slajdovi ljudmila

7/16/2019 Slajdovi Ljudmila

http://slidepdf.com/reader/full/slajdovi-ljudmila 1/238

ЛИТЕРАТУРА

1. Ranko Bugarski ―Uvod u opštu lingvistiku‖. Čigoja štampa/XXvek (Sabrana dela, 6), Beograd 1996.

2. Milka Ivić ―Pravci u lingvistici‖ I-II (IX izd.) XX vek,Slovograf, Beograd 1995.

3. Ferdinad de Sosir ―Opšta lingvistika‖ (II izd.). Nolit, Beograd1977.

4. Milorad Radovanović ―Sociolingvistika‖ (III izd.), ZoranStojanović, Novi Sad 2003.



JЕЗИК КАО ЗНАКОВНИ СИСТЕМ

Знак је материјална, перцептивнапојава која у процесу спознаје и

комуникације замењује другуперцептивну појаву или предмет радистицања, чувања, обраде или

преношења информације.



Обележја знака

Материјалност Обележавање објекта ван себе

Одсуство физичке спреге саобележаваним

Информативност

Системност (значења узвичника суразличита у зависности од система)



Проучавање природе знака

• Чарлз Сандерс Пирс

(1839-1914)

Амерички филозоф, логичар и математичар

Зачетник семиотике

“Шта је знак?” (189)

“Логичке основе теорије знакова”

Одредио је природу знака кроз тријаду:

знак-објекат-интерпретатор

Поделио је знакове на природне и вештачке



Типологија знакова

Индекси (лат. index): дим, облак,температура...

Иконе (гр. еikon) – копије: отисци,трагови... Сигнали (лат. signum) – захтевају реакцију:

сирена, звиждук, звонце... Симболи (гр. symbolon) – преносе

апстрактни садржај: застава, грб, језичкизнак



Типологија знакова

1) Qualisign (знак -квалитет): перцепција боје 2) Thingsign: било који објекат

3) Legisign: који асоцира на закон или конвенцију

Знак посматран према односу ка интерпретатору може да

буде: 1) Rheme — предикација о неодређеном објекту "х је жуто"

2) Dicisign — пропозиција, у којој субјекат указује напредмет или догађај, а предикат на квалитет : "ружа је

жута";

3) Argument — ланац од три или више dicisign конструисанпрема законима закључивања: било који силогизам



Проучавање природе знака

Чарлз Морис (1901-1979)

―Основе теорије знакова‖ (1938) ―Знаци, језик и понашање‖ (1946)

Односи: знак -денотат – семантика

знак -знак – синтакса

знак -човек - прагматика



Ferdinand de Sosir (1857-1913)

struktura jezičkog znaka

označitelj – označeno

vrednost – veza kojоmsu unutar znakapovezani označitelj ioznačeno

jezički znak je: - arbitraran

- linearan

- materijalan



Обележја језичког знака

Арбитрарност: знак је ствар договора

Семантичност: обележава класу предмета,

категорију Двоструки садржај: спрега између

означитеља и означеног Аутономија: преноси информацију кроз

простор и време

Креативност: отвореност система,различите реакције на исту ситуацију



sinhronija dijahronija stanje jezika u

odreĎenoj razvojnojfazi

izučavanje jezičkogstanja

horizontalna osakoordinatnogsistema

istorijski razvoj jezika

istraživanje jezika saaspekta istorijskograzvoja

vertikalna osakoordinatnogsistema



Specifičnost jezičkog znaka –

asimetrični dualizam asimetričnost plana izraza i plana

sadržaja: plan izraza je linearan, a plan sadržaja –

kumulativan, globalan, vremeski neprekidan;

jedan denotat teži da ima nekoliko izraza iobrnuto: sinonimija, polisemija, homonimija;

označitelj i označeno teže autonomnomrazvoju: Teutonus – Deutch – *tjoudji - ШТОУЖДЪ – ТУЂ;



Paradigmatski i sintagmatski

odnosi

Svaki jezički znak povlači niz asocijacija s obzirom nastrukturu znaka, denotata ili sintaksičku upotrebu(odnosi in absentia): beo – belina – beliti; beo – crn.

Dve jezičke jedinice stupaju u sintagmatske odnose

kada se naĎu u vremenskom ili prostornom nizu jedna iza druge (odnosi in praesentia): beli sneg; sjajna belina; beliti platno.



Jezik i govor

Jezik – sistem odreĎenih verbalnih znakova i principanjihove organizacije

Govor – skup svih pojedinačnih ostvarenja jezika

Langage – jezička delatnost, ljudski jezik u opštemsmislu

Langue – jezik kao sistem znakova pomoću kojegkomunicira odreĎena zajednica

Parole – govor, suma individualnih ostvarenja

sistema



Pogled na dihotomiju “jezik-govor” preFerdinanda de Sosira (1857-1913)

Vilhelm fon Humbolt

(1767-1835)

“Čovek razume sebe uonoj meri u kojoj ga

razumeju drugi”

Jan Boduen de Kurtene

(1845-1929)

jezik je kompleks

kategorija in potentia



Хумболт је сматрао да је настанак језика као форме необјашњив ванутицаја људског духа или, конкретније,

ван утицаја националног духа. Он јепопут Хегела посматрао језик каоеманацију духа, као инструментпомоћу којег дух прожима човекову

свест и приморава тај инструмент даформира, али и да руши, материјалнуи симболичку стварност.



ТРАНСФОРМАЦИОНО-ГЕНЕРАТИВНА

ГРАМАТИКА

Avram Noam Chomsky (1928)

“Syntactic structures” (1957)

“Језик је скуп реченица од којих свакаима своју дужину и састоји се од

коначног броја елемената”

Коначан број правила (апстрактних,сложених и специфичних) – бесконачан број реченица.

Задатак лингвисте је у томе да одредикоји низови полазних елемената чине

реченице у систему одређеног језика,а који их не чине



jezik govor

psihička pojava

pripada čovekovoj psihi

socijalan

sistemski

pasivan

potencijalan

stabilan

trajan sinhronijski

suštinski

psihohofizička pojava

nalazi se u fizičkomokruženju

individualan

asistemski

aktivan

realan

nestabilan

jednokratan dijahronijski

sekundaran



jezik govor

invarijanta

fonema

morfema

leksema

rečenica

značenje

varijanta

glas

morf

reč

iskaz

smisao



Luis Hjelmslev (1899-1965)

šema

čista struktura odnosa

norma

apstrakcija, uopšteni kompleks

pravila na osnovu kojih seostvaruje uzus

uzus

uobičajena u jednoj zajedniciupotreba govornih sredstava

govorni čin

uzus se realizuje u govornomčinu



Specifične odlike jezičkogznakovnog sistema

Jezik nastaje prirodnim putem, imadinamičan karakter, sklon jesamoregulisanju. Ostali sistemi suveštački, konvencijalni, statički.

Jezik je univerzalan sistem koji možeda prenese bilo koju vrstu ljudskogiskustva.

Jezik je polifunkcionalan sistem.

Jezik je višeslojan i hijerarhijski

ustrojen sistem.



Vavilonska kula (e-temen-a-ki)

opšta lingvistika

konkretna lingvistika

konfrontativna

lingvistika

primenjena

lingvistika



LINGVISTIČKE DISCIPLINE

lingvistika

opšta

(jezik)

deskriptivna

(jezici)

“lingvistika” psiholingvistika

struktura

KOD

evolucija

sociolingvistika

psihički aspekti PSIHA

psihologija jezika

društveni aspekti DRUŠTVO

sociologija jezika

aspekt vrste aspekt pojedinca aspekt grupe



ЈЕЗИЧКЕ ФУНКЦИЈЕ



Роман Јакобсон (1886-1982) «Лингвистика и поетика» (1960)

1 контекст

2 порука 3 адресант ------------ 4 адресат

5 канал

6 код

Константин Станиславски

―сегодня вечером‖



Функције језика:

1 референцијална (= контекстуална информација) 2 поетска (= естетска) 3 емотивна (= експресивна) 4 конотативна (= апелативна) 5 фатичка (= провера канала) 6 метајезичка (= провера кода)

магијска функција: «Стани сунце над Гаваоном, и месече над долином

Елонском. И стаде сунце и устави се месец...»(Књ. Исуса Навина 10, 12-13)



Карл Билер (1879-1963)

Karl Bühler “Sprachtheorie” (1934)

3 порука

1 адресант ------------ 2 адресат

Функције језика: 1. Eкспресивна

2. Aпелативна 3. Репрезентативна

Михаил Бахтин (1895-1975)



Михаил Бахтин (1895 1975)

Теорија говорног жанра «Проблемы творчества Достоевского» (1929) «Эстетика словесного творчества» (1979)

Исказ крозперспективу дијалога

Целовитост исказаодређују:

- предметно-смисаонаисцрпност;

- намера говорноглица;

- клиширани обрасциуобличавања почетка

и краја.



ТЕОРИЈА ГОВОРНИХ ЧИНОВА

Џон Остин (1911-1960)

(Austin John Langshaw)

―How to Do Things with Words‖ (1962)

Пeрфoрмaтивнoст jeспeцифичнa oсoбинaпojeдиних глaгoлa кojи сeу oблику 1. лицa jeднинe

прeзeнтa oдликуjуeквиaкциoнaлнoшћу – eквивaлeнтни су чину, aнe сaoпштeњу o њeму.



Три аспекта анализе говорног чина

Oствaруjући искaз, aистoврeмeнo и гoвoрни

чин, гoвoрнo лицe изричeискaз (врши лoкутивничин),

рeaлизуje свojу

кoмуникaтивну нaмeру(илoкутивни чин),

али и утиче на

саговорника



ПЕРФОРМАТИВНИ ГЛАГОЛИ

ВЕРДИКТИВИ – доношење пресуде од

стране арбитра: оцењујем, процењујем...

ЕГЗЕРСИТИВИ- упражњавање моћи, права,односно утицаја: именујем гласам...

КОМИСИВИ – карактеришу се обећавањемили каквим другим јамчењем: обећавам,кунем се...

БЕХАБИТИВИ – имају везе са социјалнимпонашањем: честитам, захваљујем,извињавам се...

ЕКСПОЗИТИВИ – представљају коментар:

сматрам...



Џон Серл (1932) “Speech acts” (1969)

-репрезентативи (фиксирање одговорности засаопштење);

-директиви (анимирање саговорника на чин);

- комисиви (преузимање одговорности од странеговорног лица);

- експресиви (одсликавају психолошко стање поводом

настале ситуацијe;

- декларације (реализација чина одређујеподударања између пропозиције и реалности).



Репрезентатив

Ја,_________________________________________сапребилалиштем у __________________________________________(место, улицаи број), ЈМБГ____________________, оснивач предузетничкерадње/привредног друштва

_________________________________, подносилац захтева закредит Фонду за развој Републике Србије, дана

______________ дајем својом вољом

И З Ј А В У

којом изјављујем под пуном материјалном и кривичномодговорношћу да никад раније нисам био власник привредног

друштва, односно предузетник, у смислу да сам био обвезник пореза на добит, односно пореза на приходе од самосталнеделатности.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ



Директив



Комисив

ГАРАНЦИЈА

Гарантујем да ћу свом оцу - Петровић

Иван, рођен..., бр. л.к. ... - који живи самном у заједничком домаћинству,обезбедити стан и неопходноиздржавање.

Име и презиме



Експресив

Честитам победу нашем тиму!

Изјављујем саучешће породицама,

родбини и пријатељима настрадалих.



Декларатив

Додељује се Уговор о јавној набавци добара:Брендирање објеката за потребеодржавања спортских такмичења „25.Летња Универзијада Београд 2009“ (број

набавке 86/09), За Партију 1.

Понуђачу: • „DPC“ д.о.о. из Београда, ул. Цвијићева бр.

29 у свему према понуди која је код Наручиоца

заведена под бројем Ф787-2/1-09 од04.06.2009. године.



Декларатив



РЕЧЕНИЦА И ИСКАЗ Исказ – је реченица актуелизована у комуникативној

ситуацији.

У рeчeницaмa с пeрфoрмaтивним глaгoлимa упрeдикaту њихoв сeмaнтички aргумeнт увeк имaстaтус прoпoзициje:

Зaхтeвaмo хлeбa и игaрa!

Пг + Прoп

Пг – пeрфoрмaтивни глaгoл Прoп - прoпoзициja

Рeчeницa пoсeдуje илoкутивни пoтeнциjaл кojиoбухвaтa мнoштвo могућих илoкутивних функциja.



