SOCIOLOSKA TEORIJA

UvodTeorija skup ideja kojima se nesto objasnjava. Socioloska teorija skup ideja kojima se objasnjava ljudsko drustvo. Kao I sve teorije, I ova teorija je selektivna. Postoji sirok niz socioloskih teorija, a one se mogu grupisati prema razlicitim kriterjumima. Jedan od najvaznijih je razlika izmedju strukturalnih perspektiva I perspektiva drustvene akcije. Medjutim, postoji I vazna razlika izmedju modernih I postmodernih perspektiva u sociologiji. Strukturalne vs teorija drustvene akcijeRazlikuju se u nacinu na koji pristupaju analizi drustva. Strukturalne ili makroperspektive analiziraju nacin na koji je drustvo slozeno kao celina. Tako se I marksizam I finkcionalizam koriste modelon f-nja drustva kao celine. Glavne razlike izmedju funkcionalisticke I marksisticke perspektive ticu se nacina na koji one kakraterisu drustvenu strukturu. Funkcionalisti naglasavaju razlicite elemente drustvene strukture koji se medjusobno harmonicno uklapaju. Marksisti naglasavaju neuklapanje razlicitih delova I time naglasavaju potencijal drustvenog sukoba. Umesto da smatraju ljudsko ponasanje uveliko drustveno determinisano, oni drustvo shvataju rezultatom ljudske aktivnosti. Naglasavaju smislenost ljudskog ponasanja, negodujuci da je ono primarno odredjeno strukturom drustva. Ti pristupi se razlicito zovu pristupima drustvene akcije, intereptativnom sociologijom ili mikrosociologijom. Simbolicki interakcionisti pokusavaju da objasne ljudsko ponasanje I ljudsko drustvo preispitujuci nacine na koji ljudi intepretiraju akcije drugih, razvijaju sliku samoga sebe I deluju na temelju znacenja. Etnometodolozi drustvo se sastoji od definicija I kategorizacija pripadnika drustva. Poststrukturalizam za svoju ishodisnu tacku uzima analizu jezika, a ne analizu drustvenih struktura ili drustvene akcije. Funkcionalizam

Pravac koji je razvio Emil Dirkem, a usavrsio Talkot Parsons. Tokom 40-ih I 50-ih godina ovo je bila dominantna drustvena teorija. Drustvo kao sastavF. smatra drustvom sastavom: to znaci skupom medjusobno povezanih delova koji zajedno oblikuju celinu. Osnovna jedinica analize je drustvo. Rani f. su cesto povlacili anaogiju izmedju drustva I organizma kakv je npr. ljudsko telo. Da bi razumeli bilo koji deo drustva, neophodno je da izvrsimo analizu njegovnih odnosa prema drugim delovima I sto je najvaznije njegov doprinos odrzavanju drustva. F. su utvrdili da I drustvo ima neke osnovne potrebe koje moraju biti zadovoljene ako zeli postojati. Funkcionalni predusloviOsnovne potrebe ili nuzni uslovi postojanja ponekad su poznati kao f. preduslovi drustva. Neki sociolozi su preispitivali niz drustava u pokusaju otkrivanja koji su im faktori zajednicki. Tako su Davis I Moore, tvrdili da sva drustva imaju odredjeni oblik drustvene stratifikacije. Pretpostavlja se da institucije poput drustvene stratifikacije I porodice zadovoljavaju potrebe koje su zajednicke svim drustvima. tako se tvrdi da sva drustva trebaju neki mehanizam koji ce osigurati da drustvene polozaje zauzmu odgovarajuce motivisane osobe. Medjutim, problem s ovim pristupom je u njegovoj pretpostavci da postojanje iste institucije u svakom drustvu upucuje na to da ona zadovoljava istu potrebu. Funkcionalna analiza ispituje delove drustva kako bi istrazila integraciju drustva. Pojam funkcijePojam funkcije odnosi se na prinos koji delovi daju celini. Jos uze, f-ja bilo kog dela drustva je njegov prinos u zadovoljavanju funkcionalnih preduslova drustva. Funkc. takodje primenjuju I pojam disfunkcije kako bi uputili na ucinke bilo koje drustvene institucije koja steti odrzavanju drustva. Ideologija funkcionalizmaFunkcionalisticka analiza se usredsredjuje na tome kako se odrzavaju drustveni sastavi. F. su se usredsredili na funkcije, a ne na disfunkcije. Taj naglasak je imao za posledicu da su mnoge institucije shvacene kao korisne I blagotvorne za drustvo. Emil DirkemTvrdio je da drustvo ima svoju vlastitu realnost, koja je iznad pojedinaca od kojih se ona sastoji. Clanovi drustva su ograniceni drustvenim cinjenicama, nacinima delovanja misljenja I osecanja, koji su spoljasnji pojedincu, I imaju snagu prinude, sto je razlog zasto oni kontrolisu njega (pojedinca). Verovanja I moral se prenose sa generacije na generaciju I zajednicki su pojedincima od kojih se drustvo sastoji. Uzroci I funkcije drustvenih cinjenicaDirkem tvrdi da postoje 2 nacina objasnjenja drustvenih cinjenica. U oba slucaja objasnjenje je u drustvu.1. poreklo drustvene cinjenice Dirkem smatra da se uzrok mora traziti medju cinjenicama koje mu prethode, a ne medju stanjima individualne svesti.2. analiza f-ja drustvenih cinjenicaDrustvene cinjenice pridonose odrzavanju drustva, jer sluze nekoj drustvenoj svrsi.

Drustveni poredak I ljudska prirodaOn pretpostavlja da drustvo ima odredjene funkcionalne preduslove, od kojih je najvaznija potreba za drustvenim redom. Dirkem se sluzi modelom coveka kao homo duplexa: On smatra da ljudska priroda ima 2. strane. Jedna strana je sebicna ili egoisticna, dok je druga strana sposobnost verovanja u moralne vrednosti. Kolektivna svest I drustvena stabilnostKolektivna svest se sastoji od zajednickih verovanja I osecaja. Bez ovog konsenzusa, drustvena solidarnost bi bila nemoguca, a pojedinci ne bi mogli biti povezani u drustvenu jedinicu. Kada bi vodeca sila bila samointeres, a ne medjusobne obaveze, doslo bi do sukoba I nereda. Dirkemovim recima tamo gde je interes jedina vladajuca sila, svaki pojedinac se nalazi u stanju rata sa svim drugima. Kolektivna svest ogranicava pojedince da deluju u smislu onoga sto od njih trazi drustvo. Buduci da je kolektivna svest drustvena cinjenica I time spoljasnja pojedincu, bitno je da mu se nametne. Pretnje drustvenoj solidarnostiDirkem je bio svestan mogucnosti da ne moraju sva drustva da funkcionisu glatko. U svom delu o podeli rada, on ukazuje da bi se ind. drustva utemeljena na organskoj solidarnosti mogsla slomiti. Ona bi mogla propasti ako egoizam pocne da umanjuje kontrolu koju drustvo ima nad pojedincem. Talkot ParsonsParsons je mislio da samo predanost zajednickim vrednostima moze biti temelj reda u drustvu. On smatra da je kljucno moralno uverenje. Vrednosni konsenzusOvo je bitno nacelo u drustvu. Ako su pripadnici drustva odani istim vrednostima, temelj jedinstva I saradnje bice im isti. Iz zajednickih vrednosti poticu zajednicki ciljevi. Uloge osiguravaju sredstva kojima se vrednosti I ciljevi predvode u delovanje. Sadrzaj uloga je strukturisan pomocu normi, koje definisu prava I obaveze primenjene na svaku posebnu ulogu. Norme se mogu shvatiti kao specificni izraz vrednosti. Norma osigurava da ponasanje bude standardizovano, presvidljivo I time uredno. Zajednicke vrednosti predstavljaju temelj drustvenog poretka. Drustvena ravnotezaKad su vrednosti institucionalizovane, a ponasanje strukturisano pomoc njih, rezultat je stabilan sastav. Postignuto je stanje drustvene ravnoteze, a razni delovi sistema su u stanju ravnoteze. Dva su glavna nacina za odrzavanje ravnoteze:1. socijalizacija drustvene vrednosti se prenose sa jedne generacije na drugu tako da na kraju cine integralni deo pojedinceve osobe2. socijalna kontrola - obeshrabruje devijantnost I tako utice na odrzavanje reda I mira Funkcionalni predusloviParsons je tvrdio da postoje 4 osnovna funkcionalna preduslova:1. Adaptacija odnos izmedju sastava I okoline. Drustveni sastavi moraju imati odredjeni stepen kontrole nad okolinom. 2. Postizanje ciljeva potreba drustva da zavrta ciljeve prema kojima se usmeravaju aktivnosti drustva. Institucionalizovane su u vidu politickih sistema.3. Integracija regulacija konfilkata. Zakon je glavna institucija koja zadovoljava tu potrebu. 4. Odrzavanje obrasca institucije koje se bave tom f-jom ukljucjuju porodicu, obrazovanje I religiju.Drustvena promenaFunkcionalizam su cesto kritikovali zbog toga sto ne uspeva da objasni drustvenu promenu. Parsons se ovom problemu priblizio tako sto je tvrdio da u praksi ni jedan drustveni sastav nije u savrsenom stanju ravnoteze. Proces drustvene promene se moze opisati kao pokretna ravnoteza. Drustvena evolucija o varijable obrascaParsons je smatrao drustvenu promenu procesom drustvene evolucije od jednostavnih do slozenih oblika zivota. Kako drustva evoluiraju u slozenije oblike, uvecava se kontrola nad okolinom. Drustvena diferencijacijaInstitucije I uloge koje oblikuju drustveni sastav se sve vise diferenciraju I specijalizuju u smislu njihove funkcije. Medjutim to stvara problem integracije. Ovaj se problem moze resiti generalizacijom vrednosti. Robert MertonPokusao je da precizira I razvije funkcionalisticku analizu. Izdvojio je 3 povezane pretpostavke koje su koristili mnogi funkcionalisti I doveo u pitanje njihovu korisnost. Problem funkcionalnog jedinstva - postulat funkcionalnog jedinstva drustvaPrema ovoj pretpostavki, svaki deo drustva je funkcionalan za celokupan sistem. Merton je tvrdio da je f. jedinstvo stvar stepena. Razmere moraju biti odredjene istrazivanjem. Ideja f. jedinstva implicira da ce promena u jednom delu sastava automatski rezultirati promenom u drugim delovima. Funkcije, disfunkcije I nefunkcije postulat univerzalnog funkcionalizmaMerton je smatrao da f. analiza treba da krene od pretpostavke da svaki deo drustva moze biti funkcionalan, disfunkcionalan I nefunkcionalan. Usto, jedinice moraju da budu jasno odredjene. Te jedinice mogu biti sami pojedinci, grupe ili drustvo kao celina.

