skripta iz teorije i analize bilansa(encrypted).pdf

7/25/2019 SKRIPTA IZ TEORIJE I ANALIZE BILANSA(encrypted).pdf

1/33

SAVO JERKI 1

TEORIJA I ANALIZA BILANSA-SKRIPTA SA ISPITNIM PITANJIMA-

1. Za dokazivanje poslovne analize jedne od kljunih teorijsko metodolokih nunihdisciplina i posebno aktivnosti u podrci efikasnom upravljanju preduzeem kao injenoj genezi, argumentovano dokazuju odeeni prikazi. Navedite ih ?

Promene u ekonomiji preduzea na globalnom nivou i premetanje teitaupravljanja,

Adekvatnom razvoju i genezi promena u konomici preduzea, koja ih uoptenopostulira,

Genezi razvoja analize kao teorijske i praktineaktivnosti da te promene moe datumai u svojim konkretnim zbivanjima.

2. Ukratko objasnite kontroling kao moderan koncept podrci upravljanju?

U procesu transformacije privrednog sistema i njegovih subjekata prema standardima trinoekonomije privredno razvijenih zemalja, neminovno se u naoj teoriji i praksi nametnula nunostprihvatanja i implementacije novog nacina upravljanja i novih pojmova kao to je kontroling.Re je o potpuno novom pojmu ekspertske podrke upravljnju ili ekonomske savestimenadmenta. U evropskoj, pa i u naoj literaturi, istiu se i ponavljaju podfunkcije funkcijeupravljanja: planiranje, kontrola, informisanje. U amerikoj teoriji i praksi kontroling se definie

petom temeljnom funkcijo upravljanja koja ukljuuje sve aktivnosti koje menader preduyima ucilju osiguranja ostvarenja rezultata to priblinijem. Kontroling treba da obezbedi koordinacijuizmeu informacionih potreba menadera na svim nivoima organizacione i upravljake strukture.

3. Objasnite genezu razvoja koncepcije kontrolinga ?

Smatra se da kontroling potie iz SAD-ea iako su njegovi prvi koreni jos u srednjem vekupominju u Velikoj Britaniji kao pojam contrarotulus, taj pojam se odnosio na podrujenadzora. Industrijsko preduzee General Electric Company b ilo je prvo koje je 1892. god uveloradno mesto controllera. Industrijski razvoj u SAD-u delovao je na pojavu kontrolinga udananjem smislu. Poetkom 20. veka kontroling se uvodi retko, sve do dvadesetih i tridesetihgodina. Kontroling se u Nemakoj poeo uvoditi pedesetih godina, koji je prenet iz Amerike. Uaustrijskim preduzeima primena kontrolinga se preteno primenjuje na operativnom podruju,dok se ubrzano uvodi i na podruje strategije. Kod nas je uveden jo za vreme zajednike draveu Meblu u Novoj Gorici. Poetkom ubrzane tranzicije u naoj zemlji se, poetkom ovog veka,uvodi kontroling, preteno u korporacije kao to su Hemofarm a.d. - Vrac, Metalac a.d. -Gornji Milanovac, Olympus - Beograd, Moderna - Novi Sad i drugi.

4. Ukratko objasnite ameriki pristup kontrolingu?Ameriki kontroling slui razvoju kontrole i prua vane informacije menadmentu relevantneza donoenje poslovnih odluka, pri tome se na raunovodstvo gleda sa tri aspekta:

- pruanje kvalitetnih informacija,- otkrivanjeposlovnih dogaaja,- informacionog sistema koji sakuplja i isporuuje ekonomske informacije o

preduzeima ili drugim zainteresovanim korisnicima. Raunovodstvene informacije slue korisnicima za donoenje odluka, razlikuju se interni ieksterni korisnici. Prema tome raunovodstvo se deli na finansijsko i upravljako. Finansijskoraunovodstvo priprema podatke za eksterne korisnike: dravni organi, deoniari, kreditori i sl. asastoji se u praenju i prikazivanju stvarnih poslovnih dogaaja koji su nastali uprolosti.Upravljako raunovodstvo usmereno je na pripremu informacija za unutranje korisnike.


2/33

SAVO JERKI 2

Glavni zadaci amerikog kontrolera usmereni su na:- planiranje u preduzeu,

- pripremu, obradu i interpretaciju poslovnih informacija,

- izradu ekonomskih analiza,- nadziranje poslovanja.

5.

Ukratko objasnite nemaki pristup kontrolingu?U nemakom pristupu kontrolingu potrebno je na samom poetku razlikovati kontroling kaoproces i kontroling kao funkciju, pri emu se razlikuju i zadaci kontrolera. Najvei deo ne makistrunjaka ima stav da se funkcija kontrloinga sastoji od koordinacije, planiranja, nadziranja, te

procesa pripreme i dostavljanja informacija. Nemaki teoretiari kontroling kao proces dele naoperativni i strategijski. Operativni kontroling osigurava ekspertsku podrku pravljanju.Strategijski kontroling usmeren je na delovanje zaposlenih sa svrhom ostvarivanja dobiti

preduzea. Moe se zakljuiti da u nemakoj literaturi postoje razliita tumaenja kontrolinga, au svakom sluaju njihov je pristupsveobuhvatniji od amerikog.

6. Koje su to bitne razlike u poimanju kontrolinga i kontrole kako u teoriji tako i u

praksi?Kontroling se razvio i prihvaen je kao ekspertska funkcija menadmenta. Kontroling je vie odkontrole, jer je kontroling takav sveobuhvatni upravljaki instrumentarijum, koji vriusklaivanje kontrole i informacionih resursa. Kontrola ima ue podruje aktivnosti. Podkontrolom se podrazumjeva poreenje planiranih i ostvarenih vrednosti u cilju dobijanjainformacija o rezultatu poslovih aktivnosti. Cilj kontrolinga je poveanje efektivnosti iefikasnosti kako bi se ostvarili ciljevi preduzea. U sutini kontroling je orjentisan snadbevanjumenadmenta informacijama, koje su relevantne za odluivanje i koordinaciju vie ili manjesamostalnih jedinica preduzea.

7. U emu je zapravo sutinska razlika izmeu kontrole, analize i kontrolinga?

Prvo, kontrola se shvata nadzornom fukcijom menadmenta koja objedinjujekontroling usinergiju sa drugim funkcijama: planiranja, analize i informisanja.

Drugo, kontroli kao upravljakoj funkciji se daje ire znaenje, kontroli se prikljuuje analizaiji je zadataka otkrivanje uzoraka i iznalaenje mogueg reenja poboljanja. Tree, kontroling organizaciono objedinjuje sve kljune podfunkcije: planiranje, analizu,kontrolu, informisanje i dr. u sinergijski integrisanu celinu za podrku menadmentu. etvrto, kontroling snadbeva menadment relevantnim i pouzdanim informacijama za uspenovoenje preduzea. Peto, kontroling koristi finansijske i nefinansijske informacije ime prelaze okvireraunovodstvenog informacionog sistema.

esto, kontroling ima svojstvo kibernetskog sistemskog procesa jer funkcionie po principupovratne sprege.

8. Generike funkcije kontrolinga?Odreuju njegove zadatke i aktivnosti su: koordinacija, planiranje, kontrola i analiza,informisanje.Kordinacijaje aktivnost u kojoj kontroling identifikuje strateke i operativne ciljeve poslovnogsistema, usklaujui ih sa zahtevima u realizaciji vizije i misije menadmenata.


3/33

SAVO JERKI 3

9. Svaku naunu disciplinu i praktinu aktivost determiniu bitni konstruktivni elementikoji podrazumjevaju jasno odreenje ?

-ciljeva,

-predmeta (ili sadraja),-metoda i tehnika,

-zadataka.

Predmet ili sadraj poslovne analize, u osnovi jeste ekonomija preduzea, ali je tu sutinskirazliit pristup, metodoloki sled razvoja predmeta analize i konana svrha ishod analize.

10.ta je to poslovna analiza?Poslovna analiza, kao upravljaka funkcija, jeste neprekidan proces sistemskog ispitivanja iocjenjivanja uspenosti ili neuspenosti poslovanja privrednog subjekta, uzroka odstupanjaneiskorienih potencijala i mogunost kreiranja novih a u cilju informisanja menadmenta idrugih interesanata (internih i eksternih) o nastaloj poslovnoj situaciji i mogunostima daljegrasta i razvoja poslovanja.

11.Koji su elementi posebno naglaeni u definiciji pojma upravljake analize poslovanja ?

66.str.12.Sta obuhvata predmet poslovne analize ?

Obuhvata ispitivanje i ocjenjivanje:

- toka poslovanja,- rezultata poslovanja,- uslova njihovog ostvarivanja

- neiskorieni potencijali (unutranje rezerve)

13.Navedite osnovne faze po kojima se realizuju zadaci analize, u celini i po segmentimapredmeta analize celokupnog poslovanja preduzea ?

Prvo, faza konstatacije pojava, koja se odnosi na merenje ostvarenih rezultata

Drugo, faza uoavanja zakonomernosti u poslovnoj aktivnosti preduzea. Tu se u procesuanalize uoavaju i identifikuju kljuni faktori pozitivnog i negativnog dejstava na naliziranu

pojavu. Stavlja se akcenat na otkrivanje neiskorienih potencijala. Tree, faza predloga alternativnih reenja kao podlge odluivanja. etvrto, faza selekcije i preferiranja datih reenja koja analitiar rangira, preorejentiu se uinformacije koje su podloga za relevantno odluivanje menadmenta, a dostavljaju se puteminformacionog sistema.

14.Kako se u strunoj i naunoj literaturi definiu zadaci poslovne analize ?ADT-metod (analiza-dijagnoza-terapija).

15.

Kako se moe izraziti sistematizacija metoda u poslovnoj analizi?73.str16.Koja su etiri osnovna logiko-metodska principa na koja se oslanjaju sve metode u

poslovnoj analizi ?

- svaki poslovni rezultat, svaku pojavu u poslovanju i razvoju preduzea treba analizirati upovezanosti sa nizom drugih pojava,

- svaki rezultat odnosno pojavu u poslovanju i razvoju preduzea treba posmatrati-analizirati nesamo statiki ve i u kretanju, dinamici- neophodno je razvoj poslovanja preduzea posmatrati-analizirati kao prelaz iz kvantitativnih ukvalitativne pojave i rezultate,

- na rzvoj poslovanja preduzea treba gledati kao na neprekidno usklaivanje disproporcije iuspostavljanja proporcije.


