sl list 63-2009 izmene i dopune gp

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 13. no-vembra 2009. godine, na osnovu ~l. 36. i 54. Zakona o plani-rawu i izgradwi (Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i34/06), shodno ~lanu 215, stav 6. Zakona o planirawu i iz-gradwi (Slu`beni glasnik RS, br. 72/09 i 81/09) i ~lana31. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beogra-da, broj 39/08) donela je

I Z M E N E I D O P U N E *

GENERALNOG PLANA BEOGRADA 2021. Faza 2(Izmena i dopuna GP 2/2006)

. POVOD I CIQ IZMENA I DOPUNA

Izmene i dopune Generalnog plana Beograda 2021.(Slu`beni list grada Beograda, br. 25/05 i 34/07) su deopostupka odràvawa i obnavqawa urbanisti~kih planovau Beogradu propisanih Zakonom o planirawu i izgradwi(Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), predvi|enihsamim Generalnim planom Beograda (kao postupak konti-nualnog unapre|ewa donetih planova, posebno General-nog) i uslovqenih aktuelnim potrebama republike, grada,aktivnih subjekata privrednog razvoja i gradskih op{tina.

Posle dono{ewa Generalnog plana Beograda 2021. do-nete su Izmene Generalnog plana iz 2005. godine (Slu-`beni list grada Beograda, broj 25/05) i Odluka o izradiIzmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021. (Izme-na i dopuna GP 2/2006) sa Programom izmena GP Beograda2021. (Izmene GP 2006/2), (Slu`beni list grada Beogra-da, broj 24/06), koji je sastavni deo Odluke, i koji predvi-|a da se promene mogu donositi fazno.

Prva usvojena faza Izmena i dopuna GP 2/2006. (Slu-`beni list grada Beograda, broj 34/07) je izvr{ena 2007.godine, za formirawe nove lokacije ambasade SAD.

U drugoj fazi Izmena i dopuna je istraìvano prila-go|avawe krupnih strukturalnih promena u prostoru kao{to su: unapre|ewe kori{}ewa Maki{a, Sur~inskog poqa,priobaqa, Ada Huje, vojnih lokacija, zatim izmene tipolo-gije namena, parametara za izgradwu i kori{}ewe prosto-ra, uskla|ivawe sa prostornim planovima i uredbama done-tim od strane Vlade Republike Srbije. Tako|e su razmatra-ni i re{avani brojni pojedina~ni zahtevi za preciznoprilago|avawe namena i uslova na zemqi{tu pojedina~nihkorisnika i institucija, {to je obaveza prema Zakonu oplanirawu i izgradwi za Generalni plan iz 2003. godine.

Radi obezbe|ewa obrade, stru~ne kontrole i odlu~iva-wa, izdvojeno je dvanaest grupa izmena i dopuna, od kojihdeset ~ine predlog faze ozna~ene kao Faza 2. Posle dono-{ewa ove faze, predvi|en je nastavak rada, stru~na kontro-la i dono{ewe za preostale Programom predvi|ene izme-ne, kroz slede}u radnu fazu izmene GP.

* Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog planirawa dalo je saglas-

nost na ovaj akt 24. decembra 2009. godine pod brojem 350-01-01438/2009-07.

. PREDMET IZMENA

Odluka o izradi Izmena i dopuna Generalnog plana Be-ograda 2021. (Izmena i dopuna GP 2/2006) sa Programomizmena GP Beograda 2021. (Izmene GP 2006/2), (Slu`benilist grada Beograda, broj 24/06), doneta je novembra 2006.godine, a pregled hitnih izmena za Fazu 2. inicirala jeDirekcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda.Pregled izmena za fazu 2. dat je u aktu Urbanisti~kog za-voda: Intenzivirawe dono{ewa izmena i dopuna GP 2021.Faza 2. iz decembra 2007. godine).

Slede}e grupe tema su predmet izmena: uskla|ivawe organizacije prostora prema Prostor-

nom planu autoputa Ju`ni Jadran, radi wegove realiza-cije u skladu sa ste~enim obavezama republike ali i oda-bira najkvalitetnijeg prostornog re{ewa u skladu sa po-sebnom analizom ura|enom, za tu temu osnovane radne gru-pe od strane Skup{tine grada Beograda i kabineta grado-na~elnika 2006. godine;

uskla|ivawe lokacije TS Mirijevo prema uslovi-ma JP EMS i nadle`nih ministarstva;

konsolidacija nekih prostora i funkcija èlezni~-kog ~vora, povodom razvoja privrednih i pristani-{nih funkcija na banatskoj strani i promeni name-ne prostora u zoni Ade Huje iz saobra}aja u komerci-jalnu i stambenu;

nove planirane trase saobra}ajnica: Prvomajska uli-ca, Patrijarha Dimitrija, SMT, put Novi Beograd Obrenovac kroz Sur~insko poqe i koridori: deoniceautoputa E 70 (Bubaw potok Vin~a, Avalski put iBanatska obilaznica (severna tangenta):

uvo|ewe privrednih parkova kao nove ponude veli-kih kompleksa na izvodnim saobra}ajnim pravcima;

transformacija privrednih zona unutar urbanog tki-va centralne i sredwe zone u komercijalne, stambenei javne sadràje;

reorganizacija sportsko-rekreativnih kompleksa radi unapre|ewa turizma i rekreacije gra|ana;

dopuna ili korekcija najnu`nijih parametara i tabe-la u razli~itim namenama, i revizija komercijalnihzona, radi preciznijeg sprovo|ewa plana;

promene odredbi o sprovo|ewu plana radi kvalitet-nijeg ukupnog i pouzdanog neposrednog sprovo|ewaplaniranih re{ewa, u karti i tekstu;

promene u kartama i tekstu infrastrukturnih siste-ma u skladu sa uslovima nadle`nih javnih komunalnihpreduze}a;

za pet infrastrukturnih sistema defini{u se pravi-la ure|ewa i gra|ewa i smernice za realizaciju in-frastrukturnih objekata;

dopuna dokumentacije Generalnog plana Beograda 2021.korigovanim spiskom kulturnih dobara, i novom kar-tom Kulturna dobra u skladu sa zahtevom i uslovimaZavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda i

tehni~ke korekcije plana.

Godina LIII Broj 63 31. decembar 2009. godine Cena 200 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

Ciq je, tako|e, da se izaberu i obrade samo onakve pro-mene koje se mogu prihvatiti bez dodatnih novih studija u2009. godini, a koje }e pove}ati preciznost, konstatovatiu me|uvremenu izvedene radove po planovima regulacije iolak{ati sprovo|ewe plana.

. PRAVNI I PLANSKI OSNOV

Pravni osnov za izradu Izmena i dopuna Generalnogplana Beograda 2021, Faza 2, su: Zakon o planirawu i iz-gradwi (Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06); Zakono prostornom planu Republike Srbije (Slu`beni glasnikRS, broj 13/96); Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na-~inu stru~ne kontrole urbanisti~kog plana kao i uslovi-ma i na~inu stavqawa plana na javni uvid (Slu`beni gla-snik RS, broj 12/04); Zakon o strate{koj proceni uticajana ìvotnu sredinu (Slu`beni glasnik RS, broj 135/04),Odluka o izradi Izmena i dopuna Generalnog plana Beo-grada 2021. (Izmene i dopune GP 2/2006.) sa Programom iz-mena GP Beograda 2021. (Izmene GP 2006/2), (Slu`benilist grada Beograda, br. 24/06), kojom je definisano da seizmene Generalnog plana mogu doneti fazno.

Planski osnov za izradu Izmena i dopuna Generalnogplana su: Prostorni plan Republike Srbije (Slu`beni gla-snik RS, broj 13/96); Prostorni plan podru~ja posebne name-ne infrastrukturnog koridora BeogradJu`ni Jadran, deo-nica BeogradPoèga (Slu`beni glasnik RS, broj 37/06) iRegionalni prostorni plan administrativno podru~ja gradaBeograda (Slu`beni list grada Beograda, broj 10/04).

. IZMENE U TEKSTU GENERALNOG PLANA

U tekstualnom delu Generalnog plana Beograda 2021.(Slu`beni list grada Beograda, broj 27/03 i 25/05) unosese slede}e izmene:

001

U poglavqu 3, deo 3.3; u odeqku 3.3.1. Gra|evinski re-joni, stav 1. posle re~i: ukupno, brojka 53.940 ha, mewase i glasi: 55.560 ha.

002

U delu 3.4. Prostorne zone, stav 1. prva ta~ka poslere~i: centralna zona broj u zagradi (3.206 ha) mewa se iglasi: 3.706 ha.

003

U delu 3.6. Javno gra|evinsko zemqi{te, posle stava2, dodaju se dva nova stava koji glase:

Oznake u legendi na kartama Generalnog plana koje seodnose na planirano javno gra|evinsko zemqi{te predsta-vqaju informaciju o tome gde se u prostoru nalaze oni ti-povi kori{}ewa zemqi{ta koji su podobni da, posle pro-pisanog postupka, mogu da budu progla{eni za javno gra|e-vinsko zemqi{te, odnosno za koje se moè primeniti po-stupak pribavqawa zemqi{ta eksproprijacijom, na osnovuvaè}eg zakona i posebne urbanisti~ke razrade. U planugeneralne ili detaqne regulacije u kojima se razra|uje po-trebe za konkretnom vrstom javnog zemqi{ta, moè se pro-meniti veli~ina, poloàj i oblik u ovom planu prikaza-nog a ne progla{enog javnog gra|evinskog zemqi{ta, akoza wim ne postoji potreba ili je potreba re{ena na drugizadovoqavaju}i na~in i prema zakonskoj proceduri.

U urbanisti~kim dokumentima koji nemaju karakter ipostupak dono{ewa kao urbanisti~ki plan (izvod iz plana,urbanisti~ki projekt) a kroz koje se prema propisanoj pro-ceduri sprovodi ovaj generalni plan, pozicije, veli~ine ioblik prikazanih potreba za javnim gra|evinskim zemqi-{tem se moraju zadràti uz korekcije u meri prilago|avawakartografskim nepreciznostima razmere Generalnog planaod 1:20000 i prilago|avawa o~iglednim topografskim i ka-tastarskim detaqima na terenu (obala, potok, strmina,

nasip, nu`ni koridor pruge, puta, piste, raspoloìvimkompleksom javnog zemqi{ta i sl.), u skladu sa tehni~kimpodacima iz dokumenata sa ve}im nivoom detaqnosti.

004

U delu 3.7. stav 2, izostavqa se tekst u zagradi koji gla-si: (i po potrebi urbanisti~kog projekta), a ostali tekstostaje bez izmena.

005

U delu 3.7. stav 3. posle re~i: ... propisima i zakonom,re~enica se nastavqa dodatim re~ima: i izradom urbani-sti~kog plana.

006

Stav 4. istog odeqka, bri{e se.

007

U poglavqu 4, deo 4.1. Planirane namene i povr{inezemqi{ta u 2001. i 2021. godini, stavovi 2, 3, i tabela 7 istav 3. mewaju se u celini i glase:

Tabela 7: Planirane namene i povr{ine zemqi{ta u 2001. i 2021.

Postoje}e Planirani Ukupno Planirani Ukupno

2001 prirast planirano prirast planirano(GP 2003) (GP 2003) (Izmene (Izmene2021-2001 GP 2006/2) GP 2006/2)

2021-2001(ha) (ha) (ha) (ha) (ha)

Stanovawe i stambeno tkivo 12571,65 1570,25 14141,90 318,10 14460Privredne delatnostii privredne zone 1595,22 1929,35 3524,57 1226,43 4751Komercijalne zone i gradski centri 667,98 1147,60 1815,58 188,42 2004Javne slu`be, javni objekti i kompleksi 1123,10 275,04 1398,14 47,86 1446Sport, sportski objekti i kompleksi 685,87 502,01 1187,88 -90.88 1097Zelene povr{ine 11365,27 9044,64 20409,91 -357,91 20052Poqoprivredne povr{ine i objekti 39657,32 -15904,12 23753,20 -2173,20 21580Vodne povr{ine 4071,05 101,16 4172,21 4172Grobqa 344,69 144,51 489,20 489Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine 4424,15 1503,56 5927,71 765,29 6693Komunalne delatn. i infrastruk. povr{. 345,30 436,40 781,70 76,30 858Neizgra|eno zemqi{te 750,39 -750,39 0,00 0,00

UKUPNO 77602,00 77602,00 77602,00

Tabela 7a: Struktura planirane namene i povr{ina zemqi{ta u procentima

Procenat Procenat Procenat

zastupqenosti zastupqenosti zastupqenostiu postoje}im u planiranim u planiranim

namenama namenama namenama (Iz-2001 (GP 2003) mene GP 2006/2)

Stanovawe i stambeno tkivo 16,20 18,22 18,64Privredne delatnosti i privredne zone 2,06 4,54 6,12Komercijalne zone i gradski centri 0,86 2,34 2,58Javne slu`be, javni objekti i kompleksi 1,45 1,80 1,86Sport, sportski objekti i kompleksi 0,88 1,53 1,42Zelene povr{ine 14,65 26,30 25,85Poqoprivredne povr{ine i objekti 51,10 30,61 27,82Vodne povr{ine 5,25 5,38 5,38Grobqa 0,44 0,63 0,63Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine 5,70 7,64 8,62Komunalne delatn. i infrastrukturne povr{. 0,44 1,01 1,08Neizgra|eno zemqi{te 0,97 0,00 0,00

UKUPNO 100,00 100,00 100,00

Broj 63 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2009.