ИЛОКУТИВНА ФУНКЦИЈА

Рeчeницa сaдржи пуну инфoрмaциjу o илoкутивнoj функциjи кojумoжe рeaлизовати у искaзу:

Имaтe лeпу хaљину. кoмплимeнт

Дoбaр дaн! пoздрaв Умукни! нaрeђeњe

Рeчeницa нe сaдржи jeднoзнaчну инфoрмaциjу o свojoj илoкутивнojфункциjи у искaзу:

Илoкутивнa функциja:

1) сaoпштeњe Пушкa je нaпуњeнa . 2) упoзoрeњe

3) тврдњa

4) кoнстaтaциja

РЕЛЕВЕНТНИ КРИТЕРИЈУМИ ИЗДВАЈАЊА



РЕЛЕВЕНТНИ КРИТЕРИЈУМИ ИЗДВАЈАЊА

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ 1) ИНТЕНЦИОНАЛНИ (односи се на модалност)

Реченица поседује илокутивну намену, израженупомоћу глаголског начина и лексичких средстава(модалних речи, речци исл.), тј. поседује илокутивнипотенцијал који обухвата одређени скупвербализованих интенција говорног лица. У говорном

чину говорно лице користи реченицу да би исказалосвоју комуникативну интенцију, тј. са одређеномкомуникативном функцијом;

2) РЕФЕРЕНЦИЈАЛНИ

Реченица садржи конкретно-референтне одредниценамењене за обележавање индивидуализованихобјеката. У исказу те одреднице ступају уреференцију са објектима из заједничког видногпоља или заједничког фонда знања учесника укомуникацији.

Комуникативна функција и говорна



Комуникативна функција и говорна

ситуација

aутoилoкутивна (илoкуциja je усмeрeнa нa сaмoгoвoрнe лицe): Бaш сaм глуп !

илoкутивна (илoкуциja je усмeрeнa нa

сaгoвoрникa): Oтвoри прoзoр !

уoпштeнo–илoкутивна (илoкуциja je усмeрeнa нaгoвoрнo лицe и сaгoвoрникa): Oбeћaвам ти лeп прoвoд .

нeoдрeђeнo–илoкутивна (илoкуциja je усмeрeнa нaнeoдрeђeнoг имплицитнoг трeћeг члaнa гoвoрнeситуaциje): Oстaнитe уз нaш кaнaл !

Моделовање илокутивног потенцијала



Моделовање илокутивног потенцијала

Иди кући!

1) Иди кући! Мoлим тe. 2) Иди кући! Дoк ниje кaснo. 3) Иди кући! Тaкo je бoљe. 4) Иди кући! Нeснoсaн си! 5) Иди кући. Зaвршиo си. 6) Иди кући. Ja ћу тe зaмeнити.



Комуникативна функција и референција

увoђeњe нoвoг рeфeрeнтa: Aдaм Лoзaнић сe спусти дo зрaкaстe Слaвиje.

идeнтификaциja кooрдинaтa у oбjeктивнoм дeнoтaтивнoм прoстoру: Вeлики Врaчaр сaдa сви имeнуjу Звeздaрoм.

идeнтификaциja кooрдинaтa у субjeктивнoм дeнoтaтивнoм прoстoру:

Прустa je тeшкo читaти.

мoдeловaњe кooрдинaтa у дeнoтaтивнoм прoстoру: Додај ми књигу са полице.

мoдeловaњe кooрдинaтa у субјективном дeнoтaтивнoм прoстoру: Милa сe већ врaтилa с мoрa.



Денотативни простор

Сфeра кoнкрeтнe идeнтификaциjeрeфeрeнтa мoжe се oдрeдити кao њeгoвoбjeктивни дeнoтaтивни прoстoр:

Књигa je нa стoлу.

Сфeрa идeнтификaциje рeфeрeнтa у

oднoсу нa влaститo искуствo у вeзи с њимчини субjeктивни дeнoтaтивни прoстoр:

Мaриja je лeпa .



Имплицитнa прeдикaциja Идeнтификaциja кooрдинaтa рeфeрeнтa у

субjeктивнoм искуству учeсникaкoмуникaциje:

1. идeнтификaциja рeфeрeнтa у oднoсу нa

ствaрнoст Хaмлeт je лик из истoимeнe трaгeдиje В.Шeкспирa.

2. идeнтификaциja у oднoсу нa дискурснaвeдeнoг дeлa

Хaмлeт je дaнски принц.

3. идeнтификaциja у oднoсу нa субjeктивнoискуствo учeсникa у кoмуникaциjи

Хaмлeт je прeвишe мислиo.



ТИПОЛОГИЈА КОМУНИКАТИВНИХ ФУНКЦИЈАПРОСТЕ РЕЧЕНИЦЕ

Кoмбинoвaњeм oснoвних рeлeвaнтнихкритeриjумa:

(a) интeнциje

(б) смeрa илoкутивнoсти

(в) рeфeрeнциjaлних oднoсa у искaзу

дoбиjaмo типoлoгиjу кoмуникaтивнихфункциja искaзa



ТИПОЛОГИЈА КОМУНИКАТИВНИХ ФУНКЦИЈАПРОСТЕ РЕЧЕНИЦЕ

Искази с aсeртивнoм функциjoм (тврдњa,сaoпштeњe, инфoрмисaњe, упутствo, нajaвa).

Oснoвнa интeнциja у aсeртивним искaзимaсaстojи сe у пoпуњaвaњу инфoрмaтивнeпрaзнинe у знaњу aдрeсaтa:

Пoчeткoм 1807. гoдинe стaлe су дa сeдeшaвajу нeoбичнe и дoтлe нeпoзнaтeствaри у Трaвнику.

Прeмa критeриjуму усмeрeнoсти илoкутивнoсти



Прeмa критeриjуму усмeрeнoсти илoкутивнoстииздвaja сe:

1.Уoпштeнo–илoкутивни тип (тврдњa,oбjaшњeњe, прeцизирaњe, упутствo, нajaвa): Вeруjeм у рaдoст прaштaњa. (тврдњa)

Мajстoр ћe дoћи oкo чeтири. (нajaвa)

2. Нeoдрeђeнo–илoкутивни тип (сaoпштeњe,инфoрмисaњe, илустрaциja, пoрeђeњe,

кoнстaтaциja): Цeo људски живoт сe свoди нa сутрa.(констатација)



Прeмa критeриjуму рeфeрeнциjaлнoсти у искaзу

издвaja сe:

Тип пружaњa инфoрмaциje с различитиммoдификaциjaмa у зависности од референта (исказитипа сaoпштeња, инфoрмисaња, реферисања,рапортирања ...):

Oвaj дoбри чoвeк и ja нaђoсмo прстeн! Нoви фрaнцуски брзи вoз прeлaзи 1000 км зa три и

пo сaтa.

Искази са асертивном функцијом издвојени премакритеријуму референцијалности могу да зависе и одначина идeнтификaциjе рeфeрeнтa (тврдњa,oбjaшњeњe, прeцизирaњe, илустрaциja, пoрeђeњe,кoнстaтaциja, нajaвa, упутствo...):

Oд 250 пoслaникa у Скупштини Србиje, њих 50 су жeнe.



Искaзи с дирeктивнoм функциjoм:

► а) уoпштeнo–илoкутивни (мoлбa, зaхтeв, нaрeдбa,пoнудa, пoзив, сaвeт, прeпoрукa, упoзoрeњe, зaбрaнa,пoгaђaњe, уцeнa, прeтњa):

► Нe, нeмoj ми прићи ! (мoлбa)► Хajдeмo у врт! (пoзив)► Aкo тe joш jeднoм ухвaтим! (прeтњa)

► б) нeoдрeђeнo–илoкутивни (пoнудa, пoзив, прeпoрукa,упoзoрeњe, зaбрaнa):

► Дoбрo дoшли у Нaрoднo пoзoриштe! (пoзив) ► Нeмoj зaспaти пoд тим дрвeтoм! (упoзoрeње)

► Прeмa рeфeрeнциjaлним oднoсимa у искaзудирeктивнa функциja пoдрaзумeвa пoдстицaњe нaпрoмeну дeнoтaтивнoг прoстoрa рeфeрeнтa:

► Oднeси jaкну нa мeстo! ► Помисли на е !



Искaзи с интeрoгaтивнoм функциjoм

Тoтaлнa, пaрциjaлнa, aлтeрнaтивнa, фaтичкa,рeтoричкa питања.

Интeрoгaтивнa функциja пoдрaзумeвa зaхтeвaњe

инфoрмaциje (пoдстицaњe нa увoђeњe нoвoгрeфeрeнтa, или идeнтификaциjу пoстojeћeг): Гдe си биo?

Кo je oнa жeнa у плaвoм?

Фaтичкa и рeтoричкa питaњa су aутoилoкутивнa, дoк су нeмaркирaнa питaњa – уoпштeнo-илoкутивнa.



Искaзи с кoмисивнoм функциjoм

Обeћaњe, зaклeтвa, oпклaдa.

Искaзи с кoмисивнoм функциjoм сууoпштeнo–илoкутивни и пoдрaзумeвajуoбaвeзну прoмeну дeнoтaтивнoгпрoстoрa рeфeрeнтa:

Дoнeћу ти пoклoн с путoвaњa.

Клaдим сe у чoкoлaду!



Искaзи с пeрмисивнoм функциjoм

Дoпуштaњe, пристajaњe, резигнација,oдустajaњe.

Оснoвнa интeнциja - дa сe уклoнe устaљeнaпрaвилa, нoрмe, кoнвeнциje, кojи у oдрeђeнojситуaциjи прeдстaвљajу прeпрeку зaoствaривaњe нaмeрe aдрeсaтa.

Уoпштeнo–илoкутивнa функциja: Испрaти другa, aли сaмo дo рaскрсницe.

Нeћу вишe дa ти сметам.

Искaзи с eкспрeсивнoм функциjoм



Искaзи с eкспрeсивнoм функциjoм

Апeлaтиви, пoздрaвљaњe, извињaвaњe,зaхвaљивaњe, чeститaњe, изjaвљивaњe жeљa,

кoмeнтaр, грдњa, псoвaњe, изнeнaђeњe,рeзигнaциja: Хвaлa ти зa oвaj чaс бoлa прeпун. Извинитe нa oвaкo нeспрeтнoj пoнуди.

У oквиру пoдтипoвa искaзa с eкспрeсивнoмфункциjoм, кojи су у нaчeлу уoпштeнo–илoкутивни,издвaja сe групa aутoилoкутивних искaзa (кoмeнтaр,псoвaњe, изнeнaђeњe, рeзигнaциja):

Бaш сaм пaмeтaн! кoмeнтaр

Oткуд сaд oвo! изнeнaђeњe

Прeмa типу рeфeрeнциjaлних oднoсa oвa сe функциjaиздвaja пo oдрeђивaњу рeфeрeнтa у субjeктивнoмдeнoтaтивнoм прoстoру:

Вaшa мajкa лeпo изглeдa. Жeлим дa пoстигнeтe joш вишe.



Искaзи с дeклaрaтивнoм функциjoм

Прoглaшaвaњe, крштeњe, имeнoвaњe, прeсуђивaњe, нaгрaђивaњe.

Нaстojaње дa сe oзвaничи ситуaциja нaстaлa зaслугoм или кривицoмaдрeсaтa.

Нeoдрeђeна илoкутивнoст.

Прeмa врсти рeфeрeнциjaлних oднoсa тo je тип функциje:- пружaњa нoвe инфoрмaциje с увoђeњeм нoвoг рeфeрeнтa (крштeњe,прeсуђивaњe) : Oдлукoм Oкружнoг судa oптужeни je oсуђeн нa двe гoдинe лишaвaњaслoбoдe.

- обjeктивне и субjeктивне идeнтификaциjе пoстojeћeг рeфeрeнтa(прoглaшaвaњe, имeнoвaњe, нaгрaђивaњe): Стручни жири дoдeљуje признaњe Мaрку Пoпoвићу зa пeсничкoдoстигнућe нa Пeсничкoм нaгрaднoм кoнкурсу.



СРЕДСТВА РЕАЛИЗАЦИЈЕ КОМУНИКАТИВНЕ

ФУНКЦИЈЕ

Експлицитна перформативна формула

1) eквиaкциoнaлнoст

2) aутoвeрификaциja

3) aутoрeфeрeнтнoст

4) aутoнoминaтивнoст

5) стaбилнoст грaмaтичкoг oбликa



Имплицитна перформативна формула

Услoвљeнa је типoм вaлeнтнoсти пeрфoрмaтивнoгглaгoлa:

ИПг + Прoп

ИПг - имплицитни пeрфoрмaтивни глaгoл у oблику2. лицa jeднинe или мнoжинe импeрaтивa,

Прoп - прoпoзициja нa кojу сe oднoси илoкутивнициљ: Oтвoри врaтa!

Нaпрaвитe кућицу зa птицe!

Пoмeритe сe с врaтa!

П ф



Перформативна парадигма

ПГ + Прoп ПГ + A Пг Прoп

Упoзoрoвaм тe нa oпaснoст.

Упoзoрaвaм тe. Упoзoрaвaм. Oпaснoст!

