Seminarski rad: Sistemi plaanja u elekrtonskoj trgovini17

Visoka poslovna kola strukovnih studija ValjevoStudijski program: Poslovna ekonomija-marketing i trgovina

Predmet: Spoljnotrgovinsko poslovanjeTEMA: Sistemi plaanja u elektronskoj trgovini

Profesor: lanovi tima:Ljubica Lauevi Plavi Lepa Br. Indeksa: 6285/13 Radui Nenad Br. Indeksa: 6065/13 Drezgi Mirjana Br. Indeksa: 6505/13 Gruji Dragana Br. Indeksa: 6185/13

VALJEVO, 2016.

SADRAJ:

1.UVOD32.SISTEMI PLAANJA U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI43.KREDITNE KARTICE U TRANSAKCIJAMA ELEKTRONSKE TRGOVINE54.DIGITALNI NOVANIK75.DIGITALNA GOTOVINA (E-CASH)106.ONLINE DEBITNI SISTEMI (RAUNI)117.DIGITALNI SISTEMI PAUALNOG PLAANJA128.DIGITALNI SISTEMI KREDITNIH KARTICA139.NETBILL PLATNI SISTEM1410.NETCHEQUE PLATNI SISTEM1511.ZAKLJUAK16LITERATURA:17

1. UVOD:

Kraj drugog milenijuma obeleili su veliki tehniko-tehnoloki pomaci i napredovanje u svim oblastima ivota i rada. Masovna primena raunara dovela je do automatizovanja poslova koji su kroz vekove bili iskljuivo vezani za lini rad i linu komunikaciju.

Sistemi plaanja, koji su ve dva milenijuma, ili vie, ustaljeni i koji su dostigli svoj maksimum, dobili su konkurenciju u elektronskom novcu - izumu kraja XX veka. Pojava Interneta otvorila je novu priu o novcu i sistemima plaanja.

Novac kao osnovna mera vrednosti za sada nije i ne moe u potpunosti biti zamenjen digitalnim novcem jer dobre osobine novca stvarane kroz istoriju nije lako zameniti nekim surogatom koji je osmiljen i stvoren da pokrije trenutni tehnoloki razvoj. injenica stoji da digitalni novac ima itav niz korisnih osobina kao i da jedino takav novac moe da funkcionie preko Interneta.

Kanjenje u razvoju tehnologije zatite plaanja, ima za posledicu, da se javlja odreeni procenat kraa i falsifikata, ali je taj procenat za sada gotovo beznaajan u odnosu na promet koji se ostvaruje, iako su tendencije porasta vidljive i izazivaju strah kod poslovnog sveta. Za siguran rad digitalnog novca putem Interneta potrebno je striktno potovanje procedura i sistema zatite.

SISTEMI PLAANJA U ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Sisteme plaanja e-novcem moemo podeliti u dve grupe gledajui tip veze Trgovca i Banke, tako da imamo online i offline sisteme[footnoteRef:1]: [1: Dr Vojkan Vaskovi, Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, FON, 2007. god, str. 118]

online plaanje podrazumeva postojanje stalne komunikacijske veze izmeu osobe koja je plaena i banke, te se provera valjanosti novanice obavlja pre isporuivanja plaene robe (na ovaj nain se obavlja kupovina putem kreditnih kartica).

offline plaanje podrazumeva povremenu vezu izmeu plaene osobe i banke, te se valjanost novanica obavlja naknadno, nakon isporuene robe (npr. kupovina putem ekova). Nakon obavljene transakcije serijski broj novanice zapisuje se u bazu podataka banke, te se svaka sledea novanica s istim serijskim brojem, dospela na depozit, odbija kao nevaea.

