1.POJAM TEHNICKOG SAZNANJA

Za oznacavanje tehnickog saznanja koriste se termini tehnika i tehnologija. U nauci pod ovim terminima se misli na sistematsko,teorijsko znanjae o tehnickim delatnostima,odnosno njihovim idejnim,maaterijalnim I organizacionim oblicima,proizvodima I rezultatima. Neprecizno znacenje ovih termina je nacina obavljanja neke delatnosti. Tehnicko znanje obuhvata ideje,stvove I principe koji objasnjavaju nacin stvaranja I funkciionisanja materijalnih sredstava. Tehnicko saznaje ima 2 dimenzije,tehnicko-saznajnu I materijalno prakticnu. Objektivnost,opstost I preciznost predstavljaju najbitnije osobine teorijsko-saznajnog dela tehnickog saznanja. Materijalno-prakticn karakter tezi da na osnovu teorijskih principa konstruise tehnicka sredstva koja funkcionisu u praksi I zadovoljavaju potrebe ljudi, Tehnicko saznanje je u pravom smislu tehnicko tek kada je izrazeno u obliku konkretnog materijalnog sredstva. Teorijsko sznanje je usmereno na objasnjavanje sveta,a tehnicko na prakticno menjanje sveta prema ljudskim potrebama.

2.IZVORI TEHNICKOG SAZNANJA

Tehnika po Galenu, predstavlja kompenzaciju covekovih fizickih nedostataka u prezivljavanju I ona je svojim razvojem povecavala covekovu moc I sposobnost u prilagodjavanju prirode. Sledece potrebe su podsticale razvoj tehnickog saznanja: proizvodno-prakticne potrebe, naucno saznanje,kontinuirani razvoj tehnike, komplementarnost tehnike I prakticno-eksperimentalna radoznalost. Proizvodno prakticnepotrebe su najznacajniji izvor tehnickog saznanja. Postojanje prakticnih drustvenih potreba za nekim sredstvom je osnovni podsticajni izvor za nastajanje I razvoj tehnickog saznanja. U istoriji bilio je puno pronalazaka koji su nastali pre vremena,tj. nisu prvobitno prihvaceni:avion,radio,zetelica itd. Ljudske potrebe su dinamicke,stalno se menjaju,razvijaju I prosiruju isvojim karakterom predstavljaju stalni podsticaj razvoju tehnickog saznanja. Naucno saznanje nikad nije predstavljalo u proslosti podsticajni izvor za nastajanje I razvoj tehnickog saznanja iz 2 razloga: prbo,predmrt naucnog daznanja u proslosti nije bio racionalnno proucavanje stvarnosti. Nauka je imala za viljsa misaonim udubljivanjem otkrije sustinu sveta, ali bez racionalnog I konkretnog proucavanja stvarnosti ,a takvo saznanje nije moglo biti osnova za stvaranje tehnickih pronalazaka I tehnickog saznanja. Naucnici I tehnicki stvaraoci su cinili dva potpuno odvojena sveta,izmedju kojih nije bilo nikakve komunikacije. U XIX veku dolazi do spajanja ova dva sveta. Njihova saradnja se manifestuje u nastajanju pojedinih tehnickih stvaraoca da odradjene probleme rese uz pomoc naucnika,kao I bavljenjem naucnioka prakticnim problemima I konstrukcijom tehnickih pronalazakakoji su imali za cilj zadovoljenje prakticnih potreba ljudi. Tehnika u svom razvoju poseduje odredjeni kontinuitet. Svaki prvobitno stvoren tehnicki pronalazak,ma koliko originalan I slozen bio,predstavlja samo polaznu saznajnu osnovu zaa dalj usavrsavanja tog pronalaska. Tehnika se razvija po geometrijskoj progresiji I ona drustva koja imaju razvijeniju tehniku imaju I vece mogucnosti za dalji razvoj.Tehnicko saznanje poseduje osobinu komplementarnosti, odnosno mogucnost da se tehnicki pronalasci , koji su namenjeni resavanju prakticnih problema u jednoj oblasti priene u celini Ili sa modifikacijama u nekoj drugoj. Za razvoj tehnickkog saznanja je takodje vazno I posedovati odredjene individualno-

1

psiholoske osobine. U podsticajne psiholoske osobine spadaju kreativnost, mastovitost, upornost, strpljivost,sistematicnost I metodicnst posvecenost tehnici I vera u sebe. Masta povezana sa eksperimentalnom radoznaloscu se ispoljava u tome da se misli eksperimentalno provere. Tehnicki stvaraoci svoje I tudje mastovite ideje pretvaraju u realnost. Posvecenost tehnici se ispoljava u vidu posedovanja sposobnosti da se u tehnickom stvaralastvu vidi zivotni smisao.

3.STVARAOCI TEHNICKOG SAZNANJA

Najznacajniji stvaraoci tehnickog saznanja bili su zanatlije,daroviti pojedinci I tehnicki pronalazaci,od kojih su najvise stvarale zanatlije koji su pored otkrivanja novih sredstava radili I na usavrsavanju istih. Tehnicki pronalazaci su dali veliki doprinos razvoju tehnickog saznanja,iako samouki,oni nisu posedovali formalno tehnicko obrazovanje,jer ono nije ni postojalo na univerzitetima I skolama,ali su posedovali veliko znanje iz oblasti kojima su se bavili.Visok stepen samoobrazovanja ovih ljudi omogucila je razvijena praksa da se sva dostupna teorijska I praktican znanja zabeleze I sacuvaju. Vazni naucnici ovog tipa bili su Heron,Straton,Chang Heng,Arhimed… U periodu od 1300-1600 god. postojale su 3 grupe naucnika: naucnici na univerzitetima, humanisti I umetnici zanatlije od kojih su ovi treci dali najveci doprinos. Prvo dvoje nisu nista ucinili jer su zadrzali anticki prezirprema mehanickim vestinama,odnosno prema eksperimentalnom istrazivanju sveta.Te zantlije bili su: umetnici-inzenjeri(Da Vinci, Bruneleshi, Chelini),lekari,graditelji muzickih instrumenata,geometri I navigatori. Najvise su doprineli umetnici-inzenjeri. Skole za sticaje tehnickog,odnosno zanatlijskog znanja nisu postojale. Zanat se mogao uciti samo ako bi postapo sluga kod majstora. Sve do kraja XIX veka najznacajniji stvaraoci tehnickog,pa I naucnog saznanja bili su pojedinci,a ne istrazivacke organizacije. Pocetkom XX veka U SAD pojedinci su bili stvaraoci 80% tehnickih pronalazaka,a istrazivacke organizacije 20% pronalazaka. Sada je situacija potpuno obrnuta u razvijenim zemljama,ato je dokaz da je istrazivacki rad postao drustveno organizovan I da rezultati zavise od organizivanosti I sistematicnosti. U proslosti nisu postojale skole u kojima se moglo steci tehnicko obrazovanje.Na visokim skolama se ucila filozofija,istorija kultura,teologija I pravo. Nesto kasnije je obnovljen anticki sistem nauke pa je uvedeno u nastavu I ucenje astronomije, geometrije, teorije muzuke i aritmetike. Uzroke nepostojanja tehnickih skola I tehnickih predmeta u skolama treba traziti u nezainteresovanoscu vladajuce klase za razvojem tehnike, I u negativnom odnosu prema eksperimentalnom radu. Pod uticajem religioznog pogleda na svet, u nauci je prihvaceno stanoviste dasu religiozne istine naucno najvrednije. Proucavanje konkretne stvarnosti smatralo se beznacajnim. Delatnosti koje su imale za cilj usavrsavanje orudj za rad,kao I delatnosti koje su sadzale manuelni rad smatrane su nedostojne slobodnog coveka I naucnika. Srednvekovne vladajuce klase su zadrzale anticki prezriv odnos prema naucnom metodu koji sadrzi manuelni rad. Nezainteresovanost visokih skola u Grckoj I srednjovekovnih unverziteta na zapadu koji se osnivaju krajem XII I pocetka XIII vek,za razvoj prirodno-tehnickih nauka. Pravo,filozofij,teologija I medicina bile su osnovne nastavne discipline. Na srednjovekovnim univerzitetim su se gotivo iskljucivo obucavali ljudui za crkvrna zanimanja I pravnici. Dalje razvijanje znanja iz prirodnih nauja veano je za akademije,koje nastaju u XVII I XVIII veku, ciji je cilj bio da prevladaju naucno-istrazivacke nedostatke univerziteta. Ove nove ustanove su imale za cilj razvijanje naucno istrazivackog kadra. Akademije su organizovale brojna istrazivanja iz

2

astronomije, fizike, hemije I biologije. Znanja koja su ostvarena na akademijama bila su vise teorijskog karaktera I nisu mogla da zadovolje specificne zahteve proizvodnje, koja je trazila prakticno-tehnicka saznanja. U Francuskoj je 1794. godine osnovana poitehnicka skola, kao institucionalno potpunoo nova organizacija naucno istrazivackog rada. Ova skola je predstavljala pocetni oblik tehnickih faskulteta. Pougledu na politehnicku skolu osnovane su skole I u drugim drzavama Evrope. Osnivanjem tehnickih fakulteta stvoreni su institucionalno organizacioni uslovi za skolovaljen tehnicke inteligencije kao posebnog kadra,a time I uslovi za njenim jacanjem I sirenjem. Iz tehnickih nauka se nije mogao steci doktorat. Tehnicki fakulteti su u Nemackoj tek krajem XIX veka formalno izjednaceni sa ostalim fakultetima. Najznacajniji stvaralac tehnickog saznanja u modernom drustvu je tehnicka inteligencija. Svi znacajniji pronalasci u modernom drustvu,ukljucujuci atomsku energiju, savremene masine, nove materijale, nastali su kao rezultat sistematicnog I organizovanog rada tehnicke ineligencije.Osnovnaosobina savremenih tehnickih pronalazaka prema Drakeru je slozenost I komplementarnost,odnosno zasnovanost na saznanjima iz razlicitih naucnih disciplina. Prakticna iskustva su I danas znacajan faktor poboljsanja i usavrsavanja pojedinih funkcija I delova tehnickih pronalazakakoji se primejnuju u procesu prizvodnje.

4. NAUČNO-TEHNIČKI POTENCIJAL

Pod naucno-tehnickim potencijalom se podrazumeva broj naucno-istrazivackog kadra, stepen njegoce osposobljenosti da relativno brzo usvaja i stvara nova znanja u vidu otkrica i izuma, kao i obim i brzina prakticnog koriscenja znanja odnosno njegova primena. U razvijenim zemljama naucno-tehnicki kadar je kontinuirano poceo da raste pocetkom XX veka. Prim: u SAD 1816.god 30 inzenjera, 1880.god 7000 inzenjera, 1920.god 136000 inzenjera, a 1979.god 620000 inzenjera. Sigurno je da najveci broj naucnika i inzenjera radi i zivu u razvijenim zemljama, oko 90%. SAD kao najrazvijenija medju zmeljam kapitalistickog sveta ima i najveci broj naucnika i inzinjera. Naucno-tehnicki potencijal posmatran preko broja naucnih otkrica i izuma, pokazuje da je naveci broj otkrica i izuma ostvaren u ekonomsiki najrazvijenijim zemljama. A to potvrdjuje i najveci broj Nobelovoih nagrada (4/5) koje su dobili naucnici iz razvijenioh zemalja(citaj Jevreji). I najveci broj patenata se registruje u najrazvijenijim zemljama oko 95% svih prijavljenih patenata je iz razvijenih zemalja. Ali ovo i nije realno stanje I pokazatelj velike razlike u broju prijave patenata jer velike kompanije iz razvijenih zemalja mnogo pateneta cuvaju kao tejnu da ne bi omogucili konkurenciji da napravi nesto jos bolje, tek kada se pronalazak dobro naplati onda se prijavljuje kao patent. Tako da veliki broj patenata u razvijenim zemljama jos uvek ceka da bude prijavljen. Indeks citiranosti naucnih radova koji su obuhvaceni spiskom nausnih navoda, publikacijom koja prati citiranost naucnih radova u svetu, takodje pokazuje da su neucni radovi iz razvijenih zemalja neuporedivo vide citirani u svetu od naucnih radova iz nerazvijenih zemalja. Razvijene zemlje poseduje I najvecu mogusnost za prakticnom primenom naucnih istrazivanja. One raspolazu sa velikom kolicinom finansijskih stredstava koja su potrebna za finansiranje slozenih neucno-istrazivackih projeata, zatim sa veoma razvijenom tehnologijom I opremom koja je potrebna za izvodjenje experimenata, kao i sa privredom koja je zainteresovana za prakticnu primenu naucnih rezultata I koja ima razvijanje vlastite naucno-istrazivacke laboratorije, ciji je osnovni cilj prakticna primena naucnog saznanja. U ekonomski nerazvijenim zemljama se postoje

3

povoljni uslovi za primenu naucnos saznanja, jer naucni kadar pored toga sto je malobrojan jos je I neorganizovan. Cak ne postoji ni organizaciona poevzanost izmedju razlicitih naucno-istrazivackih ustanova koje rade na slicnim istrazivanjima. Niti je privreda zainteresovana za prakticnom primenom naucnih rezultata. Zaostajanje tehnickih nauka u visokoskolskom obrazovanju poistice iz niskog stepena i sporog toka industrijalizacije nerazvijenih zemalja. Visok stupanj tehnickih nauka je neophodan za donosenje racionalnih odluka u preuzimanju strane tehnike. Razvijene zemlje imaju nejpovoljnije mogucnosti da tehnicki realizuju i najslozenjije pronalaske koji se eventualno ostvare u drugim zemljama. Zato stvaraoci iz nerazvijenih zemalja I beze u razvijene (odliv mozgova). Prim: Tesla nikada ne bi realizovao svoje ideje da nije otisao u SAD. Najrazvijenije zemlje su u poziciji da zahvaljujuci svojoj razvijenosti exploatisu intelektualni potencijal sveta. Visina izdvojenih materijalnih sredstava je pokazatelj stvarne zainteresovanosti jedne drustvene zajednice za razvojem naucno-tehnickog saznanja.Ekonomski najrazvijenije zemlje ulazu najvise sredstava u naucno-istrazivacki rad, 96% od ukupnog svetskog ulaganja. Razvijene zemlje ulazu prosecno od 1-3% svog nacionalanog dohotka. Struktura izvora meterijalnih sredstava za naucni rad pokazuej da su drazava I privatna industrija dva najvaznija izvora finansiranja. Prosek za ravijene drzave je oko 50-55% ulaganja izdvaja drzava ostalo privatna indusrija. Primetno je opadanje udela drzave u finansiranju naucno-istrazivackog rada u razvijenim zemljama. Strukturno sredstva koja se ulazu poakzuje da najvise sredstava ode na eksperimentalno-konstrukcionu razradu 45-65%, zatim primenjena istrazivanja 25-35%, a najmanje u fundamentalna istrazivanja 15-20%. Kod fundamentalnih istrazivanja drzava predstavlja najznacajnijeg finansijera. Savremene kompanije ulazu vliku kolicinu sredstava u istrazivacko-razvojni rad. Pored vlastitih sredstava, istrazivacko-razvojni centri kompanija u razvijenim zemljama imaju mogucnost da koriste i sredstva iz drzavnog budzeta za istrazivanje I razvoj. Kompanije to vracaju u zavisnosti stope ostvarenog profita za odredjenu tehnologiju. Velika istrazivanja sadrze I velike rizike I po pravilu isplativost se javlja pose relativno duzeg vremena, tako da je zadatak drzave da ulaze u razvoj malih I srednjih preduzeca koja nemaju dovoljno sredstava za razvoj slozenih istrazivacko-razvojnih projekata.