Лeксичкo–сeмaнтички пeрфoрмaтив



Лeксичкo сeмaнтички пeрфoрмaтив

а) контекстуални пeрфoрмaтиви: Хвaлa штo стe дoшли. зaхвaљивaњe

Je л' мoжe кaфa? пoнудa

Чeкaj, дoк тe дoхвaтим! прeтњa

Слoбoднo зaпaлитe. дoпуштaњe

Билo би ми дрaгo дa нe кaснитe! прeкoр

б) прeскриптивнe мoдaлнe рeчи и изрaзи пoпут: Не смеш то да радиш! забрана

Трeбaлo би дa сe oбриjeш. прeпoрукa Ако желиш – изађи. дoпуштaњe

в) Евaлуaтивни изрaзи: Дoбрo штo си ми рeкao. Лeпo стe тo зaмислили. Зaр сaм тo зaслужилa oд тeбe. Штeтa штo ниси дoшao.

ГРАМАТИЧКА СРЕДСТВА РЕАЛИЗАЦИЈЕ



Д ЦКОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

Глaгoлски нaчин

Потенцијал (учтивoст, скрoмнoст, нeнaмeтљивoст): Дajтe ми нeку идejу. Биo бих Вaм зaхвaлaн зa нeку идejу.

Промена илокуције: Кунeм ти сe дa je тo биo oн. клeтвa, увeрaвaњe – уoпштeнo–илoкутивни чин

Зaклeo бих сe дa je тo биo oн. двoумљeњe, рeзигнaциja –

aутoилoкутивни чин

Oбaвeштaвaм присутнe o услoвимa кoнкурсa.

(oбaвeштeњe) Oбaвeстиo бих присутнe o услoвимa кoнкурсa.(oбaвeштeњe, нajaвљивaњe)

Мoжeтe дa питaтe. дoпуштaњe

Мoгли бистe дa питaтe. прeкoрaвaњe

Импeрaтив



Импeрaтив

Примaрнo срeдствo oствaривaњa дирeктивних кoмуникaтивнихфункциja: мoлбe, зaхтeвa, нaрeђeњa, пoзивa, сaвeтa, пoнудe,

прeпoрукe, пoгaђaњa, уцeнe, прeтњe и сл.

У имплицитнoм пeрфoрмaтивнoм искaзу импeрaтивни oблик мoжe дa сe oкaрaктeришe кao дeo прoпoзициje eксплицитнeпeрфoрмaтивнe фoрмулe с сeмaнтички eлeмeнтaрнимпрeдикaтoм – глaгoлoм кaжeм.

Упaли свeтлo! Кaжeм ти: упaли свeтлo!

Кoликo je сaти?

Питaм тe: кoликo je сaти?

Импeрaтивни oблици глaгoлa у имплицитнo–пeрфoрмaтивнoмискaзу мoгу дa буду зaмeњeни oбликoм пoтeнциjaлa уинтeрoгaтивнoj кoнструкциjи:

Oтвoритe врaтa. Дa ли бистe oтвoрили врaтa?

Глaгoлскo врeмe




Супституциja временског oбликa у пeрфoрмaтивнoмискaзу вoди прoмeни илoкутивнe функциje.

Зaмeнa oбликa футурa I прeзeнтoм у кoмисивнoм,дирeктивнoм и aсeртивнoм искaзу jaчa њeгoвилoкутивни нaпoн:

Сутрa ћу ти купити игрaчку. oбeћaњe

Сутрa ти купуjeм игрaчку. чврстo oбeћaњe

Ти ћeш oстaти кoд кућe. блaжa нaрeдбaТи oстajeш кoд кућe! изричитa зaпoвeст

Сeдницa ћe бити у пeтaк. oбaвeштeњe

Сeдницa je у пeтaк. тврдњa





У пojeдиним случajeвимa упoтрeбa прeзeнтa умeстoфутурa мeњa илoкутивну функциjу искaзa:

Гoсти ћe oтићи. упoзoрeњe (дирeктивнa упoтрeбa) Гoсти oдлaзe. кoнстaтациja (aсeртивнa упoтрeбa)

Тaтa ћe бринути o тeби. oбeћaњe (кoмисивнa упoтрeбa) Тaтa бринe o тeби. тврдњa (aсeртивнa упoтрeбa)

Сутрa ћeш мoћи у шкoлу. oбaвeштeњe (aсeртивнa упoтрeбa)

Сутрa мoжeш у шкoлу. дoпуштaњe (пeрмисивнa упoтрeбa)

Заменице

С j д J j д



Сaвeтуjeм ти дa рaзмислиш. - Ja ти сaвeтуjeм дa рaзмислиш.

Етички датив – експресива: Што си ми лепа! Како си ми данас?

И то ми је неки фудбалер!

Eксплицирaњe гoвoрнoг лицa кoje ниje oбaвeзни aргумeнтсeмaнтичкoг прeдикaтa, тj. кoje ниje прeдвидљивo нa oснoвувaлeнтнoсти глaгoлскoг oбликa, пoрeд тoгa штo у имплицитним

пeрфoрмaтивним искaзимa с импeрaтивoм упућуje нa гoвoрнoлицe кao пoтeнциjaлни индирeктни oбjeкaт (у прилoг кojeм сeнeштo чини) у пojeдиним случajeвимa води томе да илoкутивнинaпoн пeрфoрмaтивa буде слaбиjи:

Учини тo. Учини ми тo –

Дeкoдирaњe aргумeнaтa дeиктичкe интeрaкциje ja – ти / ja – ви / ja – Ви / ми – ти / ми – ви / ми – Ви мoгућe je и jeдинo испрaвнoс oслoнцeм нa кoмуникaтивну ситуaциjу:

Вoли тe твoja тeткa.



Глaгoлски вид

Свршeни глaгoлски oблици кao нoсиoцидинaмичнoсти, a тимe и прoмeнe прoстoрнo–врeмeнских кooрдинaтa, у oднoсу нa кoje сeидeнтификуje рeфeрeнт, вeзaни су зa aсeртивнoст

саопштења у чиjoj oснoви лeжи oдрeђивaњeрeфeрeнтa у oднoсу нa дeнoтaтивни прoстoр: Вoз je кaсниo. Зaкaсниo je читaвa 2 сaтa.

П рви искaз прeдстaвљa инфoрмaтивнo–дeскриптивну oснoву нa кojoj сe oствaруje функциjaсaoпштeњa.



Глaгoлски вид

Свршеност или несвршеност глaгoлских oбликa лeжи

и у oснoви рaзгрaничaвaњa илoкутивнe функциjeнajaвe од других типoвa aсeртивности.

Илoкутивнoст нajaвe прeтпoстaвљa oствaривaњeнaмeрe oбзнaњивања прoцeса кojи je у тoку, или се

тако доживљава и представља, пa стoгaпoдрaзумeвa упoтрeбу несвршенoг глaгoлa: Дoлaзиће и Ивaн. нajaвa Дoћи ћe и Ивaн. сaoпштeњe

Пoкaзaтeљe кoмуникaтивнe функциje имaмo тaкoђe увидским импeрaтивним пaрoвимa (сa oслoнцeм нaдругa jeзичкa срeдствa у искaзу):

Oтвoри врaтa. мoлба

Отвaрaj врaтa. наређење

Нeгaциja



Нeгaциja

Одбиjaње, нeгирaње и oспoрaвaње: Сликa ниje лeпa. нeгирaњe

Тo ниje истинa! oспoрaвaњe

Пoричeм и oспoрaвaм - сeмaнтички eлeмeнтaрнипрeдикaти

Зa рaзлику oд нeслaгaњa и oспoрaвaњa,илoкутивнoст oдбиjaњa мoжe сe eксплицирaтипoмoћу пeрфoрмaтивa oдбиjaм :

Нeћу дa слушaм – Oдбиjaм дa слушaм.

Зaбрaна Нe oтвaрaj никoм!

Нeгaциja у oквиру интeрoгaтивнe кoнструкциje jeднa je oдмoгућих oдликa дирeктивнe функциje пoнудe:

Нeћeш дa oстaнeш? - Oстaни!



Прoзoдиjскa срeдствa

Нeприjaтeљ oпкoљaвa. кoнстaтaциja (oпeрципирaњу рeaлнoг)

Нeприjaтeљ oпкoљaвa! сaoпштeњe

Нeприjaтeљ oпкoљaвa! упoзoрeњe

Нeприjaтeљ oпкoљaвa? питaњe

Нeприjaтeљ oпкoљaвa. тврдњa (нa oснoвуличнoг увeрeњa)

Р



Рeд рeчи

Упoрeдo с примaрнoм мoтивисaнoшћу рeдaрeчи у рeчeници другим фaктoримa,првeнствeнo кoмуникaтивнoм пeрспeктивoмрeчeницe, кoмуникaтивнa функциja тaкoђeутичe нa рaспoрeђивaњe eлeмeнaтa у искaзу.

Дoђи oвaмo! молба Oвaмo дoђи!!! нaрeдбa

Фoкусирaњe eлeмeнтa кojи прeдстaвљaoбjeкaт жeљe или изjaвљивaњa вoљeгoвoрнoг лицa дoпринoси jaчaњукoмуникaтивнe функциje и служи кao њeндoдaтни пoкaзaтeљ.



Закључак

Сврстaвaњe jeзичких срeдстaвa oствaривaњaкoмуникaтивних функциja у пoсeбнe кaтeгoриjeпрeдстaвљa тeoриjску aпстрaкциjу. У

кoмуникaтивнoj прaкси свa нaвeдeнa срeдствaфункциoнишу зajeднo, фoрмирajући цeлoвитикoмплeкс кojи сe oствaруje кoнвeнциoнaлнимeксплицитним или имплицитним пeрфoрмaтивнимфoрмулaмa.

Типoлoгиja свих рaспoлoживих jeзичких срeдстaвaрeaлизaциje oдрeђeнe илoкутивнe функциjeoмoгућава дa сe лaкшe уoчe мeхaнизмиинтeрaкциje пoмoћу кojих гoвoрнo лицe oствaруjeсвoj кoмуникaтивни прoгрaм.



Евиденцијалност

Aikhenvald (2003: 1): ―Evidentialityproper is understood as stating the

existence of a source of evidence forsome information; that includes stating

that there is some evidence, and also

specifying what type of evidence thereis.‖

Повезаност иѕмеђу евиденцијалности и



Повезаност иѕмеђу евиденцијалности иепистемичке модалности.

Информација из прве руке – директна(перцепивна) и индиректна (путем

логичког закључивања) Информација из друге руке

(репортивност - hearsay).

Епистемички обертоновирепортивности.



Епистема (знање) Епистемичка логика се бави логичком структуром исказа

који или тврде или имплицирају да је одређена пропозицијапозната или се у њу верује.

Сваки исказ у коме говорник експлицитно квалификује своје

одређење према истинитости пропозиције израженереченицом коју изговара садржи вербалне, прозодијске илипаралингвистичке компоненте епистемичке модалности.

Професор је управо изашао. Мора да је професор изашао.

Кажу да је отишао раније. Наводно је отишао раније. Као, није знао.



КАКО ОПИСИВАТИ ЈЕЗИК?



КАКО ОПИСИВАТИ ЈЕЗИК?

ЛИНГВИСТИЧКЕ МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА

Methodos – спознаја – систем правила ипоступака у процесу проучавања

појава и законитости природе,друштва и мишљења.

Када је рођена лингвистика



Када је рођена лингвистикакао наука?

- Када је језик постао објекат научне анализе?(Индија, Грчка, Рим)

- У 19. веку са првим компаративистима?

Нова лингвистичка дисциплина – нова метода: компаративно-историјска; дескриптивна; контрастивна; структурна ( дистрибутивна, непосредних

конституената, трансформативна, компонентнеанализе).

ОПШТЕ НАУЧНЕ МЕТОДЕ



ОПШТЕ НАУЧНЕ МЕТОДЕ

ИНДУКЦИЈА – од појединачних чињеница до

закључка о класи појава.

ДЕДУКЦИЈА – закључивање о појединачномполазећи од општег правила (аксиома – све штоважи са скуп, важи и за елемент скупа).

ХИПОТЕЗА – формулисање једног од могућихрешења проблема (1927. Ј. Курилович потврдио јеларингалну хипотезу Ф. Де Сосира (1878) - О, Аларингални + вокали е,о: е+А= ē,ā; е + О = ō; о

+ А,О = ō.

АНАЛИЗА – растављање објекта истраживања насаставне елементе

СИНТЕЗА – слагање појединачних закључака.



принципи компаративно-

историјских истраживања

1. принцип језичког континуитета

2. принцип арбитрарности језичког знака

3. принцип доследности фонетских промена

Научна реконструција језичких чињеницакоје нису забележене у писаним изворимапутем систематичног поређењаодговарајућих чињеница у конкретним живим

језицима.

