soja

Leguminoze (soja) – (ratarsko-povrtarski priručnik) – dio šesti

Prof. dr Jovan Todorović, prof. dr Ilija Komljenović

75

Zrnene mahunjače

Ovoj grupi poljoprivrednih biljaka pripadaju sve mahunjače (leguminoze), koje se gaje radi proizvodnje

zrelog smena. To su: soja (Glycine max), pasulj (Phaseolus vulgaris), lupina (Lupinus sp.), grašak (Pisum

sativum), bob (Faba vulgaris), sočivo (Lens esculenta), kikiriki (Arachis hypogea) i naut (Cicer arientinum).

Soja Glycine max (L.) Merr; Glycine hispida (Moench.) Ma)

Sinonimi: japanski bob; Ruski: соя; Engleski: soybean, soya bean; Francuski: soya, soja; Nemački: Soja Bohne

U zemljama Kini i Japanu i zemljama jugoistočne Azije, seme soje se upotrebljava za ljudsku ishranu već

nekoliko hiljada godina. Od njega se spravljaju i raznovrsni proizvodi, mleko, maslac, razni sirevi kao na primer sir

tofu. Sojino ulje kao sirovina služi za proizvodnju margarina i lecitina, a upotrebljava se i neposredno u ishrani kao

konzumno ulje.

Seme soje sadrži od 24 do 55%, belančevina, a ulja od 17 do 24%. Pored toga, sadrži i oko 20%

bezazotnih ekstraktivnih materija (BEM) od kojih je vrlo mali procenat skrob. Od belančevina soje izraĎuju se

sojino meso, kobasice, različiti sosovi, surogat kafe, bombone, biskviti, makarone i hleb, koji je podesan za ishranu

dijabetičara i drugih bolesnika, kao i razna peciva.

Glycine max (L.) Merr.

U preraĎivačkoj industriji od semena soje, izraĎuje se raznovrsni proizvodi kao što su plastične mase,

lepak, furnir, šperploče, veštačka guma, eksplozivi, linoleum, boje, lakovi, proizvodi. Sojino ulje se mnogo



76

primenjuje i u automobilskoj industriji. U Japanu se od njega izraĎuje visokokvalitetno avionsko ulje, koje po

svome viskozitetu stoji ispred ricinusovog ulja. U poslednje vreme od soje se izraĎuju i neki lekovi, te se ona smatra

i medicinskom biljkom.

Za ishranu stoke, koriste se sojina pogača koja je preostala od sojine sačme nakon ceĎenja ulja. Sojino

brašno je uobičajena stočna hrana bogata proteinima. Ova dva proizvoda se dodaju drugim koncentrovanim

hranjivima siromašnim proteinima. Sojina uljana pogača sadrži oko 43% proteinima, a u njima se nalaze

aminokiseline veoma važne za ishranu stoke (lizin -2.6%, triptofan – 0.53% i metionin – 0,79%).

Soja se koristi u ishrani stoke kao silaža, seno ili se osušena masa melje da se dobije sojino zeleno brašno..

Vrlo je značajna sojina zelena masa koja se silira s drugim biljkama (naročito sa kukuruzom).

Najzad, soja je veoma značajna i sa stanovišta agrotehnike. Cenjena je kao predusev svim usevima, jer

svojim moćno razvijenim i razgranatim korenom poboljšava strukturu zemljišta, obogaćava azotom (simbioza sa

Bacterium radicicola). Soja rano stasava pa se posle žetve soje zemljište za naredni usev može kvalitetno i

pravovremeno obraditi.

Soja se danas u svetu gaji na površini od 81 490 000 ha. Najveće površine pod sojom se nalaze u Severnoj

i Južnoj Americi, zatim u Aziji. U Evropi se gaji na oko 1 279 000 ha (zajedno sa Rusijom). U skladu s tim,

najveća proizvodnja se nalazi u Severnoj Americi, posebno u SAD čija je proizvodnja soje u 2002. godini iznosila

oko 74 290 000 tona, zatim sledi Brazil (49 00 000 tona) i Argentina (33 500 000 tona).

Proizvodnja soje u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)

Zemlja Površina (ha) Prinos (t/ha) Proizvodnja (t)

SAD 29 200 000 2.54 74 290 000

Argentina 12 500 000 2.68 33 500 000

Bolivija 680 000 1.91 1 300 000

Brazil 18 000 000 2.72 49 000 000

Kanada 1020 000 2.29 2 340 000

Kina 9 400 000 1.74 16 400 000

Kolumbia 30 000 2.32 60 000

Indija 5 600 000 0.89 5 000 000

Indonezija 800 000 1.16 930 000

Japan 150 000 1.87 280 000

Severna Korea 320 000 1.14 360 000

Južna Korea 80 000 1.43 110 000

Meksiko 80 000 1.67 130 000

Paragvaj 1 450 000 2.55 3 700 000

Rusija 430 000 0.86 370 000

Thajland 210 000 1.43 300 000

Ukrajina 110 000 1.00 110 000

Ostali 1 450 000 1.88 2 720 000

Svet (ukupno) 81 490 000 2.34 190 890 000

U Aziji su najveći proizvoĎači soje Kina sa 16 400 000 tona i Indija sa 5 000 000 tona zrna soje a u Evropi

bez Rusije, Rumunija, Francuska i Jugoslavija.

Procentualna zastupljenost površina pod sojom u svetu (izvor podataka USDA)



77

Poreklo soje

Soja je poreklom iz Azije odnosno. Smatra se da je postala od divlje soje Soja usuruensis Rgl. et Maack.

(Glycine soja Sieb et Zucc.). Inače, soja je veoma stara gajena biljna vrsta. U Kini je gajena još pre 5. milenijuma.

Iz Kine, ona se proširila u druge zemlje istočne i jugoistočne Azije (Koreju, Japan, Vijetnam, Indoneziju, Indiju). U

daleko istočnom delu današnjeg SSSR-a soja je gajena dosta davno. Za ostale delove sveta je relativno mlada gajena

biljna vrsta.