Sisteme e-plaanja moemo podeliti u dve grupe:

Sistemi zasnovani na tokenima (etonima) odnosno zasnovanost na objektima koji sami sadre vrednost. Sistemi se temelje na ''plaanju unapred'', korisnici moraju kupiti etone od centralnog autoriteta pre nego mogu zapoeti transakciju. Sisteme temeljene na etonima (tokens) moemo podeliti u dve podkategorije:

elektronski novac pokuava zameniti papirni novac kao glavno sredstvo plaanja kod online plaanja.

sistemi elektronskog novanika temelje se na pametnim karticama, jo zvanim karticama s dopunjenom vrednosti, koje koriste integrisane ipove za dopunu elektronskog novca.

Notacijski sistemi kod kojih je transakcija direktno ili indirektno vezana za vrednost smetenu negde drugde. Narudbe za e-plaanje prenoene preko mree kod kojih je transakcija direktno povezana s vrednou smetenoj negde drugde (uobiajeno na bankovnom raunu). Ove sisteme jo zovemo i ''plati odmah'' sistemi zato jer prebacuju nalog ''odmah'' nakon inicijalizacije zahteva za plaanje. Primeri tih sistema su ekovi, debitne kartice i prenos kredita. Naplata kreditne kartice preko mrea kod kojih je transakcija indirektno vezana za vrednost tako to, kad je koristite prihvatate da postajete odgovorni za iznos transakcije. Ovi sistemi se jo zovu i ''plati posle'' sistemi i temelje se na korisnikovom kreditu i/ili odloenog optereenja trenutnog rauna korisnika. Notacijski sistemi koji su temeljeni na pametnim karticama su sistemi koji koriste tehnologije pametnih kartica za skladitenje informacija specifinih za kupca u pokuaju da prue visoke stepene zatite.

Upotrebu kreditnih kartica u online plaanjima, sve vie zamenjuju nove forme elektronskog plaanja, koje su prema procenama do 2003. godine pokrivale 2/3 online kupovina. Te nove forme plaanja, ukljuuju: digitalnu gotovinu, online debitne raune, digitalne sisteme za paualno plaanje, digitalne kreditne raune, digitalne ekove. U ovom delu emo se upoznati sa osnovnim karakteristikama i mehanizmom delovanja ovih elektronskih sistema. KREDITNE KARTICE U TRANSAKCIJAMA ELEKTRONSKE TRGOVINE

Online kreditne kartice (ON-LINE PAYMENTS CREDIT CARDS)[footnoteRef:2] proiruju funkcionisanje klasinih sistema plaanja pomou kreditnih kartica, na digitalno okruenje. Predstavljaju najee primenjivani platni instrument na Internetu. Strane koje uestvuju u ovoj transakciji su: kupac, prodavac, klirinka kua, banka prodavca i banka koja je izdala kupevu kreditnu karticu. Online transakcija upotrebom kreditnih kartica, ima redosled koraka kako je to pokazano u tabeli 1. [2: Dr Vojkan Vaskovi, Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, FON, 2007. god, str. 120]

Tabela 1. Koraci u upotrebi kreditnih kartica u online transakciji

Najvei problem kod upotrebe ovih kreditnih kartica je sigurnost. Mnoge kompanije rade na izradi sigurnosnih protokola za plaanje preko Interneta (na primer, strateke alijanse Microsofta i Visa Internationl-a i SA Netscape-a i Verifona).

SET (Secure Electronic Transactions) je jedinstveni tehnoloki protokol za sigurne elektronske transakcije[footnoteRef:3]. Ovaj protokol su 1996. godine inicirali Visa i MasterCard, a uradilo ga je konzorcijurn u sastavu Microsoft, Netscape, IBM, Verisign i dr. SET predstavlja otvoreni standard za elektronsku trgovinu, sa ciljem da olaka i povea sigurnost u transakcijama kreditnim karticama. SET koristi digitalne sertifikate to je prilog uz poruku, a to je autentifikacija kupevog identiteta i identiteta trgovca. Kao to izdaju plastine kreditne kartice, kompanije (banke - izdavai kartica) svojim korisnicima izdaju i digitalne sertifikate koji se nalaze u njhihovim digitalnim novanicima. Trgovcima sertifikate izdaju banke kod kojih oni imaju svoje raune za online transakcije. Danas postoje i Internet provajderi platnih usluga koji trgovcima nude usluge otvaranja/dranja rauna i softverskih alata koji su potrebni u toku procesovanja online plaanja karticama. Tako na primer, Veri Sign kompanija je lider u uslugama Internet sigurnosnih servisa i takoe daje usluge provajdera platnih servisa. [3: Dr Vojkan Vaskovi, Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, FON, 2007. god, str. 121]