5. ŠIRENJE IDEJA I ZNANJA

Saznajna uspesnost nausno-istrazivackog rada u jednoj drustvenoj zajednici zavisi od stepena razvijenosti materijalne proizvodnje I prakticnih mogucnosti primene naucnog saznanja, postojanja vlasite organizacije naucno-istrazivasckog rada, stepena razvijenosti obrazovanog sistema, stepena razvijenosti kulture i naucne tradicije. U razlicitim drustvenim zajednicama nisu a I danas ne postoje isti uslovi za uspesan razvoj saznanja, a posebno nisu bili isti uslovi za razvoj svih oblika saznanja. Pirm: u staroj Grckoj je veoma bila razvijena filozofija I umetnost, ali ne I tehnika. U drustvenom pogledu brzo sirenje ideja I znanja je znacajno, jer omogucuje pojedinim drustvenim zajednicama da za relativno kretko vreme ovladaju najnovijim znanjem iz razvijenih zemalja I da se koriste prednostima tih saznanja, bez obzira sto ih nisu stvorili vlastitim snagama. Prim: Japan je kupio veliki broj Licenci za razlicite masine, ali su njegove “kopije” blje od originala. Prema nacinu, odnosno tehnickim uslovima sirenja znanja, razlikuju se dva oblika, I to: neposredno I posredno sirenje. Neposredno sirenje se odvija usmenim putem, odnosno putem govora. Ovaj oblik sirenja znanja bio je jedini do pojave pisma. Mogucnosti sirenja saznanja

4

neposrednim putem su veoma oogranicene I to kako u obimu tako I u tempu. Tesko je bilo prenositi slozena saznanja u preciznom obliku, osobito ako je u prenosu znajna ucetvovalo vise posrednika. Teorijska saznanja je ovim putem bilo skoro nemoguce prenositi, dok su se najlakse prenosila prekticno-tehnicka saznanja. I pored svega ovoga ovaj oblik saznanja je imao znacajnu ulogu u proslosti, zahvaljujuci putujucim trgovcima, zanatlijama I putopiscima mnoga prakticno-tehnicka saznanja su prenosena iz jedne zajednice u drugu. Prim: Arapi su saznali za proizvodlju papira od Kineza ratnih zarobljenika. Ovaj oblik sirenja ideja i znanja postoji I danas I ima odredjeni znacaj, iako vise niej dominantan oblik sirenja. Paralelno je zastupljen sa posrednim u procesu obrazovanja, kao I na naucnim konferencijama I skupovima. Posredni oblik sirenja ideja I znanja nastaje zahvaljujuci pronalasku pisma, koje je omogucilo odvajanje znanja od zivota stvaraoca. Do pojave pisma, znanja su najcesce sa smrcu njihovog stvaraoca I sama nestajala. Zahvaljaujuci pismu , iskustva I saznanja prethodnih generacija postaju dostupna novim pokolenjima. Nove generacije u saznajnom pogledu ne polaze od pocetka, vec od saznanja prethodne generacije, cime se ubrzava proces saznanja. Jesnom stvorena saznanja postaju trajno duhovno vlasnistvo I ne treba ih ponovo stvarati. Otuda latiska misao “ono sto nije zapisano I ne postoji”. Sve do pronalaska stampe, prepisivanje rukopisa je bilo jedini nacin sirenja znanja. U Aleksandiji je bilo najrazvijenije prepisivanje Grckih tekstova. U drugoj polovini prvog veka n.e. Rim preuzima vodece mesto u izdavackoj delatnosti, posebne manufakturne radionice sa obucenim prepisivacima koji su bili robovi, umnozavale su rukopise sirokoj publici u tirozu I do 1000 primeraka. U drevnim kulturama veoma je rano shvacen znacaj prikupljanja razlicitih oblika iskustvenog saznanja I njihovo belezenje, kao I opis ili prepisivanje saznanja drugih kultura. Revoluciju u sirenju ideja I znanja izazvao je pronalazak pokretnih slova koji je omogucio stampanje knjiga u velikom tirazu. Opste prihvaceno je da je Gutemberg 1440.god otkrio pokretna slova I time omogucio nastanak stampe. Mada podaci pokazuju da je znatno pre Gutenberga stampanje postojalo u Kini I da najstarija stampana knjiga potice iz Kine. Stampanje knjiga uslovilo ej nastajanje biblioteka u kojima su se cuvale I pozajmljivale odstampane knjige. Najpoznatija biblioteka u drevnim drustvima je bila Aleksandrijsja u kojoj je zahvaljujuci grckom vladaru Ptolomeju prikupljeno I cuvano 200000 svitaka. Pravilo je bilo da svako ko uplovi u Aleksandijsku luku preda sva pisana dokumenta a za uzvrat dobija kopiju na papairusu. Novu revoluciju u sirenju ideja I zananja predstavlja pojava kompjutera I interneta, mada ne treba podcenjivati ni znacaj televizije I radija u sirenju znanja iz obalsti kulture. Internet kao mreza koja povezuje veci broj kompjutera nastala je 1969.god u Pentagonu. Cilj je bio da se ubrza komunikacija medju naucnicima na raznim krajevima SAD-a koji su radili na projektima za potrebe vojske. 1980.god bilo je povezano 500 kompjutera, da bi 1992 stvoren (world wide web=www) koji je izume jedan inzenjer softvera u svajcarskoj fizickoj labaratoriji. Danas pristup iternetu ima preko 100 miliona ljudi sirom sveta. Tehnicki uslovi sirenja ideja I znanja su izuzetno znacajni. Da bi se ideje I znanja brzo I uspesno sirili , pored tehnickih uslova, potrebni su I povoljni drustveni uslovi. Potrebna je opsta pismenost, biblioteke, razvijen skolski sistem, razvijena organizacija naucno istrazivackog rada, razvijena kultura, otvoren I demokratski politicki sistem. Obrazovanje I transfer tehnologije su danas dominantni oblici sirenja tehnickog saznanja, mada ne trena podceniti ni industrijsku spijunazu kao nelegalni oblik sirenja znanja, transfer tehnologija se odvija putem osnivanja filijala u drugim zemljama, prodajom licenci I putem zajednickih ulaganja. Slobodno sirenje ideja I znanja predstavlja proces nesmetanog sirenja svih ideja I znanja prema potrebama i interesima pojedinaca I drustvenih grupa. Ovaj oblik sirenja znanja podrazumeva postojanje odredjenih preduslova, medju kojima su nejznacajniji, da su

5

drustva otvorena I demokratksa, da se ljudima u odredjenoj drustvenoj zajednici ucine poznatim I dostupnim sve ideje I znanja, da se ideolosko-politiski ne podsticu pojedine ideje I znanja kao vrednosno znacajnija. Najznacajniji nosilac sirenja znanja danas je inteligencija, a najvaznije institucije u prenosenju znanja predstavljaju skole I neucno istrazivacke organizacije. Nova znanja su u toku istorije redstavljala osnovu za ubrzani razvoj rustva, ali veoma cesto su predstavljala I opasnost za vlast zbog cega je vlast uvodila razlicite oblike sprecavanja sirenja nepozeljnih ideja. Prim: Sokrata je atinski sud osudio na smrt, jer je javno kritikovao valst, Djordano Bruno je pogubljen zbog kritike crkve, Galileju je zabranjeno javno zastupanje ideje o heliocentricnom sistemu. Osnovni silj cenzure ostace istovetan, da se sto je moguce vise ogranici uticajnost nepozljenih ideja i znanja na one drustvene slojeve kojima te ideje mogu da posluze kao sredstvo u kritici postojeceg sistema.

6. ODNOS NAUKE I TEHNIKE.

Nauka i tehnika su u savrmenim uslovima medjusobno povezane, a njihova povezanost ogleda se u tome sto nauka ne moze da se razvija bez tehnike niti se tehnika moze razvijati bez nauke. Nauka predstavlja prevashodno teorijsku dimenziju saznanja, a tehnika prevashodno materijalnu dimenziju. I nauka I tehnika teze za stalnim razvojem saznanja samo sto nauka vise stavlja naglasak na otkrivanje saznanja koja ojasnjavaju svet, a tehnika vise stavlja naglasak na otkrivanje saznanja koja se mogu prakticno primeniti. Nauka I tehnika nisu uvek bile medjusobno razvojno povezane, pa tako sa tog aspekta mozemo razlikovati tri perioda: 1. period do XVII veka, 2. preiod od XVII do pred kraj XIX veka I 3. preiod od pred kraj XIX veka. U prvom periodu tehnika se razvijala na osnovu prakticno iskustvenog saznanja ljudi, nezavisno od naucnih rezultata. U toku ovog perioda uspesno je konstruisan I prakticno koriscen veliki broj tehnickij pronalazaka, iako nisu bili poznati teorijski principi na kojima su se ovi pronalasci zasnivali. Nauka se u ovom peroiodu bavila proucavanjem Aristotelovog ucenja I ponavljanjem njegovih stavova o svetu kao apsolutnih istina, svet je sveden na Aristotelovu interpretaciju. Pocev od poznog XVII veka sve vecu ulogu u konstruktivnim resenjima igraju predstave razvijene u prirosnoj nauci. To je, svakako ona istorijska tacka pocev od koje nauka vise ne mora za sve da zahvali praksi, nego I praksa ima stosta da zahvali nauci. U drugom periodu nauka I tehnika se razvijaju paralelno, ali ipak tehnika je imala veci uticaj na razvoj nauke nego nauka na tehniku. “Sve u svemu, prihvatanje metoda manuelnih radnika u redovima akademski obrazovanih naucnika krajem XVI veka predstavlja odlucujuci dogadjaj u procesu nastajanja nauke…Galileju su pomocnici u njegovoj istrazivackoj laboratoriji bile zanatlije.” Bernal, engleski fizicar, smatra da je industrijska revolucija nastala kao rezultat rada tehnicara, odnosno zanatlija-pronalazaca, a ne naucnika I da ce ostvareni tehnicki rezultati podsticajno delovati na razvoj prirodnih nauka I u XVIII veku. Ubrzani razvoj kapitalistickog nacina proizvodnje I njegovo stalno sirenje na nova podrucja stvarnosti otvarali su veliki broj proizvodno-tehnickih problema, koje postojeca tehnika, odnosno inzenjerski kadar nije bio u mozgucnosti da resi bez pomoci naucnog saznanja. S druge strane, I sama nauka, odnosno naucnici shvataju saznajni znacaj proucavanja prakticno-proizvodnih problema I nastoje da ih naucno objasne. Pri resavanju konkretnih proizvodno-tehnickih problema naucnici su dolazili I do novih teorijskih saznanja, koja su cesto predstavljala osnovu za svaranje jos savrsenijih tehnickih sredstava, a inzenjeri su pri obracanju naucnicima za

6

pomoc u resavanju prakticnih problema podsticali I ravoj teorijskog saznanja. U trecoj fazi dolazi do spajanja nauke, tehnike I proizvodnje u jedinstven proces, sa sve izrazenijom tendencijom da nauka preuzima primat u tom procesu I postane osnova I tehike I proizvodnje. Ono sto radikalno razlikuje nsucno-tehnicku revoluciju od svih ranijih revolucija je upravo to sto su se revolucije u nauci I tehnici odigravale nezavisno jedna od druge. Zato u toku istorije razlikujemo naucne I tehnicke revolucije, a tek u savremenim uslovima dolazi do spajanje ovde dve revolucije. Naucno-tehnicka revolucija oznacava isovremene radikalne promene u nauci I thnici. Indikator sve cesce medjusobne povezanosti nauke I tehnike je stalno skracivanje vremena, koje je potrebno da se jedan naucni pronalazak realizuje u procesu proizvodnje. Nauka, tehnika I proizvodnja cine danas jednu organsku celinu medjusobno povezanih I uslovljenih delova, pri cemu je nauka u krajnjoj liniji determinirajuci rfaktor razvoja ove celine. Neucno saznanje je postalo osnova za razvoj tehnike. Primat nauke nad tehnikom u savremenim uslovima je dokaz da se neucno saznanje danas vise razvija pod uticajem imanentnih naucnih potreba nego pod uticajem proizvodno-tehnickih potreba. Nauka danas istrazuje stvarnost rukovodeci se prevashodno saznajnim ciljevima. Tehnicka saznanja prate vrhunska naucna ostvarenja I nastoje da sva ta saznanja pretvore u tehniku, koja omogucava zadovoljenje prakticnih potreba ljudi.