Poreklo i rasprostranjenost soje

Njeno gajenje u Evropi počinje u 19. veku. Prvi put je gajena Francuskoj 1840. godine. Odavde se proširila

u Austriju i druge zemlje Evrope. U Ameriku je soja preneta 1804. godine, ali njeno gajenje u širim razmerama

počinje znatno kasnije. U evropskim delovima SSSR-a gajenje soje je počelo pred kraj 19. veka. Na naše prostore

doneta je početkom 20. veka i to prvo Osijek (1910. godine). MeĎutim tada nije trajnije i šire ušla u proizvodnju.

Njeno intenzivnije gajenje u nas je počelo u periodu pred drugi svetski rat. Tada je gajena na površini od oko

17.000 ha.

Botanička klasifikacija

Soja pripada familiji Fabaceae, rodu Glycine, vrsti Glycina hispida (Moench) Max, a ona se dalje deli na tri

glavne podvrste:

1. Glycine hispida ssp. japonica Enk., (cvetovi i seme su krupni. Težina 1000 zrna se kreće do 520 g,

okruglo je, na bokovima malo spljošteno.

2. Glycine hispida ssp.manshurica Enk., (seme je srednje krupno ili sitno, težina 1000 semenki do 250 g,

ovalno, reĎe okruglo, stablo je debelo, uspravno, listovi grubi a cvetovi sitni).

3. Glycine hispida ssp.chinensis Enk,. (cvetovi su sitni, stablo je tanko i sklono poleganju, listovi su nežni a

seme pljosnato i sitno ( masa 1000 zrna iznosi od 70 do 130 g).

Najveći broj sorti pripada podvrsti manshurica Enk.

Pored ovih podvrsta postoje podvrste koje su od manjeg značaja a to su: a) poludivlja soja Glycine hispida ssp.

gracilis, b) indijska - Glycine hispida ssp. indica, c) korejska - Glycine hispida ssp. korejensis, d) slavonska -

Glycine hispida ssp. slavonica. U okviru svake podvrste izveden je manji ili veći broj varijeteta koji se grupišu na

osnovu boje i oblika semena, boje i obliku pupka, stepenu maljavosti biljaka, boji dlačica.

Postoji i podela sorti prema svrsi gajenja (sorte za proizvodnju zrna, sorte za proizvodnju zelene mase i

kombinovane sorte). Najvažnija klasifikacija sorti izvedena je prema dužini vegetacionog perioda. Tako se one dele

na rane, srednje rane, srednje, srednje kasne i kasne. Danas se najviše koristi podela po kojoj su sorte svrstane u

grupe prema dužini vegetacionog perioda sa intervalima od po 10 dana počev od izrazito ranih sa vegetacijom od

80 dana. Ove sorte se obeležavaju sa dve nule (00), a sorte sa vegetacijom od 90 dana jednom nulom. Ostale sorte se

obeležavaju rimskim brojevima počev od I do VII. Ova poslednja oznaka je za jako kasnostasne sorte. Za naše

uslove, odnosno za proizvodnju u našim uslovima interesantne su sorte 0-III grupe. Sorte grupe 00 interesantne su u

našim uslovima za jako kasnu setvu i eventualno za postrnu setvu.



78

Podela podvrsta soje na osnovu boje semena i oblika pupka i maljavosti biljke

Grupa Boja dlačica stabljike,

listova, grana i mahuna

Karakteristike

Varijetet Seme

Ožiljak

semenovog pupka

I Bele dlačice

Žuto Žut var. communis Enk.

Žuto Otvoreno mrk var. immaculata Enk

Žuto RiĎ var. stricta Enk

Žuto Crn var. seratina Enk

II RiĎe dlačice

Žuto Žut var. flavida Enk

Žuto Kestenjast var. sorida Enk

Žuto Kestenjast s belom mrljom var. ucrainica Enk

Žuto crn var. atifolia Enk

Zeleno Zelen var. viridis Enk

U proizvodnji soje u nas, danas su uglavnom zastupljene inostrane sorte, a najviše američke, koje

poseduju dosta veliku proizvodnu sposobnost, premda postoje domaće sorte koje daju dosta visoke prinose.

Glavne domaće i strane sorte soje koje se gaje kod nas

Red.

broj Sorta Grupa zriobe

Red.

broj Sorta Grupa zriobe

1. Evans 0 15. Marija 000-00

2. Hejson I 16. Mura 00

3. Emsol II 17. Ratarka 00-0

4. Korsoj II 18. Ilova 0

5. Vels II 19. NS-6 0

6. Evans 0 20. BL 4 0

7. Afrodita 0 21. Jošava 0-I

8. Aura I 22. NS -16 I

9. Jelica 00 23. Balkan I

10. Krajina 00 24. Ravnica I

11. Bačka 0 25. Novosadska I

12. Proteinka 0 26. VojvoĎanka II

13. Balkan 0 27. Venera II

14. Morava II 28. Srbobranka II

Morfološke osobine

Koren soje je vretenast, veoma dobro razgranat. Glavni koren prodire u dubinu od 100 do 150 cm.

Dubina prodiranja korena zavisi od sorte i osobina zemljišta.



79

Koren soje Kvrţice bakterija azotofiksatora na korenu soje

U sorata kratkog vegetacionog perioda, koren je plići i obrnuto. Znatan deo mase bočnih žila razvija se u

dubljim slojevima zemljišta, odnosno u podoraničnom sloju (od 30 do 50 cm). Pošto je dobro razgranat, korenov

sistem soje veoma dobro prožima zemljište. Otuda on ima i veoma dobru moć za usvajanje hranljivih materija.

Upijajuća moć korena soje je veća nego u ostalih zrnenih mahunjača. Na korenu soje, kao i ostalih mahunjača,

formiraju se kvržice u kojima žive bakterije azotofiksatori (Rhizobium japonicum). Bakterije koje žive na korenu

drugih mahunjača ne mogu se prilagoditi korenu soje. Broj kvržica na korenu soje se koleba u jako širokim

granicama (do 90) u zavisnosti od čitavog niza faktora.

Stablo soje je uspravno, člankovito, broj članaka najčešće 12 do 15.

Dužina članaka je od 60 do 130 mm. Visina stabla je u granicama od 20 do 200 cm.