Problem neophodnosti postulat neophodnostiOva pretpostavka tvrdi da su odredjene institucije neophodne za drustvo. Funkcionalisti su cesto videli religiju u tom svetlu. Merton je doveo u pitanje pretpostavku o neophodnosti, tvrdeci da se isti f. preduslovi mogu zadovoljiti nizom alternativnih institucija. Kao zamenu za ovaj pristup, on nudi funkcionalni ekvivalent ili funkcionalnu alternativu.Funkcionalizam kritikaTeleologijaF. je bio predmet velikih kritika. Tvrdilo se da je tip objasnjenja koji se u njemu koristi teleoloski. Teleolosko objasnjenje tvrdi da delovi sastava postje zbog njihovog blagotvornog delovanja na sastav u celini. Glavni prigovor jeste da ucinak smatraju uzrokom. Medjutim, posedica ne moze da objasni uzrok, buduci da uzroci uvek moraju da prethode posledicama. Stga se ucinci stratifikacije ne mogu pojaviti sve dok sistem drustvene stratifikacije nije uspostavljen. Procena ucinakaTesko je ustanoviti da li je neki celokupan ucinak neke institucije blagotvoran za drustvo. Vrednosni konsenzus I drustveni poredak Kriticari tvrde da nije dokazano postojanje konsenzusa. Stabilnost drustva mozda se vise duguje nepostojanju nego postojanju vrednosnog konsenzusa. Konsenzus po sebi I za sebe nece nuzno rezultirati drustvenim poretkom. Zapravo, on moze da da suprotne rezultate. DeterminizamKriticari tvrde da se u funkcionalistickoj teoriji ljudsko ponasanje prikazuje kao da je odredjeno sistemom. Drustvo ima potrebe, a ponasanje njegovih clanova je oblikovano tako da ih zadovolji.Prinuda I sukobKriticari fiunkcionalizma su tvrdili da se on ne obazire na prinudu I konflikt.

Konfliktne perspektive

Sve prihvataju strukturalni pristup Sve koriste pojam o tome da postoje grupe u drustvu koje imaju razlicite interese Ova teorija se razlikuje od funkcionalizma po tome sto naglasava postojanje konkurentnih grupa Teorije konflikta se takodje razlikuju medjusobno u nekim vaznim tackama

Marksizam

Dijalekticki materijalizamCesto se tvrdi da se Marksovo shvatanje istorije zasniva na ideji dijalektike. Hegel je smatrao istorijsku promenu dijalektickim kretanjem ljudskih ideja I misli. On je mislio da je zapravo drustvo izraz tih misli. Materijalni temelj drustvenog zivotaIstorija pocinje onda kada ljudi pocnu da stvarno proizvode svoja sredstva za zivot, kad pocnu da kontrolisu prirodu. Marx je tvrdio da je prvi istorijski cin stoga proizvodnja materijalnog zivota. Proizvodnja je drustveni poduhvat buduci da iziskuje saradnju. Iz drustvenih odnosa, razvija se nacin zivota koji se moze shvatiti kao izraz tih odnosa. tako priroda covecanstva I priroda drustva u celini primarno proizilaze iz proizvodnje materijalnog zivota. Ponavljanje protivrecjaGlavna protivrecja nalaze se u ekonomskoj infrastrukturi drustva. Sredstva proizvodnje I proizvodi rada bili su u zajednickom posedu. buduci da je svaki clan drustva proizvodio I za sebe I za drustvo u celini, nije bilo sukoba interesa izmedju pojedinaca I grupa. S pojavom privatnog vlasnistva, stvorena je kontradikcija ljudskog drustva. Putem vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju, manjina je u stanju da kontrolise, zapoveda I uziva u plodovima rada vecine. Buduci da jedna grupa stice na racun drugie, postoji sukob interesa izmedju manjine koja poseduje sredstva za rad I vecine koja se bavi proizvodnim radom.OtudjenjeTok ljudske istorije sastoji se od razvoja sredstava za proizvodnju postojanog uvecanja ljudske kontrole nad prirodom. Sa ovim ide uporedo I povecanje ljudskog otudjenja, uvecanje koje svoj vrhunac dostize u kapitalistickom drustvu. Otudjenje je situacija u kojoj se stvari koje je covecanstvo stvorilo ljudima cine kao njima strani predmeti. Prema Marksovom shvatanju, proizvodni rad je primarna delatnost. U proizvodnji predmeta, ljudi se opredmecuju; oni izrazavaju svoje vlastito bice, a potom sebe gube u tom predmetu. Cin proizvodnje tako rezultira ljudskim otudjenjem. Do toga dolazi kada ljudi gledaju na proizvode svog rada kao na robu, kao na stvari koje se prodaju na trzistu. Otudjenje I kapitalizamOtudjenje svoj vrhunac dostize u kapitalizmu, gde dominiraju zahtevi kapitala, a od kojih je najvazniji zahtev za stvaranjem profita. Radnici su podcinjeni mehanizmima zakona ponude I potraznje. Izlozeni su na milost ekspanzije I recesije koje karakterisu kapitalisticke ekonomije. Radnici gube kontrolu nad objektima koje proizvode I postaju otudjeni od vlastitih proizvoda I cina proizvodnje. Tako, sto vise radnici proizvode, to vise gube na svom znacaju. Otudjenje je s toga posledica ljudske delatnosti. Ako su proizvodi rada strani radniku, oni moraju pripadati nekom drugom. Taj neko drugi je kapitalista koji poseduje I kontrolise sredstva za proizvodnju I proizvode rada, koji prisvaja bogatstvo koje proizvodi rad.Otudjenje ce se zavrsiti kada ljudi shvate da je situacija u kojoj su se nasli, ljudskog porekla I da je mogu izmeniti ljudskim delovanjem.KomunizamKraj otudjenja zahteva ukidanje privatnog vlasnistva I njegovu zamenu zajednickim vlasnistvom nad sredstvima za proizvodnju tj. zamenu kapitalizma komunizmom. Proizvode rada vise nece moci da prisvaja samo neki na racun drugih. Kad podele u drustvu budu iskorenjene, ljudi ce postati braca. Oni ce proizvoditi za sebe I za druge istovremeno. KlasaSva drustva su podeljena na drustvene grupe poznate kao klase. Odnos izmedju klasa je odnos sukoba. Klasni sukob je temelj drustvene promene. Dvoklasni modelKlasne podele proisticu iz razlicitih odnosa pripadnika drustva prema sredstvima za proizvodnju. Dvoklasni model se sastoji od vladajuce I podcinjene klase. Vladajuca klasa duguje svoju moc svom vlasnistvu I sredstvima za proizvodnju. Poredjenost potcinjene klase proistice iz neposedovanja I time iz nemogucnosti kontrole nad sredstvima za proizvodnju. Sukob interesa izmedju 2. klase potice od cinjenice da proizvodni rad obavlja potlacena klasa, dok veliki deo bogatstva proizvedenog na taj nacin prisvaja vladajuca klasa. Tako su klase suprostavljene kao eksploatori I eksploatisani, tlacitelji I potlaceni. Rad pocdinjene klase dobija karakter prisilnog rada.Premda je Marx govorio da je to borba 2. klase burzoazije I proleterijata on je uocio I postojanje drugih klasa. Uvideo je da postoji I rastuca srednja klasa administrativnih radnika u kapitalistickim preduzecima.

