smisao bavljenja glumom je u istini · 2011. 11. 29. · pozori[ne novine broj 113 mart 2004....

P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 1 3 M A R T 2 0 0 4 . G O D I N A X I I C E N A 5 0 D I N A R A

JASNA\URIÎ]

O~aravaju}adonkihotkinja

BRANISLAVJERINI]

@eljan samautoriteta

Oma`Fasbinderu

Masla~ak imasla~ak

Vodio predstave,igrao i pamtio

HANA[IGULA

MLADENPOPOVI]

TIBORKI[

SMISAO BAVLJENJA GLUMOM JE U ISTINI

Ako me smatraju uspe{nim glumcem, pored DejanaMija~a i naravno Ljubomira Mucija Dra{ki}a (koji mi jeotkrio pozori{te i uveo me u njega), postoji jo{ jedan~ovek koji je zasluàn za to – moj profesor PredragBaj~eti}, kaè NNeennaadd JJeezzddii}}

POZORI[NA SCENA U BALTI^KIM ZEMLJAMA

O teatarskoj stvarnosti Estonije, Letonije i Litvanije

Speci ja lni dodatak:

MINISTARKA PO JAGO[U„Dosta je bilo komedije, a

sad na zbilj!” – kao da go-

vori JJaaggoo{{ MMaarrkkoovvii}} dok

vazda sme{nog Nu{i}a

„prepravlja” u dramati~a-

ra koji se ne moè gledati

bez maramice i {mrcanja

PONOVO POSE]ENA ITAKA, ILI KAKO IZBE]I OSVETU

Kako ~itati drame Jovana Hristi}a ili, trijumf tri~avosti

Na premijeri je bilo mnogo zna-~ajnog sveta. Fotoreporeteri su,uglavnom, fotografisali BogoljubaKari}a, {efa srpskih industrijalaca, kojije pratio }erku Danu. Aplauz na krajubio je snaàn i topao, prijateljski, skororo|a~ki. Reditelj se s merom, ~akuzdràno, naklonio publici. Glumica jeklekla pred gledaoce i zahvaljivala sesklopljenih ruku, kao na molitvi. Iznetoje na scenu mnogo lepog i skupog cve}a.Posle je bio koktel.

Moglo se ~uti da je predstava „felin-ijevska“ i „beketovska“, da „odraàvana{ mentalitet“, da su „scenska sredstvamoderna, ~ak nadrealisti~ka“, da bi pi-sac, tj. Branislav Nu{i}, „bio odu{evljen“,da je glumica „predodre|ena za tu ulogujer nije morala da ide dalje od svoje vrloubedljive prirode“, da su glumici „legli“scenografija i kostim u pink tonovima, uznapomenu da taj pink nije slu~ajan, da, ida...

Naravno, re~ je o premijeri Nu{i}eveGospo|e ministarke na sceni Narodnogpozori{ta, u reìji Jago{a Markovi}a, a sRadmilom @ivkovi} u naslovnoj ulozi.Predstave su, kaù, rasprodate do krajaaprila. Ko, pak, bude imao sre}e, a i volje,mo}i }e da u aprilu na sceni nacionalnogteatra gleda ~ak dve Gospo|e ministarke,beogradsku i gostuju}u, Narodnog po-zori{ta iz Sombora. Ovu drugu reìrao jeGori~in Stojanovi}, a ulogu @ivke tuma~iBiljana Keskenovi}. Zabeleèno je dareditelj nije odoleo „nepresu{nosti izazo-va“ pa je, po njegovoj zamisli, na sceniGospo|a ministarka @ivka na{ih dana,„iz salona ovovremenih novobogata{a“.

[ta je pitanje? Koju }e Gospo|u mi-nistarku izabrati Ivan Medenica, selek-tor Sterijinog pozorja?

Vreme za promene

Branislav Le~i} je odloìo „radnuuniformu“, tj. tamno odelo, uvek novuko{ulju i odgovaraju}u kravatu i po~eo{mekerski da se obla~i: savr{ena ko`najakna, majica, utegnute pantalone...Odli~no i 10 godina mla|e izgleda. Moèmu se, nije vi{e ministar kulture. Sada jena redu Dragan Kojadinovi}. On }e danosi tamna odela i bele ko{ulje ukontrastu s terakot cipelama, i tako to.Razumljivo, iako je majstor za medije –negda{nji je novinar i biv{i direktorStudija B – kultura, ona za koju imamalo novaca i volje, mora}e da mu budena prvom mestu. Ho}e li Kojadinovi}u~initi kulturni iskorak? Ko su bilinjegovi prethodnici u vremenu od kadase bavimo demokratijom?

Po|imo redom: Miodrag \uki}, NadaPopovi}-Peri{i}, @eljko Simi}, BranislavLe~i}. Nagradno pitanje za milione: po~emu su ostali upam}eni? Po liku ilidelu? Kad je pozori{te u pitanju, puna suim usta bila zakona o pozori{tu koji je biou prednacrtu, u fijoci, u ormanu, na putuprema poslanicima, izgubljen, na|en,traì se... Kako }e se Kojadinovi} sna}i sapozori{tem? Verovatno isto kao i njegoviprethodnici. [ta sad o pozori{tu kad jegoreo Hilandar!

U svakom slu~aju, stigla je novavlast, valja o~ekivati nove upravnikepozori{ta. Ne treba sumnjati da }e to bitii najve}a promena. (Treba se moliti Boguda Gorica Mojovi}, najve}i beogradskipozori{ni zadu`binar, dovr{i ono {to jepo~ela, da, posle zavr{ene gradnje Jugo-slovenskog dramskog i rekonstrukcije

Beogradskog dramskog, sre|ivanja novesale u Zvezdari, dovr{i rekonstrukcijuPozori{ta na Terazijama i Malog po-zori{ta „Du{ko Radovi}“ i, koliko moè,okrpi Kalemegdan do jeseni. Onda nek'bude {ta }e biti.)

U srpskim teatrima kao da je nekozati{je. U Srpskom narodnom pozori{tu uNovom Sadu za direktora Drame posta-vljen je glumac Radoje ûpi}, umestoreditelja Predraga [trpca. Na mesto di-rektora vr{a~kog pozori{ta „Sterija“,umesto novinara Milenka Gvozdi}a, do-{ao je glumac Ivan \or|evi}. Ni jedno po-zori{te nije promenilo ime, a nije bilo nifizi~kih nasrtaja. Istina, „Kurir“ je 6-7.marta objavio, a dràvna televizija dan,dva kasnije komentarisala doga|aj, da je„radnicu JKP Parking servis napaoglumac Danilo Lazovi} udariv{i jerukom po oku, potom je seo u sivi 'volvo',registarskih tablica BG 577-808, i odve-zao se u nepoznatom pravcu“. Sve se toodigralo u Ulici savski trg, nedaleko od@elezni~ke stanice u petak 5. III, oko19.30. Policija nije krenula u poteru zaLazovi}em. Vest nije demantovana. Da lije to isti glumac koji je fizi~ki nasrnuo nabalerinu Jelenu [anti}, partnerku upredstavi Nastasja Filipovna?

Slavija i Jagodina

Slavija teatar istrajava u svojim na-stojanjima da „rekonstrui{e“ biv{i jugo-slovenski pozori{ni prostor. Festival Sla-vija 2004: u~estvuju pozori{ta iz Make-donije, Bugarske, Albanije, FederacijeBiH, Engleske i Hrvatske. Poslednjegdana festivala i dan posle igran je Balka-nski {pijun. Kova~evi}evu komediju re-ìrao je Mustafa Nadarevi}, u zagreba~-kom pozori{tu „Kerempuh“ (nekada{-njem „Jazavcu“). Iako kritika poslepremijere nije bila blagonaklona, pred-stava je do sada odigrana vi{e od 50 putai, kaù, mnogo se dopada publici. Redi-telju Nadarevi}u zameralo se {to je situ-aciju preneo „u na{e vrijeme (na istekuKlintonovog mandata), u zagreba~kuobitelj“. Ilija ^vorovi} je postao ènsko,ulogu igra Elzabeta Kuki}, ona je tram-vajdìka koja umesto Staljinove skrivaTitovu sliku, a mu` joj Lojze (o~iglednoSlovenac) preuzima ènske poslove...

U ìriju Slavije 2004. bili su @elimirOre{kovi}, reditelj iz Zagreba, MirjanaMarkovinovi}, direktorka Sterijinog po-zorja, i Filip David, knjièvnik. Me|umnogim gostima bio je Radko Poli~, glu-mac iz Ljubljane. [ta kaè Rac o situaci-ji u Sloveniji? „Lo{a je! Zaposlen sam upozori{tu, dakle dràvni sam ~inovnik, iimam malu platu. Glumci su poslednjarupa na svirali! Neki neuki producent,kome dràva daje pare za film, moè dazaradi 10 puta vi{e od mene koji igramglavnu ulogu. E, to ne dam. To i ne trebada ~udi kad znamo da, po najnovijimistraìvanjima, 80 % Slovenaca uop{te ne~ita knjige, a mnogi ne pogledaju ninovine. Vlada fama o obrazovanim Slo-vencima, a to je – predrasuda. Mi smosamo deo globalisti~kog koncepta kojiupropa{}ava svet, a umetnost najvi{e trpijer se ukida bogatstvo razlika. I dru-{tvena klima ide naruku politi~arimakoji su svi odreda ljugavci i foliranti.Sloveniju je zahvatio talas nacionalizmakoji polako prerasta u fa{izam. Po{to jecenzura u medijima ogromna, glas ra-zumnih ljudi se ne ~uje.“ Kako stojestvari sa glumom? „Gluma je najgluplja

profesija na svetu. Ja je iskreno mrzim,jer mi je uzela ceo ìvot, ukrala mi jedu{u! Zbog glume sam propi{ao krv!“

Mira Banjac, dobitnica Zlatnog }ura-na za ìvotno delo festivala Dani komedi-je u Jagodini, govori bez strasti: „Trebana}i ravnoteù, napraviti selekciju onogiza nas, ru`nog i lepog. Ru`no ostavljamistoriji, uzimam lepo. Ne dozvoljavam dame tro{i ne{to {to je na 'ler'. Ne ostra{-}ujem se u politici. Treba se sporazumetisa svojim vremenom.“

Da li su i pozori{ta u sporazumu savremenom kada je re~ o komediji? „Ni-jedno, a naro~ito nacionalna pozori{ta,ne igra doma}u komediju! – kaè Dra-gana Bo{kovi}, selektorka Dana komedi-je. – Odgovorno tvrdim da je na delusvesna (pre nego nesvesna) kulturna di-verzija. Dràva je osnovala nacionalneteatre da bi negovali ba{tinu, a oni touop{te ne rade. U nacionalnim teatrimanema ni Nu{i}a, ni Sterije, ni Gli{i}a.Kad je re~ o savremenoj komediji, mi odna{ih studeneta dramturgije ne dobijamoni jednu komediju! Ultimativno samrekla da ne}u repertoar po svaku cenu.Ako nema predstava, nema festivala.“Bo{kovi}ka je videla 15-ak predstava (uPirotu, Ni{u, Kragujevcu i Kru{evcu neigraju uop{te komediju, ni doma}u nistranu!), a za festivalski program oda-brala je 7.

Sve je istou mom kraju

I dok svi ho}e promene i reforme,Nenad Proki}, upravnik Bitef teatra, za15. ro|endan ovog pozori{ta tvrdi da se„oni u srì nisu promenili“, nego da su sepromenila samo vremena. „Neki ljudi supoku{avali da nas u~aure i odvoje odsveta. Mi smo, ipak, ostali na svojimnogama. Trudi}emo se da, kao i do sada,uvek prvi prepoznajemo ono {to je novo ivredno.“

U Zvezdara teatru je trupa TheKuguars – Dragan Jovanovi}, BogdanDikli}, Nikola \uri~ko, Dejan Mati},Rade Markovi} i Slobodan-Boda Nin-kovi} – na op{te zadovoljstvo odigrala200. predstavu Sme{ne strane muzike.Oni koji su prisustvovali tvrde da suKuguarsi kao novi i prori~u im jo{ 200predstava. Kad moè Buba u uhu do3.000 puta, {to ne bi i oni?

Hana [igula i Miki Manojlovi} bilisu najzapaènije gluma~ke zvezde ufebruaru na mart. [igula je iz Pariza uBeograd stigla kao filmska, Fasibindero-va glumica, da bi otvorila Fest. Kaù daje tog prvog dana li~ila na Lakija, bila jemalo nervozna, po{to joj se izgubio prt-ljag. Festival je otvorila s dve re~enice.Zapravo, predstavila se kao pozori{naglumica (filmove na snima ve} 10 godi-na) u Jugoslovenskom dramskom s au-torskom predstavom Zapis iz snova,vrstom intimne i ìvotne ispovesti. Pred-stava je i svojevrsni oma` reditelju Ra-jneru Mariji Fasbinderu. Zavr{ena jepesmom Lili Marlen koja je publikudigla na noge. Po{to je nervoza pro{la,[igula je bila dostupna novinarima. Sa-znali su da joj je najva`nije, otkakoFasbindera nema, da nastoji da u svemu{to radi bar deo posveti njemu, da gaoìvi makar i u se}anju, jer zahvaljuju}injemu – zajedno su snimili 15 filmova iigrali u pozori{tu – postoji u umetnosti.Nikada sebe nije videla kao zvezdu itrudila se da privatno bude {to neprimet-nija. Mislila je da je njen ìvot neintere-santan za publiku. Ali... „Kod mnogihèna postoji problem ~emu da posvetesvoj ìvot, kojoj ideji, kad pro|e mladost.Mo`da sam tek danas, u svojim 60-imgodinama, potpuno rastere}ena da ko-na~no kaèm ko sam. @ivot je ono {tosanjamo, a Zapis iz snova je neka vrstapoziva da ne odustanemo od svojih sno-

va. Svaki odnos je komplikovan, jer sva-ki ~ovek ubija ono {to najvi{e voli.“ A osvom politi~kom anga`manu veli: „Imalismo veliku è| za slobodom, bili smoprva generacija koja je posle uàsafa{izma bila gladna promena. U doga-|aje 1968. u{li smo svim srcem. Bili smofascinirani smelo{}u da se zatraì slobo-da i ~uje neka druga politi~ka istina kojanema veze sa konformizmom. Danasznam da mladi svuda u svetu imaju idejuda sklone cinike sa vlasti.“

[igula priznaje da se ve} umorila odteatra i da èli ne{to novo. A Manojlovi}se 12 godina odmarao od pozori{ta da bimu se, iz Pariza, vratio. Igra u predstaviMolijer, jo{ jedan ìvot, u Jugosloven-

skom dramskom. U Beogradu je, zapra-vo, na proputovanju. Odmah su ga pitalida li zna ko je ministar kulture. Nijeznao. Kaè: „Ne moè ni jedan ministarda bude dobar ili lo{, ako ~itav sistem nefinkcioni{e. To se vidi i ose}a u kulturi.Ceo sistem ovde mora da se uspostavinanovo. Treba nam ovde jo{ puno izbora,a izme|u toga toliko je neiìvljenih ìvotatih izabranih ljudi.“ Pitali su ga {ta na-merava, a on je odgovorio {ta ne name-rava: „Ovde skoro ne}u praviti novupredstavu. Ne vidim svoju gluma~kubudu}nost u Srbiji, zato nisam prihvationi jednu ponudu, zato sam pesimista.“

Tako je obi~no u prole}e,a u Srbiji.