U izrazito rano kasnih sorti stablo jedva dostiže od 35 do 40 cm dok u izrazito i

kasnostasnih dostiže 150 cm više. Inače visina stabla zavisi i od uslova uspevanja i

primenjene agrotehnike. Dosta je velika zavisnost visine stabla i od gustine useva.

Sa njenim povećavanjem povećava se visina stabla do odreĎene granice. Inače

postoje forme sa polegljivim i polupolegljivim stablom, meĎutim, one nisu

interesantne za proizvodnju. Stablo je na poprečnom preseku okruglo. U početku je

zeljasto, a kasnije odrvenjava i postaje veoma grubo. Debljina stabla se takoĎe

menja u dosta širokom rasponu (od 5 do 20 mm i više). Sorte tankog stabla u

gustom usevu lako poležu.

Soja je sklona i grananju, a njegov intenzitet zavisi od sorte i uslova

uspevanja. Intenzitet grananja u visokom stepenu zavisi i od gustine useva. Biljke

koje se slobodno razvijaju, odnosno u uslovima velikog vegetacionog i prostora (u

celini se znatno jače granaju tako da imaju manje - više žbunast izgled. U gustom

usevu grananje često sasvim izostaje. Inače, zavisno od sorte broj bočnih grana na

jednoj biljci se koleba od 2 do 15. Visina izbijanja prvih grana na stablu je različita i

kreće se od 1 do 20 cm. Česta je pojava da prve bočne grane izbijaju već iz pazuha Stablo soje

kotiledona. Obično u sorti sa kraćim vegetacionim periodom prve bočne grane izbijaju niže na stablu.

Ugao pod kojim izbijaju grane je različit (od 150 do 70

0). Grane mogu izbijati u jednoj ili više ravni. Ako

izbijaju u jednoj ravni onda je ona najčešće postavljena uspravno na pravac redova.

Stablo mladih biljaka je zeleno u raznim nijansama, a nekad sa jače ili slabije izraženom ljubičastom

nijansom usled prisustva antocijana. Ono je najčešće gusto posednuto dugim maljama (dlačicama) koje mogu biti ili

stršeće ili pripijene uz stablo. One su beličaste, žućkaste ili svetlomrke boje. Zrelo stablo je žutosivo ili žutomrko.

Porast stabla soje može biti ograničen ili neograničen. Nasuprot ovome, nalaze se odlike u kojih se rast

stabla sa formiranjem poslednjih (vršnih) cvetova potpuno

prekida. MeĎutim najveći broj, sorti se odlikuje

poluograničenim porastom. Kod njih stablo posle formiranja

poslednjih cvetova nastavlja nešto intenzivniji rast samo pod

izuzetno povoljnim uslovima.

List soje je troperast. Samo su prvi pravi listovi prosti,

odnosno imaju samo jednu lisku u listu. Liske su na glavnoj

lisnoj dršci postavljene na kratkim drškama. Drška srednje liske

je najduža. Liske u listu su različitog oblika. Troperi list soje

One mogu biti skoro okrugle, ovalne, izduženo ovalne, jajaste, izduženo jajaste i kopljaste. Vrh lista može

biti jače ili slabije zašiljen. Dužina liske se koleba od 6 do 12 cm, a širina od 3 do 9 cm. Postoji mišljenje da su sorte

sa izduženim liskama otpornije na sušu, ali manje prinosne od sorti sa širokim liskama. Površina liske može biti

ravna i glatka ili blago naborana.

Cvet je leptirast, sastavljen od 5 čašičnih sraslih listića, 5 ljubičastih, bledoljubičastih, bledoružičastih ili

belih kruničnih listića. Krunični se listići meĎusobno razlikuju po obliku, a sastoje se od velike gornje latice koja se

zove zastavica ili jedro, dve bočne latice – krilca i donja najmanje u obliku čamca pa se naziva čunić. Cvet ima 10

prašnika od kojih je 9 sraslo i tučka. Oni su srednje krupnoće (5 do 9 mm). Zastavica je, malo pomerena unapred, a

na gornjoj strani je blago je blago usečena. Skupljeni su u kratke ili duge cvasti koje izbijaju u pazuhu lista. Na

osovini cvasti postavljeni su na kratkim drškama. Broj cvetova u cvasti se koleba od 2 do 20 pa i više, zavisno od

sorte i uslova uspevanja. Cvasti sa malim brojem cvetova su veoma kratke. Na stablu se formiraju postupno od

osnove prema vrhu, manje-više uporedo sa porastom stabla. Prve cvasti na stablu se formiraju dosta nisko, nekad

već u pazuhu trećeg složenog lista, a najčešće u pazuhu 5 ili 6-og složenog lista. U sorti kratkog vegetacionog,

perioda prve cvasti se formiraju niže na stablu nego u kasnostasnih sorti.



80

Građa cveta i oblici latica soje Plod (mahuna) soje

Sorte sa zelenim potkotiledonim kolenom stabla imaju bele cvetovi, a u onih sa ljubičastim, ljubičaste

cvetove. Cvetovi se otvaraju u jutarnjim časovima. U oploĎavanju autogamija je skoro isključiva. Cvetanje soje

traje dosta dugo. Ono traje od 15 do 80 dana pa i više, zavisno od sorte. U sorti kratkog vegetacionog perioda i

period cvetanja je kratak i obrnuto..

U soje kao i u nekih drugih mahunjača opadanje cvetova je manje-više normalna pojava. Smatra se da i u

normalnim uslovima kod soje opadne do 20% cvetova. U nepovoljnim uslovima, opadanje cvetova se pojačava.

Tako u uslovima jako visokih temperatura i nedostatka vlage može da opadne i preko 90% cvetova. I niske

pozitivne temperature (niže od 10°C) u periodu cvetanja mogu da izazovu jako opadanje cvetova.

Plod soje je mahuna, srednje duga (od 3 do 6 cm), najčešće prava ili blago srpasto povijena, na poprečnom

preseku ovalna, jače ili slabije nagnuta izmedu semena (segmentirana), najčešće maljava, prljavo ili mrkožuta, a

ponekad skoro crna. Mahuna soje je veoma gruba, tvrda i kožasta.