Klasa I svestPripadnici vladajuce klase pretpostavljau da su njihovi posebni interesi istovremeno I intesi drustva kao celine; pripadnici podcinjene klase gledaju na svoju situaciju kao na deo prirodnog poretka stvari. Ta lazna svest je posledica cinjenice da se odnosi dominacije I podredjenosti iz ekonomske baze uveliko reprodukuju u nadgradnji drustva. Dominaciju vladajuce klase potvrdjuju I legitimisu zakoni, religijske odredbe I politicko zakonodavstvo. Svest tih pripadnika drustva je prozeta ideologijom vladajuce klase. Do radikalne promene u strukturi drustva dolazi kada se klasa transformise iz klase po sebi u klasu za sebe. Klasa po sebi se odnosi na pripadnike drustva koja je zajednicki isti objektivan odnos prema sredstvima za proizvodnju. (Proleterijat cini klasu po sebi)Klasa za sebe postaje tek onda kada njeni clanovi postanu svesni prave naravni svoje situacije, kada su svesni zajednickih interesa I neprijatelja, kada shvataju da samo zajednickom akcijom mogu da zbace svoje tlacitelje I kada se ujedine I preduzmu pozitivne korake da to I ucine. Drustvena promena - Procitati iz knjige na strani 1046!Marksizam kritika istorija nije potvrdila Marksove poglede na pravac drustvene promene tvrde da klasna struktura kapitalistickog drustva postaje sve kompleksnija I diferenciranija u komunizmu postoje znacajne drustvene nejednakosti I malo je znakova kretanja prema jednakostiEkonomski determinizamLjudi su prisiljeni da deluju na nacin koji im namece ogranicenja ekonomije I pasivno reaguje na impersonalne sile, umesto da aktivno konstruisu svoju vlastitu istoriju. Tako je proleterijat prisiljen svojom ekonomskom situacijom da zbaci burzoaziju. Suprotnosti u kapitalistickoj bazi ce neminovno dovesti do njegovog unistenja. Nadgradnja je determinisana infrastrukturom, a ljudska svest oblikovana ekonomskim silama koje su nezavisne od ljudske volje I izvan su kontrole covecanstva.Neomarksizam

Neomarksisti su sociolozi ciji je rad nadahnut Marxovim teorijama, ali su ipak razvili vlastiti posebni pristup. Ne postoji jasna crta izmedju marksista I neomarksista. Antonio GramsiIzneo je tezu da vlasnistvo nad sredstvima za proizvodnju nije dovoljno da vladajuca klasa monopolizuje moc u drustvu. Kako bi odrzala svoju dominaciju, tj. hegemoniju vladajuca klasa mora aktivno da pokusava da dobija podrsku drugih clanova drustva. Vladajuca klasa treba da da neke stvarne ustupke drugim grupama u drustvu kako bi stekla njihovu podrsku. Gramsi se razlikovao od Marksa I po tome sto je jace naglasavao vaznost podela unutar klasa bas kao I medju klasama. Takodje je pridavao I vaznost kulturi drustva I institucijama nadgradnje, poput Crkve, masovnih medija I obrazovanja. Neomarksizam kritika nisu razvili jasan alternativni pristup razumevanju drustva umanjuju ulogu ekonomije I pridaju vise vaznosti kulturnim I ideoloskim aspektima drustva nisu u stanju da specif. kada su kulturni ili ekonomski faktori vazniji u oblikovanju drustva

Teorija konflikta

Ralf Darendorf moc I sukobPostkapitalizamDarendorf je prihvatio da je Marksov opis kapitalizma bio tacan u 19. veku, ali je tvrdio da je on zastaio u 20. veku kao osnova za objasnjenje sukoba. Dar. je tvrdio da je doslo do vaznih promena u zemljama poput Britanije I SAD. One su postkapitalisticka drustva.Udeo kvalifikovanih I polukvalifikovanih radnika povecavao se, kao I brojnost nove srednje klase ili belih okovratnika medicinskih sestara, nastavnika, cinovnika. Drustvena pokretljivost je postala uobicajenija I sto je najvaznije, veza izmedju vlasnistva I kontrole u industriji se slomila. Menadzeri sada sprovode kontrolu nad sredstvima za proizvodnju. Usled svih tih promena, Dar. je tvrdio da se sukobi vise ne zasnivaju na postojanju dve klase, vec, umesto toga, smatrao je da sukob ima veze s vlascu.

VlastVlast je legitimna moc pripojena zauzimanju posebne drustvene uloge unutar neke organizacije. Tako npr. menadzer ima pravo da donese odredjene odluke bez obzira na zelje onih koji te odluke treba da sprovedu. Sve organizcije ili asocijacije, imaju dominantne I podredjene polozaje. Neki od njih su u stanju da legitimno donose odluke I izdaju naredbe, a drugi nisu.

Vlast I kvazigrupeOni koji zauzimaju vladajuce polozaje imaju interes da odrze drustvenu strukturu koja im daje vise vlasti nego drugima. Oni u podredjenim polozajima, imaju interes da promene drustvenu strukturu koja ih lisava vlasti. Kao posledica toga javlja se veliki broj kvazigrupa ili potencijalnih grupa koje mogu da budu u sukobu jedna s drugom. Neke od tih kvazigrupa ce se udruziti I delovace tako da slede svoje zajednicke interese.

Darendorf kritika Kriticari ne prihvataju stajaliste da Marxovu teoriju vise nije moguce primeniti na savremena drustva Moze li Darendorfov pristup stvarno da objasni konflikt podredjene grupe mogu da se pokore vlasti dominantnih grupa, ali je I dovoditi u pitanje (Strajkovi) tesko je steci jasnu sliku o tome kako funkcionise drustvo ne daje objasnjenje o tome zasto ce jedna grupa biti uspesna, a druga ne