7.TEHNIKA I ETIKA

Naucno tehnicka saznanja mogu imati dvostruku drustvenu funkciju i to humanisticku i antihumanisticku.Ona mogu biti sredstvo za otkrivanje istine o svetu , za ostvarenje materijalnog blagostanja , ali i za stvaranja obmana u svetu kao i za razaranje dobara i ljudi.Kojoj ce drustvenoj funkciji da sluzi znanje zavisi od potreba i ciljeva te drustvene zajednice.Najveci deo saznanja se moze koristiti i za jednu i za drugu drustvenu funkciju.Upotreba saznanja u antihumanisticke svrhe ukazuje da tehnika ima eticku dimenziju koja se ispoljava na i na opste drustvenom i na individualnom nivou.Eticka dimenzija na opste drustvenom nivou se ispoljava kroz pitanja zasto ljudi stvaraju sve savrsenija orudja zarad ubijanja drugih ljudi. Eticka dimenzija na individualnom nivou se ispoljava kroz pitanja zasto naucnici i inzenjeri ucestvuju u kreiranju tih ubitacnih orudja? Drustvo i ratna tehnika – U cilju prezivljavanja covek je stvorio orudja koja su mu pomagala da lakse opstane.Primer su luk i strela koji su mu pomagala u lovu.Ali ubrzo ista i slicna orudja su pocela da se koriste za pokoravanje i ubijanje drugih ljudi.Zelja pojedinih zajednica za dominacijom uslovila je razvoj tih posebnih tehnickih orudja kojim su se pokoravale ili ubijale druge zajednice.Tako smo dosli do civilizacijskog paradoksa u kojem covek kao najsavrsenije bice kreira tehnicka orudja kojim unistava sopstvenu vrstu , tj cini nesto sto druga ziva bica ne rade.Radikalna promena drustva prema ratnoj tehnici dolazi sa pronalaskom vatrenog oruzja koje sada u velikoj meri povecava moc zive sile.Ova cinjenica postaje znacajan faktor za povecanje zainteresovanosti drustva za daljim razvojem i usavrsavanjem ratne tehnike.Paralelno sa drustvenim i ekonomskim napredovanjem u toku istorije, drustvene zajednice su angazovale sve veci broj ljudi i sredstava na usavrsavanju ratne tehnike.Najradikalnije promene u nacinu i tempu razvoja ratne tehnike dolazi tokom drugog svetskog rata.Zaracene svetske sile stvorile su posebne naucno-istrazivacke organizacije kojima su na raspolaganju bila ogromna finansijska sredstva a sve u cilju stvaranja novih ratnih orudja.Tehnicki progres u ratnoj tehnici meri se stepenom njene efikasnosti u unistavanju ljudi i dobara.Pocevsi od maca koji je za unistavanje ljudi i dobara

7

‘dobio’ 20 indeksnih poena , preko bombardera iz I svetskog rata koji je nosio 230.000 indeksnih poena , do fuzijskog eksploziva koji nosi 600.000.000 indeksnih poena.Usavrsavanjem ratne tehnike rastao je i broj stradalih u sukobima.Rat je kroz istoriju sluzio kao sredstvo za ostvarivanje ekonomskih , politickih, verskih i nacionalnih interesa.U cilju tih interesa pogazena je univerzalna norma ‘ne ubij’ , cak i izvrnuta u formu da se ne ubijaju clanovi svoje zajednice , ali da se smeju ubijati clanovi neke druge.Eticke principe ratovanja odredjivali su pobednici , clanove svoje zajednice koji su naneli najvece gubitke protivnickoj strani proglasavali su za heroje , a istim takvim u porazenim redovima sudili kao ratnim zlocincima.Nazalost na nivou inzenjerske profesije ne postoji kodeks koji bi zabranjivao ucesce inzenjerima u stvaranju ratne tehnike.Ova profesija je kao i mnoge druge pod odredjenom kontrolom drustvene zajednice i nije u mogucnosti da odredjuje naucnu i tehnicku politiku te zajednice.O tome odlucuju vladajuce elite koje vrednosno opravdavaju stvaranje ratne tehnike. Ratna tehnika, finansijska sredstva i civilna industrija – U podeljenom svetu nikada se nije postavljalo kao moralni problem to sto drustvena zajednica izdvaja velika finansijska sredstva i angazuje talenat velikog broja ljudi u vojne svrhe.Nakon II svetskog rata izdaci za vojna istrazivanja samo rastu. Ocene o znacaju naucno-istrazivackog rada u vojnoj oblasti za opsti razvoj naucnog saznanja su protivrecne.Po jednima najznacajniji pronalasci koji se koriste u privredi su nastali u vojnim istrazivanjima , dok po drugima vojna istrazivanja ne pruzaju velike mogucnosti za uvecanje materijalne dobiti i koristi.

8.DRUŠTVENI USLOVI RAZVOJA TEHNIKE U PREDKAPITALIZMU

Tehnicka znanja su se veoma usporeno i sporadicno razvijala u predkapitalistickim sistemima.Na to su uticali sledeci faktori : a) nezainteresovanost vladajuce klase za usavrsenjem materijalne proizvodnje ; b) religiozno tumacenje sveta i vrednosni sistem ; c) objektivna nemogucnost potlacene klase da stice i stvara znanje ; d) stagnantni karakter poljoprivrednog nacina proizvodnje a) – Materijalnom proizvodnjom bavili su se kmetovi i robovi , a vladajuce klase tu nisu neposredno ucestvovale , pa nisu ni bili zainteresovani za razvoj procesa proizvodnje.Vladajuca klasa se bavila vojnim , religioznim i politickim delatnostima , pa su bili zainteresovani za usavrsavanje u ovim oblastima jer su time uspesnije cuvali svoj tadasnji polozaj i privilegije.Uspesno obavljanje vojnog, cinovnickog ili svestenickog poziva donosilo je veliku drustvenu moc , a ona je bila pracena materijalnim privilegijama , dodelom zemlje sa fizickom radnom snagom na trajno ili privremeno koriscenje, odnosno dodelom stalne materijalne ili novcane nadoknade. b) – Jos od starih Grka , preko Rimljana , pa do civilizacija srednjeg veka nisko se vrednovao fizicki i prakticno-tehnicki rad koji su usko vezani za materijalnu proizvodnju. Svaka vladajuca klasa stvarala je svoj klasni vrednosni sistem i nametala ga kao najbolji. Delatnosti koje sama obavlja, vladajuca klasa proglasavala je za drustveno neajvrednije i najznacajnije , a delatnosti potlacene klase proglasavala je za drustveno bezvredne, nedostojne slobodnog coveka i prema njima se odnosila sa prezirom. Svoj prezriv odnos prema proizvodnoj delatnosti i fizickom radu vladajuca klasa namece celom drustvu kao opstu vrednost.Religija je oblikovala covekov i vrednosno-praktican odnos prema svetu. To se ispoljavalo kroz pasivizaciju covekove prakticne delatnosti na menjanju sveta, kroz cinjenice da covek svojim prakticnim radom ne moze da menja svet koji je stvorio Bog, a i da to nije ni potrebno s’obzirom na prolaznost ovog sveta i savrsenstva koje ga ocekuje u zagrobnom zivotu.Religija je takodje uticala

8

i na pasivizaciju covekovog saznajnog odnosa prema svetu, kroz cinjenicu da su najvise istine o svetu objavljene.Time je religija nametala stav da se do saznanja o svetu ne moze doci na osnovu vlastitog iskustva i razuma, vec na osnovu vere i proucavanja objavljenih istina koje su sadrzane u svetim knjigama. c) Objektivna nemogucnost potlacene klase da razvije tehnicka saznanja predstavljala je treci znacajan drustveni faktor koji je uticao na usporeni razvoj ovih znanja. Potlacena klasa je mogla biti zainteresovana za usavrsavanje proizvodnje, ali posto bi od toga najvecu korist imala vladajuca klasa onda nije bilo interesa. Potlacena klasa s obzirom da je obavljala proizvodnju mogla je uociti nacine na koji bi ta proizvodnja postala racionalnija, ali ta saznanja prakticno nije mogla realizovati jer nije posedovala drustvenu moc da menja uslove i nacin proizvodnje. Ipak desavalo se u Kini da je drzavna vlast oslobadjala ropstva one robove koji bi ostvarili neki znacajniji pronalazak. d) Cetvrti faktor koji je u znacajnijoj meri doprineo sporijem razvoju tehnickog saznanja jeste karakter poljoprivredne proizvodnje kao dominantni oblik proizvodnje u srednjem veku. Poljoprivredna proizvodnja je stagnantnog i staticnog karaktera.Njena stagnantnost je uslovljena cinjenicom da zemlja , kao predmet proizvodnog delovanja , ne menja svoja proizvodna svojstva. Ona omogucuje da se svake godine ponavljajuci proizvodni proces dobiju proizvodni rezultati. Povecanje broja ljudi nije uslovljavlo usavrsavanje poljoprivredne proizvodnje , jer su potrebne kolicine hrane dobijale na isti nacin , a plodne povrsine su se sirile na racun suma. Poljoprivreda nije zahtevala razvoj zanata i trgovine kao osnove industrijskog nacina proizvodnje. Stoga je na selima postojao prezir prema zantlijama i trgovcima , koji se jako dugo odrzao. Ovim zanimanjima su se bavili siromasniji ljudi koji nisu mogli da prezive od poljoprivrede. Ogranicavajuci uticaj gore navedenih uslova najpotpunije se ogleda u usporenom razvoju pogonske energije. Ljudska i zivotinjska snaga bile su dominantne do III veka , a snaga vode i vetra sve do XVIII veka. Da je nepostojanje proizvodnih potreba predstavljalo osnovni uzrok za usporeni razvoj tehnickog znanja , a ne subjektivne intelektualne sposobnosti , pokazuju veoma slozene mehanicke masine za igru kao iznacajna i slozena saznanja koja su ostvarena u onim oblastima i delatnostima za koje je bila zainteresovana vladajuca klasa. Vladajuce klase su imale poseban interes na polju graditeljstva i astronomije , i nesto manje na polju matematike i medicine. Primer je bila konstrukcija dizalice u Staroj Grckoj za potrebe pozorista , dok je retko koriscena u privredi. Graditeljstvo predstavlja nejveci dokaz da su znanja u kojima su postojale prakticne potrebne veoma uspesno razvijala.Vladajuca klasa imala je potrebu da prikaze svoju moc i to je cinila izgradnjom monumentalnih gradjevinskih objekata. Ove gradjevine i danas zadivljuju svet , ne samo svojom monumentalnoscu i raskosnoscu , nego i strucnim znanjima iz oblasti statike, poznavanja osobina materijala, transporta, vestine gradnje i organizacije rada velikog broja ljudi.

9. DRUŠTVENI USLOVI RAZVOJA TEHNIKE U KAPITALIZMU

U kapitalizmu se stvaraju veoma povoljni uslovi za razvoj tehnickog znanja zahvaljujuci burzoaziji koja u tom periodu dolazi na vlast. Prvi put u istoriji ljudskog drustva na vlast dolazi klasa koja se bavi privrednom delatnoscu i koja je zahvaljujuci njoj stekla materijalno bogatstvo. Kao i svaka vladajuca klasa i burzoazija nastoji da svoju delatnost i ulogu ucini najznacajnijom u drustvu, a da svoje interese i ciljeve nametne drustvu kao vladajuce vrednosti. Posto se burzoazija obogatila zahvaljujuci privrednoj proizvodnji, ona je zainterseovana za nesmetan razvoj

9

materijalne proizvodnje i podredjivanje svih ostalih delatnosti , cak i politike, zahtevima materijalne proizvodnje. Vladajuce moralne vrednosti u drustvu postaju materijalno bogatstvo i uspeh u zivotu. Posto je razvoj nauke i tehnike potreban kapitalistickim kompanijama u povecanju proizvodnosti rada i sicanju profita, u kapitalizmu postaju i opste drzavne potrebe.Razvoj naucnog i tehnickog saznanja postaje intenzivan tek u visim razvojnim fazama kapitalizma. Kapitalisticki nacin proizvodnje nastaje sirenjem i usavrsavanjem zanatlijskog nacina proizvodnje i u svom razvoju je prosao kroz dve faze: manufakturni i industrijski nacin proizvodnje. Manufaktura nastaje zaposljavanjem veceg broja zanatlija, pri cemu nastaje podela rada medju njima. Svaki zanatlija se specijalizuje za obavljanje pojedinih operacija. Manufakturni nacin proizvodnje nastaje i razvija se u periodu od XV veka do pred kraj XVIII veka kada nastaje industrijski nacin proizvodnje. Racionalno organizovana proizvodnja povecanje proizvodnosti rada teznja je svakog vlasnika manufakturnih radionica. Podela rada je pored povecanja produktivnosti dovela i do usavrsavanja zantlija , jer ju oni odredjen broj jednostavnijih operacija , cesto ponavljali. Sirenje manufakturnog nacina proizvodnje dovelo je do jacanja konkurencije, sto primorava proizvodjace da da tragaju za novim nacinima da povecaju produktivnost rada. Usavrsavanje alata i pronalaz masina na mehanicki pogon bili su prvi koraci. Osnovno ogranicenje ovih masina u povecanju proizvodnosti rada bilo je u ogranicenoj pogonskoj energiji. Pronalazak parne masine, koja je mogla da razvije ogromnu mehanicku pogonsku energiju i da istovremeno preko alata kontrolise i usmerava pogonsku energiju na stvaranje razlicitih predmeta i u razlicitim oblastima, oznacio je kraj manufakturalnog i pocetak industriskog nacina proizvodnje. Svaka masina se sastoji iz tri dela, motora kao izvora energije, prenosnih mehanizama energije i alata kojima se obavljaju pojedine operacije.Uvodjenjem masina u proces proizvodnje, zapocinje i uvodjenje naucnog saznanja u proces proizvodnje.Jer sad jedna masina moze da zameni nekoliko radnika, moze da radi neprekidno, ne ljuti se i ne trazi odmor i povecanje plate.Uz to ona moze da ostvari takve rezultate koje radnici ma koliko bili angazovani ne mogu postici. Industrijskim nacinom proizvodnje zavrsava se dugotrajna faza u razvoju tehnike i nauke. Vise tehnika i nauka ne razvijaju pod dominantnim uticajem proizvodnje , vec se proizvodnja razvija pod dominantnim uticajem nauke i tehnike.