2LUDUS 113

H R O N I K A P O Z O R I [ N I H Z B I V A N J A

ZAPISI IZ SNOVAZor ica Paš i¯

U skladu sa Statutom SDUS-a, Predsedni{tvoSaveza dramskih umetnika Srbije (SDUS)

zakazuje

XX RREEDDOOVVNNUU IIZZBBOORRNNUU SSKKUUPP[[TTIINNUUSSAAVVEEZZAA DDRRAAMMSSKKIIHH UUMMEETTNNIIKKAA SSRRBBIIJJEE

za 24. maj 2004.godine, u 11 sati,u Pozori{tu Atelje 212 u Beogradu

PPrreeddlloogg DDnneevvnnoogg rreeddaa SSkkuupp{{ttiinnee::

1. Otvaranje i izbor radnih tela Skup{tine:- izbor ~lanova Radnog predsedni{tva- izbor zapisni~ara i overiva~a zapisnika- izbor ~lanova Izborne i Verifikacione

komisije2. Razmatranje i usvajanje Izve{taja o radu

Saveza u prethodne dve godine3. Razmatranje i usvajanje Finansijskog

izve{taja za 2002. i 2003. godinu4. Predlog i usvajanje Kodeksa profesionalne

etike ~lanova Saveza5. Predlog i usvajanje izmena i dopuna Statuta

Saveza6. Predlozi kandidata za Predsednika Saveza,

program rada kandidata i izbor PredsednikaSaveza

7. Predlog, izbor i verifikacija drugih organaSaveza (verifikacija ~lanova Predsedni{tvaSaveza, izbor ~lanova Suda ~asti i izbor~lanova Nadzornog odbora)

8. Razno***

Predsedni{tvo SDUS-a upu}uje

JJAAVVNNII PPOOZZIIVV ^̂LLAANNOOVVIIMMAA

da najkasnije do10. maja 2004. godine

dostave svoje predloge kandidata zaPredsednika SDUS-a

(po{tom ili li~no na adresu SDUS-a:11000 Beograd, Studentski trg 13/VI)

Pravo da predlaù imaju svi ~lanovi SDUS-a iPredsedni{tvo teku}eg mandata.

Predsedni{tvo SDUS-a du`no je da evidentirasve pristigle predloge u nazna~enom roku ipribavi u pisanom obliku izjavu predloènihkandidata da prihvataju kandidaturu, te dakona~nu listu kandidata dostavi svim prisutnim~lanovima na Skup{tini, na kojoj }e se izabratiPredsednik SDUS-a.

***Predsedni{tvo SDUS-a, tako|e, poziva

~lanove da dostave i svoje inicijative i predlogeza budu}i rad Saveza.

***Svim ~lanovima SDUS-a bi}e blagovremeno

dostavljeni li~ni pozivi uz predloèni materijaliz Predloga Dnevnog reda.

Za PREDSEDNI[TVO SDUS-a Branislav Mili}evi} – Kockica, predsednik

LUDUS 113

stavi Frederik). Priznanje joj je uru~enona sve~anosti kojom je obeleèn DanBDP-a 20. II.

Nagrade za umetni~ka ostvarenja upredstavama na sceni BDP-a u proteklojgodini dobili su Milica Zari} i DraganPetrovi}. Za autorski doprinos prilikomrekonstrukcije zgrade BDP-a izuzetno jedodeljena Specijalna povelja, a dobio jetim arhitekata BDP-a na ~elu sa Zora-nom Risti}em.

Dan BDP-a obeleèn je i premijeromdrame Masla~ak i retard po tekstu ireìji Mladena Popovi}a.

Doajen ni{kog glumi{ta \or|e Vu-koti} ovogodi{nji je dobitnik Nu{i}evenagrade koja se 15. put dodeljuje uokviru Nu{i}evih dana u Smederevu, abi}e mu uru~ena 20. IV. Tad }e biti pred-stavljena i knjiga o Vukoti}u koju je pri-redio Slobodan Krsti}.

Drama Porazgovarajmo o ìvotu ismrti mladog poljskog pisca K{i{tofaBizja premijerno je izvedena, u prisustvuautora, u Bitef teatru. Reditelj je NenadProki}.

Na sceni Peti sprat Narodnog pozo-ri{ta u Beogradu bila je premijera Ti{inatreznih rediteljke Kinge Mezei, koja je sKatom \armati adaptirala prozu Gezeâta, dok je na sceni „Ra{a Plaovi}”obeleèn jubilej – 200. izvo|enje pred-stave Tesla ili prilago|avanje an|elaStevana Pe{i}a u reìji Du{ana Mi-hailovi}a.

Srpsko narodno pozori{te priredilo jeFestival savremenog doma}eg teatra podnazivom Nevinost – projekat tri. Tokom6 festivalskih dana, od 1. marta, izvedenesu premijere Sigurna ku}a Marije Sto-janovi} u reìji @anka Tomi}a, Komeverujete? Jelene \or|evi} u reìji Dari-jana Mihajlovi}a i Zubi AleksandraNovakovi}a u reìji Predraga [trbca.

Upravni odbor SNP-a postavio je zanovog direktora Drame glumca Radojaûpi}a, dok je Skup{tina op{tine Vr{acza direktora Narodnog pozori{ta „Steri-ja” imenovala glumca Ivana \or|evi}a.

U Pozori{tu mladih u Novom Saduizvedena je premijera An|eli Vavilona,po komadu Mata Mati{i}a u reìji Nena-da Gvozdenovi}a.

U Narodnom pozori{tu u Uìcu To-mislav Trifunovi} je reìrao dramu Unaviljcima Petra Pecija Petrovi}a, a\or|e Milosavljevi} svoju dramu Porfi-rogeneza.

Drama êlik Radoja ûpi}a (pra-izvedena ove sezone u Somboru) posta-vljena je i na scenu teatra Kult u reìjiPredraga Todorovi}a.

U Narodnom pozori{tu RepublikeSrpske u Banja Luci premijerno je izve-dena Nu{i}eva Vlast u adaptaciji i reìjiKatarine Petrovi} iz Beograda.

JDP je u martu gostovao u Skoplju stri predstave u reìji Slobodana Unkov-skog – [ine Milene Markovi}, Galebêhova i Bure baruta Dejana Dukovskog,a u Ljubljani s predstavama Skup Mari-na Drì}a u reìji Jago{a Markovi}a iMolijer – jo{ jedan ìvot, po Bulgakovu iMolijeru, u reìji Du{ana Jovanovi}a.

Dve drame Ljiljane La{i} – Jasminna stranputici u reìji Vladimira Lazi}a iSlobodne ène balkanske u reìji Na|eJanjetovi}, u produkciji teatra Slavija,izvedene su na turneji u vi{e gradova uAustraliji.

U Ateljeu 212 gostovala je predstavaNik{i}kog pozori{ta Pretis lonac JordanaCvetanovi}a u reìji Dragana Milinko-vi}a.

U Centru za kulturu Tivat premijer-no je izvedena drama Nade Bukili} Jele-na Savojska u reìji Roberta Raponje.Naslovnu ulogu igra Dubravka Vukoti},a u predstavi u~estvuje i Milena Dravi}.

Pozori{te „Pu`“ obeleìlo je u febru-aru 27. ro|endan stotim izvo|enjem Ne-valjale princeze, po tekstu Branka Mi-li}evi}a u reìji Slobodanke Aleksi}. Stom predstavom „Pu`“ u martu gostuje uModeni, Bolonji, Raveni i Kastel Franku,na poziv Teatra Redò Emilija.

U „Puù“ je bila i premijera BaronLagi{a Branka Mili}evi}a (po motivimaBarona Minhauzena) u reìji MiliceKralj.

U Pozori{tu „Bo{ko Buha“ premijer-no je izvedena predstava Na slovo naslovo Du{ka Radovi}a u reìji Alise Sto-janovi}. Tekst nekada popularne TV seri-je za scenu je adaptirala Jelena Mijovi}.Tako|e, u Buhi, premijeru je imao i Goliktalj u reìji Juga Radivojevi}a.

U Pozori{ta lutaka „Pinokio“ bila jepremijera bajke Karijus i Baktus nor-ve{kog autora Turbjerna Egnera u reìjiStevana Bodroè. „Pinokio“ je sa etnobajkom Tamo daleko Amele Vu~enovi}gostovao u Cirihu.

Teatar Levo je obeleìo 28 godina odpremijere Rastibu|ilizovanih klejbe-zabli, koje su do sada izvedene 1.446puta.

Udruènje dramskih pisaca Srbijeobjavilo je 17. knjigu edicije Savremenasrpska drama (u saradnji s pozori{temModerna garaà i Kulturno-prosvetnomzajednicom Beograda). [tampani suMasla~ak i retard Mladena Popovi}a,Crvenkapa u nebajci Sonje Bogdanovi},Divlja~ je pala Miladina [evarli}a,Nu`na odbrana Dragana T. Tomi}a,

Ta~ka oslonca Jovana I. Rajkovi}a iCrvena knjiga o srpskom pitanju – Pro-padanje i vaskrs srpskih liberala Eduar-da Daj~a.

^lanica Ateljea 212 Marina Koljuba-jeva preminula je po~etkom marta u 54.godini.

Dvadeset osmog marta u Srpskomnarodnom pozoristu u Novom Sadu sve-~ano je obeleèn Dan SNP-a. Tom pri-likom uru~ena su najve}a priznanja kojasvojim ~lanovima dodeljuje ova ku}a.Zlatnu medalju „Jovan Ðor|evi}“ dobilisu Jasna Ðuri~i}, prvakinja Drame, Dra-gan Vlalukin, prvak Baleta, i MiodragMilanovi}, prvak Opere. Srebrna meda-lja „Jovan Ðor|evi}“ dodeljena je JeneuBaranjaiu, vo|i drugih violina, Bron-zane medalje „Jovan Ðor|evi}“ pripalesu Branki Kvrgi}, blagajnici bileta,Gospavi Vukovi}, glavnom majstoruènske garderobe. Godi{nje nagrade„Dimitrije Mita Ruì}“ dobili su DraginjaVoganjac za ulogu Titanije u predstaviSan letnje no}i i Miroslav Fabri za uloguVratila u istoj predstavi. Godi{nja nagra-da „Draga Spasi}“ pripala je SvitlaniDekar za ulogu Ledi Magbet u operiMagbet Verdija u reìji Darijana Mihaj-lovi}a, Branislavu Vukasovi}u za uloguRigoleta u istoimenoj Verdijevoj operi urediteljskoj postavci Voje Soldatovi}a.Godi{nja nagrada „Marina Olenjina“dodeljena je Milutinu Petrovi}u za uloguPekara u baletu Maks i Moric. Godi{njenagrade dobila je i Sneàna Horvat, asi-stent kostimografa za realizaciju kostima

3

FESTIVALI, NAGRADE...Crtice iz pozori{nog ìvota

Nagradu 33. festivala Dani kome-dije u Jagodini - „Zlatni }uran“ zaìvotno delo dobila je MiraBanjac.

U takmi~arskom programu, od 20.do 27. III, u~estvuje 7 predstava u selek-ciji Dragane Bo{kovi}, koja se odlu~ilaisklju~ivo za doma}e komade. To su Pop]ira i pop Spira Stevana Sremca u reìjiJuga Radivojevi}a (Pozori{te na Terazi-jama), Nu{i}evi komadi Gospo|a mini-starka u reìji Gor~ina Stojanovi}a (Na-rodno pozori{te Sombor) i Pokojnik ureìji Dejana Pen~i}a Poljanskog (Naro-dno pozori{te Uìce), Sterijina Pokon-direna tikva u reìji Ksenije Krnajski(Srpsko narodno pozori{te), @aklinaBandeka Stevana Koprivice u reìji Sla-venka Saletovi}a (Kult teatar i Favi),Kako snimiti porno film Strahinje Mit-ri}a u reìji Vladimira Lazi}a (Pozori{te„Bora Stankovi}“, Vranje) i Dogodilo sena Balkanu @eljka Huba~a u reìji Dra-gana Ostoji}a (Narodno pozori{te Kikin-da).

Selektorka je istakla da je izboromèlela da podstakne povratak doma}ekomedije na scene nacionalnih pozori{tau kojima je „na delu namerna ili ne-namerna kulturna diverzija, te se igrajusvi mogu}i irski ili engleski komadi“,dok Narodno pozori{te u Ni{u nema narepertoaru Ivkovu slavu, u Leskovcu, naprimer, Zonu Zamfirovu, a u Vr{cu nijedan Sterijin tekst.

Kragujeva~ki Teatar „Joakim Vuji}“dodelio je svoje najvi{e priznanje, statue-tu „Joakim Vuji}“ za ukupan doprinosrazvoju pozori{ne umetnosti u SrbijiPredragu Ejdusu. Na sve~anosti na Dankragujeva~kog pozori{ta, 15. II, godi{njunagradu dobio je ~lan doma}eg ansam-bla Miodrag Pejkovi}. Prsten sa likomJoakima Vuji}a pripao je reditelju JuguRadivojevi}u.

