3

PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRONFAKULTET POSLOVNE EKONOMIJESEMINARSKI RADPredmet: PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMATema: UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA

STUDENT:

Profesor dr. Branko Latinovi

Sran Kosovac

Br. indeksa 60-12/RBFTSADRAJ41.UVOD

42.TA JE TO INFORMACIONI SISTEM?

63.VRSTE INFORMACIONIH SISTEMA

63.1 Informacioni sistemi proizvodnih preduzea

63.2 Struktura integrisanog informacionog sistema, zasnovana na organizacionim funkcijama preduzea.................

84.EFEKTI UVOENJA INTEGRISANOG INFORMACIONOG SISTEMA

95.OSNOVNE FUNKCIJE I AKTIVNOSTI IS

96.OSNOVNE GRUPE RESURSA

107.VRSTE IS

108.NAELA SISTEMSKOG PRISTUPAI IS

119.VREDNOVANJE KVALITETA IS

1110.UPRAVLJANJE IS

1611.RAZLOZI I INIOCI RAZVOJA IS

1712.POTREBA IZGRADNJE INTEGRALNOG IS

1713.TEORIJA ORGANIZACIJE I POSLOVNI IS

1814.POSLOVNI IS I NJEGOVO RELEVANTNO OKRUENJE

1815.KOMUNIKACIJE I POSLOVNI IS

1916.ORGANIZACIONE STRUKTURE I POSLOVNI IS

1917.INFORMATIKI IZAZOVI I PROMENE U POSLOVNOJ ORIJENTACIJI

1918.ULOGA POSLOVNIH STRATEGIJSKIH IS

2019.VRSTE TRINIH STRATEGIJA I POSLOVNI IS

2020.RAZVOJNE KARAKTERISTIKE I KLASIFIKACIJE UPRAVLJAKIH IS

2121.IS ZA PROFESIONALNU PODRKU

2122.SISTEMI ZA IZRADU MENADERSKIH IZVETAJA (MIS-ML)

23. TERMINI KORIENI U UPRAVLJANJU IS .................................................................................................2124.TABELARNI PRIKAZ KVALITETA UPRAVLJANJA IS..............................................................................2230ZAKLJUAK

LITERATURA30

1. UVODNe postoji nita to bi bilo tee za planiranje, neizvesnije u pogledu rezultata, niti opasnije za uvoenje, nego to je stvaranje novog sistema; inicijator ima neprijatelje u onima koji imaju koristi od zadravanja starog sistema, a samo mlake branioce u onima koji bi imali koristi od novog sistema ... N. Machiavelli, 1513. g.ivimo i delujemo u vremenu stalnih, brzih i znaajnih promena. Nove tehnologije donele su i najavljuju jo vee i znaajnije promene u ivotu i delovanju pojedinca, drutva i drave. Svet se nalazi na pragu revolucionarnog prelaska iz informacionog drutva u drutvo i privredu znanja. Znanje postaje osnovna konkurentska prednost drave, proizvoda i pojedinca. U privredama znanja, temeljna pokretaka snaga postaje inovacija (nove ideje, proizvodi, naini rada, nove strategije menadmenta).

Prema World Investment Reportu postoji osam kategorija po kojima se odreuje konkurentnost: otvorenost, vlada, finansije, tehnologija, infrastruktura, menadment, ljudski resursi i institucije.

Prirodno je da svaki ovek, svako preduzee i drava razmiljaju o svojoj poziciji u novonastalim uslovima. Prilagoavanje ovim uslovima i hvatanje prikljuka za liderima razvoja postaje imperativ za sve. Zadatak osiguranja opstanka konkurentnim prisustvom na svetskom tritu namee snanu izvoznu orijentaciju i ukljuivanje u integracijske i globalizacijske procese.

Izgradnja kvalitetnih informacionih sistema u preduzeima jedan je od znaajnih preduslova ukljuivanja u meunarodno trite i globalizacijske procese.2. TA JE TO INFORMACIONI SISTEM?Informacioni sistem je usklaen i oblikovan skup personalnih, organizacionih i tehnikih elemenata, koji obezbeuju koordinaciju i protok informacionih tokova u okviru sistema i sa okruenjem. Informacioni sistemi obezbeuju informacije za donoenje operativnih i stratekih odluka.Osnovne funkcije informacionog sistema su:

unos podataka

uvanje podataka obrada podataka analiza podataka formiranje izvetaja prezentacija izvetajaUnos podataka podrazumeva prikupljanje svih podataka koji formiraju informacione tokove u kompaniji. Unosom podataka se obezbeuje prikupljanje svih podataka u sistemu. Podaci se prikupljaju iz kompanije i iz spoljanjeg okruenja. Podaci iz kompanije su podaci o proizvodnji, skladitenju, otpremi robe, prodaji, itd. Podaci iz spoljanjeg okruenja se dobijaju od drugih uesnika u logistikom lancu (dobavljai, kupci, pediteri, distrbutivni centri) i od nadlenih udruenja (banke, ministarstva, osiguravajua drutva).

Svi ulazni podaci se mogu podeliti u dve grupe.

Prva grupa su podaci koji se unose periodino i menjaju po potrebi. To su na primer, podaci o zaposlenima, o platama, podaci o planiranoj proizvodnji podaci o svim dobavljaima i prevoznicima, podaci o voznom parku, i dr.

Druga grupa podataka su podaci koji se menjaju na nivou dana sa svakom novom transakcijom. To su podaci o narudbinama kupca, podaci o nivoima zaliha, podaci o fakturisanim prodajama i prispelim finansijskim sredstvima, i dr.

Unos podataka se moe realizovati na razliite naine :

runi unos podataka sa dokumenata,

transfer podataka iz drugih informacionih sistema (disketa, zip drive, magnetna traka, CD),

elektronski prenos podataka.

Runi unos podataka se radi sa dokumenata. U svakoj kompaniji, bez obzira na nivo automatizacije i postojanje informacionog sistema, prisutan je veliki broj dokumenata, koji prate robne tokove. Sva ova dokumenta se svakodnevno runo unose u sistem. Kod kompanija koje imaju dobro projektovane savremene informacione sisteme, unos podataka sa dokumenata je minimiziran.

Transfer podataka iz drugih informacionih sistema se vri kada ne postoji informacioni sistem na nivou cele kompanije ili ne postoji komunikaciona veza sa okruenjem. Zbog toga se transfer podataka obavlja preko diskete, kompakt diska, zip drajva ili na neki drugi nain.