10. INDUSTRIJSKO DRUSTVO

Proces stvaranja industrijskih društava započet je sa industrijskom revolucijom koja je prvo zahvatila Britaniju (1760 - 1850) uvođenjem mašina u proces proizvodnje najpre u tekstilnoj, a potom i u drugim granama proizvodnje, što je dovelo do povećanja proizvodnosti rada. U kasnijoj fazi razvoja tehnika će početi da se širi i u neprivredne delatnosti pa će tenika postati najznačajnija proizvodna osnova u svim delatnostima. Tehnika je izazvala brojne i značajne promene u društvu. Razvoj tehnike omogućio je širenje industrijskog načina proizvodnje, dok je poljoprivreda počela naglo i drastično da gubi ekonomski i društveni značaj. Došlo je do stvaranja preduzeća kao novog organizacionog oblika rada zaposlenih i najamnih radnika. Zapošljava se velik broj najamnih radnika koji nemaju vlastita sredstva za proizvodnju i rade za određenu najamninu. To će usloviti njihovu nemotivisanost za radom koju vlasnici preduzeća rešavaju zapošljavanjem velikog broja kontrolera koji striktnom kontrolom i fizičkim kaznama disciplinuju radnike. Treća promena ogleda se u porastu gradskog stanovništva. Indstrijski način proivodnje zahtevao je prostronu

10

koncentraciju stanovništva, kao i različitih ekonomsko povezanih fabrika trgovina, radne snage i potrošača. Broj gradskog stanovništva stalno se povećavao. Četvrta promena ogleda se u stvaranju obrazovnog sistema i vođenju obaveznog školovanja. Industrijski način proizvodnje u svom razvoju postajao je sve složeniji i zahtevao je sve veću količinu specijalizovanih stručnih znanja za obavljanje niza poslova, a ta znanja se nisu mogla steći praktičnim učenjem u porodici, odnosno šegrtovanjem u fabrici. Industrijski način proizvodnje i trgovina zahtevali su stvaranje centralizovanih nacionalnih država, ekonomsku povezanost ljudi na određenom prostoru i jedinstvene propise za njihovo odvijanje. Dovodi do razdvajanja mesta života zaposlenih i mesta rada, što će usloviti rušenje ekonomske osnove proširene porodice. Ekonomska nezavisnost muža i žene usled zaposlenosti usloviće dalje promene u vrednosnom sisitemu porodice. Nejednak stepen industrijskog razvoja uslovio je i talas velikih migracija iz idustrijski manje u više razvijene zemlje.

11. INFORMATICKO DRUSTVO

Zahvaljujući primeni informacionih tehnologija u procesu proizvodnje došlo je do kvalitativno novih promena. Informatička revolucija je uvođenje pametnih mašina u proces proizvodnje, koje su sposobne da jedan oblik informacija pretvore u drugi i da programirane zahteve i složene operacije obavljaju bez prisustva i kontrole čoveka i da veliki broj informacija trenutno prenesu na velike udaljenosti. Ona je dovela do promena u načinu proizvodnje i uspostavljanje fleksibilne automatizacije, do uspostavljanja globalne ekonomije, globalne kulture i globalnog društva. Potrebe potrošača su raznovrsne i dinamičke i njihovo zadovoljavanje zahteva tehnologiju koja može brzo da se transformiše sa proizvodnje jednog proizvoda na proizvodnju nekeg drugog. Proizvodno povezani u jednu celinu mašine sa numeričkim upravljanjem, računari, roboti čine fleksibilan automatski proces proizvodnje koji smanjuje izdatke za radnu snagu, garantuje visok kvalitet proizvoda. Multinacionalne kompanije predstavljaju temelje svetske ekonomije, poslovne mreže velikog broja ekspozitura matičnih kompanija koje su razmeštene po celom svetu, a koje su međusobno poslovno i proizvodno povezane telekomunikacionim tehnologijama, pomoću kojih kompanije, banke i pojedinci obavljaju transfer novca preko interneta, tj. obavljaju kupovinu i prodaju proizvoda. Kjučnu ulogu u globalizaciji kulture imaju sredstva masovnih komunikacija, koja su i sama postala globalna. Savremena sredstva masovnih komunikacija u ekonomski razvijenim zemljama, pa i u srednje razvijenim, dovela su do postepenog potiskivanja nacionalnoh kultura i stvaranja jedinstvene globalne kulture. Elektronski mediji (kaseta, cd, igrica, emisija) omogućiju da kultura zapada postepeno osvaja svet i nameće njihove obrasce mišljenja, ponašanja, zabave i poglede na svet.

12. UTICAJ TEHNIKE NA COVEKA

U radu je pod uticajem tehnike došlo do najvećih promena kako u karakteru rada tako i u sadržaju. Od nastanka čoveka pa sve do XIXveka smisao života za najveći broj ljudi(osim bogate elite) svodio se na svakodnevnu borbu za preživljavanje. Težak fizički rad uništavao je snagu,

11

zdravlje i lepotu ljudi pa su oni veoma rano postajali istrošeni, oronuli i ostareli. Zahvaljujući tehničkim oruđima pojedinac je mogao da svojim radom stvori višak proizvoda, mnogo više nego samo za preživljavanje. Time su stvorene mogućnosti da se određen broj pojedinaca oslobodi fizičkog rada kao životnog poziva i da se posveti nemanuelnim zanimanjima. U savremenom industriski razvijenom društvu tehnika je skoru u potpunosti zamenila fizički rad ljudi. Pored fizičkog rada, tehnika je preuzela obavljanje kontrolne funkcije u procesu rada, kao i mnoge intelektualne rutinske poslove. Radnici više ne kontroliču rad mašina, već obrnuto. Tehnika i kultura: iako je materijalna kultura značajnija za zadovoljavanje duhovne, ipak u kulturnoj javnosti a iopšte u društvu, duhovnoj kulturi se neosnovano pridaje veći društveni i umetnički značaj. Često se materijalna kultura i ne smatra elom kulture. Razlika između tehnike i duhovne kulture nije u kvalitetu potrebnih stvaralačkih sposobnosti već u svrsi i načinu ispoljavanja sposobnosti. Krajnja svrha tehnike je zadovoljavanje praktičnih potreba ljudi dok je krajnja svrha duhovne kulture zadovoljavanje psihičkih, emocionalnih i samosvesnih potreba ljudi. Duhovna kultura ima svoju tehničku osnovu koja joj omogućuje razvoj i bez koje ona ne bi mogla da ostvari ono što ona danas poseduje. Tehnika i život: od povoljnih klimatskih uslova, obilja šumskih plodova, i prisutnosti životinja, zavisilo je da li će ljudi na određenom prostoru preživeti. Jedino u onim oblastima u kojima je priroda svojim plodovima omogućavala hranu u toku cele godine život se mogao održati. Zahvaljujući tehnici život ljudi se širio prema sve nepristupačnijim oblastima tako da danas čovek izuzev na polovima i pustinjama živi u svim predelima Zemlje. Život čoveka je zahvaljujući usavršavanju tehnike sve manje zavisio od prirodnih uslova,a sve više od čovekovog rada. U toku istorije različite zarazne bolesti predstavljale su ozbiljnu pretnju opstanku čoveka u pojedinim oblastima; tehnika je omogućila produženje ljudskog života i povećanje broja ljudi na Zemlji. Život ljudi u razvijenim zemljama odvija se u gradovima koji su nosioci razvoja savremene civilizacije. U njima nastaje urbani način života koji k-kše tolerantnost, intelektualnost, različitost, racionalnost. Gradovi kao oblici naselja ne bi mogli da postoje bez tehnike. Savremena teh sredstva omogućuju čuvanje i dopremanje hrane iz razčitih delova sveta što omogućuje da se ljudi raznovrsno i kvalitetno hrane u toku cele godine. Zahvaljujući tehničkim sredstvima savremeni svet postaje globalno selo, zajednica bliskih ljudi sa univerzalnim normama ponašanja i delovanja. Tehnika i čovek: čovek je živeo u stalnom strahu za svoj život plašeći se prirodnih sila i nepogoda, ratova, bolesti i gladi, drugih ljudi i kultura. Totem i Bog predstavljaju najverniji izraz s jedne strane čovekove nesigurnosti i nemoći,a sa druge strane želje da se ritualima i molitvama pridobiju Totem i Bog i da se preko njih uspostavi kontrola nad onim uslovima koji su ugrožavali čovekov život i donosili mu stra’. Nauka je svojim objašnjenjem prirodnih pojava stvarala uslove za čovekovu slobodu koja je napredovala paralelno sa razvojem naučnog saznanja. Pred nauke i tehnika je imala veoma značajnu ulogu u oslobađanju čoveka. Luk i strela, vatra, žitarice, plug, kuća, parna mašina itd imali su izuzetan značau j u oslobađanju čoveka za životni opstanak. Pored praktičnog oslobađanja čovaka zavisnosti od prirodnih sila tehnika je stvarala povoljne uslove za čovekovo oslobađanje zavisnosti od društvenih sila. U svim ekonomski i tehnički nerazvijenim zajednicama u kojima čovek nije mogao sam da obezbedi uslove za svoj opstanak postojala je visoka zavisnost čoveka od kolektiva i potpuna podređenost čoveka kolektivnim normama i kolektivnom načinu razmišljanja i delovanja. Tehnika je dalje zahvaljujući povećanju proizvodnosti rada, doprinela skraćivanju radnog,a povećanju slobodnog vremena, omogućivši čoveku oslobađanje prinude rada i da se posveti obavljanju i nekih drugih delatnosti prema kojima je imao sklonosti. Tehnika i svest: u prošlosti je donminirala iracionalna kolektivna svest, čija je osnona k-ka tumačenji i objašnjavanje sveta i života na osnovu delovanja nekih mističnih, viših

12

sila koje objektivno ne poseduju pripisane osobine. U tehnici je od samih počtaka stvaranja od prvobitnih primitivnih sredstava dominirao racionalni pristup i princip. I daanas u tehnički nerazvijenim društvima kao što su pojedine zemlje u Africi, pojedine mitološke i religiozne predstave predstavljaju osnovu za tumačenje sveta i života i za ponašanje u životu. Za razliku od ovih zemalja u tehnički razvijenim društvima racionalna svest predstavlja dominantnu svest većine stanovnika.

13. PREGLED ISTORIJSKOG RAZVOJA KOMUNIKACIONIH SREDSTAVA

Jezik je najstariji i najznacajniji oblik komunikacije i prenosenja znanja izmedju ljudi i kultura. Prenosenje znanja na sledecu generaciju. Pismo je omogucilo da se komunikacija uspostavi sa velikim brojem ljudi na udaljenim prostorima, a isto tako i izmedju davnih i savremenih generacija i kultura. 25000 godina pre nase ere nastalo slikovno pismo, zatim ideogrami i na kraju fonetsko pismo (slogovno i abecedno). Arapski brojevi. Note. Prve knjige su egipatski zapisi na papirusu, zatim pergament kod grka. Perom i mastilom su se umnozavale knjige dok Gutenberg nije pronasao stamparska pokretna slova 1440. Olovka tek u 16. veku. Henri Mil 1714. pronasao pisacu masinu. Emocije je covek izrazavao pomocu muzickih instrumenata. Pronalazak gramofona od strane Tomasa Edisona omogucuje reprodukciju ljudskog govora. Valdemar Poulzen 1899. izumeo magnetofon. 1950. Robert Mog konstruisao sintisajzer. Pronalazak fotografskog aparata u 19. veku. Zatim kinematografski aparat i kino projektor. 1837. Kuk i Vitston su patentirali elektricni telegraf. Telefon je otkrio Aleksandar Bel i konstruisao ga 1876. Prve novine u danasnjem obliku pojavile su se 1580. u Kelnu. Djuliemo Markoni je otrkio radio kada je imao svega 21 godinu. Prvi koraci vezani za nastajanje televizije vezani su za 1862. A. Svinton je prvi koristio katodni osciloskop kao prijemnik slike. Vladimir Zvorikin je patentirao pronakazak televizijske kamere 1923. Sastavni deo televizije je magnetoskop koji omogucuje reprodukciju tona i slike, odnosno ponavljanje. Sovjeti lansirali vestacki satelit 1957. a prvi komunikacioni satelit 1962. lansiran u SAD. Drugageneracija satelita koja je lansirana 1965. imala je brzinu uskladjenu sa Zemljinom rotacijom.