Iz prethodne tabele se vidi da }e najve}i prira{taj po-vr{ina od oko 8.600 ha biti u sektoru zelenilo. Stanova-we }e imati prirast od oko 1.900 ha, a privreda od oko3.150 ha. Tabela tako|e pokazuje da je najve}e smawewe ze-mqi{ta od oko 18.200 ha u poqoprivredi. Transformacijaovih poqoprivrednih povr{ina planira se du` magi-stralnih i prilaznih saobra}ajnica i namewuje izgradwiprivrednih parkova. Na ostalom delu transformisanihpoqoprivrednih povr{ina planira se organizovawe zele-nila u funkciji za{tite ili drugih namena kada su u urba-nom podru~ju. U daqem tekstu su prikazane pojedina~ne na-mene koje se javqaju na podru~ju GP Beograda.

008

U delu 4.2. Definicije pokazateqa... u stavu ~etiri,posle re~i: ...namenama ovog GP, dodaje se re~enica:

,,za postupak neposrednog sprovo|ewa prikazani para-metri obavezni su prema datim vrednostima bez prekora~e-wa u okviru parcele.

009

U odeqku 4.3.3. Koncepcija razvoja kompletan tekststavova 18 zamewuje se stavovima sa aùriranim tekstomi brojevima koji glase:

Osnova planirawa razvoja stanovawa do 2021. godine,bazira se na procewenom u~e{}u stambenih investicija udru{tvenom proizvodu grada od 2%, {to daje kumulativniiznos stambenih investicija oko 2,1 milijardi . Do 2021.godine, predvi|ena je finalizacija poluzavr{enih i iz-gradwa oko 75.000 novih stanova sa oko 6.000.000 m2 novogprostora. Do 2006. godine bilo je predvi|eno oko 10.700stanova, sa oko 857.000 m2 korisne povr{ine, {to je godi-{wa proizvodwa od oko 2.500 stanova.

Programske prose~ne veli~ine za 2021: veli~ina doma}instva 2,9 NRGP po ~lanu doma}instva 22 m2/~lanu odnos NRGP i BRGP 1,25 prose~an stan NRGP (sa 22 m2/~lanu) 63,8 m2 prose~an stan BRGP 80,0 m2

Pra}ewem trendova u prve ~etiri godine sprovo|ewaGeneralnog plana ispostavilo se da je tra`wa za stambe-nim lokacijama ve}a od procewenih vrednosti, odnosno dase zahteva za izgradwu ~esto na slobodnim i opremqenimlokacijama, dok su u rekonstrukciji izgra|enih zona zahte-vi prete`no za pove}awe urbanisti~kih parametara. Iakose stanovni{tvo Beograda ne}e zna~ajnije uve}avati, trendizgradwe i uspe{ne prodaje stanova uslovqava mawu revi-ziju planiranih kapaciteta, urbanisti~kih parametara itipologije planiranih stambenih zona. Zbog toga je po-trebno pove}ati planiranu proizvodwu novih stanova, uzsanaciju neformalnih naseqa na oko 75.000 stanova sa oko6.000.000 m2 na teritoriji GP do 2021. godine.

U tom smislu, ovom veli~inom se omogu}ava pove}ana re-konstrukcija du` najva`nijih gradskih ulica i u podru~ji-ma koja ulaze u sastav Centralne zone, predvi|a se tran-sfromacija blokova niìh gustina i sa slabijim fondom ublokove nove izgradwe ve}ih gustina. Novina na trì{tunekretnina su revitalizacije ranijih privrednih, radnih iskladi{nih zona, (tzv. brownfields). Ovi projekti tako|e,zbog velikog interesovawa investitora proizvode novestambene kapacitete i pove}avaju ukupnu planiranu koli~i-nu stanova i stambenih povr{ina na nivou grada.

Daqa izgradwa stanova u formiranim blokovima novihnaseqa mora biti oblikovno i funkcionalno kontrolisana,preispitivawem kapaciteta prostora, infrastrukture, par-kirawa, zelenila ali i estetike eventualne dogradwe, kakose ne bi naru{ili prethodno postignuti standardi ili ugro-zile sada ve} evidentirani pojedina~ni objekti ili sklopo-vi sa arhitektonskim vrednostima. Intervencije i urbana

rekonstrukcija u blokovima u centralnoj zoni Beograda morabiti kontrolisana preispitivawem kapaciteta prostora, in-frastrukture, mogu}nosti parkirawa, formirawem zelenihpovr{ina na parceli i drvoreda du` saobra}ajnica, kako bise postigli visoki standardi kvaliteta ìvota u gradu

Kategorija socijalnog stanovawa odnosi se na povr-{ine namewene izgradwi objekata ili stanova za socijal-ne grupe u nepovoqnom socijalnom i ekonomskom poloà-ju. Mogu se graditi u svim tipovima stanovawa i premasvim modelima u skladu sa pozitivnim propisima.

Tako|e, za Beograd je zna~ajno pitawe odràvawa po-stoje}ih vi{eporodi~nih stambenih zgrada, kao i usloviodràvawa zgrada koje investitori grade za trì{te.Odràvawe postoje}ih a posebno novih zgrada mora se re-gulisati kroz posebne ugovore i propise.

010

U odeqku 4.3.6. Stanovawe u kompaktnim gradskim blo-kovima, prvi stav se nastavqa novom re~enicom koja glasi:

,,Zbog ovih nedostataka se kompaktni blokovi pojavqu-ju kao istorijska kategorija i formiraju kao takvi samoukoliko kontekst odràwa ambijenta i samog bloka to zah-teva. Novi vi{espratni objekti treba da se formiraju saelementima otvorenog bloka kad god je to mogu}e.

Posle Tabele 9. i posle re~i neizgra|ene slobodne po-vr{ine Tabele 10. i 11. zamewuju se tabelama koje glase:

,,Tabela 10: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u kompaktnim gradskim blokovima

Maksimalni indeks blokovi u centralnoj zoni 3.5izgra|enosti parcele blokovi van centralne zone 3

Maksimalni indeks izgra|enosti ugaonih objekata i h 1,15

Maksimalni stepen blokovi u centralnoj zoni 60%zauzetosti parcele blokovi van centralne zone 50 %

Maksimalni stepen zauzetosti ugaonih objekata z h 1,15

Minimalni procenat postoje}i blokovi u cent. zoni 15% ozelewenih povr{ina postoje}i blokovi van cen. zone 25%na parceli novi blokovi 30%

Maksimalna visina u izgra|enom tkivu 1.5 {ir. ulicenovih objekata (u od- u novim blokovima 1.0 {ir. ulicenosu na {irinu ulice)

Minimalni broj parking mesta za stanovawe 0,7 1,1 PM/ 1 stan

Minimalni broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2 BGP

Tabela 11: Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata u kompaktnim gradskim blokovima

Rastojawa gra|evinske linije U zavisnosti od planirane objekta od regulacione linije regulacije saobra}ajnice

Rastojawa objekta od u neprekinutom nizu 0.0 mbo~nih granica parcele u prekinutom nizu merodavno je rastojawe

(novi i postoje}i) izme|u objekata ali ne mawe od 1.5 m, i to izme|ufasada bez prozora*

u prekinutom nizu 1/5 h vi{eg objekta, ali ne novih objekata mawe od 2,5 m, i to izme|u

fasada bez prozora*

Rastojawe objekta od u neprekinutom nizu 0,0 mbo~nog susednog objekta u prekinutom nizu 1/3 h vi{eg objekta, ali ne

(novi i postoje}i) mawe od 4 m, bez prozora*

u prekinutom nizu 2/5 h, ali ne mawe od 5 m*prvi i posledwi novoplanirani

Rastojawe objekta od izgradwa u okviru min. 2/3 h, ali ne zadwe granice parcele** postoje}ih blokova mawe od 8 m*

Za objekte u novim min. 1 h, ali ne mawe blokovima od 8 m*

Rastojawe objekta od izgradwa unutar min.2/3 h, ali ne mawe naspramnog objekta*** postoje}ih blokova od 10 m*

za objekte u novim min.1 h, ali ne mawe blokovima od 12 m*

31. decembar 2009. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 63 3


* Kao minimalno rastojawe primewuje se vrednost koja zavisi od visineobjekta. Samo u slu~ajevima kada je vrednost koja zavisi od visine objek-ta mawa od navedenog minimalno dozvoqenog rastojawa u metrima morase primeniti dato rastojawe u metrima.

** Za ugaone objekte primewuju se rastojawa od bo~nih granica parcele irastojawa od bo~nih susednih objekata.

*** Naspramni objekat je zgrada u istom bloku, iza zadwe granice parcele ipostoje}i, zaseban dvori{ni objekat na istoj parceli.

011

U odeqku 4.3.7. Stanovawe u otvorenim gradskim blo-kovima posle stava 6. i Tabele 13, Tabele 14, 15 i tekst dokraja odeqka mewaju se i glase:

,,Tabela 14: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u otvorenim gradskim blokovima

Maksimalni indeks izgra|enosti u centralnoj zoni do 2.2

Maksimalni indeks izgra|enosti van centralne zone do 2.0

Maks. stepen zauzetosti blokova ni`e izgradwe, do P+4+Pk 35%

Maks. stepen zauzetosti u blokovima vi{e izgradwe do P+12+Pk 30%

Procenat zelenih povr{ina na parceli min 30%

De~ija igrali{ta (3-11 godina) 1 m2/stan (min. 100m2)Visina objekta za nove stambene objekte P+6+(Ps)

Visina objekta za nove poslovne objekte u stambenim blokovima P+12+Ps (mah43m) Broj parking mesta za stanovawe 0,7 1,1 PM/ 1 stan

Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2

Visina novih objekata zavisi od {irine saobra}ajnice

u skladu sa op{tim pravilima GP-a. Visina i spratnost sulimitirani za slu~aj neposrednog sprovo|ewa. Kroz plandetaqne regulacije mogu se odrediti prostorni akcenti ivi{a spratnost.

Tabela 15: Rastojawa objekta od susednog objekta u otvorenim gradskim blokovima

U odnosu na fasadu sa stambenim prostorijama 1 h vi{eg objektaU odnosu na fasadu sa pomo}nim prostorijama i bez prozora 1/2 h vi{eg objekta

012

U odeqku 4.3.8. Individualno stanovawe u stavu 6 uposledwoj re~enici bri{e se i ulicama drugog reda. Po-sle tabele 17, tabele 18, 19 i 20. mewaju se i glase:

,,Tabela 18: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekteu blokovima individualnog stanovawa

Maksimalna dozvoqena Slobodnostoje}i i u nizu P+1+Pk spratnost Poluatrijumski P+Pk

U Centralnoj zoni, na magistralama i ulicama prvog reda* P+2+PK

Indeks izgra|enosti do 600 m2 Do 1.2na parceli preko 600 m2 do 0.9

U Centralnoj zoni, na magistralama i ulicama prvog reda* Do 1,6

Indeks izgra|enosti ugaonih objekata i h 1,15

Stepen zauzetosti do 600 m2 50%parcele preko 600 m2 40%

poluatrijumski i niz 65%Stepen zauzetosti u centralnoj zoni, na magistralama i ulicama prvog reda* 50%

Stepen zauzetosti ugaonih objekata z h 1,15

Procenat ure|enih do 600 m2 30%zelenih povr{ina na preko 600 m2 40%parceli, u direktnom u Centralnoj zoni, na magistralama kontaktu sa tlom: i ulicama prvog reda 30%

Maksimalna visina objekta u Centralnoj zoni, na magistralama i ulicama prvog reda* mah 11.5 m (do kote venca) 15.0 m (od kote

slemena)

Visina pomo}nih objekata maks 5.0 m(do kote venca)

Broj parking mesta za stanovawe 1 PM/ 1 stan

Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/ 80 m2* Pravila va`e za individualno stanovawe u Centralnoj zoni. Van Ce-

tralne zone ovi parametri primewuju se za gra|evinske parcele koje se na-laze na magistralnim saobra}ajnicama i saobra}ajnicama prvog reda.

Tabela 19: Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata

Rastojawa gra|evinske U zavisnosti od regula-linije objekta od regu- cije ulice i tipa objekatalacione linije (preporuka za nove objekte)

Rastojawe objekta od slobodnostoje}i objekti min. 1.5 m sa jedne i 2.5 mbo~nih granica parcele sa druge strane

u prekinutom nizu prvi i posledwi min. 3.5 mpoluatrijumski (u okviru grupe-prema drugoj grupi) 0.0-3.5 m

Rastojawe objekta od slobodnostoje}i min 4.0 mbo~nog susednog objekta u prekinutom nizu min 4.0 m bez prozora

prvi i posledwi na bo~noj fasadi

Rastojawe objekta od predba{ta 5 m min. 1 h, ali ne mawe zadwe granice parcele** od 8 m*

predba{ta ve}a od 5 m min. 1/2 h, ali ne mawe od 4 m*

poluatrijumski(u okviru grupe-prema drugoj grupi) 0.0-3.5 m

Rastojawe objekta od min. 1.5 h, ali ne mawe naspramnog objekta*** od 8 m** Kao minimalno rastojawe primewuje se vrednost koja zavisi od visine

objekta. Samo u slu~ajevima kada je vrednost koja zavisi od visineobjekta mawa od navedenog minimalno dozvoqenog rastojawa u metrimamora se primeniti dato rastojawe u metrima.

** Za ugaone objekte primewuju se rastojawa od bo~nih granica parcele irastojawa od bo~nih susednih objekata.

*** Naspramni objekat je zgrada u istom bloku, iza zadwe granice parcelei postoje}i, zaseban dvori{ni objekat na istoj parceli.