Elektronski prenos podataka se vri kod dobro projektovanih, savremenih i usavrenih informacionih sistema. Savremeni informacioni sistemi pokrivaju sva podruja rada jedne kompanije, pa su informacioni tokovi u okviru kompanije automatizovani. Dobro projektovani logistiki informacioni sistemi obezbeuju elektronsku razmenu podataka sa svim uesnicima u logistikom lancu( dobavljai, kupci, pediteri, prevoznici).

uvanje podataka je u memoriji raunara u bazi podataka. Baza podataka se najoptije moe definisati kao dobra struktuirana kolekcija podataka. Informacioni sistem kompanije moe imati jednu ili vie baza podataka, u zavisnosti od organizacije. Pristup podacima u bazi podataka je kontrolisan, definisanjem prioriteta za pristup: unos podataka, kontrola podataka, brisanje podataka, analiza, formiranje izvetaja, prezentacija izvetaja. Sva lica koja rade sa podacima imaju svoj nivo pristupa i skup dozvoljenih akcija, koje mogu obaviti. Kontrolom pristupa omoguava se bezbednost i poverljivost podataka.Obrada podataka je sposobnost transformisanja podataka u pogodniji oblik jednostavnom i jednosmernom konverzijom. Obrada podataka je primena primena podataka za dobijanje odgovarajuih analiza i izvetaja, koja su neophodni kompaniji.Analiza podataka se odnosi na preuzimanje podataka iz baze i formiranje razliitih analitikih pregleda i izvetaja, na osnovu kojih menadment donosi operativne i strateke odluke. Ona se vri primenom razliitih matematikih i statistikih modela. Analizom podataka menadment moe predvideti ponaanje sistema pri primeni razliitih poslovnih strategija.Formirnje izvetaja je rezultat obrade podataka i jedna od glavnih funkcija informacionog sistema. Pri projektovanju informacionog sistema menadment definie skup i formu izvetaja koje eli da dobije. Dobro projektovani informacioni sistemi imaju mogunost formiranja dnevnih i periodinih izvetaja, pojedinanih i kumulativnih, finansijskih izvetaja, i dr.Prezentacija izvetaja je oblik prikaza izvetaja. Izvetaji mogu biti u tampanoj ili elektronskoj formi. Izvetaji u tampanoj formi se dobijaju na papiru u odgovarajuim slubama kompanije. Izvetaji u elektronskoj formi se automatski dostavljaju menadmentui slubama za plan, analizu i prognozu poslovanja.3. VRSTE INFORMACIONIH SISTEMAPostoji vei broj definicija i podela informacionih sistema.

Prema delatnosti za koju je informacioni sistem predvien, isti se dele na informacione sisteme:

proizvodnih preduzea,

organa uprave,

banaka,

osiguravajuih drutava,

aerodromaInformacioni sistemi proizvodnih preduzea mogu se podeliti na dva sistema, koji meusobno komuniciraju i razmenjuju podatke. To su:

poslovni informacioni sistem i tehniki informacioni sistem3.1 Informacioni sistemi proizvodnih preduzeaPored podizanja organizacijskog nivoa pripremnih, te proizvodnih i uslunih poslova, omoguavajui mendmentu kvalitenije upravljanje i kontrolu procesa pripreme i proizvodnje, informacioni sistemi trebaju omoguiti i komuniciranje s kupcima i dobavljaima na potrebnom nivou.

Ne radi se samo o nunosti praenja nivoa i kvaliteta logistike podrke pripremi proizvodnje i samoj proizvodnji, koja je viestruko poveala proizvodnost (CAD sistemi u konstruisanju, CAPP sistemi u izradi tehnologije, NC, CNC maine i fleksibilni sistemi u proizvodnji), ve i o potrebi razmene crtea i tehnolokih postupaka, naruivanju materijala, otpremi proizvoda oznaenih EAN kodom, te naplati i plaanju prema aktuelnim standardima i postupcima poslovanja u industrijama razvijenih zemalja.

3.2 Struktura integrisanog informacionog sistema, zasnovana na organizacionim funkcijama preduzeaStruktura integralnog informacionog sistema proizvodnih preduzea, koji se deli na podsisteme, moe biti utvrena prema osnovnim organizacionim funkcijama preduzea, koje treba povezati, odnosno integrisati.

Ne postoji neka univerzalna i stroga struktura funkcija, ali se moe konstatovati da su tipine funkcije, odnosno podsistemi informacionog sistema u proizvodnom preduzeu: menadment i kontrola,

razvoj i konstruisanje proizvoda,

ugovaranje, komercijala i kalkulacija,

marketing i prodaja,

izrada tehnolokih postupaka, CNC programa i alata, nabavka, skladitenje materijala, praenje zaliha, te skladitenje proizvoda,

planiranje i praenje proizvodnje, proizvodnja i obavljanje usluga,

raunovodstveno praenje,

finansijsko praenje,

odravanje kapaciteta i infrastrukture,

kadrovski poslovi,

osiguranje kvaliteta i praenje laboratorija,

Glavno rukovodstvo moe se takoe smatrati posebnom funkcijom. Pri tome ne mora svako preduzee biti organizovano sa svim navedenim funkcijama, kao to je na primer sluaj kod malih preduzea. Takoe, znaaj pojedinih podsistema je razliit za razliita preduzea, s obzirom na vrstu i tip proizvodnje, odnosno vrstu usluga.

U procesnoj industriji (cementare, rafinerije, eerane), te uslunim delatnostima (putni, elezniki i ostali transporti), odravanje predstavlja jedan od najvanijih podsistema. Dobro odravanje opreme i postrojenja je preduslov i osnova uspene proizvodnje i obavljanja usluga.

Kod pojedinane i maloserijske proizvodnje komadne robe, osnovu proizvodnje predstavlja osiguranje razliitih resursa, kao to su proizvodni kapaciteti, alati, materijali, tako da je za ovakva preduzea najznaajniji podsistem upravljanja proizvodnjom.

Kod preduzea uslunih delatnosti nema podsistema za razvoj i konstruisanje proizvoda.

Svaka od navedenih funkcija ima svoje informacione potrebe. Generalno se moe kazati da logini informacioni podsistemi treba da prate funkcionalne linije preduzea.

Niu formu podsistema predstavlja modul. Modul je deo podsistema koji predstavlja informatiku podrku delu funkcije, koji je relativno samostalan u svom radu. Kao primer moe se navesti podsistem nabavka, skladitenje materijala ... koji ima module nabavka, skladite (zalihe) i skladite gotovih proizvoda.