Perspektive drustvene akcije I interpretacije Aleksandra Djordjevic

Sociolozi koji prihvataju ovu perspektivu obicno odbacuju shvatanje da drustvo ima jasnu strukturu koja upravlja individuama da se ponasaju na odredjeni nacin. Neki teoreticari ne poricu postojanje drustvene strukture ali smatraju da ona proizilai iz delovanja pojedinaca.Max Weber Smatra da u sredistu socioloskih proucavanja treba biti drustveno delanje/ drustvena akcija. Klasa, stranke, biroktarija,statusne grupe po njemu su stvorene od pojedinaca koji drustveno delaju.Drustvena akcija za Vebera sociologija je nauka koja se bavi interpretativnim razumevanjem drustvene akcije samim tim i kauzalnim objasnjenjem njenog toka i posledica. Drustvena akcija je akcija koju pojedinac preduzima i pridaje joj znacenje. Akcija o kojoj pojedinac ne misli nije drustvena akcija. Ako akcija ne uzima u obzir druge ljude i moguce reakcije istih onda ona nije drustvena.Drustvena akcija i Verstehen (razumevanje) nuzno je razumeti znacenje koje akteri pripisuju drustvenoj akciji pre nego se otkriju uzroci. 2 tipa razumevanja. Prvo, direktno posmatracko razumevanje, za Vebera to nije dovoljan nivo razumevanja s kojim mozemo objasnjavati drustvenu akciju. Drugi tip objasnidbeno razumevanje, sociolog mora pokusati da shvati znacenje nekog dela pomocu motiva koji su do njega doveli. Da bismo ostvarili ovu vrstu razumevanja nuzno je staviti se u polozaj osobe cije ponasanje objasnjavamo.Kauzalna objasnjenja za potpuno kauzalno objasnjenje nuzno je odrediti otkud su proizasli motivi koji su doveli do akcije. Ovde je Veber zagovarao koriscenje metoda bilizih pozitivistickom pristupu. Cak i kad Veber lici na strukturalistickog sociologa insistira na tome da opisuje tip drustvene akcije. Drustvena akcija i birokratija Birokratije se mogu shvatiti kao institucije koje cvrsto nadziru i njima upravljaju ljudskim ponasanjem ili drustvenim akcijama. Veberova definicija birokratije je organizacija sa hijererhijom placenih sluzbenika, zaposlenih na puno radno vreme, koji oblikuju zapovedni lanac. Veber je bio svestan da birokratija ogranicava ljudsku slobodu, svejedno je smatrao da se sastoje od pojedinaca koji obavljaju drustvena delovanja. Veber je smatrao da se celi razvoj modernih drustava krece prema racionalnoj drustvenoj akciji. Po njemu moderna drustva prolaze kroz proces racionalizacije a afektivna i emocionalna akcija i delovanje na temelju obicaja i tradicija postaju sve manje bitne.Biroktatija i racionalizacija smatra da su birokratske organizacije dominantne institucije u industrijskom drustvu. Birokratija i racionalno delovanje tvrdi da svim ljudskim delovanjima upravljaju znacenja. Tipovi delanja prema znacenjima na kojima se zasnivaju: afektivno ili emocionalno, tradicionalno i racionalno delovanje. 1. afektivno ili emocionalno proistice iz pojedincegod emotivnog stanja u posebnom trenutku.2. Tradicionalno se temelji na ustanoveljnom obicaju. Pojedinci deluju zbog navuke koja je u njih ugradjena.3. Racinalno delovanje ukljucuje jasnu svest o cilju. Pretpostavlja sistemsku procenu raznih sredstava za postizanje cilja i odabri najprimerenihjih sredstava. Veber smatra da je racionalno delanje postalo dominantan ancin delanja u modernom industrijskom drustvu. Birokratija jeprimerni primer ovog procesa jer ima jasno definisan cilj. Birokratija je racionalno delovanje u institucionalnom obliku. Birokratija i nadzor ona je takodje sistem kontrole, ukljucuje hijerarhiju u kojoj nadredjeni nadziru i disciplinuju podredjene. Da bi andzor bio ucinkovit mora se smatrati legitimnim. Mora postojati minimum svojevoljnog podvrgavanja visem autortetu. Legitimnost se moze zasnivati an razlicitim tipovima znacenja. Moze proizaci zi tradicionalnih ili racionalnih znacenja i time uzeti oblik racionalnog ili tradicionalnog autoriteta. Oblik organizacijske strukture proistice iz legitimacijskog tipa na kojem se zasniva. Veber je identifikovao 3 oblika legitimacije koji proizilaze iz 3 tipa drustvene akcije. Afektivni, tradicionalno i racionalno delovanje, pruzaju mogucnost za posebnu motivaciju poslusnoti. Tipovi legitimne kontrole jesu harizmatska, tradicionalna i racionalno-legalna vlast. 1. Harizmatska vlast i organizacijska struktura: organizacijske strukture koje proizilaze iz harizmatske vlasti su fluidne i lose definisne. Ne postoji fiksna hijerarhija sluzbenika niti posebna pravila ( primer Isusovi ucenici). Na postoji sistemsko organizovana ekonomska podloga pokreta, clanovi se oslanjaju na milostinju ili plljacku. Nuzno je kratkog veka. Nakon vodjine smrti pokret se mora rutinizovati ili na nacin tradicionalne ili racinalno legalne vlasti ako zeli opstati. 2. Tradicionalna vlast i organizacijska strktura: organizacijska struktura tradicionalne vlasti ima oblika: domacinstvo i sistem vazala. Druznosti clanova domacinstva kao i vazala, definisu se obicajima, ali mogu se menjati prema sklonostima posebnig vladara. Ta organizacijska strutura ima malo vaznosti u savremenim drustvima. 3. Racinalno-zakonska vlast i organizacijska struktura: stvara posebnu vrstu ogranizacijske strukture. To je birokratija, idelani tip birokratije sadrzi sledece el.:1. Stalne delatnosti koje su potrebne za ostvarenje organizacijskih svrha distribuirane su na utvrdjen nacin kao sluzbene duznosti.2. Organizacija firme, preduzeca sledi nacelo hijerarhije: svaki nizi sektor pod kontrolom i nadzorom viseg.3. Delovanjem birokratije upravlja konzistentan sistem apstraktnih pravila i primena ovih pravila na pojedinacne slucajeve.4. Idealni sluzbenik obavlja svoje duznosti u duhu formalisticke impersonalnosti bez mrznje ili strasti. Aktivnostima birokrata upravljaju pravila a ne licna razmatranja. Delovanja su racionalna a ne afektivna.5. Sluzbenici su zaposleni na temelju tehnickog znanja i ekspertize.6. Birokratska organizacija pretpostavlja strogo razdvajanje privatnog i sluzbenog dohotka.Tehnicka superirnost birokratije idealni tip birokratije se nikada ne moze u potpunosti ostvariti. Idealnom tipu se navise priblizava kapitalisticko industrijsko drustvo gde je to glavni oblik organizacijske kontrole. Do razvoja birokratije je doslo zbog njene tehnicke superiornosti. Ona potice od kombinacije specijalistickih vestina podredjenih ciljevima organizacije. Licne osobine i interesi koji bi mogli odvuci od postizanja cilja, iskljuceni su.Birokratija i sloboda strog nadzor sluzbenika, ogranicenih an vrlo specijalizovane zadatke Veber smatra ogranicenjem ljudske slobode. Impersonalnost sluzbeog ponasanja stvara specijaliste bez duha. Za Vebera proces racionalizacije, ciji je birokratija primrani izraz, zapravo je iracionalan. Uprkos tome Veber smatra da je birokratija od kljucne vaznosti za funkcionisanje velikih industrijskih drustava. Veber je posebni bio zabrinut u pogeldu kontrole drzavne birokratske administracije. Predvidjao je 2 velike opsanosti ukoliko bi se kontrola ostavima u rukama birokrata: 1. U kriznim vremenima birokratsko upravljanje je neucinkovito. 2. U kapitalistickom drustvu, vrhunski birokrati mogu biti pod uticajem pritiska kapitalistickih interesa i stoga krojiti svoju administratvnu praksu prema zahtevima kapitala.Veber je tvrdio da se te opasnosti mogu izbeci jedino snaznom parlamentarnom kontrolom drzavne birokratije. Profesionalni politicari moraju zauzimati najvise polozaje u raznim drzavnim ministarstvima.Birokrati i poloticari i sa politicarima na vrhu drzavnih birokratija problem nije resen. Profesionalnim politicarima nedostaje tehnicko znanje koje kontrolise birokratiju i oni su malo svesni njenog unutrasnjeg delovanja i procedura. Zavisni su od informacija koje im daju birokrati, time politicar moze zavrsiti time da birokrati upravljaju njime. Veber istice da bi drzavni birokrati morali redovno da podnose izvestaje parlamentu o svojim delatnostima. Veberovo shvatanje birokratije je ambivalentno.Materijalizam i idealizam Veber pridaje znatnu vaznost ulozi ideja o oblikovanju drustvenog zivota. Snazno se suprotstavljao onome sto je smatrao jednostranim materijalnizmom marksizma. Poricao je da su ljudska miljenja u potpunosti oblikovana materijalnim ili ekonomskim silama. Veber je podjednako vodio racuna o odbacivanju jednostranog idealizma koji smatra da ljudskom istorijom upravljaju ideje i verovanja ljudi. Umesto toga drzao je da su vazni i materijalni faktori i verovanja. Materijalne okolnosti mogu uticati an to da li ce ideje biti siroko prihvacene ili ne, ali ne odredjuju kakve ce ideje biti. Veber kritika