14. DIMENZIJE I FAKTORI GLOBALIZACIJE

Sociolozi koriste termin globalizacija kada govore o procesima koji inteziviraju drustvene odnose i medjuzavisnost sirom sveta. Globalizacija je drustveni fenomen sa mnogim implikacijama,kako na sirem nivou gde predstavlja razvoj drustvenih i ekonomskih sistema koji su udaljeni od nasih pojedinacnih interesa, tako i na lokalnom nivou gde utice na nas svakodnevni zivot. Efekte globalizacije najbolje mozemo videti na primeru supermarketa (raznovrsnost robe,vansezonsko voce i povrce,etikete na vise jezika) gde se mogu naci proizvodi iz celog sveta. Globalizacija menja kako izgled sveta , tako i nacin na koji gledamo svet. Globalna perspektiva otkriva cinjenicu da sve jace veze sa ostatkom sveta znace da nasi postupci imaju posledice i na druge, ai da svetski problemi imaju poseldice i na nas same. Globalizacija se odnosi na cinjenicu da svi sve vise zivimo u “jednom svetu”,tako da, pojedinci , grupe i nacije postaju sve vise

13

medjusobno zavisni. Dimenzije globalizacije su velike. One mogu biti ekonomskog karaktera kao sto su: TNK(TransNacionalne Korporacije) ciji se obim poslovanja proteze preko nacionalnih granica uticuci na globalne proizvodne procese i medju narodnu podeleu rada, zatim, elektronska integracija globalnih finansiskih trzista i ogromni obim globalnih tokova kapitala i nevidjeni obim medjunarodne trgovine koji obuhvata siri asortiman robe i usluga nego ikada ranije. Mada ekonomske sile pretstavljaju integralni deo globalizacije,one nisu njen jedini uzrok jer globalizacija nastaje spajanjem politickih, drustvenih ,kulturnih i ekonomskih faktora. Iznad svega uzrok globalizacije predstavlja razvoj informacione i komuikacione tehnlogije koja je povecala brzinu i obim interakcija medju ljudima sirom sveta. NPr. Danas postoji 200 satelita koji olaksavaju prenos informacija sirom sveta, jedan kabel prenosi 600000 razgovora itd,internet 700 miliona ljudi povezano… Svi ovi oblici tehnologije olaksavaju “kompresiju” vremena i prostora. Globalizaciju veoma pojacava i integracija svetske ekonomije u kojoj sve vise dominiraju aktivnosti koje su “bestezinske” i nematerijalne(nije vise osnova poljuprivreda i industija vec informacije). Tako da se danasnja ekonomija moze nazvati “Ekonomija znanja”.Firme da bi opstale u takvoj globalizaciji postaju fleksibilnije i manje hijerarhiske po svojoj prirodi.Firme se sve vise udruzujua ucestvovanje u svetskim distributivnim mrezama je od sustinskog znacaja na globalnom trzistu.

15. UZROCI GLOBALIZACIJE

Na procese savremen globalizacije uticu mnoge pokretacke snage .Sigurno jedan od bitnijih faktora jesu politicke promene koje su se desile u svetu. Jedna od najznacajnijih takvih promena jeste pad komunizma sovjetskog tipa. Njegovim padaom se veliki broj drzava ,sovjetskog bloka, integrisu u globalnu zajednicu. Bitno je napomenuti da pad komunizma jeste ubrzao proces globalizacije ali ga treba tretirati kao rezultat same globalizacije jer takva ideologija nije mogla da opstane u doba globalnih medija i elektronski integrisane svetske ekonomije. Drugi vazan faktor jeste porast medjunarodnih i regionalnih mehanizama vladavine. Najznacajniji predstavnici su sigruno UN i Evropska Unija. Un predstavlja odruzenje pojedinacnih drzava dok je EU otisla korak dalje i zemlje clanice se odricu u izvesnoj meri sopstvenog drzavnog suveriniteta. Takodje mejdunarodne organizacije veoma podsticu razvoj globalizacije. One mogu biti medjuvladine organizacije (MVO) i medjunarodne nevladine organizacije (MNVO). Mejduvaldine organizacije ujedinjuju zainteresovane vlade sa ciljem da bi regulisale i nadgledale odredjenu oblast koja je po obimu transnacionalan.(Mejdunarodna telegrafska unija 1865. ,prva, 1996 260 MVO organizacija). MNVO se razlikuju samo po tome sto nisu deo vladinih institucija. One deluju uporedo sa vladinim telima u oblasti politike odlucivanja i bave se resavanjem pitanja od medjunarodnog znacaja(GREENPEACE,WWF,Lekari bez granica…). Jedan od isto tako bitnih uzroka jeste protok informacija. On ne samo da je olaksao komunikaciju i kontakt medju ljudima vec je olaksao i protok inforamcija o ljudima i dogadjajima iz udaljenih krajeva.(zemljotres u Turskoj,fudbalsko prvenstvo u Francuskoj,smrt princeze Dajane…)Svi ovi dogadjaji sada imau globalni auditorijum. Ovim se postize da se ljudsko razmisljanje sa nivoa nacionalnog razmisljanja preneo na razmisljanje o globalnim temama. Pojedinci su sada svesniji svoje medjusobne povezanosti sa drugima i verovatnije je da ce se identifikovati sa globalnim pitanjima i procesima nego sto je to pre bio slucaj. Ovakva pojava nam daje dve vazne dimenzije. Ljudi sve vise uvidjaju

14

da drustvena odgovornost ne prestaje na drugoj strani nacionalnih granica i nesreca i nepravda ljudi sa drugog kraja planete nije samo njihov problem. Tako da se sve cesce zahteva reagovanje medjunarodne zajednice(kako u podrucjima prirodnih nepogoda tako i u podrucjima sa ratnim dejstvima). Drugi aspekt glogalne perspektive jeste da sve vise ljudi definise svoj osecaj identiteta i pripadnosti ne samo na osnovu nacionalne drzave vec i na osnovu drugih kriterijuma. (izjasnjavanje kao Evropljanin(globalno) il Skot(lokalno) pre nego Spanac ili Britanac) Nacionalna drzava kao izvor identiteta slabi u mnogim oblastima jer politicka preorijentacija na lokalno i globalno slabi upucenost ljudi na drzavu u kojoj zive. Medju mnogim ekonomskim faktorima koji podsticu globalizaciju , uloga transnacionalnih korporacija (TNK) je od posebnog znacaja. TNK su kompanije koje porizvode robu i usluge u vise od jedne zemlje. Neke od najpoznatijih TNK su Koka-kola,Dzenereal motors,Kolgejt –palmolive…TNK se nalaze u smamom sredistu ekonomske globalizacije: one cine dve trecine ukupne svetske trgovine,one su akteri sirenja novih tehnlogija po celoj zemljinoj kugli i glavni cinioci na medjunarodnim finansiskim trzistima. Preko 400 TNK imalo je godisnji prihod od prodaje preko 10 milijardi dolara dok je u isto vreme samo 70 zemalja moglo da se pohvali bruto nacionalnim dohotkom u visini te cifre. Ekspanzija ovakvih firmi se javlja posle drugog svetskog rata , u firmama koje su imale sediste u SAD ali im se nesto kasnije prikljucuju i mnoge evropske i japanske firme. Jos znacajnije su se rasirile uspostavljanjem velikih trzista: Evrope,Azije i Pacifika, i Severne Amerike. U toku poslednje decenije TNK su posebno aktivne u sirenju svog poslovanja u zemljama u razvoju( bivsi Sovjetski Savez i istocna Evropa). Takodje bitan faktor u globalizaiji jeste i “elektronska ekonomija”.Ona omogucava transfere velikih suma novca obicnim klikom misa. Medjutim ovakav nacin poslovanja nosi i velike rizike jer takvi transferi mogu da izazovu veliku destabilizaciju privrede i izazovu finansiske krize. Opisani politicki, drustveni i tehnoloski faktori zajednicki stvaraju pojavu globalizacije kojoj ne postoji ravna u pogledu intenziteta i obima.

16. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA NASE ZIVOTE(OBRASCI RADA,POPULARNA KULTURA)

Mada se globalizacija cesto povezuje sa promenama u okviru “velikih” sistema, poput svetskih finansijskih trzi{ta, proizvodnje i trgovine i telekomunikacija, posledice globalizacije se podjednako intezivno osecaju i na privatnom planu. Globalizacija nije ne{to {to jednostavno postoji “tamo negde”, {to funkcioni{e na nekom udaljenom planu i {to ne utice na zivote pojedinaca. Globalizacija je pojava koja je “ovde” i koja utice na na{ intimni i licni zivot na mnogo razlicitih nacina. Na{I licni zivoti su neizbezno pretrpeli izene od kada su sile globalizacije prodrle u lokalne kontekste, na{e domove i zajednice, i to kroz bezlicne izvore – medije, internet i popularnu kulturu – kao i kroz licne kontakte sa pojedincima iz drugih zemalja i kultura. Globalizacija iz korena menja prirodu na{eg svakodnevnog zivota. Po{to dru{tva u kojima zivimo prolaze kroz duboke transformacjie, i davno ustanovljene institucije na kojima su dru{tva nekada pocivala postaju zastarele. To dovodi do redefinisanja intimnih i licnih aspekata na{ih zivota, kao {to su porodica, rodne uloge, seksualnost, licni identitet, interakcije sa drugima i odnos prema radu. Globalizacija iz korena menja nain na koji razmi{ljamo o sebi samima i o svom odnosu sa drugim ljudima. -uspon individualizma U doba u kome zivimo, pojedinci imaju mnogo vi{e mogu}nosti da oblikuju svoj zivot nego {to je to ranije bio slucaj. Nekada su tradicija i obicaji

15

vr{ili veoma jak uticaj na tok covekovog zivota. Faktori poput dru{tvene klase, roda, etnicke ili, cak, religiozne pripadnosti mogli su da zatvore izvesne puteve pojedincima, a otvore im neke druge. U pro{lim vremenima, licni identiteti pojedinaca bili su formirani u kontekstu zajednice u kojoj su ro|eni. Vrednosti, zivotni stilovi i moral koji su bili preovla|uju}i u toj zajednici obezbe|ivali su relativno nepromenljive smernice po kojima su ljudi ziveli svoje zivote… U uslovima globalizacije, me|utim, svedoci smo pomeranja ka novom individualizmu u kome ljudi moraju aktivno da ucestvuju u izgradnji svog zivota i definisanju sopstvenog identiteta. Smanjuje se uticaj tradicije i uspostavljenih vrednosti, jer lokalne zajednice stupaju u interakciju sa novim globalnim poretkom. “Dru{tveni kodovi” koji su u pro{losti odre|ivali nacin zivota i aktivnosti ljudi, u znacajnoj meri su izgubili snagu. Tradicionalni okviri identiteta se polako gube, a na njihovo mesto dolaze novi obrasci identiteta. Globalizacija prisiljava ljude da zive na otvoreniji i refleksivniji nacin. To znaci da neprestana reagujemo na ambijent koji se menja i da mu se stalno prilago|avamo; kao pojedinci, mi se razvijamo sa {irim kontekstom u kome zivimo. ^ak su i male odluke koje donosomo u svakodnevnom zivotu(oblacenje, slobodno vreme) postale deo stalnog procesa stvaranja i ponovnog kreiranja na{ih identiteta. -obrasci radaRad se nalazi u centru zivota mnogih ljudi – ne samo u svakodnevnom smislu, nego i u smislu {irih ciljeva u zivotu. Mada rad jeste smatrati “duzno{}u” ili “nuznim zlom”, ne moze se pore}i da rad predstavja su{tinski deo na{ih zivota. Najve}i deo vremena provodimo “rade}i” ili “na poslu”, i mnogi aspekti na{eg postojanja – od prijatelja do rekreacije – oblikovani su obrascima rada. Globalizacija je izazvala duboke transformacije u oblasti rada. Novi obrasci me|unarodne trgovine i pomeranje ka ekonomiji znanja imali su znacajan uticaj na tradicionalne obrasce zaposlenosti. Mnoge tradicionalne industrije su zastarele zahvaljuju}i novim tehnolo{kim izumima, ili gube udeo na trzi{tu u korist inostranih konkurenata ciji su tro{kovi radne snage nizi nego u idustrijalizovanim zemljama. Globalna trgovina i novi oblici tehnologije u velikoj meri uticu na tradicionalne proizvodne zajednice u kojima su industrijski radnici ostali bez posla ili bez ve{tina neophodnih za ulazak u novu ekonomiju znanja. Ako je nekada bilo uobicajeno da ljudi tokom perioda od nekoliko decenija rade za jednog istog poslodavca, danas sve vi{e pojedinaca gradi sopstvene karijere, sledi individualne ciljeve i sam donosi odluke u vezi sa njihovim ostvarivanjem. Ovo cesto podrazumeva promenu nekoliko radnih mesta u toku karijere, sticanje novih ve{tina i sposobnosti i njihovu primenu u razlicitim radnim kontekstima. Standardni obrasci punog radnog vremena ustupaju mesto fleksibilnim aranzmanima: radu kod ku}e uz pomo} informacione tehnologije, deljenju radnog mesta, kratkorocnim konsultantskim projektima, fleksibilnom radnom vremenu itd. @ene su u velikom broju postale deo radne snage, {to je u velikoj meri uticalo na licni zivot oba pola. Pro{irenje profesionalnih i obrazovnih mogu}nosti navelo je mnoge zene da odloze stupanje u brak i ra|anje dece nakon pocetka karijere. Te promene znacile su i da se mnoge zene vra}aju na posao nakon ro|enja dece, umesto da, kao nekada, ostaju sa njima kod ku}e. Takve promene zahtevale su prilago|avanje unutar porodice, u prirodi podele rada u doma}instvu, uloge mu{karca u podizanju dece, a radna politika koja vodi racuna o dobrobiti porodice morala je da se prilagodi potrebama bracnih parova gde su oba partnera zaposlena. -popularna kulturaUticaj koji je globalizcija izvr{ila na kulturu izazvao je veliku pažnju. U današnje vreme se slike, ideje, roba i stilovi prostiru svetom brže nego ikada. Trgovina, nove informacijske tehnologije i globalna migracija su doprineli slobodnom protoku kulture izvan nacionalnih granica. Mnogi ljudi smatraju da danas živimo u jedinstvenom informacionomporetku -masivnoj globalnoj mreži gde se informacije razmenjuju brzo i u velikim količinama. Npr. Jedna od centralnih tema filma Titanik(kojom je i stekao svetsku slavu) jeste mogućnost romantične ljubavi uprkos klasnim