Svaki funkcionalni podsistem informacionog sistema ima svoje jedinstvene datoteke podataka, koje se koriste samo od strane tog podsistema. Postoje i datoteke kojima je pristup mogu od strane vie funkcionalnih podsistema, odnosno od strane vie razliitih aplikacija.

Pri tome aplikacije predstavljaju delove jednog celovitog programskog reenja, namenjenog za poslovne informacioni sisteme.

Ove datoteke se zbog toga organizuju u zajedniku (generalnu) bazu podataka, kojom se upravlja putem sistema za upravljanje bazom podataka (data base management system DBMS).

Pored aplikativnih programa, koji se piu specijalno za svaki podsistem, postoje i aplikacije koje "pokrivaju" vie podsistema.

Povezivanje svih podsistema preko odgovarajuih tokova podataka, preko zajednike baze podataka i jedinstvenih programskih aplikativnih reenja, daje i formira integralni informacioni sistem preduzea, odnosno organizacije.

Tabela 1: Spisak podsistema, modula i podmodula ERP programskog paketaORACLE E-BUSINESS SUITE

Svaki modul i podmodul sadre niz funkcionalnosti. Na primer, modul Financials (unutar podsistema Financials) sadri sledee funkcionalnosti:

General Ledger Glavna knjiga, Payables Obaveze prema dobavljaima, Receivables Potraivanja, Cash Management Upravljanje gotovinom i bankovnim izvodima, Assets Stalna sredstva,

Ipayment Internet plaanj4. EFEKTI UVOENJA INTEGRISANOG INFORMACIONOG SISTEMAPrimena IIS-a treba da: doprinese ukupnoj realizaciji preduzea,

ubrza protok informacija i vreme obrade podataka,

povea tanost obrade podataka,

omogui preuzimanje rutinskih poslova,

povea mogunost za donoenje sigurnijih i tanih odluka,

povea finansijske efekte,

omogui primenu savremenih raunarom podranih tehnologija obrade u proizvodnji,

omogui bru komunikaciju meu mainama, kao i bru komunikaciju izmeu ljudi i maina,

omogui bre komuniciranje s okolinom (kupcima, dobavljaima, bankama itd.).

Vano je naglasiti da cilj uvoenja IIS-a nije samo informatizacija preduzea, nego i omoguavanje racionalizacije ukupnog poslovanja preduzea i njegove organizacije.

5. OSNOVNE FUNKCIJE I AKTIVNOSTI ISPostoje dveosnovnefunkcije IS, a to su: funkcija informisanja i funkcija dokumentacije.

Funkcija informisanja ostvaruje se sa svrhom da se korisnicima obezbede adekvatne informacije za potrebe rukovoenja i upravljanja. Ona je glavni razlog postojanja IS u samom sistemu. Funkcija informisanja treba da obezbedi najvii stepen informisanja pri odluivanju i upravljanju.Funkcija dokumentacije slui radi obezbeivanja dokumentacije radi ostvarivanja komunikacionih veza izmeu raznih podsisitema i okruenja. Ovo je posebno vano kod raunarskih sistema kod kojih se automatizovano obavlja kontiranje i knjienje poslovnih dogaaja. Proces promene podatakau informacije, zasnovan je na sledeim aktivnostima:

1) Prikupljanje kojim se definiu potrebni podaci, identifikuju izvori i naini prikupljanja podataka.

2) Organizovanjekojim se ureuju, predstavljaju i formatizuju podaci za korienje u ostalim procesima informisanja.3) Analiza kojom se vri tumaenje podataka i njihova transformacija u informacije;4) uvanje kojom se vri njihovo skladitenje primenom ureaja za uvanje podataka, kao to su magnetni diskovi, trake, optiki diskovi itd.5) Obradakojom se vri obrada u mikroprocesoru;6) Primanje i prenoenje kojim se vri transfer podataka unutar i izmeu IS;7) Pretraivanje kojim se vri prezentacija informacije iz IS.8) Kontrola kojom se vri kontrola ulaza, obrade, izlaza i memorisanje podataka6. OSNOVNE GRUPE RESURSASistempredstavlja celinu i sklad izmeu njegovih kljunih komponenti. U svim vrstama IS postoje petkljunih resursa, a to su:

1) Hardware(hardverski resursi ili materijalni resursi) spadaju u komponente raunarskih sistema koji tehniki podravaju rad IS. Oni obuhvataju: mikroraunare, miniraunare, velike raunare i sve periferijske ureaje koji idu uz njih, ukljuujui i elektromagnetne medije.

2) Software(nematerijalni resursi ili softverski resursi) ukljuuju sve vrste programskih instrukcija i procedura. Re je o operativnim sistemima, programskim prevodiocima, i mnogim korisnikim programima. Znaajan softverski resurs su i procedure koje upuuju korisnika kako da koristi IS.3) Lifewa (kadrovski resursi ili ljudski resursi) koji su neophodni za funckionisanje IS. Ljudske resurse ine specijalisti i krajnji korisnici IS. Ovi resursi su organizovani zavisno od podele rada i mogu biti: projektanti IS, analitiari, programeri, softver ininjeri, specijalisti za hardver i mree, operateri itd. odnosno strunjaci koji izvravaju razne zadatke.4) Data(informacioni resursi ili baze podataka) su organizovane kolekcije povezanih podataka koje koristi aplikativni softver, pri emu najee vie aplikacija deli jednu bazu. Ovaj resurs se najvie organizuje u DataWarehouse i bazama znanja.5) Netware(resursi raunarskih mrea ili telekomunikacije) omoguuju prenos informacija elektronskim putem na daljinu. Veina raunara je povezana u neku raunarsku mreu sa aktivnom i pasivnom opremom, ureajima i instalacijama i kontrolnim softverom koji omoguavaju prenos podataka. To su internet, ekstranet i intranet.