SIMBOLICKI INTERAKCIONIZAMS.interakcionisti su zaokupljeni objasnjenjem drustvenih delovanja pomocu znacenja koja im pridaju pojedinci. Vecino se usredsredjuju na interakcije malog opsega a ne na velike drustvene promene. George Herbert Mead se smtra utemeljivacem s.interakcionizma.Mead simboli po njegovom shvatanju ljudska misao, iskustvo i ponasanje bitno su drustveni. Oni svoju prirodu duguju cinjenici da su ljudi u medjusobnoj interakciji pomocu simbola od kojih su najvazniji sadrzani u jeziku. Simbol ne stoji jednostavno za neki dogadjaj ili premdet on ih definise na poseban ancin i upucuje kako na njih treba reagovari. Simboli namecu posebna znacenja predmetima i dogadjajima i time iskljucuju mnoga druga moguca znacenja. Simboli daju znacenja kojima ljudi mogu smisleno biti u interakciji sa svojom prirodnom i drustvenom sredinom. Njih su stvorili ljudi i oni se ne odnose na bitnu anravn rpedmeta i dogadjaja nego i na nacine na koje ih ljudi opazaju. Bez simbola ne bi bilo ljudske interakcije niti ljudskog drustva. Simbolicka interakcija je nuzna buduci da ljudi nemaju instikte koji bi upravljali njihovim ponasanjem. Pomocu simobla daje se znacenje svetu prirode, a time je omogucena ljudska interakcija s tim svetom. Preuzimanje uloga drustveni zivot se moze odvijati samo ako pripadnici drustva imaju vecinom zajednicka znacenja i simoble. Da bi se interakcija dogadjala svaka ukljucena osoba mora interpretirati znacenja i namere drugih. To omogucuju zajednicki simboli, ali zapravo se ostavaruje pomocu procesa koji je Mead nazvao preuzimanje uloga. Proces preuzimanja uloga ukljucuje jednu osobu koja preuzima ulogu druge imaginativno se smestajuci u polozaj osobe s kojom je u interakciji.Jastvo procesom preuzimanja uloga pojedinci preuzimaju koncept jastva. Smestajuci sebe u polozaj drugih, oni su u stanju gledati i na sebe. Mead je tvrdio da se ideja jastva moze razviti samo ako pojedinac moze izaci iz sebe na nacin da samom sebi postane predmet. Da bi to ucinio, on mora posmatrati sebe sa gledista druhig. Mead je razlikovao 2 aspekta jastva. Objektivnoja je vasa definicija sebe u specificnoj drustvenoj ulozi. ja je misljenje o sebi kao o celini, moze se nazvati pojmom o sebi, izgradjuje se iz reakcija drugih na vas i nacina na koji interpretiramo te reakcije. Jastvo nije urodjeno, nauceno je u detinjstvu. Mead je video 2 glavna stadijuma u ovom razvoju. Prvi, stadijum igranja ukljucuje decu koja igraju uloge koje nisu njihove vlastite. Drugi stadijum je stadijum igre. Moraju sebe smestiti u uloge drugih kako bi procenili svoju vlastitu posebnu ulogu i igri. Time deca sebe vide kroz kolektivno glediste drugih igraca. U meadovoj terminologiji oni sebe vide iz perspektive generalizovanog drugog/ razvoj svesti o sebi je bitan deo procesa postajanja covekom. On je temelj misli i akcije i osnova ljudskog drustva. Samo sticanjem rpedstave o sebi covekm moze preuzeti svoju ulogu. Postajuci samosvesni ljudi mogu upravljati svoje vlastito delovanje pomocu misli i volje. Pomocu svesti o sebi pojedinci su u stanju videti sebe onako kako ih drugi vide.Kultura drustvene uloge i institucije kultura sugerise primerene tipove ponasanja za posebne drustvene uloge. Ljudi ce biti skloni delovati na nacin koji je konzistentan i s ocekivanima ponasanjima povezanim s posebnom ulogom, i s konceptom jastva te osobe. Iako kultura i drustvene uloge oblikuju ljudsko ponasanje u odredjenoj meri, ljudi jos uvek imaju na raspolaganju mnogo izbora kako ce se ponasati. Mead je dao vise razloga za to:1. Mnoga kulturna ocekivanja nisu specificna2. Pojedinci imaju mnogo izbora s obzirom na uloge koje ce preuzeti3. Neke drustvene uloge podsticu raznolikost ponasanja4. Drustvo nema sveobuhvatnu kulturu, postoje supkulture5. Mnoga kulturna znacenja upucuju na mogucnosti a ne na zahteve6. Ponekad je nemoguce delovati u skladu sa drustvenom ulogomDrustvene uloge nisu fiksirane i nepromenjive one se stalno modifikuju u interakciji.Pojedinac i drustvo pojedinci iniciraju i upravljaju svojim akcijama, dok su istovremeno pod uticajem gledista i ocekivanja drugih u obliku generalizovanog drugog. Pojedinac i drustvo se smatraju neodvojivim jer pojedinac postaje covek samo u drustvenom kontekstu. Covecanstvo zivi u svetu simbola koji daju znacenje i smisao zivotu i temelj su ljudske interakcije

Herbet Blumer temeljne premise simbolickog interakcionizma po njemu s.interakcionizam pociva na 3 premise:1. Ljudi deluju na temelju znacenja koja daju predetima i dogadjajima, a ne reaguju jednostavno na spoljne podrazaje. S.interakcionizam odbacuje i drustveni i bioloski determinizam.2. Znacenja nastaju u procesu interakcije a nisu jednostavno prisutna od pocekta niti od pocetka oblikuju buducu akciju.3. Znacenja su rezultat interpretativnih postupaka koje provode akteri unutar konteksta interakcije.Blumer kaze da se drustvo mora shvatiti kao trajni proces interakcije koji ukljucuje aktere koji se stalno prilagodjavaju jedni drugima i kontinuirano interpretiraju situaciju. Drustvena akcija i drustveni sistemi iako je kritican prema onima koji samtraju akcije predvidivim i standardnim odgovorom na spoljne prinude, Blumer prihvata da je akcija u odredjenom stupnju strukturirana i rutinizirana. U vecini slucajeva ljudi imaju unapred cvrsto shvatanje o tome kako ce drugi delovati. Priznaje postojanje drustvenih institucija i priznaje da one ogranicavaju ljudsko ponasanje ali jos uvek postoji prostor za ljudsku inicijativu i kreativnost. Prema tome standardizovanu akciju konstruisu drustveni akteri a ne drustveni sistemi.Simbolicki interakcionizam kritika

FENOMENOLOGIJA Grana evropske filozofije koju je razvio Edmund Hussler a u sociologiji razradio Alfred Shutz. Fenomenologija porice mogucnost objasnjenja drustvene akcije kao takve. Njen naglasak je na unutrasnjem delovanju ljudskog uma i nacinu na koji ljudi klasifikuju i osmisljavaju svet oko sebe. Nije zaokupljena kauzalnim objasnjenjm ljudskog ponasanja . pokusavaju razumeti znacenja stvari ili fenomena a ne objasnjavaju kako su nastali. Osmisljavanje culnog iskustva prema fenomenolozima pojedinci dolaze u kontakt sa spoljnim svetom pomocu cula, bez njih nije moguca spoznaa spoljnog sveta. Ljudi klasifikuju svoja culna iskustva u stvari za koje im se cini da imaju zajednicke karakteristike. Hussler nije miso da je ovaj proces objektivan, klasifikacija fenomena je u potpunosti proizvod ljudskog uma i ne moze se evaluirati kao istinita ili lazna. Alfred Shutz fenomenologija drustvenog sveta nacina na koji ljudi klasifikuju i pridaju znacenja spoljnom svetu nije cisto individualni proces. Ljudi su razvili ono sto je on nazvao tipifikacijama koncepti koje pridruzuju klasama stvari koje iskustveno dozivljavaju. One su zajednicke pripadnicima jednog drustva. Njima su ljudi u stanju komunicirati sa drugima na temelju pretpostavke da svet vide na isti nacin. Pojedinac izgradjuje zalihu zdravorazumskog znanja koje deli sa drugim pripadnicima drustva i koje omogucuje da ludi medjusobno komuniciraju i saradjuju. Schtz ne misli da je zajednicko fiksno i nepromenjivo, ono se modifikuje tokom interakcije. Ljudi stvaraju iluziju da u drustvu postoje red i stabilnost dok u stvarnosti postoji samo gomila individualnih dozivljaja koji nemaju jasan oblik i formu.

