8/18/2019 Spoljna Politika Avgusta

1/4

Spoljna politika Avgusta

Glavna parola Avgustove vladavine je bila Pax Romana, stoga ne treba da čudi što moždanije dostigao očekivanja koja su bila postavljena vezano za ratne pohode, kao posinku velikog

vojskovoe !ulija "ezara# $jegova spoljna politika se deli na dva perioda u kojima su predstavljena dva različita načinavoenja spoljne politike# Prvi period predstavlja ekspanzionistički period Avgustove vladavine,od dolaska na vlast do %# godine p#n#e, kada su bili prinueni na preu na sistem odbrambene politike sve do njegove smrti &'# godine#

(d svih pohoda, samo je dva lično predvodio Avgust) dalmatinski, kao mlad vojskovoa ikantabrijski, koji je predvodio posle pobede nad *arkom Antonijem# Sve ostale je vodio prekosvojih legata, ali su sve imperatorske počasti pripadale njemu#

Prva oblast koja se našla na udaru Rima po Avgustovom dolasku na vlast jeste +ispanija,odnosno onaj deo koji do tada nije bio pod vlašu Rimljana, ali se to ubrzo promenilo#

Severozapad +ispanije je bio primamljiv Rimljanima zbog činjeni-e da su se tamo nalazilevelike rezerve zlata# *eutim, protiv rimske vlasti je ustalo nekoliko plemena, meu kojima suisti-ali Asturi, pa je na .paniju, /%# godine p#n#e ,da krene lično Avgust# 0prkos činjeni-i da su borbe bile teške jer su Asturi vrlo smelo koristili to što Rimljani ratovali na njima nepoznatomterenu, uvežbanost i snaga rimske vojske je odnela prevagu i uspeli su pobediti i pokoriti i plemeAstura i 1antanbra /2# godine p#n#e# 3ako se isprva činilo da je pokoravanje +ispanije završeno,Asturi su ubrzo podigli ustanak, na koji je Avgust morao da reaguje slanjem Agripe koji jeustanak ugušio tek &4# godine p#n#e#

Poput Astura u +ispaniji, Rimljanima se suprotstavilo i keltsko pleme Salasa koji suobitavali na zapadnim obron-ima Alpa, protiv kojih su voene duge i krvave borbe# Sa njima se

Avgust obračunao tako što je jedan deo plemena ubio a ostale prodao u roblje# $astavak svoje agresivne politike, Avgust je usmerio, počev od &%# godine p#n#e, ka oblastima od3stočnih Alpa do gornjeg toka 5unava# Potom su učvrstili svoju vlast u Re-iji i $oriku, a kasnije pobedili Panon-e# 6a pobeda je proširenje i jačanje oblasti 3lirije, kao i stvaranje nove provin-ijePanonije &7# godine p#n#e# Pred sam kraj Avgustove vladavine je osnovana i provin-ija *ezija#0padi varvara nisu strani Rimljanima,pa ni u ovom periodu, pa su često morali da odbiju napade plemena koja su živela na srednjem i donjem toku 5unava# (sim toga, rimske vojskovoe suneretko prelazile preko 5unava i stizale do 5njestra#Protektorat nad 6rakijom je učvršen i postala je vazalna kraljevina, kojom je vladala dinastijazavisna od Rima#

0brzo nakon graevinskih ratova, na jugozapadu Galije je ugušen otpor nekoliko keltskih plemena, meutim, Rimljani su imali velike problema sa severoističnim grani-ama Galije, gde suse graničili sa germanskim plemenima koja su često vršila napade na rimske oblasti, a u galiji sunaišli na podršku nezadovoljnih Gala#&%# godine p#n#e su Rimljani pretrpali poraz od Germana koja su upala na teritoriju "arstva, ali jeo8anziva pokrenuta ve &/# godine p#n#e pod predvodništvom Avgustovog pastorka 5ruza#Rezultat ove o8anzive jeste priznavanje Rimske vlasti od strane germanskih plemena sa ušaRajne#

8/18/2019 Spoljna Politika Avgusta

2/4

Pohod na Germane se nije tu zaustavio, pošto je 4# godine p#n#e 5ruz stigao do 9lbe, ali je tuumro# Rimljane to nije obeshrabrilo, pa je pohod nastavio 5ruzov stariji brat 6iberije# Posle tih pohoda, negde oko 2# godine p#n#e, osnovana je provin-ija Germanija, pošto su se Rimljani trajnoučvrstili na oblasti izmeu Rajne i 9lbe#Rimska osvajanja u rajnskoj oblasti su tu stala iz više razloga# $a jugu od nove provin-ije je

nastala kraljevina Sveba, kojom je upravljao *arobod, vladar veoma upoznat sa rimskomvojnom organiza-ijom# Avgust je zbog toga želeo da saseče problem u korenu, stoga je planirao poslati dve vojske) jednu sa Rajne, a drugu sa 5unava# Ali plan nije uspeo#