7. VRSTE ISIStreba da sadri informacija neophodne razliitim korisnicima. Postoje razliite vrste IS, a klasifikacijase moe izvriti prema razliitim kriterijumima:

1) Orijentisanostiobrada podataka, upravljanje;

2) Funkcije ili delove procesa rada koje obuhvatajuproizvodnja, nabavka, prodaja, raunovodstvo itd.3) Nivo odluivanja kojem slueoperativne, taktike, i strategijske;

4) Tehnika osnova na kojoj su zasnovani-integrisani, neintegrisani;

5) Sistem obrade podataka- serijska, of-line, online. Savremeni IS nije orijentisan na prikupljanje i obradu podataka, nego na proces donoenja odluka. Prilikom projektovanja i izgradnje savremenog IS, potrebno je da se odredi opseg koji e biti obuhvaen od strane IS. Opredeljujui faktoru koncipiranju i izboru podisitema je integritet podataka, koji obezbeuje logiku povezanost poslovnih procesa i funkcija. ISne moe da postoji mimo podsistema koji su orijentisani ka izvravanju odreenih kategorija poslova i zadataka. Predstava poslovnih procesa su informacioni moduli, dok poslova i aktivnosti aplikacije IS. Aplikacijaje najnia zaokruena informaciona celina, kojom se reava neki poslovni proces. Delovi aplikacija su programi napisani na nekom od programskih jezika.

8. NAELA SISTEMSKOG PRISTUPAI ISISpripada vrsti organizacionih sistema, pa samim tim on je koncipiran u skladu sa naelimasistemskog pristupa, a to su:

1) Naelo kompleksnosti je fundamentalni princip u organizaciji i usmeren je na koncepcijsko oblikovanje celine. Svojim funkcionisanjem, daje vie nego to je suma efekata svih podsistema.

2) Naelo dinaminosti odnosi se na sposobnost IS da se stalno prilagoava uticajima okoline radi odravanja stabilnosti i ravnotee. Ovo naelo zahteva i samu promenu IS, zavisno od ciljeva i zadataka.

3) Naelo interdisciplinarnosti podrazumeva da se u procesu koncipiranja IS prilazi korienjem dostignua brojnih naunih disciplina i njihovih praktinih iskustava.

4) Naelo orijentisanosti u odluivanju podrazumeva da ima smisla organizovati IS ako obezbeuje kvalitetnu podlogu za donoenje kvalitetnih odluka.5) Naelo samoorganizovanosti tesno je povezano sa dinamikom IS. On mora imati sposobnost samostalne reorganizacije i primene, i prilagoavanje izmenama u sistemu i njegovoj okolini.6) Naelo otvorenosti proizilazi iz same prirode IS. Pri samoj izgradnji IS treba uzeti u obzir sve komunikacione partnere unutar njega i u okruenju.

7) Naelo ekonominosti podrazumeva to manji utroak vremena rada i materijalnih sredstava uz optimalnu informisanost.

8) Naelo zakonitosti podrazumeva potovanje pozitivnih zakonskih propisa.

9) Naelo univerzalnosti podrazumeva standarnizaciju sisitema, metoda i postupaka graenih u IS komunikaciju, izmeu svih nivoa.

10) Naelo pouzdanosti podrazumeva pouzdanost informatike opreme ostvarene kroz odreene provere.9. VREDNOVANJE KVALITETA ISIS treba da posedujepozitivne vrednosti(karakteristike). Osnovni kriterijumiza ocenu vrednosti IS su:

1) Fleksibilnost sistema podrazumeva sposobnost prilagoavanja u uslovima promena. Za IS to znai njegovu sposobnost da se menja, usled unutranjih i spoljanjih zahteva. Metode koje pospeuju fleksibilnost su: modularnost, strukturni i objektivno-orijentisani pristup.

2) Pouzdanost pokazuje koliko sisitem moe da ostvaruje eljene rezultate u okviru definisanih uslova. Na pouzdanost IS znaajan uticaj imaju hardver, softver, kadrovi, mrea, propisana pravila i druge aktivnosti.

3) Korisnost IS je koristan ako ispunjava ciljeve koji su u funckiji ostvarivanja postavljenih ciljeva celog poslovnog sistema. Korisnost se moe utvrditi uporeivanjem postavljenih ciljeva.

4) Ekonominost ekonomian je IS kada su njegove korisnosti vee od sredstava uloenih za njegovu izgradnju, razvoj i funkcionisanje.

5) Opravdanost raunarska oprema izraava opravdanost njene primene ako zadovoljava potrebe izvoenja odgovarajue aktivnosti u IS. To znai da e negativnu ocenu dobiti ona radna mesta gde je oprema zastarela, i ona kod kojih je izvrena nabavka opreme ije mogunosti prevazilaze potrebe.6) Mogunost prihvatanja IS podrazumeva da su prethodno nabrojani kriterijumi vrednovani pozitivnom ocenom. Vano je da lica koja uestvuju u vrednovanju sagledaju prednosti i nedostatke, kako bi prihvatili njihovu to uspeniju realizaciju.7) Bezbednost ISpodrazumeva sigurnost i integritet njegovih resursa i aktivnosti. Da bi se osiguralo bezbedno funkcionisanje IS, neophodno je da se propiu pravila, procedure i tehnoloke mere.

10. UPRAVLJANJE ISProblem upravljanjasistemom se postavlja inom uvoenja obrade podataka. Metodoloku osnovu za procenu kvaliteta upravljanja IS ini profitna funkcija. Mora se voditi rauna o funkcionisanju i trokovima IS svakog upravljakog nivoa. Trokovise mogu odnositi na hardver i softver. Utrokove hardveraspadaju ulaganje za kupovinu i instaliranje informatike opreme, ulaganje za njeno odravanje, ukljuujui i gubitke koji se manifestuju zbog njenog zastarevanja. Utrokove softveraspadaju ulaganja oko njegove izrade, kupovine i odravanja. Strukturu upravaljanja IS, sainjavaju skup dejstava unutar sisitema i komunikacija sa drugim delovima sistema. U praksi se danas primenjuju dvaosnovnamodela upravljanja IS, a to su centralizovani model i decentralizovni model. Centralizovani model upravljanjakarakterie se time to se na centralizovan nain odreuje obim informacionih sadraja, maksimum angaovanja resursa i ostvarenje usluga i u kome jedan centralni upravlja donosi sve odluke.

Decentralizovni model upravljanjakarakterie se time to se vri dekomponovanje upravljanja po pojedinim delovima IS uz postojanje obaveznih veza prema centralnom upravljanju. U primeni bilo kog modela neophodno je odravati dinamiku ravnoteu izmeu informacija i dobijenih rezultata.Da bi kompanije u ovakvim, tekim uslovima privreivanja, uspele da opstanu i profitabilno funkcioniu potrebno je odrediti nivoe upravljanja informacionim sistemom iste, tj. odrediti nivoe menadmenta.