Tabela 20: Veli~ina parcela za nove objekte

Min. {irina Min. povr{ina parcele parcele

Za slobodnostoje}i objekat 12 m 300 m2Za dvojne objekte (jedna polovina) 10 m 200 m2Za objekte u nizu i poluatrijumske ku}e* 6 m 150 m2** Objekti u nizu imaju dve slobodne i dve prislowene strane (osim u preki-

nutom nizu, prvi i posledwi) i mora ih biti najmawe tri u okviru jednogniza. Poluatrijumska ku}a dodiruje tri linije gra|evinske parcele.

013

U odeqku 4.3.10. Stanovawe u prigradskim naseqima,Tabele 23, 24 i 25 mewaju se i glase:

,,Tabela 23: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte za stanovawe u prigradskim naseqima

Indeks izgra|enosti do 400 m2 0.6 ( 0.8 za niz) na parceli do 500 m2 0.5

do 600 m2 0.4preko 600 m2 0.35preko 1000 m2 0.3preko 1000 m2(sa posl. obj.) 0.5

Indeks izgra|enosti ugaonih objekata i h 1,15

Stepen zauzetosti do 400 m2 40%parcele do 500 m2 35%

do 600 m2 30%preko 600 m2 30%preko 1000 m2 25%preko 1000 m2(sa posl. obj.) 40%

Stepen zauzetosti ugaonih objekata z h 1,15Procenat ozelewenih povr{ina na parceli, u direktnom kontaktu sa tlom 40%

Visina stambenih objekta maks. 8.5 m (do kote venca)maks. 12.0 m (od kote slemena)

Visina objekta uslu`nog zanatstva na maks. 8.5 m (do kote venca)parcelama ve}im od 1000 m2 maks. 12 m (od kote slemena)Visina pomo}nih objekata maks. 4 m (do kote venca)

maks. 6 m (od kote slemena)Broj parking mesta za stanovawe* 1 PM/1 stan

Broj parking mesta za poslovawe 1 PM/80 m2* Na parceli se moraju parkirati i ostala vozila i neophodna poqopri-

vredna mehanizacija.

Tabela 24: Rastojawa objekta od regulacione linije, granica parcela i susednih objekata u prigradskim naseqima

Rastojawa gra|evinske linije objekta od regulacione linije (preporuka za nove objekte) 0.0 m, 5.0 m ili 10 m

Rastojawa gra|evinske slobodnostoje}i objekti 1.5 2.5 mlinije objekta od bo~- dvojni objekti 4.0 mne granice parcele u prekinutom nizu prvi

i posledwi 1.5 4.0 mRastojawe objekta od slobodnostoje}i objekti 4.0 mbo~nog susednog objekta dvojni 5.5 m

u prekinutom nizu prvi i posledwi 4.0 m

Rastojawe objekta od predba{ta do 5 m 1 viisinazadwe granice parcele predba{ta ve}a od 5 m 1/2 visineRastojawe objekta od naspramnog objekta 1.0 2.0 visine, ali

ne mawe od 8 m

Tabela 25: Dimenzija parcele za nove objekte na parceliu prigradskim naseqima

Min. {irina Min. povr{ina

parcele parceleZa slobodnostoje}i objekat 12 m 400 m2Za dvojne objekte jedna polovina 10 m 200 m2Za objekte u nizu i poluatrijumske ku}e 6 m 150 m2

014

U odeqku 4.3.12. Socijalno i pristupa~no stanovaweposle posledweg stava dodaje se novi stav koji glasi:

U zonama individualnog stanovawa, za socijalno ipristupa~no stanovawe mogu se primeniti urbanisti~kipokazateqi i pravila odre|ena za individualno stanovaweu Centralnoj zoni, na magistralama i saobra}ajnicama pr-vog reda (maksimalna dozvoqena spratnost P+2+Pk, in-deks izgra|enosti do 1,6 i stepen zauzetosti parcele do50%). Nove zone socijalno podràne stambene izgradwe udanas neizgra|enim i rubnim podru~jima i uz magistralnegradske saobra}ajnice obavezno opremiti tehni~kom, soci-jalnom infrastrukturom i sadràjima koji }e obezbeditiosnovno snabdevawe, usluge i nova radna mesta za stanov-nike. Ove lokacije predvideti na banatskoj strani i pod-ru~jima uz severnu saobra}ajnu tangentu.

015

U odeqku 4.3.13. Stanovawe u blokovima sa partajamaposle stava 2. dodaje se novi stav koji glasi:

,,U me{ovitim blokovima koje sadrè i deo sa gusto iz-gra|enim partajama, transformacija delova bloka se moèusmeriti i na tip individualne izgradwe visine doP+2+Pk predvi|en za individualno stanovawe u central-noj zoni sa pravilima i parametrima koji su odre|ene zataj podtip stanovawa.

016

U odeqku 4.3.16. Dozvoqeni radovi tabela i napomeneiza tabele bri{u se i zamewuju slede}om tabelom i tekstom:

Tabela 36: Dozvoqeni radovi za stambena tkiva u spontano nastalim naseqima

Nadgradwa novih etaà/ krova do visine suseda u skladu sa ambijentom bloka ili ulice h - h h - h

Nadgradwa novih etaà/krova preko visine suseda h - - - h -

Dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom bez potkrovqa h h h o h o

Dodavawe krova na zgradi sa ravnim krovom sa korisnim potkrovqem h + h h + h

Zamena postoje}eg krova novim radi dodavawa potkrovqa - - h h h h

Energetska sanacija fasade i/ili krova h h h h h h

Zatvarawa prizemqa koja imaju stubove - - h h + h

Zatvarawe kolonada - - h h + h

Pregra|ivawe pasaà javnih prolaza u unutra{wost bloka - - - - - -

Otvarawe podruma sa prilazom na sopstvenoj parceli h o h h h -

Dogradwa novog dela zgrade h + h h h h

Dogradwa vertikalnih komunikacija (stepeni{ta, liftovi) h h h h h h

Dogradwa na otvorenim terasama - - - o - o

Nadgradwa i dogradwa novih prostorija + + h h + h

Zatvarawe balkona, lo|a, terasa - h h h h o

Ru{ewa starog i izgrad-wa planiranog objekta h o h h h h

O prakti~no nepostoje}e ili nemogu}eh prihvatqiva mera neprihvatqiva mera+ uslovno prihvatqiva mera (kad ne uti~e na kvalitet objekta ili okruèwa)

017

U delu 4.4. naslov Privredne delatnosti i privrednezone se mewa i glasi:

,,Privredne delatnosti, privredne zone i privredniparkovi.

018

U stavu 1. istog dela posle re~i: Privredne zone, do-daju se re~i: i privredni parkovi.

019

U stavu 2. posle re~i ... ne predvi|a se obavqawe slede}ihprivrednih aktivnosti: ostali deo stava mewa se i glasi:

,,elektroprivreda (osim distribucije i decentralizo-vanih jedinica za kori{}ewe obnovqivih izvora energije

kom

pak

tni

blokovi

otv

oren

i b

lokovi

in

di

vidua

ln

o s

tan

ova

we

pri

grad

sko i

seo

sko s

tan

ova

we

me{

ovi

ti b

lokovi

spon

tan

o n

asta

la

nas

eqa


termalne vode, energija vetra, solarna energija), proiz-vodwa hidroelektri~ne energije, proizvodwa termoelek-tri~ne energije iz ugqa, proizvodwa nuklearne elektri~-ne energije, proizvodwa ugqa, prerada ugqa, proizvodwanafte i zemnog gasa, proizvodwa rude gvo`|a, crna meta-lurgija, proizvodwa ruda obojenih metala, proizvodwa obo-jenih metala, proizvodwa nemetalnih minerala, proizvod-wa baznih hemijskih proizvoda a naro~ito proizvodwa iprerada materija kancerogenih, mutagenih i teratogenih.

020

Posle stava 3. dodaje se novi stav koji glasi:,,Posebna grupa privrednih zona sa naro~ito visokim

stepenom organizovanosti i ekolo{kog kvaliteta su pri-vredni parkovi.

021

U delu 4.4. odeqak 4.4.3. ,,Koncepcija razvoja prva ~e-tiri stava (do re~i za o~ekivani razvoj) bri{u se i za-mewuju stavovima i re~ima:

,,Povr{ine namewene privredno-proizvodnim delatno-stima planirane su u ve}em obimu nego {to su verovatnemogu}nosti za wihovu realizaciju do 2021. godine. Ove po-vr{ine su svesno uve}ane i ~ine raznovrsnu ponudu loka-cija na razli~itim saobra}ajnim pravcima, posebno u kon-tekstu razvoja robnih terminala i robno-transportnihcentara za koje postoje pretpostavke da imaju perspektivu unarednom periodu. Verovatno}a izgradwe maksimalno do-zvoqenih kapaciteta prema urbanisti~kim parametrimaocewuje se kao 0,3 za ~itav sistem, sa prostornom rezervomza budu}e popuwavawe i transformacije.

Realizacija projektovanog privrednog razvoja Beogradaodvija}e se revitalizacijom privrede na postoje}im loka-cijama, transformacijom ranijih privrednih kompleksa uizgra|enom tkivu grada u druge namene i otvarawem novihprivrednih zona.

[irewe postoje}ih i formirawe novih privrednih zonarezultat je potrebe doma}ih i stranih investitora da na lo-kacijama koje nisu optere}ene nedefinisanim vlasni~kimodnosima, starim zgradama i dotrajalom infrastrukturom,zapo~nu nove privredne cikluse. Ure|ewe podru~ja autoputaizme|u aerodroma i Beànije, poteza izme|u Gorweg Zemunai Batajnice, zatim, na banatskoj strani izme|u Krwa~e i Re-ve du` Pan~eva~kog puta, kao i otvarawe niza mawih zonaoko novog zaobilaznog autoputa i na ulaznim pravcima gra-da (Ibarska magistrala, Autoput ka Ni{u) ~ini ponudu pri-vrednih lokacija nove generacije. U ovom GP su obuhva}enesve privredne zone koje su kao potencijali prou~avane krozrazli~ite studije i planove. Nove privredne zone odre|enekao Privredni parkovi nameweni su kompleksima tehno-lo{ki najsavremenijih grupa delatnosti.

022

U istom odeqku 4.4.3. u stavu 12. u ta~ki: Kategorija A,posle re~i: stanovni{tvu, re~i do kraja re~enice bri{use i zamewuju re~ima: ,,(ni bukom, ni mirisima,) ne generi-{u opasan otpad i nemaju rizik od hemijskog udesa;

023

U istom odeqku, u istom stavu u ta~ki Kategorija B, po-sle re~i: ...kao {to su, re~i do kraja re~enice bri{u sei zamewuju re~ima: ,,servisne delatnosti i proizvodnipogoni ukoliko se za iste u ciqu svo|ewa uticaja ugranice prihvatqivosti ne zahteva izgradwa specijalnihure|aja za predtretman tehnolo{kih otpadnih voda,pre~i{}avawe otpadnih gasova, posebne mere za{tite odhemijskih udesa i koje ne generi{u opasan otpad.

024

U istom odeqku, posle stava 12. dodaje se novi pod ode-qak i stav koji glasi:

,,Op{ta pravila za{tite ìvotne sredine Navedena za{titna odstojawa koja se moraju po{tovati

ne osloba|aju privredna preduze}a od obaveze doslednogsprovo|ewa svih zakonom predvi|enih tehni~ko - tehnolo-{kih mera. Ukoliko se utvrdi da se u okviru redovnih teh-nolo{kih postupaka odre|enih delatnosti nije mogu}eupravqati rizicima po ìvotnu sredinu ili su oni veli-ki takve delatnosti se moraju transformisati u ekolo{kiprihvatqive.

025

Posle tabele 39., u fusnoti**, posle re~i: ...stambenihnaseqa, re~i: Po pravilu za{titno odstojawe, bri{use, a ostatak re~enice se zadràva do kraja.

026

U odeqku 4.4.4. Planirane povr{ine privrednih zonastav 1. i tabela 40. bri{u se i zamewuju teksom koji glasi:

,,U narednoj tabeli je prikazano stawe povr{ina pri-vrednih zona i pojedina~nih lokacija u 2001. godini i pla-nirane povr{ine privrednih zona, privrednih parkova ipojedina~nih lokacija u 2021. godini. Iako su neke pri-vredne zone uga{ene ili smawene planira se prirast sa1595 ha u 2001. godini na planiranih 4751 ha u 2021. godi-ni, od ~ega se, kao kao sasvim novi oblik organizacije pri-vrednih delatnosti prvi put planiraju privredni parkovisa povr{inom od oko 1199 ha. Ovakav prirast treba da omo-gu}i veliki izbor ponude lokacija, ali u isto vreme, zahva-quju}i o~ekivanoj koncentraciji privrednih preduze}a, isna`nu podr{ku za{titi sredine. Ostale lokacije, rasutepo ~itavom gradu su relativno male, imaju sasvim skromanprirast od 436 ha u 2001. godini na 458 ha u 2021. godini io~ekuje se wihova transformacija u druge namene.

