INTELIGENCIJA

Inteligencija nije stvar, ve nain delovanja.

ta je inteligencija? Merenje inteligencijeModeli inteligencijeUticaj naslea na razvoj inteligencijeInteligencija i kolski uspehMoe li se IQ poveati?Inteligencija i etnika pripadnost

DefinicijaSposobnost shvatanja odnosa i koritenja tih odnosa u reavanju problema

Kriva normalne distribucije%QI 40 100 150

Spirman je razvio svoju teoriju 2 faktora Po njegovom shvatanju uspeh u nekoj aktivnosti zavisi od: G faktora generalni faktor koji se izjednaava sa optom inteligencijom. veeg broja S faktora - specifini faktori se izjednaavaju sa specifinim sposobnostimaSPEARMAN, Charles Edward 1863-1945

Terston govori da ne postoji opta sposobnost, ve niz specifinih sposobnosti, kao to su prostorni faktor, perceptivni faktor, numeriki faktor, faktor verbalnih sposbnosti, faktor verbalne fluentnosti, faktor memorije, faktor rezonovanja.Louis Leon Thurstone

Modeli inteligencije HEBB inteligencija A (uroeni potencijal) i inteligencija B (deo A koji se razvio u socijalnom okruenju)

Cattell - InteligencijaFluidnaZavisi o nasleu, razvija se u mladosti, brzo slabiIndukcija, brzina miljenja, asocijativno pamenje, figurativni odnosiKristalizovanaSteena sposobnost, razvija se u funkciji sazrevanjaMehanike spoznaje, asocijativna fluidnost, fluidnost ideja, renik, eksperimentalne procene

Modeli inteligencijeGUILFORD

Utiecaj naslea

Inteligencija i kolski uspjehKorelacija QI i kolskog uspjeha:0.60 do 0.70 O0.50 do 0.60 S0.40 do 0.50 fakultet0.30 do 0.40 nakon diplome

Moe li se IQ poveati?Rana stimulacija intelektualnih potencijalaDavanje podsticajnih i zanimljivih materijala za uenjePostavljati probleme koji zahtievaju upotrebu strategija za reavanje problemaPodsticati koritenje verbalnih sposobnostiOdbaciti ideju da je inteligencija fiksna i nepromenjiva

U zakljukuInteligencija se tretira kao: a) sposobnost adaptacijeb) kapacitet za uenjec) apstraktno miljenjed) sposobnost komunikacijeInteligencija je i sposobnost i crta linosti

Emocionalna inteligencija"sposobnost praenja svojih i tuih oseanja i emocija te upotreba tih informacija u razmiljanju i ponaanju.(Salovey i Mayer,1990.),

Uticaj socijalnih faktora na inteligencijuSocijalni faktori koji utiu na miljenje utiu i na sposobnost miljenja, na inteligenciju. Inteligencija-sposobnost snalaenja putem miljenja u novim situacijama, ili sposobnost reavanja problema putem miljenja. Nije svejedno ta se podrazumeva pod problemom i na reavanje kakvih problemnih situacija se misli. U instrumentima kojima se meri inteligencija nalaze se odreeni problemi karakteristini za odreenu kulturu.

Uticaj socijalnih faktora na inteligenciju

Imamo uvek odreene vrste zadataka, takve zadatke ije se reavanje smatra vanim u odreenoj kulturi. Ispitanici iz ove sredine u kojoj je konstruisan test, redovno e postii u proseku bolje rezultate nego ispitanici iz druge sredine. Svaka kultura preferira odreene strane inae slone sposobnosti.

Selo grad - razlikeBeogradska revizija Bine-Simonovog testa inteligencijeBolji su proseni rezultati gradske dece od rezultata seoske dece. Inteligencija gradske dece vea je, smatra Terman, pre svega zbog toga to se vri pozitivna selekcija gradskog stanovnitva; u gradove dolaze sa sela oni koji su najpreduzimljiviji i najsposobniji, a u selu ostaju manje sposobni.