Menaderi moraju da poznaju organizacionu strukturu i tokove informacija u poslovnom sistemu, takoe menader mora da poznaje i koristi raunare i softverske alate za kvalitetnu obradu informacija, odluivanje i upravljanje. Menaderi postoje na razliitim menaderskim nivoima i u raznim poslovima preduzea. Robert N. Anthony imenovao je tri primarna menaderska nivoa: vii, srednji i nii (slika 1).

Slika 1: Piramida informacionog sistema

Menaderi na vrhu hijerarhije, (predsednik i podpresednik), su esto orijentisani na nivo planiranja strategije za organizaciju i poslovni sistem u narednim godinama.

Menaderi srednjeg nivoa,(regionalni menaderi, direktori proizvodnje, efovi odeljenja), vre kontrolu realizovanja planova i rezultata, pa je ovaj nivo, nivo kontrole menadmenta.Menaderi nieg nivoa, (efovi, supervizori, voe projekata) imaju zadatak ispunjavanja planova odreenih od strane menadera sa viih nivoa. Zbog toga se ovaj nivo esto i naziva operativnim nivoom.

U zavisnosti od nivoa odluivanja postoje razliiti informacioni sistemi:

Automatska obrada podataka (AOR),

Upravljanje informacionim sistemom (MIS), Sistemi za podrku odluivanju(DSS), Informacioni sistem rukovoenja(EIS).

Vertikalna integracija informacionih sistemaIzmeu nivoa odluivanja postoji vertikalni protok informacija. Informacije koje idu sa nieg nivoa predstavljaju ulazne podatke za informacioni sistem na viem nivou. Informacije koje idu sa vieg nivoa predstavljaju upravljake odluke za nii nivo. Vertikalni tokovi informacija izmeu upravljakih nivoa nazivaju se vertikalna integracija informacionih sistema.

Horizontalna integracija informacionih sistemaHorizontalna integracija podrazumeva informacione tokove na istom nivou odluivanja. Horizontalna integracija koja prelazi okvire kompanije predstavlja jo savremeniji vid informacionih sistema, jer obezbeuje razmenu informacija izmeu kompanija i svih uesnika u logistikom lancu. OvajOblik informacionih sistema e u budunosti imati veliku ulogu, s obzirom na porast saveza i umreenih kompanija.

Kada u jednoj kompaniji postoje sva etiri tipa informacionih sistema i vertikalna i horizontalna integracija sistema, tada ta kompanija ima dobro projektovan i savremen informacioni sistem, koji pokriva sve segmente rada.

Automatska obrada podataka (AOR)

AOR sistemi su osnovna podrka svim poslovnim procesima. Automatska obrada podataka se realizuje na najniem operativnom nivou. AOR obuhvata osnovnu obradu svih ulaznih podataka. Izlazni rezultat AOR-a su izvetaji (dnevni, periodini, pojedinani i kumulativni).

Upravljanje informacionim sistemima (MIS)Upravljanje informacionim sistemima podrazumeva upravljanje svim informacionim tokovima u kompaniji i koordinaciju vertikalne i horizontalne integracije informacionih tokova. Upravljanje informacionim sistemima obuhvata primenu i kontrolu savremenih organizacionih koncepcija i tehnikih reenja: Just-In-Time, Quick-Response-sistemi (QR), Efficient Consumer Response (ECR), Kanban sistem, Bar kod sistem, elektronska razmena podataka (EDI), elektronski transfer novca (ETF). Osnovna funkcija upravljanja informacionim sistemima je da se obezbede informacije neophodne za upravljanje i odluivanje na operativnom i statekom nivou.

Sistemi za podrku odluivanju (DSS)Sistemi za podrku odluivanju se zasnivaju na razliitim matematikim, simulacionim i analitikim modelima, koji su projektovani da pomau u procesu odluivanja. Ovi sistemi koriste informacije iz baze podataka i izlazne rezultate automatske obrade podataka (AOR-a). DSS obrauju podatke, primenom razliitih modela, i izlazni rezultat je analitikaforma podataka. DSS u stvari predstavlja analizu i na bazi analize preporuuje odluku.

Informacioni sistemi rukovoenja su na najviem nivou odluivanja u kompaniji. Na ovom nivou se donose strateke odluke na osnovu podataka iz razliitih sistema za podrku odluivanju. U kompaniji najee postoji vie sistema za podrku odluivanju, koji pokrivaju razliite oblasti poslovanja. Na osnovu izlaznih podataka ovih sistema donose se strateke odluke i prosleuju se na nie upravljake nivoe. Strateke i operativne odluke u logistikom informacionom sistemuAnalizom podsistema logistikog sistema moe se doi do skupa stratekih i operativnih odluka koje svaki podsistem donosi. Za svaku odluku moe se definisati skup informacija koje na nju utiu. U tabeli 2 je prikazan primer nekih podsistema logistikog sistema i neke operativne i strateke odluke koje se odnose na te podsisteme.Tabela 2: Neke strateke i operativne odluke u pojedinim podsistemima

logistikog sistema

Analiza organizacije rada u kompaniji predstavlja pripremnu fazu za postupak projektovanja informacionog sistema. U okviru toga treba da budu odreeni:

Nivoi upravljanja, Svi podsistemi logistikog sistema,

Operativne odluke u podsistemima,

Strateke odluke u podsistemima, i Skup informacija neophodnih za donoenje svake odluke.

Projektovanje informacionog sistema (IS) se vri zbog zadovoljenja ciljeva koje postavi Menadment neke kompanije. Osnovni ciljevi su: IS treba da obuhvati sve podsisteme kompanije i sve organizacione nivoe,

IS treba da omogui komunikaciju kompanije sa okruenjem,

Podrka donoenju odluka na svim nivoima upravljanja,

Automatska obrada svih podataka u kompaniji,

Povezivanje postojeih informacionih celina u budui IS,

Integracija savremenih organizacionih koncepcija (JIT, QR, ECR,) u ISU pogledu strukture budueg IS menadment kompanije postavlja zahteve u pogledu baze podataka, aplikacija i izvetaja. Baza podataka moe biti jedna za celu kompaniju ili nekoliko baza podataka, koje su meusobno povezane. IS moe imati vie aplikacija tj. programskih celina, koje pokrivaju pojedine organizacione celine. Aplikacije se izvravaju na razliitim nivoima i generiu izvetaje. Menadment kompanije definie skup izvetaja i njihovu formu.Sedamdesetih i osamdesetih godina razvoj programskih proizvoda, koji se koriste za projektovanje informacionih sistema, nije pratio potrebe korisnika u pogledu brzine, kvaliteta i efikasnosti rada. Ovaj fenomen je poznat pod nazivom softverska kriza. Osnovni uzorci softverske krize u oblasti razvoja informacionih sistema su:

Ad hoc projektovanje informacionog sistema, bez primene odgovarajue metodologije, to dovodi do loeg projekta, pojave velikog broja greaka i prekoraenja zadatih vremenskih rokova.

