије коришћење скупљих машина.

8 ЗАКЉУЧАК

У овом раду приказан је значај и утицаја нивоа организације индустријског предузећа на степен искоришћења

машинских капацитета. Извршене је анализа коришћења капацитета у циљу отклањања организацијских и

осталих застоја у производњи. Све то ствара услове за повећање успешности пословања предузећа.

Осим утицаја на временски степен разматран је и утицај нивоа организације производње на вредносно-

временски степен искоришћења капацитета. То је сложен проблем индустријских предузећа јер треба усагласити

коришћење машинских капацитета које поседује предузеће са технолошким процесом и асортиманом производа

који се лансира у производњу. Указано је на значај стручног и одговорног рада организатора производње кроз

непрекидно тражење бољих решења за поједине технолошке поступке.

Примери примене методе тренутних запажања за истраживање степена искоришћења машинских капацитета

такође су дати у раду. Овакав приступ осим одређивања процента "ради" омогућава и одређивање и

процентуалног удела различитих прекида рада чиме отвара могућности за предузимање организационих мера у

циљу њиховог одклањања или бар смањивања на најмању меру.

У другом примеру приказано је одређивање осим рачунског и стварног степена искоришћења капацитета,

применом методе тренутног запажања, појединачног по данима, као и кумулативног за цео период снимања. У

трећем примеру су приказане могућности утврђивања вредносно-временског степена искоришћења капацитета у

циљу ефикаснијег коришћења уложених финансијских средстава. Откривањем различитих застоја у производњи

и предузимањем адекватних организационих мера и унапређења стварају се услови за побољшања коришћења

капацитета.

9 ЛИТЕРАТУРА

[1] Бахтијаревић-Шибер, Ф., Сикавица, П., Полошки Вокић Н., Сувремени менаџмент, вјештине, сустави и изазови,

Школска књига, Загреб, 2008.; [2] Божин М., Радојичић М., Организација и управљање, Технички факултет, Чачак, 1996.; [3] Bugelar, J., Quantitative method for business: the A-Z of QM, ELSEVIER, London, 2005.; [4] Булат В., Индустријски менаџмент, ИЦИМ, Крушевац, 1999.; [5] Булат В., Индустријски менаџмент, ИЦИМ, Крушевац, 1999.; [6] Булат В., Организација производње, Машински факултет, Београд, 1999.; [7] Булат, В., Бојковић, Р., Организација производње, ИЦИМ, Крушевац, 1996.; [8] Булат, В., Теорија организације , ИЦИМ, Крушевац, 2001.; [9] Вила А., (и сарадници), Модели планирања производње у индустрији, Информатор, Загреб, 1982.; [10] Daft, R.L., Organization Theory and Design, Thomson South-Western, USA, 2004.; [11] Drucker, P., Менаџмент за будућност, Грмеч, Београд,. 1997.; [12] Ерић Д., Увод у менаџмент, Економски факултер, Београд, 2000.; [13] Jones, G. R., Organizational theory, design, and change, Pearson Education Inc, New Jersey, 2004.; [14] Живковић Ж., Михајловић И., Јовановић А., Управљање производњом, Технички факултет, Бор, 2005.

http://www.menadzment.tf.bor.ac.rs/downloads/CD2013proizvodnja/Autorizovana%20predavanja/skripta.pdf; [15] Жугај, М., Schatten, M., Архитектура сувремених организација, Тонимир, Вараждин, 2005.,

http://organizacija.awardspace.biz/services.htm; [16] Mintzberg, H., The structuring of Organisations, Prentice Hall Inc., New Jersey,1979.; [17] Радојичић М., Менаџмент производњом: збирка решених задатака са изводима из теорије, Технички факултет, Чачак,

2007.; [18] Радојичић М., Весић Васовић Ј., Нешић З., Развој софтверске подршке за управљање производњом, Монографија,

Технички факултет, Чачак, 2010.; [19] Радојичић М., Увод у менаџмент, Технички факултет, Чачак, 2010.; [20] Радојичић, М., Весић Васовић Ј., Индустријски менаџмент, Технички факултет, Чачак, 2011.; [21] Robbins, S., Coulter, M., Менаџмент, 8. издање, Дата Статус, Београд, 2005.; [22] Сикавица, П., Бахтијаревић-Шибер, Ф., Полошки Вокић Н., Темељи менаџмента, Школска књига, Загреб, 2008.; [23] Schroeder, Р., Управљање производњом, Одлучивање у функцији производње, четврто издање, МАТЕ, Загреб, 1999.; [24] Тодоровић Ј., Управљање производњом, Привредни преглед, Београд, 1989.; [25] Weihrich, H., Koontz, H., Mенаџмент, Mате, Загреб, 1998.; [26] Wren, D., Voich, D., Менаџмент, Привредни преглед, Београд, 1994.

http://organizacija.awardspace.biz/services.htm

sir

Documents