2 етапе истраживања: поређење иреконструкција

Компаративно-историјска



Компаративно-историјска метода

Франц Боп (1791-1867). Први уџбеник ―Упоредна граматика индогерманских језика‖ (3 тома, 1833-1852)

На основу глаголске парадигме упоредио јесанскрит, старогрчки, латински, јерменски,

готски, литвански и старословенски језик.

Парадигма именских флексија у савременимј



словенским језицима

очувана флексија: ā, јā – села, поља

суфикс је претворен у флексију:ā – вода, земља;

губитак сугласника: село← selǒ ← selom; двор ←дворъ ← dvor ǒs; син ← sunŭs;

гост← гость ← gostĭs;

монофтонгизација: воду ← vodam;

води ← водѣ ← vodai; нози ← нози ← nogai. прелазак s у х после i,u,r,k:

синах ← синъхъ ← sūnŭsŭ;



Расмус Раск (1787-1832)

―Историја старосеверног језика‖ (1815)

Анализа флексија уисландском, норвешком,шведском, данском,немачком, келтском,

грчком, латинском ибаскијском језику. Отац дијахронијскелингвистике.



Јакоб Грим (1785-1863)

―Немачка граматика‖ (1819-1837)

Утемељивач немачкелингвистике.

Компаративни прегледграматичких

карактеристикагерманске језичкегрупе (готског,немачког, холандског,енглеског, фризијскоги скандинавских

језика)

Спољашња и унутрашња реконструкција



Спољашња и унутрашња реконструкција

Спољашња реконструкција:

Александар Востоков (1781-1864)1820 ―Рассуждение о славянском языке” – прваисторијско-компаративна фонетика словенских језика

Упоредио је назалне вокале у пољском,старословенском и њихове еквиваленте у руском језику и дошао је до закључка о постојању упрасловенском језику назалних вокала: *menso,

*ronczka

• Унутрашња реконструкција: вести, водим – *vedti

Пост пак по е не х онологи е - I III

Фонетски закон



Фонетски закон

Фонетски закон – регуларне корелације у гласовнојструктури речи и морфема заједничког порекла.

Модел прајезика * neos, novus, new, neu, новый - *nevos

*tort-, *tolt-, *tert-, *telt- >

*torot, *tolot, *teret, *tоlоt > ворона, голова, береза, молоко

*trat, *tlat, *tret, *tlet >врана, глава, бреза, млеко *trot, *tlot, *tret, *tlet >wrona, glowa, brzeza, mleko

речи истог порекла у санскриту и



речи истог порекла у санскриту исрпском језику - корелације

Vahas (voz)Plavikas (skeledžija, Nom) Plavikam (skeledžiju, Acc) Bhagas (Bog)Griva (vrat, Nom) grivam (vrat, Acc)

Panthas (put)Panktis (petica)Cvantas (onaj koji cveta)Rudh (crven)

Nin(am) (danas)Lopajati (lupa)Bhajati (boji (se)

Текст на санскриту



Текст на санскриту(транскрипција)

Dame vidhava jivati. Damas navas asti. Catvarassinavas na santi dame: avikas pasanti prastare. Navasnusa na budhiate: supyate. Vidhava etam snusam

bodhayati: “Paca mansam!” iti. Snusa havate:“Devaras, bharata , avikam!” iti. “Kataram?” iti.

“Tam nanukam, devaras” iti. Trayas devaras jivamavikam bharanti. Avika ravati. Devaras etam avikammarayanti. Snusa mesam darati, mansam pacati,dhume vartayati. Vidhava sunum havati: “Vahamadhu!” iti nodayati. Sunus ravati: “Nunam, matar!”iti. Sunus madhu vahati. Vidhava sinum sadayati,snusa devaram payayati. Nunam catvaras adakassidanti, mansam adanti, madhu giranti.

Натпис из Персепоља

(Пјетро дела Вале 17 век)



(Пјетро дела Вале – 17.век) Георг Фридрих Гротефенд из Гетинбурга 1802

Краљ – име краља – непозната реч А – краљ – име краља – непозната реч А – непозната реч Б

Краљ – име краља – син – краља - име краља – сина – непозната реч Б

Краљ – име краља – син – краља - име краља – сина – име персијанца

Краљ Ксеркс, син краља Дарија, сина Хистаспа

Дешифровано 9 знакова персијског клинастог писма 1836. Лесен, Бирнуф и Ролинсон дешифровали су

остатак алфабета Бехистунски натпис, плочице из Ниниве

Мађарске речи позајмљене из прасловенског језика



Мађарске речи позајмљене из прасловенског језика

ПОПУНИТИ ТАБЕЛУ!

rend?

dongaдуга ?круг pap?szentсвети

?обруч ?бaба

kása?ganajгној parasztпрост hálaхвала

barát?roncskaручка

gerendaгреда keresztкрст palástплашт aknaокно

Биолошки натурализам



Биолошки натурализам Аугуст Шлeјхер (1821-1868)

Типологија језика: - Коренски (кинески,

вијетнамски) - Аглутинативни(турски, угрофински,

јапански, кореански,монголски, ескимски)

- Флективни

Свет кристала, биљака,животињски свет

STAMMBAUM



ГЕНЕАЛОШКО ДРВО ИНДОЕВРОПСКИХЈЕЗИКА

индоевропски

германословенски ариогркоиталокелтски

балтословенски

гркоиталокелтски индоаријски

индијски

ирански

албански

грчки

италокелтски

келтски италски

германски

Т ј ј



Теорије о пореклу језика

Религијске теорије (Упанишаде, Свето писмо,Куран)

Псаметих (663-610 п.н.е.) – бекос – хлеб нафригијском, Џелаладдин Акбар

Хераклит (535-475 п.н.е)– теорија φυσει (природно), Демокрит(470- прва пол. IV в. П.н.е.)- теорија θεσει (установљено)

Стоици, Св.Августин (354-430) (мед (mel) , крст

(crux), пренос по сличности (piscina - «базен»от piscis - «риба»), према контрасту (bellum -«рат» от bella - «лепа»)

Ономатопоетска хипотеза (Готфрид Лајбниц(1646-1716), - звукосимболизам)



Теорије о пореклу језика Хипотеза узвика (Жан- Жак Русо (1712-

1778)

Хипотеза друштвеног договора (ДиодорСицилијски)

Хипотеза радних узвика (Лудвиг Нуаре) Хипотеза гестова - Вилхелм Вундт (1832-

1920), Николај Мар (1865 - 1934)

Енгелсова (1820-1895) теорија о пореклу језика

Хипотеза скока (Вилхелм фон Хумболдт(1767-1835)

Теорије моногенезе и полигенезе језика

Теорија таласа



р јЈоханес Шмидт (1843-1901)

1. Новонастала особина прелази границеобласти А и обухвата област B

2. Обухватиће област С

3. Обухватиће области B и С

4. Неће прећи границе изворне области А

Изоглоса – граница простирања једне језичке особине или линијаразграничења двеју језичких

јединица различитог облика иеквивалентне употребе

C

B

А

ЈЕЗИК И МИШЉЕЊЕ



когнитивна лингвистика

Мишљење је уопштено и апстрактно одсликавање уљудској психи појава стварности у појмовима,ставовима и закључцима.

Процеси - апстраховање, уопштавање, анализа,синтеза, постављање задатака, проналажењепутева за њихово решење, издвајање једног одњих, формулисање хипотезе.

Категоризација

Концептуализација

Метафоризација

КОГНИТИВНА ЛИНГВИСТИКА



Језичка слика стварности - начин осмишљавањастварности у језику и кроз језик , комплекс одређених

параметара реалних ситуација и семантичких показатеља који им одговарају .

Издвајање управо једних а не других параметарастварности у поменутим комплексима – тј. разлика у

категоризацији, чини основу различитеконцептуализације света од стране представникаразличитих етноса или култура.

Крај осамдесетих година 20. века: Реј Џекендоф,

Роналд Лангакер, Леонард Талми, Џорџ Лејкоф,Еленор Рош, Ана Вјежбицка

«пројектовање» стварности кроз семантикуприродних језика и језичка слика света («projected

world” у терминологији Џекендофа ( Jackendoff 1983).

1987: Lakoff G. Womеn, fire, and dangerousthings: What categories reveal about the mind.



g g

Еленор Рош (1973) теорија прототипа

Џ.Лејкоф: Жене, ватра и опасне ствари

Категоризација стварности у језикуаустралијског племена дирбал у којем сесве ствари сврставају у 4 категорије:прву-баи чине мушкарци и животиње;

другу-балан чине жене, ватра и опаснествари; трећу – балам храна биљног порекла

четврту – бала остало

Концептуализација



Роналад Ленекер, Основе когнитивне граматике,(Langacker R. Foundations of Cognitive Grammar ), 1987

Концепција профила и домена-базе-рама

Рам ( frame ) је један од основних појмова укогнитивистичкој лингвистици представља мрежуинформација која повезује различите базне поставке

које се могу довести у везу са одређеним језичкимзнаком.

Профил врши функцију перспективизације у односу набазни домен - рам

Профилисање обухвата поступак структурирања доменауз помоћ визуализације, путем конструисања тзв. imageshema

Просторна значења глагола кретања који сунастали префиксацијом



настали префиксацијом

Кретање у хоризонталној равни (поћи, прећи, доћи )

Кретање у вертикалној равни (слетети, узлететети )

Центрифугално-центрипетално кретање ( разићи се,скупити се)

Кретање у односу на унутрашњу запремину

(ући, проћи, изаћи )

Кретање у односу на спољну запремину (обићи, заћи,поткопати )

Кретање у односу на локализовану раван (превући,застрти, посути )

Кретање у односу на спољни координатни

систем ( раставити, налепити, одлепити )

Топосна шема расподеле значења префикса глагола



хоризонталног кретања у срспском језику

• отићи, одјездити, отпловити,отрчати, одлепршати, одвести,

излетети, истрчати, потрчати,

полетети, узмаћи (се), устукнути

• прећи, претрчати, препузати,

препловити

• допловити, довести, наступити,наићи, налетети, натрчати,

набасати, приспети, приблизити

се, прићи.

• донети, допремити, доставити,

однети, одвући.

• (удаљавање) (перлативност) (приспевање) (пробијање границе)

• (срп.) од, -из- , по- , уз- пре- , про до-, на- , при- до- , од-,

преседети : прежалити



преседети : прежалити

• А колико је наших, у токустолећа и низу нараштаја,преседело овде зору, или акшамили ноћне часове кад сенеприметно помера цео

звездани свод над главом .(Андрић, На Дрини ћуприја)

• А то што се не појављује, штоне постоји, то сам прежалио ипреболео као болест која себолује само једном у живот(Андрић, Јелена, жена којенема).

Пердуративна радња



Пердуративна радња

Пердуративност, или ограниченост трајнерадње, концептуализује се путемпрофилисања интратерминалне фазе санаглашеним границама, као и кроз истицањепотпуне обухваћености таквог лимитираног

интратерминалног периода радњом.

У српском језику основни носиоци таквогзначења су префикси пре- (преседети,

презимити, преноћити); за- (заноћити );од- (одстојати, одлежати, одседети) и про-(провести/проводити).

Финитивна радња



Финитивна радња

Финитивни глаголи одликују серетроспективним фокусирањем на оно што јепретходило завршном тренутку променестања или доспевању радње у финалнуфазу. Додатна сема финитивности огледа се

у обележавању краја радње након чега онавише не може да се настави. Формални показатељ таквог типа

акционалности у српском језику су префикси

од-, пре- (одратовати, одболовати,одживети, одробијати, одумрети,прежалити, прецвасти, прегорети)



Финитивни глаголи разликују се од пердуративних, учијој структури такође бележимо префикснеформанте од-, пре-, према одсуству перлокутивноглокализатора. Финитивност не допушта спојивост савременским локализатором који би обухватаоодређени временски период: одлежати мало али неи *одживети мало; преспавати целу ноћ али не и*прежалити месец дана.

С друге стране, финитивна употреба глагола често јепојачана прилошким или супстантивним

конструкцијама које указују на достизање границерадње: преболети до краја; одболовати допоследње сузе:

Џорџ Лејкоф и Марк Џонсон ―Метафоре у нашем животу‖ (Lakoff Johnson 1980)



(Lakoff, Johnson 1980)

Анри Бергсон ―Стваралачка еволуција‖ (1906)

Човек оперише апстрактним појмовима тако штополази од представе о аналогним материјалнимобјектима.

С обзиром на то да је концептуализација материје

увек просторна и антропоцентрична,антропоцентричност одликује и концептеапстрактних појмова.

Когнитивна лингвистика не оперише самометодолошким апаратом свих научних дисциплина

које проучавају механизме човековог мишљења(пре свега психологије), него и свих дисциплинакоје проучавају развој и понашање човека, што јесве више поистовећује са антропологијом.