Na Dan pozori{ta premijerno je izve-dena predstava Milo{ Veliki po tekstuMa{e Jeremi} u reìji Neboj{e Bradi}a.

Glavna godi{nja nagrada BDP-a odove godine nosi ime Nagrada „TanjaLukjanova“, a prvi dobitnik je Vesnaîp~i} (za ulogu Gospo|ice @or` u pred- u predstavi San letnje no}i, dok su Go-di{nje pohvale dobili ansambl Drame

SNP-a za realizaciju „Pokondirene tikve“u reìji Ksenije Krnajski, ansambl OpereSNP-a za operu „Vojvoda od Rajhstata“,te ansambl Baleta za „Majerling“.

Povodom aktuelne situacije na Ko-sovu Predsedni{tvo Saveza dramskihumetnika Srbije izdalo je saop{tenje smolbom upu}enom na{im pozori{tima dasadràj saop{tenja bude pro~itan prepo~etka predstava. Saop{tenje za javnost:„Pozori{te je u isti mah i ve}e i manje odìvota. Ve}e, jer je u stanju da svojomumetno{}u nadma{i sam ìvot, a manjejer od antike do danas nije uspelo daukine zlo ovog sveta. A ova na{a stvar-nost je prepuna stradanja i zla. Ali, akoneko od vas, gledalaca, ve~eras poslepredstave iz pozori{ta iza|e bolji, misijana{e umetnosti }e biti ispunjena. S tomnadom vam se obra}amo, osu|uju}i sva-ki oblik nasilja i zla.“

Na 33. festivalu „Dani komedije“ uJagodini odrànom od 27.3. do 3.4.2004.g. predstava Pop ]ira i pop SpiraPozori{ta na Terazijama osvojila jenagradu Mija Aleksi} za najbolju pred-stavu, Jug Radivojevi} je nagra|en zanajbolju reìju, statuu ]urana je dobilaAna Zdravkovi} za ulogu Jule i nagradaza najbolju mladu glumicu pripala jeJeleni Jovi~i}. Po oceni publike predstavaje zauzela drugo mestosa ocenom 4,66.

(Servis „Ludus“)

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

Pozori{te je praroditelj svih umet-nosti. To je istina i nju niko nemoè osporiti. Zato sam pozori{tuposvetila svoju pravu i jedinu strast.

Uvek sam bila ube|ena da se po-zori{ni pisci izdvajaju plemenito{}u ljud-skih ose}anja. Njihova poruka stogamoè pomo}i ljudima da se uzidignu iprevazi|u sebe, da se oslobode svega {toih pritiska i ekspoloati{e i tako im po-mogne da dosegnu odre|eni stepen dosto-janstva.

Da bi mogli ispuniti tu svoju misiju iuticati na ljude, pozori{ni pisci moraju upotpunosti da ovladaju svojim zanatom istilom umetni~kog izraàvanja. Bez toganjihova poruka }e oti}i u vetar, bez tragai glasa, i ne}e doma{iti svoj cilj. U sva-

kom umetni~kom delu, poruka umetnikauvek je stremila ose}anju ljudske pra-vi~nosti, zrelosti izraza i autenti~nosti.Bilo bi stoga pogre{no poverovati da bi ijedan od ovih faktora mogao imati pred-nost u odnosu na druge.

Kaè se da je pozori{ni komad umet-ni~ko delo zasnovano na ~vrstoj struk-turi, o~i{}enoj od svega suvi{nog, na po-stojanom i saètom dijalogu, daleko odsvake raspri~anosti. Kaè se, tako|e, dase to nikako ne slaè sa prirodom ène,koja ne moè da se oslobodi svoga ega i,kao takva, nesposobna je da se u pot-punosti izrazi objektivno. Tako se kaè!Na to odgovoram: èna koja pod grudimadevet meseci nosi novi ìvot, itekako jesposobna da stvori ~vrst i koherentan

pozori{ni komad. Naravno, pod uslovomda je pravi dramski autor.

Sre}om, savremeno pozori{te oslo-bodilo se tradicionalnih formi, zahvalju-ju}i pozori{tu apsudra, siroma{nompozori{tu i eksperimentalnom avangar-dizmu, novim talasima koje su pokrenuliPirandelo, [o, Breht i mnogi drugi. Idanas se zaista retko sre}e dramski autorkoji pi{e po staroj tradicionalnoj formuli.

U svom pozori{nom prvencu (@enebez maski), odlu~ila sam se za „pozori{teu pozori{tu“, ve} prihva}enu formulu umodernim dramama. Komad je po~injaokrikom, pitanjem, jer sam ose}ala da,duboko u sebi, nosim re~i stare desetinegodina, mo`da ~ak i stotine.

Mo`da je do{lo vreme da se poro|ajnibolovi koji su obuzimali i najdublji deomoje du{e, oslobode i oìve moju re~?Moju re~... moju strast... moje detinjstvo...moje dete... Slu{am taj glas u kome nemaàlopojki i uzdaha. To nije glas skru-{enih i poniènih, koji se kao eho preno-sio s generacije na generaciju. U ljudskojistoriji svest nosi ogromni teret progona irobovanja .

Odbila sam da stavim na hartiju ijednu re~enicu koja ne proisti~e iz naj-dubljeg dela moga bi}a, koja ne izraàvaistinu o èni i njenoj mo}i davanja. Zatosam svoje pero zaklela da ne napi{e niredak koji bi izraàvao slabost ili frus-traciju, da odbije da me slu{a ako ku-kavi~luk nadvlada istinu. Zamolila samsvoje pero i da mi pomogne da oìvim sveone ène ~iji ìvot i ja delim, da im sepribliìm i da postanem njihov glasno-govornik. Tako potpuno ogoljene moglebismo da stanemo jedne naspram drugih,i da se oslobodimo sve te r|e koju su

nanele godine, da zajedni~kim krikomodbacimo sve okolnosti i prilike koje suspre~ile da se na{ ljudski potencijal iostvari.

I, kona~no, iskreno verujem da jepozori{te svetlost koja ljudskom bi}uobasjava put, svetlost koja ~ini organskuvezu sa gledaocem. Ta komunikacijame|u nama izvor je topline – bez obzirada li je re~ o pozori{nom komadu nahartiji ili o njegovomizvo|enju na sceni.

4

Svetski dan pozori{ta

LUDUS 113

POZORI[TE, PRARODITELJ SVIH UMETNOSTI

Fat i ja E l Asa l

Svetski dan pozori{ta, koji je Me|unarodni

pozori{ni institut (ITI) pokrenuo 1961, obe-

leàvaju svake godine, 27. marta, svi nacio-

nalni centri ITI. Povodom ovog pozori{nog

praznika organizuju se mnoge pozori{ne

sve~anosti od kojih je najzna~ajnija ~itanje

Me|unarodne poruke koju uvek pi{e, a po

pozivu Me|unarodnog pozori{nog instituta,

svetski ugledna pozori{na li~nost.

Balkanski {pijun je premijerno uZagrebu izveden 4. oktobra 2003, iod onda je odigran 58 puta, {tozna~i da se igra i nekoliko puta mese~no.Dolazak u Beograd je prvi izlazak Hr-vatskog {pijuna van Hrvatske, a posleBeograda sledi mu odlazak u Be~, pa –dalje. Za{to „hrvatskog” {pijuna? Zato{to je Balkanski {pijun Kova~evi}a depo-zicioniran, ijekaviziran, kajkaviziran,pa i bosanizovan. Tamo gde je u origina-lu Ilija ^vorovi}, sada je Milica [afranek,drusna Bosanka, ne toliko komi~nog, ko-liko primitivnog idioma i uprosta~enegestikulacije. Tek negde u osnovi tog,najblaè re~eno povr{nog razumevanjaKova~evi}a, u interpretaciji ina~e dobreglumice Elizabete Kuki}, nazire se neiz-be`ni uzor – Bata Stojkovi}. Mo`da zato{to je Milica-{pijnuka data vi{e u mu-{kom, no u ènskom klju~u. Tamo gde jeKova~evi} psihologizirao i patologizirao– Nadarevi}, ide na vic i periferni detalj.

Potpuno nova vrsta publike u Slavijateatru (i koliko se da zaklju~iti, ona kojane zna ba{ dobro legendarno izvo|enje sBatom Stojkovi}em) glasno je uìvala,

prekidaju}i predstavu aplauzima. Sude}ipo najburnijim reakcijama, najspontani-ja veza prisutnih s novim Kova~evi}emtuma~enjem uspostavljena je melodijamanekada{nje, zajedni~ke zemlje, sa Titom,~ija slika je glumila u predstavi. Skandi-ralo se ~ak i melodijama koje u novijevreme nisu u modi a ni politi~ki poèljne.Adapatator Nadarevi}, koji je za sebeuzeo ulogu \ure, Mili~inog brata, osa-vremenio je [pijuna i pohrvatio tako {toga je locirao u Zagreb, a kako i tamo isto-rija brzo hoda, za svaki slu~aj je na-pravio kontekst za „upad” najnovijihpoliti~kih likova u dramu. Za sad su toMesi}, Ra~an, Picula, sutra ko zna ko.

Gluma~ki deo posla obavljen je do-bro, a zadovoljstvo je bilo gledati EduVuji}a u ulozi Lojze [afranek, dakle Mi-li~inog muà. Vukao je jadni Lojza celustvar pristojnijim, blago purgerskimobrisima, tamo gde su ostali vikali on jeti{ao, briljantno se drào normale ~ovekaokruènog ljudskom i dru{tvenom glu-po{}u. Zasluèno je Edo Vuji} progla{ennajboljim glumcem beogradskog festi-vala. Vuji} je od l988. u „Kerempuhu”, 10

godina radi s Gluma~kom druìnom „Hi-strion”, dobitnik je vrhunskih priznanjaHrvatskih dramskih umetnika i omiljenoje lice Hrvatske TV. Igrali su jo{ AnitaMati} i Du{ko Gruborovi}.

Ina~e, u kazali{tu ”Kerempuh“ jel988. izveden Radovan Tre}i u reìjiDejana Mija~a. Po dolasku u Beograd,ansambl je odrào konferenciju za {tam-pu gde je, o~ekivano, glavna zvezda bioMustafa Nadarevi} – da je susret s no-vinarima organizovan posle predstaveraspoloènje bi sigurno bilo druga~ije, jerzvezde predstave su ipak drugi glumci.No, Nadarevi} je dovoljno sna`noobeleìo prethodni pozori{ni i filmskiìvot da ga nije lako zaboraviti, bez obzi-ra na to {to dugo ovamo nije dolazio.Dovoljno je bilo re}i mu da je u Beogradubio omiljen, pa da se opusti i priseti rani-jih godina, „kada su Beograd i Zagreb~e{}e razmenjivali gostovanja. Beogradje u Zagrebu doìvljavao ovacije, Zagrebu Beogradu tako|e, ponekad i nezaslu-ène”.

Na pitanje o ijekaviziranju [pijunaodgovora da zagreba~ki glumci ne znajudobro glumiti komediju na srpskom,jednom su to poku{ali u reìji LjubomiraDra{ki}a, pa je ispalo {ega~enje. Mo`dabi mogli, eventualno igrati u originaluGospo|u ministarku. Nadarevi} je za-àlio {to nisu eventualno dobili poziv zagostovanje u daleko ve}im Jugosloven-skom dramskom ili Narodnom pozori{tu.Nema razloga da bude nezadovoljan.Naprotiv. Za dve ve~eri dobili su ovacijakoliko dugo nisu, a nihova predstava jeupravo za Slavijateatar.

„KEREMPUH“ U BEOGRADU

Branka Kr i lov i¯

U Teatru Slavija je l6. i l7. III gostovalo

Satiri~no kazali{te „Kerempuh” iz Zagreba.

Kao zvani~ni u~esnici IV Slavija festivala

Zagrep~ani su prikazali Balkanskog {pijuna

Du{ana Kova~evi}a u adapataciji i reìji

Mustafe Nadarevi}a

FATIJA EL ASAL – DRAMSKI PISACBiografija autorke Porukeza Svetski dan pozori{ta

Fatija El Asal je napisala 120 dramskih dela za radio (1957. prvi komad),57 televizijskih serija, emitovanih u udarnim terminima, i 6 drama koje suizvedene u najzna~ajnijim egipatskim pozori{tima (prvi komad Klackalica,1969). Mnogi od njenih drama bave se temama vezanim za dru{tvene, verskei politi~ke probleme egipatskog dru{tva, a posebno èna. Jedna od njenihkomada, Nema èna, izvo|ena je u Kairu 2003. godine.

Fatija El Asal je autor i vrlo iskrene i smeleautobiografije pod naslovom Uterus ìvota (4toma), u kojoj ne iznosi samo te{ko}e kroz koje jesama pro{la kao devoj~ica i èna, ve} i tegobe, od1943. do danas, s kojima se susre}u mnoge ène uEgiptu.

Po{to su je u desetoj godini ispisali iz {kole,zadesila ju je sudbina mnogih mladih devojaka ièna egipatskog konzervativnog dru{tva togadoba (ekscizija, rani brak). Udata za pisca i poli-ti~kog aktivistu Abdalaha El Toubija, imamuèvljevu podr{ku da nastavi {kolovanje.Zahvaljuju}i svom knjièvnom talentu i odlu~noj

borbi za bolji odnos prema èni, u svojoj zemlji postaje jedna od vode}ihknjièvnih i dru{tvenih li~nosti.

Hap{ena 1982. po{to je prihvatila politi~ki anga`man svoga muà, pi{edramu Zatvor za ène. Komad je doìveo ogroman uspeh i danas je u Egiptujedan od relevantnih i na radiju i na televiziji.