Plod i seme soje Duţina ploda soje Plod (mahune soje) na stabljici

U njoj se nalazi od 1 do 5 semenki a najčešće 2 do 3. Na biljci može biti od 10 do 300 mahuna u

zavisnosti od sorte, uslova upevanja i agrotehnike. Prve mahune na stablu mogu se formirati veoma nisko (3 do 4

cm od površine zemljišta) što je izrazito nepovoljno za jednofaznu žetvu. Pucanje mahuna i osipanje semena je

različito i zavisi od sorte. U nekih starih sorti su se sa pucanjem mahune polovine naglo spiralno uvijale, pa je na

taj način odbacivano seme. Kod sadašnjih sorti pucanje mahuna i osipanje semena je vrlo slabo. Ono nastupa samo

u prezrelosti, a naročito ako se češće smenjuje vlažno i suvo vreme.



81

Seme soje može biti okruglo, ovalno, jajasto, a sa bočnih strana blago spljošteno. Pupčani deo je blago

istaknut, a semenjača oko njega može biti blago naborana. Pupak je ovalan, izraženo ovalan i skoro linearan.

Semenjača je dosta gruba i čvrsta. Na nju otpada od 7 do 8% od ukupne mase semena. Glatka je, polusjajna reĎe

sasvim sjajna. Boja semenjače odnosno semena je različita u zavisnosti od sorte. Može biti sasvim bledožuta,

intenzivno žuta u raznim nijansama, (zelena, mrka svetlomrka, crvenkasto mrka, tamnomrka i crna). Postoje odlike i

sa šarenim semenom. U nekih sorti semenjača puca u doba sazrevanja. Od ukupne mase semena na kotiledone

otpada skoro 90% Inače oni su žute ili zelenkaste boje.

Krupnoća semena soje koleba se u dosta širokim granicama. Dužina semena se kreće od 5,7 do 14, mm,

širina od 4,5 do 10 mm, a masa 1 000 semenki od 40 do preko 450 g, najčešće 100 do 200 g.

Bledo ţuto seme soje Šareno i crno seme soje Različiti oblici i boje semena soje

Dužina vegetacionog perioda soje iznosi od 80 do 170 dana. a Postoje sorte i sa vegetacioni.m periodom

od 250 dana.

Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti. - Soja je biljka umereno toplog i toplog podneblja ali dovoljno vlažnog. Potrebe u

toploti su joj dosta velike. Temperaturna suma za kraći vegetacioni period iznosi 2 400 do 2 6000C. Za sorte

izrazito duge vegetacije ona iznosi, 3 5000C pa i do 4 000

0C. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 5 do

70C. MeĎutim, pri ovoj temperaturi proces klijanja i nicanja traje veoma dugo, klijavost semena se jako smanjuje,

jer veliki broj semenki biva oštećen bolestima. Otuda je praktični minimum viši. On iznosi od 8 do 120C.

Optimalna temperatura klijanja iznosi od 22 do 250C, a smatra se da je praktički optimum od 15 do 18

0C.

Suma temperatura za period setva-nicanje iznosi od 130 do 1400C. Od početka vegetacionog perioda

potrebe soje u toploti se povećavaju. One su najveće u periodu formiranja cvetova i cvetanja. Minimalna

temperatura za rast i razviće soje do formiranja generativnih organa iznosi 10 do 110C, u fazi formiranja cvetova i

cvetanja 17 do 180C, u fazi formiranja mahuna i nalivanja semena od 13 do 14

0C. Pri nižim temperaturama od

ovih, nastupa zastoj u porastu i razviću. Prekida se proces formiranja generativnih organa, zaustavlja se cvetanje i

nastupa masovno opadanje cvetova, izostaje formiranje mahuna, a tek formirane mahune opadaju.



82

Klijanje semena soje Klijanje i nicanje soje

Optimalna temperatura za formiranje generativnih organa iznosi 21 do 220C, optimalna temperatura

cvetanja od 23 do 250C, a optimalna temperatura formiranja ploda od 21 do 23

0C. MeĎutim, temperature koje

omogućavaju normalan tok navedenih procesa su dosta niže. Tako se normalno formiranje generativnih organa

odvija pri temperaturama od 18 do 190C, cvetanje pri temperaturama od 19 do 20

0C, formiranje ploda pri

temperaturama od 18 do 190C.

Razvoj organa soje prilikom nicanja Faze dozrevanja ploda i zrna soje

Sazrevanje soje teče normalno pri temperaturama od 160C, a smatra se da je optimalna temperatura od 19

do 200C.

Mlade, tek iznikle biljke soje mogu bez štete izdržati prolećne mrazeve do -2,50C, a rane jesenje do -3°C.

Jači mrazevi oštećuju vegetativnu masu, a jesenji izazivaju prekid nalivanja semena. Ako se seme nalazi u voštanoj

zrelosti, jači jesenji mrazevi mu ne nanose štetu niti pak izazivaju, smanjenje klijavosti.

Odnos prema vodi. -Soja ima umerene potrebe za vlagom. Transpiracioni koeficijent iznosi od 500 do

600 Najveće potrebe za vlagom su u fazi cvetanja. U prvom delu vegetacionog perioda ona je dosta otporna na

sušu. U fazi formiranja generativnih organa i cvetanja, suša joj nanosi dosta veliku štetu. Izaziva opadanje cvetova,

remeti oplodnju i formiranje mahuna te otuda izaziva znatno smanjenje prinosa. Ranije se smatralo da u fazi

cvetanja presudan uticaj na prinos ima relativna vlažnost vazduha i da je nepovoljan uticaj vazdušne suše

neuporedivo jači od uticaja zemljišne suše. Preciznija istraživanja, pokazala su da zemljišna suša, i to ne samo u toj

fazi ima jači uticaj od vazdušne. No ipak je zavisnost prinosa od relativne vlažnosti vazduha u periodu od

formiranja cvetova do formiranja mahuna i semena dosta značajna. Optimalna relativna, vlažnost vazduha u ovoj

fazi je 70 do 80%.

Odnos prema svetlosti. – Soja je biljka kratkog dana. S obzirom da ima velike potrebe prema svetlosti,

zasenjivanje ne podnosi. Smanjen broj sunčanih dana povlači za sobom izvesno smanjenje prinosa.