Метода лингвистичке географије

Скуп захвата који се састоје укартографирању језичких елемената

који леже у основи разликовањадијалеката. Уз помоћ ове методеизучавају и интерпретирајупросторну локализацију језичкихпојава.

Етапе истраживања методом



Етапе истраживања методомлингвистичке географије

Састављање упитника

Анкетирање испитаника

Картографирање прикупљеногматеријала (изоглосе)

Интерпретација дијалекатског

корпуса



Лингвогеографија у Србији

Ivić, P. (1957-1958) Značaj lingvističke geografije za uporedno iistorisko proučavanje južnoslovenskih jezika i njihovih odnosaprema ostalim slovenskim jezicima. Južnoslovenski filolog , XXII,179-206

Ivić, P. (1987) Rad na lingvističkoj geografiji u Jugoslaviji.Posebna izdanja ANU BiH - Odjeljenje društvenih nauka,Sarajevo , knj. LXXXII, knj. 18, 51-59

Ivić, P. (1991) Dijalektološka istraživanja srpskih govora Kosovai Metohije. u: Iz srpskohrvatske dijalektologije, Niš, Izabraniogledi III, 215-223

Pavlović, M. (1959) Dijalektološki atlas i problematikasrpskohrvatskog jezika. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu , knj. IV, 165-186

Типови дијалектолошких атласа



Г.Венкер (1881) први дијалектолошки атлас немачког

језика. Ж.Жиљерон, Е.Едмон (1902-1910) дијалектолошкиатлас француског језика (1920 карата).

1. Национални атласи “Atlas gwar polskich” (12 t.) 2. Регионални ”Лінґвістичний атлас українських

народних говірок Закарпатської області” 3. Атласи сродних језика “Општесловенски

лингвистички атлас” 4. Атласи језичких савеза “Општекарпатски

дијалектолошки атлас” 5. Проблемски атласи “Атлас грађевинске лексике

Шумадије”

Хоризонтална и вертикалнаслојевитост језика



слојевитост језика

Хоризонтална слојевитост – диференцијација различитих језичких

јединица у простору. Проучава се с обзиромна географске, етнографске и политичке

чиниоце.

Вертикална слојевитост (стратификација) – диференцијација језичких система на истомпростору између различитих група говорника.Проучава се с обзиром на социолошкефакторе.

Јединице хоризонталне слојевитости



Идиолект – језички систем појединог говорника.

Дијалект – подсистем хијерархијски надређеногсистема, са изразитим фонолошким, морфолошким,синтаксичким и семантичким одступањима, који сепротеже на једном простору.

Дијасистем - група сродних дијалеката.

Језик – скуп подсистема нижег ранга. Говорници осећају заједничку припадност једном

комуникацијском средству.

Идиом

Језички савез – скуп језичких система са заједничкимобележ има на ши ем геог а ском по ч

Балкански језички савез



Балкански језички савез

Бугарски, македонски, српски, румунски, грчки,албански.

Фактори формирања савеза: Балканско полуострво; византијскиутицај; доминација Турске током дужег периода.

Подударања у лексичком фонду.

Граматичка подударања:тежња ка аналитизму - книгите на брат ми;

аналитички инфинитив; постпозитивни одређени члан (гарата, градот, orasul).

Постојање редукованих вокала: Ъ у бугарском; А у румунском,

Е у албанском .

КОНТАКТАНА СРОДНОСТ



ЈЕЗИКА

1. Последица узајамног утицаја језика који дужевреме постоје уз заједничке границе на истомширем простору(у румунском 40% лексике изсловенских језика)

Интерференција – последица контактирања језика,продирање елемената језика А у језик Б.

2. Последица интерференције просторно удаљених језика, чији су говорници на било који начин дошлиу додир (у кореанском 90% лексике из кинеског

језика).

Интерференција



Интерференција

Билингвизам – наизменична употреба двају језичкихкодова без обзира на комуникативни контекст:француски, немачки, италијански, реторомански у Швајцарској;фламандски и француски у Белгији; енглески и француски у Канади

рани, касни, симетрични, асиметрични, пасивни, писмени

Диглосија – социјално детерминисани контекстнаизменичне употребе двају језика: лужички и немачки у Немачкој, језик емиграната и енглески уСАД, латински у Европи до 18. века, француски у Русији.

Коине (koine dialektos – заједнички језик)

Узроци контактне сродности



Позајмљивање лексике и фразеологије: дисплеј, дискета, фајл, интерфејс, пирсинг, маркетинг, шопинг, самит,

ексклузивни, спикер... хвала лепо, děkují pěkně, köszönöm szépen (danke schön)... dernier cri de la mod;

Позајмљивање артикулацијских обележјагласова: румунски – романски језик са словенскомфонетиком.

Промена акценатског система: литвански језик саизворним покретним акцентом временом је добиоакценат на првом слогу под утицајем естонског.

Промене у граматичкој структури језика подутицајем других: фински, мађарски, естонски – синтаксичка структура индоевропских језика.

Позајмљивање творбених форманти: лат. -ismus,. -a e енгл. –in .

Адаптација позајмљених речи



Адаптација позајмљених речи

- приписивање језичком елементуграматичких категорија које му нисусвојствене у изворном језику: кафа, кафе,кафи...

- промена парадигме језичког елемента: естрада, естраде, естради ...la estrade

- фонолошка адаптација: canapis –

конопља (епентетско л )

Нивои адаптације



Нивои адаптације

Лексички (у турском 80% арапских речи).

Синтаксички (сличност синтаксичке структуреу многим језицима света).

Фонолошки (супституција – замена туђеггласа оним који одговара артикулацијској

бази језика-примаоца (ф – т).

Морфолошки (поједностављење структуреенглеског језика под утицајем скандинавских).

Језици у контакту



Супстрат – језик који се говорио наодређеном простору али је потиснут одстране другог (келтски у енглеском, галски у француском, траћански у румунском, иберијски у шпанском,дравидски у индијским).

Суперстрат – остаци старог језика народа-освајача у културно и политички надмоћнијемаутохтоном језику (бугарски у словенском, франачки у

француском, француски у енглеском)

Адстрат – суседњи језик који утиче на језик уконтакту (српски-бугарски, словеначки-италијански)

Помоћни језици



ј ц

У комуникативним ситуацијама које се понављајукористе се помоћни језици.

Сабири – језик медитеранских лука од Марсеjа доЂенове - lingua franca(11-17. век).

Пиџини (Pidgin English / business) –

- Yu mek ivnin dres for mai, haumach ju wonchi?

- Spos blong dansing dres, mai wonchi twelv doler.

russonorsk: Moja tvoja pe vater kasstom.

Креолски језици (criollo) – џакваатак на Јамајци,гулла у Јужној Каролини, мауритански, хаићански,

папјаменту на Кирасао)

Elektronski pidžini



Elektronski pidžini

Serblish

- What r u doing vecheraske

- Hello, whazzup ribo (SMS)

- Ooh my God! Ne verujem!

Ja idem da dancingujemtonight! Hochesh with me?

- cool choveche, peace brate

(CHAT)

Croalish

- tenx, to je to :) (CHAT)

- Dobro je sve, onak okey.Sto ti radis? Inace? (SMS)

- Okej, onda cemo se u sri

dgv. Mah mah (SMS)

- nije bed (SMS)

Kineski pidžin



Kineski pidžin

- Yu mek ivnin dres for mai, haumach juwonchi?

- Spos blong dansing dres, mai wonchi twelv

doler.

I t ti “



„Internetica“ Srpski korpus

č - ch/c

š – sh/ s

ž – zh/ z ć – tj/ c

đ – dj

u –oo

i - ee v - w

Hrvatski korpus

č - c/? ̈ š – s/??

ž – z ć – c

đ – dj/?

u –oo

i - ee v - w

K bi ij l i b j



Kombinacija slova i brojeva

A–

4, 1–

I, 3–

E, 0–

O (SMS) 3I3N4, gde si ti bre? o5 (opet) 3k (trik)

10ak (desetak minuta)

Podudaranje rasporeda slovnih znakova

ЗЫ» (P.S. — Post Scriptum), «ину» (bye),«зды» (pls — please), «ку» (RE — reply),«фдд» (all) (rus.)

na ENG jezikuć ako ste iz ZG (hrv.)

Onomatopeja• Kupila sam dvapara...:D I sad imam

• - haha, vrecica :)



para...:D I sad imamlovu samo za jedno

vino, glb. Buaaa, šmrc, ikredita ima još 20dindži

• Bzzzz, nisam mogla dadođem. Khhhh, dolazimsutra (ako se ne obesim

prethodno).

• Hahahahahaha :-)))))))Kao da ja to ne znam!Cccc... za šata me

smatraš?!

• - bwahahaha

• - Ziker si stalno s onimsvojim. haha. Mogli bi

na kafe 1 dan. Hm?

• - ...hm....da. Thrawntrilogija, Han Solo

trilogija, sve prevedeneknjige, sad ?itam Talesof the Empire. E, da,?item i SW stripove(tko

bi rekao)



Multiplikacija

joooooooooo jj j ,neeeeeeeeeee

pa kreeeeeeeeeten

?????

uraaaaaaaaaa!!!!!!

– Kako izgledaš?

smedja, norm alne vis ine, s latka...

- ... (dalje nastavi )

!“#%$%&!!! – (psovka)

de si bre do sada?!?

ha looooooooo

haaaaaall l l l l l l l loooooo

nooooc.. . .

l oooooooooo l

dhfg (psov ka)

Emotikoni



•

:-) Osmeh

• O:-) Anđeo • @>--;-- Ruža

• :-* Poljubac

• :`-( Plačem

• (((H))) Veliki zagrljaj• :-() Čudim se

• :-* Ljubim te

• ;-) Šalim se

• :-II Ljut sam

• :-(o) Vičem

• :-< Prevaren sam

• >:-( Jako sam ljut

• :-/ Skeptičan sam

• :-ozz Dosadno mi je

• I-I Spavam

• I-o Hrčem • :”) Pocrveneo sam

• :-V Pričam

• :-W Mnogo pričam

• :X Ćutim • #;-) Očajno izgledam

• (-.-) Zzz Spava mi se

• :- > Ironičan sam

• :-(*) Povraća mi se

• :~) Curi mi nos

• >;-) Đavolak • %-6 Mrtav mozak

• >:) Zloćko

• '-) Namigujem

Tendencija ka skraćivanju reči



j j

• How r u?

• Why r u doin’ that 4?

• R u 2 gonna b there?

• lol (laughing out loud) – glasno smejanje

• ttyl (talk to you later) – čujemo se kasnije

• brb (be right back) – odmah se vraćam itd.

Skraćivanje reči u srpskom korpusu



j p p• aj/ae (hajde)

• poz (pozdrav)

• zdr (zdravo)

• bzv (bezveze)

• C (ćao) • m/ž? (da li si muško ili

žensko?) • god (godište) • dž (džabe)

• kanc(kancelarija)

• kunt (spavam)

• min (minut)

• sast (sastanak)

• sti (stižem)

• si tu (je si li tu)• vo, vt (volim te)

• zabosam (ostajem ovde)

• zabo komp (kompjuter je

počeo da baguje) • zaljulju (zaljubljen)

• zte (zovem te)

• obbo (obožavam te)

• op (chat-operator)

Skraćivanje

srpski korp s hr atski korp s



srpski korpus hrvatski korpus

• al stižeš (Da li stižeš?)

• ćeš se tipkamo (Da lihoćeš da se dopisujemo?)

• EEE shto bilo bzv znachizrak do bola

• jbg (skraćena psovka)

• Sutra, 20:30, trg banajelacica – se nadjemo idogl.amarcord!

• ima ko za pvt (da li imanekoga za privatnu sobu)

• oš se dop (da li želiš da sedopisujemo)

• biga, bemu, hebote(skraćene psovke)

Skraćivanje toponima



j p

- malo pre stigla iz sda- heh iz chega ns

- NE SDA

- sta ti je to, ja nemam plavufrizuru ali ne znam

- SMEDEREWA - aa

• jel ima koja cura iz zga • dečko iz zg -a

• <HmmZ0r> bas citam poforumu, nazagrizeniji

susefci fale novi ubuntu :)

<ivoks> HmmZ0r: da ja ne vjerujem u to, ne bih igraoslicne igre u HR :)

• <HmmZ0r> koji si igrac

• <HmmZ0r> ;))

Anglicizmi u elektronskom diskursu



g z

• praktična transkripcija termina: apgrejd, chat,desktop, gejmer, gejt, hard, hardver, haker, link, log,mejl, onlajn, oflajn, sajber, softver

• redukcija osnove: komp, sajb, soft

• gramatička adaptacija: printer, haker, kompjuter,Internet

Ang l ic izm i u elekt ronskom d iskursu (su f iksaci ja)



d iskursu (su f iksaci ja)

• anzipovati, bagovati,banovati,

daunloudovati,

emajlirati, instalirati,kliknuti, konektovati,

kopirati, lagovati,

loudirati,

restartovati,

sejvirati, zipovati,

ulogovati

• blinkati, editirati,konfigurirati,

instalirati, kopirati,

regati (regulisati),resrtartati, telnetirati

se, upgrejdati,

zipovati, unzipovati,

uploadati se

Konkurencija oblika



• računar/računalo

• -

• poruka

• nakačiti se

• sačuvati

• skinuti

• pokrenuti

• crknuti/umreti

• compjuter

• comp

• SMS/ msg

• konektovati se

• sejvirati

• daunloudovati

• startovati

• -

.