Predsednica je Udruènja egipatskih knjièvnica, predsednica Progre-sivne unije èna i ^lan Upravnog odbora Unije egipatskih èna filmskih radni-ka

LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

Beopolis (Makedonska 22),Na{ dom, (Knez Mihailova 40),„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),Plato (Akademski plato 1),Stubovi kulture, (Trg Republike 5),„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg5),Bookwar (SKC, Kralja Milana 48);

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

„Solaris“ (Sutjeska 2),Most (Zmaj Jovina 22);

LUDUS 113

Ono o ~emu se godinama u nazadgovorilo kao neophodno u regu-lisanju odnosa i statusa zaposlenihu pozori{tima od ove godine bi trebalo dapo~ne da bude sprovo|eno u delo. Zakonao pozori{tu po svoj prilici ne}e biti, ali }ese na osnovu postoje}eg Zakona o radu uovoj oblasti pre}i na ugovorne odnose. Tonosi tranziciona pitanja i probleme:tehnolo{ki vi{kovi, socijalni programi,uslovi i na~ini po kojima }e se potpisivatii sprovesti ugovori i da li i kada boljimaterijalni poloàji onih koji u pozori{turade i zara|uju. Evo, od upu}enih,odgovora na neka osnovna pitanja :

Ko je u pozori{tu tehnolo{ki vi{ak?Predrag Ejdus: To je staro pitanje o

kojem, koliko pamtim, razgovaramo sko-ro 20 godina. Stari sistem je davnoprevazi|en, a novi nikako da usvojimojer ni na jednoj ni na drugoj strani nijepostojala dobra volja. To najpre treba dase reguli{e na nivou dràve, dakle za-konski, a onda na nivou gradskih iregionalnih vlasti, privatnih i poluprivat-nih varijanti. Taj ugovorni odnos je,najverovatnije, sada pred nama. înjeni-ca je da u pozori{tima ima vi{ka za-poslenih, ali nije samo to razlog {to na{uoblast treba druga~ije postaviti. U svimumetni~kim institucijama problem jezaparloènost, zatim samozadovoljnost isamodovoljnost, problem je javno mne-nje, odnos finansijera prema tim institu-cijama, pa {ta je to {to dràva èli od veli-kih i zna~ajnih institucija, koje su toinstitucije, zbog ~ega one treba da budu,ili su bile a vi{e nisu... Tu ima ~itav niznekih nere{enih stvari koje moraju dabudu re{ene. Ovo {to predstoji je tek prvikorak koji na{ kulturni ìvot treba dausmeri u pravcu koji }e li~iti na onajkojim ide savremeni svet. Tehnolo{kogvi{ka ima. On je godinama taloèn. Na{aprofesija je surova. Nikada mi nije bilojasno kako je mogu}e da neko sebe zoveumetnikom a da ni{ta ne stvori godina-ma. Svuda u svetu je ogromno nadme-tanje i konkurencija. Zato svest na{ihumetnika moramo da pospe{imo tako dastalno stvaraju i da ne misle da ako sustvorili neko delo da je to kraj. To stvarakvalitet i to je jedan od odgovora napitanje za{to ugovori. Sticajem okolnostisam dugi niz godina pod ugovorima, imislim da je to dobro za glumce. Togovorim i mojim studentima. Ne valjakada su glumci stalno vezani za jedanansambl.

Svetozar Cvetkovi}: Tokom ove go-dine bi, posle mnogo i{~ekivanja, trebaloda po~nemo da realizujemo ugovorneodnose. Postavljene su i ~vrste osnove,socijalni program koji bi pokrio strahljudi da ne}e imati sigurnost. Mislim daje to neka vrsta la`ne sigurnosti kojaomogu}ava kakva-takva primanja i ka-kvu-takvu socijalno i zdravstveno osigu-

ranje ~ak i u slu~aju da ne radimo ni{ta.Mislim da to nije dru{tvo u kojem trebada ìvimo, mislim da to treba da budesistem koji }e biti zasnovan na kvalitetu,i da to budu kriterijumi za dobijanjeposla, a da oni koji ne èle time da sebave sebi na|u drugi posao. Veoma jenezgodno da sada nekoga ko ima 25godina radnog staà stavite pred svr{en~in i kaète mu da od sutra vi{e nije za-poslen. Ali po{to kora~amo ka evropskomna~inu, zapo{ljavanja prinu|eni smo dato tako i uradimo. To }e se tek za nekolikogodina pokazati kao dobar na~in funk-cionisanja. Imam, me|utim, li~ne stra-hove. Ne mislim da }e to biti tako jedno-stavno sprovesti i da }e pro}i bez trauma,ali postoji na~in i sistem da se to ipaksprovede.

Slobodan Boda Ninkovi}: U pozo-ri{tima ima vi{ak zaposlenih i to su ljudikoji svoj posao ne rade kako valja. Trebapre po~etka realizovanja tog posla na-praviti analizu poslovanja svih sektora upozori{tima. U ime Sindikata glumacaSrbije, u ovom trenutku, mogu da tvrdimda glumci te{ko mogu da do|u poddefiniciju tehnolo{kog vi{ka. Naprotiv,mislim da ima potrebe za otvaranjemnovih radnih mesta za glumce, kao {topostoji potreba za otvaranjem novihscena koji }e pruìti priliku svima pod-jednako da startno krenu. To ko }e kolikosko~iti o tome }e odlu~ivati kvalitetsvakog glumca pojedina~no. U razgovo-rima s predstavnicima Skup{tine gradaBeograda koji pokazuju da vode jednupolitiku koja ima nameru da stvarnoreguli{e ovu oblast, napravili smogluma~ki sindikat da bi zajedno postavilipravila igre. Od njih traìmo ta~ne uslo-ve, da se zna red i da moèmo svi svojuenergiju da usmerimo ka onome {to naj-vi{e volimo i najbolje znamo, a to je na{gluma~ki posao. Jedan od potpisnikasprovo|enja pojedina~nog kolektivnogugovora na nivou Beograda je i na{Sindikat. To je preduslov za po~etak raz-govora o prelasku na ugovore. Pokrenutje i socijalni program i ta nova sistemati-zacija i regulisanje tehnolo{kog vi{ka ilikako se jo{ kaè – racionalizacija. Mi-slim da je ideja inicirana iz Skup{tinegrada u redu, ali vrlo pa`ljivo trebarazmisliti o svemu, probati da budemorealni, da ne donosimo re{enja na pre~ac,ve} da se postave ~vrsti zakonski okvirikako ne bi dolazili u situaciju da kakokome padne napamet menjamo pravilaigre. Da svaka nova garnitura donosineke novine. To mora da bude jedankonstantno ure|en prostor koji se ne}emenjati.

Ko je taj koji odre|uje ko je tehno-lo{ki vi{ak?

Ejdus: To je validno pitanje. Taj nekoko }e po unapred da postupa po posta-vljenim pravilima igre. To su umetni~ki

5

Anketa „Ludusa“

Ol ivera Mi lošev i¯

O ugovorima u na{em pozori{tu danas

govore Svetozar Cvetkovi}, glumac i

upravnik Ateljea 212, Predrag Ejdus,

glumac, i Slobodan Ninkovi}, glumac i

predsednik Sindikata glumaca Srbije

NA KRAJU ]EMO SVI BITI ZADOVOLJNI

PPrreeddrraagg EEjjdduuss ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

SSvveettoozzaarr CCvveettkkoovvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

SSlloobbooddaann BBooddaa NNiinnkkoovvii}}

6

Susreti

LUDUS 113

Novina na 32. FEST-u je, po re~imaumetni~kog direktora MiroljubaVu~kovi}a, tendencija ovog festi-vala da se umreì sa drugim umetni~kimde{avanjima u gradu. Tako je ove godine,osim koncertnih manifestacija, izvedenai pozori{na predstava Hane [igule, damekoja je i otvorila FEST. Iako je njenafilmska biografija impozantna [igula seskoro deset godina nije pojavila na film-skog platnu, te je taj period iskoristila dana jo{ neki na~in usmeri svoju krea-tivnost. Tako je nastala predstava Zapisiiz snova (Protocol of Dreams) koju je sapozori{nom trupom Batiskaf iz Fran-cuske (gde ova nema~ka umetnica ìviposlednjih godina) izvela na sceni JDP-a.Rediteljka komada je Kubanka AlisijaPustamante. Umetnice su se upoznale naKubi pre decenije na snimanju TV serijepo Markesu (Alisija je glumica ali irediteljka u muzi~kom teatru u Havani).Beogradska publika je imala priliku davidi jedno od poslednjih izvo|enja ovogkomada, a samim tim i zatvaranje [i-gulinog bavljenja teatrom, jer se glumicavra}a filmu.

„Saradnja sa Hanom, njena ma{ta injena kreativnost, je jedan od poklonakoji se ~oveku pruì. Po{to glumcimaobi~no reditelji odre|uju {ta treba darade, na ovoj predstavi smo se trudili daizrazimo sve {to èlimo, ono {to smoimale autenti~no u sebi. Sanjaju}i o dru-ga~ijem svetu, jer ovaj ne moè da se

rukovodioci koji kod nas tek treba da sestvaraju. Ovde je nestao umetni~ki me-nad`ment. Posle Mire Trailovi}, Jovana]irilova, ili nekih od ranije te{ko da bihmogao da vam navedem nekoga ko setime ozbiljno bavi i koji se samo timebavi. To u umetni~kom smislu morajubiti zna~ajne li~nosti i sa trajnom, a neprivremenom takvom vokacijom. Onimoraju biti pod jednim veoma o{trimsudom javnosti, zatim pod nadzoromumetni~kih sindikata, zatim pred sudomonih koji daju novce za pozori{te. Taprizma bi trebalo za te ljude da zna~i dajako izo{tre sopstvene kriterijume i daprave ansamble po programu. Mislim da}e to biti su{tina.

Cvetkovi}: To }e na osnovu ta~nopropisanih pravila igre raditi umetni~kirukovodioci. To ne}e biti jednostavno.Konkretno, u slu~aju Ateljea – u kojem jeoko 120 zaposlenih, kako racionalizovatistvari. Ali, ako u|ete u ma koje evropskopozori{te koje izgleda kao bilo koje na{e– jer danas na{a pozori{ta po svom izgle-du, strukturi i opremljenosti parirajuevropskim pozori{tima – nigde nema vi-{e od 25 zaposlenih. [to ne zna~i da }eAtelje otpustiti 95, ali to zna~i da }emoimati bar 90 ljudi s ugovorima koji }e ihobavezivati da maksimum svojih poslovarade na najbolji na~in, i da za to buduadekvatno pla}eni, a ne da ne rade i dabudu mizerno pla}eni. Mislim da je toglavni cilj onoga {to sledi i na kraju }emosvi biti zadovoljni.

Jedini i osnovni kriterijumi za potpi-sivanje ugovora, {to se umetnika ti~e,bi}e pre svega kvalitet. Bi}e to na dve ilitri sezone, pa da se posle ugovor produìili raskine. Drugi mogu}i na~in je ugovorpo projektu. Mislim da bi trebalo da

pre|emo i na sistem koji je ve} sasvimodoma}en u pozori{tima na Zapadu, a toje da ako se projekat priprema mesecdana, onda se izvodi recimo dva meseca,ako ima interesovanja putuje, predstavase kada se izigra gasi i radi nova. Ugov-ori se sklapaju na nekoliko meseci, poprojektu. Oni propisuju pravila igre ipravila pona{anja i pravila posla u komu~estvuju. To su modusi u kojima }emose kretati.

Ninkovi}: Sve je jo{ otvoreno i imavi{e predloga. Mislim da }e sve po~eti dafunkcioni{e od naredne sezone, i to akobudemo sve uradili tako da zadovoljavaobe strane. U opticaju }e biti ugovori poprojektu, na godinu, dve, ili vi{e. To navi{e odnosilo bi se na baletske, operske imuzi~ke ansamble, jer je nerealno odnjih o~ekivati neke relevantne umetni~kerezultate posle godinu dana. Prelazak naugovore je dobra ideja jer je stimulativnai za glumce i pozori{ta. Obostranianga`man }e biti mnogo ve}i, kao iinteres, a time }e i rezultat biti kvalitetni-ji. Naravno, uz tehniku regulisanja trebadefinisati i kontrolu sprovo|enja ugovo-ra. To je najva`nije. Jer smo skloni tomeda i veoma dobre dogovore pogre{noprotuma~imo i pogre{no sprovedemo.

Da li }e ugovori pobolj{ati materijal-ni poloàj glumaca?

Ejdus: Mnogo je ljudi iz esnafa kojito podràvaju, ali se i pla{e. Mislim dasvi u pozori{tima treba da budu podugovorima, i umetni~ki i neumetni~kisektori. Ne mislim da }e na{ poloàj, baru prvi ~as, da se popravi na bolje.Verovatno }e najpre oti}i ekstremi. Onikoji dugo nisu radili, a kasnije }e dolazi-

ti do finijih selekcija. Taj proces ne moèda se zavr{i za godinu, dve, mora prvoda se pokaè kao dobar. U pozori{tima,kao i u dru{tvu, vlada prava uravnilov-ka. Radio ne radio svira ti radio. Imamnogo ljudi koji mnogo i kvalitetno rade,traju, a nisu posebno motivisani u mate-rijalnom smislu. Znam po sebi. Razlikesu male. U nacionalnom teatru, u kojemtreba da budu zaista najve}i umetnicinema velikih razlika. Jedan Kostjukov,recimo, morao bi da ima bar 15 puta ve}uplatu od ~ista~ice. Tako je u svetu. Pa onje jedini, nema takvih kao {to je on, i tomoraju svi da shvate, pa i oni iz njegovebran{e. Se}am se da sam video umet-ni~ki spisak Jugoslovenskog dramskogodmah po osnivanju, i spisak umetni~kihdodataka. Razlike izme|u tad mladogglumca koji je tek do{ao u Pozori{te iMate Milo{evi}a bio je 1:15. Tad su seuvaàvale razlike, ne zbog sujete i para;u pitanju je bio odnos izme|u razli~itihkvaliteta. Ekstra rezultat se mora iekstra stimulisati. Po~etkom 90-ih samkratko vreme bio direktor Drame u Naro-dnom pozori{tu, radio analizu i video daje od 60 ~lanova ansambla samo 15 glu-maca igralo. Zna~i da je ansambl lo{ekoncipiran. Bilo je i reditelja koji po 5, 6godina nisu ni{ta reìrali, a primali suplatu. Pa, bilo je jeftinije dovesti PiteraBruka da jednom reìra. Neophodno jepostaviti trì{te. ûo sam da u Njujorkuima 50.000 glumaca, a igra samo dve dotri hiljade, ostali rade razne poslove i~ekaju {ansu. To je surovo, ali je tako.