Odnos prema zemljištu. - Soja najbolje uspeva na dubokim plodnim zemljištima, dobrih fizičkih

osobina, dobrog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. Slabije uspeva na teškim zbijenim zemljištima jer su ona

hladna i vlažna. Isto tako, ne odgovaraju joj izrazito laka i rastresita zemljišta, jer su jako ocedna i nedovoljno

vlažna. Najbolje rezultate soja daje na černozemima, livadskim i dubokim aluvijalnim zemljištima.

Soja teže podnosi kisela zemljišta a najbolje joj odgovaraju slabo kisela do neutralna zemljišta (pH od 6 do 7,2).

Slana zemljišta su sasvim nepodesna za soju.



83

Agrotehnika za soju

Izbor sorte. - Prilikom izbora sorte, prednost treba dati sortama koje formiraju prve mahune višlje na

stabljici, zatim kod kojih se prilikom sazrevanja mahuna listovi i stablo brzo suše. Prednost takoĎe treba dati

sortama čiji je rast ograničen i sa debljim stablom kao i sortama kod kojih mahune prilikom sazrevanja ne pucaju.

Sve ovo je jako bitno kod jednofazne žetve (kombajniranja), jer u suprotnom nastupaju gubici (donje mahune ne

bivaju pokošene, zeleni listovi i stabljika se omotavaju oko vitla što izaziva smetnju prilikom žetve i povećavaju se

gubici u zrnu).

Kod setve soje za zelenu masa (silažu), treba izabrati kasne sorte, sa visokim stablom, nežnog lista, sa

većim sadržajem proteina, vitamina i mineralnih materija u vegetativnoj masi.

Nicanje soje

Plodored. – Soja nije izbirljiva na predusev. Ona može u plodoredu doći posle gotovo svih useva, osim

mahunjače. Daje najveće prinose posle okopavinskih useva koji ostavljaju zemljište u rastresitom stanju, bogato

asimilativima i nezakorovljeno. Tako se kao najbolji predusevi mogu smatrati krompir i šećerna repa. Kukuruz je

slabiji predusev. Soju ne treba gajiti posle suncokreta zbog pojave bolesti koje su zajedničke za oba useva. U našoj

ratarskoj proizvodnji soja najčešće dolazi posle kukuruza, a znatno reĎe posle strnih žita. Pošto iza sebe ostavlja

zemljište u dobrom fizičkom stanju, manje-više nezakorovljeno, obogaćeno biološki aktivnim azotom i organskom

materijom u celini, soja je odličan predusev za skoro sve njivske biljke. Nekada se smatralo da posle soje ne treba

gajiti pivski ječam zbog toga što se u njegovom zrnu povećavao sadržaj belančevina i sitnolisne orijentalne duvane,

pošto u njih intenzivnija ishrana azotom naziva povećanje dimenzija lista, razreĎivanje arome i povećanje sadržaja

belančevina i nikotina. Novija istraživanja su pokazala da su pogoršanja kvaliteta skoro sasvim beznačajna. U našoj

ratarskoj proizvodnji soja je posebno važna kao predusev strnim žitima, a naročito ozimoj pšenici. Pored ostalog,

značajna prednost soje kao preduseva ozimim strnim žitima je u tome što ona dosta rano napušta površinu, tako da

ima dovoljno vremena da se izvrši osnovna obrada, predsetvena priprema i setva strnina u optimalnim rokovima.

Otuda su sorte soje sa relativno dugim vegetacionim periodom manje podesan predusev. Na površini na kojoj se

gaji ona je veoma podesna za razdvajanje kukuruza i pšenice u postojećem dvopoljnom plodoredu sistemu

smenjivanja ova dva useva.

Soja ne podnosi monoprodukciju, iako se ranije preporučivala ponovljena setva samo pod uslovom da se

ona na nekoj površini seje prvi put, a ne postoji mogućnost inokulacije semena bakterijama azotofiksatorima. U tom

slučaju, u drugoj godini uzastopne proizvodnje soje, azotofiksacija je intenzivnija pa je moguće postići veći prinos

u odnosu na prvu godinu gajenja.

Obrada zemljišta. - Soja je biljka koja ima moćan korenov sistem te snažno reaguje na dubinu osnovne

obrade zemljišta jer se koren bolje razvija, prodire dublje u oranični sloj zemljišta, odnosno povećava rizosfernu

površinu. Posebno je važno da na dublje obraĎenom zemljištu soja formira na korenu veći broj kvržica. Dubina

osnovne obrade zemljišta na težim zemljištima iznosi od 25 do 30 cm. Plića osnovna obrada može da doĎe u

obzir samo na lakim rastresitim zemljištima.

Osnovnu obradu zemljišta treba obavezno obaviti u jesen. Osnovnu obradu u proleće treba ako je moguće,

izbegavati jer ona smanjuje prinos. Samo na plavnim i jako nagnutim terenima prolećna osnovna obrada može biti



84

opravdana. Najbolje reaguje na ranu jesenju obradu premda slabije od niza drugih njivskih biljaka. Zbog toga,

oranje treba obaviti krajem leta i početkom jeseni.

Kada soja dolazi posle strnina, obavezno se izvodi prethodno ljuštenje strništa (po pravilu jednovremeno

sa žetvom preduseva ili neposredno posle ), a posle ovoga rano u jesen oranje na punu, odnosno planiranu dubinu.

Posle širokoredo sejanih useva ore se odmah na punu dubinu. Poorano zemljište ostaje u otvorenim brazdama da

prezimi. Ako je oranje loše obavljeno, preporučljivo je da se tokom jeseni obavi samo grubo ravnanje dubokih

razora i visokih slogova. U proleće, što ranije, čim se zemljište toliko prosuši da se ne lepi za oruĎe, pristupa se

zatvaranju brazda i ravnanju površine. Na zemljištima dobre strukture koja su iz zime izašla u dovoljno rastresitom

stanju, ovaj se posao može uspešno obaviti samo drljačama ili drljačama i ravnjačima u jednom agregatu. Na težim

zemljištima nužno je da se u agregat uključi i kultivator odnosno tanjirača. U izvoĎenju ovog posla, strogo se mora

voditi računa o stanju vlažnosti zemljišta jer se na vlažnom zemljištu postiže negativan efekat. Isto tako, svako

zakašnjavanje sa zatvaranjem brazda, nepovoljno utiče na prinos. Pored ovoga, a naročito ako je zemljište vlažnije,

treba izbegavati teška oruĎa pošto na jače sabijaju zemljište. Danas se na mnogi gazdinstvima zatvaranje brazda i

ravnanje površine vrši posebnim kombinovanim oruĎima za predsetvenu pripremu zemljišta. Ovakav postupak nije

naročito preporučljiv.