Nepostojanje softverskih alata, koji bi podrali projektovanje informacionih sistema, ili automatizovali postupke projektovanja s dovoljnim nivoom ekspertskog znanja. Ovo vodi ka nekvalitetnom projektu, usled oteanog rukovoenja projektom, parcijalnog i nekonzistentnog dokumentovanja i neusaglaenosti delova projekta.Nepostojanje odgovarajuih softverskih alata za razvoj aplikacija informacionog sistema, to vodi ka neefikasnoj realizaciji i odravanju informacionog sistema.

Reenje krize softvera trebalo je traiti u otklanjanju ova tri uzorka. To je vodilo ka: formalizaciji metodologija i tehnika projektovanja informacionih sistema, i pojavi CASE proizvoda i jezika IV generacije, kao podrke odgovarajuim metodologijama i tehnikama.

Postoje razliiti pristupi projektovanju i razvoju IS, u zavisnosti od veliine sistema, raspoloivog vremena, obuenosti kadrova i okruenja. Projektovanje IS se moe realizovati na dva naina: klasinim pristupom i prototipskim pristupom.

Klasian pristup podrazumeva da se sve faze realizuju sekvencijalno, za svaki od podsistema u definisanoj arhitekturi IS. Realizacija sledee faze ne poinje dok se ne zavri tekua. Ovaj pristup ima svoje prednosti i nedostatke. Prednosti su: dobra integrisanost, istovremeni zavretak svih podsistema, pojednostavljeno odravanje IS . Nedostaci klasinog pristupa su: nedovoljna ukljuenost korisnika u razvoj IS, vreme realizacije svih faza je relativno dugo, velika investiciona ulaganja u IS odjednom umesto fazno.

Prototipski pristup se zasniva na principu komunikacije sa korisnikom putem prototipa IS. Prototip podrazumeva projektno reenje koje se menja krozsve faze razvoja od poetnog do konanog reenja informacionog sistema. U razvoju prototipa uestvuju korisnici i projektanti zajedno u svim fazama realizacije. Prototip obezbeuje faznost u projektovanju i uvoenju IS u primenu, kao i faznost u investicionim ulaganjima.

Izbor pristupa pri projektovanju IS zavisi od vie faktora:

sloenost realnog sistema sa aspekta funkcija koje se u njemu izvravaju,

organizaciona ureenost realnog sistema,

prioritet u realizaciji postavljenih ciljeva IS, finansijski resursi,

nivo postojee informacione tehnologije u kompaniji i dr.

10.1 BAZE PODATAKAKlasian nain obrade podataka se zasnivao na manuelnoj ili poluautomatizovanoj obradi podataka, pri emu su se podaci uvali u datotekama. Sistemi za obradu podataka su uglavnom bili meusobno nepovezani, tako da je svaka aplikacija imala definisan svo skup datoteka sa kojima je radila. Nedostaci ovakvog naina rada su: redudarnost podataka, zavisnost programa od organizacije podataka, niska produktivnost u razvoju IS.

Savremene tehnologije u projektovanju IS obezbeuju istovremeno projektovanje baze podataka i celokupnog IS sa svim aplikacijama. U svakoj fazi razvoja IS se vodi rauna o strukturi podataka u bazi i funkcijama IS. Ovim se postie racionalno projektovanje baze podataka i svih aplikacija IS. Karakteristike ovako projektovane baze podataka su: uvanje podataka sa minimumom redudarnosti, korienje zajednikih podataka od strane svih ovlaenih korisnika u sistemu, logika i fizika nezavisnost programa od podataka, i jednostavno komuniciranje sa bazom podataka.

Baza podataka se najoptije moe definisati kao dobra kolekcija podataka, koju odravaju i koriste svi korisnici u informacionom sistemu (programi, aplikacije).

Baze podataka se mogu posmatrati sa dva meusobno povezana aspekta: model podataka i sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS).

Modeli podataka su alati za projektovanje baz podataka. Pomou njih se definie, projektuje i implementira neka konkretna baza podataka. Obzirom da je baza skup tabela, modeli podataka definiu opis svake tabele i relacije izmeu tabela.

Sistemi za upravljanje bazom podataka su softerski sistemi koji obezbeuju osnovne funkcije obrade velike koliine podataka: jednostavno potraivanje i odravanje podataka, viestruko paralelno korienje istog skupa podataka, pouzdanost i sigurnost. Sistemi za upravljanje bazom podataka obino se zasnivaju na nekom modelu podataka. 11. RAZLOZI I INIOCI RAZVOJA ISProces razvoja ISje veoma sloen i bitno je utvrditi razloge i inioce koji na to utiu. Oni mogu biti interne i eksterne prirode. Eksterni razlozise odnose na ekonomske, tehnoloke, politike, pravne, i druge promene. Interni razlozise odnose na promenu ciljeva organizacije, promenu organizacione klime i kulture i druge promene.1) Problem sa postojeim IS osnovni problem ovog stanja su netane i zakasnele informacije ili nedostatak informacija za funkcionisanje poslovnog sistema.2) Potreba efektivnijeg i efikasnijeg troenja rada u nekim poslovnim sistemima postoji veliki broj aktivnosti, sa velikom frekvencijom, koje se obavljaju runo. Ako se ove aktivnosti ostvaruju primenom IT,mogu se postii znaajne utede.3) Potreba obezbeenja kvlaitetnijih informacija za proces odluivanja prosta zamena aktivnosti u pojedinim segmentima preduzea nije krajnji domen primene IT. Mnogi poslovni sistemi nastoje da razvojem novog modela IS pokriju zahteve u oblasti odluivanja na bazi internih informacija.

4) Rastua konkurencija dobra saradnja sa poslovnim partnerima u velikoj meri zavisi od posedovanja blagovremenih informacija. Zbog toga poslovni sistem tei za usavravanjem svog IS, da bi postao konkurentan na tritu.5) Kompatibilnost i mogunost integracije raunarskih komponenti dinamian razvoj raunarske tehnologije dovodi do pojave da pojedini modeli raunara vrlo brzo zastare. Postoji mogunost da se stara oprema dogradi nabavkom novih raunarskih komponenti.