Slika 1. Online transakcija upotrebom kreditnih kartica

Osim to vri autentifikaciju kupca i trgovca, SET garantuje trgovcu da poruka u prenosu nije promenjena. Kupcu se prilikom plaanja na WEB-u, nudi opcija sa, ili bez upotrebe SET-a, koji podrazumeva dodatnu autentifikaciju, ali prua i vii nivo sigurnosti. Postojeca ogranienja online sistema plaanja upotrebom kreditnih kartica su sledea[footnoteRef:4]: [4: Dr Vojkan Vaskovi, Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, FON, 2007. god, str. 125]

Sigurnost - Postojei sistemi nude nizak nivo sigurnosti. Postoji velika potreba za autentifikacijom i kupca i trgovca. SET protokol nudi neka nova reenje za ovu vrstu problema.

Trgovaki rizik - Rizik za trgovca je visok. Kupac moe odbiti da plati trokove, iako je roba isporuena ili je digitalni sadraj downlodovan.

Trokovi za trgovca - troskovi su takodje znaajni, negde oko 3,5% od vrednosti kupovine plus dodatni izdaci za transakcionu maru od 20 do 30 centi po transakciji, plus ostali trokovi vezani za pribavljanje potrebnih alata za ovakav nain poslovanja (hardver+softver). Trgovcu se ne isplati online prodaja robe ija je cena nia od 10$ po jedinici. Prodaja malih vrednosti, kao na primer pojedinanih lanaka, muzike ili sitnih artikala, nije mogua online upotrebom ovog sistema plaanja.

Socijalna jednakost - Nemaju svi potencijalni kupci pristup kreditnim karticama. Ovde se pre svega misli na mlau populaciju izmeu 10 i 25 godina, i na onaj de socijalno siromanijeg stanovnitva, koji sebi ne moe priutiti korienje kartice, zbog rizika i dodatnih trokova koje ona donosi. DIGITALNI NOVANIK

Da bi razumeli nove sisteme digtalnog plaanja, moramo se prvo upoznati sa konceptom digitalnog novanika (naziva se jo i electronic wallet, e-wallets), jer veina ovih sistema zahteva neku formu digitalnog novanika. U pitanju su softveri koji svojim programima vre kreiranje elektronskih impulsa koji predstavljaju novac. Softverom se alju ti impulsi i u njemu se oni uvaju - odatle je i dobio ime. Digitalni novanik vri sledee znaajne funkcije[footnoteRef:5]: [5: Mr Predrag Bjeli, Elektronsko trgovanje - elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000. god, str. 130]

autentifikaciju kupca upotrebom digitalnog sertifikata ili drugih kriptografskih tehnika, uva i transferie vrednost i osigurava proces plaanja izmeu kupca i trgovca.

Izvor: Mr Predrag Bjeli, Elektronsko trgovanje - elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000. god, str. 130

Slika 2. Digitalni novanik

Ovim svojim funkcijama, digitalni novanik nudi znaajne prednosti za kupca. Moete ii na bilo koju WEB stranu, upotrebom vaeg digitalnog novanika vriti svoju autentifikaciju i plaati za sve to elite da kupite upotrebom bilo kog sistema plaanja - digitalnih kreditnih kartica, digitalnih ekova i slino. Za kupca digitalni novanik znaajno sniava transakcione trokove jer vie nije potrebnio ispunjavati formulare sa razliitim podacima pri svakoj online kupovini. Pristiskom na va digitalni novanik, softver novanika ispunjava sve informacije o kupovini i isporuci robe.