Cvetkovi}: [to se ti~e konkurencije,ona }e mo`da da bude bolnija no sada.Danas je lagodnije. Te{ko da }ete u po-

zori{nom svetu sresti nekoga ko }e re}ida je ikad ìveo od svoje plate. Ali }ete jo{teè sresti nekoga ko }e re}i da se odri~ete plate od koje ne moè da ìvi. To jejedna vrsta nekakve sigurnosti za onekoji rade i koji imaju svoje porodice. Zato}e im biti te{ko da se toga odreknu, a nedobiju ne{to vi{e. Prelazak na ugovore }ezna~iti bolji materijalni poloàj jer }e sepo dogovoru kojeg imamo s osniva~ima,sredstva odvajati za to, ona }e biti manjeoporezovana u odnosu na li~ne dohotkesada stalno zaposlenih, pa }e ve}i deosredstava biti upu}en na ugovore. Da,bi}e bolji materijalni status onih kojirade. Ne mogu da pretpostavim da liznatno. To zavisi od konkurencije itrì{ta. Treba probati, napraviti test.Direktor Jugoslovenskog dramskog i jasmo pristali da na{a pozori{ta budu naprobi, ali ljudi nisu pokusni kuni}i da seigrate njihovim i ìvotima njihovih po-rodica. Zato sve valja raditi veomaoprezno, korak po korak.

Ninkovi}: Moramo da skinemo famuoko toga. Ovo je posao kojim se bave ljudikoji imaju dara, tako bi bar trebalo dabude, i to uglavnom jeste tako. Mi imamozaista kvalitetne i darovite glumce, ali se~esto zanemaruje ~injenica da mi od togposla pre svega ìvimo. Pored toga {tosvoj posao oboàvamo i bavimo se njimeiz ljubavi, od tog posla ìvimo i normalnoje da o~ekujemo da moèmo od toga daìvimo. Trenutno smo u situacji da zbogmaterijalne situacije nekvalitetno obav-ljamo posao, jer smo prinu|eni da jurimos posla na posao i to onda stvara konfu-ziju koja ne ide u korist kvaliteta. Bude-mo li uspeli da ovo s ugovorima uradimokako valja, do}i }emo u situaciju da

moèmo mirnije i kvalitetnije da radimosvoj posao, te prestanemo da gubimoenergiju i vreme na ono {to nam nijeposao. [to se socijalnog programa ti~e, onnije fenomenalan. Korektan je, ~ak iznadonog {to je ve} propisano drugim struka-ma. Obezbe|uje to da niko u pozori{tune}e ostati na ulici. Oni koji su 5 godinapred penzijom ne}e ulaziti u ugovorneobaveze. Bi}e za{ti}eni. Njima }e bitiponu|eno da pod povoljnijim uslovimaodu u penziju, uz nov~anu nadoknadu.Za neumetni~ke slu`be }e postojati ponu-da prekvalifikacije i dokvalifikacije, pro-mena slu`be i sli~no. Zna}e se ta~no ko{ta treba da radi i na koji na~in. Obimposla }e biti precizno obuhva}en i ljudi }ebiti angaòvani koliko njihov obim poslau pozori{tu zahteva. To ne zna~i da }eimati manje prihode. Naprotiv. Sada-{njim sistemom zapo{ljavanja za stalnozaposlene optere}eni smo poreskim oba-vezama koje gutaju veliki novac, a on bimogao da bude korisnije upotrebljen. Tapraksa nije izmi{ljena kod nas ve} sepokazala dobra u svetu. Ljude ugovori,osim neizvesnosti i konkurencije, terajuna stalni anga`man, a to nama nedosta-je. Za godinu–dve koliko sam angaòvanu Sindikatu shvatio sam da su glumcipoprili~no neinformisani i o svojim oba-vezama i pravima. Zato je na{ moto dapo{tuju}i profesiju – po{tujemo sebe.Ljudi ne znaju, neinformisani su i otudaneopravdani strah. A mi i sve ovo radimoda bi ljudima u na{oj profesijibilo bolje.

promeni, do{le smo do Zapisa iz snova.Hana ne ìvi kao zvezda (iako to jeste), atome u prilog govori da je napisala svojeintimne snove, svoje ko{mare. Ona ih jeprvo snimila a potom smo ih preto~ili upredstavu“, kaè Pustamante.

Na sceni je pijanista za klavirom,Hana i platno na kojem gledamo projek-cije snova. Snove, kojih ima sedam, glu-mica obja{njava a povezuje ih pesma. Isve li~i na neku vrstu kabarea iako susnovi ~esto ko{mari poput onog da nosimrtvo dete u torbi. Na platnu vidimomladu Hanu iz 1979, kada su i nastalivideo zapisi, a ispred njega je ona danas.Predstava je, ina~e jako intimna i her-meti~na, svojevrstan susret pro{log isada{njeg, onog {to je glumica bila nekadi onog {to je sad. „Ideja na{e predstaveide u pravcu jednog od zna~enja re~i pro-tocol tj. redosleda po kom se neke stvariodvijaju. A ovde je to zapisnik snova. Po-stojao je period u mom ìvotu kada samse svakog jutra budila sa snom u misli-ma. Onda sam po~ela da ih zapisujem.Kasnije sam re{ila da te snove ostavljamu trajnom zapisu na video traci. Svakogdana snimala sam samu sebe dok pre-pri~avam snove. Nedavno sam uzela tajmaterijal i montirala sedam snova utrajanju od 5 do 7 minuta, tako da onipredstavljaju osoben klju~ moje pod-svesti. Tako|e, pomislila sam da bi dru-gima bilo inspirativno da u|u u ponoretog mog sveta i da vide {ta se tu zapravo

de{avalo. Materijal koji nam donose sno-vi veoma je bogat. Veliki argentinskipisac Borhes rekao je svojevremeno da su„snovi najstariji oblik umetnosti“. Zato jesvako od nas umetnik, i pesnik i pisac islikar... Tako|e sam shvatila da materijalkoji je proistekao iz mojih snova moèbiti povezan sa nastankom pesama, kojesam prvi put izvela pre sedam godina. Tapovezanost daje specifi~an kontinuitetkoji predstavu ~ini specifi~nom“, obja-{njava Hana [igula.

Zapisi iz snova su i svojevrstanoma` Fasbinderu iako je samo jedan odsnova posve}en njemu (a reditelj je na-pisao esej o glumici koji ima naslov Hana[igula, ne zvezda nego slaba osoba kaomi). [igula je svoju gluma~ku karijeru

po~ela u teatru sa Fasbinderom. Igrala jeAntigonu. „Po{to nisam iz porodice kojaima umetni~ku tradiciju nisam samamogla da identifikujem i izrazim umet-nika kojeg nosim u sebi. Morao je nekoda me otkrije, a Fasbinderu se javilo da}u biti zvezda u njegovim filmovima.Napustila sam {kolu glume (i sada sevi{e ose}am kao neka vrsta medijuma ane glumice) u kojoj sam se i srela sanjim. On je reìrao pozori{ne predstavekao filmove i mnoge svoje filmove kaopozori{ne predstave da bi neke stvariistakao. Trudim se da se u svemu {toradim delom obra}am njemu jer samzbog njega postojala. A sada kada njeganema poku{avam da ga na neki na~inoìvim. Pri tom, u komadu pominjem

svoju karijeru i njen razvoj a Fasbinderje centralna figura u njoj“, dodaje [igula.

Po{to je pesma sastavni deo komadana kraju predstave Hana je otpevala iLili Marlen, pesmi koja je, po njenimre~ima, emanirala odre|enu magiju to-kom rata i koja je pevana s obe strane – iokupatora i okupiranih. Njena ljubavprema pesmi usmerena je i ka Brehtu:„Pevaju}i njegove pesme to je vi{e dijalogizme|u mene i njega jer on postoji umojoj svesti i imao je veliki uticaj na me-ne. Pripadam prvoj generaciji poslefa{izma koja je bila gladna takvih stva-ri“, kaè poznataglumica.

OMA@ FASBINDERUAleksandra Jakš i¯

Hana [igula je bila go{}a Beograda

SSnnoovvii kkaaoo oossoobbeenn kklljjuu~~ ppooddssvveessttii:: HHaannaa [[iigguullaa ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 1137

Intervju

@ELJAN SAM AUTORITETA

Mikojan Bezbrad ica

„Saop{tavati misli, jednog i drugog Ko-

va~evi}a, [najdera, Nu{i}a, Vide Ognjenovi}

ili Simovi}a, pa to je stvarno dar koji si u

ìvotu mogao da zasluì{ samo ~udom“,

kaè glumac Narodnog pozori{ta BBrraannkkoo

JJeerriinnii}}

Neposredno posle diplomiranja,1975. godine s Brehtovim ko-madom Gazda Puntila i njegovasluga mati“ u Ateljeu 212, Branko Jerini}je podario svoj potpis na vernost Narod-nom pozori{tu. I danas, skoro 3 decenijekasnije, ostao je odan nacionalnom te-atru u kojem je ostvario niz zna~ajnihuloga. Igra u 4 predstave, od kojih jenajsveìja Gospo|a ministarka. No, vra-timo se u 1971, kad je u klasi profesoraPredraga Baj~eti}a upisao Fakultetdramskih umetnosti u Beogradu.

„Moja klasa je bila tzv. ènska ukojoj je bilo 10 èna i 6 mu{karaca, {tonije uobi~ajeno, jer je procenat uglavnombio obrnut. U klasi su bili Tanja Bo{-kovi}, Ljilja Dragutinovi}, Gorica Po-povi}, Radmila @ivkovi}, Jelica Srete-novi}, Tanja Milovanovi}, Azra êngi},Jadranka Stilin, Zlata Numanagi} i Rad-mila Ple}a{, a od mu{karaca, MiralemZup~evi}, koji je bio superioran, najboljistudent na klasi, Branko \uri}, RadeVukoti}, Milan [trlji}, Dragoljub Krsmi} ija. Jedno vreme s nama je bio i BrankoZogovi} koji je sada, kako ~ujem, ljutibiznismen u Meksiku. Izme|u sebe senismo posebno druìli, niti bili velikiprijatelji i sli~no.“

U tom okruènju, sa kim si naj~e{}ebio?

ju. Lazi} je gledao na{u ispitnu pred-stavu na drugoj godini i pozvao nas~etvoro da igramo kod njega. Do{li smona prvu probu i pretrnuli od straha. Tusu jo{ bili Milan Puzi}, Slavka Jerini},Vuka Dun|erovi}... Tanja i ja smo shva-tili da to nisu uloge kojima bi trebalo dase predstavimo. Izlazi{ u javnost i trebaneko da te vidi u ulozi koja nije togkapaciteta niti kvaliteta.

Odbili ste prvu ponu|enu ulogu?To je bio {ok. Mirko Miloradovi}, u to

vreme bio direktor Drame, pozvao nas jei rekao: „Jeste li ludi, deco, mi ho}emo daoformimo mladi ansambl...“ Mi kaèmo– ne.

Posle nekog vremena, a pre tvogzvani~nog dolaska u nacionalni teatar, sTanjom si zaigrao na sceni „„Kruga““. Bioje to va{ debi?

Bilo je to 6 meseci kasnije. Posle od-bijanja uloga pozvao nas je Oliver Vik-torovi} i rekao da za nas dvoje ima ulogeu predstavi Znam Dabli fejsa BoìdaraLjumovi}a, poznatijeg kao Zuba. Premi-jera je bila 19. I 1974. To je bilafantasti~na parodija.

Parodija, na {ta?Na Nu{i}evo Sumnjivo lice. Komad

se de{avao na Divljem zapadu. JerotijePanti} nije bio sreski na~elnik, ve}Edvard Plant – {erif. Aleksa @unji},sreski {pijun, je bio Mudra svraka, Indi-janac. Tanja i ja smo dobili uloge koje suekvivalent Marici i \oki Promincli, azvali smo se Liz i Cisko. Bila je to beskra-jno divna, {armantna i duhovita komedi-ja, izvo|ena 70-ak puta, uvek pred pu-nim gledali{tem. Buca Mirkovi} je na-pisao sjajnu kritiku, ali je umesto TanjeBo{kovi}, napisao Gorica Popovi}.

Kako je Tanja reagovala?Otr~ala je sutradan do redakcije, sva

uzbu|ena, jer bila je jo{ studentkinja,iza{la s prvom predstavom, a oni jojpogre{ili ime. Da bi ispravili gre{ku,napravili su reportaù o mladoj glumiciTatjani Bo{kovi} i tako se malo izvadili.Premijera je bila na Bogojavljenje. Mojapokojna majka je uvek tvrdila da to nijebez veze. No, meni kao deklarisanomateisti je to bilo svejedno. Onomad, 19. I2004. zvao sam Tanju i rekao: „Taj~i,danas nam je 30 godina neto kako smou{li u pozori{te“. Na àlost, Oliver Vik-torovi} je 10-ak dana pre na{eg jubilejaumro. Umiru samo plemeniti, a ostaju daìve kreteni, idioti i mazge.

Diplomirao si i...Stra{no sam bio sre}an {to sam u

Narodnom zatekao fantasti~nu plejaduglumaca. U to vreme ~ika Ra{a Plaovi}je jo{ igrao Ko{tanu; zna~i moglo je tu dase „krade“, da se gleda {ta radi velikan,genije, pedagog. Bio je tu i MihajloViktorovi}, Petar Bani}evi}, Du{an Bula-ji}, Bogi} Bo{kovi}, moj ro|ak Ciga Jeri-ni}... Oni su imali potrebu da nas u~e.Oni te prime u ku}u, i ugoste svim {toimaju i znaju. To je bila elita. Da negovorim o Milo{u @uti}u.