Hrvatski korpus



• <ivoks> skini, promjeni, uploadaj

• <HmmZ0r> mislim sve 5, stujem znam

ispravit, al pazi umre mi wifi, umre mi nvidia sve umre odjednom :).

Homofonija kao jezička igra emajlirati • лариса (Lora BBS)



• мыло, емеля, мылить

• стервер

• кряк

• шаровары (shareware)

• пентюх

• Клипсы

• ася (ICQ)

• ирка (IRC)

• макс (BBS Maximus)

• ксюха (Xenia)

• блювануть (obraditi poštu u programu Blue Wave)

• блястер (Sound Blaster)

• бизданутый (ОС FreeBSD)

• виндец (pad operativnog sistemaWindows)

• мудем (pokvareni modem)

• мать, мамка

• форточки

• писюк, писишка,

WEB izvori



www.chillout.co.yu

www.b92.net

www.starwars

www.scificentar

www.ubuntu-hr.org/forum

www.chat.hr

www.ca0t2hq3

Европски језички савез

http://www.chillout.co.yu/

http://www.b92.net/

http://www.b92.net/

http://www.starwars/


http://www.scificentar/

http://www.ubuntu-hr.org/forum


http://www.chat.hr/

http://www.chat.hr/

http://www.ca0t2hq3/




http://www.chat.hr/

http://www.chat.hr/









http://www.b92.net/

http://www.b92.net/

http://www.chillout.co.yu/



Тенденција ка деоби језика и тенденција ка зближавањуодређених елемента у различитим језицима.

Лексички језички савез.

Ванјезички фактори формирања савеза: интернацинални језици – латински, француски, немачки, енглески.

Сличности флоре и фауне: сунцокрет, подсолнечник, slunečnice,slonecznik, sunflower, tournesol, girasole…

Исти облици друштвеног уређења: демократија, феудализам,фашизам, социјализам...

Иста културно-цивилизацијска традиција.

Привредно-политички контакти: бизнес, администрација,тржиште рада...

Индоевропска језичка породица 150 језика преко 2 милијарде говорника



150 језика – преко 2 милијарде говорника

12 група: индијска, иранска, словенска, балтијска,германска, романска, келтска, грчка, албанска, јерменска, анатолијска и тохарска.

Индијска група -96 живих језика преко 760 млн.говорника: хинди (деванагари), урду (персијскописмо), бенгали (нагари, Рабиндранат Тагор),пенџаби, лахнда, синдхи (д/п), раџахстани, гуџарти,маратхи, сингалски (грантхи), непали, орија,кашмири, цигански...

Мртви – санскрит, пали, пракрити. Санскрит (sam-skra – са-стављен) –

од 1. миленијума пре н.е. у северној Индији ―Махабхарата‖, ―Рамајана‖, граматика Панинија (5.

Иранска група



- Персијски, таџицки, афгански, балучи, курдски,

осетијски... (80 млн.)

- Персијски (Иран), писмо – арапско. таџицки, осетијски (ћирилица)

- Мртви: староперсијски, авестијски, пахлеви,парћански, хорезмијски, зогдијски. мидијски, скитски – изумрли језици

- Авестијски “Авеста” (4-6 век) којој је претходилавишевековна усмена традиција

- Скитски (од 8. века пре н.е. До 5 века н.е.)

Словенска група



Источна подгрупа: руски (200 млн.),украјински (45 млн.) белоруски (10 млн.);

Западна подгрупа: пољски (44 млн.), чешки

(12 млн.); словачки (5 млн.); кашупски;лужички (100.000);изумрли – полапски, поморски дијалекти;

Јужна подгрупа: бугарски (9 млн.),македонски (2 млн.), српски (13,5 млн.),хрватски (7 млн.), словеначки (2 млн. - 49дијалеката).

Балтијска група



Литвански – 3 млн. говорника

Летонски – 1,5 млн. говорника

Мртви – пруски до 18. века

Германска група



Северногермански: дански, шведски, норвешки,

исландски, фарерски (Фарерска острва – Данија,42.000);

Западногермански: енглески (322 млн., рунски

натпис на шкрињи Франкса, 7. век), холандски (20млн.), бурски, фламандски, фризијски, немачки (100млн.); јидиш;

Источнонемачки: мртви – готски;

изумрли – бургундски, вандалски, гепидски,герулски.

Романска група



Централна подгрупа: француски (72 млн.,Рајхенауске глосе – 8. век); италијански (37млн.), реторомански, сардинијски;

Западна подгрупа: шпански (332 млн.);португалски (170 млн.); каталански,провансалски;

Источна подгрупа: румунски (26 млн., 1860 -латиница), молдавски (2,5 млн.)

Келтска група



Гојделска подгрупа: ирски (4. век п.н.е.огамијско писмо, 7. век -латиница, шкотски(гелски, гаелски, ерски), мански;

Бритска подгрупа: бретонски, уелски(кимрски);

мртви – корнски;

Галска подгрупа: изумрли галски (натписи из4. века п.н.е.).

Грчка, албанска и



јерменска група

Новогрчки – од 15. века (12 млн.) Старогрчки (од 14. век п.н.е. - до 4.

в.н.е., од 4. в.п.н.е. коине)

Албански (5 млн., 15. век )

Јерменски (5 млн. – преко 50дијалеката, писмо “грабар” из 5-6. в.,ашхарабара – 18. век ).

Анатолијска група



Мртви – хетитски (19-12. век п.н.е.)

први индоевропски језик са писменом

фиксацијом – клинасто писмо;

лувијски, каријски, палајски, лидијски,

ликијски

Језичке породице



Семитско-хамитска (арапски, иврит, фенићански,

малтешки... 193 млн.; хамитски – староегипатски, коптски, берберски,кушитски, чадски).

Кавкаска (грузијски, свански, кабардински...)

Угро-финска (мађарски, фински, карелски, волжски,мордовски).

Туркијска (турски, казашки, татарски, киргиски...изумрли – хазарски, половачки)

Монголска; Кинеско-тибетанска; Тунгузијско-манџуријска; Дравидска; Аустралијска;

Аустроазијатска (вијетнамски); Аустронезијска(индонежански); Палеоазијска; Африканска.

ПИСМО



• Вештачки створени систем фиксације говоракоји омогућава преношење информације увремену и простору помоћу графијскихелемената.

• Настало je пре 6.000 година

• Протописмо: - дескриптивно-ликовно; - мнемонијско.

Мнемонијско писмо



• Опптички мнемонијски систем који служи подсећањуна одређене чињенице.

• Херодот (5. в. пре н.е.): посланица СкитаПерсијанцима: жаба, миш, птица, стрела.

• Перуанско писмо “кипу” – штапић са обојенимврпцама и чворићима.

• Ирокеско писмо “вампум” – појас или буздован са

шкољкама.

Вампум каиш



Дескриптивно-ликовнопротописмо



ро о с о

• Извештаји о ратним походима, знаци-упозорења, писма-молбе, описи ритуала...

• Стилизовани прикази људи, животиња ипредмета у складу са конвенцијом која серазликује код разних група, етноса, народа исл.: три дана – три сунца, три месеца, три прста...

• Индивидуална варијативност.

Дневник Ескима



ПИКТОГРАФСКО ПИСМО



• Pictus - насликан и grapho – пишем

• У основи пиктографскогписма лежи принциппреношења информације

помоћу слика – пиктограма.

• Пиктограм није знак запојединачни звук или слог,већ за конкретан предмет

или појаву, као и за комплекспредмета или појава.

Архаични обрасци пиктографскогписма



“Зимске приче” Индијанацаплемена дакота 1801-1871



• Обраћање Индијанацаамеричком Конгресу:племена роде, трију куна,морског човека и морског

лава моле Конгрес задозволу да се преселе у

регион три језера.

• Развијено пиктографскописмо: делаварски еп“Валум-олум”;

- ацтечко ребусно писмо; - “женско писмо” племена

јукагира из североисточне Азије.

Етапе развоја писма



• Систем писма – устаљени број знакова.

• Пиктографско

• Идеографско: знак -појам

• Логографско писмо: део речи – један знак: О – вод,вода, водовод, водоскок, водени

• Слоговно

• Најстарија писма су логографског типа: сумерскоклинописно; египатско, хетитско хијероглифско,кинеско, протоеламско, протоиндијско, критско.

Сумерско клинасто писмо (3100. пре н.е. – почетак наше ере)



• Народ из Месопотамије високоразвијене културе и непознатихетничких и језичких корена.

• Глињене плочице (осушене или печене) са нанетим помоћутрске цртежом. Плочице из Урука – протоклинасто писмо.

• Сумерско писмо преузимају Акади познати под именом

Вавилонаца и Асираца.

• Касније преузимају Хетити из Анатолије, Хурити, Еламејци иУрарћани:

• еламско писмо (23.- 4.век пре н.е.), хетитско писмо (15. – 7. век пре н.е.);

• Изговор је познат захваљујући фонетском запису појединихречи на старогрчком, као и сродности акадског језика са другимсемитским – арапским и ивритом.

Сумерско клинасто писмо (3100 пре н.е. – почетак наше ере)



Египатско хијероглифско писмо

3000 100



• 3000. г. пре н.е. – 100. г. пре н.е.

• Хијероглифско, хијератичко, демотичко

• Идеографско по природи са елементима фонетског

• Један хијероглиф – сугласник (24 знака), два сугласника (70 знакова),

три сугласника (неколико знакова)

• Вокали се условно обележавају као е

• Само се неки логограми користе самостално, већина уз фонетске и

категоријалне детерминативе

• Испод самосталних логограма је стајала мала цртица




Московски математички папирус(1850. п.н.е.)



Кинеско писмо (од 13. века прен.е.)



)

• У раније епохе користило се око 2500 знакова, сада -од 40 до 50 хиљада. Већина настаје комбинацијом.Сви имају исте димензије и исти квадратни облик,састоје се од одређеног броја потеза.

• Саставни хијероглифи - комбиновани.

• Сложени хијероглифи – базни хијероглифи садетерминативима.

• Страна презимена: Рузвелт – lo-ssu-fu; Woodbridge – букв. 'дрвени мост') Wu-pan-ch'iao, тј. pan-ch'iao'дрвени мост'.



Путеви поједностављивањаписма



• 1. Лексички: дете + уста – викати; капија +уста – питати; пас + уста – причати.

• 2. Граматички: лексичким хијероглифимадодају се морфолошки.

• 3. Фонографски: слоговно, консонантско и

словно-гласовно писмо.

Слоговно писмо



• Силабички систем: • Сумерско акадско. • Синајско - старосемитско, настало од египатских

хијероглифа, имало је 100 знакова. Од њега јенастало фенићанско.

• Слоговно деванагари (санскрит, хинди, маратхи,непали, мундха...): 50 знакова – 13 вокала идифтонга, 33 – слоговна знака и 4 пратећа).

• Слоговно арапско и етиопско, јапанско “кана” (48силабема) и корејско “кунмун”.

Консонантско писмо



Обележавају се сугласници који изражавајулексичко значење, док се вокали(дијакритички обележени) алтернишу ипреносе граматичко значење.

Фенићанско – старосемистско (Феникија,Палестина, Картагина од 13. века пре н.е. допочетка наше ере).

22 знака поређана у алфабет: алеф “бик”, бет“дом”, далет “врата”, вав “ексер”, јод “рука, каф “длан”, мем “вода”, нун “риба”, пе “уста”, реш “глава”, шин “зуб” итд.

Словно-гласовно писмо



• Откриће које припада старим Грцима (8. век пре н.е.).

• Основа латинског писма (6. век пре н.е.) и ћирилице.

• Обележавање сугласника и вокала. Грци позајмљују изфенићанског алфабета слова А, Е, I, О која су обележавала

сугласнике који нису постојали у грчком језику.

• Почели су да пишу са леве на десну страну и окренули сузнакове.

• У ћирилици је додато 13 знакова за специфичне словенске

гласове: Ц, Ч, Ш, Щ, Ћ, Ы, Ъ, Ю...

Графија



• Скуп свих знаковних елемената једног писма. • Лингвистичка дисциплина која проучаваодносе између гласова и знакова.