Kao to pokazuje slika 2, eCheck sistem zahteva da korisnik dobije od svoje tradicionalne banke hardverski baziranu elektronsku ekovnu knjiicu. Vrlo je vano pomenuti da je ovakva knjiica,spoljni,hardverski prikljuak za korisnikov PC. Elektronska ekovna knjiica sadri korisnikov digitalni potpis u obliku privatnog kljua, kao i javni klju banme koja ju je izdala. Korienjem softvera koji obezbeuje elektronska ekovna knjiica, korisnik ispunjava elektronski ek i alje ga prodavcu putem interneta. Ova veza (kupac-Internet-prodavac) je ifrovana, a podatak koji se prenosi sadri korisnikov digitalni potpis, javni klju i digitalni potpis banke koja ga je izdala. Po prijumu elektronskog eka, prodavac proverava autentinost digitalnih potpisa poiljaoca i banke koja je ek izdala, korienjem njihovoh kljueva i deponuje ek u svoju banku. E-ekovi mogu sadrati broj fakture, doznaku i druge informacije.

Osim kupca, odreene prednosti od upotrebe digitalnog novanika belee i trgovac, i finansijski posrednik. Trgovac takoe sniava transakcione trokove, iri svoje marketinke mogunosti, i lake dolazi do posetioca svojih WEB strana, koji e se brzo odluiti da postanu i kupci. Prednosti finansijskog posrednika, vezane su za maru koju naplauje prilikom ostvarivanja ovih transakcija.

Postoje dve kategorije digitalnih novanika[footnoteRef:6]: [6: Mr Predrag Bjeli, Elektronsko trgovanje - elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000. god, str. 133]

I. Client based digitalni novanici su softverske aplikacije, koje kupci moraju instalirati na svoje raunare, i koje im nude mogunost automatskog popunjavanja upitnika i formulara pri online kupovinama. Isti softver moraju instalirati i trgovci, da bi hili u mogunosti da primaju informacije iz client based digitalnih novanika. Gator.com i MasterCard Wallet su primer ove kategorije novanika. Stopa primene ovih novanika je relativno mala, jer je njihova uvoenje vezano tek za sredinu 90-tih godina.

II. Server based digitalni novanici - predstavljaju softversko reenje za usluge autentifikacije i plaanja, koje se prodaje finansijskim institucijama (posrednicima), koji dalje prodaju ta reenja trgovcima, bilo direktno, ili kao deo svoje finansijske usluge. Inicijalni provajderi softvera, obezbeuju infrastrukturu koja je neophodna za funkcionisanje celog koncepta. Kod ovih novanika, kupci ne moraju instalirati posebne softvere na svojim raunarima, i softveri se lako mogu dinamiki updejtovati (obnavljati). Ovaj koncept novanika je vie prihvaen, a jedan od najpopularnijihj e server based digitalni novanik Microsoft's Passport. Passport je jedinstven u ovoj kategoriji, jer ukljuuje korienje digitalnih sertifikata. Kao deo Microsoftove Net strategije, Passport ima za cilj da postane univerzalno prihvaen nain autentifikacije i plaanja na Internetu. Trenutno je besplatno raspoloiv, za trgovce i kupce.

Oigledno je da e tehnika digitalnih novanika ostvarivati i pruati sve prednosti tek kada doe do njene iroke upotrebe od strane trgovaca i kupaca, inei tako marginalne prednosti znaajnim za svakog pojedinog uesnika u transakciji. Meutim, tehnika digitalnih novanika je optereena jo velikim brojem nereenih pitanja. Tako na primer, ostaje dilema ko je vlasnik informacija i podataka vezanih za novanik (pitanje privatnosti), gde se nalazi (softverski) novanik na desktopu, ili na nekom udaljenom serveru, koji e standardi definisati digitalni novanik, tako da on moe da bude univerzalno prihvaen. Napori da se definiu standardi za digitalni novanik, do tada nisu pokazali vee rezultate.