ETNOMETODOLOGIAEtnometodolozi su primenili fenomenoloske ideje u sprovodjenju istrazivanja. 1967. Harlod Garfinkel je skovao naziv etnometodologija. Bavi se metodama koima se ljudi koriste da bi konstruisali, objasnili i dali znacenje svom drustvenom svetu. Drustveni poredak kao fikcija smatraju da ne postoji drustveni poredak. Drustva imaju sredjene i pravilne obrasce samo zato sto ih clanovi drustva interpretiraju na tja nacin. Time drustveni poredak postaje fikcija privid reda koji su konstruisali clanovi drustva. Sustina etnometodologije prema Zimmermanu i Wierderu jeste obasniti kako clanovi drustva resavaju zadatke vidjenja, opisivanja i objasnavanja reda u svetu u kojem zive. Etnometodolozi su sprovodili istrazivanja o tehnikama kojima se ljudi koriste da bi postigli privid poretka. Harold Garfinkel dokumetarna metoda on tvdri da se clanovi zajednice sluze dokumentarnom metodom kako bi osmislili, objasnili i dali privid reda socijalnom svetu. Dokumentarna metoda se sastoji od toga da stvarnu pojavu smatramo dokumentom, koji upucuje na pretpostavljani latentni obrazac ili ga predstavlja. Pojedinacne instance obrasca i sam obrazac mejdusobno se pojacavaju i koriste kako bi razradili jedni druge. Takva se dokumentarna metoda moze smatrati refleksijom letentnog obrasca i obrnuto. Clanovi proizvode razjasnjenja socijalnog sveta koja ne samo da osmisljavaju i objasnjavaju vec ustvari i konstituisu taj svet.Eksperiment sa savetovanjem samtra da je dokazao dokumentarnu metodu i njenu refleksivnu narav pomocu eksperimenta izvedenog na psihijatrijskom odeljenju jednog univerziteta (Haralambos 1062).Indeksicnost isti eksperiment moze posluziti i za ilustraciju ideje indeksicnosti sredisnjeg pojma u teoriji Garfinkela i etnometodologa. Indeksicnost znaci da smisao bilo kojega objekta ili aktivnosti proizlazi iz njihovog konteksta, objekt i akttivnost su indeksirani u pojedinacnoj situacijia.Lom socijalnog sveta Garfinke je nagovarao svoje studente da lome socijalni svet kako bi razotkrio nacin kojim clanovi daju smisao i dolaze do razumevanja. Don H.Zimmerman prakticne situacija koriscenja pravila on kaze umesto da smatramo kako se to ponasanje vodi pravilima, on tvrdi da birokrati koriste pravila kako bi opisali i razjasnili svoju aktivnost.Pravila i krsenje pravila (Haralambos 1063)Opravdanje krsenja pravila takvo krsenje pravila recepcioneri su opravdavali i objasnjavali pomocu pravila. U njihovim ocima, krsenjem pravila, oni su im se pokoravali. Etnometodologija i socioloska matica Garfinkel tvrdi da socioloska matica uobcajeno portretise coveka kao kulturnog narkomana koji deluje jednostavno prema standardizovanim uputstvima koje mu daje kultura i njegovo drustvo. Za etnometodologa socijalni svet ne oblikuje clanove, vec clanosi oblikuju njega .Priroda drustvene stvarnosti etnometodolozi smatraju da su konvencionalni sociolozi pogresno razumeli prirodu drustvene stvarnosti. Etnometodolozi su naprotiv tvrdili da se drustveni svet ne sastoji ni od cega drugog nego od konstrukcija, interpretacija i razjasnjenja njegovih clanova. Posao sociologa je objasniti metode i postupke razjasnjavanja koje clanovi koriste prilikom konstrukcije svog socijalnog sveta. Dokumetarna metoda i socioloska matica (Haralambos 1064) samtraju da izmdjeu slika drustva koje stvaraju ljudi i onih koje daju konvencionalni sociolozi nema velike razlike.Etnometodologija kritika (1064-1065)

OBJEDINJAVANJE STRUKTURALNOG I DRUSTVENOG AKCIJSKOG PRISTUPA Strukturalni pristupi poput funkcionalizma i marksizma isticu kako struktura drustva odredjuje ljudsko ponasanje. Drustveno akcijski ili interpretativni pristupi kao i s.interakcionisti i etnometodolozi tvrde da ljudi stvaraju drustvo svojim akcijama. Ova razlika nije sasvim jasna i cista jer vecinu socioloskih pristupa interesuje i socijalna struktura i drustvena akcija ali isto tako istice jedan aspekt drustvenog zivota na racun drugog.Antonu Giddens dvojnost strukture prvi pokusao prevazici podelu izmedju strukture i akcije. Tvrdi da su struktura i akcija 2 strane iste medalj. Struktura i akcija ne mogu postojati jedna bez druge; one su blisko povezane. Drstvene akcije stvaraju strukture i upravo se pomocu drustvenih akcija strukture stvaraju i reprodukuju kako bi prezivele druze vreme. Govori o dvojnosti strukture kako bi pokazao da strukture cine drustvenu akciju mogucom, ali i to da istovremeno drustvena akcija stvara same te strukture.Pravila i resursi on u drustvenom zivotu uopsteno razlikuje 2 aspekta strukture: pravila i resurse. Pravila su procedure koje poedinci u drustvenom zivotu mogu slediti. Drugi aspekt strukture, resursi, takodje nastaju ljudskim akcijama i njima se mogu menjati ili odrzavati. Resursi imaju 2 oblika: alokativni i autoritativni. Alokativni resursi ukljucuju sirovine, zemlju, tehnologiju, sredstva proizvodnje i dobara, postaju resursi tek ljudskim akcijama. Autoritativni resursi su nematerijalni resursi koji nastaju kao rezultat cinjenice da neki pojedinci mogu dominirati drugima na taj nacin ljudi postaju resurs kojim se drugi pojedinci mogu koristiti. Autoritativni resursi mogu postojati samo ako ih stvori ljudska interakcija. Osoba nema autoritet ako se njime stvarno ne koristi. Drustveni sistemi drustveni sistem je jednostavno obrazac drustvenih odnosa koji postoji u nekom prostorno-vremenskom delu.Sposobnost delovanja i reprodukcija Gidensova gledista o strukturama, sistemima i institucijama povezana su s njegovom idejom ljudske akcije buduci da su sve to delovi dvojnosti strukture. Prema G.ljudski akteri svojim akcijama stalno intervenisu u svet i time imaju sposobnost njegove promene. Struktura utice na ljudsko ponasanje zbog znanja koje subjekti imaju o svom drustvu i stoga sto su naucili akteri znaju kako se ponasati u svakodnevnom zivotu i kako ispuniti ciljeve. Smatra da ljudi imaju temeljitu potrebu za izvesnim stupnjem predvidljivosti socijalnog zivota, treba im ontoloska sigurnost odnosno uverenost i poverenje da su prirodni i drustveni svet onakvi kakvima izgledaju. On nagadja da bi to moglo imati veze s ljudskim temeljni sistemom osiguranja, sto je u sustini prirodna briga za fizicki opstanak. Sposobnost delovanja i promena postojanje uzajamnog znanja i potreba za ontoloskom sigurnoscu obicno stvaraju regulaciju drustvenog zivota. Obrasci ponasanja se ponavljaju i na taj se nacin reprodukuje drustvo, drsutveni sistem i institucije. Taj celi proces ukljucuje i stalnu mogucnost da se drustvo promeni. On opisuje refleksivno motrenje akcija prema kojima su ljudi uvek sposobni razmisljati o tome sta rade i razmotriti jesu li postigli sopstvene ciljeve. Za njega pojmovi akter i sposobnost delovanja znace da ljudi svojim delovanjima imaju sposobnost promene sveta oko sebe, kao i sposobnost njegovog reprodukovanja. Ljudska dela mogu imati posledice koje sami ukljuceni akteri ne moraju anticipirati.Determinizam i voluntarizam struktura i delovanje povezani su procesom kojim se drustveni zivot reprodukuje i transformise. Gidens pokusava resiti spor izmedju determinista i voluntarista. Ne veruje ni u jednu od tih teorija ali smatra da obe sadrze neke elemente istine; veruje da su ljudi samo u vrlo posebnim situacijama potpuno ograniceni u postupanju. Potpuna ogranicenost pojavljuje se samo kada se primenjuje fizicka sila. U svim drugim situracijama, cak i kad ljudi tvrde da nemaju izbora za njih postoje otvorene mogucnosti. Gotovo je uvek moguce postupiti drukcije ogranicenja stoga po Gidensu ne determinisu akcije vec deluju tako da postavljaju granice nizu opcije koje su subkjektu pruzene. U drustvu su ljudi ograniceni postojanjem odnosa moci. Gidens misli da svaka drustvena akcija ukljucuje osnose moci. Za njega ideja ljudskog delovanja ukljucuje ideju za promenu sposobnosti, a ta sposobnost moci moze se iskoristiti za promenu stvari ili delovanja drugih ljudi. Istovremeno, moc povecava slobodu delovanja za aktera koji je poseduje. Ono sto jednu osobu ogranicava, drugoj omogucuje da cini vise.Kritika Gidensa (Haralambos 1068).