Do predsetvene pripreme zemljišta treba nastojati da ono ostane u rastresitom stanju i nezakorovljeno.

Otuda treba u ovom periodu obaviti još jedno kultiviranje.

Zalivanje soje

Predsetvena priprema zemljišta obavlja se nekoliko dana pre setve (5 do 6). Ona ima zadatak da

formira rastresit sloj zemljišta dubine od 7 do 10 cm i konačno poravna zemljište. Ovim se stvaraju povoljni uslovi

za klijanje i nicanje i uslovi za kvalitetno obavljanje setve. Jednovremeno sa predsetvenom pripremom se unose u

zemljište odgovarajući herbicidi, sredstva za zaštitu od zemljišnih štetočina i azotna Ďubriva. Za predsetvenu

pripremu danas se koriste posebna kombinovana oruĎa, odnosno mašine raznih tipova. Inače za ovaj posao se mogu

koristiti odgovarajuća oruĎa (drljače, kultivatori, razne mrvilice i ravnjači) koje treba obavezno koristiti

agregatirano.

Ukoliko teška zemljišta iz zime izaĎu jako zbijena, u proleće ih treba dublje rastresti. U ovom cilju ne bi

trebalo pristupiti preoravanju. Treba koristiti oruĎa koja podrivaju, a ne otvaraju zemljište.

Đubrenje. - Soja kao biljka sa velikim sadržajem proteina, ima velike potrebe prema azotu. Od ishrane

azotom ovisi tempo porasta i razvića. On ispoljava neposredan uticaj na masu lista pa prema tome, i na veličinu

asimilacione površine. Intenzitet fotosinteze i njena produktivnost takoĎe pokazuje značajnu ovisnost od ishrane

azotom, što znači da je prinos semena i njegov kvalitet neposredno zavise od ovog hranjivog elementa. Potrebe soje

u azotu u toku vegetacionog perioda nisu podjednake. One su najveće u toku cvetanja i nalivanja zrna. MeĎutim, u

ishrani soje azot je veoma značajan i u početku vegetacije mada su količine koje tada usvaja su dosta male. Porast

soje u početnim fazama, brzina formiranja kvržica i vreme početka kao i intenzitet azotofiksacije pokazuju veoma

veliku zavisnost od ishrane azotom. Kada je reč o azotofiksatorima, mora se imati u vidu da samo soja koja je imala

normalnu ishranu azotom, predstavlja dobrog partnera u simbiotskom odnosu sa bakterijama. Zato se nedostatak

azota već u početnim fazama porasta i razvića izrazito nepovoljno odražava na prinos.



85

Velike količine azota u ishrani soje nepovoljno utiče na azotofiksaciju. Naime, ono usporava formiranje

kvržica na korenu, smanjuje aktivnost bakterija, i na taj način na intenzitet azofiksacije. Poznato je da soja

azotofiksacijom podmiruje od 60 do 70% ukupnih potreba za azotom.

U ishrani soje i fosfor ima veliki značaj. Od ishrane fosforom u značajnom stepenu zavisi proces

formiranja kvržica i intenzitet azofiksacije. Tempo usvajanja fosfora se postupno povećava od početka vegetacije

tako da najveću vrednost dostiže u periodu nalivanja semena sve do voštane zrelosti .

Uloga kalijuma u ishrani soje je takoĎe izrazito velika. Na azotofiksaciju i formianje kvržica kalijum

utiče indirektno. Usvajanje kalijuma je najintenzivnije u periodu od formiranja mahuna pa do kraja nalivanja zrna.

U ovom periodu soja usvaja od 70 do 75% od ukupne količine kalijuma. Pored toga što su potrebe u kalijumu u

prvom delu vegetacije manje, njegov nedostatak i u ovom periodu se krajnje nepovoljno odražava na razviće i

prinos soje.

Stajsko đubrivo se u proizvodnji soje dosta retko koristi. Njegova primena ima opravdanje, samo onda

kada su u pitanju teška zbijena zemljišta, siromašna organskim materijama. Na takvim zemljištima se preporučuju

do 20 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Samo u izuzetnim slučajevima koriste se veće količine (do 40 t/ha). Ostala

organska Ďubriva u proizvodnji soje se praktično ne koriste.

Za Ďubrenje soje se danas gotovo isključivo koriste mineralna Ďubriva. Azotna Ďubriva se unose

predsetveno ili sa setvom, a količine treba da se kreće od 20 do 30 kg/ha N. Samo izuzetno, na jako siromašnim

zemljištima količinu azota treba povećati do 40 kg/ha. Uporedo sa ovim treba istaći da u proizvodnji soje ne dolazi

uopšte u obzir prihranjivanje azotnim Ďubrivima, sem u onom slučaju ako iz bilo kojih razloga, izostane formiranje

kvržica. Ovo prihranjivanje se obavlja pred početak cvetanja sa 40 do 60 kg/ha N. Soja slabo reaguje na Ďubrenje

fosforom i kalijumom jer zemljištima dobrih fizičkih osobina, a koja su obezbeĎena ovim elementima povećanje

prinosa pri Ďubrenju fosfornim i kalijumovim Ďubrivima je minimalno, a ponekad i sasvim beznačajno. Pored

ovoga, danas se preporučuje da se zavisno od osobina zemljišta, Ďubrenjem unese od 50 do 70 kg/ha P2O5 i 40 do

60 kg/ha K2O i to u osnovnom ili delimično u osnovnom, delimično u predsetvenom Ďubrenju. MeĎutim, kod nas

se u proizvodnju soje najjače količine fosfora i kalijuma unose u zemljište u predsetvenoj pripremi ili sa setvom.