6) Promena u zakonskoj regulativi Klasina tehnologija memorisanja podataka ne omoguava da neki podatak bude trajno zapisan i da budemo sigurni da nee doi do njegove izmene. Ovu situaciju izmenila bi pojava tehnologije Worm, kojom jedan put zapisani podaci na optiki disk ne mogu vie da se menjaju.

12. POTREBA IZGRADNJE INTEGRALNOG ISJednom snimljeni informacioni zahtevi, mogu da poslue za izgradnju samo jednog nivoa IS. Svaki novi informaioni zahtev dovodi do ekstenzivnog razvoja IS, jer je svaki novi upravljaki problem zahtevao uvoenje nove aplikacije, to je uslovljavalo viestruko skladitenje istih podataka. Ovaj problem bi se mogao reiti uvoenjem novog metodau razvoju IS, tj. korienjem sistemskog pristupa i koncepta integralnosti. Koncept integralnog ISpodrazumeva da se:1) IS zasniva na jedinstvenoj koncepciji i da deluje kao celina;2) podaci unose samo jedanput i sa jednog mesta;3) obezbeuje centralizovana kontrola podataka;4) da se obezbeuje vea ekonominost i efikasnost korienja baze podataka;5) obezbeuje najbolji odnos izmeu koristi od IS i trokova;

6) obezbeuje bolje odravanje aurnosti podataka;7) podaci u okviru baze koriste se kao izvor za neogranieni broj razliitih informacionih zahteva;8) jedinstvena baza podataka ne predstavlja krajnju upotrebu podataka;9) korienje podataka se ostvaruje po odgovarajuim aplikacionim softverskim reenjima.a. Jedinstvo sadraja zahteva od svakog korisnika da preciznije definie svoje potrebe za podacima tj. informacijama.

b. Jedinstvo identifikacije- znai da se ifre jedne injenice mogu primeniti u svim aplikacijama.c. Jedinstvo komunikacionog sistemaznai zahtev da prikljuena oprema udovoljava zahtevima standarda za prikljuivanje na mreu. d. Integralnost IS-zahteva jedinsteno upravljanje definisanom obradom podataka u mrei, ispravno upravljanje izradom i funkcionisanjem IS. Integralnost IS zahteva jedinstvenu kadrovsku politiku i ujednaenost njegove organizacije. Integralni pristupmoe da bude realizovan na dva naina: Kao centralizovanpri emu se ovaj model temelji na jedinstvenoj bazi podataka. Kao distribuiran- pri emu se baza podataka deli ili nju ine vie nezavisnih baza podataka.

13. TEORIJA ORGANIZACIJE I POSLOVNI ISTeorija organizacijeprola je nekoliko faza, poevi od klasine teorije o organizaciji, pa sve do sistemsko informacione teorije o organizaciji.1) Klasina teorija organizacije je bila usresreena na strukturu organizacije, a manje na njenu dinamiku i razvoj. Polazi od injenice da su ljudi produetak u vezi sa kapacitetom, brzinom rada i karakterom izvrioca.2) Neoklasina teorija organizacije u centar svog posmatranja stavlja znaaj oveka i meuljudski odnos u radu i organizovanju rada, to predstavlja prednost. Vrednost produktivnosti rada uzima se kao kriterijum za ocenjivanje efikasnosti.3) Moderna teorija orgnaizacije zasniva se na pretpostavci neprestane promenljivosti organizacije i njenog okruenja. Zato i nema univerzalnog, prihvatljivog oblika organizacije jer on zavisi od spoljnih inilaca koji su promenljivi.4) Sistemskoinfomraciona teorija organizacije pored toga to uvaava svu sloenost organizacije kao sistema, organizaciju tretira kao komunikaocionu mreu u kojoj pojedinci i grupe razmenjuju informacije. Danas dominiramoderna teorijaorganizacije. Proces odluivanja se temelji na infomraciji i znanju, a ne na intuiciji, oseanju itd. Moderna teroija organizacije prilazi sa aspekta potrebe posedovanja odgovarajueg znanja od strane onih koji donose upravljake odluke.

14. POSLOVNI IS I NJEGOVO RELEVANTNO OKRUENJESloeniji uslovi privreivanja, sve bri razvoj nauke i tehnologije, uslovili su dinamiki razvoj poslovnih IS. Relevantno okruenjeima bitan uticaj na razvoj i funkcionalnost IS, kako kod izbora tipa, tako i kod karakteristika modela IS. Poslovni sisitem danas funkcionie u uslovima veoma kompleksnog okruenja. Karakteristika savremenog trita nije otra lokalna konkurencija i zatvoreno trite, ve je otra meunarodna konkurencija i globalna ekonomija. Model IS zavisi i odunutranjih karakteristika poslovnog sistema. Najvaniji uticaj ima strategijsko opredeljenje poslovnog sistema. Za neke poslovne sisteme IS je neophodan u sferi proizvodnje, a kod nekih u sferi marketinga. Kakav e se tip koncipirati u poslovni sistem zavisi odposlovne kulture. Kultura bitno utie na informacionu arhitekturu i strukturu IS, a uticaj na model IS ima i odnos poslovnog sistema premainovativnom raduzaposlenih. Tipovi proizvodnjese takoe reflektuju na poslovne IS. Proizvodnja, a posebno njihova priprema kod pojedinane proizvodnje, bitno se razlikuje od same organizacije posla u serijskoj proizvodnji. Model IS usko je povezan i sastepenom razvijenosti informatike infrastrukture,aupravljaki procesi i funkcijetakoe bitno opredeljuju tipove IS, kao i sistem organizacije upravljanja IS. Proces implementacije ISu svom irem znaenju, ima svoj uticaj na model IS. Moraju se uzeti u obzir ikadrovi sa svojim zadacima i ovlaenjimakoji definiu informacione zahteve i time direktno utiu na koncept i model IS.