MODERNOST, POSTMODERNOST I POSTMODERNIZAMTeoreticare poput Dirkema, Marksa i Vebera neki smatraju modernim sociolozima. Moderni teorieticari tvrdili su da su sposobni pruziti razumljivu i konacnu teoriju drustva. Postmodernisticki teoreticari poricu takvu mogucnost. Modernisticke teorije i postmodernizam koriste razlicite teorijske pristupe socioloskom proucavanju. Moderna socioloska teorija veruje da je moguce pronaci objektivnu istinu o drustvu, a postmodernizam ne deli to misljenje. Modernost i postmodernost su pojmovi koji se koriste za opsi razlicitih razdoblja u razvoju ljudskih drustava.Modernost moderno i predmoderno svi su verovali da se koriste naucnom analizom kako bi razotkrili veliku pricu o ljudskom razvoju svi su oni mislili da mogu predvideti buduci smer socijalne promene. Verovanje u napredak i nauku mogu se smatrati obelezjima modernog misljenja. Prosvetiteljstvo obicno se smatra da poreklo modernog nacina razmisljanja treba potraziti u prosvetiteljstvu 18.veka nade prosvetiteljskih mislilaca odrazile su se u Francuskoj revoluciji, nasledili su ih vec spomenuti sociolozi.Postmodernizam i prosvetiteljstvo postmodernisticki teoreticari tvrde da je prosvetiteljski projekat napusten u savremenom drustvu ljudi su pesimisticni u pogredu buducnosti i puno manje spremni verovati da se istina moze pronaci u velikim teorijama ili ideologijama poput marksizma. A mnogi ljudi ne mogu prihvatiti da je samo 1 skup ideja apsolutno istinit, a da su svi drugi lazni. Ne vide nikakve jednostavne recepte za svetske probleme.Postmodernizam i arhitektura ove promene odrazavaju se u arhitekturi, gde je pojam postmodernizma prvi bio prihvacen. Prema teoriji postmodernizma, izgubili smo veru u sve velike planove o buducnosti covecanstva, ne samo u arhitekturi nego i u svm podrucjima drustvenog zivota. Usli smo u razdoblje u kojem sve prolazi, u kojem su dopusteni sve stilovi i mode, sve dok se nijedna ne uzima previse ozbiljno. Ako je to istina, onda se cini da dovodi u pitanje pretpostavke na kojima pocivaju temelji sociologije. Jean-Francois Lyotard jezicke igre on tvrdi da u se postindustrijsko drustvo i postmoderna kultura poceli razvujati krajem 1950-ih, smatrao je da je taj razvoj povezan s tehnologijom, naukom i odredjenim drustvenim razvojima, ali najvaznije su promene u jeziku. Kljucni koncept kojim se on sluzi jesu jezicke igre. One sluze da bi opravdale ili legitimisale ponasanje ljudi u drustvu.Pripovedanje za plemena pripovedanje, prica mitova, legenda i bajki glavna je jezicka igra. Pripovedac ustanovljava svoej pravo da govori i legitimnost onoga sto govori prema onome ko je on u drustvu. To je primer samolegitimacije: ono sto govori treba prihvatiti zbgo toga ko je on.Nauka i metapripovijesti s prosvetiteljstvom, narativne jezicke igre se uopsteno zamenjuju naucnim denotativnim igrama u denotativnim jezickim igrama onaj ko govori je nebitan: tvrdnje se prosudjuju prema tome jesu li istinite ili lazne. Primenjuju se dokazi i racionalni argumenti kako bi se ustanovilo treba li iskaz prihvatiti ili odbaciti. Ipak Lyotard tvrdi da nauka nije u stanju osloboditi se u potpunosti naracijske spoznaje. Metaprirovijesti daju osecaj svrhovitosti naucnom istrazivanju i osecaju upravljenosti na drustveni zivot. Nauka moze pomoci ljudima da pobede prirodu i postanu samosvesni. Znanje se takodje opravdava kao nesto dobro samo po sebi, sto omogucuje ljudima da ostvare svoje potencijale. Postmodernizam prema Lyotardu, metanarativi o ljudskoj emancipaciji, samoostvarenju i drustvenom napretku osporeni su dolaskom postmodernizma. Ljudi vise ne veruju da razum moze pobediti praznoverje. Postmoderna era ima 2 glavna obelezja. Prvo, potraga za istinom je napustena buduci da su denotativne jezicke igre dosle na los glas. Drugo, denotativne jezicke igre zamenjuju se tehnickim jezickim igrama. Ovde se iskazi ne prosudjuju prema tome jesu li istiniti nego prema tome jesu li korisni i ucinkoviti ili ne. istrazivanje se usmerava u proizvodnju znanja koje je moguce prodati.Znanje i informacijska tehnologija Lyotard pridaje veliku vaznost tehnologiji. On kaze da postmodernizam pociva na minijaturizaciji i komercijalizaciji masina. Racunarska tehnologija je postala glavna proizvodna snaga. Znanje nije vise cilj po sebi, nego nesto sto se moze kupiti i prodati, zasta se cak i moze boriti. Za njega, postmoderno drustvo se zasniva na proizvodnji i razmeni znanja koje je moguce prodati. Velike teorije o istini, pravdi i napretku izasle su iz mode. Postmodernizam nudi mogucnost tolerancije i kreativne raznovrsnosti, u kojoj ljudi nisu iskvareni nekom doktrinarnom metanaracijom.Lyotard kritika ( Hralambos 1071)

Jean Baudrillard simulacije poput Lyotarda samtra da su drustva usla u novu, razlicitu fazu, a ta se promena moze videti na jeziku i znanju medjutim Baudrillard je razmerno pesimistican prema posledicama te promene pa smatra da je rec o zamci iz koje je izlaz nemoguc. Znaci i ekonomija on tvdi da se drustvo odmaklo od faze u kojoj je dominirala proizvodnja i koju su oblikovale ekonomske sile ukljucene u razmenu materijalnih dobara. Sredisnja vaznost kupovine i prodaje materijalnih dobara zamenjena je kupovinom i prodajom znakova i slika koje nemaju gotovo nikakve veze s materijalnom stvarnoscu. Slike su sve, stvarnost nije nista.Razvoj znakova on tvdi da su se znaci u ljudskoj kulturi razvijalu putem 4 glavne faze:1. Znaci (reci, slika) odrazi temeljne stvarnosti.2. Znak prikriva i prevertira jedan deo temeljne stvarnosti3. Znak maskira odsutnost jednog dela temeljne stvarnosti4. Znakovi vise nemaju nikakve veze s bilo kakvom stvarnoscu: one postaju vlastiti cisti simulakrumi.Simulakrum je slika necega sto ne postoji i sto nikada nije postojaloPrimeri simulakruma Disneyland se opisuje kao savrseni model simulkruma. U savremenom drustvu dominacija oznacitelja unistava svaku temeljnu stvarnost koju bi oni mogli oznaciti. Pokusaji da se zahvati stvarnost nuzno dovode do njenog unistenja. Stoga kultura nacuke i televizije ne zahvata nista do sliku stvari koje nikada nisu postojale ili koje su vec unistene.Moc i politika postalo je nemoguce zahvatiti stvarnost, a isto je tako nemoguce promeniti je. Drustvo je implodiralo i postalo poput crne rupe kojoj nista ne moze pobeci razmeni znakova bez stvarnog znacenja. Prema njemu moc vise nije nejednako rasporedjena, ona je nestala. Niko vise nema moci da promeni stvari. S krajem stvarnosti i njenom supstitucijom simulakruma, i s krajem bilo kakve moci nase slobode da menjamo stvari vise nema pa smo osudjeni da stalno izmenjujemo besmislene znakove. Televizija Bausrillard se razlikuje od Lyotarda po tome sto smatra da su ljudi uhvaceni u zamku jednolicnosti, unifornosti bez moci i da pluralnoscu i raznolikoscu nisu oslobodjeni. Cini se da masovnim medijima, a posebno televiziji, pridaje posebnu vaznost. Govori o razlaganju zivota u televiziju i kaze: TV nas gleda, ona nas otudjuje, ona nama manipulise, ona nas informise. Baudrillard kritika ( Hralambos 1072-1073).