Tabela 40: Pregled povr{ina privrednih zona i drugihprivrednih lokacija u 2001. i 2021. u ha

2001. 2021.

naziv zone Pk/ BRGP/ % broj zap/ Pk/ BRGP/ % broj zap/ha m2 izg. zap. ha ha m2 izg. zap. ha

1 GORWI

ZEMUN 283 337385 11,9 7789 28 475 1182000 30,0 11075 232 AUTOPUT 138 361275 26,2 4923 36 830 1323000 30,0 19536 243 SURÎN - DO-

BANOVCI 102 345000 33,8 2437 24 272 816000 30,0 8614 324 BATAJNICA 58 174000 30,0 3076 535 SURÎN-RTC 70 450000 25,0 3692 536 NOVI

BEOGRAD 77 269708 35,0 5420 70 357 BRODOGRA-

DILI[TE 65 117000 18,0 3899 60 308 REVA 133 512420 38,5 4260 32 629 875000 35,0 17894 289 VELIKOSEL-

SKI RIT 203 5000 25,0 1046 3210 VRÎN 11 4000 3,6 487 44 139 405000 30,0 4307 3211 BOLE^ 19 57000 30,0 907 48 129 336000 30,0 1477 1212 @ELEZNIK 39 113202 29,0 4192 107 35 97500 25,0 3938 11213 LUKA

BEOGRAD 104 199821 19,2 12546 121 22 50000 20,0 200 1014 KUMODRA@ 54 103478 19,2 5410 100 48 105000 30,0 3846 8015 RAKOVICA 76 584931 77,0 9268 122 72 500000 30,0 10460 14516 ADA HUJA 58 140000 24,1 2681 4617 STOJÎNO

BRDO 29 80000 30,0 2461 77

ukupno zone: 1159 3005310 25,9 64220 55 3076 6398500 31,3 91622 2925 POJEDINA-

^NE LOKAC. 436 2113587 52,4 84380 209 458 1144920 40,0 48320 11226 PRIVREDNI

PARKOVI 1199 2419000 14,0 35000 29

UKUPNO 1595 5118897 32,8 148600 95 4733 9962420 174942 37


027

U odeqku 4.4.5. Vrste privrednih lokacija u stavu 1.posle ta~ke 4. i re~i privredne zone dodaje se nova ta~-ka koja glasi: ,,privredni parkovi.

028

U odeqku 4.4.6. Mali proizvodni pogoni posle stava4. u Tabeli 41. u redu 4. u koloni brojeva, brojka 9 m bri-{e se i zamewuje brojkom 12 m.

029

U odeqku 4.4.7. Proizvodni pogoni posle stava 4. utabeli 43. u redu 6. posle re~i: visina objekta dodaju sere~i: ,,osim tehnolo{kih elemenata, *a u koloni brojeva,brojka 12 m bri{e se i zamewuje brojkom 16 m.

Ispod tabele 43. dodaje se tekst:*Tehnolo{ki elementi su gra|evine ili oprema u kojima

se odvija neki radni proces bez boravka qudi u wima (dim-waci, torwevi, silosi i drugi elementi tehnologije kojiimaju pove}anu visinu u odnosu na osnovne prostore za rad).

030

U odeqku 4.4.8. Industrijske zone, u tabeli 45. u redu6., posle re~i: Visina objekta m, dodaju se re~i: ,,(osimtehnolo{kih elemenata) a u koloni brojeva, brojka 12 mbri{e se i zamewuje brojem 16 m.

031

U odeqku 4.4.9. Privredne zone u posledwem stavubri{u se posledwa zapeta i re~i: ,,Ada Huja.

U istom odeqku, u tabeli 47. u redu 6, posle re~i: Vi-sina objekta m dodaju se re~i: ,,(osim tehnolo{kih ele-menata) a u koloni brojeva, brojka 12 m bri{e se i za-mewuje brojem 16 m.

U redu 10. posle re~i a prose~no bri{e se 1 parkingmesto na m2, a u koloni brojeva, tekst 100 (1/3 zaposle-nih) se bri{e i zamewuje tekstom 1PM/ 3 zaposlena

032

U delu 4.4. Privredne delatnosti i privredne zoneposle odeqka 4.4.9. dodaje se novi odeqak sa naslovom4.4.10. Privredni parkovi koji glasi:

,,4.4.10. Privredni parkoviPrivredni park je savremeni oblik organizovawa prosto-

ra za tehnolo{ki, ekonomski i ekolo{ki napredne grane ijedinice privrede, poslovawa i primewene nauke, koga razvi-ja i odràva jedinstveni organizator, na kompleksu odre|eneveli~ine. Sadrì pogodnu me{avinu privrednih, aktivno-sti, izrazito kvalitetan ekolo{ki i estetski ambijent. Ovanamena podrazumeva dugoro~ni kvalitetni razvoj, odrìvosti pozitivan uticaj na ìvotnu sredinu i {iru dru{tvenu za-jednicu. Industrijski park je odre|eni kompleks zemqi{ta,urbanisti~ki predvi|en (u smislu industrijskih zona) zaproizvodne i prate}e delatnosti i ima odgovaraju}u infra-strukturu. Tehnolo{ki park je industrijski park u kome senalazi i fakultet, nau~ni institut ili privredni subjektkoji se bavi istraìvawem i inovacionom delatno{}u.

Dozvoqene aktivnosti iz klasifikacije privrednihpreduze}a (prema ekolo{kom optere}ewu datom u ovom Ge-neralnom planu) mogu biti izabrane iz kategorija A, B iV, s tim da nikakva emisija i imisija polutanata vazduha,vode i zemqi{ta ne sme da se pojavi kod privrednih obje-kata i u kompleksu privrednog parka, izvan propisima do-zvoqenih vrednosti koje se primewuju za stambene zone.

Za sadràje iz grupe drugih aktivnosti koje u 49%BRGP dopuwavaju spektar sadràja privrednog parka nema

dodatnih ograni~ewa. Te namene su: trgovina na malo i ve-liko, ugostiteqstvo i hotelijerstvo, sport, kultura i dru-ge javne slu`be, nauka, razvojni, istraìva~ki, obrazovnii drugi sadràji iz okvira javnih slu`bi.

Izgradwa stanovawa nije dozvoqena, a dozvoqava se sa-mo stanovawe vremenski ograni~enog karaktera u okviruslu`benog stanovawa jedinice privrednog parka, koje neprelazi 10% povr{ina radnog karaktera dok studentski inastavni~ki domovi za obrazovne i istraìva~ke jedinicene treba da prelaze 30% povr{ina istraìva~kih i na-stavni~kih prostora. Razvoj nezavisnih stambenih jedini-ca i grupa za trì{te nije dozvoqen u privrednom parku(zbog otsustva javnih jedinica i slu`bi u okolini). Izu-zetno je mogu}a izgradwa socijalnog i neprofitnog stano-vawa pod posebnim uslovima, prema Zakonu o socijalnomstanovawu, uz obezbe|ewe svih prate}ih i javnih slu`biprema standardima iskqu~ivo kroz poseban plan detaqneregulacije.

Da bi se prethodni ciqevi obezbedili prostornimsredstvima, pri realizaciji ure|ewa prostora su obaveznislede}i uslovi i parametri:

Tabela 48a: Urbanisti~ki pokazateqi za privredne parkove

1. Minimalna veli~ina kompleksa u jedinstvenoj

organizaciji 10 ha2. Maksimalni indeks izgra|enosti u pojedina~nom

kompleksu 0,753. Minimalna povr{ina pod za{titnim zelenilom,

vodenim, parkovskim i sportsko-rekreativnim povr{inama 40%

4. Maksimalna zauzetost zemqi{ta objektima 30%5. Maksimalna pokrivenost vodonepropusnim,

saobra}ajnim i manipulativnim povr{inama do 10%6. Maksimalna pokrivenost zemqi{ta parkinzima

i saobra}ajnim povr{inama sa vodopropusnim zastorom i visokim zelenilom koje pokriva kro{wama najmawe ove povr{ine 20%

7. Parkirawe u ovoj zoni odre|uje se prema op{tim pravilima za parkirawe u skladu sa planiranim namenama Ukupno 100%

Prethodno tabelarno dati parametri odnose se na kom-pleks koji ne moè biti mawi od 10 ha. Kompleks moè dasadrì vi{e gra|evinskih parcela. Izuzetno, za speci-fi~ne delatnosti koje zahtevaju velike parking prostor iveliku zauzetost parcele (hipermarketi, veleprodaje, rob-no-distributivni centri, filmski studiji i sli~no), pro-cenat ukupnih zelenih povr{ina (kategorija 3 u tabeli) semoè smawiti u korist parkinga i saobra}ajnih povr{i-na sa vodopropusnim zastorom i visokim zelenilom kojepokriva kro{wama najmawe ove povr{ine. Ovo smawewese utvr|uje kroz obaveznu izradu plana detaqne odnosno ge-neralne regulacije i uz posebne uslove JKP ,,Zelenilo Beograd.

Visina objekata u privrednim parkovima je ograni~enana 16 m za objekte u proizvodnim, nau~nim i istraìva~-kim centrima (osim tehnolo{kih elemenata) ili P+6 zaposlovne objekte, odnosno prema pravilima za adekvatnunamenu i posebnim uslovima lokacije.

Nijedan objekt (osim tehnolo{ki neophodnih ili oze-lewenih kao {to su ograde, trafo stanice, merno regula-cione stanice, portirnice, parkinzi, igrali{ta i sl.) nemoè da se gradi bliè od 40 metara od ivice kompleksaprivrednog parka.

Privredni parkovi moraju da budu kompetitivna ponudalokacijama u regionu. To se postiè kvalitetnim infra-strukturama (fizi~ke i informati~ke, kanalizacija, gas ikvalitena elektri~na mreà, mreà opti~kih kablova).


Obavezno je odvajawe ki{ne kanalizacije od fekalne i si-stema za tehni~ku vodu. Zgrade privrednog parka treba dakoriste zna~ajno mawe neobnovqive energije za grejawe,klimatizaciju i osvetqewe. Zelene povr{ine moraju da za-uzimaju ve}inski deo kompleksa i u funkciji su podizawakvaliteta ìvotne sredine u kompleksu i van wega.

Osnovno grejawe i kori{}ewe energije je na prirodnigas u energetski efikasnim i ekolo{ki optimalnim po-strojewima koja se mogu dopuwavati kori{}ewem toplotepodzemqa u meri koja ne mewa prirodnu ravnoteù u lokal-nom prostoru.

Ravni krovovi treba da budu sistemski pripremqeni zapostavqawe fotonaponskih ili kombinovanih prijemnikasolarne energije.

U zonama gde su privredni parkovi u kontaktu sa za{ti-}enom uòm zonom Beogradskog vodoizvori{ta, nisu do-zvoqeni radovi koji mogu biti penetracija gra|evinskih itehnolo{kih elemenata kroz za{titne slojeve izvori{ta.

U detaqnoj razradi obavezno je uspostaviti koridoreneizgra|enog i zelenog prostora izme|u novih kompleksa.Grafi~ka predstava u nameni povr{ina je okvirna grani-ca zone privrednih parkova. Kompleksi se mogu formira-ti i druga~ije, wihova dubina se moè prilago|avati tere-nu i parcelaciji, {to se utvr|uje planom detaqne regula-cije koji je obavezan korak u realizaciji.

Privredni park se mora planirati kao celina (od naj-mawe 10 hektara) planom detaqne regulacije.

033

U delu 4.5. Komercijalne zone i gradski centri, uodeqku 4.5.2. Ciqevi ispred stava 1. dodaje se stav kojiglasi:

,,Deo identiteta Beograda ~ine dve reke, zelenilo okowih, U{}e, Kalemegdan, i atraktivni splavovi restora-ni. To prirodno jezgro urbane prestonice je nosilac iden-titeta i turisti~ki resurs, specifi~nost grada koju trebabri`qivo o~uvati i razvijati kroz savremene funkcio-nalne i estetike zahteve.

034

U odeqku 4.5.2. Ciqevi u prvoj re~enici u stavu 1. po-sle re~i: Slede}im ciqevima tekst do kraja odeqka bri-{e se i zamewuje tekstom koji glasi:

,,a) afirmacija komercijalnog sektora u tri urbana je-zgra: zone centra Beograda, zone centra Zemuna i zone cen-tra Novog Beograda,

b) privla~ewe investicija kroz revitalizacije prioba-qa i posebno ranije industrijskih saobra}ajnih i skladi-{nih kompleksa u {irem centru grada (Savski amfitea-tar, Savamala, Dunav stanica i Ada Huja), promocija urba-ne reciklaè zastarelih industrijskih kompleksa u sredi-{nim zonama i

c) promocija i turisti~ka afirmacija zona o~uvaneprirode u sredi{tu prostora grada i priobaqu (u{}e reka,Veliko ratno ostrvo, âpqa i forland uz obalu Dunava,leva obala Save u zoni Sur~inskog poqa, itd.).

Da bi se ova tri ciqa realizovala neophodno je ispu-wewe slede}ih operativnih uslova:

sa pove}awem ekonomske mo}i grada komercijalne de-latnosti i turizam }e imati pokreta~ku ulogu u pro-meni privredne strukture i pribliàvawu stepenurazvoja adekvatnog evropskom;

formirawe adekvatne prostorne organizacije za di-nami~an razvoj komercijalnog sektora, policentri-~an sistem i uravnoteèn razvoj }e omogu}iti potpu-ni spektar aktivnosti na ~itavom prostoru grada;

uravnoteèn razvoj na ~itavom prostoru grada podr-àvawem procesa decentralizacije poslovnog prosto-ra razvojem centara u sredwoj zoni grada i ja~awemlokalnih centara u okolnim samostalnim naseqima;

pove}awe atraktivnosti i pristupa~nosti starih je-zgara Beograda i Zemuna poboq{awem dostupnostijavnim gradskim saobra}ajem, politikom parkirawa imerama za smawewe motornog saobra}aja u wima;

ograni~ewe individualnog motornog saobra}aja i zna-~ajno poboq{awe uslova odvijawa javnog, pe{a~kog i bi-ciklisti~kog saobra}aja pre svega u gradskim jezgrima;

formirawe instrumenata, projekata i institucija zauvo|ewe i razvoj ekolo{ko-turisti~kih zona, punkto-va, plaà, jezera, marina i re~nog turisti~kog sao-bra}aja u beogradskom priobaqu.