Jago{eva energija

Kakvo te se}anje veè za njega?Za mene je bio i ostao najmo}niji

glumac Narodnog pozori{ta koga samvideo. ûdo od ~oveka. A privatno? Odfantasti~no blagorodne du{e i li~nosti, dovrhunskog intelektualca koji je za sve isva{ta imao fantasti~no obja{njenje, a

S Tanjom Bo{kovi} koja je iz Aran-|elovca, Goricom Popovi}, koja je kao i jaiz Kragujevca, a tu je bila i Ljilja Dra-gutinovi}, ro|ena u Prokuplju. Nju sampoznavao i pre no {to je upisala Aka-demiju, jer joj se ro|ena sestra udala uKragujevcu. S Goricom je interesantnastvar, za koju mislim da je u gluma~komsvetu nezabeleèna: s njom sam 16 godi-na bio u istom odelenju, 8 godina uosnovnoj {koli, 4 u srednjoj, a toliko i nafakultetu. Posle smo se razi{li; ona sejedno vreme veoma uspe{no bavilarokenrolom, pa profesurom, a onda jepre{la u Atelje 212.

Nu{i} naDivljem zapadu

Odmah si do{ao u Narodno pozo-ri{te, gde si ve} skoro 30 godina, no pretoga...

Prvu ulogu smo Gorica, Tanja, [trlji}i ja dobili ve} na tre}oj godini kodDragoslava Lazi}a u komadu koji jetrebalo da se igra na „Krugu 101“, azvao se Poloàj ìvota u na{em vre-menu. Tako ne{to. To su bili monolozi,autenti~ne ispovesti koje su izlazile uljubljanskom „Delu“, a Buca Mirkovi} ihje skupio i od njih napravio dramatizaci-

ako nema ili ne{to ne zna, onda je govo-rio svojim karakteristi~nim lalinskimnaglaskom: „Mom~e, ja }u se to raspitati,pa }u ti ovih dana re}i“. Tim ljudimanajvi{e dugujem.

A reditelji?Od reditelja i pisaca, bez konkurenci-

je, na prvom mestu je Vida Ognjenovi}.Evo ustajem i kaèm: Vida Ognjenovi},jer to ime ne mogu sede}i da izgovorim.Ta osoba je ~udo boìje. Nema {ta ona nezna, nema energije koju ne poseduje,znanja koje kod nje nije mogu}e proveri-ti, nema pitanja na koji ne zna odgovor.Moja je sre}a {to sam imao njeno po-verenje u 8 – 9 predstava, od Mefista1984. do Je li bilo kneève ve~ere 1992,kad je ona, na moju àlost, oti{la iz ovogpozori{ta. To je poslednji autoritet kojisam u ovom pozori{tu imao, i kome samse iskreno klanjao.

Igra{ u 4 predstave – Velikoj drami,Sabirnom centru, Nevjesti od vjetra iGospo|i ministarki. Da li je to malo, sobzirom na tvoje iskustvo?

Nije. To su moje 4 slave, kojimamese~no palim sve}u. Uzmimo samoimena: Sini{a Kova~evi}, Du{an Ko-va~evi}, Slobodan [najder i BranislavNu{i}. Malo li je? Uzbudljivo je ve} iizgovoriti ta imena, shvatiti njihov opus,{ta su kad i kako pisali i biti direktanu~esnik u njihovim predstavama. Da jesre}e da se jo{ igra neka Vida Ognjenovi}i Ljubomir Simovi}, meni vi{e nijepotrebno. Saop{tavati te misli, jednog idrugog Kova~evi}a, [najdera, Nu{i}a,Vide Ognjenovi} ili Simovi}a, to je darkoji si u ìvotu mogao da zasluì{ samo~udom.

Zadovoljan si?Posle ovoliko godina rada i ìvotnog

iskustva znam da sam vi{e nau~io oglumi nego u glumi. Mislim da sam uovom poslu strahovito sre}an ~ovek. Ali,mene u pozori{tu nema bez moje divnesupruge Sneàne i mojih divnih sinovaJanka i Pavla. Oni su moj identitet, pa se

onda preko njih i njihovom zaslugom,moj identitet prenosi ovde u ovo pozori{tei na ove uloge koje radim.

Koju ulogu sanja{?Imam samo pisca o kojem sanjam

celog ìvota – êhova. To je po mommi{ljenju najve}i dramski pisac. [ta godu êhovu da me sna|e, meni je svejedno.

Ima li, ipak, uloge koju bi voleo daodigra{?

U Ujka Vanji – i Vanju i Astrova, uGalebu – Sorina i doktora Dorna. Kolikogod na prvi pogled to bili suprotni likovi,to su uloge koje su najbliè mom mental-itetu i gluma~kom ose}aju.

Koja ti je uloga do sada najboljelegla?

Knjaz Milo{, sigurno. Komad Vo`dKara|or|e i knjaz Milo{ je napisao@arko Komanin. To mi je stvarno leglo,iako nisam imao pojma da }e to da mesna|e.

U Gospo|i ministarki te je sna{aoJago{ Markovi}...

Sre}a da se sretnem s tom spodobom,individuom, protuvom, koja se zove Jago{Markovi} – a sve to kaèm u najlep{emsmislu – je neverovatna. To mi li~i napri~u kad do|e dobar |ak, pokvasisun|er i obri{e sve {to je na {kolskoj tablipisalo. A onda iz te table, kada po njojpo~ne da pi{e Jago{, odjednom po~nu daiska~u vampiri, sandàme, tatabe,vukodlaci, ìvotinjke koje ti se oka~e nanos pa ih vu~e{, a one krvare i arlau~u,ptice, zmije, zmajevi i sve {to moè{ dasmisli{, pa jo{ i 6 puta na kub, pa jo{ 30puta na kub i jo{ 600 puta toliko...Energija koju on isijava, kojom te roka uglavu, jetru, dìgericu, stomak i plu}a, tona svetu nijevi|eno.

PPrrooffeessiioonnaallnnii ddeebbii:: BBrraannkkoo JJeerriinnii}} ii TTaannjjaa BBoo{{kkoovvii}} kkaaoo CCiisskkoo ii LLiizz uu pprreeddssttaavviiZZnnaamm DDaabbllii ffeejjssaa..

TTrriiddeesseett ggooddiinnaa nnaa sscceennii:: BBrraannkkoo JJeerriinnii}} ((FFoottoo:: MMii{{aa MMuussttaappii}}))

Ve} duè vreme sve manje radim namati~noj sceni. Pre Feme, premi-jeru sam imala pre vi{e od dvegodine, igrala sam u Gospodi Glembaje-vima. Vi{e ne znam je li to svesno ilinametnuto, ili oboje istovremeno. Zatoradim izvan Novog Sada, na drugim

scenama, a one su svuda iste i ako je onozbog ~ega si na njih stao dobro, nije bitnoje li ona u Novom Sadu, Beogradu, Pod-gorici, Tivtu ili nekom tre}em mestu“,kaè prvakinja Srpskog narodnogpozori{ta Jasna \uri~i}, koja je nedavnoodigrala Femu u Pokondirenoj tikvi takoo~aravaju}e da }e se ta uloga svrstati uvrh dosada{njih ostvarenja ove glumice.

„To bi trebalo da bude normalan,sastavni deo na{eg gluma~kog posla, daidemo s jedne scene na drugu, smenjuje-mo se, rotiramo, radi sveìne novih ideja,radosti, smisla. Verujem da se jedino takoglumac moè menjati, postajati bolji,osetljiviji za svoj posao. Samo se izrazli~itosti javlja dijalog a time i kvalitet.Dve godine nisam igrala ni{ta novo uNovom Sadu i zbog te moje te`nje davidim i igram i ne{to drugo i negdedrugde, niko me ovde nije ni zvao. No, sove distance mogu da kaèm da mi zatonije ào, jer za te dve godine nije ura|enoni{ta zna~ajno, pogotovo ne u sferi moggluma~kog interesovanja, s izuzetkomDisko svinja, dobre i po{tene predstave.”

Jedini ispravan put

„Pre godinu dana premijerno sam ubeogradskom Narodnom pozori{tu igralaVi{njik u reìji Aleksandra Popovskog.Spremali smo ga, s pauzama, 3 meseca ito je vrsta pozori{ta od koje me svrbetabani, koja mi zadovolji potrebu za celusezonu, nadoknadi {to ne igram vi{e.Vi{e mi nije va`no da igram svake ve-~eri, da idem iz uloge u ulogu. Bitno mi jeda imam ne{to, makar i jedno, vredno idragoceno {to me gluma~ki ispunjava.Ima uloga koje se ne odbijaju, ~ak i ako simislio da ti ta uloga gluma~ki ne pripa-da. To sam osetila kad su me pozvali daigram Femu. @enskih uloga, dobrih po-gotovo, nema mnogo ni u svetskoj litera-turi, a dobra ènska uloga, mlad reditelj,Ksenija Krnajski – mislila sam done}ene{to novo, to mi je bilo dovoljno pro-vokativno da prihvatim ulogu. Ispostavi-lo se da je ona, ma koliko sam ranijesumnjala da je za mene, ipak moja.Dobro se ose}am u njoj, zavolela sam jejako. Trudim se da je zavoli i publika, daih „navu~em” na nju, da i njih o~ara.Femu ba{ volim, a glumac, iako bi tomorao, ne uspe da zavoli svaki lik. Namati~nu scenu se nisam vratila s uku-som gor~ine. Da sam je imala, sigurno sene bih vratila. Uvek sam se trudila da sesa~uvam od gor~ine, jer je nezdrava, i zarazum i za du{u. Scena je scena, ìvotglumca je svuda isti. Ja jesam odrasla naovoj sceni, u ovom pozori{tu, veomavolim i cenim neke ljude. Moje dragegarderoberke, frizerke, portire, to su ljudikoji ti daju do znanja da si kao kod ku}e.Oni se se}aju, pamte...”

Neokaljanozaneseni ljudi

„Koliko je u meni Feminog donkihot-stva? Don Kihot je jedan od mojih omi-ljenih likova, neko ko mi daje smisao, onje moj ìvotni princip. Malo sam igrala

Femu, tek premijeru i nekoliko repriza,ali kad sve podvu~em i saberem – mojaFema je donkihotkinja. Nisam to niosvestila do ovog momenta. I{la sam ususret njenom donkihotstvu, mo`da ba{zato {to ga i sama nosim, jer sam povre-meno tako depresivna, jer imam svest otome da to nije cenjen princip, da je toprincip koji ti ne ostavlja mnogo. Mo`dasam se toga nekad malo i bojala, alidanas vi{e ne, ~ak da uìvam u tome.Pitam se samo povremeno: za{to i daljesmatram da je donkihotovski put jediniispravan, uprkos ~injenici da je svet svevi{e li{en donkihotovske dimezije. Sre-}om, ima tako otvorenih, neokaljanozanesenih ljudi. Malo, ali ih ima. I oni seznaju me|usobno, njihova imena se nemoraju glasno izgovarati ili pisativelikim, ~ak ni malim slovima na stra-nama novina. Oni se nalaze, sre}u, pre-poznaju i rade zajedno, povremeno, ali jei to dovoljno.

Na àlost, onih drugih je mnogo vi{e.Na nesre}u, i oni se znaju, pronalaze iprave druge jake, {tetne saveze, tako da,s jedne strane, postoje ljude koji suzaokupljeni svojim poslom, sopstvenimedukacijom i nadgradnjom, te nemajuvremena za kancelarije, hodni~ke raz-govore, dok su s druge strane oni kojiimaju vremena samo za to, ali ne i zasvoj posao, ~iji su deo samo nominalno ilipo diplomi. Ovi drugi pre~esto dolaze dopozicije vlasti, a ima me|u njima iglumaca i reditelja, ima ih i u upravamapozori{ta, i zato ovo i govorim. Oni sasvojim klikama unose jo{ ve}u zbrku uionako veliki haos, jo{ vi{e zamagljujusituaciju, stvaraju paralelnu stvarnost iu nju uvla~e ljude koji imaju, pogre{ne,~esto izopa~ene vizije pozori{ta.”

Za{to sam na sceni

„Kakva su mi iskustva sa Akademi-je? Tamo sam ve} 4 godine asistent naglumi, kod profesora Mi{e Janketi}a.Imam 10 studenata. Mladi su izgubljeni,nejasno im je mnogo toga, to su deca kojasu rasla u haosu, stasali su i sad supotpuno zbunjeni i upla{eni. Niko od njihnije bio nigde, nije video gotovo ni{ta,pogotovo nije vide ne{to dobro, i to je veli-ki problem – kad nema{ reper. Dana{njapozori{na ponuda, ~ast izuzecima, neo-prostivo je jadna i zato mogu da kaèmda oni ni{ta nisu ni videli {to bi im bilouzor. Na ~asovima mnogo pri~amo o etici,o tome za{to su tu, za{to su upisaliglumu? Se}am se da je i moj pokojni pro-fesor Branko Ple{a mnogo sati odvojioba{ na pri~u o etici, a mene je oduveknerviralo {to nas gu{i time. Htela sam dapri~amo o glumi. Danas vidim koliko jezna~ajan razgovor o tome za{to sam tu –na sceni, koja mi je misija, jer gluma jemisija. Jedino mesto gde si ceo i svoj jescena, i na njoj treba da govori{. Tu trebada se pokaè{ u punom sjaju, to jepozori{te, a ostalo je ìvot u pozori{tu.Bitno je da me ta deca razumeju, darazgovaramo. Pri~amo i o tome kako nijegreh odustati, a to bi trebalo da znaju istarije kolege, oni koji su na pola puta daodustanu, koji nemaju hrabrosti da priz-

naju da su negde duboko u sebi zapravoodustali. To razumem, da odustane{, to jepo{teno, ali je druga stvar opravdavam lito. Istina je surova – ne mogu svi daistraju u svojoj borbi i traènju. To je takoljudski. ôvek mora da ima svest o sebi,svest da je pogre{io, pogre{no izabrao, danije greh vratiti ulogu. Nismo mi ma{ine,kompjuteri u koje ubaci{ program. Mismo glumci. I sve sam uverenija da se tozna ili ne zna, da to ima{ ili nema{, i dase to ne sti~e i ne u~i. Ili jesi, ili nisi.”