16

razlikama i porodičnoj tradiciji. Mada su takve ideje, generalno, prihvaćene na Zapadu, u mnogim zemljama sveta još uvek nisu uzele maha. Uspeh filma pokazuje na promenu stava prema ličnim odnosima i braku, i u delovima sveta gde su još uvek na snazi tradicionalne vrednosti. Filmovi i televizijske emisije snimljeni na Zapadu koji dominiraju globalnim medijima, promovišu skup političkih, socijalnih i ekonomskih stavova koji odražavaju specifičan zapadni pogled na svet. Neki izražavaju zabrinutost da globalizacija vodi ka uspostavljanju “globalne kulture” u kojoj će vrednosti najmoćnijih i najbogatijih – u ovom slučaju, Holivudskih producenata, pregaziti snagu lokalnih običaja i tradicije. Prema ovakvom gledištu, globalizacija predstavlja oblik “kulturnog imperijalizma” u kome su vrednosti, stil i pogledi na svet karakteristični za Zapad tako agresivno šire da će ugušiti individualne nacionalne kulture. Drugi, pak, povezuju procese globalizacije sa sve većom diferencijacijom kulturnih tradicija i oblika. Oni smatraju da, pre nego kulturnu homogenost, globalno društvo sada karakteriše ogromna raznolikost kultura koje uporedo postoje u svetu. Lokalne tradicije se promovišu zajedno sa mnoštvom drugih kulturnih oblika koji dolaze iz inostranstva, omogućujući ljudima da se upoznaju sa zbunjujućim konglomeratom načina života iz koga mogu sami da biraju. Umesto jednobrazne globalne kulture, svedoci smo fragmentacijekulturnih formi. Uspostavljeni identiteti i načini života ukorenjeni u lokalnim zajednicama i kulturama ustupaju mesto novim oblicima “hibridnog identiteta” koga čine elementi iz oprečnih kulturnih izvora.

17.GLOBALIZACIJA I RIZIK

Posledice globalizacije su dalekosezne i dopiru do prakticno svih aspekata drustvenog sveta. Pa ipak, s obzirom da je globalizacija nezavrsen proces koji je po svojoj unutrasnjoj prirodi kontradiktoran, ona proizvodi posledice koje je tesko predvideti i kontrolisati. O tom procesu mozemo razmisljati i u kategorijama rizika. Mnoge promene do kojih je dovela globalizacija radjaju nove oblike rizika koji se u velikoj meri razlikuju od onih koji su postojali u proslosti. Za razliku od nekadasnjih rizika koji su imali utvrdjene uzroke i poznate posledice, rizicima savremenog doba ne moze se odrediti poreklo niti im se mogu sagledati efekti. “Sirenje proizvedenog rizika”Ljudi su oduvek morali da se suocavaju sa rizicima ove ili one vrste, ali danasnji rizici se kvalitativno razlikuju od onih iz proslosti. Sve do nedavno, ljudskim drustvima su pretili spoljasnji rizici - opasnosti poput susa, zemljotresa, gladi i olujnih vetrova koji dolaze iz sveta prirode i nisu ni u kakvoj vezi sa ljudskim delovanjem. Danas se medjutim sve cesce suocavamo sa razlicitim tipovima proizvedenih rizika – rizike koje je stvorio uticaj naseg sopstvenog znanja i tehnologije na svet prirode. Kao sto cemo videti, mnogi ekoloski rizici i rizici po nase zdravlje sa kojima se suocavaju savremena drustva jesu slucajevi proizvedenog rizika – oni su ishod nase sopstvene intervencije u prirodi. Ekoloski rizici Jednu od najjasnijih ilustracija proizvedenog rizika trenutno predstavlja ugrozavanje covekove okoline. Jedna od posledica sve brzeg industrijskog i tehnoloskog razvoja jesta postojano sirenje covekove intervencije u prirodi. Malo je aspekata prirodnog sveta koji nije dotakla ljudska ruka – urbanizacija, industrijska proizvoadnja i zagadjenje, veliki poljoprivredni projekti, izgradnja brana i hidroelektricnih postrojenja, kao i nuklearni programi, predstavljaju samo neke od nacina na koje ljudska bica uticu na svoju prirodnu okolinu. Ukupan ishod takvih procesa jeste siroko unistenje zivotne sredine ciji tacan uzrok nije odredjen, posledice su jednako tesko sagledive. U nasem

17

globalizovanom svetu, ekoloski rizici se javljaju u nekoliko vidova. Vec nekoliko godina sve vise raste zabrinutost zbog globalnog zagrevanja; sada je generalno prihvaceno da se temperatura na zemlji povecava zbog ispustanja stetnih gasova u atmosferu. Potencijalne posledice globalnog zagrevanja su razarajuce: ako oblasti prekrivene vecnim ledom na zemljinim polovima nastave da se tope, nivo mora ce se povecati, sto moze da ugrozi zemljine povrsine na nadmorskoj visini, kao i populaciju koja je na njima nastanjena. Obrasci klimatskih promena navode se kao moguci uzroci strasnih poplava koje su pogodile Kinu 1998. i Mozambik 2000. god. Rizici po zdravlje U protekloj deceniji su opasnosti koje proizvedeni rizici predtsavljaju po ljudsko zdravlje privukli veliku paznju. U medijima i kampanjama za zastitu zdravlja ljudi, npr., slate su poruke da ljudi ogranice izlaganje stetnim UV suncevim zracima i da koriste losione za suncanje kako bi sprecili pojavu opekotina. Poslednjih godina se izlaganje Suncu povezuje sa povecanim rizikom od raka koze u mnogim delovima sveta. Smatra se da je ova pojava posledica probijanja ozonskog omotaca – sloja zemljine atmosfere koji zaustavlja UV zrake. Zbog velikog stepena emisije gasova koja je posledica ljudskih aktivnosti i industrije, koncentracija ozona u atmosferi se smanjuje, a u nekim slucajevima dolazi do stvaranja ozonskih “rupa” . Postoji mnogo primera proizvedenih rizika koji su povezani sa hranom. Napredak u oblasti nauke i tehnologije u velikoj meri je uticao na modernu proizvodnju hrane. Npr, hemijski pesticidi i herbicidi su u sirokoj upotrebi u komercijalnoj poljoprivredi i mnoge zivotinje (pilici, svinje) kljukaju se hormonima i antibioticima. Neki autori isticu da ovakve tehnike poljoprivrede dovode u pitanje ispravnost hrane i mogu imati stetan uticaj na ljude. Poslednjih godina, siroku zabrinutost su narocito izazvala dva kontraverzna pitanja u vezi sa bezbednoscu hrane i proizvedenim rizikom: polemika o GM (genetski modifikovanoj) hrani i “bolest ludih krava”. Spuzvasta encefolopatija kod goveceta (BSE), popularno “bolest ludih krava ”, najpre je otkrivena kod stoke u VB 1986. Naucnici su povezali BSE infekciju sa nacinom uzgajanja stoke – uglavnom biljozdera – kojoj je davana hrana sa tragovima zivotinjskih delova tela. Nakon pojave bolesti, vlada je preuzela mere za suzbijanje bolesti medju stokom, ali je utvrdila da je za ljude ishrana govedinom ispravna i bezbedna za zivot. Tek sredinom devedesetih godina priznato je da je smrt nekoliko ljudi od Krojefeld – Jakobove bolesti, koja izaziva degenerisanje mozga, povezana sa konzumiranjem mesa od zarazene stoke. Hiljade grla stoke u VB je pobijeno i donet je striktan zakon kojim je regulisano uzgajanje stoke i prodaja proizvoda od govedine. Mada je preuzeto sveobuhvatno naucno istrazivanje kako bi se utvrdio rizik od BSE po ljudsko zdravlje, otkrica nisu dovela ni do kakvih zakljucaka. Postoji rizik da su one osobe koje su konzumirale govedinu iz VB u god koje su pedhodile otkricu BSE, mogle biti izlozene zarazi. Ipak, tek Decembra ’99 je komitet za nauku EU objavi da “doza koja dovodi do infekcije, kod ljudi trenutno nije poznata” . odredjivanje rizika koji postoji po ljude od BSE predstavlje primer sve slozenosti procene rizika u svetu. Neophodno je znati da li je i u koje vreme zarazena stoka bila deo odredjenog lanca ishrane, nivo i distribuciju zaraze koja je postojala kod te stoke, nacin obrade govedjeg mesa i mnostvo drugih pojedinosti. Sama kolicina nepoznatih faktora komplikuje taj zadatak i cini preciznu analizu rizika veoma zahtevnim problemom. Globalno “rizicno drustvo” Globalno zagrevanje, BSE, G-mod hrana i ostali proizvedeni rizici donose pred ljude nove izbore i izazove u njihovim svakodnevnim zivotima. Posto ne postoji “mapa” koja bi ukazivala na ovakve opasnosti, pojedinci, zemlje i transnacionalne org. moraju da uzimaju u obzir i rizike pri donosenju odluka o nacinu zivota. Posto ne postoje definitivni odgovori u vezi sa uzrocima i ishodima takvih rizika, svaki pojedinac je prisiljen da samostalno donosi odluke u vezi sa rizicima koje je spreman da prihvati. Ovo moze biti veoma zbunjujuci pokusaj!!! Da li treba da koristimo hranu i sirovine ako njihova proizvodnja

18

ili potrosnja moze da ima negativan uticaj na nase zdravlje i zivotnu sredinu? Cak i “jednostavne” odluke o tome sta da jedemo sad se donose u kontekstu kontradiktornih infomacija i misljenja o relativnim prednostima i nedostacima proizvoda. Nemacki sociolog Ulrih Bek, koji je napisao dosta radova o riziku i globalizaciji, smatra da ovakvi rizici doprinose stvaranju globalnog rizicnog drustva. Kako tehnoloske promene sve brze napreduju i radjaju nove oblike rizika, moramo stalno reagovati i prilagodjavati se tim promenama. Rizicno drustvo, smatra Bek, nije ograniceno samo na rizike po zdravlje i zivotnu sredinu – ono ukljucuje citav niz medjusobno povezanih promena u savremenom drustvenom zivotu: promena obrazaca rada, sve vecu nesigurnost radnog mesta, opadanje uticaja tradicije i obicaja na samoidentitet, urusavanje tradicionalnih oblika porodice i demokratizacije licnih odnosa. Posto je buducnost svakog pojedinca mnogo manje ”fiksirana” nego sto je to bila u tradicionalnim drustvima, odluke svake vrste predstavljaju rizik za pojedinca. Stupanje u brak, danas predstavlja mnogo rizicniji poduhvat nego vreme kada je brak bio institucija koja je trajala do kraja zivota. Odluke o obrazovanju i karijeri takodje su rizicne – tesko je predvideti koje ce se vestine i sposobnosti smatrati dragocenim u ekonomiji koja se menja tako brzo poput nase. Prema Bekovom misljenju, vazan aspekt rizicnog drustva jeste cinjenica da njegovi rizici nisu prostorno, vremenski ili drustveno ograniceni. Danasnji rizici savremenog doba pogadjaju sve zemlje i sve drustvene klase; oni imaju globalne a ne licne posledice. Mnogi oblici proizvedenih rizika; poput onih koji se ticu ljudskog zdravlja i zivotne sredine, prostiru se preko nacionalnih granica. Eksplozija NE u Cernobilju u Ukrajini jasno ilustruje ovaj problem. Svako ko je ziveo u blizini Cernobilja – bez obzira na godine, klasu, pol ili drustveni status – bio je izlozen opasnom nivou radijacije. Istovremeno su se posledice ovog incidenta prosirile daleko izvan Cernobilja – u celoj Evropi i van njenih granica detektovan je visok stepen radijacije i nakon eksplozije.