035

U odeqku 4.5.3. Koncepcija razvoja posle stava 1. do-daje se novi stav koji glasi:

,,Jedan od najva`nijih je formirawe novih komplek-snih poslovno komercijalnih zona u Savskom amfiteatru,na desnoj obali Dunava u zoni od Marine Dor}ol do AdaHuje. Va`no je wihovo povezivawe sa centrom na grebenu,preko Terazijske terase i Dor}ola, zatim formirawe cen-tra Novog Beograda u osi devet blokova i podr{ka formi-rawu velikih turisti~kih motiva i podru~ja (jezgra Zemunai Beograda, U{}e, priobaqe, sportsko-rekreativne zone).

036

U odeqku 4.5.5 Planirani sistem centara Beograda ustavu 2 u {estoj alineji re~i centri u novim naseqimabri{u se i zamewuju re~ima: ,,novi centri u naseqima, nakraju sedme alineje posle re~i centri samostalnih nase-qa bri{e se slovo: i, a osma alineja pojedina~ni sadr-àji u tkivu bri{e se u celini.

037

U odeqku 4.5.6. Centralna zona i glavni gradski cen-tar tabela 49. sa napomenama mewa se i glasi:

,,Tabela 49: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u posebnim poslovnim kompleksimau jezgrima glavnog gradskog centra

Zona centra Zona centra Zona centra

Beograda Zemuna Novog BeogradaMaksimalni indeks izgra|enosti (I) 3.5 (izuzetno 4.5) 2 (izuzetno 2.5) 3.5 (izuzetno 5)

Maksimalni stepen zauzetosti (Z) 75% 65% 60%

Maksimalna visina venca i spratnost 26 m, P+6+Pk 12 m 32 m (P+8+Pk)

(Izuzetno 32 mP+8+Pk)

Na~in parkirawa Na parceli odnosno Na parceli odnosno parkinzi i garaè na obodu garaè na obodu garaè u bloku jezgra i u jezgru jezgra i u jezgru

Zelenilo drvoredi, parkovi i Drvoredi i zele- drvoredi, parko-dr. forme zelenila nilo na parceli vi i blokovsko

zelenilo

Izuzetni urbanisti~ki pokazateqi mogu se posti}i iiskoristiti u dva slu~aja: uz argumentaciju u Planu detaq-ne regulacije (1) i u blokovima koji su prete`no realizo-vani kroz prethodne postupke (aktove, odobrewa i urbani-sti~ke projekte) (2).

Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe odre-|uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2 ipoglavqe 4.5.14) Generalnog plana, i podzakonskim aktima iposebnim propisima koje donese Skup{tina grada Beograda.

038

U odeqku 4.5.8. Poslovno-trgova~ke ulice, bri{e sestav 3, i zamewuje stavom koji glasi:


,,Poslovno-trgova~ke ulice su:1. Ugrinova~ka od Novogradske do Banatske, zatim

pravcem novog Novosadskog puta do Vojnog puta 1;2. Cara Du{ana od Novogradske do Filipa Vi{wi}a; 3. Prvomajska od Novogradske do Pazova~kog puta 4. Pazova~ki put od Prvomajske do Vojnog puta 1;5. Ivi}eva od Vrtlarske do To{inog bunara, 6. To{in bunar;7. Zemunska; 8. Vojvo|anska od Zemunske do Sur~inske;9. Jurija Gagarina od Bulevara Arsenija ârnojevi}a

do Dr Ivana Ribara;10. Tre}i bulevar od Jurija Gagarina do To{inog bunara; 11. Milentija Popovi}a od Arsenija ârnojevi}a do

Tre}eg bulevara; 12. Omladinskih brigada od Arsenija ârnojevi}a do

Jurija Gagarina;13. Bulevar umetnosti od Arsenija ârnojevi}a do pruge

i od Bulevara Mihajla Pupina do Bulevara Nikole Tesle;14. [panskih boraca od Bulevara Arsenija ârnojevi-

}a do Milutina Milankovi}a 15. Milutina Milankovi}a od [panskih boraca do

pruge; 16. Narodnih heroja od Tre}eg bulevara do Pariske ko-

mune;17. Pariske komune od Bulevara Mihajla Pupina do To-

{inog bunara;18. Bulevar Nikole Tesle od Bulevara umetnosti do Ka-

petana Radi~a Petrovi}a;19. Bulevar Mihajla Pupina od Pariske komune do Xo-

na Kenedija;20. Bulevar Zorana \in|i}a od Omladinskih brigada

do Studentske; 21. Studentska od Omladinskih brigada do To{inog bu-

nara;22. Trgova~ka od Vodovodske do pumpe @arkovo 1;23. Poè{ka od Milana Ku~e do Trebevi}ke;24. Bulevar vojvode Mi{i}a od Jovana Risti}a (Koste

Glavini}a) do pravca Vukovarske;25. Savska od Nemawine do Drinske;26. Sarajevska od Drinske do Hajduk Veqkovog venca;27. Hajduk Veqkov venac od Sarajevske do Nemawine;28. Kneza Milo{a od Nemawine do Drinske;29. Ju`ni bulevar od Ustani~ke do Maksima Gorkog; 30. Vojvode Stepe od Tri{e Kaclerovi}a do Beranske;31. Makenzijeva;32. Cara Nikolaja II; 33. Mile{evska; 34. @i~ka; 35. Vojislava Ili}a od @i~ke do Gospodara Vu~i}a;36. Bulevar kraqa Aleksandra od Ruzveltove do Bajdine;37. Ruzveltova od 27. marta do Dimitrija Tucovi}a;38. Cviji}eva od \ure \akovi}a do Dimitrija Tucovi}a;39. Dimitrija Tucovi}a od Cviji}eva do Gradi{tanske;40. Bulevar despota Stefana od Xorxa Va{ingtona do

Vi{wi~ke; 41. Vi{wi~ka.

039

U istom odeqku, posle stava 6, tabela 50. sa napomena-ma mewa se i glasi:

,,Tabela 50: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u poslovno-trgova~kim ulicama

U centralnoj zoni van jezgara U sredwoj

(van zona centara Beograda, Zemuna i Novog Beograda) zoniMaksimalan indeks izgra|enosti parcele (I) 4 (izuzetno 5) 3,5 (izuzetno 4.5)

Maksimalan stepen zauzetosti parcele (Z) 70% 60%

U centralnoj zoni van jezgara U sredwoj

(van zona centara Beograda, Zemuna i Novog Beograda) zoniMaksimalna visina Za regulaciju 32 m 26 mvenca i spratnost ulice P+8+Pk P+6+Pk

24 mZa regulaciju 26 m 18 mulice < 24 m P+6+Pk P+4+Pk

Na~in parkirawa Na parceli od- na svojoj nosno garaè parcelina obodu jezgra

Zelenilo min. 1 drvored min. 1 drvored u profilu u profilu

Izuzetni urbanisti~ki pokazateqi mogu se posti}i iiskoristiti u dva slu~aja: uz argumentaciju u Planu detaq-ne regulacije (1) i u blokovima koji su prete`no realizo-vani kroz prethodne postupke (aktove, odobrewa i urbani-sti~ke projekte) (2).

Poslovno trova~ke ulice ozna~ene su u grafi~kom pri-logu broj 2: ,,Planirano kori{}ewe zemqi{ta 2021 sim-bolom koji vaì za parcele uz obe strane ulice sa namenomkomercijalne zone i gradski centri i kompatibilne na-mene: stambeno tkivo i privredne zone.

Uticaj poslovno trgova~ke ulice i pripadaju}i parame-tri koriste se za izra~unavawe kapaciteta i primewuju sesamo na prvi red parcela uz ulicu. U slu~ajevima kada jeparcela dubqa od 40 m parametri za poslovno trgova~kuulicu primewuju se za podru~je dubine do 40 m od regulaci-je saobra}ajnice, a za preostali deo parcele primewuju separametri za namene prikazane u grafi~kom prilogu broj2: ,,Planirano kori{}ewe zemqi{ta 2021.

U slu~aju direktnog sprovo|ewa Generalnog plana oba-vezan je prikaz uskla|ivawa sa okruèwem kroz urbani-sti~ko re{ewe dela poslovno trgova~ke ulice najmawe upripadaju}em bloku i dokazivawe ispuwewa kriterijumanavedenih u poglavqu Sprovo|ewe Generalnog plana,Podru~ja za koja su potrebni planovi detaqne regulacije.

Maksimalna visina venca i maksimalna spratnostzgrada na konkretnim lokacijama koriguje se u kontekstuambijenta i tipologije okolnog tkiva i Op{tih pravila(poglavqe 11.6.4 Odre|ivawe visine zgrada za nove objektei nadgradwu postoje}ih objekata).

U planiranim zonama i blokovima individualnog sta-novawa neposredno uz poslovno trgova~ke ulice maksimal-na spratnost je P+3+Pk(Ps), stepen zauzetosti je 60% iindeks izgra|enosti je 2.5 (na primer u Zemunu, uliceUgrinova~ka i Cara Du{ana i na Vo`dovcu ulica VojvodeStepe posle Tro{arine).

Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe od-re|uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2i poglavqe 4.5.14) Generalnog plana, i podzakonskim akti-ma i posebnim propisima koje donese Skup{tina grada Be-ograda.

Kada se poslovno trgova~ka ulica poklapa sa granicomcentralne zone primewuju se obostrano pokazateqi kojivaè za poslovne trgova~ke ulice u Centralnoj zoni.

Za ulice koje se nalaze u podno`ju lesnog odseka, urba-nisti~ki pokazateqi se utvr|uju prema posebnoj proceduri(Studija lesnog odseka, plan detaqne regulacije, urbani-sti~ki projekat).

040

Posledwi stav odeqka 4.5.8. Poslovno-trgova~keulice koji se zavr{ava re~ima: gradskim vrednostima,bri{e se.

041

U odeqku 4.5.9. Zone ulaznih pravaca u grad, u stavu 6.bri{u se re~i: ,,nove luke u zoni i.


042

U istom odeqku, posle stava 6. bri{e se tabela 51. i za-mewuje novom sa napomenama i glasi:

,,Tabela 51: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekte u zonama ulaznih pravaca u grad

Maksimalni indeks izgra|enosti (I) 1.5Maksimalni stepen zauzetosti (Z) 50%Maksimalna visina venca i spratnost 16 m, P+3+PkNa~in parkirawa Na svojoj parceli Zelenilo min. 20% i

ozelewen parking

Zone ulaznih pravaca u grad ozna~ene su u grafi~komprilogu broj 19: ,,Prikaz izmena Generalnog plana u pla-niranom kori{}ewu zemqi{ta 2021 linijom u osoviniulice koja vaì obostrano i odnosi se na namenu komer-cijalne zone i gradski centri.

Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe od-re|uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2i poglavqe 4.5.14) Generalnog plana.

043

U odeqku 4.5.10. Posebni poslovni kompleksi, na-slov i kompletan tekst sa tabelama do slede}eg odeqka sebri{e i zamewuje tekstom:

,,4.5.10. Posebni poslovni kompleksiPosebni poslovni kompleksi su komercijalne zone u

planu ozna~ene povr{inom crvene boje. Kao vi{efunkci-onalni kompleksi sa dominantnom komercijalnom name-nom (preko 50 %) nalaze se u svim zonama, od centralne dorubne, i formiraju sve tipove centara u skladu sa svojimpoloàjem u gradskom tkivu.

Za poslovne komplekse planirane u blokovima gde je poGP-u preovla|uju}a namena stanovawe ili javne slu`be,javni objekti i kompleksi, uskla|uju se urbanisti~ki poka-zateqi i pravila za gra|ewe tako da wihov maksimalni in-deks izgra|enosti ne prelazi maksimalni indeks za domi-nantnu namenu bloka uve}an za 30%, a maksimalni stepenzauzetosti ne prelazi maksimalni stepen zauzetosti za do-minantnu namenu bloka uve}an za 10%.

Poslovni kompleksi posebno navedeni u centralnoj,sredwoj i spoqnoj zoni, obavezno se razra|uju planom de-taqne regulacije. Propisani urbanisti~ki pokazateqi zaposebne poslovne komplekse definisani su prema poloà-ju odnosno prema zoni u kojoj se nalaze (centralnoj, sred-woj, spoqnoj ili rubnoj zoni).

Poslovni kompleksi u centralnoj zoni

Namena i veli~ina zgrada odgovara centralnom gustoizgra|enom tkivu sa objektima u funkciji opsluìvawaupravnih dràvnih i regionalnih institucija, trgovine,poslovnih pretsavni{tava, banaka i finansiskih insti-tucija, velikih hotela, me{ovitih zgrada sa stanovawemiznad komercijalnih etaà i velikih garaà na obodu sta-rih gradskih jezgara i garaà za potrebe centralne zone.

Namene poslovnih kompleksa u starim gradskim jezgri-ma su u skladu sa uslovima o~uvawa, unapre|ewa i prezen-tacije kulturno istorijskog nasle|a i tradicionalnih isavremenih urbanih vrednosti i potrebom turisti~ke po-nude sme{taja i ishrane. Veli~ina poslovnih jedinica izgrada primerena je formiranom gradskom tkivu sa obave-znim kontinuitetom poslovnih sadràja u prizemqima ina prvom spratu u pe{a~kim i ulicama sa umirenim saobra-}ajem.

Poseban tretman treba da dobiju poslovni kompleksipored reke, privredni kompleksi u transformaciji u pre-

te`no komercijalne sadràje (napu{teni industrijski,komunalni, vojni i drugi objekti) i poslovni kompleksi uzautoput koji treba da budu razra|eni planovima detaqneregulacije.