Konzorcijum u sasatvu Dell, AOL, American Express, Sun Microsystems, Brodia, MasterCard, IBM i Microsoft formirao je standard ECML - Electronic Commerce Modeling Language, koji je vrlo malo napredovao od 1999. godine. Nisu bolje rezultate pokazali ni standari OTP (Open Trading Protocol) i OBI (Open Bying on the Internet).

Mnogi predviaju, da e biti potrebno jo vremena da doe do ire upotrebe digitalnih novanika, odnosno do situacije kada kupci nee morati da prihvataju vie razliitih digitalnih novanika, da bi efikasno kupovali online. Tako na primer, Digi Cash, jedna od prvih kompanija koje je koristila consumer based digitalni novanik, je povukla svoj proizvod sa trita, ali je trgovako ime zadrano u cilju prodaje sistema za plaanje trgovcima. Dok se tehnologija novanika neuoblii u tehnoloku platformu, univezalni standard nee nastati i nee biti mogue realizovati sve potencijalne prednosti.

DIGITALNA GOTOVINA (E-CASH)

Za razliku od tradicionalne gotovine koja se lako konvertuje u druge vrednosti i ne trai posrednika, digitalna gotovina je digitalna forma uvanja i razmene vrednosti koja ima ogranienu konvertibilnost u druge forme (roba, usluge), i trai posrednika koji vri proces konvertovanja vrednosti. Digitalna gotovina, ustvari predstavlja elektronske impulse koji se kao sredstvo plaanja razmenjuju izmeu uesnika elektronskih sistema plaanja. Holandska firma Digi Cash je 1994. godine konstruisala softver, kojim se mogu obavljati plaanja putem Interneta. Prvo je samo Mark Tven Banka prihvatila ovaj program. Kasnije, Deutsche Bank Ag, Swiss NetPaz AG, Eunet. Vie preduzea proizvodi danas ovakve usluge.

Primer 1. Plaanje elektronskom gotovinom firme Digi Cash[footnoteRef:7]: [7: Mr Predrag Bjeli, Elektronsko trgovanje - elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000. god, str. 137]

1. KORAK: Potroa prvo otvara raun kod banke koja radi sa Digi Cash sistemom, pritiskom na taster menija;

2. KORAK: Nakon toga, potroa downloduje softver digitalnog novanika na svoj raunar;

3. KORAK: Potroa banci alje zahtev za digitalnom gotovinom, a Digi mu je alje u njegov novanik (kriptovane i autentifikovane poruke);

4. KORAK: Kada ima gotovinu u svom novaniku potroa je moe iskoristiti za plaanje robe ili usluge kod trgovca, koji prihvata ovakav sistem plaanja;

5. KORAK: Potroa alje gotovinu trgovcu;

6. KORAK: Trgovac transferie digitalnu gotovinu kupevoj banci, kako bi potvrdio da je taj iznos sa rauna kupca potroen;

7. KORAK: Kupeva banka ponitava taj iznos digitalne gotovine kupcu, a na raun trgovca uplauje potreban iznos novca.

Ovako zamiljen sistem plaanja digitalnom gotovinom, bio je previe komplikovan i za kupce i za trgovce. Kompanije DigiCash i First Virtual koje su bile pioniri u ovom domenu prestale su da nude svoje usluge u onoj prvoj originalnoj formi koju smo opisali. Poev od 1998. godine razvijaju se i sistemi plaanja malih vrednosti u P2P trgovini (od pojedinca do pojedinca), od kojih su najpopularniji PayPal (besplatni sistem za mikroplaanje), Yahoo PayDirect (besplatni servis Yahoo-a) i MoneyZap (Western Union besplatni sistem transfera novca). Ogranienja ovih sistema plaanja su u tome, to trae posrednike, i to ih mogu koristiti ljudi koji imaju e-mail raune.