4/33

SAVO JERKI 4

17.Ukratko objasni metodu uporeivanja?Metodu uporeivanja kao polaznu, u osnovi, preferiraju sledea obeleja: - nijedna ekonomska pojava se ne moe ispitivati i ocjenjivati izolovano, ve pre svega u

poreenju sa drugim slinim i razliitim pojavama, sa kojima je mogue porediti, - sutina metode uporeivanja je utvrivanje odnosno ispitivanje kvantitativnih odnosa meu

pojavama

- metdom uporeivanja utvrene slinosti i razlike kvantitativnih odnosa pojava su polazite zadalju rac ionalnu i svrsishodnu primenu drugih metoda,- metoda uporeivanja nije u stanju da rasvetljava dublju sutinu i dublje uzorke uoenihkvantitativnih promena. Da bi smo uopte mogli da primenimo metodu uporeivanja neophodno

je obezbediti osnovne pretpostavke njene primene:- da postoje najmanje dve pojave koje se uporeuju, i- da je obezbeena uporedivost tih pojava. Ako se ne obezbedi uporedivost podataka, analiza se izlae dvostrukoj manjkavosti:- nepravilnoj primeni metode uporeivanja, - dovoenjem u zabludu korisnika tih informacija.

18.

Ukratko objasnite metodu ralanjivanja?Metoda ralanjivanja se moe primeniti samo nad predmetima, pojavama, rezultatima i sl. kojisu sloeni po svom sastavu odnosno sadraju. Sloenost predmeta analitikog ispitivanja je

bitan uslov za primenu metode ralanjivanja. Od opteg ka posebnom, od sloene celine kanjenim sastavnim delovima, karakteristian je put primene metode ralanjivanja. Metod aralanjivanja omoguuje ispitivanje kretanja, kvantitativnih odnosa delova sloene celine. Vrise: po predmetu, po vremenu i u prostoru.

19.Ukratko objasni metodu sintetizovanja (uoptavanja) ? Metoda sintetizovanja se moe razloiti u dve osnovne faze: -prva se odnosi na odabir relevantnih injenica i zapaanja dobijenih primenom metoda analizeu procesu ispitivanja ekonomske pojave,- druga se odnosi na sueljavanje odnosa i na povezivanje odabranih relevantnih injenica izapaanja u jednu logiku celinu.Sutina primene metode sintetizovanja se temelji na metodski razvijenoj indukciji na osnovukoje se dolazi ponovo do dedukcij, odnosno uoptavajuih zakljuaka o analiziranim pojavam,rezultatima procesima poslovanja p reduzea. Primenom metode sintetizovanja (uoptavanja)dolazi do izraaja kreativne sposobnosti analitiara, jer je re o izvlaanju logikih zapaanja,koja sklopljena u jednu logiku celinu, ine definitivne zakljuke o uspesima ili neuspesima

poslovanja preduzea.

20.

Ukratko objasni metodu izolacije (eliminacije) ?Brojni su uzroci (faktori) koji na sve te promene utiu. Oni se primenom metoda uporeivanja iralanjivanja mogu uoiti i pretpostaviti, ali se ne mogu izdiferencirati i pojedinanokvantificirati. Dakle, vano je uoiti prisutnost uticaja brojnih i razliitih faktora, ali je takoeisto toliko bitno izvrednovati dejstvo, inetizitet, svakog od relevantnih faktora. Primenom

metode izolacije se:- diferenciraju pozitivni i negativni faktori i vrednuje njihova relevantnost uticaja na kvantitet i

kvalitet promena, ispitivane ekonomske pojave,- suava polje analitikog ispitivanja-istraivanja.


5/33

SAVO JERKI 5

21.Ukratko objasni metodu uzronosti (korelacije) ? Nijedna pojava u procesu poslovanja preduzea ne nastaje sama od sebe, ne moe bit iurokovana sama sobom, ve je posledica uzrokovana direktno ili indirektno drugom pojavom.Predmet ispitivanja metodom uzronost (korelacije) su kvantitativni i kvalitativni (sadrinski)aspekti meuzavisnosti i njihovih uzronosti. Sam metodski postupakse izvodi dvojako:- razlikovanjem i utvrivanjem odnosa meuzavisnosti pojava, na bazi ekonomske sutine

direktnih i indirektnih uzrono-posledine zavisnosti,- kvantitativnim utvrivanjem postojanja ili nepostojanja uzrono-posledine meuzavisnostimeu pojavama.

22.Ukratko objasni metodu objektiviziranja u uslovima inflacije ?Permanentna promena cena navie, nestabilnost i oscilacije u kupovnoj snazi novane jedinice,kao merilo vrednosnog iskazivanja u bilansu stanja i uspeha, dovodi do nerealnog iskazivanja:

sredstava, kapitala, rashoda, prihoda i finansijskog rezultata u bilansima stanja i uspeha. Sutinaproblema se, u osnovi, ispoljava u:

- potcenjenom vrednosnom iskazivanju sredstava ( imovine) i-

precenjenom iskazivanju nominalnog finansijskog rezultata poslovanja.

23.Pomone metode ili tehnike u analizi ? - grupisanje i tabeliranje podataka,

- srednje vrednosti,- relativni brojevi i- grafike metode

24.Navedite najvanije prednosti primene metode uporednih analiza srodnih preduzea,na koje je ukazala teorija i praksa analize poslovanja preduzea ?

-mogunost objektivnog ocjenjivanja ekonomske snage, odnosno efektivnosti i efikasnostiposlovanja preduzea,- mogunost jasnog utvrivanja kljunih podruja poslovanja koja zasluuju prioritet - mogunost uoavanja najvanijih pojava poslovanja i eliminisanja beznaajnih pojedinosti, - otkrivanje disproporcije,- otkrivanje unutranjih rezervi i- mogunost jedinstvenog metodolokog prilaza analizi poslovanja preduzea.

25.U emo se ogleda sutina metode ocene odnosa vrednosti ?Sutina metode ocene odnosa vrednosti jeste u svoenju na jedan sintetizovan pokazatelj vie

pokazatelja odnosa vrednosti relevantnih aspekata predmetno analizirane pojave. Sam postupak itehnike primene ove metode moe se prikazati u nekoliko faza:

- najpre se vri izbor pokazatelja kojima se pojedinano iskazuju odnosi vrednosti relevantnihaspekata analizirane pojave-potom se utvruje relativna ocena znaaja svakog od pokazatelja i - objedinjavanjem pokazatelja dobija se ukupni ponderisani pokazatelj.

26.U emu su prednosti usvajanja date koncepcije (sistema) analize celokupnogposlovanja preduzea?

-postie se potreban kvalitet analize,-jasno usmerava analitiare na pravi tok anlaize, - jasno omeuje predmet ili sadraj anlize, svakog problemski orjentisanog podruja

poslovanja preduzea, to omoguuje definisinje predmeta ili sadraja analize datog podruja,

- jasno definisan tok analize i razgranienje pojedinih podruja, unosi racionalan stil u raduanalitiara, otklanjajui mogua metodoloka lutanja,


6/33

SAVO JERKI 6

- izbor koncepcije (sistema) analize, primarnih im metoda i tehnika u procesu ispitivanja iocjenjivanj ini osnovu za racionalno rezonovanje i kreiranje relevantnih i pouzdanihinformacija za odluivanje od strane analitiara u procesu analize,- sistem jeplatforma na kojoj treba temeljiti racionalnu orgnizaciju analize u preduzeu, - sistem za analizu celokupnog poslovanja, treba da poslui analitiarima samo kao metodolokoupustvo u orjentaciji ispitivanja i ocjenjivanja (analize) kako pojedinih problemski orjentisanih

podruja, tako i analize celokupnog poslovanja preduzea.

27.Pokazatelji analize ukupnog prihoda ?

Ukupan prihod preduzea______Ukupni prihod preduzea srodne grupacije

Ukupan prihod preduzea_Ukupan prihod konkurenata

Ukupan prihod preduzea_____________________

Proseno ostvaren ukupan prihod u grupaciji i srodnih po delatnosti preduzea

Ukupan prihod preduzea_____________Najvii ostvarenukupan prihod preduzea srodne grupacije

Ukupan prihod preduzea______________Najnie ostvaren ukupan prihod u grupaciji sordnih preduzea

Ostvaren ukupan prihod preduzea Planiran ukupan prihod preduzea

Ostvaren ukupanprihod preduzea tekueg perioda_Ostvaren ukupan prihod preduzea prethodnog perioda

28.Pokazatelji analize ukupnog prihoda u povezanosti sa ?

Ukupan prihod____________Uloena poslovna sredstva (operativna imovina)

Ukupan prihodObrtna sredstva

Ukupan prihod

Broj zaposlenih

Ukupan rashod

Ukupan prihod

Dobit___Ukupan prihod


7/33

SAVO JERKI 7

29.Osnovni pokazatelji analize realizacije ?

Ostvarena realizacija preduzea_________________Ostvarena prosena realizacija srodne grupacije preduzea ili konkurencije

Ostvarena realizacija preduzea_________________

Ostvarena najvia realizacija srodne grupacije preduzea ili konkurencije

Ostvarena realizacija preduzea u odnosu na planiranu______Ostvarena najnia realizacija srodne grupacije preduzea ili konkurencije

Ostvarena realizacija preduzea tekueg perioda_Ostvarena realizacija preduzea prethodnog perioda

30.Pokazatelji analize profitabilnosti ?

Ostvareni dobitak_____

Ostvarena vrednost realizacije

Trokovi realizacijeVrednost realizacije

31.Kako se izraunava stopa profitabilnosti redovnog prihoda ?

Stopa

profitabilnosti = Dobit iz redovnog prihodaredovnog prihoda Redovni prihod

32.

Pokazatelji analize realizacije u povezanosti sa drugim kategorijama ?

Dinamika realizovane proizvodnjeDinamika dovrene proizvodnje

Dinamika prodaje (realizacije) robaDinamika nabavke robe

Zalihe gotovih proizvoda ili roba__Realizacija gotovih proizvoda ili roba

Potraivanja od kupaca Realizacija

33.ta je to ukupna proizvodnja, dovrena i nedovrena ? Ukupna proizvodnja je sveobuhvatna kategorija izraunavanja rezultata proizvodnje i

pokazatelj korienja faktora proizvodnje. Ona su, u tom smislu, dovodi u odnos prema datimfaktorima proizvodnje i meri stepen njihove efikasnosti.Dovrena proizvodnja je finalni izraz rezultata u sferi proizvodnje i posebno merilo stepenaorganizacije proizvodnih pogona. Ukupna proizvodnja je izraz zapoetog u proizvodnji, adovrenamerilo njegove finalizacije, to je i sutinska svrha proizvodnje.

Nedovrena proizvodnjaje ralno prisutna u proizvodnji, nostoji se svesti na njnii moguiobim.


8/33

SAVO JERKI 8

34.Pokazatelji vezani za analizu proizvodnje po koliini i vrednosti ?