18.GLOBALIZACIJA I NEJEDNAKOSTI(NEJEDNAKOSTI I GLOBALNE PODELE,KAMPANJA ZA GLOBALNU PRAVDU)

U savremenom svetu se intenzivno odvija proces globalizacije.Globalizacija predstavlja sve veći stepen povezanosti sveta u ekonomskom,kulturnom i političkom pogledu. U ekonomskom pogledu globalizacija se ogleda u sve većoj povezanosti pojedinaca,kompanija i nacionalnih država u procesu proizvodnje, poslovanja, potrošnje i prodaje proizvoda. Pojedinci danas nose garderobu,koriste tehničke aparate i nemeštaj i hrane se proizvodima koji su proizvedeni u kompanijama širom sveta. Kompanije u razvijenom svetu imaju raznovrsne proizvodno poslovne veze sa drugim kompanijama i nisu u mogućnosti da samostalno uspešno posluju.Takođe, ni nacionalne države nisu u mogućnosti samostalnom proizvodnjom da obezbede sve potrebne proizvode za zadovoljenje potreba svog stanovništva, pa su primorane da uspostavljaju proizvodno i trgovačke veze sa drugim zemljama u svetu.U kulturnom pogledu globalizacija se ogleda u potiskivanju nacionalnih kulturnih vrednosti i u sve većem prihvatanju univerzalnih vrednosti i normi koje diktiraju ekonomski najrazvijenije zemlje.Sve ono što se stvori u oblasti filma, muzike, književnosti, tehnike i nauke za veoma kratko vreme, zahvaljujući sredstvima masovnih komunikacija, postaje dostupno ljudima u svim delovima sveta.Danas nema pojedinca u razvijenom svetu koji svakodnevno nije u kontaktu sa nekim kulturnim proizvodima (muzika,film,sportsko zabavni program) koji su stvoreni izvan

19

nacionalne zajednice u kojoj on živi.Globalizacija u politićkom pogledu se ogledas u sve većoj informisanosti građana o značajnim događajima u svetu, koja stvaraju osećaj da smo svi sastavni delovi jedne jedinstvene zajednice, zatim u stvaranju nacionalnih, državnih, političkih institucija i organa, kao i pravnih akata koji treba da na jedinstven način štite prava ljudi, nezavisno od zemlje u kojoj žive.Osnovne uzroke globalizacije predstavljaju ekonomski interesi multinacionalnih kompanija , razvijena sredstva masovnih komunikacija i političke promene u svetu.Transnacionalne kompanije predstavljaju najznačajniji uzrok, osnovu globalizacije.Multinacionalne kompanije osvajaju svet da bi zadovoljile svoje ekonomske interese, odnosno povećale svoje profite.Da bi uvećale svoje profite.,one otvaraju svoje ekspoziture tamo gde postoji jeftina radna snaga, jeftine sirovinei tržište za njihove proizvode.Dve trećine svetske trgovine odvija se preko multinacionalnih kompanija.Ove kompanije postaju moderne ekonomske imperije.Godine 1996 oko 400 multinacionalnih kompanija je imalo godišnji prihod od 10 milijardi dolara, a u isto vreme samo 70 zemalja u svetu imalo je godišnji bruto nacionalni dohodak od 10 milijardi dolara.Količinu njihove moći najbolje ilustrije poređenje vrednosti njihove ukupne prodaje u 1997 godini i bruto nacionalnog dohotka pojedinih zemalja.Tako je 1997 godine ukupna vrednost prodaje Dženeral Motorsa iznosila 164, Ford Motor 147, Micubišija 140,a bruto nacionalni dohodak Norveške 153, Poljske 136, Grčke 123, Izraela 98, Venecuele 87, Filipina 82 (E.Gidens,Sociologija, 2003:62).Revolucija u informacionim tehnologijma i nastajanje kablovske i satelitske televizije, interneta i mobilnih telefona, stvorene su mogućnosti za „kompresiju vremena i prostora“.Stvorene su tehničke mogućnosti za brz protok velikog broja informacija, što je omogućilo uspostavljanje „elektronske ekonomije“ i za uspostavljanje trenutnih poslovnih,političkih, kulturnih i uopšte ljudskih komunikaciaja između ljudi koji žive u različitim delovima sveta. S’ druge strane, sredstava masovnih komunikacija omogućila su ubrzanu dostupnost informacija iz celog sveta , što dovodi do uspostavljanja većeg stepena zajedništva među ljudima u svetu.Sa rapadom SSSR-a 1991 godine i rušenjem socijalizma u ostalim zemljama koje su bile u interesnoj sferi SSSR-a (sovjetski blok),stvorene su i povoljne političke pretpostavke za ubrzaniji proces globalizacije.Sve do 1991 godine između SAD i SSSR-a postojala je blokovska podela sveta prema interesnim sferama, što je sprečavalo širenje multinacionalnih kompanija u državama koje su bile pod kontrolom SSSR-a.Sa raspadom SSSr-a skoro sve zemlje koje u pripadale ovoj državi, kao i one države (Poljska ,Mađarska ,Čehoslovačka, Bugarska,Rumunija, Estonija, Litvanija, Letonija) koje su pripadale sovjetskom bloku, kreću prema stvaranju kapitalizma, što je dodatno stvorilo povoljne političke pretpostavke za uspostavljanje veće intergracije u svetu.

Ekonomske nejednakosti Za označavanje razlika u stepenu društveno ekonomskog razvoja između zemalja u svetu koriste se dva termina i to, razvijene zemlje i zemlje u razvoju.Iako su ovi termini neadekvatni i u jezičkom i naučnom pogledu, oni su uopšte prihvaćeni i u naučnim studijama i u studijama različitim međunarodnih organizacija koje se bave preglednim analizama neravnomernog razvoja u svetu.U razvijene zemlje spadaju visoko indusrijalizovane zemlje: SAD,Kanada,Japan, Australija,Novi Zeland i severne evropske zemlje.S’obzirom dda se razvijene zemlje i u Americi i u Evropi nalaze na severu, često se za označavanje razvijenih zemalja koristi i termin bogati sever.Zemlje u razvoju obuhvataju zemlje koje se nalaze u južnoj Americi,Aziji i Africi.U ovim zemljama dominira poljoprivredni način proizvodnje i seoski način života. Procenjuje se da je početkom 21 veka 1.2 milijarde ljudi živelo u velikom siromaštvu u ovim zemljama.Oko tri

20

milijarde ljudi živi sa manje od dva dolara na dan.Siromaštvo je najraspostranjenije u Africi,južnoj i istočnoj Aziji i južnoj Americi. Poslednjih 10 godina dvadesetog veka je opao nivo siromaštva u zemljama istočne i jugoistočne Azije, ali je se zato stepen siromaštva povećao u zemljama podsaharske Afrike.Dvadesetih godina dvadesetog veka 290 miliona ljudi živelo je od 1 dolara na dan.U okviru ove grupe zemalja krejem dvadesetog veka neke zemlje su uspele da se industrijalizuju i da ostvare veoma dinamičan razvoj i da se u pogledu nacionalnog dohotka izjednače sa siromašnim zemljama iz grupe razvijenih zemalja.Ove zemlje koje su obezbedile uspešan industrijski razvoj nazivaju se novoindustrijalizovane zemlje i u njih se ubrajaju: Brazil,Meksiko,Singapur,Tajvan,Južna Koreja.Proces društveno ekonomskog razvoja u svetu ima tendenciju stvaranja sve većih razlika između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju.Razvoj se odvija prema principu sve veće koncentracije bogatstva u razvijenim zemljama i sve veće koncentracije siromaštva u nerazvijenim zemljama. „Razlika između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja sveta imala je odnos 1820 godine- 3 prema 1, 1913 godine-11 prema 1, 1950 godine-35 prema 1, a 1992 godine – 72 prema 1“ (Entoni Gidens,Sociologija 2003:75).Godine 1997 20% najbogatijih zemalja u svetu ostvarilo je 86% globalnog bruto svetskog dohotka, 60% srednje razvijenih zemalja 13%, a 20% najsiromašnijih zemalja samo 1%.Isti odnos je ostvaren i u trgovini: 20% najbogatijih zemalja sveta imalo je 82% učešća u svetskoj trgovini, 60% srednje razvijenih zemalja 17%, i 20% najsironašnijih zemalja 1%.Gidens ističe da je 1998 godine bogatstvo tri najbogatija milijardera u svetu bilo veće od ukupnog društvenog proizvoda svih manje razvijenih zemalja i 600 miliona stanovnika koji su u tim zemljama živeli (E.Gidens,Sociologija,200

19. TIPOVI TRANSNACIONALNIH KOMPANIJA

Neke japanske korporacije veoma su uspesne na svetskim trzistima. To je slucaj sa Tojotom, Sonijem ili Micubisijem, koji su odavno osvojili potrosaca na Zapadu. Takve globalne korporacije i velike kompanije cesto nazivamo transnacionalne (ili multinacionalne) kompanije. Naziv 'transnacionalne' pokazuje da takve kompanije rade prelazeci drzavne granice – a ne samo u nekoliko ili mnogo drzava. Transnacionalna je ona kompanija koja ima pogone ii podrucne jedinice u dve ili vise zemalja. Najveci entiteti ovog tipa su gigantske kompanije, a vrednost njihovih prodaja prelazi bruto nacionalni dohodak mnogih zemalja. Polovina od sto najvecih entiteta danas u svetu su drzave, a drugapolovina – transnacionalne kompanije! Obim njihovih poslovnih aktivnosti je zapanjujuce velik. 600 najvecih transnacionalnih kompanija obuhvata vise od petine industrijske i poljoprivredne proizvodnje u svetskoj privredi. Oko 70 ovih giganata obavlja polovinu svih prodaja u svetu (Diken,1992). Prihodi 200 najvecih porasli su za 10 puta od sredine 70-ih do sredine 90-ih godina. 80 od 200 transnacionalnih korp. u svetu ima svoje sediste u SAD i obavljaju nesto vise od polovine svih prodaja. Udeo americkih kompanija je od 1960. znatno opao, dok je broj japanskih dramaticno porastao: samo 5 jap. korp. bilo je medju 200 najvecih 1960. u poredjenju sa 28 u 1991. Nasuprot rasirenom verovanju da transnacionalne kompanije najvise investiraju u razvijenim zemljama, tri cetvrtine svih direktnih stranih investicija ostvaruje se medju samim razvijenim zemljam. I pored toga, njihovo angazovanje u zemljama Treceg sveta takodje je intenzivno (npr u Brazilu, Meksiku i Indiji), a od 1970. najdinamicnije investiranje zabelezeno je u novo-industrijalizovanim zemljama Azije – Singapuru, Hong-Kongu,

21

Juznoj Koreji i Maleziji. Sirenje transnacionalnih kompanija poslednjih 30 godina ne bi bilo moguce bez napretka u saobracaju i komunikacijama. Mlazni avioni danas omogucuju ljudima da se krecu preko citavog sveta brzinom koja se jos pre pola veka nije mogla zamisliti, a brodovi super-teretnjaci ogromne nosivosti i sistem kontejnera olaksavaju i ubrzavajuprevoz tereta bez obzira na tip transporta. Telekomunikaciona tehnologija sad dozvoljava gotovo trenutne veze s jednog kraja sveta na drugi. Godine 1965. se preko satelita moglo istovremeno obavljati 240 razgovora, dok je danas moguce voditi istovremeno 12000. Velike transnacionalne kompanije cak imaju i sopstvenen telekomunikacije (Micubisi). U nasem veku transnacionalne kompanije zauzimaju sve znacajnije mesto u svetskoj privredi. One igraju vaznu ulogu u medjunarodnoj podeli rada, tj raspodeli poslova u svetskim razmerama. I kao sto privrede pojedinih zemalja postaju sve koncentrisanije, sto znaci da u njima glavnu rec vodi sve manji br kompanija, tako i na svetskom planu dominiraju velike transnacionalne kompanije. U SAD i drugim vodecim industrijskim zemljama, firme koje preovladjuju u svojoj zemlji prisutne su i u svetskim razmerama. Mnogi sektori svetske proizvodnje su oligopoli, jer tu proizvodnju kontrolisu 3 ili 4 korporacije koje su dominantne na trzistu. Takodje, u poslednje 2 ili 3 decenije razvili su se oligopoli u industriji automobila. mikroprocesora u elektronici i sl. H. V. Perlmuter razlikuje 3 tipa transnacionalnih korporacija. Jedan predstavlja etnocentricne korporacije i u njima poslovnu politiku i u najvecoj meri, nacin prakticnog rada odredjuje centrala u zemlji porekla kompanije, a njena predstavnistva u svetu samo su njeni kulturni produzeci. Praksa u njima je standardizovana. Druga kategorija obuhvata policentricne kompanije i u njoj firmama u drugim zemljama upravaljaju lokalne kompanije. Centrala samo uspostavlja siroke smernice u okviru kojih lokalne kompanije posluju. U trecu kategoriju spadaju geocentricne transnacionalne kompanije i one su medjunarodne po strukturi upravljanja. Upravljanje je u ovom slucaju globalno uskladjeni sistem, a menadzeri na visokim polozajima cesto, u skladu sa potrebama, bivaju premesteni iz jedne zemlje u drugu (Perlmuter, 1972.) Od svih transnacionalnih kompanija japanske su najvise etnocentricne, jer se operacijama kompanija upravlja iz centralne kompanije u Japanu, ponekad i uz direktno angazovanje japanske vlade. Japansko Ministarstvo trgovine i industrije je u tom smislu mnogo aktivnije nego slicni drzavni organi na zapadu. Poseban tip japanskih transnacionalnih kompanija su gigantske kompanije sogo sosa koje su, u stvari, konglomerati ogromnih razmera cija je glavna aktivnost finansiranje i opsta podrska trgovini koju obavljaju japanske kompanije. Oko polovine japanskog izvoza i uvoza obavlja se preko 10 najvecih sogo sosa. Nove tendencije: smanjenje obima i decentralizacija. I pored uspeha koji su postigle, kompanije koje operisu na globalnom planu sve vise trpe organizacione promene. Postoje velike razlike izmedju korporacija u kasnim devedesetim godinama i onih iz ranijeg perioda. Kako iznosi Rajh (jos 1992) doslo je do smanjenja obima i decentralizacije u radu americkih transnacionalnih kompanija, koje vise ne ulazu u razne vrste proizvoda i ne zaposljavaju armije radnika i menadzera srednjeg nivoa. U stvari, najveci deo ovakvih kompanija nije vise ni u americkim rukama, jer su one sada samo fasada iza koje radi mnostvo decentralizovanih grupa i podgrupa, koje sklapaju ugovore sa slicnim difuznim radnim jedinicama sirom sveta. Globalna kompanija koja je najradikalnije decentralizovana u kratkom periodu je Braun Boveri – jedna od najvecih tehnickih firmi na svetu ciji je godisnji prihod visi od 30 milijardi americkih dolara. Ta kompanija se podelila na 1200 posebnih organizacija koje su ostale u tesnoj medjusobnoj vezi. Njen predsednik – Persi Barvenik, kaze: 'Mi sve vreme rastemo, ali istovremeno i splasnjavamo'. Kompanija je u tom procesu otpustila veci broj namestenika (glavna centrala u Cirihu se od 4000 ljudi smanjila na manje od 200)