ONLINE DEBITNI SISTEMI (RAUNI)

ONLINE STORED VALUE SYSTEMS - Omoguavaju kupcu da odmah izvri online plaanje trgovcu, ili nekom drugom pojedincu, na osnovu vrednosti koje su deponovane na kupevom online raunu. Neki stored value sistemi, zahtevaju od kupca da downloduje digitalne novanike (na primer Monetta i eCharge servis za plaanje unapred)[footnoteRef:8]. Drugi sistemi se zadovoljavaju time da korisnik potpie i transferie novac sa svojih kreditnih rauna na online debitni raun. [8: Mr Predrag Bjeli, Elektronsko trgovanje - elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000. god, str. 139]

Tehnologiju pametnih kartica je prva izmislila francuska telefonska javna mrea, kao pogodan nain da se od unapred kupljene vrednosti podmire trokovi telefonskih razgovora. Smart kartice, predstavljaju stored value sisteme na plastinim karticama, koje imaju ugraeni ip, koji uva line informacije imaoca kartice. U zavisnosti od primenjene tehnologije, mogu biti kontaktne (contact) smart kartice, koje fiziki moraju biti ubaene u ita kartica i tzv. kartice bez kontakta (contactless), koje imaju ugraenu antenu, i tako bez dodira sa itaem, mogu da prenesu informacije koje poseduju.

Mondex je jedna od originalnih smart kartica lansirana 1990. godine od strane Net West banke u Engleskoj. Kartica omoguava korisnicima da downloduju gotovinu sa svog bankovnog rauna na karticu, tako da tada zabeleenu vrednost na kartici mogu troiti kod razliitih trgovaca koji imaju itae kartica i prihvataju takav sistem plaanja. Karticom mogu plaati velike i male iznose. Do sada kartica nije pokazala veliki komercijalni uspeh. Interes za smart karice u SAD je porastao, kada je 1999. godine AmericanExpress lansirala svoju smart karticu American Express Blue, koja predstavlja kombinaciju kreditne i smart kartice.

Tabela 2. Online debitni sistemi

DIGITALNI SISTEMI PAUALNOG PLAANJA

Digitalni sistemi paualnog plaanja[footnoteRef:9] (DIGITAL ACUMMULATING BALANCE SYSTEM) - Ovi sistemi omoguavaju korisniku da izvri kupovinu na WEB-u, akumuliraju iznose dugovanja razliitim trgovcima na posebnom raunu, koji podmiruju jedanput na kraju meseca. Mesecno plaanje kupci vre upotrebom ekovnih rauna, ili rauna koji su vezani za kreditnu karticu. Ovakav nain plaanja je idealan za podmirivanje malih iznosa koji se akumuliraju i u celosti podmiruju na kraju meseca (kupovina poglavlja iz knjiga, muzike, casopisa i sl). [9: Mr Predrag Bjeli, Elektronsko trgovanje - elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000. god, str. 142]

Najpopularniji sistem digitalnog akumuliranja dugovanja je qPass, koji predstavlja integrisanu platformu za marketing, distribuciju i transakcije sa digitalnim sadrajem. Predstavlja vodee reenje za mikroplaanja koje koriste medijske kompanije kao sto su New York Times, Wall Street Journal i mnoge druge novine i asopisi. Trenutno qPass ima preko 50.000 registrovanih korisnika. Nain rada qPass: Da biste koristili qPass morate prvo downlodovati elektronski novanik koji vri kriptovanje i autentifikaciju svake vae transakcije. Na taj nain, vi kao kupac ne moete porei vau radnju. Nakon instaliranja novanika, kupac moe kupovati razliite digitalne sadraje ili uestvovati na e-trgovinskim stranicama. Na kraju meseca qPass e zadrati korisnikovu kreditnu karticu, ili neki drugi korisnikov raun, za iznos koji se akumulirao u toku tog meseca.

DIGITALNI SISTEMI KREDITNIH KARTICA

Cilj digitalnih kreditnih kartica jeste svoenje na minimum ogranienja koja su vezana za klasine kreditne kartice kao na primer[footnoteRef:10]: [10: Mr Predrag Bjeli, Elektronsko trgovanje - elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000. god, str. 143]

Odsustvo autentifikacije Mogunost negiranja plaanja Gubitak/kraa kreditne kartice.

