Sloboda medija(sloboda informisanja)

Pripremili: Ljiljana Matić i Petar Kokić 3/8

ETŠ “Nikola Tesla” Beograd

Sadržaj:

Šta su mediji I kako se dele?

Zakon o slobodi medija u Srbiji

Član 50. Ustava RS o slobodi medija

Kada ustavni sud ima pravo da zabrani rad nekog medija?

Cenzura u Srbiji danas

Cenura između dva svetska rata

Šta su mediji?

Mediji je termin koji se koristi da bi se označile one strukture u društvu koje postoje da bi komunicirale sa širom javnošću. Termin mediji se počeo koristiti 1920-ih godina sa proširenjem prisustva radija i novina koje su te decenije počele da dostižu daleko veću popularnost (na državnim nivoima).

Podela medija

Zakon o slobodi medija u Srbiji

U Srbiji je Ustavom dozvoljenja slododa svih medija, ali uz određene pravne granice koje su regulisane:

članom 50. Ustava RS i zakonima:

Zakon o oglašavanju

Zakon o radiodifuziji

Zakon o udruženjima

Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije

o prekograničnoj televiziji

i članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima …

Član 50. Ustava RS o slobodi medija

“Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.”

“Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.”

“U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje

Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se

podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.”

“Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju uređuje se zakonom.”

Kada ustavni sud ima pravo da zabrani rad nekog medija?

U Republici Srbiji nema cenzure, ali ustavni sud ima pravo da zabrani rad nekog medija ako prekši član 50. st. 3 Ustava RS koji glasi:

“U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava

javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno

rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja

propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne

ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.”

Šta je cenzura?

Cenzura obuhvata službenu kontrolu javnih publikacija(novina, knjiga), filmova, radio, TV emisija itd., da bi se sprečilo objavljivanje ili propagiranje nečega što vređa moral, što je štetno po interese države i vladajuće klase.

Cenzura između dva svetska rata

Iako je izgrađen čitav sistem nadzora nad listovima i časopisima, ali i knjigama, filmovima, radio emisijama i pozorišnim predstavama, vlasti su se suočavale sa nedostatkom kvalifikovanih a politički odanih činovnika koji bi vršili cenzorski posao.

Zabranjena su dela: "Pop Ćira i pop Spira" jer su "neka lica iz publike protestovala protiv iznošenja pravoslavnih sveštenika na pozornicu na način koji je povredio njihova osećanja" i "Analfabeta" jer kako je ocenjeno "vrlo je nezgodno" da se komad prikaže jer se ne sme "pred masom sveta" "omalovažavati i ubijati ugled državne vlasti". Bez jasnih pravila cenzurisanja, pod budnim okom Odeljenja za državnu zaštitu, državni tužioci i policijski službenici koji su u doba šestojanuarskog režima vršili odgovoran cenzorski posao bili su izloženi stalnom pritisku vlasti koje su ih za najmanju pogrešku pozivale na odgovornost. U takvoj atmosferi, u strahu za sopstvenu materijalnu sigurnost i egzistenciju, cenzori su preterivali u rigidnosti, pleneći i šta treba i šta ne treba.

Cenzura u Srbiji danas

Cenzura u Srbiji je zabranjena Ustavom. Slobode izražavanja i informisanja zaštićene su kako međunarodnim, tako i nacionalnim zakonima, mada garancije sadržane u zakonima nisu konkrentno sprovedene. Slučajevi

cenzure i autocenzure i dalje se javljaju u Srbiji. Danas, Srbija se smatra delimično slobodnom i nalazi se na 59. poziciji od 180 država prema indeksu slobode medija iz 2016. godine. Srpski mediji su u velikoj meri zavisni od reklamnih ugovora i vladinih subvencija koje čine novinare i medije izloženim ekonomskim pritiscima kao što

su definisane plate, raskidi ugovora i slično.

Literatura:

http://mojustav.rs/tekst-odredbe-52/

https://sh.wikipedia.org/wiki/Sloboda_medija_u_Srbiji

Google images

KRAJ PREZENTACIJE. HVALA NA PAŽNJI