Dinamika ukupne proizvodnje preduzea_______Dinamika proseka ukupne proizvodnje grupacije srodnih preduzea

Dinamika ukupne proizvodnje preduzea__________________

Dinamika ukupne proizvodnje sa najviom stopom rasta preduzea u srodnoj grupaciji

Dinamika ukupne proizvodnje preduzea___________________Dinamika ukupne proizvodnje sa najniom stopom rasta preduzea u srodnoj grupaciji

Dinamika dovrene proizvodnje preduzea__________Dinamika proseka dovrene proizvodnje grupacije srodnih preduzea

Dinamika dovrene proizvodnje preduzea__________________Dinamika dovrene proizvodnje sa najviom stopom rasta preduzea u srodnoj grupaciji

Dinamika dovrene proizvodnje preduzea__________________Dinamika dovrene proizvodnje sa najniom stopom rasta preduzea u srodnoj grupaciji

35.Za objektivniji prilaz merenju i iskazivanju, odnosno ispitivanju rezultata u sferiproizvodnjeinterno ostvarenim u preduzeu, koriste se sledei pokazatelji ?

Ostvarena ukupna proizvodnjaPlanirana ukupna proizvodnja

Ostvarena dovrena proizvodnja Planirana dovrena proizvodnja

Ostvarena ukupna proizvodnja tekueg perioda__Ostvarena ukupna proizvodnja prethodnog perioda

Ostvarena dovrena proizvodnja tekueg perioda__Ostvarena dovrena proizvodnja prethodnog perioda

Ostvarena nedovrena proizvodnja tekueg perioda_Ostvarena nedovrena proizvodnja prethodnog perioda

36.

U emu se ogleda znaaj analize izvrenja plana proizvodnje po asortimanu ? - asortiman je izraz proizvodne orjentacije preduzea i neposredno pokazuje poizvodnu strukturuuinaka, proizvodnje, odnosno proizvodnje i njenih problema,- asortiman prua mogunost fleksibilnog postavljanja proizvodnje prema prodaji, sa gleditavrste proizvoda, ugovaranja prodaje, optimiranje ponude proizvoda i sl.,

- asortiman proizvodnje se ispituje i sa gldita kriterijuma produktivnosti, ekonominosti iprofitabilnosti proizvoda,

- asortiman ima bitan uticaj na odvijanje ciklusa proizvodnje (produenje, skraenje), - asortiman je bitan i sa stanovita snadbevanja odgovarajuim sirovinama, materiajalima i sastavita udovaljavanjanja kooperantskim zahtevima.


9/33

SAVO JERKI 9

37.Objasnite interni i eksterni kvalitet ?

Interni kvalitetse iskazuje pridravanjem odreenih svojstava proizvoda i to s obzirom na: - upotrebnu korist (osnovna svojstva),

- dodatnu korist (sekundarna svojstva opreme),- pouzdanost i trajnost (verovatnoa gubitka funkcije tokom ivotnog veka proizvoda).

Eksterni kvalitet je merilo za zadovoljenje individualnih potreba. Neke od tih potreba kupci

izriito formuliu a neke preutno oekuju. to je vii stepen ispunjenja tih zahteva za proizvod,to je verovatnije zadovoljstvo kupaca. Stalni kvalitet proizvoda ili kvalitet koji se poboljava,obeavaju robne marke.

38.Objasnite pojavu karta u proizvodnji ? kart je uniten proizvod. Ne predvia se u proizvodnji ali se pojavljuje, pa ga analiza

proizvodnje mora imati u vidu. To je pojava nepoeljna u procesu proizvodnje. Ako sepojavljuje, onda ga je potrebno eliminisati, ili barem smanjiti. Merenje stepena smanjivanjakarta iskazuje se podnosom:

Ostvareni kartPlanirani kart

esto se pod pojmom karta uvrtavaju proizvod, kulture i grla koji ne odgovaraju zahtevanomkvalitetu proizvodnje. Bolje je to tretirati pd snienim (neodgovarajuim kvalitetom ), nego podkartom, jer se ne radi o potpuno unitenju proizvoda. Posledice karta su u smanjenju

proizvodnje, smanjenju produktivnost i, poveanju neproizvodnih trokova i sl. uzroci pojavekarta su razliiti. U industruiji su izvori u tehnolokom procesu: neadekvatna priprema ilansiranje proizvodnje, loem kvalitetu materijala, sirovina, neodgovarajuim i neadekvatnimalatima, organizacija rada radnika, montaa proizvoda i dr. U biljnoj proizvodnji uzroci su i

biolokom ciklusu: loa ili neodgovarajua priprema zemljita, izbor sorte semena i klijavost,primena agrotehnkih mera, zanatnije promene i odstupanja u klimatskim uslovima i sl . Ustoarskoj proizvodnji uzroci karta su u zoociklusu: izbor neadekvatne rase, neadekvatna

semenjivanja, nain ishrane i sl.

39.Uzroci produivanja ciklusa proizvodnje, odnosno smanjivanja stepena i ritmadovravanja proizvoda su brojni. Navedite neke od njih ?

- u industrijskoj proizvodnji promene u asortimanu i kvalitetu proizvoda,priprema i

lansiranje dokumentacije za proizvodnju,prekidi u snabdevanju materijalimasirovinama,energijom,kontrola toka proizvodnje i sl.,

- u biljnoj proizvodnji priroda tezine biloskog ciklusa za odredjene vrste i sortekulture,promena kvaliteta setvenih povrsina,kvalitet semena,promena klimatskihuslova,

-

u stocarskoj proizvodnji priroda ciklusa proizvodnje definisana je zoociklusom kojizavisi od vrste i rase grla,nacina ishrane,zdravstvene zastite.

40.Pokazatelji odnosa izmedju pojedinih sastavnih delova, rezutata proizvodnje i

kategorija njihovog iskazivanja ?

Tempo porasta dovrene proizvodnje Tempo porasta ukupne proizvodnje

Tempo porasta nedovrene proizvodnje Tempo porasta ukupne proizvodnje

Tempo porasta dovrene proizvodnje_Tempo porasta realizovane proizvodnje


10/33

SAVO JERKI 10

41.Pokazatelji odnosa meuzavisnosti rezultata proizvodnje, njihovih kategorija iosnovnih faktora proizvodnje ?

Tempo porasta ukupne proizvodnje___Tempo porasta ulozenih poslovnih sredstava

Tempo porasta dovrene proizvodnje___Tempo porasta ulozenih poslovnih sredstava

Ukupna proizvodnja

Osnovna sredstva

Dovrena proizvodnjaOsnovna sredstva

Ukupna proizvodnja

Broj zaposlenih

Dovrena proizvodnjaBroj zaposlenih

Dinamika ukupnih trokova proizvodnje Dinamika proizvodnje

42.ta u stvari znai analizirati ekonominost ?Analizirati ekonominost znai ispitati i oceneiti da li je i u kojoj meri preduzee racionalnoekonomisalo troskovima osnovnih faktora proizvodnje uinaka i drugim rashodima i izdacimanastalim u toku proizvodnje i realizacije na tritu, u datom periodu.Drugim reima, u kom stepenu je preduzee uspelo sniziti ukupne trokove proizvodnje,

odnosno rashode i izdatke njihove realizacije, koji determiniu donju granicu uticaja naostvarivanje dobitka od prodaje proizvoda, us luga i roba.

43.Ukratko onjasnite trokove radne snage u koteksu merenja nivo i dinamikeekonominosti ?

Trokovi radne snage se vezuju za vreme trajanja utroaka ljudske energije (znanja i umenja)u tehnolokim operacijama proizvodnje uinaka. Re je o kvantitativnom (koliinskom) izrazuutroaka radne snage. Njihovo cenovno (vrednosno) iskazivanje izraava se nominalnomzaradom koja bi trebalo da je funkcija cene rada i koliine utroenog rada, radi

proizvoenja uinaka i sastavni je elemenat cene kotanja uinaka. Sa ovog stanovita zarada

ili naknada za uloeni rad pri izradi uinaka je direktni troa. Istovremeno, trokovi radne snagekoji se odnose na direktno prenete vrednosti na uinke, putem ukalkulisanja u cenu kotanja, supojedinani i proporcionalni trokovi. Uzimajui u obzir ove osobenosti ova grupa trokova jehomogena, ali nije integralna.

44.Navedite osnovne karakteristike trokova predmeta rada kao faktora proizvodnje ?Ovi trokovi se konkretizuju u vrednosnom cenovnom izrazu utroenog direktnog materijala,sirovina, energije za izradu uinaka za koje se tano zna da su ti trokovi nastali proizvoenjemodreenog proizvoda, odnosno injenjem odreenih usluga. Po svojim specifinimkarakteristikama, sa stanovita obrauna kalkulacije re je o:direktnom, pojedinanom,

prporcionalnom i homogenom vidu trokova. Meutim ni ovi trokovi nemaju integralnu

osobenost, jer ova grupa trokova delom ima karakter optih, odnosno indirektnih trokova.


11/33

SAVO JERKI 11

Najee se ova grupa trokova celovitije obuhvata u sklopu tzv. materijalnih trokova.Materijalni trokovi su ira kategorija jer obuhvataju i druge rashode i izdatke koji nisu direktnotroak osnovnog faktora proizvodnje predmeta rada.

45.Navedite osnovne karakteristike trokova sredstava za rad ?Ovi trokovi su cenovni izraz utroenih osnovih srestava - koj se u vidu vrednosti prenose na

uinke tokom procesa njihovog proizvoenja i ulaze u cenu kotanja uinaka. Utroci osnovnihsredstava se ne mogu naturaln meriti, stoga se vrednosno ovi utroci osnovnih sred stavaprocenjuju i iskazuju u iznosima amortizacije osnovnih sredstava, sve do momenta njihoveneupotrebljivosti (likvidacije). Smanjivanje vrednosti osnovnih sredstava i njeno prenoenje na

proizvode i usluge ekvivalentno je amortizacionim otpisima i ispravci vrednosti tih sredstavatokom perioda upotrebe.

46.Dalje se analiza ukupnih trokova, dosledno usvojenim merilima ekonominosti,proiruje na ispitivanje celine trokova unutar kategorije proizvodnje i realizacije (iliukupnog prihoda). Koji pokazatelji se koriste ?

Stvarni trokovi ukupne proizvodnje__Ukupna proizvodnja po stalnim cenama

Stvarni trokovi dovrene proizvodnje__Dovrena proizvodnja po stalnim cenama

Trokovi realizovane proizvodnje Realizovana proizvodnja

Stvarni trokovi ili rashodi realizacije Ukupan prihod (ili ukupna realizacija)

47.Po merenju i iskazivanju nivoa ukupnih trokova po iznetim aspektima i merilima pokazateljima, prilazi se analizi dinamike ili razvojne tendecije ponaanja trokova uodnosu na prethodni period. Svrha je isptivanje pojava stagnacije, rasta i padatrokova. Navedite pokazatelje ?