Od mikroelemenata najčešće se koriste bor, bakar, mangan i molibden.

Setva. - Za setvu soje treba obavezno koristiti doraĎen semenski materijal odreĎenog kvaliteta (čistoća

98%, a klijavost najmanje 80%).

U pripremi semena soje za setvu obaveznu meru predstavlja

inokulacija semena odnosno bakterijama azotofiksatorima. U savremenoj

proizvodnji, za inokulaciju se koriste preparati kultura čistih bakterija koji se

u prometu nalaze pod raznim nazivima (nitragin - isporučuje zajedno sa

semenom). Najbolje rezultate daju vlažni preparati. Suvi preparati dobiveni

liofilizacijom su podesniji za upotrebu ali su manje efikasni. Prilikom

inokulacije semena, treba se strogo držati uputa. Naročito treba voditi računa

da se inokulacija izvrši u senovitom mestu, da se masa semena dobro izmeša,

posle toga ne bude izložena ultraljubičastom zračenju, odnosno sunčevoj

svetlosti, a kod vlažnih preparata da se seme do setve ne osuši. Inokulalacija

semena se obavlja pre setve. Tretiranje veće količine semena, koje se ne utroši

isti dan, sigurnije je sutradan ponovo inokulisati.

Soja je usev srednje prolećne setve. Nju treba sejati kada temperatura

zemljišta dostigne 8 do 100C. Prema ovome, soju treba sejati kada i kukuruz.

MeĎutim, optimalno vreme za setvu soje je praktično u prvoj polovini setvenog

perioda kukuruza. To je kod nas obično od 15. do 20. aprila. Soja se može sejati i Kvrţice bakterija

nekoliko dana pre kukuruza.

Kotiledone soje Klijanac soje Soja u fazi stvaranja prve troliske



86

Setvu soje kao postrnog useva treba obaviti neposredno posle žetve strnina, pri čemu se koriste sorte

izrazito kratke vegetacije. U proizvodnji zelene mase, soja se seje kasnije. Vreme setve zavisi od planiranog

vremena iskorišćavanja. Ako se koristi kao zelena hrana, može se sejati sukcesivno da bi se period iskorišćavanja

produžio.

Soja je usev širokorede setve. Rastojanje izmeĎu redova se kreće od 40 do 70 cm. Veličina meĎurednog

rastojanja u znatnom stepenu zavisi od sorte. Za ranostasne sorte ono je manje i obrnuto. U našim uslovima najviše

odgovara rastojanje izmedu redova 50 do 60 cm. Kada su u pitanju sorte kraćeg vegetacionog perioda, rastojanje

izmeĎu redova se može smanjiti i obrnuto.

Setva soje se može obaviti u trake od 2 do 3 reda na rastojanju od 15 do 20 cm. Rastojanje izmeĎu traka

iznosi oko 60 cm. Ovakav način setve se primenjuje samo kada su u pitanju sorte kratkog vegetacionog perioda.

Optimalna dubina setve u našim agroekološkim uslovima se u proseku kreće od 4 do 5 cm.

Prilikom setve soje posebnu pažnju treba posvetiti odreĎivanju količine semena pošto se gustina useva,

odnosno veličina vegetacionog prostora odreĎuje količinom semena za setvu po jedinici površine.

Gustina useva u proizvodnji soje zavisi od čitavog kompleksa faktora, a najviše od dužine vegetacionog

perioda sorte. Za sorte koje se gaje u nas, gustina useva treba da iznosi 500.000 do 800.000 biljaka/ha. Da bi se ovo

postiglo količina semena za setvu treba da se kreće u granicama od 80do 120 kg/ha.

Nega. - U periodu od setve do nicanja najčešće se ne primenjuju mere nege soje osim u izuzetnim

slučajevima kada se usled jakih i čestih kiša stvori pokorica. Tada se rotacionom kopačicom ili zvezdastim valjkom

razbija pokorica. Drljača se za razbijanje pokorice u usevu soje ne sme koristiti.

Prva meĎuredna obrada (kultiviranje ili ručno okopavanje) obavlja se kada soja formira prvi troperi list, a

druga i treća kultivacija na razmaku od 10 do 15 dana. Treće meĎuredno kultiviranje se mora završiti pre nego što

soja zatvori redove.

Dubina kultiviranja mora biti u skladu s porastom korenovog sistema, a to znači da je prvo kultiviranje

najdublje oko 10 cm, drugo od 7 do 5 cm i treće najpliće od 5 do 6 cm. Na zemljištima dobrih fizičkih osobina

izostavljanje meĎuredne obrade povlači sa sobom smanjenje prinosa.

Uspešna primena herbicida pruža mogućnost da se smanji broj meĎurednih kultiviranja. Danas se na

znatnom broju gazdinstava u uslovima uspešne primene herbicida potpuno izostavlja meĎuredna obrada, što

značajno doprinosi smanjivanju troškova proizvodnje.

Herbicidi se mogu primeniti pre setve uz inkorporaciju, posle

setve a pre nicanja i posle nicanja soje i korova. Herbicidi za primenu pre

setve uz inkorporaciju naješće se primenjuju u aridnim područjima, jer

za delovanje ne zahteva padavine za razliku od herbicida koji se

primenjuju posle setve. Česta praksa proizvoĎača soje je primena

herbicida posle setve, a pre nicanja. Najčešće se primenjuju dvojne

kombinacije, gde jednu komponentu čine antigraminarni herbicidi na

bazi alahlora, metahlora (dual 960-EC) i poslednih godina acetohlor

(Relay) i dimenetamida (frontier 900-EC), a druga komponenta su

herbicidi za suzbijanje širokolisnih korova kao što su linuron (afalon

tečni, Liron tečni i dr.), prometrin (gesagard SO-WP, prometrin S-

SO, prometrex SO-SC ) i metribuzin (sencor 70-WG).

Gotove kombinacije su liron-comby, lasso-linuron i afalon-comby. Usev soje

Jedna od mogućnosti ekonomičnije proizvodnje soje je primena ovih herbicida u trake širine 20 do 25 cm,

a naknadnom meĎurednom kultivacijom uništavaju se korovi izmeĎu redova.