Politi~ki momenatpredstave

„Nisam imala ni primisao politikedok sam spremala ulogu. ôvek samovog vremena i nosim njegovo nasle|e.Ovo je Fema s vizijama – o sebi i ostali-ma, koje bi trebalo da joj (kao i svimanjima) u~ine ìvot boljim i smislenijim.No, kao po pravilu, drugi nisu imali nisvoje li~ne, ni kolektivne vizije, ili su imone bile pogre{ne, i otuda na{a Fema imaveze s nama i na{im politi~kim tre-nutkom: izm|u nas povremeno, ~ak vrloretko, ispliva neko, s nekom dobromidejom, ponudi je. Retki je odmah pri-hvate i zdu{no po~nu da ~ine sve da jeostvare. Neki odustanu odmah, drugi jepak prihvate i podràvaju tek nekolikosati. Uglavnom su svi kratkog daha, jerje uvek lak{e vratiti se u svoj glib. Samoretki ne pristaju na blato, imaju vere,traè dalje i ne odustaju jer znaju danam je ovo jedini ìvot i da vredi da gaìvimo punim plu}ima. Zato mi je veomava`no ne samo {ta radim u pozori{tu –uostalom kao i u ìvotu – ve} i s kimradim. Zato ne znam gde }u sutra biti iraditi, ni kada }e to biti, a ni ho}e li biti.Nadam se da ho}e, nije mi va`no gde,samo da bude, ali do tada ne dam da meumaraju i smaraju koje~ime.”

Reperi zatrpanisme}em

„Pro{lih godina mi je uskra}eno vi{eradosti, zadovoljstva, usavr{avanja, le-pih trenutka, napredovanja. Krivo mi je{to se kod nas u pozori{tu stvarnost takoulep{ava, {to na{a realnost u pozori{tunije ta~na, ve} je proizvod falsifikovanja~injenica ljudi za koje ne znam otkudasu stigli. Bojim se da smo i {to smo svedalje od istine, {to se i dalje za kvalitetprogla{ava ne{to {to to sigurno nije, {tose ne{to {to ne valja pre}utkuje, {to se to-leri{e osrednjost. Retki veoma retko sme-ju glasno da kaù da ne{to ne valja, i akose to i kaè, onda to obi~no bude iza }o-{ka. Ne moè sto ljudi da vodi pozori{te!Mora da ga vodi jedan ~ovek. Predstavaje kolektivni ~in, koji opet kontroli{ereditelj, dok pozori{te mora da vodi jednaosoba. U pozori{tu ne mogu svi o svemuda se pitaju, da svi sve znaju ili da se, jo{gore, prave da znaju, ne mogu svi bitivlasnici prava na imanje mi{ljenje, aneki ljudi prosto moraju da se boje jer,naàlost, samo tako, s bi~em za le|ima,mogu da funkcioni{u – kao ljudi i kaoradnici tog pozori{ta.”

„Reperi postoje, ali ih treba prona}i, iza to ti danas treba duplo vi{e snage.Nekad je sve bilo kao na tacni: znalo se{ta gledati, {ta pro~itati. Sad se to retkode{ava; mora{ po sme}u da kopa{ da bina{ao reper. Ako nema{ snage, propao si.Reper i danas moè{ sresti u vidu bilo~ega, ~oveka ili dela, jer reper za glumcamoè biti u bilo ~emu, u bilo kojoj umet-nosti, u ljudima... Reperi se uporno mo-raju traìti jer se oni sklanjaju od trendo-va, preglasnih ljudi, kulturnog diletan-tizma, oni menjaju adrese, nisu na udar-nim mestima. Oni su, pa gotovo prakti~nou andergraundu. Mo`da sutamo oduvek samo i bili.“

8

Susreti

LUDUS 113

FEMA – OÂRAVAJU]A DONKIHOTKINJASne¦ana Mi le t i¯

Ima otvorenih, neo-kaljano zanesenihljudi. Malo, ali ihima. I oni se znajume|usobno, njihovaimena se ne morajuglasno izgovarati ilipisati velikim, ~ak nimalim slovima nastranama novina.Oni se nalaze, sre}u,prepoznaju i radezajedno, povremeno,ali je i to dovoljno,kaè Jasna \uri~i},najnovija SterijinaFema i dobitnicaZlatne medalje „Jo-van \or|evi}“ Srp-skog narodnog po-zori{ta NNoovvaa FFeemmaa:: JJaassnnaa \\uurrii~~ii}} ((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa

kkuullttuurruu

SSrrbbiijjee mmoo`̀ddaa

mmoo`̀ee bbeezz

„„LLuudduussaa““,, aallii

„„LLuudduuss““ nnee

mmoo`̀ee bbeezz

pprriilloo`̀nnii{{ttvvaa

MMiinniissttaarrssttvvaa zzaa

kkuullttuurruu SSrrbbiijjee..

„„VVrreeddnnoosstt ddaarraa

nniijjee mmeerraa ddaarraa;;

nnjjeeggoovvaa mmeerraa

vvrreeddnnoossttii

jjee vvrreeddnnoosstt

kkoojjuu iimmaa zzaa

ddaarriivvaannooggaa““,,

kkaa`̀ee ssttaarraa

ttaammiillsskkaa

mmuuddrroosstt..

LUDUS 113

Na Novoj sceni Beogradskog dram-skog pozori{ta nedavno je izvede-na drama Masla~ak i retard Mla-dena Popovi}a, najbolji dramski tekst naposlednjem konkursu za nagradu „Bra-nislav Nu{i}“.

Pre Masla~ka i retarda na scenamaBeograda, Sarajeva i Ljubljane vi|ene sudve drame Mladena Popovi}a, Niìnski iBuba. Najnoviju, prvi put, Popovi} pot-pisuje i kao reditelj.

Kao i Buba, i Masla~ak je o posebnojgrupi mladih, kojoj je neophodna pomo}zajednice da bi opstali.

Tekst je logi~no iza{ao iz Bube i izdrame koju sam zapo~eo da pi{em preMasla~ka i retarda, onda se desio Ma-sla~ak, pa }e prethodno zapo~eti tekst bititre}i nenamerno zapo~ete trilogije omladima danas i ovde...

Dira menjihova sudbina

Za{to ba{ o mladima?Zato {to me dira njihova sudbina.

Kad se starijima desi nedostatak ljubavi,komunikacije, brige, onda znamo da susve to {to nedostaje verovatno nekadaimali. Ali kad neko u ìvotu startuje s po-zicije da nema ni{ta od onoga {to èli ibez ~ega mu je ìvot gotovo nemogu},onda je to problem kojim se treba baviti.Pogotovo u na{oj dru{tvenoj situaciji:likovi iz Masla~ka su deca od 12, odnos-no 13 godina, u drami ih pratimo tokomjedne godine njihovog ìvota, {to }e re}ida ako ta dva lika postoje, a postoje –svuda oko nas su deca ro|ena 90-ih ~ijeje odrastanje sadràvalo uàsne inflacije,bombardovanje, zatvorenost – pa zbogsvega toga nije ~udno {to ti likovi ~ine {to~ine, {to nemaju nikakav optimizam ì-votni, jer prosto im mi nismo ni{ta osta-vili za {ta bi mogli da se zaka~e. To je,dakle, problem kojim se treba baviti. Ovajtekst bi se najpravilnije mogao nazvatiMasla~ak i Masla~ak, jer smo retardi svimi koji smo u publici i dozvoljavamo danam se takve stvari de{avaju.

Va{i likovi pripadaju socijalnimmanjinama, nisu tipi~ni mladi oko nas.

Uvek sam bio od onih koji sva ma-njinska prava podràvaju, po~ev od na-cionalnih, verskih, seksualnih, zdrav-stvenih... Mislim da svi imaju pravo naìvot. Videli smo dokle nas je to doveosuprotan stav. U mojoj drami devoj~ica jeretardirana a de~ak nije; nadimak Re-tard su mu dali u {koli. No, opet da sevratim na Bubu. I tamo sam èleo daimam likove koji u startu nisu prijatnigledaocima. U Bubi je to devojka nagranici prostitucije i njen mla|i brathomoseksualac, njen mladi} je tipi~anmafija{ iz 90-ih a ljubavnik, bratovljev{ef je mafija{. Ti uàsno neprijatni likovi,osvoje na kraju simpatije publike. Sli~an

postupak je i u Masla~ku. U startu tilikovi nisu simpati~ni, de~ko ima ustakoja bi trebalo ribati riba}om ~etkomkoliko psuje, ali kako vreme prolazi pu-bliku hvata ta njegova te{ka muka,odrastanje bez igde ikoga, upu}enostisklju~ivo na retardinu devoj~icu i njenaisklju~iva upu}enost na njega, on nemamajku; ona je istina ima ali je ta majkanaziva kreten~inom i sli~nim pogrdnosti-ma. Prosto, tokom predstave, likove kojisu na po~etku nesimpati~ni, publika nakraju mora da zavoli. To je dramatur{kitrik.

U Masla~ku je o~igledna brutalnostpretvarena u estetiku – danas ~est na~inda se prikaè dramska pri~a.

Sli~na svar se desila i s Bubom. To jepri~a o bratu i sestri koji ~eznu za lju-bavlju, ne doìvlavaju je, i to se okon~avatragi~no. Naime, koliko god one izgledalecrno, ja pi{em ljubavne pri~e. To je pros-to moj senzibilitet. Ti mladi ìve svudaoko nas, a mi ih ne prepoznajemo, nevolimo da ih prepoznajemo i da se suo-~imo s njihovim problemima. Masla~aknije trendovski pisan, ali se uklapa utrend evropske drame. U Ljubljani, poslepremiejre Bube u Mesnom gledali{~u, unekim novinama je pisalo da sam srpskiRejvenhil, a ja sam, zavitlavaju}i se,rekao – ne, on je engleski Popovi}. Rej-venhilov [oping end faking sam pro~itao

dugo nakon zavr{etka Bube. Ali postojidrugi tekst koji me je uàsno uzbudio iinspirisao, Plastelin mladog ruskog piscaSigarjeva. Ako sam negde na{ao inspi-raciju, onda je to bilo u tom isto~noevrop-skom delu savremene drame.

Od politike sene moè pobe}i

Kaète da Masla~ak nije trendovskipisan...

Samo deluje trendovski, ali pre svegazbog teme. Ali, ako ~itate te tekstovevide}ete da imaju autorski pe~at u smisluprepoznatljivosti rukopisa. Ko je ~itaoBubu, pa posle uzeo Masla~ka, a ne znako je autor, rekao bi da ga je sigurnonapisao Mladen Popovi}. Naime, ostajeono {to izlazi iz ~oveka i {to tekst braniod uticaja trenda. Sticaj okolnosti je da setrend poklopio s mojim senzibilitetom,prosto smo se trend i ja sudarili.

I va{a drama, a i gotovo sve savre-mene koje su na repertoaru, ukazuje dapisci vi{e nisu okupirani politi~kim idnevnim doga|anjima, da ih zanimapojedinac, ili, kao u va{em slu~aju, poje-dinac u odnosu na zajednicu i obrnuto.

Kada je Buba izvo|ena u Slovenijirekao sam da je to politi~ki tekst bez re~io politici. Tekst je zavr{en neposrednopred izbore 2000, pisan je u mra~nomraspoloènju kada se ~inilo da je nemo-gu}e da nam se desi promena. I u tekstuse ose}a politika u drugom planu, likovistalno ponavljaju, na primer, „mi nismonikada nigde bili“. Ne volim tekstove kojise bave politikom. Osnova mojih tekstovaje ljubavna pri~a, ali te{ka ljubavnapri~a. Te{ka je zbog okolnosti u kojimalikovi ìve, a koje su uticale i na nas. Makoliko se mi trudili, od politike se nemoè pobe}i.

Ovo je va{e prvo rediteljsko isku-stvo...

Obi~no upravnici pozori{ta prego-varaju s rediteljima na duge staze. A uBeogradskom dramskom je postojao slo-bodan termin tako da je bilo {teta odmahne krenuti s probama. Reditelji za kojesmo bili zainteresovani i Neboj{a Bradi} ija, bili su zauzeti, pa smo se dogovorili,skoro iz muke, da to radim ja. Bio samsvestan u {ta ulazim, znam kakav odnosima publika, a naro~ito kriti~ari, premapiscima koji se dohvate reìje svog teksta.Zato sam se maksimalno trudio da ~itamtekst kao reditelj koji ga prvi put ~ita.Bave}i se formom izbacio sam mnogostvari koje je nemogu}e uraditi na sceni.Mislim na indikacije koje govore, na pri-mer, da pacovi pretr~avaju preko scene,|ubre koje sa spratova pada na scenu,sneg koji pada na njene tek popupelegrudi... Traìo sam rediteljska re{enja dase sve {to je indikacija ne vidi, ali da seoseti na sceni. Poku{ao sam i da inter-veni{em kao reditelj te da od teksta koji jesurov i crn napravim predstavu kojane}e biti ni{ta manje crna ali }e govoritio ljubavi. Mislim da sam u tome uspeo,da ta njihova mala ljubavna pri~a tako ideluje na publiku.

Nagradasvakome prija

Sve vi{e se u javnosti omalova-àvaju nagrade, pa laureat nije siguranda li je po njegov rad dobro ili lo{e {to jenagra|en.

Nagrada „Branislav Nu{i}“ nemaveliki autoritet u javnosti. Ona ima velikoime, ali ni blizu renome kakav bi seo~ekivalo od jedine nagrade za neizvede-nu dramu. Ali, ako dobijete nagradu jed-noglasno me|u 40-ak tekstova, to je veri-fikacija, to ve} zna~i da niste potpunopogre{no uradili posao, da ste na dobromputu. Problem s „Nu{i}em“ je {to nagra-|eni tekst ~esto ostane u fioci, a naravnoda svaki tekst treba da doìvi verifikaci-ju na sceni. I mogu}e da zbog toga posto-ji odre|eni negativni stav prema toj

nagradi. Ovo je moje drugo u~e{}e na tomkonkursu, prvi put nisam dobio nagra-du, konkurisao sam s Niìnskom, ali jeìri preporu~io tekst pozori{tima, pa mojprimer negira da se nagra|eni tekstovine igraju. [to se ti~e dileme da li je dobroosvojiti nagradu ili ne, mislim da je touvek dobro, i da je to stimulans. Nagradasvakome zna~i, bilo kao verifikacijavaliditeta, bilo {to godi sujeti, ili {to }e mupobolj{ati li~ni budèt. Svako na|erazlog da voli nagradu koju je osvojio;no, ljudi umeju da budu i zavidni. Neverujem onima koji kaù da im nagradani{ta ne zna~i.