Poslovni kompleksi u sredwoj zoni

U sredwoj zoni naj~e{}e u velikim poslovnim koplek-sima, na ukr{tawu ili uz primarne saobra}ajnice, za kojeje potrebno izraditi planove detaqne regulacije, mogu}aje izgradwa objekata u funkciji:

trgovine na malo (hipermarketi, {oping centri i{oping molovi, robne ku}e, pijace, otvoreni tr`nicentri, pijace starih stvari);

izlo`benih prostora (sajmovi); ugostiteqstva (hoteli, pansioni, restorani, agen-

cije...); poslovawa, nau~no-istraìvakog rada (predstavni-

{tva, administracija, poslovni parkovi); kulture i zabave (zabavni parkovi, planetarijumi, ve-

liki akvarijumi, kuglane, bu~ni drugi rekreacioni isportski sadràji).

Poslovni kompleksi koji se nalaze uz poslovne trgo-va~ke ulice sredwe zone zajedno formiraju centre u sred-woj zoni odnosno centre gradskih potcelina.

Poslovni kompleksi u spoqnoj zoni

U spoqnoj zoni, u velikim poslovnim kompleksima, naprimarnim saobra}ajnicama, mogu}a je izgradwa objekata ufunkciji:

trgovine na veliko (veletr`nice, skladi{ta, kvanta-{ke pijace);

turizma i ugostiteqstva (turisti~ki centri, hoteli,moteli, kampovi..);

distibucije (distributivni centri); saobra}aja (prate}i sadràji autoputa: pumpe, parki-

rawe kamiona), i sl.

Poslovni kompleksi u spoqnoj zoni koji se nalaze u sa-mostalnim naseqima na ulaznim pravcima grada ili naprimarnoj saobra}ajnoj mreì su centri samostalnih prigradskih naseqa u spoqnoj zoni.

Tabela 52: Urbanisti~ki pokazateqi za parcele i objekteu poslovnim kompleksima izvan gradskih jezgara i izvan poslovno-trgova~kih ulica

Poslovni kompleksi Poslovni kompleksi Poslovni kompleksiu centralnoj zoni u sredwoj zoni u spoqnoj zoni

i rubnoj zoni Indeks izgra|enosti (I) maks. 3,5 (izuzetno 4,5) 2,0 (izuzetno 3.0) 1,0 (izuzetno 1.5)Stepen zauzetosti (Z) maks. 70% 50% 50%Minimalna povr{ina gra|evinskih parcela 300 500 500Maksimalna visina venca 32 m 18 m 16 mi spratnost P+8+Pk P+4+PkNa~in parkirawa na svojoj parceli na svojoj parceli na svojoj parceliZelenilo min. 10% i ozelewen 15% i ozelewen 20% i ozelewen

parking parking parking

Izuzetni urbanisti~ki pokazateqi mogu se posti}i iiskoristiti u dva slu~aja: uz argumentaciju u Planu detaq-ne regulacije (1) i u blokovima koji su prete`no realizo-vani kroz prethodne postupke (aktove, odobrewa i potvr|e-ne urbanisti~ke projekte) (2).

Visina novih objekata zavisi od {irine saobra}ajniceu skladu sa op{tim pravilima GP-a. Visina venca i sprat-nost su limitirani za slu~aj neposrednog sprovo|ewa.Kroz plan detaqne regulacije mogu se odrediti prostorniakcenti i vi{a spratnost.

Broj i drugi uslovi za parking mesta za poslovawe odre-|uju se prema pravilima za parkirawe (poglavqe 11.2.4.2 i po-glavqe 4.5.14) Generalnog plana, i podzakonskim aktima iposebnim propisima koje donese Skup{tina grada Beograda.


044

U odeqku 4.5.11. Centri u novim naseqima, naslov sebri{e i zamewuje re~ima: ,,Novi centri naseqa. Tekstostaje bez promena.

045

U istom odeqku u Tabeli 53. u naslovu tabele, posle re-~i: ... za parcele i objekte, re~i do kraja naslova se bri-{u i zamewuju re~ima: ,,u novim centrima naseqa.

046

U odeqku 4.5.12. Centri prigradskih naseqa i pojedi-na~ni sadràji u tkivu bri{u se u naslovu re~i i poje-dina~ni sadràji u tkivu i bri{u se posledwa tri pasu-sa ukqu~uju}i i Tabelu 55. Urbanisti~ki pokazateqi zaparcele i objekte koji postoje kao pojedina~ni sadràji u tkivu .

047

U odeqku 4.5.13. Turizam, u ~etvrtom stavu, posle ta~-ke 6. koja se zavr{ava re~ima: ... turisti~kog centra Ava-la, dodaje se nova ta~ka koja glasi:

,,organizacija i izgradwa novog turisti~kog komplek-sa Bawa Ov~a, severno od istoimenog naseqa, sa svim ele-mentima savremenog bawskog turisti~kog mesta.

048

U delu 4.6. Javne slu`be, javni objekti i kompleksi, uodeqku 4.6.3. Koncepcija razvoja, u stavu 8., posle re~i:Postoje}i objekti, dràvne republi~ke i gradske admini-stracije dodaju se re~i: ,,i javnih slu`bi, a re~enica senastavqa re~ima: mogu promeniti namenu, posle kojih sedodaju re~i: ,,uz postupak propisan zakonom. Ostatak tek-sta do kraja stava zadràva se.

049

U odeqku 4.6.3. ,,Koncepcije razvoja, u posledwem sta-vu, u prvoj re~enici posle re~i: ... u okviru grupe javnihslu`bi dodaje se nova re~enica koja glasi: ,,Promena udruge namene mogu se izvr{iti, kroz dono{ewe ili izme-nu planova detaqne regulacije.

050

U odeqku 4.6.5. De~je ustanove , u tabeli 57 Rekapi-tulacija potrebnih kapaciteta u petom redu bri{e setekst Parking mesto na m2 objekta ili zap. I zamewujetekstim jedno parking mesto na. U koloni brojeva poslecifre 100 dodaje se m2

051

U odeqku 4.6.11. Specijalnizovani centri u pododeq-ku 3. Visoko{kolski vaspitno-obrazovni centri u ta~-ki 4. re~i: Blok 67 na Novom Beogradu, bri{u se i zame-wuju re~ima: ,,Blok iza naseqa Dr Ivan Ribar na Novom Beogradu.

052

U odeqku 4.6.13 ,,Verski objekti i wihovi centri kaoposledwi stav dodaje se re~enica koja glasi:

,,Ukoliko u okviru zelenih i poqoprivrednih povr{i-na postoje arheolo{ki i drugi materijalni ostaci kultur-nih dobara, uz saglasnost odgovaraju}ih institucija i uz

druge potrebne saglasnosti, mogu}e je pristupiti izgrad-wi na predmetnoj lokaciji iskqu~ivo u ciqu za{tite ilirekonstrukcije objekata lokaliteta.

053

U delu 4.7. Sport i sportski objekti i kompleksi,odeqak 4.7.2. Ciqevi u stavu 2. Zna~ajni zadaci, posleta~ke 5. i re~i... rekreaciju na vodi, dodaju se jo{ ~etirinove ta~ke koje glase:

,,rekonstrukcija i pro{irewe postoje}ih i izgradwanovih sportskih terena (posebno bazena) u okviru po-stoje}ih ili novih prostora, prilago|enih specifi~-nim potrebama osoba sa invaliditetom,

obezbe|ewe ravnomerno raspore|ene mreè javnihsportskih prostora i terena lako i pod jednakimuslovima dostupnih svim gra|anima bez obzira napol, starosnu i socijalnu strukturu,

aktivirawem i ure|ewem prirodnih resursa ({ume,obale reka, jezera i potoka) u ciqu omasovqavawazdravstveno-rekreativnog i turisti~kog sporta,

podr{ka razvoju turizma kao perspektivne privrednegrane kombinacijom sadràja u velikim komercijal-nim i sportsko-rekreativnim kompleksima.

054

U istom delu u odeqku 4.7.6. Takmi~arski sportskiobjekti u stavu Predvi|eni novi specijalizovani objek-ti i kompleksi su: od ta~ke Veledrom postoje}a ta~kaKartodrom mewa se i glasi:

Kartodrom Jedna od lokacija je u okviru specijalizo-vanih centara kod Aerodroma Beograd. Lokaciju drugogcentra mogu}e je realizovati u okviru povr{ina planira-nih za sport i rekreaciju.

055

U istom stavu, postoje}a ta~ka Centar za kowi~kisport i trke se mewa i glasi:

,,Centar za kowi~ki sport i trke Zadràva se posto-je}i hipodrom kod Careve }uprije. Lokaciju drugog centraza kowi~ki sport i trke mogu}e je realizovati u okviru po-vr{ina planiranih za sport i rekreaciju u okviru novo-planiranog sportskorekreativnog kompleksa Vidikovac Savska terasa u okviru koga je mogu}e realizovati i drugesportsko-rekreativne sadràje.

U ustom stavu, dodaje se na kraju teksta jo{ jedna ta~kekoja glasi:

,,Nacionalni centar za odbojku Specijalizovani cen-tar za razvoj vrhunskog sporta i takmi~ewa sadrì: multi-funkcionalnu sportsku dvoranu za rad na ve}em broju tere-na sa prostorom za oko 1000 gledalaca, zatim teretanu, me-dicinski centar, sme{tajni prostor i restoran za sport-sku ishranu kao i druge prate}e sadràje u funkciji spor-ta. U okviru ovog centra planiran je i centar za treningei takmi~awa u odbojci na pesku. Objekat sadrì jedan glav-ni takmi~arski teren sa 46 pomo}nih terena, fiksnog de-la gledali{ta kapaciteta 2.000 sedi{ta i monta`nih tri-bina u skladu sa zahtevima svetske i evropske federacijei sve potrebne prate}e prostorije u funkciji sporta.

056

U odeqku 4.7.7. Tabela 71: Rekapitulacija povr{inaplaniranih sportsko-rekreativnih centri u celini sebri{e i zamewuje novom tabelom sa istim brojem, nazivomi sadràjem koja glasi:


Tabela 71: Rekapitulacija povr{ina planiranih sportsko-rekreativnih centara

Red Naziv lokacije SRC Namena Povr{. Napomenabr. ha1 Kamendin lesni odsek polivalentni sadràj 25,1 naseqski SRC2 Belarica lesni odsek polivalentni sadràj 2.9 naseqski SRC3 Blok 44 polivalentni sadràj 7 naseqski SRC4 Zapadno od Ulice

dr Ivana Ribara polivalentni sadràj 18,5 gradski SRC5 Dunav sportovi na vodi,

marina 2,65 gradski SRC6 Pregrevica polivalentni sadràj 3,8 naseqski SRC7 @eleznik polivalentni sadràj 33 gradski SRC8 Srema~ki rt polivalentni sadràj 28 gradskiT SRC9 Cerak polivalentni sadràj 6,3 naseqski SRC10 Vidikovac Savska terasa polivalentni sadràj 19 gradski SRC11 Miqakovac polivalentni sadràj 15 naseqski SRC12 Srem~ica polivalentni sadràj 8 naseqski SRC13 Kumodra` -Torlak polivalentni sadràj 7,714 Resnik -akumulacija polivalentni sadràj 1015 Ada Huja motonauti~ki centar,

marina i sl. 10 specijaliz. SC16 Mili}evo brdo polivalentni sadràj 46,4 gradski SRC17 Rakovica polivalentni sadràj 3,5 saseqski SRC18 Ostru`nica polivalentni sadràj 4 saseqski SRC19 Umka polivalentni sadràj 5 saseqski SRC20 Ru{aw - Resnik golf teren,

polivalentni sadràj 170 specijaliz. SC21 Pe}ani - Umka golf teren 116 specijaliz.SC22 Kote` - Bor~a golf teren 103 specijaliz.SC23 Kote` polivalentni sadràj 12 naseqski SRC24 Streli{te Srema~ki rt sportsko streli{te 28 specijaliz. SC25 Radmilovac polivalentni sadràj 1,4 turist.-rekr.

cen.26 Ov~a bawa polivalentni sadràj 27 bawa i rekrea-

tivni centar27 Ov~a polivalentni sadràj 16 gradski SRC28 Bor~a polivalentni sadràj 20 naseqski SRC29 Veliko blato rekreacija 346 ekolo{ko-re-

kreativ. centar30 Ostrvo âpqa rekreacija, eko-turizam 582 ekolo{ko tu-

rist. i rekrea-tiv. centar

31 Ul. Marije Bursa} polivalentni sadràj 3,432 Be~menski kqu~ polivalentni sadràji 315 gradski SRC

057U delu 4.8. Sistem zelenih povr{ina, u odeqku 4.8.5.

Re~na ostrva ili ade u prvom stavu u alineji 4, Ada Huja is-pred re~i:,,pod autohtonom vegetcijom dodaje se re~: ,,ranije

U istom odeqku, u stavu 3. u ta~ki 4. Novo ostrvo âpqa,posle re~i: od 60:40 % dodaju se nove re~enice koje glase:

,,Ovo novo ostrvo proèto ure|enom mreòm re~nih ka-nala i jezera, sa za{ti}enim bazenima re~no-mo~varnogsistema nastalih izgradwom nasipa (kubici), osta}e naprirodnom nivou sa predvi|enim plavqewem, osim ograni-~enih turisti~kih punktova na kotama bez plavqewa i pla-toa za otvorene sportske terene koji su na polunivoima sapovremenim plavqewem. Saobra}ajne veze su velikim de-lom na konstrukcijama koje omogu}avaju protok velike vo-de izme|u isturenih punktova i zale|a. Plovni kanali ve-like {irine za velike objekte se ne predvi|aju.