Posle osnivanja provin-ije, &7# godine p#n#e, stanje u Panoniji je bilo relativno mirno, svedo %# godine p#n#e kada je izbio ustanak u Panoniji# 0zrok za tako nešto su bili prekomerni porezikoje su Rimljani ubirali, dok je neposredni povod bilo mobilisanje vojske u tom području radi borbe sa *arobodom, kraljem Sveba#0stanak je počeo veoma burno, mnogi rimski gradjani su brutalno ubijeni, kao na primer trgov-ii garnizoni koji su u tom trenutku bili razmešteni po Panoniji# :roj ustanika varira, ali veinakazuje da je broj iznosio oko ;77 777 ljudi# 0stani-i se nisu zaustavili samo na masakriranje

rimskih graana na teritoriji Panonije, ve su napali i *akedoniju, a zbog tih dogaaja se na njihgledalo kao na opasnost za samu 3taliju# 1ao reak-ija na ova dešavanja, Rim je vratio veterane uslužbu, graani su morali da daju robove koji su puštani na slobodu i uvrštavani u vojsku# SamAvgust je bio svestan opasnosti i upozorio je da bi mogli biti pred Rimom kroz &7 dana#4# godine je ustanak ugušen, meutim on je ve uspeo da promeni spoljašnju i unutrašnju politiku rimske države# 0brzo nakon toga su se pojavile nestaši-e namirni-a kao i rast -ena, pa jeu samom Rimu izazvalo nezadovoljstvo, pogotovu kod viteškog sloja# Problem ustanka sa plemenom Panona-a je pokazao mane, ne samo Avgustove politike prema novoosvojenim plemenima, ve i Rima uopšte, sa odnosom prema novim teritorijama i narodima koji žive unjima#

0speo je da se odbrani od pohoda 5ačana, pri čemu su im poginule tri vojvode i veliki broj ljudi#Slabost Rimljana koju su pokazali tokom smirivanja ustanka Panona-a, najbolje su

iskoristili stanovni-i provin-ije Germanije, koji nisu želeli da se pokore rimskom poretku koji jeuspostavljao namesnik te provin-ije, Publije 1vintilije

8/18/2019 Spoljna Politika Avgusta

3/4

Rimljana je bila usmerena ka Rajni i 5unavu, gde je zbog opasnosti od napada bilo situirano pola oružanih snaga Rima, odnosno od &2 do /2 legija#

Svetonije opisuje Avgusta kao diplomatu koji nije pokušavao da po svaku -enu proširidržavu, ili povea svoju slavu# Primer za tako nešto jeste njegova politika prema 3stoku i njegovoophoenje prema odreenim kneževima takozvanim varvarskih plemena# $aime, neke kneževe

 je prisilio da mu se zakunu za vernost i mir u *arsovom hramu, a oni koji su mu se činilisumnjivim, morali su da daju za tao-e svoje žene kao vid osiguranja da e dogovor bitiispoštovan#

>a razliku od osvajanja na >apadu, Avgust je od samog početka odustao od osvajanja na3stoku, a kao glavni razlog se navodi paransko pitanje# Avgust je bio nagovaran da napadneParte da bi se osvetio za sramotni poraz koji su Parti naneli Rimljanima za vreme 1rasa#>a razliku od prethodnika, Avgust je pokušavao da probleme reši diplomatskim putem umestoupuštavanjem u vojne pohode#Rimske diplomate su postigle pod Avgustom, velike uspehe povodom paranskog pitanja,

meutim tome su doprineli i problemi u paranskoj kraljevini# $aime, paranski kralj ?rat 3< je bio zauzet svojim suparni-ima# Posle diplomatskih pregovora, Rimljani su /7# godine p#n#e#uspeli da od njega dobiju zastave koje su ostavili 1ras i Antonije, a njih zaplenili Parti tokomsvoje o8anzive '7# godine#3zmeu Rima i Partije su uspostavljeni odnosi koji su doprineli razvitku trgovine#

8/18/2019 Spoljna Politika Avgusta

4/4

 $a osnovu ovih podataka se moglo videti da je Avgust više posvetio pažnje kakoočuvanju grani-a, mira i uti-aja nego ratničkim pohodima# >a razliku od svojih prethodnika,uspeo je da se istakne diplomatskim veštinama, a ne ratničkim sposobnostima#