David Harvey marksizam i postmodernostOn nudi teoriju koja se bitno razlikuje i od Lyotardove i od Baudrillardove. On je teorieticar postmodernosti ali nije postmodernisticki teoreticar. Slaze se da s drustvo bitno izmenilo, ali ne misli da su te promene bitne. Isto tako, ne misli da su modernisticki pristupi socioloskoj teoriji zastareli. Odbij tvrdnju da su metapripovijesti nadzivele svoju korisnost, jer korsiti marksizam kao temelj svoje analize. Za njega mozemo reci da je neomarksista koji je razvio teoriju postmodernosti. Kontinuitet i promene kapitalizma tvrdi da u sustini savremenih zapadnih drustava najznacajnihi ostaje kapitalisticki ekonosmki sistem. Taj sistem zadrzava 3 bitna obelezja koja u postmodernizu nisu nestala:1. Kapitalizam se temelji na ekonomskom rastu, a kada nema rasta, tvrdi se da je u krizi.2. Kapitalizam se temelji na tome da radnicima placa manje nego sto vredi roba koju proizvode, tako da se mogu stvarati profiti.3. Kapitalizam je dinamican.Prema Hervey-ju i marksistickoj teoriji uopsteno, razdoblja krize su neminovna. On smatra da je postmodernost odgovor na jednu takvu krizu koja je navodno zapocela 1973. On istice da mnoga obelezja postmodernosti nisu nova. Toko cele istorije kapitalizam je uvek u sebi sadrzao protivrecne tendencije. Ipak smatra da se kapitalizam nagnuo vise prema postmodernom skupu znacaja, dale od onih prvih, modernih. Ekonomske promene i postmodernost promena iz modernosti u postmodernost odlikuje se promenom prema fleksibilnoj akumulaciji. On pripada onima koji tvrde da je fleksibilnost u poslu pocela zamenjivati fordizam. Kulturne i drustvene promene te su ekonomske promene uticale na kulturne, politicke i socijalne promene i one su postale srediste pozornosti nekih drugih autora. Od kako je masovna proizvodnja postala manje profitabilna, fleksibilna akumulacija je dovela do toga da kapitalizam pocne eksploatisati manja trzista sa specijalizovanim ukusima, a time je podstakla kulturnu raznolikost. Sve intenzivnija geografska mobilnost i razvoj globalnog turizma doveli su do jaceg prozimanja razlicitih svetskih kultura. Prostor i vreme postali su zgusnuti vremena, mesta i kulture mesaju se i priblizavaju. To se potom odrazavau umetnosti,filozofiji i socijalno misli, pod krilaticom: efemernost,kolaz, fragmentacija. Raznolikost i zbrka podkopavaju cvrste temelje znanja i uverenja, ali prema Harvey-ju takvi temelji ne moraju se i ne smeju izgubiti. Vreme i prostor zgusnjavaju se i u svetskom finansijskom sistemu. Prema njemu svetski je finansijski sistem postao tako slozen da ga nacionalne vlade ne mogu ni razumeti, a kamoli kontrolisati. Takav razvoj, uz promenu prema fleksibilnoj akumulaciji, podstice politicke promene. Mozemo ga povezati i sa sve vecim znacenjem slika u politici. Prema njemu, postmoderna nije uticala samo na vlade vec i na razvoj politickih i socijalnih pokreta. Klasna pitanja i radnicki pokret postali su beznacajni izvori osporavanja kapitalizma. On spremno priznaje da su se u savremenom drustvu dogodile vrlo znacajne promene. Medjutim, porice uverenje mnogih postmodernih teoreticara da prosvetiteljski projekat treba napustiti. Moderna se drustva mogu sistemski proucavati i razumevati, kao sto mozemo i pronaci nacine da ih poboljsamo. Drustvo je stvarno i sastoji se od vise stvari nego li su to jezicke igre ili simulakrum.

MODERNE TEORIJE DRUSTVA I SOCIOLOGIJA MODERNOSTIPoput Davida Harveyja postoje brojni socijolozi koji veruju da temeljna nacela modernih socioloskih teorija i dalje vrede.Oni veruju da je moguce racionalno analizirati drustveni svet,razviti koherentne teorije drustvenog sveta i intervenisati kako bi smo ga poboljsali.Takvi sociolozi poricu tvrdnje postmodernista da su metapripovijesti opasne,da je svako znanje relativno i da je prosvetiteljski projekat poboljsanja drustva stigao na kraj puta.Antony Giddens-visoka modernost i dalji razvoj Ne prihvata tvrdnju da svo prosvetiteljsko misljenje moramo odbaciti,da za metanaracije vise nema mesta i da je svo znanje relativno.Ali za razliku od sociologa poput Davida Harveyja on odbacuje i ideju da su zapadna drustva usla u razdoblje postmodernosti.Sredisnja obelezja modernosti Zapocinje svoju analizu suprotstavljajuci moderna drustva tradicionalnim.Moderna drustva karakterise brza promena.On tvrdi da niz kljucnih obelezja modernosti dovodi do naglog ubrzanja i velicine razmere promene:1. Postoji proces distanciranja prostora i vremena.U 20.veku svi su se delovi sveta poceli koristiti standardizovanim sistemom belezenja vremena.2. Distanciranje prostora i vremena bilo je bitno kao mehanizam iskorenjivanja.Stoga je distanciranje vremena bo mehanizam iskorenjivanja jer je putovanje postalo lakse.3. Drugi vazan mehanizam iskorenjivanja bio je razvoj simbolickih znamena.Najvaznija vrsta simbolicnog znamena je novac.4. Sledeci vazan mehanizam iskorenjivanja bio je razvoj ekspertnih sistema.Ekspertni sistemi omogucuju da se mnogi aspekti drustvenog zivota zbivaju,a da pritom nema potrebe za licnim kontaktima izmedju ljudi ukljucenih u te procese.5. Kao rezultat izlozenih promena,modernost menja temelj na kojem se gradilo poverenje.6. Uz mehanizme iskorenjivanja kljucno obelezje modernosti jeste sve veca refleksivnost.7. Prema Giddensu modernost je globalizujuca.Institucije modernosti 1. Kapitalizam.On ga definise kao akumulaciju kapitala u uslovima konkurencije na trzistu rada i proizvodnje.2. Indutrijlaizacija.To ukljucuje ikoriscavanje nezivih izvora materijalne moci u proizvodnji dobara i sredisnju ulogu masina u proizvodnom procesu.3. Nadzor.Nadgledanje potcinjenog stanovnistva u sferi politike.4. Vojna sila.Kontrola sredstava nasilja u kontekstu industrijalizacije rata.Zivot u modernosti On raspravlja o dve socioloske teorije iskustva modernosti:1. Prema Veberu modernost se uglavnom dozivljava kao celicni kavez birokratske racionalnosti.Giddens to odbacuje,on tvrdi da organizacije ne teze nuzno krutosti vec proizvode podrucja autonomije i spontanosti koja se cesto teze postize u malim grupama.2. Prema Marksu modernost se dozivljava kao cudoviste.Eksploatacija mase koja je prirodom kapitalistickog rada otudjena od svoje prave ljudskosti.Giddens odbacuje i to on modernost ne gleda kroz tako negativnu prizmu.Giddens razvija alternativnu sliku modernosti.Modernost je slicna molohu,podivljaloj masini velike snage kojim kolektivno kao ljudska bica,mozemo upravljati do odredjene mere,ali koji preti da ce se oteti kontroli.Novu fazu modernosti obelezavaju rizici:1. Rast totalitarne moci.2. Kolap mehanizama ekonomskog rasta.3. Nuklearni sukob globalnog ratovanja.4. Ekoloski raspad ili katastrofa.Upravljanje molohom On tvrdi da prilikom drustvenog planiranja uvek postoji element nesigurnosti i neizvesnosti.Do toga dolazi zbog refleksivnosti drustvnog zivota.Sociolosko znanje i teorije mogu rezultirati promenama u drustvima koje ono pokuava opisati i analizirati.Drustva su vrlo slozena.Pokusaj da se intervenise kako bi se drustvo promenilo mogu imati nenameravane posledice pa mogu zavrsiti s vise stete nego koristi.Modernost i postmodernost On veruje da mi i dalje zivimo u razdoblju modernosti ili kasne modernosti.Ne odbacuje u potpunosti ideju postmodernosti.Prema Giddensu postmoderno ce drustvo nadici 4 kljucne institucijske strukture modernosti:1. Kapitalizam ce se transformisati u sistem postoskudice.2. Drustva utemeljena na nadziranju stanovnistva zamenice drustva s viseslojnom demokratskom participacijom.3. U postmodernom drustvu dominaciju vojne sile zamenice demilitarizacija.4. Industrijalizaciju ce prevladati humanizacija tehnologije.Zakljucak Giddensova vizija postmodernog drustva je idealisticna.Njegova opsta teorija prilicno je apstraktna,ona pruza alternativu postmodernizmu i teorijama postmodernosti.Upucuje na zakljucak da socioloska analiza ostaje moguca i pozeljna.Sociolosko znanje mozda je nesavrseno ali vecina sociologa i dalje smatra da su pokusaji da oblikujemo drustvo vredni.Socioloska imaginacija potrebnija je nego ikada.