Sa druge strane, online kreditne kartice nastoje da smanje i strah kod kupaca, vezan za upotrebu ovih sistema plaanja preko Intemeta, to je uglavnom vezano za zatitu poverljivosti podataka, uz znaajno smanjenje transakcionih trokova po osnovu obezbeenja automatskog popunjavanja formulara pri kupovini.

Izvor: Mr Predrag Bjeli, Elektronsko trgovanje - elektronsko poslovanje u meunarodnoj trgovini, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000. god, str. 142

Tabela 3. Digitalni sistemi plaanja uz upotrebu kreditnih kartica

Kako funkcionie digitalni sistem kreditnih kartica, objanjeno je pomou odreenih koraka:

1) Kupac otvara raun kod eCharge, dostavljajui korienjem SSL sigurne kriptovane konekcije svoje line podatke i broj svoje kreditne kartice;2) Poto je potvrdila aplikaciju kupca, eCharge downloduje digitalni novanik na raunar kupca;3) Kupac sada moe vriti online kupovine kod trgovaca, koji prihvataju ovaj nain plaanja, birajui eCash opciju plaanja;4) eCharge vri autentifikaciju kupca i trgovca verifikovanjem njihovih digitalnih sertifikata;5) eCharge sa bankom kupca verifikuje njegov raun, i stanje na raunu, i onda autentifikuje transakciju;6) Kupac od svoje banke dobija meseni izvestaj koliko je sa njegovog rauna prebaeno na raun eCharge za kupovine izvrene tog meseca.

NETBILL PLATNI SISTEM

NetBill[footnoteRef:11] je platni sistem razvijen na univerzitetu Carnegie Mellon, za koji projektanti tvrde da je optimizovan za prodaju i kupovinu jeftinih informatikih roba. NetBillov protokol transakcije se aktivira kupevim interesovanjem za cenu izabranog artikla a zavrava se prijemom simetrinog kljua za odmotavanje ifrovane robe isporuene tokom faze isporuke robe. inioci ovog sistema prikazani su na slici 9. Meu njima su kupci, trgovci i NetBill server koji odrava raune i za kupce i za trgovce. Ovi rauni mogu biti povezani sa standardnim raunima u finansijskim institucijama. Kada kupac kupi neku robu na njegovom NetBill raunu se pojavljuje odgovarajue zaduenje dok se na trgovevom raunu pojavljuje potraivanje u iznosu vrednosti robe. Kupev NetBill raun moe da se dopuni transferom sredstava iz njegove banke. Slino, sredstva na trgovevom NetBill raunu se ulau na njegov raun u banci. [11: Izvor: www.elitesecurity.org ]

NetBill garantuje da e kupac platiti samo onu robu koju uspeno primi. NetBill transakcija je slina eku po neposrednom prenosu sa jednog prepoznatog rauna na drugi koji se odvija u vreme kupovine. Ovom sistemu, meutim, nedostaje optost eka jer jedna strana mora da preuzme ulogu trgovca da bi se izvrilo plaanje.

Izvor: Dr Vojkan Vaskovi, Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, FON, 2007. god.Slika 3. NetBill concept

NetBill ima za cilj da obezbedi sveobuhvatan platni sistem, od dogovora o ceni do isporuke robe. U osnovnoj emi, NetBill transakcija zahteva razmenu osam poruka. Postoji mnogo varijacija unutar NetBilla koje omoguavaju, na primer, da kupac od trgovca sakrije svoj identitet, radi cenkanja, radi ograniene potronje koja se daje drugima i radi reavanja svih vrsta nesporazuma. Sve transakcije moraju da koriste NetBill server. Po pitanju komunikacije, to su bitni trokovi, naroito kada je vrednost robe mala. Protokol je napravljen tako da se komunikacija izmeu NetBill servera i ostalih angaovanih entiteta odrava na minimumu. Bez obzira na to, NetBill server je oigledno usko grlo ove eme. Funkcionisanje sistema bez tekoa je zavisno od kontinualne dostupnosti centralnog servera, i s obzirom da ne postoji lak nain da se optereenje rasporedi, to namee gornju granicu broja stranaka koje mogu da uestvuju u platnom sistemu, inei ga nefleksibilnim po veliini. NetCheque platni sistem