Ukupni stvarni trokovi tekueg perioda za ostvareni obim ukupne proizvodnje__Ukupni stvarni trokovi prethodnog perioda za ostvareni obim ukupne proizvodnje

Stvarni trokovi tekueg perioda dovrene proizvodnje__

Stvarni trokovi prethodnog perioda dovrene proizvodnje

Trokovi realizovane proizvodnje u tekuem periodu__Trokovi realizovane proizvodnje u prethodnom periodu

Rashodi tekueg perioda za ostvareni ukupni prihod__Rashodi prethodnog perioda za ostvareni ukupni prihod

48.Sa kojim ciljevima ispitujemo strukturne promene unutar celine trokova ? Prvo, sa ciljem da se utvrde da li i na kojim pozicijama strukture trokova dolazi do pomeranja(pozitivnog ili negativnog).

Drugo, da se iz razliitog udela pojedinih pozicija trokova uoi gde je teite mogueg uticajana sniavanje trokova, svoenje na optimalnu strukturu.


12/33

SAVO JERKI 12

Tree, cilj jeste uoiti pozitvna i negativna pomeranja u strukturi trokova, ali je primarno u prviplan izdvojiti negativna pomeranja u strukturi trokova i u tom smeru orjentisati dalju, dubljuanalizu prekoraenja trokova.

49.U principu, za praktin analizu strukture trokova, dva su prilaza bitna ? - analiza strukture trokova po prirodnim vrstama trokova, odnosno vrstama trokova

kako ih obuhvata kontni plan,- analiza strukture trokova sa stanovita njihovog obraunavanja i obuhvatanja kalkulacijama.

50.Koji pokazatelj se koristi za merenje planskog zadatka snienja cene kotanja ?

Iznos ostvarenog snienja cene kotanja__________________________________ x 100

Planirano (normirano) snienje cene kotanja

Na ovaj nain merimo postotak izvrenja plana snienja cene kotnja, odnosno trokove, kako zauporedivu robnu proizvodnjum, tako i za ukupnu robnu proizvodnju.

51.Navedite dirrektne trokove koji su tipini za industrijsku proizvodnju ? - trokovi materijala, pomonog materijala, sirovina, - trokovi sitnog inventara i ambale, - trokovi energije,- trokovi direktnih usluga vezanih za uinke, - trokovi zarada (plata) proizvodnih radnika.

52.Navedite dirrektne trokove koji su tipini za biljnu proizvodnju ? - trokovi semena,

- trokovi ubriva,-

trokovi zarada, - trokovi usluga sopstvene ili iznajmljene mehanizacije,- trokovi transporta materijala i gotovih proizvoda.

53.Navedite direktne trokove koji su tipini za stoarsku proizvodnju ? - trokovi hrane,- nabavna vrednost grla stavljenog u tor,

- osemenjavanje i lekovi,- usluge mehanizacije (sopstvene i tue),- zarade direktnih radnika.

54.

Granini trokovi u povezanosti sa graninim prihodima ? Kada ekonomski otimum nije u taki maksimalnog proizvoda ili maksimalnog prihoda, ni utaki izjednaavanja marginalnog prihoda i marginalnog troka, tada je najvei zbir dotdanjihmarginalnih dobitaka, to odgovara i cilju maksimalizacije finansijskog rezultata u dugom roku.U kratkom roku prihvatljiva je svaka poslovna akcija koja obezbeuje pokrie marginalnih(graninih) trokova marginalnim graninim prihodom.

55.Koji su to faktori koji utiu na trokove i ekonominost ? Poveanje obima poslovanja, poznato je da svakom obimu ekonomije odgovara odreen obimtrokova, a s tim da poveanje obima poslovanja za ekonomsku posledicu ima sniavanje

trokova (relativno sporuiji rast trokova u odnosu na rast obima posovanja degresijatrokova).


13/33

SAVO JERKI 13

Iskorienje kapaciteta, koji je direktno vezan za prethodni faktor. Razumljivo je da je obimproizvodnje a time i poslovanja, mogue poveati samo ako se raspolae potrebnimneiskorienim kapacitetima. Za korienje kapaciteta su direktno vezani fiksni trokovi. Stepen tehnike i tehnoloke usavrenosti ima za posledicu poveanje obima proizvodnje,relativno manje utroke energije, manje ivog rada i sl. a sve to rezultira i snieavanjemtrokova i bolju ekonominost.

Razvijanje kooperacija i odreene specijalizacije meu poslovno povezanim preduzeima, bezsumnje je faktor uticaja i na trokove.

56.Objasnite brzinu cirkulisanja obrtnih sredstava ?

Je jedan od izuzetno znaajnih faktora uticaja na trokove i ekonominost. Njegovo dejstvo semoe posmatrati dvostruko: kroz poveanje ili smanjenje trokova finansiranja (kamata) i kroztrokove odravanja skladitenja zaliha. Jedan od nezaobilaznih i permanentno prisutnihfaktora uticaja na trokove su promena cena inputa: materijala, sirovina, energije, zarada radnikai dr. U ovu grupu faktora ima uticaj i metoda procjenjivanja osnovnih sredstava a posebno zaliha

materijala, sirovina, fifo, lifo, hifo ... Nastavno iz analize ekonominosti, u odgovarajuoj formi,rezultiraju sistematizovane informacije za potrebe menadmenta preduzea u clju kontrole

upravljanja trokovima.

57.Navedite blokove informacija o ekonominosti relevantne za menadment preduzea ?Prvi blok informacija o ekonominosti tretira trokove sa stanovita:

- ostvarenog nivoa i dinamike ekonominosti, - uticaja ukupnih, direktnih, optih i graninih trokova na ekonominost, - uticaja razliitih vidova i uzroka odstupanja ostvarenih od planiranih trokova, - uticaja nauralnih i vrednosnih faktora na promenu trokova.

Drugi blok informacija o ekonominosti tretira ostvarivanje ekonominosti na nivou stratekeceline preduzea, njegovih organizacionih delova, sfera poslovne aktivnosti, osnovne i pomonedelatnosti.

Trei blok informacija se odnosi na lociranje mogunosti mirovanja trokova i poveanjaekonominosti, s ciljem ostvarivanja i poveavanja finansiskog rezultata profita.

58.Napiite pokazatelje produktivnosti radne snage (rada) ?

Obim proizvodnje i uinaka (Q)Produktivnost rada (Pq) = _____________________________

Koliina utroenog vremena (T)

Po ovom pokazatelju nivo produktivnosti se iskazuje u koliini proizvodnje, koja je ostvarena u

jedinici vremena ili vrednosno izraenoj jedinici utroenog rada za izradu jedinice proizvoda,usluge.

59.Kako se dobija indeks ili dinamika produktivnosti (Iq) izraena na bazi mereproizvodnje po jedinici vremena rada ?

Ostvareni obim proizvodnje u tekuem periodu (Q 1)Utroeno radno vreme u tekuem periodu (T1)

Iq= __________________________________________________ x 100Ostvareni obim proizvodnje u prethodnom periodu (Q0)

Utroeno radno vreme u prethodnom periodu (T0)


14/33

SAVO JERKI 14

60. Kako se dobija indeks ili dinamika produktivnosti (Iq) izraena na bazi utroenogvremena rada po jedinici uinaka (proizvodnja) ?

Utroeno vreme rada za proizvodnju u tekuem periodu (Q1)Ostvareni obim proizvodnje u tekuem periodu (T1)

It = ________________________________________________________ x 100

Utroeno vreme rada za proizvodnju u prethodnom periodu (Q 0)Ostvareni obim proizvodnje u prethodnom periodu (T0)

61.Objasnite naturalni metod merenja i iskazivanja proizvodnje za potrebe merenja

produktivnosti ?Naturalni metod je usmeren na prirodno merenje i iskazivanje proizvodnje u fizikimjedinicama mere (metar, kilogram, tona, litar idr.) . Mogue ga je primeniti kod jednorodneproizvodnje, ustaljenog asortimana i kvaliteta. Potpuna primena ovog metoda je realna kodproizvodnje jednog proizvoda. U praksi analize produktivnosti za merenje proizvodnje po ovom

metodu, koristi se njegova varijanta tzv. Metoda reprezentativnog proizvoda.Uslov je da je odabrani proizvod stalno zastupljen u proizvodnom programu i indikativno

znaajan po obimu ueca u ukupnom asortimanu proizvoda.

62.Objasniti naturalno-uslovni metod, merenja i iskazivanja proizvodnje za potrebe

merenja produktivnosti ?Naturalno-uslovni metod merenja i iskazivanja proizvodnje se primenjuje kod jednorodneproizvodnje, odnosno kod proizvodnje sa vie veoma srodnih poslova, usluga, ali dovoljnoraznovrsnog asortimana da se on ne moe izraziti u fizikom obimu naturalnim metodama.Kod primene ovog metoda najee su za uslovni proizvod uzima proizvod sa izraenimkarakteristinim obelejem i znaanjom zastupljenou u proizvodnji. Preraunavanje se vri

pomou koeficijenata. Takokod proizvodnje alkoholnih pia za karakteristino obeleje uzimase sadraj alkohola, kod uglja kalorina vrednost, kod proizvodnje limova debljina lima i sl.

63.Objasniti radni metod, merenja i iskazivanja proizvodnje za potrebe merenja

produktivnosti ?Radni metod, merenja i iskazivanja proizvodnje za potrebe merenja produktivnosti je dostazastupljen u praksi analize. Ovom metodom se proiruje mogunost realnijeg iskazivanjaukupne proizvodnje. Sutina ovog metoda je u tome, to se za jedinstveno merilo uzimajunormirani ili standardizovani asovi proseno potrebnog rada za izradu jedinice proizvoda,usluge. Budui da se normirani asovi rada sastoje iz rada razliitih kvalifikacija radnika, moeda ini smetnju realnoj primeni ovog metoda. Za eleminisanje tog uticaja koristi se uslovninorma as rada, koji bi priblino odgovarao proseno potrebnom vremenu rada za izradu

jedinice proizvoda,usluge. Kod ovog metoda iskazivanja rada koriste se efektivni asovi rada zaostvareni obim proizvodnje, po ovom metodu produktivnost bi se izrazila:

Obim proizvodnje izraen u NProduktivnost=

Utroeni rad izraen u E


15/33

SAVO JERKI 15

64.Objasniti vrednosni ili novani metod, merenja i iskazivanja proizvodnje za potrebe

merenja produktivnosti ?Vrednosni ili novani metod, merenja i iskazivanja proizvodnje je najvie u primeni, zbog togato se heterogeni prizvodi, usluge mogu pute novanog merila svesti na jedinstven izraz-vrednosti. Kod primene ovo metoda koriste se stalne cene, najee su to cene kotanja iz

planskih kalkulacija ili prodajne cene. Merilo produktivnosti po ovom metodu je:

Ukupna proizvodnja x stalne cene po jed. uinka Produktivnost= _______________________________________

Utroeni rad (ukalkulisane zarade radnika)

65.Vrednosno merilo iskazivanja kategorije rada u merenju produktivnosti ?237.str

66.U sklopu analize obezbeenja preduzea brojem zaposlenih, jeste i ispitivanjefluktacije radnika (zaposlenih). Navedite pokazatelje vezane za ispitivanje ove pojave ?