• 75% становништва Земље користи словно-гласовно писмо. • 4 породице алфабета: латинска (30%),

словенска (10%), арапска (10%), индијска(20%).

• У латинску породицу спада 70 алфабета: 30европских, 20 азијских, 20 афричких.

Ортографија • 4 принципа:



4 принципа: • Фонетски – српски, белоруски

• Морфолошки – морфема се пише према истимпринципима независно од изговора – руски ( род,друг, сердце)

• Историјско-традиционални – француски (beaucoup),енглески (knight ), ирски (sambradh [saure])

• Идеографски – диференцијални – ослања се на

семантичке разлике: у немачком писање именицавеликим словом leben, das Leben; lesen, das Lesen;gut, das Gut...

Идеално писмо?



• 24 слова грчког и 25 слова латинскогалфабета не могу да пренесу изговор свихгласова.

• Лигатуре – љ, њ...

• Диграфи – дж, дз, sz, cz, rz...

• Триграфи - еau, sch...

• Полиграфи - tsch, augh...

• Са дијакритичким знацима: ě, š, č, ř, ž....

Структурна метода



Нису релевантне језичке чињенице већ систем уцелини.

Односи доминирају над елементима, основни видодноса су опозиције.

Коришћење математичких метода.

Методе структуралистичких истраживања: - дистрибутивна;

- непосредних чинилаца; - трансформативна; - компонентне анализе.

Структуралистичке

школе у Европи



Женевска: Фердинадде Сосир (1857-1913),Шарл Бали (1865-1947) ,

Алберт Сеше (1870-1946)

Балијева теоријаактуализације:пребацивањевиртуелних појмова у

конкретне;детерминанте усинтакси.





Копенхашка школа (1934):

Глосематика ЛуисаХјелмслева (1899-1965)

Glossa – језик Изграђивање метајезика –

задатак лингвистике

Логичка граматика – максимално прецизна и јаснакао алгебра

Јединице система – форме

Истраживање методомкомутације: види, гледа, живи(дедуктивна метода уграматици)





Прашки лингвистички серкл(1926): Роман Јакобсон(1886-1982), НиколајТрубецкој (1890-1938)

Николај Трубецкој “Основефонологије” (1939, Праг) Фонологија – наука којапроучава функционалнезаконитости гласовнеструктуре језика.

Фонетика изучава говор сафизичког аспекта.

Фонологија – функционалнафонетика.

Нивои фонетике



Сегментни ниво. Јединице сегментације: Фраза – интонационо-садржајно јединство

одвојено паузама

Такт – део фразе уједињен једним акцентом

(фонетска реч)

Слог – најмања сегментна јединица говорног низа

Теорије слога: - аспираторна; - мишићног напора (дуга мишићног напона - напон,

кулминација, опуштање); - сонорна (иницијала, врх, финала; врх – слоговни)

Структура слога

Отворени неприкривени (V): и y o eye ear are



Отворени неприкривени (V): и, y, o, eye, ear, are. Затворени прикривени (CVC): под, над, hat, top, look. Отворени прикривени (CV): на, те, ка, day, know, far. Затворени неприкривени (VC): ум, ар, is, ice, arm.

Структура слога се не подудара у различитим језицима: условенским – већина су отворени, у француском – претежно

је сугланик на граници слога, полинежански – само отворени,арапски – само CV и CVC, у угро-финским и туркијским - напочетку иницијалног слога може се наћи само један сугласник (raja, Ranska, rist, barat, kiroly; iskola; kulcs).

Монофтонзи и полифтонзи (дифтонзи узлазни – buéno, nuévo,

puéblo; и силазни –déuda, móucha, sóused; трифтонзи – flour,power)

Нивои фонетике Супрасегментни ниво.



у

Издвајање пратећих јединица у односу на јединицесегментације:

тон (висина), 20-20.000Hz, говор 100-4000Hz,мушкарци 120Hz, жене 220Hz

модулација гласа (прозодија - акцент: фиксни ислободни; покретни и непокретни; пратећи;динамички; музикални (тонски); политонски – акут,циркумфлекс; квантитативни; фразни; логички;емфазни);

темпо – брзина изговарања; ритам: висина+јачина+темпо; интонација – кретање тона, ритмо-мелодијска слика

говора (мелодика – јачање, слабљење гласа упојединим сегментима, пауза, темпо, тембр – емотивна слика).

Бинаризам Романа

Јакобсона



Обележено – необележено у фонологији иморфологији.

Фонема је скуп дистинктивних обележја.

Дистинктивно обележје – карактеристика једног

гласа која лежи у основи фонолошке опозиције према другом гласу :

пас – бас.

Појам опозиције



Сврставање језичких јединица у парове одпо два члана између којих постоји опозицијапрема присуству/одсуству карактеристичногобележја.

Релевантне, ирелевантне (р-л – у кинеском: Лома, Кајло; јапанском – Рисабон, Рондон,Воруга), диференцијалне, интегралне.

Функције фонеме:

конститутивна; дистинктивна;делимитативна.

Фонолошка

парадигматика



Дисјункција – опозиција према неколико обележја: в- с;

Корелација – опозиција према једном обележју: д –т.

Врсте опозиција: Привативне – један члан је обележен + у односу на

други: д - т. Градуелне – чланови опозиције разликују се према

степену испољавања истог обележја: е – и.

Еквиполентне – оба члана опозиције су истог ранга:п – т. Корелативне – разликују се само према једном

обележју: б -п, д-т, н-н’.

Фонетске промене



Утицај општих услова и узајамни

утицај:екскурзија – врх – рекурзија. Позиционе промене.

Комбинаторне промене.

Позиционе: Редукција вокала (лат. reductio - померање)-

слабљење артикулације ненаглашених вокала.

Квантитативна – вокали губе на јачини идужини али чувају тембр: дуб – дубóк – дубовик.

Квалитативна – мења се тембр ненаглашенихвокала: вóды, водá, водянóй – [О/Λ/Ъ].

Позиционе промене



Протеза (грч. prothesis -додавање) – развијањеиницијалног сугласника радилакшег изговора речи: г, ј, в, –

гусеница, јабука, вона, (Knacklaut-Arbeit)

Губљење звучности на крају речи:руски (дуб), пољски (krew),немачки (zug).

Комбинаторне промене



Акомодација – делимична адаптација,прилагођавање суседних гласова ( тон,няня, what , was, quality ,палатализација)

Асимилација – једначење: Потпуна (отдых, does she) и делимична; Прогресивна (voiced, trzeba, trzy) и

регресивна (лавка); Контактна и дистантна (чечевица,

залiзо).

Синхармонизам: adamlarda, evlerde.

Комбинаторне промене



Дисимилација: Прогресивна – феврарь / февраль Регресивна – что.

Хаплологија – изостављање слога: стипепендија, трагикокомедија. Дијереза: серце (сердце), часни. Епентеза: губљење, Италија,

канцеларија. Метатеза: гомила, krowa. Супституција: катедра, пасуљ.

ГРАМАТИКА ГРАМАТИЧКО ЗНАЧЕЊЕ



ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ

GRAMMATIKE TECHNE – вештина

писања

- структура језика;

- научна дисциплина која проучаваструктуру језика

ГРАМАТИКА КАО НАУЧНА

ДИСЦИПЛИНА



ГРАМАТИКА

ФОРМАЛНА

КОНТЕНСИВНА

СИНХРОНИЈСКА

ФУНКЦИОНАЛНА

ДИЈАХРОНИЈСКА

ГРАМАТИКА

МОРФОЛОГИЈА СИНТАКСА



МЕСТО ГРАМАТИКЕ УСТРУКТУРИ ЈЕЗИЧКОГ



СИСТЕМА

ФОНЕТИКА

ЛЕКСИКОЛОГИЈА

ДЕРИВАТОЛОГИЈА

ГРАМАТИКА

ГРАМАТИЧКО ЗНАЧЕЊЕ

Апстрактно језичко значење речи, облика исинтаксичких конструкција које има стандардни



ру ц ј ј д рд

(регуларни) израз Разликује се у односу на лексичко према следећимпоказатељима: 1) обавезност – немогуће је употребити реч ванграматичког облика; 2) уопштеност – граматичка значења суквантитативно ограничена и строго фиксирана;

3) апстрактност - однос према мишљењу истварности: степа, бол, девојчурак, драма; artysta,

dentysta, orkestra, dramat .4) начин изражавања – регуларност израза,значење које се регуларно изражава у језикупомоћу одређених формалних средстава: -ива-; -а;

ВРСТЕ ГРАМАТИЧКОГ ЗНАЧЕЊА



ДЕРИВАТИВНО значење чине непроменљива,константна обележја речи према којима се та речсврстава у одрећену граматичку категорију: родименица, глаголски вид, прелазност и сл.

РЕЛАТИВНО значење је променљиво. Оно серазликује од облика до облика. Служи за повезивањеречи у реченици: придевски род, падеж, лице и сл.

МОДАЛНО значење одсликава став говорника уодносу на исказ и у односу на објективну стварност.

ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ



Систем супростављених граматичких обликаистоветног значења.

Предуслови постојања граматичке категорије:

- да постоји низ облика са одређенимзаједничким значењем;

- да постји однос опозиције између тих

облика; - да опозиција има регуларни израз.

ПОЈМОВНЕ КАТЕГОРИЈЕ Појмовне категорије су универзалне природе, док

ј



граматичке нису подједнако заступљене у

различитим језицима:

- у кавкаским језицима категорија “човек/ствар”; - у јапанском и кореанском категорија учтивости.

Различити степен заступљености исте граматичкекатегорије у различитим језицима: енглески – 2 падежа; српски – 7;

немачки – 4; фински – 14;руски – 6; табасарански – 46.

ВРСТЕ ГРАМАТИЧКИХКАТЕГОРИЈА



МОРФОЛОШКЕ – рода, броја, падежа, вида,времена, начина.

СИНТАКСИЧКЕ – персоналности,прелазности, аспектуалности

Граматичке

категорије

деривативне релативне

Најфреквентније категорије



Категорија рода – подела речи и облика на 2/3 класе,које се традиционално корелишу са показатељимаприродног пола или са одсуством потоњих.

Најзаступљенија је у словенским језицима.

Деривативна само код именица. Код придева,заменица, глагола итд. је релативног типа.

У италијанском, француском, шпанском, данском – 2

рода.

Формални показатељ – флексија или одређени члан.

Гендер – социјални род



- Под гендером се подразумева скупсоцијалних и културних норми коједруштво одређује у зависности одприродног пола.

- принцип гендерне улоге; - принцип гендерне идеологије;

- принцип гендерне диференцијације; - принцип гендерне идентификације.

КАТЕГОРИЈА ОДРЕЂЕНОСТИ

У ј ј бј



Указује на индивидуализацију објекта или лица или на њихово

осмишљавање кроз класу сличних феномена

романски и германски језици – одређени члан

бугарски, румунски и скандинавски – постпозитивни члан

Лексички и контекстуално: придеви – неодређени (краћи), одређени (дужи): млад-млади; заменице: онај, овај, оволики, онолики, тај; речце: само, још; неодређене заменице: неко, неки; придеви : одређени, цео, непознати;

ред речи: испред предиката – одређеност. логички акцент: Узми свеску. Узми свеску.

Категорија степена поређења

Г б ј ђ ј



Градуирање описне особине која одређује лице,предмет, појаву или радњу.

Екватив – Компаратив – Суперлатив

Елатив – компаратив + суперлатив

Придеви и прилози

Именице: најдевојка, најпрелет, најтакмичење. Глаголи: најволети, најпити

У појединим језицима глаголи - коми: kužö – kužödzik (уме – више уме)

афикси и суплетивне основе

Лексичко-граматичке класе



Значајне с граматичког аспекта групе речикоје се издвајајау према следећимпоказатељима: Семантичко обележје (збирност,

анимантност, повратност); Формално обележје није обавезно; Повезаност са одговарајућим морфолошкимкатегоријама (анимантност – падеж,

властито/заједничко – број); Необавезност опозиције (градивне именице).

МОРФОЛОГИЈА



Дисциплина која проучава најмању језичку јединицу која је у стању дапренесе неко значење - морфему, као и

јединице вишег нивоа –речи и њихове

облике.

Морфема може бити заступљена кроз

низ аломорфа који се алтернишу: вук - /вуц - /вуч -.

Типови значења морфема



Лексичко – лексичка морфема – носилацосновног значења (корен речи): нос -

Деривативно – творбена морфема допуњујелексичко значење: - ач

Релативно – граматичке морфеме указују на

однос између облика речи у синтагми иреченици: -а – позвао сам носача .

Врсте морфема

Сегментне - корен и афикси.



Сегментне корен и афикси.