Mogu}e je da }e Masla~ak otkritipublici glumce Dubravku Kovjani} iMarka Janji}a.

Imao sam Dubravku pred o~ima doksam pisao tekst. Znam je 10 godina,najbolja je prijateljica moje }erke. U~e-stvovao sam u njenoj radosti kad je pri-mljena u novosadsku Akademiju u klasiBore Dra{kovi}a, gledao njene predstaveu Somboru i Uìcu i video da je izuzetnodarovita i da je {teta da je ne vidi Beo-grad. Nisam imao dileme da ona igraMasla~ka. A Marka znam jer je gene-racija moje }erke na Fakultetu dramskihumetnosti i igrao je u njenoj ispitnojpredstavi. Bilo mi je potrebno dvoje mla-dih koji su lepi i deluju ne`no, a presud-no je {to su daroviti. Ne mogu da kaèmda nam je bilo lako dok smo radili, alismo svi uìvali dva meseca. Oni su ra-zli~iti, Dubravku sam zavitlavao da jeglumac-filozof, dok je Marko intuitvac.Ali toliko su se dopunjavali da je bilodivno.

Zbog svedene scenografije predstavadeluje mobilno, da li }ete gostovati podrugim scenama?

Takva scenografija nije ra|ena zboggostovanja ve} zbog prostora Nove scene.Du{an Ota{evi} se odlu~io da napraviscenografiju u naznaci socijalnog miljea,pa se sve de{ava u |ubri{tu gde u pozadi-ni blistaju bilbordi reklamiraju}i ono do~ega ta deca nemaju {anse da do|u.Ota{evi} je to uradio majstorski. I}i }emona gostovanja, prvo u Kru{evac, a bi}e ihjo{. To je i misija ove predstaveda je vidi {to vi{e ljudi.

9

Intervju

MASLAÂK I MASLAÂK

Sonja ¬ i r i¯

Sticaj okolnosti je da se trend poklopio s

mojim senzibilitetom, trend i ja samo se

jednostavno sudarili, kaè MMllaaddeenn PPooppoovvii}},

pisac i reditelj

DDoobbiittnniikk nnaaggrraaddee „„BBrraanniissllaavv NNuu{{ii}}““:: MMllaaddeenn PPooppoovvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

Osve{}enje prisustva gre{ke nasceni osnovni je uvid na{e po-zori{ne aktivnosti. Tek pomo}unje saznajemo da delo moè biti ople-menjeno i aktivirano iznad autorskihnamera. Trudimo se da gre{ku nestvaramo, ve} da je dopustimo. Njenospontano zna~enje znak je da smo i mi(akteri) ìvi. Gre{ke su ~esto znak izne-na|enja, znak nadgradnje i osveènjasamog pozori{nog dela. Zar Joneskonije naslov svoje kultne predstaveupravo tako sa~inio. Nekoliko danapred premijeru glumac je, umesto spre-ma~ica, rekao peva~ica. Dramski pisac

{kolovanjem i prepu{tanjem „teroru sli~-nosti”, opona{anju i negiranju autorstva.Zato nam je ponovo potrebna avangardakoja ima smelosti da na~ini iskorak.Gre{ka u svemu moè biti pridodataelementarnost za izlazak iz lavirintastvarala~ke nemo}i. Gre{ka daje nesi-gurnost a nesigurnost se (sama po sebi)pretvara u estetiku. Igrati sam za sebe,dozvoliti da neuhvatljivo kreira delo.Iracionalne naznake su ponekad mnogoja~e nego na{e sigurnosne pretpostavke iznanja iz zanata. Gertruda Stejn je govo-rila da za jedno pozori{no delo nije po-trebna ~ak ni publika. Igra{ sam za sebe;ostvaruje{ samoteatar.

Pijemo gorke ~ajeve pred svakuizvedbu. Trave od hajdu~ice i ki~ice po-maù nam da aktiviramo sopstvenubudnost o celokupnosti sveta. Ne znamo

da li njihovo taninsko dejstvo moèpobolj{ati predstavu, ali za nas su traveveoma zna~ajan uvertirni ~in. Predanostsvetu biljaka koje nas nenametljivo {a-manski vode po daskama. Osveìti svojeu~e{}e u teatru, ne biti isti, samom sebidati novi ton kako bi mogao da uìva{ uinspirativnim impulsima, a ne reproduk-tivnim. Majstor Ekart je kazivao: „Do-zvoli da se Bog ponovo rodi u tvojoj du{i.”Umetnost nije zaokruèno delo ve}otvoreno tumaranje po trajanju.

U na{oj predstavi Teatar o teatrupome{ao sam scene. Dragana Jovanovi},glumica, legla je na pod o~ekuju}i da tou~inim i ja – tako je sledilo po dramskompredlo{ku – a ja sam pomislio da jeumrla. Ne snalaze}i se ba{ najboljemar{irao sam oko nje a kroz glavu mi jeprostrujalo: dolazi crveni krst, ja pi{em

telegram sau~e{}a porodici, drìmgovor na sprovodu i dajem izvinjenjepublici zbog nenadanog ~ina. A ondabrzo tr~im iza zavese, uzimam kantusa vodom i polivam po Dragani. Onacikne i kaè: „Kreativno sebe,kreativno iz sebe...” – tekst koji jetrebalo i ja da kaèm. Budim se ivra}am u tok predstave. Niko nijeprimetio introjekciju mojih li~nihproblema vezanih za smrt. Mnogi sumi posle rekli da je to bila sjajnascena, a ja sam bio zadovoljan da mije sa~uvana koli~ina novca koju samve} bio odvojio za venac.

Gre{ke me uzbu|uju. Zato ihvolim. Ne vodimo mi njih ve} one nas.Ne prizivamo ih, ali ako se pojave,dobro do{le su!

Boìdar Mandi}

Da se poljsko pozori{te nalazi u za-mahu (setimo se Lupine postavkena BITEF-u), videli smo i u novojpredstavi Bitef teatra Porazgovarajmo oìvotu i smrti K{i{tofa Bizja. Reìjupotpisuje Nenad Proki} a igraju DanicaMaksimovi}, Fe|a Stojanovi}, @arko La-zi}, i u alternaciji balerine Bojana Mla-denovi} i Olga O}an. U ovom teatru senadaju da }e objaviti i antologiju sa-vremene poljske drame.

K{i{tof Bizjo (arhitekta) je kao pisacdebitovao ovim komadom 2000. godine. Spozori{tem je uspostavio vezu kada je uzgradi Savremenog pozori{ta u [}e}inuiznajmio prostor za svoj projktantskibiro. Iznerviran pozori{nim repertoaromodneo je tekst svoje prve drame upravni-ci kojoj se komad dopao te ga je stavila narepertoar. Do sada je objavio i drameToskini, Lament, Sme}e koje se tako|eizvode u poljskim pozori{tima, a pi{e iprozu. „U poljskoj dramaturgiji se de-{ava novi talas, ne{to druga~iji od zapa-dnoevropske jer imamo druga~ije pro-bleme. Do 90-ih poljska drama i pozori{tesu bili veoma politizovani jer je to biojedan od na~ina borbe protiv komuniz-ma. A kada je komunizam propao nasta-la je praznina jer su stariji pisci izgubilineprijatelje sa kojima su se borili. U'novom' poljskom pozori{tu reditelji sunajpre radili komade sa zapada a sada sepojavio i doma}i tekst“, kaè Bizjo.

Drama Porazgovarajmo o ìvotu ismrti pripada talasu in your face dra-maturgije. „U pitanju je sceni~an tekst,su{tinski aktuelan na prostoru biv{ihkomunisti~kih zemalja koje je potomuhvatila tranzicija, dru{tveno izlom-ljenih zemalja koje imaju veliku glad kazapadu. Ova drama je ja~i pandan SariKejn, ona in your face dramaturgiji dajedodatnu ja~inu i tragiku. Zato sam uba-cio jo{ jedan lik, simbol vi{ih ljudskihkvaliteta koji se vremenom zagube, krozkoji }emo na kraju sagledati ìvot kao

niz proma{enih epizoda i momenata.Tekst je suroviji nego {to ljudi jesu,prikazuje problem porodice, braka uizmenjenom svetlu, onakavog koji kao

10

Doma}a scena

LUDUS 113

OBRAÛN KOJI SE UVEK IZNOVA PRO@IVLJAVA NA SCENI

Aleksandra Jakš i¯

Posle premijere predstave Porazgovarajmo

o ìvotu i smrti u Bitef teatru

GRE[KA NA SCENI

nacima, uglavnom gubitnicima koji traèizlaze iz te{kih ìvotnih situacija. I iakosu njegove drame pesimisti~ne nazire setrun nade. Junaci ove drame su Majka,Otac i Sin. Oni su predstavnici dve ge-neracije u vremenu tranzicije. Pravi ì-vot svakog od njih se odvija van porodice.Komunikacija me|u njima je tipi~na zaepohu – sve se odvija telefonom tj, kakoreditelj kaè, telefon je glavni lik ovedrame. I glavni problem je kako ste}inovac, jer on omogu}ava èljeni ìvot.

Pri postavljanju ovog komada NenadProki} je re{io da prevod pretrpi malepromene. Naime, u novoj poljskoj dra-maturgiji se psuje a psovanje uvek imaoznaku lokaliteta. Zbog pribliàvanjateksta na{em podneblju „getoizaciju“prevoda su uradile Jelena i Milena Bo-gavac, tj. prebacile su tekst u novobeo-gradski àrgon. Prilagodile su ga da bi se{to jasnije iskazalo {ta je pisac rekao, dabi likovi prodisali i bili {to prijem~iviji.

mu je glumcu veoma te{ko da oìvi. Mo-rala sam da odre|ujem lica sa kojimarazgovaram telefonom ne bi li publicido~arala i te karaktere. Pritom, te{ko jebraniti ovakve likove“. Ove te{ko}e su, popi{~evim re~ima, imali i glumci u Polj-skoj. U pitanju je druga~iji na~in izra-àvanja od klasi~nog pozori{ta, glumcinemaju na {ta da se oslone, nalaze se liceu lice sa stvarno{}u.

Toma{ Man, reditelj praizvedbe dra-me Porazgovarajmo o ìvotu i smrti,

T e a t a r u { u m i

koji je slu~ajno sedeo u tre}em redu,zaustavio je probu i rekao: „Evo namnaslov: ]elava peva~ica”. Gre{ka jeosnov svake umetnosti jer nas odvaja odta{tine i ube|enosti u tvrdo jezgro estet-skog. Autor nije sigurna promocijade{avanja ve} hrabrosni propustilacneizvesnog. Umetnost je ponavljanjenezapam}enog.

Zade{ena alternativa u proteklihdvadesetak godina donela je pozitivnozna~enje u vremenu umetni~kog zastoja.Delovala je ~ak kao lek ili podsticaj zaizle~enje obamrle i neinventivne situaci-je. Ali, alternativa se isto tako umrtvila

institucija nije kompatibilan savre-menom svetu“, obja{njava Proki}.

Kao tipi~nog predstavnika mladegeneracije ovog pisca zanima forma kojunaziva konstrukcija a manje fabula.Zbog toga se opredelio za kamernopozori{te koje odgovara njegovim ju-

Samo na trenutak }e ih prenuti bolestmajke (koja, po ideji Danice Maksimovi},izgovara da je dobila rak u prijatelji~inutelefonsku sekretaricu!). I to je zrncenade. Ali od ovakvih junaka suvi{e jeo~ekivati radikalne promene...

Danicu Maksimovi}, Majka u ko-madu, je iznenadilo da neko ko ìvi upozori{tu doìvljava teatar na drugi na-~in: „Bizjo je napisao ono {to do sada ni-sam videla na sceni. Cela drama sezasniva na mitolo{kim partijama i neko-liko istih dijaloga. Takvu monolo{ku for-

tako|e gost na beogradskoj premijeri,primetio je da su K{i{tofovi tekstovi psi-hodrame, da u njima nije u pitanju obra-~un sa umetno{}u ve} sa samim sobom, ida to glumci moraju svakiput da proìve na sceni.

PPoolljjsskkaa ddrraammaa PPoorraazzggoovvaarraajjmmoo oo `̀iivvoottuu ii ssmmrrttii uu BBiitteeff tteeaattrruu

LUDUS 11311

Strana scena

Kao ~okot zapu{tene vinove loze...koja se, ne znaju}i kojim putemda krene dugo odmara u ~vorovi-ma, nekad ludo ustremi ka suncu, a ne-kad samoubila~ki zemlji strmoglavi, kaoda je u korijenu ne{to zaboravljeno...krivudala je u mom oku lijeva Petrovaruka.

Pomislio sam da je nemogu}e da seba{ ni{ta ne pomjera u ovom sku~enomsanduku ìvota. Ni Volframova nit ... onapostaje ìvlja nakon smrti sijalice ... ni~ar{av ... koji gotovo uvijek poku{ava dapobjegne iz sopstvene izgu`vanosti svo-jim uglastim vrhom...

Mo`da bi stidljive ~estice pra{ine ...uàsnute, bezglavo bjeè}i ... poku{aleda se sklone ispred prodornog Sun~evogpogleda, da je ono ikad navra}alo u Pe-trovu sobu. ûo sam samo srce svog ru~-nog ~asovnika. On me podsje}ao na ra-zliku izme|u mene i Petra. Kroz mozakmi je prostrujala bezna~ajna mudrost,koja nikome nikad ne}e nedostajati...

... Igra je odloèn zastoj...Nisam vjerovao da je uop{te vi{e bilo

va`no kada }e se saznati da je Petar na-pustio sobu.

Slika njegovog potrbu{ke ispruènogtijela zaglavljenog u jedinom i dotrajalom

odijelu sijevnula je kroz so~iva mojiho~iju, prelomila se u sje}anju i stigla dosvijesti kao uspravljena bista nekog vi-zionara {to se nadima iznad sitni

smisao bavljenja glumom je u istini · 2011. 11. 29. · pozori[ne novine broj 113 mart 2004....

Documents