Selo grad - razlikeB.Stevanovi-proveravajui u kojim su zadacima bolja gradska deca, on konstatuje da su to, pre svega, zadaci kojima se zahteva okretnost verbalnog izraavanja, tumaenje motiva i duevnih stanja, ralikovanje veih novanica i uopte zadaci u kojima dolazi do izraza iskustvo i znanje koje se stie pre svega u gradskim uslovima. U zadacima u kojima dolazi do izraza ulna diskriminacija, neposredno pamenje, koncentracija panje, obavljanje jednostavnih raunskih radnji-seoska deca su bolja ili jednaka gradskoj deci. Za reavanje ovakvih zadataka nisu bitni gradski uslovi.

Stevanovieva proveraZa proveravanje svoje pretpostavke Stevanovi korisi jo jedan postupak. Izraunava korelaciju izmeu rasporeda zadataka iz testa koji su dobro diskriminisali inteligentnu i ne inteligentnu decu i izmeu rasporeda zadataka koji su najvie diskrimisali gradsku i seosku decu. Kada bi seoska deca stvarno bila slabija po inteligenciji, onda bi i za njih bili najtei oni zadaci (i u njima imali najmanji uspeh) koji su najtei za slabije inteligentnu decu.

Stabilnost IQOn e ostati za iste osobe priblino jednak samo ako se bitnije ne izmene uslovi u kojima su osobe kao deca ili mladi ljudi iveli. Izmene li se znatno ti uslovi, kao to pokazuju ispitivanj, izmenie se i koeficijent inteligencije. Postoje i direktni dokazi za to da razvitak inteligencije u velikoj meri zavisi od uslova u kojima dete ivi i razvija se: od ekonomskih uslova, od stepena u kome se bave sa detetom roditelji i u kom podstiu razvoj njegovih intelektualnih dispozicija, od kvaliteta kole, kolske nastave i drugih faktora.

Razlike crnaca i belaca u SADInteligencija crnaca sa severa SAD u proseku je via nego inteligencija crnaca sa juga SAD, ak da je inteligencija nekih kategorija crnaca sa severa u proseku via nego inteligencija belaca iz pojedinih krajeva sa juga. Ovi rezultati mogu se objasniti time to su uslovi ivota, a posebno mogunosti kolovanja, crnaca na severu daleko bolji nego to su uslovi ivota crnaca na jugu.

KlajnbergRazlike u inteligenciji crnake dece u zavisnosti od vremena koje su oni proveli u gradu. Za razvitak inteligencije nije nevano da li dete ivi i raste u dobrim ili loim materijalnim uslovima, u gradu ili u selu, da li poseuje kolu ili ne, da li je kola koju poseuje dobra ili slaba, da li u kui postoji podsticaj za intelektualni razvitak ili ne, itd.

Jenojajani blizanciKorelacija ni kod jednojaanih blizanaca, a koji imaju jednake genetske osnove i za razvoj inteligencije, nije potpuna.

Engleski psiholog Vernon Negativan uticaj na razvoj inteligencije ima konceptualna i jezika deprivacija u periodu ranog i kasnog detinjstva, u periodu kad deca formiraju svoje pojmove o objektima i razvijaju svoju umenost uoavanja relacija i miljenja. Veliki uticaj, po miljenju Vernona, na razvitak inteligencije imaju, pre svega jo dva faktora: nedovoljni podsticaj u praksi rane socijalizacije i nepovoljna domaa klima, te nedovoljna intelektualna stimulacija u periodu adolescencije.

Engleski psiholog Vernon Atmosfera u porodici koju karakteristie bilo autokratski odnos prema detetu, bilo nezainteresovanost za njega izazivaju manji napor da se savlada novo i predstavljaju nedovoljan podsticaj za razvitak.

Ni prezasienost ne predstavlja povoljne uslove za puni razvitak intelektualnih sposobnosti.

Engleski psiholog Vernon I klasna i etnika pripadnost ima uticaja na razvitaksposobnosti. Posebnu vrednost imaju: lingvistika stimulacija i razvijanje precizne jezike formulacije i jasnoe u odreivanju pojmova; demokratska klima ali sa zahtevima meu kojima se naglaavaju samokontrola i lina odgovornost; konceptualna stimulacija i podsticanje na upoznavanje novih stvari i formiranja novih pojmova (putem putovanja,knjiga,televizije) a naroito razvijanje jezikog izraavanja.