Broj novo primljenih __ _

Ukupan broj zaposlenih

Broj izalih ______Ukupan broj zaposlenih

Broj zamenjenih ________Ukupan broj zaposlenih

67.ta podrazumevamo pod tehnikom opremljenosti rada ? To je u stvari odnos koji vlada izmeu broja zaposlenih I njihove ekipirnosti ili opremljenostiosnovnim sredstvima, opermom.

68.Navedite pokazatelje koji su vezani za tehniku opremljenost rada ?

Osnovna sredstva_

Broj zaposlenih

Oprema (orua rada)_____Broj zaposlenih ili broj radnika

Izraen kapacitet opreme__Broj radnika

69.ta je to fond radnog vremena ? Kalendarski fond radnog vremena je celokupno radon vreme, sem neradnih subota, nedelja i

praznika.Ostavareni radni dani je onaj fond radnog vremena koji dobijamo ako iz kalendarskog fonda

radnog vremena iskljuimo sva stajanja preko celog dana I izostanke sa posla preko celogradnog dana.Ostvareni radni sati dobijaju se ako se iz fonda radnih dana iskljui stajanje kraa od itavogradnog dana, pause, ekanja i sl.

Korisni fond radnog vremadobija se kada se iz fonda ostvarenih radnih sati iskljue gubiciradnog vremena zbog karta, jer se vreme utroeno na kart proizvoda ocenjuje kao izgubljenoradon vreme. esto se ovo naziva efektivno radon vreme.


16/33

SAVO JERKI 16

70.Navedite motivacione faktore koje utiu na ostvarivanje i poveavanje produktivnostirada ?

- dobri radni uslovi I bezbednosti pri radu,- dobra organizacija rada,

- dobri meuljudski odnosi

-

dobre mogunosti u reavanju svojih linih interesa(stambenog pitanja,kolovanjedece, zapoljavanje dece I sl.), - mogunosti sudelovanja u upravljanju preduzea, - dobre mogunosti usavravanja u struci, - dobre mogunosti napredovanja u poslu, idr.

71.Navedite blokovo relevantnih informacija o produktivnosti radne snage ?

Na temelju analize uticaja faktora radne snage na proizvodnju i trokove proizvodnje, mogu seistai sledei blokovi re levantnih informacija o:

- ostvarenom nivou i dinamici produktivnosti, kako na nivou preduzea kao stratekeceline, tako i na nivou organizacionih delova i delatnosti,

-

uticaja kljunih faktora na ostvarenu produktivnost i njihovo racionalno iskorienje,odnosno mogunosti za poboljavanje produktivnosti,

- uticaj, posebno motivacionih faktora radne snage (radnika) na podizanju nivoa

produktivnosti,- iskorienju unutranjih rezervi, - potencijalnim mogunostima za dalje poboljanje produktivanosti.

DRUGI DEO_________________

72.Koji se indikatori koriste za merenje randmana osnovnih sredstava ?

Ukupna proizvodnja___Ukupna poslovna sredstva

Ukupna proizvodnja_Oprema

Ukupna proizvodnja______

Ostvaren kapacitet u jedinici mere

73.Ukratko obrazloite veliinu osnovnih sredstava ?

Veliinu osnovnih sredstava moemo ispitivati sa razliitih strana:a) sa gledita procentualnog udela osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima b) sa gledita njihove dinamiketj. sa gledita povanja ili smanjenja osnovnih sredstava. c) sa gledita njihove perspektive, utvrivanjem da li e u narednom periodu doi

poveanja ili ne osnovnih sredstava. Kada je re o poveanju osnovnih srestava, treba briljivo ispitati, da li je do poveanja dolo:

1) usled nabavke osnovnih sredstava,

2) iz proizvodnje nekih osnovnih sredstav,3) iz rekonstrukcije osnovnih sredstava,4) ponovnog aktiviranja ve otpisanih osnovnih sredstava, 5) realnije procene osnovnih sredstava.

Do smanjenja osnovnih sredstava moemo doi:1) usled prodaje osnovnih sredstava,2) usled rashodovanja osnovnih sredstava.


17/33

SAVO JERKI 17

74.Pokazatelj stepena istroenosti i stepena upotrebljivosti osnovnih sredstava ?

Otpisana vrednost osnovnih sredstava

Nabavna vrednost osnovnih sredstava

Neotpisani deo vrednosti osnovih sredstava

Nabavna vrednost osnovnih sredstava

75.Sa kojim to indikatorima povezujemo stepen istroenosti osnovnih sredstava, kadaekonomski tumaimo uticaj tog indikatora na rezultate poslovanja preduzea ?

Stepen istroenosti osnovnih sredstava stavljamo u odnos: - prema procentualnom udelu osnovnih sredstava u izgradnji ili pripremi,-prema iznosu novanih sredstava izdvojenih na ime amortizacije, -prema trokovima odravanja i trokovima opravki.

76. Izvrite klasifikaciju kategorija kapaciteta ?Ukupni kapacitet, su sva raspoloiva osnovna sredstva koja su sposobna za upotrebu bez obzira

da li su u upotrebi, da li su u rezervi ili su van upotrebe.Instalirani ili ugraeni kapacitet, podrazumeva sva montirana osnovna sredstva sposobna zavrenje svoje funkcije. Iskorieni kapacitet, su kapaciteti koje ostvarujemo za razliku od planiranih.

77.Na koje kapacitete praksa analize stepena iskorienja kapaciteta razvrstavakapacitete ?

Tehniki kapacitetje izraena teorijskim obimom uinaka, koje bi dato osnovno sredstvo iligrupa sredstava produkovali bez zastoja. U praksi ta mogunost tehnikog kapaciteta se korigujena nie, zbog nunih zastoja, zbog pripremnog vremena osnovnih sredstava za proizvodnju izavrnog vremena proizvodnje.Optimalni kapacitet je korigovani tehniki kapacitet za gubitke vremena radnog odravanja.Ovaj kapacitet je nii od tehnikog. Realni kapacitet iskazuje obimom uinaka koji dato osnovno sredstvo (ili grupa osnovnihsredstava) produkuje prema datom stanju pogonske spremnosti.Planirani kapacitet je u stvari, eljena veliina datih kapaciteta koji mogu produkovati eljeniobim uinaka, za period za koji se planira korienje datog kapaciteta.

78. Kako postii bolje iskorienje kapaciteta ? 273.str79.Kako odmeriti uticaj faktora osnovnih sredstava na rezultate u pogledu ostvarenog

obima proizvodnje i na rezultate ostvarenog nivoa ekonominosti poslovanja ? Praksa je pokazala da je najei i najuspeliji oblik povezivanja faktora osnovnih sredstava narezultate ima u proizvodnji i ekonominosti poslovanja kategorije mainski asova u industriji itamo gde se kapacitet moe izraziti u mainskim asovima.

80.Relavantne informacije o efikasnosti korienja osnovnih sredstava ? 281.str

81.Kojim metodolokim postavkama se moe izraziti predmet analize nabavke ?Prvo, analiza snadbevenosti potrebnim dobrima-inputima: materijalom, sirovinama, robama iuslugama, kako po koliini, tako i po vrstama i kvalitetu. Drugo, analiza racionalnog korienja i ekonominog troenja materijala - sirovina, roba i

usluga.


18/33

SAVO JERKI 18

82.Analiza snadbevenosti dobrima i uslugama sa aspekta predmeta nabavke ?287.str83.Kojima indikatorima se sluimo za ocenu ekonominog, odnosno rasipnikog utroka

materijala ?

Ukupno ostvareni utroak materijala za ostavareni obin proizvodnje

Ukupno planirani utroakmaterijala

Ostvareni utorak materijala po jedinici proizvoda Planirani utroak materijala po jedinici proizvoda

% stvarno utroenog materijala u odnosu na planirani % izvrenja obima proizvodnje

84.Koji faktori utiu na ekonominije iskorienje materija la ?- racionalnija konstrukcija proizvoda,- dimenzije materijala koji nabavljamo,

- supstitucija materijala,- nastojati da eliminiemo kart, - iskorienje neizbjenih otpadaka, - skratiti vreme leanja proizvoda izmeu pojedinih operacija, - uteda naaltima i- uteda na transportu materijala i alata, transporta goriva.

85.Navedite koliinske faktore koji utiu na trokove materijala ? - obim proizvodnje,- proizvodni program,- tehniko-tehnoloki postupak,- kvalitet materijala,- priprema rada ili tehnika priprema proizvodnje,- umenost radnika,- pokvarljivost materijala,- organizacija skladaita, - kontrola utroaka i- ono najbitnije: pravilno odreenje normativa materijala.

86.Navedite vrednosne faktore koji utiu na trokove materijala ? - cene materijala,

- metode procene materijala,- da li se radi o materijalu nabavljenom ili o materijalu koji smo mi sopstvenom izradom

pribavili,- o kakvim koliinama nabavljenog materijala se radi, -pravilno stimulisanje utede na trokovima materijala.


19/33

SAVO JERKI 19

87.Prikazati uproeni bilans stanja u formi dvostranog pregleda ? Aktiva Pasiva

A.STALNA IMOVINA (I+II+III)I Nematerijalna ulaganja

II Osnovna sredstvaIII Dugoroni finansijski plasmani

B.OBRTNA IMOVINA (I+II+III)I ZaliheII Kratkorona potraivanja i plasmaniIII Gotovina i gotovinski ekvivalenti

A.KAPITALI Osnovni kapital

II Rezervni kapitalB.OBAVEZE

I Dugorone obaveze II Kratkorone obaveze

C.AKTIVA (A+B) C.PASIVA (A+B)

88.Prikazati uproeni bilans stanja u formi jednostranog pregleda ?A.STALNA IMOVINA (I+II+III)

I Nematerijalna ulaganjaII Osnovna sredstva

III Dugoroni finansijski plasmaniB.OBRTNA IMOVINA (I+II+III)

I Zalihe

II Kratkorona potraivanja i plasmaniIII Gotovina i gotovinski ekvivalenti

C.AKTIVA (A+B)D.KAPITAL

I Osnovni kapital

II Rezervni kapitalE.OBAVEZE

I Dugorone obaveze II Kratkorone obaveze

F.PASIVA (A+B)

89.ta je to bilansna imovina, a ta imovina preduzea ?Bilansna imovina je jednaka bruto imovini preduzea. Bruto imovina preduzea je zbirimovinskih delova iskazanih na strani aktive. Ona je manja od zbira aktive za iznos pozicijaaktive koja predstavlja korekturu pasive i za iznos pozicija pasive koje predstavljaju korekturu

aktive.Imovina preduzea je jednaka bruto imovini iveanoj za latentne rezerve i umanjenoj zaskrivene gubitke.