22

20. TEHNOLOGIJE I MODERNE ORGANIZACIJE(ORGANIZACIJE KAO MREZE)

Moderni nacin organizovanja podrazumeva novu preraspodelu prostora i vremena. U danasnje vreme, informaciona tehnologija i elektronska komunikacija omogucuju vrsenje potpune kontrole nad prostorom i vremenom, sto je doskora bilo nezamislivo. Cinjenica da je komplikovane podatke iz kompjutera moguce za delic sekunde prebaciti u bilo koji kraj sveta, unela je promene u mnoge aspekte naseg zivota. Procesi globalizacije koji su istovremeno i uzrok i posledice ovakve tehnologije, menjaju i sam oblik mnogih organizacija. Ovo se narocito odnosi na poslovne korporacije, koje moraju da konkurisu jedna drugoj na globalnom trzistu. Vise nego ikad ranije, za uspeh je neophodna brza promena novih tehnologija. To se najbolje uocava u elektronskoj trgovini, koja do kraja 90-ih god. skoro da nije postojala. Ponekad se zaboravlja da su i internet i elektronska posta tehnoloske inovacije relativno skorog datuma. Za kratko vreme, one su se nasle u sredistu mnogih aspekata naseg svakodnevnog zivota. Organizacije se sada nalaze pred izazovima i mogucnostima za koje su stare procedure zastarele ili irelevantne. Citav spektar osnovnih zadataka – kao sto je komuniciranje sa poslovnim partnerima, dobavljanje zaliha ili reklamiranje proizvoda – u potpunosti se menja zahvaljujuci potencijalu novih tehnologija. Tradicionalno knjigovodstvo, fakture na papiru, stampani promotivni materijal i poslovan putovanja, ustupaju mesto placanja preko interneta, Web-stranicama koje su prepune informacija o proizvodu i telekonferencijama u realnom vremenu u kojima ucestvuju poslovni partneri sa razlicitih kontinenata i vremenskih zona. Fuko je uvek isticao kako 'organizacije moraju negde da budu' a to potvrdjuju i poslovni centri po velikim gradovima sa ogromnim zgradama. Poslovne zgrade u kojima rade sluzbenici i rukovodstvo velikih korporacija, banaka i finansijskih kuca, obicno su locirane na malom prostoru, u okviru poslovnog i finansijskog centra. Pa ipak, te velike organizacije se danas istovremeno 'ne nalaze nigde'. Cine ih mnogi pojedinci i grupe koje rade van poslovnih prostorija, ciji je broj jednak onima koji rade u fizicki ogradjenom prostoru kompanije. To je delom postalo moguce zbog lakse komunikacije izmedju saradnika na 2 razlicita sveta, a naravno, i zbog sve veceg znacaja informacija, koja sada umesto fizickih proizvoda, oblikuju nasu drustvenu egzistenciju. Fizicka mesta i proizvodi ne mogu zauzimati isti prostor, ali fizicka mesta i informacije – niz odraza na kompjuterskom ekranu – mogu. Stoga same organizacije nisu prinudjene da negde 'budu', kao ranije. Npr berza – ona vise ne predstavlja konkretno mesto u fizickom smislu gde se kupuju i prodaju deonice i druge hartije od vrednosti. Danas se berza, moze se raci, nalazi svuda i nigde. nju cini ogroman br dilera koji, uglavnom, sede za svojim kompjuterima u bezbroj kancelarija sirom sveta. Elektronska trgovina i onlajn finansije predstavljaju jos jedan primer kako organizacije mogu da budu locirane isttovremeno i svuda i nigde. Mada mnoge kompanije koje posluju preko interneta imaju svoju fizicku centralu odakle upravljaju ili gde skladiste svoje proizvode, sve veci br takvih firmi vodi svoje poslove iskljucivo u cyber prostoru. One jesu registrovane u odredjenoj zemlji, zbog poreskih i dr propisa, ali se komunikacija sa kupcima i dobavljacima odvija preko interneta. za korisnika takve kompanije potpuno je nebitno gde je ona fizicki locirana, jer joj se moze pristupiti preko interneta sa bilo koje tacke na planeti. Nacionalne drzave pokusavaju da uticu na protok inforamcija, rasursa i novca preko svojih granica. Medjutim, ako je vec u potpunosti ne onemogucava, informaciona tehnologija sve vise otezava takvu kontrolu. Znanje i finansijska sredstva moguce je brzinom svetlosti preneti u bilo koji deo sveta. Organizacije kao mreze Odrediti granice jedne organizacije ranije nije bilo lako. Organizacije su bile smestene u okviru definisanog fizickog prostora, recimo,

23

poslovne zgrade ili niza spojenih prostorija, ili, u slucaju bolnica ili univerziteta, u okviru citavog kompleksa zgrada. Zadaci ili misija koje je organizacija trebalo da ispuni, isto tako su jasno bile definisane. Najvaznija odlika birokratije, npr, bilo je striktno pridrzavanje u pogledu proceduralnih propisa u okviru fizicki definisane jedinice koja je samo povremeno imala potrebu za spoljnom saradnjom. Polako se brisu fizicke granice organizacija zahvaljujuci novoj informacionoj teh. koja omogucava brz prelazak iz drzave u drzavu ili iz jedne vremenske zone u drugu. Medjutim, isti proces ima uticaj i na posao kojim se organizacije bave, kao i na nacin koordiniranja njihovih aktivnosti. Mnoge organizacije vise ne funkcionisu kao nekada. Doslo se do zakljucka da se poslovi obavljaju mnogo efikasnije ako su organizacije povezane u mrezu medjusobnih odnosa sa drugim organizacijama i kompanijama. Vise ne postoji jasna linija razdvajanja izmedju organizacije i spoljnih grupacija. Globalizacija i informaciona teh. sve vise uticu da granice organizacije postanu otvorenije i fluidnije nego nekada. U knjizi Uspon umrezenog drustva (1996) autor Manuel Kastels smatra da 'umrezeno preduzece' predstavlja oblik organizacije koji najbolje odgovara globalnoj, informacionoj ekonomiji. On smatra da je organizacijama – bez obzira da li su to ogromne korporacije ili male privatne firme – veoma tesko da opstanu na trzistu ako nisu deo neke mreze. Ono sto omogucava proces umrezavanja jeste uspon informacionih teh.: organizacije svuda u svetu u stanju su da stupe u medjusobni kontakt i kordiniraju zajednicke aktivnosti putem elektronskog medija. Kastels navodi nekoliko primera umrezenih organizacija i istice da su nastale u sarolikim kulturama i institucionalnim kontekstima. Sve one, medjutim, predstavljaju 'razlicite dimenzije fundamentalnog procesa' – procesa dezintegracije tradicionalne, racionalne birokratije. 2 ilustrativna slucaja umrezenih organizacija – Beneton, popularni lanac prodavnica odece od preko 5000 radnji sirom sveta. Na prvi pogled, on se ne razlikuje od bilo koje druge robne marke na globalnom trzistu. Medjutim, Beneton predstavlja primer posebnog tipa umrezene organizacije koju je stvorio napredak informacione teh. Prodavnice Benetona sirom sveta jesu fransize ciji su vlasnici pojedinci koji nisu zaposleni u samoj kompaniji, ali su deo sireg kompleksa za proizvodnju i prodaju Benetonovih proizvoda. Cela delatnost zasniva se na principu umrezavanja: Benetonova centrala u Italiji sklapa ugovore o proizvodnji odece sa raznim proizvodjacima na osnovu traznje svojih fransiza sirom sveta. Kompjuteri povezuju razlicite delove mreze, tako da prodavnica u Moskvi, npr, moze da zahteva isporuku potrebne robe od centrale u Italiji. Dok ostali proizvodjaci u svim svojim prodavnicama plasiraju istovetne kolekcije odece, Benetonova struktura omogucava prilagodjavanje narudzbina za svaku pojedinacnu fransizu. Beneton nema stalne ugovore sa dobavljacima vec im se povremeno obraca u zavisnosti od situacije na trzistu. Drugi primer moze se smatrati mocnim strateskim savezom izmedju najjacih kompanija u odredjenom sektoru. Velike korporacije sve redje funkcionisu samostalno, a sve cesce kao 'mreze preduzece' – centralna organizacija povezuje manje firme. Korporacija IBM, npr, nekad je funkcionisala samostalno, bez preterane saradnje sa drugim firmama. Ipak 80-ih i pocetkom 90-ih, IBM se udruzio sa desetinama americkih kompanija pa se sada stratesko planiranje obavlja zajednicki. Nedavni merdzeri izmedju mocnih medijskih i telekomunikacionih kompanija dokazuju da se cak i velike i profitabilne organizacije nalaze pod velikim pritiskom da idu korak sa sve vecim promenama na trzistu. Kako je receno u najavi merdzera izmedju AOL-a, popularnog internet provajdera i Tajm Vornera, giganta u oblasti TV-a i stampanih medija, njihov cilj jeste stvaranje najvece korporacije na svetu i povezivanje interneta s tradicionalnim medijskim proizvodima. U vreme kad su tehnoloske inovacije neophodne da bi korporacije ostale konkurentne, cak je vodecim firmama sve teze da ostanu na vrhu, a da pri tom ne koriste znanja i resurse drugih kompanija.

24

'Decentralizacija' predstavlja jos jedan proces koji dovodi do porasta broja organizacija koje funkcionisu kao mreze. Zbog sve brzih i korenitijih promena, izrazito centralizovane birokratije Veberovog tipa postaju suvise glomazne i trome da bi se s njima izborile.

21.TEJLORIZAM I FORDIZAM

Pišući pre dva veka,Adam Smit – jedan od osnivača moderne ekonomske nauke,ustanovio je prednosti podele rada u pogledu povećanja produktivnosti. Njegovo najslavnije delo Bogatstvo naroda počinje opisom podele rada u fabrici čioda. Ako radi sam,pojedinac može da izradi 20 čioda dnevno. Deleći posao ovakvog radnika na jedan broj jednostavnih operacija,međutim,deset radnika,ako rade u saradnji jedan sa drugim,samo takve podeljenje radne operacije,kolektivno proizvodi dnevno 48000 čioda.Stopa prizvodnje po radniku,drugim rečima,povećana je sa 20 na 48000 artikala,tako da je jedan specijalista na ovaj način proizvodio 240 puta više nego daje radio sam.Više od jednog veka kasnije ove ideje dostigle su svoj najartikulasniji izraz u spisima američkog savetnika za menadžment Frederika Tejlora.Tejlorov pristup,kako ga je on nazvao,naučnom menadžmentu,podrazumevao je detaljno proučavanje industriskih procesa kako bi se oni razložili na jednostavne radne operacije koje bi se mogle tačno vremenski i organizaciono odrediti.Tejlorizam, kako je kasnije nazvan naučni menadžment nije bio samo teorijska studija nego sistem proizvodnje stvoren da maksimalno poveća učinak u industriji.Taj sistem je snažno uticao na organizaciju industijske proizvodnje i tehnologije.Tejlor se bavio povećanjem industrijske efikasnosti,ali nije obraćao posebnu pažnju rezultatima te efikasnosti.Masovna proizvodnja zahteva i masovna tržišta,a industrijalac Henri Ford bio je među prvima koji je uočio tu vezu.Fordizam ili nastavak primene Tejlorovih načela naučnog menadžmenta odnosi se na sistem masovne proizvodnje povezan sa obradom masovnih tržišta.Ford je stvorio svoju prvu fabriku automobila u Hajlend parku u Mičigenu 1908,s namerom da izrađuje samo jedan jedini proizvod-Ford model „T“-da bi mogao da upotrebi specijalne mašine i alate u cilju povećanja preciznosti i uprošćavanja operacija,a time i povećanja njihove brzine.Jedno od najznačajnijih inovacija bila je konstruisanje pokretne montažne trake za koju je ideju dobio videvši tehnologiju rada u čikaškim klanicama.Svaki radnik za pokretnom trakom imao je samo jedan zadatak,npr.postavljanje brave na levim vratima karoserije koja se po traci kreće.Do 1929,kada je prestala proizvodnja tog modela,proizvedeno je preko 15 miliona Fordovih automobila.Ograničenja Tejlorizna i Fordizma:Jedno vreme izgledalo je kao da će Fordizam biti budućnost celokupne industijske proizvodnje.To se,međutim,nije dogodilo.Taj sistem mogao je da se koristi samo u industriji kao što je automobilska,u kojoj se rade standardizovani proizvodi namenjeni velikim tržištima.Postavljanje mehanizovane serijske proizvodnje veoma je skupo,a kad se jednom sistem postavi,ostaje prilično krut;da bi se prizvod izmenio, potrebno je novo veliko ulaganje.Fordov metod lako je kopirati ukoliko postoje sredstva.Međutim, firme u kojima je radna snaga skupa imaju teškoća sa konkurencijom iz zemalja u kojima su nadnice niske. To je bio jedan od razloga koji je doveo do razvoja japanske automobilske industrije(iako nadnice japanskih radnika više nisu niske) i, u novije vreme, južnokorejske.

25