Herbicidi za primjenu posle setve, a pre nicanja, efikasni su na jednogodišnje širokolisne i uskolisne

korove koji niču iz plitkog površinskog sloja zemlje. MeĎutim, korovi sa krupnijim semenom (veće od 2 mm u

prečniku), niču i iz dubljih slojeva zemlje, a efikasnost ovih herbicida često nije zadovoljavajuća ni u godinama sa

dovoljno padavina neposredno nakon primene. Posle nicanja soje i korova mogu se primeniti herbicidi na bazi

bentazona (basagran, deltazon), imazetapira (pivot 100E), oksasulfurona (dynam 7S-WG), gotove

kombinacije acifluorfena i benzatona (galaxy), acifluorfena (blazer 2-S), fomesafena (Flex), kao i njihova

kombinacija. Ovi herbicidi koriste se prvenstveno za suzbijanje širokolisnih korova, a primenjuju se kada su korovi

u fazi 2 do 4 lista, a soja od 1 do 2 trolista. Prednosti primene herbicida posle nicanja su:

a) Na osnovu poniklih korova i njihovog porasta lako se može odabrati odgovarajući herbicid ili kombinacija,

način, vrijeme i količina primene;

b) Efikasni su prema korovima koji niču u dužem vremenskom periodu ili iz dubljih slojeva zemljišta do

kojih se ne dopire delovanjem herbicida koji se primenjuju posle setve a pre nicanja (Arctium lappa,

Abutilon theophrasti, Datura stramonium, Ambrosia artemisifolia).

c) Efikasni su ili imaju depresivno delovanje na neke višegodišnje korove (Sorghum halepense i Cirsium

arvense).



87

Soja veoma dobro reaguje na navodnjavanje. Navodnjavanje se obavljaju prema potrebi, ali su ipak

najvažnija zalivanja od početka cvetanja. U jednom zalivanju normativ je 40 do 50 l/m2 vode.

Žetva. - Mahune soje postupno sazrevaju od osnove stabla prema vrhu. U sorti kraće vegetacije

postupnost je slabije izražena i obrnuto. Značajna osobina u pogledu sazrevanja je dosta dobro naknadno

dozrevanje zrna. Mahune su sklone pucanju pa otuda kod prezrele soje može doći do osipanja zrna. U savremenih

sorti pucanje mahuna nije izraženo

U savremenoj proizvodnji žetva je jednofazna ili dvofazna. Dvofazna žetva se obavlja nešto ranije, kada

je seme u gornjim mahunama u voštanoj zrelosti. Usev se kosi ostavlja u otkosima da se osuši, a posle nekoliko

dana (8 do 10) kombajn sa dodatnim ureĎajem za podizanje na heder pokošene mase obavlja vršidbu.

Jednofazna žetva se obavlja, kada je seme u gornjim mahunama u punoj zrelosti. O žetvi se mora misliti još pri

izboru sorti, tako se, bilo da je u pitanju dvofazna ili jednofazna žetva, mora voditi računa o visini prvih mahuna na

stablu. Sorte koje nisko formiraju prve mahune su nepodesne, osim ako se umesto košenja vrši podsecanje korena

neposredno ispod površine zemljišta odgovarajućim oruĎima. Za jedno faznu žetvu prilikom izbora sorte mora se

imati u vidu da su krajnje nepodesne sorte koje zadržavaju list i imaju sočnu stabljiku i u punoj zrelosti gornjih

mahuna.

I pored okolnosti da su savremene sorte manje sklone pucanju mahuna, sa žetvom soje se ne sme kasniti.

Treba je obaviti u roku od 5 do 6 dana.

U žetvi soje najviše se koriste kombajni sa standardnim žitnim hederom. Za kvalitetan rad ovim

kombajnom neophodno je pridržavati se sledećeg:

a) Heder mora biti horizontalan, a izravnava se promenom pritiska u prednjim pneumaticima.

b) Izabrati odgovarajući položaj vitla hedera (gore-dole, naprijed-nazad, položaj pick-up prstiju) u

zavisnosti od stanja useva.

c) Obavezno uskladiti broj obrtaja vitla sa brzinom kretanja kombajna.

d) Broj obrtaja bubnja treba sniziti na 500 do 700 o/min u zavisnosti od vlažnosti semena.

e) Zazor bubnja se mora podesiti u zavisnosti od vlažnosti zrna uz obaveznu 'repernu" podešenost.

f) Otvore sita podeseti u zavisnosti od krupnoće zrna, a limove ventilatora potpuno otvoriti.

Usev soje u tehnološkoj zrelosti Ţetva soje

Tek ovršeno zrno soje ima skoro uvek veću vlažnost od kondicione, otuda je nužno da se ona pre

skladištenja dosuši. Ako se suši u sušnicama, temperatura sušenja treba da se kreće od 40 do 450C. Zagrevanje kao

i hlaĎenje treba da bude postupno da ne bi došlo do pucanja semenjače. Pre konačnog skladištenja, nužno je da se

zrno očisti, a naročito da se oslobodi delova polomljenog zrna. Zbog visokog sadržaja ulja polomljeno zrno se brzo

kvari i može biti uzrok pojavi neželjenih procesa u čitavoj masi zrna.

Ako se od žetve do predaje na preradu ili skladištenje soja čuva na gazdinstvu, neophodno je da se ona

čuva u što tanjem sloju i da se svakodnevno lopata sve dok se vlažnost ne svede na kondicionu.

Žetva soje za zelenu masu odnosno seno, pa i za proizvodnju zelenog sojinog, brašna izvodi se u početku

cvetanja, a najčešće u fazi formiranja prvih mahuna, a za silažu pred kraj mlečnog stanja zrna u donjim mahunama.



88

Ţetva soje na velikim proizvodnim površinama u Brazilu sa istovremenim strnjikanjem

Najvaţnije bolesti soje

Peronospora manshurica Alternaria sp. Cercospora sojina Cercospora kikuchii

Carynospora cassicola Microsphaera manshurica Septoria glycines Rhyzoctonia solani

Najvaţniji štetnici soje

Tetranychus urticae Ditylenchus dipsaci

soja

Documents