90.

Prikazati bilans uspeha u uproenoj formi jednostranog pregleda ? A.UKUPAN PRIHOD (I+II+III)I Poslovni prihodi

II Finansijski prihodiIII Neposlovni i vanredni prihodi

B.UKUPNI RASHODI (I+II+III)

I Poslovni rashodiII Rashodi fiansiranja

III Neposlovni i vanredni rashodiC. DOBITAK (A-B)D. GUBITAK (B-A)


20/33

SAVO JERKI 20

91.Ako se smanjenje, odnosno poveanje zaliha ukljuuje na rashodnu stranu, kakoizgleda bilans uspeha u vidu dvostranog pregleda u saetoj formi ?

RASHODI PRIHODI

I POSLOVNI RASHODI (1+2+3)

1. Trokovi tekueg perioda 2. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka

3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka II FINANSIJSKI RASHODIIII NEPOSLOVNI I VANREDNI

RASHODI

I POSLOVNI PRIHODI

II FINSIJSKI PRIHODIIII NEPOSLOVNI I VANREDNI

PRIHODI

A. UKUPNI RASHODI (I+II+III) A. UKUPNI PRIHODI (I+II+III)

B. DOBITAK B. GUBITAK

92.Ako se smanjenje, odnosno poveanje zaliha ukljuuje na prihodnu stranu, kakoizgleda bilans uspeha u vidu dvostranog pregleda u saetoj formi ?

RASHODI PRIHODII POSLOVNI RASHODI (1+2+3)

1. Trokovi tekueg perioda

II FINANSIJSKI RASHODIIII NEPOSLOVNI I VANREDNI

RASHODI

I POSLOVNI PRIHODI

1. Prihod od prodaje2. Poveanje vrednosti zaliha uinaka3. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka

II FINSIJSKI PRIHODIIII NEPOSLOVNI I VANREDNI

PRIHODI

A. UKUPNI RASHODI (I+II+III) A. UKUPNI PRIHODI (I+II+III)

B. DOBITAK B. GUBITAK

93.U procesu nastanka prihoda i rashoda u toku obraunskog perioda povezanost bilansastanja i bilansa uspeha predstavljeno je slikom ?

BILANS USPEHA

AKTIVA PASIVA

RASHODI PRIHODI

12

23

34


21/33

SAVO JERKI 21

94.Pod pretpostavkom da je ostvaren pozitivan finasijski rezultat (dobitak), grafikipredstavljen, kako izgledaju bilans stanja i bilans uspeha, pre ukljuivanja dobitka ubilans stanja ?

Ukljuivanjem dobitka u bilans stanja dolazi do bilansne ravnotee i u bilansu uspeha i u bilansustanja.

95.Pod pretpostavkom da je ostvaren negativan finasijski rezultat (dobitak), grafiki

predstavljen, kako izgledaju bilans stanja i bilans uspeha, pre ukljuivanja dobitka ubilans stanja ?

Ukljuivanjem dobitka u bilans stanja dolazi do bilansne ravnotee i u bilansu uspeha i u bilansu

stanja.

AKTIVA PASIVA

BILANS STANJA

BILNAS USPEHA

RASHODI PRIHODI

AKTIVA PASIVA

BILANS STANJA

BILNAS USPEHA

RASHODI PRIHODI


22/33

SAVO JERKI 22

96.Ukratko objasni statiku teoriju bilansa ?Po ovoj teoriji, nastaloj u ranom razvojupreteno zanatske proizvodnje, osnovni cilj bilansiranja

je kontrola pokria dugova imovinom. Raunovodstveno i raunski sainjavanje bilansapodrazumeva izjednaavanje imovine (aktive) i sopstvenog kapitala i dugova (pasive). Svrhafinansijske analizej, po ovoj teoriji, usmerena je na ispitivanje i ocenu:

- mogunosti isplate dugova poveriocima o roku dospea,

- visine raspoloivog sopstvenog kapitala kao garantne supstance, - finansijski rezultat je razlika izmeu imovine iskazane u zakljunom bilansu i isteimovine iskazane u poetnom inventaru, i nije predmet posebne analize.

97.Ukratko objasni dinamiku teoriju bilansa ? Razvoj privreda u kojima dominaciju ima idustrijska nad zanatskom poslovnom aktivnou

preduzea, zahteva adekvatan nain bilansiranja. Po ovoj teoriji primat ima bilans uspehaumesto bilansa stanja. Dinamika teorija bilansa se usredsreuje na utvrivanje finansijskogrezultata u bilansu uspeha, stavljajui teite na vremenskom uporeenju periodinogfinansijskog rezultata, kako bi se preduzeu omoguilo da sazna pravac kretanja, te da mu tako

poslui kao kompas. Dinamika teorija ini iskorak u odnosu na statiku teoriju preferirajui

uspeh preduzea (finansijski rezultat), tvrdei da je za opstanak i razvoj preduzea kljunoostvarivanje uspeha (dobitka), koji je mera ekonominosti i rentabilnosti.

98.Ukratko objasni organsku teoriju bilansa ?Insistira na neodvojivosti bilansa uspeha i bilansa stanja. Uzronu povezanost ovih bilansaorganska teorija vidi u neraskidivoj povezanosti preduzea i uspeha njegove poslovne aktivnosti

privrednog ambijenta u kome preduzee poslovno funkcionie. Po ovoj teoriji nema statinostibilansa stanja. Bilans stanja je u svakom trenutku prikaz imovine i izvora finansiranja ili s lika

beskonanog kretanja sredstava i promena izvora finansiranja u neprekidnom procesureprodukcije preduzea. Na bilans uspeha se gleda kao objektivan obraun prihoda i rashoda.Prihodi su izvori finansijskog rezultata a rashodi su optereenje ili umanjenje finansijskogrezultata.

99.Objasni naelo stalnosti ? Polazi od trajne poslovne aktivnosti privrednog subjekta. Upravo, iz tog predpostavljenogneogranienog trajanja ivotnog ciklusa privrednog subjekta, po ovom naelu se zahteva

periodinost i privremenost bilansiranja. To omoguuje, da se u datim periodima analiziraprinosni i finansijski poloaj privrednog subjekta.

100. Objasni naelo koleracije ?Podrazumeva bilansiranje prihoda i rashoda u bilansu uspeha i utvrivanje finansijskog

rezultata, tako da se svi nastali prihodi i rashodi u datom obraunskom periodu dodele i iskau uperiodinom bilansu uspeha. Ovo naelo se primjenjuje i pri alociranju trokova na uinke i kodutvrivanja zavisnih trokova transporta, carine, poreza i sl. imovini ili robi koja ih jeuzrokovala.

101. Objasnite naelo opreznosti ? Odnosi se na odmeravanje rashoda navie i prihoda nanie u svrhu potcenjivanja finansijskogrezultata, ali bez samovolje u datom postupku obraunai iskazivanja bilansa uspeha. Ovo naelose ostvaruje preko podnaela - realizacije, imperiteta, dnevne vrednosti, najvie vrednosti inajnie vrednosti.


23/33

SAVO JERKI 23

102. Objasnite podnaelo realizacije ?Pretpostavlja iskazivanje dobitka u bilansu uspeha, samo ako je trino verifikovan. To

podrazumeva unoenje u bilansni obraun samo onih prihoda uinaka koji su realizovani natritu i suprostavljeni njima sadranih rashoda.

103. Objasnite podnaelo imperiteta ?

Zahteva iskazivanje gubitka u bilansu uspeha, iako nisu trino verifikovani. Ovo podnaelo je usaglasnosti sa naelom opreznosti, a u suprotnosti sa podnaelom realizacije.

104. Objasnite podnaelo dnevne vrednosti ? Podrazumeva bilansiranje imovine koja se moe unoviti i ija vrednost odgovara iznosudnevno iskazane vrednosti, na dan bilansiranja.

105. Objasnite podnaelo najvie vrednosti ? Zahteva bilansiranje rashoda navie, a prihoda nanie, s tim da se u procenjivanju pozicijaaktive primenjuje podnaelo najnie vrednosti, a da se pasiva vrednuje po najvioj vred nosti.

106.

Objasnite podnaelo najnie vrednosti ? Upuuje na procenjivanje imovinskih delova po nabavnim cenama kotanja pod uslovom da tecene nisu vie od vladajuih prodajnih cena na tritu datih imovinskih elemenata. Ovo naelose ne primjenjuje kod procjenjivanja fiksne imovine, ali se primjenjuje kod procjenjivanja zalihai hartija od vrednosti.

107. Objasnite naelo zatite poverilaca ? Odnosi se na iskazivanje sopstvenog kapitala, rezervi i nerasporeenog dobitka kao garantnesupstance dunika da pokrije dugove prema povericima. Ovo naelo je u saglasnosti sastatikom teorijom bilansa. Cilj je oprezno procjenjivanje finansijskog rezultata da se on ne biodlio u potronju, ve uveao sopstveni kapital dunika - to odgovara zatiti poverilaca.

108. Objasnite naelo finansijske paenje ? Temelji se na bilansiranju gde dolazi do, stvaranja latentnih rezervi. U stvari, re je o stvaranju

prikrivenih oblika samofiansiranja. Svrha mu je smanjivanje rizika od mogueg budueggubitka, a time i smanjenja kapitala.

109. Objasnite naelo jasnosti ?Se namee zahtev da su tano i razumljivo definisane sve bilansne pozicije. Drugim reima, dasu jasno i razumljivo ralanjene pozicije u strukturi sadraja bilansa stanja i bilansa uspeha, bezkompenzacija (prebijanja).

110.

Objasnite naelo povezanosti bilansa ?Odnosi se na vremensku uporedivost bilansa. Ovo naelo se ostvaruje preko podnaela:identiteta bilansa, kontinuiteta bilansa i podudarnosti bilansa.

111. Objasnite podnaelo identiteta bilansa ? Podrazumeva bilansiranje tako da bilans otvaranja tekueg obraunskog perioda bude istovetanzakljunom bilansu prethodnog obraunskog perioda. Svrha mu je da se onemogui promenavrednosti datih bilansnih pozicija, sem ako to zakonski propisi zahtevaju.


24/33

SAVO JERKI 24

112. Objasnite podnaelo podudarnosti bilansa ?U osnovi se odnosi na podudarnost fiansijskog rezultata, tako, da zbir periodinih finansijskihrezultata bude jednak totalnom finansijskom rezultatu, kao razlici sopstvenog kapitala u

konanom likvidacionom bilansu i sopstvenog kapitala iskazanog u osnivakom bilansu. Ovo bibilo po tpuno mogue ako se periodini finansijski rezultati bilansiraju bez latentnih rezervi iskrivenih gubitaka u bilansu stanja.