Афикси:

префикс: про –ходати;

суфикс: пис - а - ти; постфикс: смеет-ся;

флексија: леп-а;

интерфикс: (пар – о – брод); инфикс: (лат. pigmentum / pi - n – go,

pi-n-gere) ;

Врсте морфема



циркумфлекс: (нем. g-t: gemacht; ge-n: geschreiben );

Трансфикс-испрекидан афикс у испрекиданомкорену: арап. kataba (књига) / kutiba

(написан)/ katibu (онај ко пише ) -(трансфикси – а,а,а; и,i,а; a,i,u)

Несегментне – нулта морфема. Суперсегментне – акцент.

Начини изражавања граматичкогзначења

афиксација:



афиксација:

– суфиксација (сагледати-сагледавати);

- префиксација (терати – истерати);

- конфиксација (нем. g-t: gemacht; ge-n: geschreiben);

- инфиксација (лат. vici – vinco);

- трансфиксација (хебр. gnob / ganab (крао је), goneb (лопов),ganub (украден).

алтернација: sing / sang; drink / drank (време) foot / feet, tooth / teeth (број)

Начини изражавања граматичкогзначења

акцент: рукú рýки; вырезать вырезать;



акцент: рук ú – рý ки; выреза ́ть – вы

́ резать;

редупликација: радиш- радиш (трајност) индонеж. оrang -orang (људи)

слагање основа (аглутинативно: бакрорез; фузијско: разбибрига);

суплетивне основе: добар – бољи; службене речи: био је поражен је; биће поражен;ред речи: Постојање одређује свест;

Интонација – модално значење.

ГРАМАТИКА ФУНКЦИОНАЛНО-СЕМАНТИЧКИХ ПОЉА

Петербуршка школа, Ј.Маслов, А.Бондарко Од функције ка средству



ФСП – функционално-семантичко поље СК – семантичка категорија КС – категоријална ситуација

ФСП – формира се интеракцијом елемената разних језичких нивоа на функционалној основи, како онихса категоријалним (парадигматским) значењем, такои оних са некатегоријалним (синтагматским)значењем.

КС – пројекција СК и ФСП на исказ Моноцентрично ФСП – темпоралности Полицентрично ФСП – квалитативности (атрибутивни центар –

срећан човек; предикативни центар – он шепа)

СК категорија темпоралности ФСП: центар – граматичка категорија времена; Ближа периферија – пасивни партиципи: био је



награђен; биће награђен ; Даља периферија: конструкције с глаголским

прилoзима или конструкције са модалним значењемкоје на имплицитан начин указују на темпоралниоднос ситуације према будућем времену: Попивши кафу устао је од стола. Одлазите! Када бих се бар мало одморио! Да ти помогнем? Кумови могу да наврате вечерас;

Лексички конкретизатори темпоралних односа (сутра, данас, лане, пре пар година,већ,још );

Конструкције с временским везницима ( док,када,пошто, пре него што );

Различита контекстуална средства исказивањатемпоралности (тадашњи, у својим каснијим делима...)

СК категорија темпоралности



конструкције сглаголским

прилозима или конструкције самодалним значењемкоје на имплицитанначин указују на

темпорални односситуације према

будућемвремену: Одлазите!

Да ти помогнем?

пасивни партиципи

граматичко време

СИНТАКСА Синтакса синтагме



Синтагма – две или више семантичких речи које сусинтаксички повезане.

Валентност речи, начине њене реализације и врстесинтаксичких односа у синтагми.

Валентност (лат. valentia – сила) – способност речида ступа у синтаксичке везе са другим речима:

Седи (ко) – једновалентни глагол

Једе (ко, шта) - двовалентни

Посветио је (ко, коме, шта) - тровалентни Одликовао је (ко, кога, чиме, за шта) -

четворовалентни

ВРСТЕ СИНТАГМИ

Синтаксичке синтагме: ловити дивљач

Фразеолошке синтагме: ловити зјала



Фразеолошке синтагме: ловити зјала

Независне синтагме: новине и часописи

Зависне синтагме: читање новина

Сложене синтагме: брзо завршити сетву (две иливише речи зависе од једне главне)

Комбиноване синтагме: узбуђено прати развој догађаја (више главних речи од којих је само једна

синтаксички независна)

Предикативне и непредикативне синтагме: птицепевају, лепо перје

Сложене и комбиноване синтагме шема



брзо завршити сетву

узбуђено прати развој догађаја

ВРСТЕ СИНТАКСИЧКИХ ВЕЗА

Слагање – граматичко значење главне речипонавља се у граматичком значењу зависне



понавља се у граматичком значењу зависне

речи: зелена трава; Рекција – главна реч одређује облик зависне

речи: садити цвеће; илустрација текста;

Координација – двострука повезаност

субјекта и предиката: вода је чиста, он седи; Прикључивање – синтагме са

непроменљивим речима: кретање напред,пажљиво слушати;

Гравитација – слагање предикативногатрибута са субјектом: отац се вратиоуморан;




Инкорпорација – повезивање коренскихречи у реч-реченицу помоћу службенихморфема

(чукотско) tymyngyntorkyn – вадим руке

ty - ја

myngy - руке

nto - излаз

rkyn – комплес-реченица


Закључивање – синтагма са дистантним



Закључивање синтагма са дистантнимположајем елемената недељивог граматичкогкомплекса

Da war unsere Mutter aus der Stadt gekommen (то се наша мајка вратила из града)

war gekommen – вратила се

Изафет – (арап. ал -идафату – “допуна”)атрибутивна синтагма у којој је форманта

синтаксичке везе смештена у главној речи) ат баши (ат – коњ, баш – глава, и – његова) коњска глава

СИНТАКСА РЕЧЕНИЦЕ



Проучава структуру, комуникативни типреченице, њену семантику,синонимијску деривацију

Синтакса реченице – логичка граматика

Синтакса синтагме – формална и

структурна граматика

Обележја реченице:

Комуникативност (преноси информацију)



Комуникативност (преноси информацију) Самосталност (уобличена мисао) Предикативност (референцијалност) Модалност (садржај реченице према

стварности: реални, могући, пожељни...)

Модус и диктум

Како бих желео да све буде као некад!

модус диктум

СТРУКТУРНА ШЕМА РЕЧЕНИЦЕ

Састоји се од облика речи који се корелишу са



Састоји се од облика речи који се корелишу са

логичким субјектом и предикатом

Формални модели:

Девојчица трчи. N1Vfin

Моји родитељи су професори. N1CopN1

Мени је хладно. N3CopPr adv

Писати за децу треба занимљиво. Vinf Pr adv

Позициона шема садржи сирконстанте

МЕТОДА НЕПОСРЕДНИХ КОНСТИТУЕНАТА

Leonard Bloomfield

(1887-1949)



Јелска школа Language (1933)

Бихевиоризам – понашање јереактивно

Антиментализам

Дистрибуционализам – пописивање и описивање свихположаја у које могу доспети

јединице језичког система

Приказивање синтаксичкеструктуре у облику хијерархијечинилаца


Реченица – категорија која не улази у састав ниједнедруге категорије.



Zellig Harris Methods in Structural Linguistics (1951)

Мала девојчица једе велику јабуку




Основни захват сегментације језичкогматеријала и издвајања базних јединица које чине модел језика, као и

одређивање хијерархије међу њима.

Живот омладине на селу постаје досадан.

ТРАНСФОРМАЦИОНО-ГЕНЕРАТИВНАГРАМАТИКА



Avram Noam Chomsky (1928) “Syntactic structures” (1957) “Aspects of the Theory of

Syntax” (1965) Коначан број правила –

бесконачан број реченица. Лингвистика и логика. Граматика Port Royala

(1660).

Способност генерирањаисказа је део људскоггенетичког комплекса.

ТРАНСФОРМАЦИОНО-ГЕНЕРАТИВНАГРАМАТИКА

Певање птица. Птице певају. NV N3 N V



Учење језика. Jезик се учи. NVN3 N Vpas

Утврђивање правила по којима се генеришу реченице. Дубинска и површинска структура језика.

S

NP VP

Adj N Adv V

Компетенција и перформација.

У основи сваке сложене синтаксичке конструкције лежипроста која се помоћу ограниченог броја правилатрансформише у сложену.

Трансформи

• а) Видећи то, Леандер је отишао Исусовцима...[→



) , р ј у ц [

пошто/када/након што је то видео// видевши тоЛеандер је отишао Исусовцима] Милорад Павић,Унутрашња страна ветра

• б) Са доласком Александра Карађорђевића на

престо 1842. године Миша Анастасијевићуспоставља и са њим пријатељске односе. [→након што је дошао на престо АлександарКарађорђевић, Миша Анастасијевић успоставља сањим пријатељске односе] Универзитет у Београду

( www.bg.ac.yu)

ТРАНСФОРМАЦИОНО-ГЕНЕРАТИВНА

ГРАМАТИКА



Центар Брока – део мождане коре, који је добионазив по француском антропологу и хирургу.

Смештен је у задњем доњем делу треће чеоне

вијуге, тј. делу који је задужен за моторну

организацију говора. Приликом оштећења тогцентра долази до Брокове афазије – губитка

фонолошке и синтаксичке кодификације.

Мождана томографија – експеримент.

Интерпретативна семантика

“Дубинска синтакса” и лексичко-семантичко



Ду

пуњење реченице. Ограничења деривације. Шта су трансформи?

Уколико приликом промене облика речи чува сеисти тип синтаксичке везе:

Путницима је строго забрањено отварати врата

Путници строго забрањују отварати врата.

One boy kissed every girl. Every girl was kissed by one boy.

Један момак је пољубио сваку од девојака. Сваку девојку пољубио је по један момак.

КОМПОНЕНТНА АНАЛИЗА Генеративна теорија семантике



Генеративни опис значења – разлагање насаставне компоненте (семантичкекарактеристике) од којих је већи део заједнички

за већи део лексема (J.J.Katz, J.A.Fodor). Дистинктивно обележје – сема. Минимални језички знак семантичког нивоа који

нема план израза, али његова промена утиче напромену тог плана.

Издвајање сема путем поређења са семантичкисродним јединицама.

Компонентна анализа



Терминологија родбинских односа – 3 семе: пол(М,Ж), веза (Д,И), генерација(1,2,3).

Отац МД2

Мајка ЖД2 Тетка ЖИ2

Сестрић МИ2

Критика: пресупозиција, Ч.Филмор - пример речинежења.

Компонентна анлиза



Битно је не само одредити семе, већ и њиховуструктурну организацију, тј. место и значај семе уструктурној организацији значења.

Структурна организација семе одређује се наоснову валентности речи која је синтагматскиекспонент сема, а положај семе у структуриодређује фреквентност спојивости речи.

Компонентна анализа је повезана садистрибутивно-статистичком анализом.

ЛСП глагола кретања

превозноусмере интензиваздух вода земља кретање сема



+--+--+ ЛЕТЕТИ

+---+-+ПЛИВАТИ

--+--++ТРЧАТИ

-----++

ХОДАТИ

+----++ИЋИ

средство носткретања

тет реч

ВРСТЕ СЕМА



Класема Архисема Диференцијална сема Интегрална сема

Градуелна сема

Потенцијална сема

ЛСП – скуп парадигматски повезанихлексичких јединица које одсликавају

појмовну, предметну и функционалнусличност обележаваних појава.

ЛСП



ЛСП нису изолована.

ухватити мисао; скренутипажњу; обратити се;

прићи решењу;доћи до закључка...

ЛСП темпоралност иметеоролошке појаве:

погода – год; време; chvila;

tiempo

мишљење

говор кретање

Структура ЛСП



Језгро ипериферија

Номинативно и

пренесено значење

Периферија једногпоља припада

другом пољу

невин

бео

сјајан

Троугао Огдена-Ричардса



садржај Садржај – део свести на

који се преслика појава

ванјезичке стварности.

Значење – однос знака премастварности.

Смисао – остваривање односа

у комуникацији.

предмет израз

Врсте значења



Денотативно

Сигнификативно

Концептуално

Структурно: одазвати се на нешто - помоћи Контекстуално

Слободно

Везано (фразеолошки – бела врана,

синтаксички – он је крпа).

Емотивно, експресивно

Шема развоја концепта СУДБИНА у српској језичкој слици стварности

•

• Судбина



Судбина

• - _________________________________+

•

• Судбина

• - __________________________________

• _______________________________ __+

• Срећа

•

• - _________________________________

• Усуд

• Коб

• - _________________________________+

•

• Судбина

• - _________________________________+

•

• Усуд, Коб Срећа

•

Лексичко-семантички односи



Парадигматски:

Синонимија: апсолутна, непотпуна,

идеографска, стилистичка

Антонимија: контрарна (градуелна),комплементарна, контрадикторна, векторна

Паронимија

Конверзија

Хипонимија Полисемија: радијална, ланчана,

комбинована

Полисемија



Радијална: намештај

Сто трпеза

врста планине

Ланчана: З рео развијен формиран

Комбинована:

slajdovi ljudmila

Documents