Najuticajnije teorije bilansa:

1.Statička teorija bilansaa) Starije statičko shvatanje bilansab) Novije statičko shvatanje bilansa

2.Dinamička teorija bilansa

3.Organska teorija bilansa

Tvorac organske teorije bilansa je Šmit (Schmidt)

Šmitovo najpoznatije delo je „Organski bilans po dnevnoj vrednosti“

Dualistička teorija bilansa (pred bilans postavlja dva cilja koja moraju biti zadovoljena u svakom trenutku)

Ova teorija predstavlja simbiozu Statičke i Dinamičke teorije bilansa

Osnovna svrha ili cilj bilansa jeste istovremeno: utvrđivanje imovinskog položaja (stanja kapitala) u određenom vremenskom trenutku i utvrđivanje što tačnijeg periodičnog rezultata sučeljavanjem prihoda i rashoda

Krajnje pojednostavljeno Organska teorija predstavlja učenje o:- statici u privredi (statika je zamišljeno stanje mirovanja , odnosno trenutna slika iz niza kretanja – Bilans stanja predstavlja trenutnu sliku stanja imovine i obaveza)- dinamici u privredi (dinamika podrazumeva kretanje, odnosno aktivnosti privrednih subjekata – Bilans uspeha predstavlja prikaz kretanja koja su se desila u toku jednog obračunskog perioda – prihoda i rashoda)

Organska teorija smatra da su Bilans stanja i Bilans uspeha po važnosti potpuno ravnopravni finansijski izveštaji

Bilans stanja simbolizuje statiku (stanje na određeni dan) i zato ne može biti dinamičan

Kretanje se može rekonstruisati tek na osnovu analize nekoliko uzastopnih Bilansa stanja – taj postupak se naziva komparativna statika

Npr. poređenjem neto (čiste) imovine iz dva sukcesivna obračunska perioda utvrđujemo rezultat (rekonstruišemo kretanje)

Bilans uspeha simbolizuje dinamiku (kretanje, aktivnosti preduzeća)

Potreba za sagledavanjem pozitivnih i negativnih komponenti rezultata dovelo je do razvoja ovog finansijskog izveštaja

Obračunavanje rezultata putem računa uspeha (Bilansa uspeha) ima za cilj posmatranje dinamičkih zbivanja, odnosno, analizu kretanja u preduzeću

Organska teorija zamera Dinamičkoj teoriji to što zastupa mišljenje:

- da se imovinski položaj i periodični rezultat ne mogu utvrditi istim bilansom (Organska teorija smatra da Bilans stanja može biti istovremeno i imovinski (status) bilans i bilans utvrđivanja rezultata)- da ne postoji organska veza između obračuna imovine i obračuna rezultata (Organska teorija smatra da je pravilan obračun imovine preduslov za pravilno obračunavanje rezultata)

Organska teorija ističe da je obračun periodičnog rezultata od izuzetne važnosti, ali smatra da je pre toga neophodno pravilno vrednovati imovinu i obaveze preduzeća

Obračun rezultata je važan jer se na taj način utvrđuje rentabilitet preduzeća

Rentabilitet preduzeća zavisi od:- efikasnosti poslovanja- tržišnih uslova (konjunkturnih kolebanja i monetarnih poremećaja)

Osnovni razlog neadekvtanog (netačnog) utvrđivanja periodičnog rezultata u uslovima konjunkturnih kolebanja i monetarnih poremećaja (izmenjenih tržišnih uslova) je greška trgovačke kalkulacije odnosno tradicionalnog načina bilansiranja – bilansiranja po principu istorijskog troška

Šmit (Schmidt) kao rešenje pomenutog problema preporučuje „organski“ način razmišljanja i u skladu sa tim Organski bilans po dnevnoj vrednosti

„Organski“ način razmišljanja podrazumeva da se preduzeće mora posmatrati kao osnovna ćelija privrednog organizma koja je povezana sa drugim preduzećima (ćelijama) i privredom (organizmom) u celini

Da bi se bilansna teorija i praksa razvijale neophodno je na kontinuiranoj osnovi analizirati odnos između preduzeća i privrede – s obzirom na njihovu organsku povezanost

Sadržina Bilansa stanja i Bilansa uspeha

Da bi periodični rezultat bio ispravno obračunat ostvarenim prihodima treba suprotstaviti ne stvarnu nabavnu vrednost već dnevnu nabavnu vrednost imovinskih delova koji su bili predmet razmene

Eventualna razlika između istorijske nabavne vrednosti i dnevne nabavne vrednosti ne predstavlja dobitak ili gubitak već promenu vrednosti „mirujuće“ imovine

Sadržina Bilansa stanja i Bilansa uspeha

Ova promena vrednosti „mirujuće“ imovine mora da se izdvoji iz obračuna rezultata i uključi u poseban konto „Korektivni konto mirujuće imovine“

„Korektivni konto mirujuće imovine“ predstavlja podkonto konta kapitala (pozitivna komponenta sopstvenog kapitala)

Korišćenjem ovog računa izbegava se obračunavanje prividnih dobitaka čija bi eventualna raspodela imala za posledicu gubitak supstance preduzeća

Sadržina Bilansa stanja i Bilansa uspeha

Ukoliko je između momenta nabavke ili proizvodnje i momenta prodaje došlo do promene nabavne vrednosti bilo kog imovinskog dela koji je predmet prodaje neophodno je pre evidentiranja rashoda izvršiti preračunavanje