113. Objasnite princip primene nabavne cene kao osnov procenjivanja bilansnih

pozicija?Kao osnov procenjivanja bilansnih pozicija temelji se na konceptu istorijskog troka. Podnabavnom cenom se podrazumeva plena fakturisana vrednost nabavljenih realnih dobara,kupljenih hartija od vrednosti ili deviza - uveanih za zavisne trokove nabavke. Primena

principa nabavne cene u procenjivanju bilansnih pozicija se smatra prihvatljivom jer se

procjenjivanje moe kontrolisati. Manjkavost primene ovog principa proistie iz njeneoslonjenosti na istorijski troak.

114. Objasnite princip primene dnevnecene kao osnov procenjivanja bilansnih pozicija ?

Primenom ovog principa vrednovanja bilansnih pozicija dobijaju se sadanje - realne, a neistorijske vrednosti iskazane u bilansu na dan bilansiranja. Dnevna cena je dakle cena koja vaina dan bilansiranja u procenjivanju i bilansnom iskazivanju: osnovnih sredstava, zaliha, hartija

od vrednosti, potraivanja u domaoj i stranoj valuti, gotovine u stranoj valuti i obavezau stranojvaluti. Prednost primene ovog principa u procenjivanju bilansnih pozicija je u tome to pruamogunost realnog sagledavanja i objektivnog iskazivanja stanja imovine i obaveza u bilansu nadan bilansiranja.

115. Objasnite princip primene ponovne nabavnecene kao osnov procenjivanja bilansnihpozicija ?

Odgovara organskoj teoriji bilansiranja. Problem njene primene je u estoj nepoznanosti te cenena dan bilansiranja.

116. Objasnite princip primene dnevne cene na dan prodaje kao osnov procenjivanjabilansnih pozicija ?

Je usmerena da se realno vrednuju rashodi i prihodi na dan bilansiranja kako bi se realno iskazao

finansijski rezultat na dan bilansiranja. U pitanju je iskazivanje rashoda i prihoda u bilansuuspeha po vrednosti na dan bilansiranja novanom jedinicom iste kupovne moi. To jenaglaeno, posebno, uslovima inflacije.

117. Objasnite princip primene funkcional ne vrednostikao osnov procenjivanja bilansnih

pozicija ?U procenjivanju je primarno vezan za utvrivanje cene kojom se vrednuju odreena osnovnasredstva (fiksna imovina) u skladu sa funkcijom i zadatkom koje ta sredstva obavljaju.Funkcionalna cena osnovnog sredstva, kada ono nema odreenu funkcionalnu vrednost,utvruje se na osnovu njegovih funkcionalnih (sastavnih) delova. Najee se ovaj principvrednovanja koristi pri bilansnom iskazivanju osnovnih sredstava koja su ve knjigovodstvenoamortizovana (otpisana), ali su i dalje sposobna za upotrebu.

118. Objasnite princip l i kvidacione ceneprocenjivanja bilansnih pozicija ?Ovaj princip procenjivanja bilansnih pozicija podrazumeva korienje cena imovinskih delovaili itavog preduzeakoje se mogu postii na tritu u momentu likvidacije. Likvidaciona cena

je uvek nia od stvarne cene na tritu.


25/33

SAVO JERKI 25

Likvidaciona cena je predviena cena koja se utvruje u poetku likvidacije za svakomaterijalno dobro i preduzee u likvidaciji, na osnovu kojih se sainjava likvidacioni bilans i

procenjuje mougnost izmirivanja obaveza iz likvidacione mase. Kod ovog principa, trebarazlikovati:

a) procenjivanje imovinski delova i preduzea koje nema ansu u poslovnoj aktivnosti, temora b iti likvidirano,

b) procenjivanje imovinskih delova i preduzea koje ima ansu za produetak poslovneaktivnosti.

119. Fer vrednostkao normativna osnova procenjivanja ?

U poetku se fer vrednost koristila za procenjivanje pojedinih oblika aktive a potom se fervrednost proiruje i na pojedine oblike obaveza (pasive). Koncept fer vrednosti izgraen je na

pretpostavci savrenog trita, to znai da je za datu imovinu trite aktivno, savreno efikasnoi likvidno. Ali trite nije savreno to predstavlja problem primene koncep ta fer vrednosti.

120. Ukratko objasnite predmet politike bilansa ?Je godinji zakljuni bilans jer njime uprava preduzea pole raun o uspenosti ili neuspenosti

i promenama u finansijskom poloaju preduzea. Predmet politike bilansa su i izvjetaji oposlovanju uz zakljuni bilans i specijalni bilansi: razdvajanja, fuzije, poravnanjai likvidacije,koji imaju posebne ciljeve.

121. Ukratko objasnite ciljeve politike bilansa ?Politika bilansa nema svoje posebne ciljeve izvan ciljeva poslovne politike bilansa, ona je samo

sredstvo za ostvarenje tih ciljeva. Ciljevi bilansa se ispoljavaju kao finansijsko-politiki ciljevi iciljevi publiciteta. Finansijsko politiki ciljevi se odnose na iskorienje mogunosti, koje

pruaju zakonska i raunovodstvena regulativa,u oblikovanju rezultata (finansijskog rezultata).Ciljevi publiciteta su usmereni na pripremanje godinjeg zakljunog bilansa koji e uticati na

javnost.

122. Politika publiciteta ?

Ima za cilj stvaranje povoljnog utiska o finansijskom i profitnom poloaju preduzea u javnosti.Ona moe biti: otvorena (iskrena) i diskretna (sklona preutkivanju).

123. Likvidnost preduzea ?Likvidnost preduzea se definie kao sposobnost preduzea da rapoloivom likvidnomimovinom uspeva permanentno izmirivati dospele kratkorone obaveze. Pokazatelj likvidnosti:

Likvidna imovina__

Kratkorone obaveze

124. ta ini prvi, a ta drugi i trei stepen likvidacione imovine ? Prvi stepen likvidne imovine ine: novana sredstva, hartije od vrednosti odmah unovive. Drugi stepen: novanasredstva, hartije od vrednosti, plus kratkorona potraivanja (bez spornihi sumnjivih).Trei stepen: novana sredstva, hartije od vrednosti, plus kratkorona potraivanja, plus zalihe(konkurente), plus aktivna vremenska razgranienja.

125. Napiite pokazatelj efektivne (ubrzane) likvidnosti ?

Gtovina + novani kratkoroni ekvivalenti + kratkorona potraivanja 1Kratkorone obaveze


26/33

SAVO JERKI 26

Efektivna likvidnost postoji ako je dati pokazatelj jednak 1 odnosno iznad 1. Preduzee pri ovimodnosima date likvidne imovine i kratkoronihobaveza ima optimalnu likvidnost.

126. Napite pokazatelj trenutne likvidnosti ?

Gotovina + unovive hartije od vrednosti


27/33

SAVO JERKI 27

132. Kako se utvruje stopa marginalne dobiti ?

Varijebilni trokovi1 -

Prihodi od prodaje

Ovaj pokazatelj analitiki moe posluiti u razliite svrhe. Kada se fiksni trokovi periodapodele sa stopom marginalnog dobitka dobija se donja granica rentabiliteta.

133. ta je to mara pokria ? Ili kontribuciona dobit je razlika izmeu poslovnih prihoda uveanih za finansijske prihode iumanjenih za varijebilne rashode.

134. ta je to poslovni dobitak ?Ili poslovni finansijski rezultat je razlika izmeu mare pokria i fiksni rashoda uveanih za

preteno fiksne rashode.

135.

Bruto i neto dobitak ?Bruto dobitak je razlika izmeu poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja.

Neto dobitak je razlika izmeu bruto dobitka i poreza.

136. Kako s utvruje faktor poslovnog rizika i ta on pokazuje ?

Mara pokriaFaktor poslovnog =

rizika Poslovni dobitak

Faktor poslovnog rizika pokazuje koliko se bre menja poslovni rezultat nego mara pokria.

Preduzeu je povoljnije kada je faktor poslovnog rizika nii, jer smanjenje mare pokria izazivaznatnije smanjenje finansijskog rezultata.

137. Kako se utvruje faktor finansijskog rizika i ta on pokazuje ?

Poslovni dobitakFaktor finansijskog =

rizika Bruto dobitak

Pokazuje koliko se bre menja bruto finansijski rezultat kada se poslovni rezultat pro meni za

jedan procenat. U intersu preduzea je da faktor finansijskog rizika bude to nii. On zavisi odneto rashoda finansiranja ili trokova kapitala koji prouzrokuje taj rizik.

138. Faktor ukupnog, totalnog ili sloenog rizika ? Je ravan umnoku faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog rizika, a u osnovi pokazuje

koliko se puta bre menja bruto finansijski rezultat pri svakoj promeni mare pokria. Preduzeeje zainteresovano da faktor ukupnog rizika bude to manji.

139. Kojom formulom se utvruje prelomna taka rentabiliteta ?

Fiksni i preteno fiksni rashodi

Prelomna taka =renatabiliteta 100 - % varijabilnih trokova


28/33

SAVO JERKI 28

140. Formula stope elastinosti poslovnog dobitka ? Pokazuje za koliko se procenata poslovni prihod moe s manjiti da bi poslovni rezultat pao nanulu.

Poslovni prihod - Potreban poslovni prihod za ostvarennje neutralnog finan. rezultata x 100

Poslovni prihod

141. Kako se utvruje fiansijska mo u irem smislu rei ?

Poslovni dobitak + Trokovi zakupa _______________________Trokovi + Trokovi + Dospela glavnica + Preferencijalna x 1_____

kamata zakupa dugoronog duga dividenda Poreska stopa

142. ta je to neto novani tok ? Neto novani tok je neto dobit uveana za amortizaciju. Ova kategorija se sme vie koristiti uizrazu najee renatabilnosti sopstvenog kapitala.

143.

Kako se izraunava stopa rentabilnosti ukupnog kapitala (bruto i neto) ?

Poslovni dobitak x 100

Stopa bruto rentabilnosti = Aktiva po bilansu otvaranja + Aktiva po zakljunom bilansu

2

Neto dobitak + trokovi (rashodi) kamata x 100 Stopa bruto rentabilnosti =

Aktiva po bilansu otvaranja + Aktiva po zakljunom bilansu2

144. Kako se izraunava stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala ?

Neto dobitak x 100Stop rentabilnosti = sopstvenog kapitala Sopstveni kapital + Sopstveni kapital

po bilansu otvaranja po zakljunom bilansu 2

145. Kako se izraunava stopa rentabilnosti investiranog kapitala ?

Neto dobitak + Kamate na dugorone dugove x 100 Stop rentabilnosti = investiranog kapitala Investirani kapital + Investirani kapital

po bilansu otvaranja po zakljunom bilansu 2

Investirani kapital ine sopstveni kapital i dugoroni dugovi.