058U odeqku 4.8.12. Grobqa Tabela 72. Osnovni elemen-

ti za dimenzionisawe povr{ina za sahrawivawe bri{ese i zamewuje tabelom koja glasi:

Tabela 72: Osnovni elementi za dimenzionisawe povr{ina za sahrawivawe*

Vrste grobnih mesta Bruto povr{ina

(m2)Grobnice dvojne oko 12Grobovi u nizu oko 5Grobovi za urne rozarijumi oko 1,20

kolumbarijumi oko 0,40

* Radi lak{eg procewivawa potrebnih kapaciteta za sahrawivawe u gravi-tacionoj zoni, u tabeli 72 prikazane su prose~ne bruto dimenzije pojedi-nih vrsta grobnih mesta. Kroz izradu odgovaraju}eg plana detaqnije raz-rade preciznije }e se definisati dimenzije grobnih mesta. Imaju}i u vi-du da se u praksi realizuje pet vrsta grobnica (od grobnica reda - kapa-citeta 12 mesta za sahrawivawe, BRGP oko 16 m2 do grobnica reda - ka-paciteta 2 mesta za sahrawivawe, BRGP oko 5,5 m2) u tabeli 72 je data pro-se~na vrednost BRGP za dvojne grobnice.

059

U odeqku 4.8.13. Posebni zeleni kompleksi stavovi 3,4 i 5 se bri{u i zamewuju slede}im stavovima i tekstom dokraja odeqka:

,,Generalnim planom su predvi|ene tri lokacije za no-ve botani~ke ba{te: tematski park u Sur~inskom poqu, Ka-menolom Straèvica (kao rekultivacija) i Top~ider. Ve-}ina rasadnika se zadràva sa mogu}no{}u podizawa no-vih na lokacijama koje su namewene zelenim povr{inama.Izlo`be cve}a (lokalne i me|unarodne) je mogu}e organi-zovati na nekoj od lokacija novih parkova ili u sklopu po-stoje}ih (npr. park na U{}u ili park Kej izme|u dva mostana Savi).

Kao nove lokacije za novi zoolo{ki vrt predlaù sedve lokacije: Veliko blato i Jelezovac.

U botani~kim ba{tama, zoolo{kim vrtovima i arbore-tumima su dozvoqeni slede}i radovi:

ure|ewe saglasno predvi|enoj nameni i opremaweobjektima iskqu~ivo u funkciji odràvawa, istra-ìvawa i edukacije,

rekonstrukcija i obnova postoje}ih staza i objekata, sanitarna se~a stabala, rekonstrukcija i podizawe novih vrtno-arhitekton-

skih elemenata i opreme i ogra|ivawe.

U rasadnicima je dozvoqeno podizawe objekata koji suu funkciji rasadni~ke proizvodwe. Posebne zelene kom-plekse treba opremiti standardnom infrastrukturom isistemom za navodwavawe.

Za podizawe novih specijalnih zelenih kompleksa vaèslede}i uslovi:

Botani~ke ba{te: obezbediti dobru spoqnu pristupa~nost botani~koj

ba{ti; {irine staza prilagoditi mehnizovanoj nezi sad-

nica; mogu}e su slede}e namene: izlo`beni deo, parcele za

eksperimente, rasadnik, oranèrija i ekonomski deo; ba{tu planirati tako da je mogu}a etapna realizaci-

ja i pro{irewe prema postoje}im objektima;

U kompleksu Botani~ke ba{te Jevremovac dozvoqenoje ure|ewe saglasno predvi|enoj nameni kao i opremawe iizgradwa objekata iskqu~ivo u funkciji odràvawa, is-traìvawa i edukacije, a u skladu sa kategorijom wihoveza{tite.

Botani~ka ba{ta Jevremovac: obezbediti dobru spoqnu pristupa~nost Botani~koj

ba{ti; {irine staza prilagoditi mehanizovanoj nezi sad-

nica; u kompleksu je mogu}e urediti i izgraditi objekte za

slede}e namene: izlo`beni deo, parcele za eksperi-mente, rasadnik, oranèrija i ekonomski deo i obje-kat za izvo|ewe nastave Biolo{kog fakulteta.

060

U odeqku 4.8.15. Tretman komunalnog ~vrstog otpadasa posebnim obavezama rekultivacije u stavu 11 posle re-~i upravqawe KÔ neophodno je bri{e se deo teksta ko-ji glasi do 2006. godine.


061

U delu 5.5. Za{tita vizura, u stavu 2, posle ta~ke 2Zemun Gardo{ i re~i: ... u pozadini. Dodaju se tri no-ve ta~ke koje glase:

,,3. Terazijska terasa: Pogled ka Novom Beogradu i kamostovima uz reku Savu, na Adu Ciganliju i daqe.

4. Vra~arski plato: Uski pogled u pravcu vrha Avale iAvalske kupe od ju`nog krila crkve preko Vo`dovca.

5. Beogradski mostovi: Pogled sa beogradskih mostovana U{}e, na Beogradski greben od Kalemegdana do Beo-gra|anke, sa Savske i Dunavske strane.

Ostatak stava ostaje bez izmena, osim rednih brojevakoji se mewaju u skladu sa pove}awem broja ta~aka.

062

U delu 5.8. Ograni~ewa urbanog razvoja u odnosu na vo-dozahvatna podru~ja i wihove za{titne zone:

U stavu 3. posle re~i: Zakon o vodama bri{e se zagra-da sa navedenim brojem Slu`benog lista, i re~i: u ~lanu9 stava koji sledi.

U stavu 6. bri{e se Pravilnik o na~inu odre|ivawa iodràvawa zona i pojaseva sanitarne za{tite objekataza snabdevawe vodom za pi}e (Slu`beni glasnik RS, broj33/78) i zamewuje se sa Pravilnik o na~inu odre|ivawa iodràvawu zona sanitarne za{tite izvori{ta vodosnabde-vawa.

U stavu 6. posle re~i: Zakon o vodama bri{e se zagra-da sa navedenim brojem Slu`benog glasnika, i re~i: u~lanovima 1, 2, 5 i 6.

U stavu 11. posle re~i: Re{ewem o odre|ivawu ... gra-da Beograda, bri{e se zagrada sa navedenim brojem Slu-`benog lista.

U stavu 12. posle re~i: Re{ewem o na~inu .... beograd-skog vodovoda, bri{e se zagrada sa navedenim brojemSlu`benog lista.

063

U stavu 18. posle re~i: Re{ewe o ...Beogradskog vodo-voda, bri{e se zagrada sa navedenim brojem Slu`benoglista.

Posle stava 19. koji se zavr{ava re~ima: ... zonom nad-zora, dodaje se novi stav koji glasi:

S obzirom na to da se u periodu va`nosti ovog General-nog plana moè o~ekivati i promena naziva i sadràja na-vedenih propisa, oni su navedeni bez poziva na broj slu-`benog glasnika u kome su objavqeni i koristi}e se u Ge-neralnom planu a shodno vaè}im odredbama propisa kojiih budu zamenili.

064

U istom delu, u tabeli 75: Izgra|eni objekti u uòj zo-ni sanitarne za{tite izvori{ta dodaju se re~i: ,,ili uneposrednom kontaktu sa zonom.

065

U poglavqu 6. Saobra}aj i infrastruktura u delu 6.1.Saobra}ajni sistem, odeqak 6.1.3. Putna i uli~na mre-à, posle stava 2. koji se zavr{ava re~ima: ...distribuci-ju izvorno-ciqnog saobra}aja, dodaju se novi stavovi kojiglase:

,,Ova saobra}ajnica je ujedno i integralni deo autoput-ske mreè na Evropskom koridoru H.

Prema usvojenom Prostornom planu infrastrukturnogkoridora Beograd Ju`ni Jadran (Slu`beni glasnik RS,broj 37/06), on se sa obilaznim autoputem povezuje u petqiOstru`nica, na desnoj obali Save. Wegov prikqu~ak na

obilaznicu na levoj obali Save (re{ewe po GP iz 2003) ni-je prihva}en s obzirom da nije u skladu sa vaè}om plan-skom i tehni~kom dokumentacijom, zapravo nije u skladu saProstornim planom infrastrukturnog koridora autoputaBeograd Ju`ni Jadran.

Me|utim, zbog vrlo sloènih terenskih uslovqenostivo|ewa trase, kao i urbo-morfolo{kih i ekolo{kih pro-blema na trasi autoputa Ju`ni Jadran desnom obalom Save,potrebno je u narednim fazama, kroz izradu tehni~ke iplanske dokumentacije, utvrditi trasu ovog autoputa na le-voj obali Save i kroz istovremeno vrednovawe obe varijan-te po istim kriterijumima izabrati boqe re{ewe. Vezaautoputa Ju`ni Jadran po levoj obali Save sa obilaznimautoputem i gradskom uli~nom mreòm mogla bi bitiostvarena na mestu gde nova Vojvo|anske ulice prelaziobilazni autoput. Ukoliko rezultat vrednovawa pokaè daje trasa autoputa Ju`ni Jadran povoqnija levom obalomSave potrebno je pristupiti Izmeni i dopuni Prostornogplana infrastrukturnog koridora autoputa Beograd Ju-`ni Jadran (Slu`beni glasnik RS, broj 37/06).

Zna~ajno pove}awe broja teretnih vozila, koja prolazekroz naseqa Sur~in i Dobanovci, prouzrokuje ekolo{keprobleme, a zbog nemogu}nosti povezivawa sa obilazni-com, i vrlo neracionalne duìne putovawa ka gradu iuvodnim putnim pravcima. Stoga se u podru~ju naseqa Sur-~in predlaè povezivawe regionalnog puta R-267 sa obi-laznim autoputem formirawem prikqu~ka, po sistemu jed-nosmernih uliva izliva. Na~in povezivawa i odnos pre-ma okolnim namenama potrebno je utvrditi kroz odgovara-ju}u tehni~ku i plansku dokumentaciju i uz saglasnost Jav-nog preduze}a Putevi Srbije.

066

U poglavqu 6.1.3 Putna i uli~na mreà mewa se Tabe-la 74 i glasi:

,,Tabela 74: Primarna putna i uli~na mreà na podru~juGeneralnog plana

Rang Duìna Planirano Planirano Ukupno za

saobra}ajnica (km) za izgradwu za rekonst- izgradwu/(km) rukciju (km) rekonst-

rukciju (km)Gradski autoput 42.0 - - -Obilazni autoput 48.0 22.4 - 22.4Autoput Ju`ni Jadran 12.0 12.0 - 12.0Magistrale 278.0 108.5 93.8 202.3Ulice reda 209.5 42.9 72.7 115.6Ulice reda 329.6 83.8 19.4 103.2Koridori 20.6 20.6 - 20.6UKUPNO: 940.0 290.2 185.9 476.1

067

U istom poglavqu u drugom pasusu posle prve re~enicekoja se zavr{ava re~ju ...za Rumuniju. dodaju se nove re~e-nice koje glase:

Na osnovu detaqnih sagledavawa trasa autoputa i è-lezni~ke pruge, na pravcu Bubaw potok Vin~a, kroz izra-du Prethodne studije opravdanosti i Generalnog projektaautoputa E-70 predloèna je varijanta koridora koja odstu-pa od re{ewa osnovnog plana. Kona~ni situacioni polo-àj koridora bi}e utvr|en izradom planova detaqne regu-lacije.

068

U istom poglavqu i pasusu u posledwoj re~enici bri{ese re~ Ova i zamewuje re~ima Obilazni autoput je, aposle re~i saobra}ajnica dodaje se re~ koja.


069

U odeqku 6.1.3. Putna i uli~na mreà, u stavu 5. kojipo~iwe re~ima Na ju`nom podru~ju grada... dodaje se no-vi stav koji glasi:

,,Ranijim planovima predvi|eno je da trasa nove ulicePatrijarha Dimitrija ide po trasi biv{e poàreva~kepruge na delu od èlezni~ke stanice Top~ider do Borskeulice. Novim re{ewem Rakovi~ki put se zadràva na po-stoje}oj trasi kome se uz tramvajsku prugu dodaje jo{ jednakolovozna traka za drugi smer ~itavom duìnom od Top~i-derskog parka do Kru`nog puta. Profili i druge karakte-ristike nove magistralne saobra}ajnice Patrijarha Dimi-trija u zoni za{ti}ene celine Top~ider Ko{utwak, uzoni manastira Rakovica prilago|avaju se ciqevima za-{tite ovih celina, kroz izradu odgovaraju}ih planova de-taqne regulacije.

070

U odeqku 6.1.3. Putna i uli~na mreà, posle stava 5.dodaje se novi stav koji glasi:

,,Nova trasa avalskog puta predloèna u Generalnomplanu Beograda 2021. ne moè biti realizovana zbog veomasloènih ste~enih uslovqenosti, {to iziskuje ru{ewe ve-likog broja stambenih objekata koji su u proteklih 20 go-dina izgra|eni u koridoru planirane trase. Novi koridorza pravac Avalskog puta, koji je u rangu magistrale, pred-laè se ne{to isto~nije u odnosu na prethodni i to od po-stoje}eg kru`nog puta do izgra|ene Kumodra{ke ulice pre-ko koje se vezuje sa primarnom uli~nom mreòm grada. Spa-jawe sa Kumodr{kom ulicom ovaj pravac sve do petqe [u-mice prerasta sa ulice prvog reda u magistralnu saobra-}ajnicu. U Izmeni Generalnog plana u grafi~kom delueleborata prikazuje se koridor ovog poteza. Ta~an situaci-oni i nivelacioni poloàj trase }e se utvrditi kroz izra-du tehni~ke i planske dokumentacija.

Realizacijom ovog magistralnog pravaca postoje}iavalski put, na delu od Crnotravske ulice do kru`nog pu-ta, gubi magistralni rang i postaje saobra}ajnica u ranguulice (prvog) reda.