Preračunavanje prvobitne nabavne vrednosti na dnevnu vrednost imovinskog dela koji je predmet prodaje (pri čemu se razlika evidentira na pomenutom korektivnom kontu)

Sadržina Bilansa stanja i Bilansa uspeha

Cost-benefit analiza je pokazala da bi preračunavanje svakog imovinskog dela nakon svake transakcije bilo neisplativo (troškovi takvih aktivnosti bi bili daleko veći od koristi koje bi se pri tome dobile)

Da bi se rešio ovaj problem Organska teorija predlaže periodično preračunavanje i to samo nekih imovinskih delova – stalne imovine i zaliha

Sadržina Bilansa stanja i Bilansa uspeha

Organska teorija ističe da je za uspešno održavanje supstance (sopstvenog kapitala) neophodno ispuniti:- osnovni zahtev – ispravno obračunavanje rezultata (putem periodičnog preračunavanja vrednosti stalne imovine i zaliha)- dopunski zahtev – poštovanje „Pravila jednake vrednosti u bilansu“ koje nalaže da se realna imovina u aktivi finansira iz sopstvenog kapitala a monetarna imovina iz pozajmljenog kapitala

Sadržina Bilansa stanja i Bilansa uspeha

„Pravilo jednake vrednosti u bilansu“ je uslovljeno sledećim razlozima:

1)U uslovima rastućih cena, vrednost monetarne aktive (potraživanja i gotovine) topi se srazmerno rastu cena zbog činjenice da se potraživanja uvek naplaćuju u nominalnom iznosu bez obzira kako se menja kupovna snaga novca – tako nastaju poverilački gubici

2)U uslovima rastućih cena, vrednost obaveza (pozajmljenog kapitala) topi se srazmerno rastu cena zbog činjenice da se obaveze vraćaju u nominalnom iznosu bez obzira kako se menja kupovna snaga novca – tako nastaju dužnički dobici

Sadržina Bilansa stanja i Bilansa uspeha

Ukoliko se preduzeće pridržava „Pravila jednake vrednosti u bilansu“ ono će realnu imovinu finansirati iz sopstvenih izvora, a monetarnu imovinu iz pozajmljenih izvora

Tako će se u uslovima rastućih cena gubici (poverilački gubici) koji se ostvaruju usled posedovanja monetarne imovine izjednačiti sa dobicima (dužnički dobici) koji se ostvaruju usled korišćenja pozajmljenih izvora (obaveza)

Sadržina Bilansa stanja i Bilansa uspeha

MONETARNA IMOVINA = POZAJMLJENI IZVORI

„PRAVILO JEDNAKE VREDNOSTI U BILANSU”

POVERILAČKI GUBICI = DUŽNIČKI DOBICI

Sadržina Bilansa stanja i Bilansa uspeha

Zaključujemo da se, ukoliko preduzeće poštuje „Pravilo jednake vrednosti u bilansu“ u inflatornim uslovima, gubici od posedovanja monetarne imovine izjednačavaju sa dobicima koji se ostvaruju zbog korišćenja pozajmljenog kapitala, pa nam postaje jasno zbog čega Organska teorija insistira na periodičnom preračunavanju samo realne imovine (a ne i monetarne)

Sadržina Bilansa stanja i Bilansa uspeha

Zaključak Organske teorije: Ukoliko postoji naduvan (hipertrofiran) rezultat preduzeće mora biti svesno da se on sastoji iz dve komponente:- realne i- fiktivne

Preduzeće, takođe, mora biti svesno da se iz naduvanog dobitka mora mora isključiti fiktivna komponenta

Kako?1.Periodičnim preračunavanjem stalne

imovine i zaliha (Bilansiranjem po dnevnim vrednostima)

2.Poštovanjem „Pravila jednake vrednosti u bilansu“

1) Insistiranje na uvažavanju poslovnog uspeha (periodičnog rezultata) kao kriterijuma za donošenje poslovnih odluka smatra se opravdanim

2) Stav da netačno utvrđivanje periodičnog rezultata koje je praćeno stvaranjem prividnih dobitaka ili gubitaka predstavlja jedan od osnovnih razloga narušavanja harmonije između proizvodnje i potrošnje nije bez ikakvog osnova ali je ipak preuveličan

3) Stav Organske teorije jeste da održavanje supstance preduzeća više odgovara interesima opstanka preduzeća na dugi rok i harmoničnog razvoja privrede nego gledište Dinamičke teorije i njihovog koncepta održavanja realnog kapitala

4) Organskoj teoriji je upućena kritika da je periodična revalorizacija pojedinih imovinskih delova, u uslovima rastućih cena nepraktična i da je umesto toga bolje primenjivati metodu gvozdenih zaliha, LIFO metodu i metodu degresivnog otpisivanja kao adekvatne supstitute metodu revalorizacije

5) Organskoj teoriji se zamera korišćenje dnevnih vrednosti jer se smatra da se time knjigovodstvo udaljava od svoje ideološke baze – istorijskih troškova. Kritičari smatraju da se time iz knjigovodstva i bilansa gube istorijske vrednosti (originalne nabavne vrednosti ili cene koštanja) i da se tako narušava jedan od osnovnih računovodstvenih principa – princip istorijskog troška

6) Kritičari Organske teorije smatraju da je poštovanje „Pravila jednake vrednosti u bilansu“ više teorijski ideal i nešto čemu treba težiti u dugom roku a ne nešto što treba da bude komponenta tekuće poslovne politike