29/33

SAVO JERKI 29

146. Kako se izraunava stopa rentabilnosti akcijskog kapitala ?

Neto dobitak x 100

Stop rentabilnosti = akcijskog kapitala Akcijski kapital + Akcijski kapital

po bilansu otvaranja po zakljunom bilansu

2

Neto dobitak x 100Rentabilnosti po = jednoj akciji Broj prodatih nepovuenih + Broj prodatih nepovuenih

akcija po bilansu otvaranja akcijapo zakljunom bilansu2

147. Napiite kako se izraunava pokazatelj pokria dividende ?

Pokrie dividende = Dobit za obine akcionare _________

Isplaena dividenda obinim akcionarima

Pokazatelj pokria dividende pokazuje koliko puta dobit namenjena obinim akcionarimapokriva stvarno isplaene dividende.

148. Napiite pokazatelj zarada po akciji ?

Zarada po akciji = Dobit za obine akcionare___Broj izdatih obinih akcionara

149. Dividendna stopa se dobija iz odnosa ?

Dividendna stopa = Dividenda po akciji___

Trina cena po akciji

Ova stopa pokazuje tekui prinos koji akcionar ostvaruje u procentima u odnosu na trinuvrednost akcije koju poseduje.

150. Pokazatelj koeficijenta zaduenosti ?

Dugorone obaveze + kratkorone obaveze

Koeficijent =zaduenosti Sopstveni kapital

151. Stepen zaduenosti ?

Tui izvori (dugovi ukupno)_____ 1Sopstveni izvori (sopstveni izvori)

152. ta je to akumulacija a ta amortizacija ? Je do tekueg neto dobitka zaduenog u poslu i ona oznaava poveanje sopstvenih izvora

poslovnih sredstava. To poveanje se bilansira kao samostalna pozicija u bilansu stanja.

Amortizacija ne predstavlja izvor finansiranja u bilansnom smislu. Ona oznaava samotransformaciju osnovnih sredstava iz fizikog u finansijski oblik u toku redovnog poslovanja.


30/33

SAVO JERKI 30

Izdavanje gotovine za osnovna sredstva nastaje u momentu nabavke osnovnih sredstava, doktekui otpis na ime amortizacije predstavlja samo raunovodstveni postupak kojim se konstatujesmanjenje vrednosti osnovnih sredstava na teret trokova iza koga ne stoji nikakvi izdacigotovine.

153. Kako se iskazuju bruto sredstva za samofinansiranje, ta ih ini ?

Bruto sredstva za = Amortizacija + Akumulacija + Naplaena glavnicasamofinansiranje dugoronih plasmana

Neto sredstva za = Bruto sredstva za samofinasiranje - Dospela glavnica za otplatusamofinasniranje pozajmljenih dugoronih sredstava

154. Napiite formulu putem koje se moe izraziti reproduktivna sposobnost sredstava?

Rs = (Ak + Am + Dp) - Ok

Rs - reproduktivna sposobnostAk - akumulacijaAm - amortizaija

Dp - naplaena glavnica dugoronog duga Ok - dospela glanica za otplatu pozajmljenih dugoronih sredstava

155. Kako se izraunava stopa bruto i neto reproduktivne sposobnosti ?

Akumlacija + amortizacija + Naplaena glavnica dugoronih plasmana Prosena poslovna sredstva

Bruto sredstva za reprodukciju - Dospela glavnica za otplatu dugoronogdugaProsena poslovna sredstva

156. Navedite eksterne faktore koji utiu na finansijsku ravnoteu ? 1) monetarni sistem i politika,

2) bankarsko - kreditni sistem i politika,3) spoljnotrgovinski sistem i politika,

4) sistem i politika platnog prometa,5) sistem i politika primarne i sekundarne raspodele i poreski sistem i politika i6) inflacija ili deflacija.

157. Navedite interne faktore koji utiu na finansijsku ravnoteu ? 1) povezanost i uslovljenost elemenata sistema,2) adekvatnost programa u okviru delatnosti i poslovanja,3) isplativost investiranja,

4) upravljanje zalihama,5) naplata potraivanja, 6) politika raspodele dobitka ili korienja suficita, 7) iskorienost resursa.


31/33

SAVO JERKI 31

158. Koeficijent finansijske stabilnosti ?Je odnos dugorono vezane imovine i kapitala, dugoronih dugova i dugoronih rezervisanja.Koeficijent finansijske stabilnosti znai:

Ks1 - nema platene sposobnosti, sigurnost ne postoj i i predstoji insolventnost.

159. Pokazatelj solventnosti ?

Solventnost = Poslovna imovina 1Ukupna imovina

Poslovna imovina jednaka je aktivi umanjenoj za gubitke i ukupne dugove. to je koeficijentsolventnosti vii od jedan, tu je solventnost prihvatljiva, jer preduzee moe da izmiri ukupnedugove i preostaje mu deo imovine.

160. ta je to neto obrtni fond ?

Neto obrtni fond ne predstavlja realnu bilansnu poziciju, ve izvedenu katgoriju za potrebeposlovne i finansijske politike. Posmatrano iz perspektive aktive - neto obrtna sredstva a iz

perspektive pasive - neto obrtni fond. Obrtna sredstva koja su u neprekidnim ponavljanjimavezana za poslovanje imaju karakter trajnih obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva su razlikaizmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza. Kod analize obrtnih sredstava netoobrtni fond se kvantifikuje na dva naina:

kao razlika izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza i kao razlika izmeu ukupnih dugoronih izvora finansiranja i dugoronih ulaganja u

stalna sredstva.

161.

Zajedniak karakteristika stalnih zaliha i neto obrtnog fonda ? Je da ne predstavljaju realne bilansne pozicije, ve izvedene kategorije za potrebe poslovne ifinansijske politike.

162. Formula neto obrtnog fonda na osnovu bilansa ?

Obrtni fond = Kapital + Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze - Osnovna sredstva +Dugoroni plasmani + gubitak iskazan u aktivi

163. ta su to trajna obrtna sredstva ? Su deo dugorono vezane imvine angaovane u zalihama sirovina i materijala , sitnog inventara i

ambalae, nedovrene proizvodnje, poluproizvoda, gotovih proizvoda i robe, koja sudeterminisana njihovim prosenim stanjima u protekli dvanaest meseci.

164. Po emu je specifino operativno poslovanje ?Je specifino po tome to je usmereno na podrku i poveanje planirane efikasnosti kao naina

poveanja uspenosti i zatite vrednosti. Ocenjuje se kao stanje stabilnosti ili reda i kao stanjenestabilnosti i kr ize.

165. Po emu je specifino poslovanje na dui rok ?Je specifino po tome to tei i u celini se odvija kao proces koji je usmeren na promenuefikasnosti kao naina poveanja uspenosti i zatite vrednosti, i usmereno je na stalno

odravanje sposobnosti za dugotrajan opstanak.


32/33

SAVO JERKI 32

166. Sa kojih pozicija moemo pristupiti ispitivanju i oceni uticaja istraivanja i razvojana efikasnost i efektivnost poslovanja ?

Moemo pristupiti sa sledih pozicija: Analiza razvoja tehnikih inovacija u preduzeu, Efikasnost tehnikih inovacija novih postupaka / proizvoda se analizira:

- sa aspekta da li se radi o novim postupcima / proizvodim,

-

sa aspekta da li se radi o imitaciji postupaka / proizvoda,- sa aspekta vremena nastanka tehniki inovacija,- sa aspekta vremena irenja tehniki inovacija.

Analiza rizika od odgovornosti primenjenih tehnikih inovacija u preduzeu.

167. Na vedite zahteve drutveno - ekonomskog (neekonomskog) okruenja relevantne zadefinisanje pravca rasta i razvoja preduzea ?

- ekoloki,

- humanitarni i- politiki.

168. Navedite etiri prioritetne veliine koje respektivno determiniu orjentacijuupravljake aktivnosti preduzeem u njihovom hijerarhijskom sledu ?

-

likvidnost,- proizvodnost (rada i kapitala) i

- profit se shavata kao troak budunosti.-

169. Upravljake ciljne veliine, utemeljene na potencijalima, mogu se izraziti realcijama?

1. Najstariji i najpoznatiji oblik upravljake veliine je supstanca preduzea, razlikaizmeu aktive i pasive bilansa, koja pokazuje da li se poslovna aktivnost preduzea

proteklih godina isplatila ili nije,2.

Drugi stepen u genezi upravljanja preduzeem preferira dobitak kao motivaciono -ciljna upravljaka veliina

3. Sledea upravljaka veliina je ona na koju treba uticati pre ostvarivanja dobitka, a toje potencijal. Potencijali su anse za dobitak u budunosti, i upravljake veliinestrategijskog miljenja i delovanja.

4. Na najviem stepenu je upravljaka veliina ispred potencijala - snaga menadmenta,koja se sastoji u sposobnosti rukovodstva, predstavama, odlukama i realizaciji.

170. Ukratko objasnite bilans novanih tokova ?

Obavezan je za srednja i velika preduzea, a svrha mu je prikaz toka gotovine, odnosno priliva iodliva novanih sredstava - likvidnosti.

171. Objasnite izvjetaj reevizora ? Prua potvrdu da dati bilansi prikazuju pravo stanje. Principi istinitog i obj ektivnogizvjetavanja zahtevaju informacije, po kvalitetu i kvantitetu, dobijene iz datih bilansa, kojemogu potpuno zadovoljiti oekivanja korisnika.

172. Objasnite operativne izvjeataje ? Operativi poslovni izvjeataji namenjeni su informacionim potrebama i potrebama odluivanjaoperativnog menadmenta. Sadre rezultate operativne analize kojom se utvruju i analiziraju

uzroci odstupanja i predlau potrebne mere kojima e se otkolniti, odnosno svesti u okvirepoeljnog.


33/33

173. Objasnite periodine poslovne izvjetaje ?Su oni poslovni izjetaji koji se ponavljaju iz perioda u period poslovne godine: kvartalni,

polugodinji. Oni obuhvataju informacije koje se odnose na plan i kratkoronu dinamiku pojava.

174. Objasnite godinji poslovni izvjetaj ? Sadre najsloeniju problematiku, koja se odnosi na plan i ostvarenje plana u tekuoj godini, a

namenjeni su prvenstveno menadmentu taktike i strateke celine.

175. Objasnite posebni poslovni izvjetaj ? Se pripremaju i dostavljaju korisnicima u posebnim situacijama, od sluaja do sluaja, prema

potrebi (to moe biti u situaciji spajanja, pripajanja ili razdvajanja, likvidacije preduzea usluaju potrebe donoenja neke vane razvojne, investicione i dr. odluke, i tome sl.).

skripta iz teorije i analize bilansa(encrypted).pdf

Documents