071

U odeqku 6.1.3. Putna i uli~na mreà, u stavu 8. po-sle dela re~enice ...saobra}ajnica prvog reda tekst dokraja re~enice zamewuje se sa: od Bulevara kneza Aleksan-dra Kara|or|evi}a trasom Gu~evske ulice preko autoputanovom vezom do Bulevara oslobo|ewa. Ostali deo tekstaovog stava se bri{e.

072

U odeqku 6.1.3. Putna i uli~na mreà, posle stava 10.posle re~i: ... putem (saobra}ajnicom T6), re~i do krajastava bri{u se i zamewuju re~ima:

,,Detaqne analize alternativnih trasa (Prvomajske iUgrinova~ke ulice) koje povezuju Bulevar Mihajla Pupinasa saobra}ajnicom T-6 pokazuju da je najprihvatqivije onore{ewe koje ovu vezu ostvaruje preko Ugrinova~ke ulice urangu magistralnog poteza.

Prvomajska ulica se sa ulicom To{in bunar povezujepreko ulice Prilaz (Jakuba Kuburovi}a) u rangu ulica pr-vog reda ~ime se tunelska veza, koja povezuje Bulevar Mi-hajla Pupina sa Prvomajskom ulicom, predvi|ena osnovnimGeneralnim planom Beograda 2021. izostavqa.

073

U odeqku 6.1.3. Putna i uli~na mreà, u stavu 15. ko-ji po~iwe re~ima: U zoni Sur~ina... a zavr{ava se re~i-ma drugog reda... dodaju se re~enice:

,,Na ovom podru~ju planiraju se i potezi kao {to su:produètak ulice Jurija Gagarina i weno povezivawe sasaobra}ajnim pravcem ~ija trasa ide kroz podru~je aero-droma, produètak Vojvo|anske ulice prema obilaznomautoputu kao i sistem servisnih saobra}ajnica du` auto-putske obilaznice sve do postoje}e petqe za vezu sa aero-dromom Nikola Tesla. Ove saobra}ajnice uspostavqaju ve-zu izme|u delova op{tine Sur~in i povezuju novoplanira-ne zone u gradski sistem.

U istom odeqku, posle stava 18. dodaju se re~enice:,,Obezbediti da se postoje}i ~vor kod aerodroma, uz re-

konstrukciju i dodavawe severnog kraka, zadrì u funkci-ji do realizacije novog.

074

U odeqku 6.1.6. Pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj,posle stava 3. dodaje se re~enica:

,,Pri izradi tehni~ke i planske dokumentacije za bici-klisti~ke staze, kod utvr|ivawa tehni~ko-konstruktivnihelemenata, imati u vidu i mogu}nost kori{}ewa staze zarolere.

075

U odeqku 6.1.8 @elezni~ki saobra}aj u stavu 3. ta~ka5. posle re~i: Batajnica, re~i Ada Huja se bri{u i za-mewuju re~ju: ,,Ov~a, a posle re~i: kompleksa ranìrnestanice re~i do kraja zagrade se bri{u.

076

U odeqku 6.1.8 @elezni~ki saobra}aj u stavu 3. ta~ka6. posle re~i: prigradske èleznice stavqa se ta~ka,a ta~ka 6 nastavqa novom re~enicom koja glasi:

,,Postoje}a pruga od Pan~eva~kog mosta do Luke Beo-grad i potrebna èlezni~ka postrojewa uz luku se zadrà-vaju i unapre|uju u skladu sa razvojem ovog robnotransport-nog centra i luke na levoj obali Dunava. Krak pruge odPan~eva~kog mosta kroz Ada Huju gubi teretne funkcije irazvija se kao deo gradsko-prigradske èleznice.

077

6.1.8. @elezni~ki saobra}aj u stavu 3. u ta~ki 9. poslere~i: ... iz stanice Sur~in, dodaju se re~i: ,,i stanice Ba-tajnica.

078

U odeqku 6.1.10. Vazdu{ni saobra}aj, posle stava 2.koji se zavr{ava re~ima... dokumentacije, dodaje se novistav koji glasi:

,,Zadràti postoje}u lokaciju predajnog centra radioveza aerodromske kontrole leta sa primarnom i sekundar-nom za{titnom zonom radio i predajnog centra u skladu sauslovima Agencije za kontrolu leta Srbije i Crne Gorekoji su sastavni deo dokumentacionog dela plana.

079

U odeqku 6.1.11. Robno-transportni centri i logisti-ka, posle drugog pasusa bri{u se 4 alineje i zamewuju novim:

robno-transportnih centara (Dobanovci i Vr~in), robnih terminala na podru~ju postoje}e luke Beo-

grad, koji je u funkciji wene transformacije, na no-voj lokacije luke na levoj obali Dunava i u privred-noj zoni Gorwi Zemun,

robno-distributivnog centra na lokaciji postoje}e lu-ke, uz maksimalnu redukciju i osavremewavawe logisti~-kih sistema, do realizacije luke na levoj obali Dunava,

distributivnih centara (zone Autoput i Batajnica).


080

U delu 6.2. Integralno upravqawe vodama u pododeqku6.2.1.3. Izvori{ta, u ta~ki a) Podzemne vode, posle ta-bele 77., u stavu 2. posle re~i: potencijalna izvori{ta nalevoj obali Dunava, dodaju se re~i: ,,i desnoj obali Tami{a(Jabu~ki Rit), a ostatak stava se zadràva bez izmena.

081

U delu 6.2. Integralno upravqawe vodama, u pododeq-ku 6.2.2.2. Koncepcija razvoja, u ta~ki: Batajni~ki si-stem, u prvom stavu, na kraju prve re~enice, posle re~i:Sur~in, dodaju se re~i: ,,kao i nove delove privredne zo-ne Autoput i nove privredne parkove na teritoriji op-{tina Sur~in i Zemun.

082

U odeqku 6.2.2. Kanalisawe atmosferskih i upotre-bqenih voda, u stavu 2. Posle re~i mnoga neplanski iz-gra|ena naseqa dodaje se tekst koji glasi: ( Grmovac, Bu-sije, Pretok, Mali Zbeg, Suvi Sebe{, Jelezovac) za kojanije generalno re{en na~in prihvatawa otpadnih voda iza wih }e se dati koncept kanalizacionog re{ewa za kojetreba pribaviti saglasnost JKP BVK

U istom odeqku, u stavu 5, Kanalisawe atmisferskihvoda posle re~i: (Mokrolu{ki, Kumodra{ki, dodaje sere~ Mirijevski

083

U pododeqku 6.2.2.2. Koncepcija razvoja u stavu 4.Centralni kanalizacioni sistem posle re~i: uz noviput Beograd Obrenovac. Dodaju se re~i koje glase: Ki-{ne vode koje, preko ki{ne kanalizacije, gravitiraju kaizvori{tu na desnoj obali Save, neophodno je predvidetisa pre~i{}avawem zbog za{tite izvori{ta Maki{, vo-dozahvata Maki{ i samog Maki{kog poqa.

U istom pododeqku, u stavu 5. Centralni kanalizaci-oni sistem posle re~i : tunela Hitna pomo} \ure \a-kovi}a dodaju se re~i koje glase: na osnovu Idejnog pro-jekta, ~ija je izrada u zavr{noj fazi.

U istom odeqku, u stavu 7 Batajni~ki sistem posle re-~i na desnoj obali Dunava dodaje se tekst koji glasi:,,Zna~ajne izmene namena povr{ina u ovom delu Batajni~-kog sistema i nacrt Prostornog plana op{tine Sur~in,proizve{}e koncepciske dopune i promene u sistemu kana-lisawa u odnosu na usvojeni Generalni plan Beograda do2021. godine. Ovo iziskuje pove}awe kapaciteta postoje}ihcrpnih stanica, izgradwu novih crpnih stanica kao i iz-gradwu novih odvodnika ki{nih i upotrebqenih voda i re-tenzija. Za sremska naseqa koja su van granica GP, kao i zaplanirane privredne parkove u zoni autoputske obilazni-ce, neophodno je dati koncept re{ewa odvo|ewa upotre-bqenih i atmosferskih voda kroz odgovaraju}i Generalniprojekat, ~ija }e verifikovana re{ewa biti sadràna uokviru Generalnog re{ewa Beogradske kanalizacije.

U istom odeqku stavu 8 Ostru`ni~ki sistem poslere~i i druge vodotoke. Dodaju se re~i koje glase: ,,Ki{nevode koje gravitiraju ka izvori{tu na desnoj obali Save ,neophodno je predvideti sa pre~i{}avawem zbog za{titeizvori{ta Maki{, vodozahvata Maki{.

084

U delu 6.3. Energetika u odeqku 6.3.1. Elektroener-getika u pododeqku 6.3.1.2. Koncepcija razvoja u stavu 4.prva re~enica se mewa i glasi:

,,Planiranu TS 400/110 kV Beograd 20 locirati nanovoj pomerenoj lokaciji severno uz spoqwu magistralnutangentu sa pripadaju}im dalekovodima 110 i 400 kV, pri-

stupnom saobra}ajnicom i razvodnim postrojewem 110 kV ukompleksu TS 110/35 kV Beograd 1.

085

U pododeqku 6.3.1.2. Koncepcija razvoja posle petogstava dodaje se novi stav koji glasi: Za postoje}e TS400/220, 220/110/35 i 110/35 kV planira se mogu}nost rekon-strukcije, adaptacije i sanacije u okviru postoje}eg kom-pleksa.

086

U pododeqku 6.3.1.2. ,,Koncepcija razvoja elektroener-getskog sistema u pododeqku sa podnaslovom Sremskopodru~je kao 4. stav dodaje se:

,,Tako|e, planirati izgradwu TS 110/10 kV sa vodom 110kV u okviru naseqa Altina 2 ili u bliòj okolini i TS110/10 kV za potrebe privredne zone Autoput sa elektro-energetskim vodovima 110 kV.

U pododeqku sa podnaslovom Banatsko podru~je kao2.stav dodaje se:

,,Planirati pove}awe snage TS 110/35 kV Beograd 7na 2h40 MVA sa odgovaraju}om rekonstrukcijom i pove}a-wa TS 35/10 kV Krwa~a.

U pododeqku sa podnaslovom [umadijsko podru~jekao 3.stav dodaje se:

,,Predvideti pove}awe snage TS 110/10 kV Beograd 1 iTS 110/10 kV Beograd 40 na 2h40 MA . Planirati noveTS 110/10 kV Ada Huja i Podstanica sa vodovima 110 kV.

Planirati nove vodove 110 kV: od planirane TS 110/10kV M. M. Lug do postoje}eg nadzemnog voda 110 kV, od po-stoje}e TS 110/10 kV Beograd 1 do Beograd 7 i nove vo-dove 110 kV planirati od TS 220/110 kV Beograd 17 doplaniranih TS 110/10 kV Autokomanda i Savski amfi-teatar kao i TS 110/35 kV Toplana. Planirati nove TS110/10 kV Jajinci, TS 110/10 kV Vi{wi~ko poqe saelektroenergetskim vodovima 110 kV.

087

U odeqku 6.3.2. Sistem snabdevawa toplotnom energi-jom dodaju se novi stavovi:

,,O~ekuje se zna~ajno pove}awe toplotnog konzuma na ~e-tiri najve}a grejna sistema: toplana Novi Beograd, Du-nav, Vo`dovac i Kowarnik. Ovo pove}awe je pre sve-ga uzrokovano ga{ewem malih kotlarnica, wihovim pre-tvarawem u toplotne podstanice i prikqu~ewem na daqin-ski sistem grejawa, ~ime je ekolo{ki i tehno-ekonomskizna~aj ovih prikqu~ewa izuzetan.

Ve} od 2009. godine o~ekuje se slede}a slika na ovimgrejnim podru~jima:

GREJNO PODRU^JE 2006/2007. 2010. 2021.

MJ/s MJ/s MJ/sNovi Beograd 1.105 1.280 1.420Dunav 470 500 750Kowarnik 340 380 420Vo`dovac 192 275 371Odnos instalisane snage potro{a~a i izvora na ovimpodru~jima iznosi:GREJNO PODRU^JE 2006/2007. 2010. 2021.Kotlovska snaga KJ/s QK/Q QK/Q QK/QNovi Beograd (640 MJ/s) 0,57 0,5 0,45Dunav (330 MJ/s) 0,7 0,66 0,6Kowarnik (220 MJ/s) 0,64 0,57 0,52Vo`dovac (110 MJ/s) 0,57 0,4 0,29


Ovaj pregled ukazuje da je neophodno pove}ati kotlovskusnagu na TO Novi Beograd, TO Vo`dovac i TO Ko-warnik. Prihvatqiv odnos QK/Q je 0,75.

U kratkoro~ne ciqeve razvoja sistema daqinskog greja-wa treba uvrstiti:

A) Termi~ko pro{irewe i poboq{awe rada toplotnihizvora

Proizvodwu toplote u izvorima (toplanama) treba u na-redne 3 godine dovesti na efikasan i pouzdan nivo. Presvega ugradwom kotlova sa ekonomajzerima u toplanama:

TO Novi Beograd,TO Vo`dovac , TO Kowarnik iTO Dunav.

Tako|e, predvi|a se modernizacija toplana TO Dunav,TO Cerak, TO Banovo brdo, TO Miqakovac, TOBor~a, TO Mladenovac, TO Batajnica ,TO Srem~i-ca i TO Barajevo izgradwom ekonomajzera, frekventnihmodulatora i dr. opreme.

B) Izgradwa predpumpnih stanica u delovima mre`abez dovoqno pritisk

sl list 63-2009 izmene i dopune gp

Documents