Drugi sistem plaanja nalik na ekovni koji se takoe zasniva na upotrebi Kerberosa je NetCheque[footnoteRef:12] sistem plaanja koji je razvijen na Institutu za informatike nauke univerziteta June Kalifornije. NetCheque je distribuirana obraunska sluba koja se sastoji iz hijerarhije NetCheque servera (banaka) koje se koriste za obraun ekova i poravnanje meubankarskih rauna. Ova hijerarhija omoguava smanjivanje i poveanje sistema. Ona takoe korisnicima omoguava da izaberu banku na osnovu svojih kriterijuma kao to su poverenje, blizina, pouzdanost, i drugi. Na slici 10. prikazana je takva hijerarhija. NetCheque raun je slian standardnom bankarskom raunu po osnovu kojeg vlasnici rauna mogu da izdaju elektronske ekove. Elektronski ek je slian konvencionalnom papirnom eku po tome to sadri korisnikov potpis. Za razliku od papirnog eka, elektronski ek mora i trgovac da odobri pre nego to se ek naplati. NetCheque sistem koristi Kerberos karte za kreiranje elektronskih potpisa i za odobravanje ekova. Kerberos se zasniva na ifrovanju sa simetrinim kljuem i stoga je raunski efikasniji od ema koje se zasnivaju na algoritmima javnog kljua. NetCheque se sastoji iz sledeih polja[footnoteRef:13]: [12: Izvor: www.elitesecurity.org ] [13: Dr Vojkan Vaskovi, Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, FON, 2007. god.]

Iznos na eku Jedinica valute Datum Broj rauna Primalac (ili vie njih) Potpis kupca Odobrenje (ili vie njih) trgovca i banke (ili vie njih).

Prvih pet polja eka nije ifrovano i mogu ih itati nosioci eka. Poslednja dva polja mogu da verifikuju banke na ije ime ek glasi.

Izvor: Dr Vojkan Vaskovi, Sistemi plaanja u elektronskom poslovanju, FON, 2007. god.

Slika 4. Hijerarhija NetCheque servera

ZAKLJUAK

Sistemi elektronskog plaanja nisu stvar budunosti, jer oni ve postoje, ali se moe rei da je njihov uticaj i zastupljenost za sada mali. Sve vea informatizovanost i umreenost mogla bi ubrzati bre probijanje sistema elektronskog plaanja, koji bi na kraju mogli potpuno istisnuti novac kakav gadanas poznajemo. Informaciona tehnologija znaajno unapredjuje obavljanje finansijskih transakcija koje se sada mogu obavljati mnogo bre, tanije, pouzdanije i konfornije nego ranije.

U savremenim uslovina tradicionalni nain plaanja sve vie gubi na znaaju, a prednost se daje elektronskom nainu plaanja. Prodavci proizvoda ili davaoci usluga omoguavaju svojim kupcima dana takav nain vre kupovinu, ubrzavaju obrt vlastitih finansihskih sredstava, istovremeno smanjujui trokove naplate, jer nema klasinog fakturisanja robe. Razvoj sistema elektronskih plaanja ne zavisisamo od napretka u raunarskom poznavanju. Kako bi dolo do znaajnijih pomaka treba izgraditi zakonski okvir koji bi ulio uesnicima sigurnost i omoguio bre irenje sistema elektronskog plaanja. Sigurnost je vrlo vana za korisnike sistema elektronskog plaanja, pa samim tim i za sam razvoj ovog naina plaanja.

LITERATURA:Studenti: Plavi Lepa, Radui Nenad, Drezgi Mirjana, Gruji Dragana