15. KOMUNIKACIJE I POSLOVNI ISKomuniciranjepredstavlja proces razmene, u kome se ostvaruje povezujua uloga izmeu elemenata i uesnika u poslovnom sistemu, pri emu je komunikacija elementarni deo tog procesa. Njeno odreivanje vezano je za niz meusobno uslovljenih elemenata, i to:1) subjektima procesa komuniciranja;2) informacijama i porukama;3) komunikacionim kanalima i prenosnim delovima komunikacionih sistema;4) nainima i tehnikama ostvarivanja procesa komuniciranja.5) vremenskom i prostornom dinamikom. Kodtradicionalnih modelakomunikacije i poiljalac i primalac su aktivni uesnici u procesu komuniciranja. Poiljalacmoe da bude grupa, osoba ili maina, a primalacmoe biti grupa, osoba ili maina kojoj je poruka upuena. Komunikacija je dvosmerna. Porukaje simboliki izraen misaoni sadraj koji poiljalac ima na umu i namerava da saopti primaocu. Put kojim se poruka kree od poiljaoca do primaoca oznaen jekomunikacionim kanalom. Proces kojim se poruka preobraava u simboliku formu naziva se kodovanjem. Kada primalac preobrazava te simbole u misaoni sadraj, taj proces se naziva dekodovanjem.

Ostvarenje procesakomuniciranjamoe biti sa aspekta vremena i prostora. Vremenski kanalkarakterie maksimalni broj znakova koji se u jedinici vremena mogu preneti, a prostorni kanalkarakterie se brojem mesta u koja mogu da se smeste slova apstraktne azbuke. Komunikacija se moe posmatrati natri nivoa:1) komunikacija meu osobama;

2) na nivou grupe;3) na nivou poslovnog sistema u celosti.Smeroviu kojima se mogu kretati komunikacioni tokovi su:1) odozgo na dole;2) odozdo na gore;3) horizontalno. U poslovnom sistemu postojeneformalni sisitemikomuniciranja kroz koje informacije teku bre, spontanije i pouzdanije. Uformalnom sistemu, zvanine poruke mogu tei u sva tri navedena pravca.16. ORGANIZACIONE STRUKTURE I POSLOVNI ISRazvoj ISzahteva i nove naine organizovanja zaposlenih u savremenom poslovnom sistemu. Postojeklasine i savremene organizacije, koje su zasnovane na IT.

Tradicionalne organizacionestrukture su organizovane uglavnom na osnovu jednog od dva klasina modela: funkcionalnog i odeljenjskog. Funkcionalne struktureimaju i dobre i loe strane. Ove strukture daju dobro regulisanu organizaciju, sa visokim nivoom fleksibilnosti osoblja, gde ljudi znaju gde im je mesto, gde je brza reakcija na mogue probleme itd. Osnovna mana je da ove strukture mogu postati nefleksibilne, da izazivaju konflikt i slabu povezanost meu odeljenjima. Odeljenjailiradne jediniceformirane prema proizvodnim celinama, koje pruaju odreenim tritima koje pokrivaju ili potroaima koje opsluuju. Ova vrsta strukture pribliava zaposlene muterijama, ali mana je ta jer se sastav svakog odeljenja bazira na tradicionalnoj strukturi. Savremene organizacione strukturekao virtuelne organizacije, najee se javljaju kao mrene organizacije i klaster organizacije. Mrena organizacijaje zasnovana na organizaciji bez granica, koja rui ogranienja nametnuta od strane tradicionalne organizacije. Mreni poslovni sistem ine centralno poslovno jezgro, koje ine eksperti za neku poslovnu funkciju, i ostali uesnici u mrei. Klasterili ad hoc organizacije, karakteristine su po neformalnosti, decentralizaciji, i niskoj vertiklanoj diferencijaciji. Ova vrsta strukture je radiklano razliita od funkcionalne strukture.

17. INFORMATIKI IZAZOVI I PROMENE U POSLOVNOJ ORIJENTACIJISve vea globalnakonkurencija diktira brzu inovaciju poslovnog procesa i proizvoda. Zahvaljujui novim mogunostima koje prua IT, sve vie se skrauje ivotni ciklus proizvoda i sve manje je potrebno vremena od pojave ideje do njene realizacije.

Globalizacija poslovanjapodrazumeva i pojavu globalnog trita kao arene za rivalstvo i kooperaciju izmeu kompanija. Na meunarodnom tritu pojedinacna prozvodna jedinica, pa ak i grupe povezanih sistema ne mogu sami da obezbede konkurentnost. U informatikom drutvusve je podreeno informaciji i njenom urednom distribuiranju.

Umesto organizovanja rada, to je bila karakteristika u vremenu industrijalizacije, sada se sprovodi organizovanje informacija. Informacijaje sedite interesa svih struktura. Treba spomenuti i promene koje se odraavaju na podruje upravljanja. U modelu industrijske epohe bili su striktno ogranieni odnosi imeu upravljakim nivoima i odnosi meu njima su bili statiki. Usavremenim uslovimanovi resursi trae drugaiju ulogu rada. Dinamian porast uticaja znanja, diktira potrebu za upravljanjem znanjem pod raznim brojnim metodama, procedurama i savremenim IS. Svi ovi izazovi pruaju ansu poslovnim sistemima da se prestruktriraju i da obezbede vei deo trita za sebe.

18. ULOGA POSLOVNIH STRATEGIJSKIH ISPoslovni sistem, mora stalno da fokusira razvoj i odravanje IS kao podrke poslovnoj strategiji. Izgradnja IS za donoenje strategijskih odluka, postala je praksa, posebno ako je re o realnim poslovnim sistemima. Specifinostiovih sistema su:1. koncetrisani su ka relevantnom okruenju;2. odraz su nove primene IT;3. podravaju dugorone planove i pomau pri njihovom ostvarenju;4. koriste proizvod najnovije tehnologije; Glavni pravcidelovanja ka konkurentnoj prednosti primenom strategijskih IS jesu:

1. redefinisanje osnovne poslovne delatnosti na bazi IS;2. dizajniranje novih prizvodnih programa i usluga;3. promena proizvodnog i uslunog programa;

IT igraju vanu ulogukod veine poslovnih procesa. Jedanbroj poslovnih sistema nastoji da redefinie svoje poslovanje kada shvati da su uli u sferu obrade informacija i ako to nije bila njihova osnovna delatnost. Drugi sluajje kreiranje roba i usluga na osnovu informacija je da poslovni sistemi iji glavni proizvod nema nikakve veze sa informatikom, ulazi uinformacionu arenu, nudei znanje drugima o ovom domenu poslovanja. Jedan od veoma prisutnih modela je model transformacijeproizvoda i procesa u poslovnom sistemu sa primenom IS. Naime, proizvod se moe kombinovati sa uslugama i informacijama i na taj nain uiniti razliitim od proizvoda koje nude konkurenti. Prethodna izlaganja su pokazala da IS ima znaajnu ulogu u pravcu delovanja ka konkuretskoj prednosti poslovnih sistema.

19. VRSTE TRINIH STRATEGIJA I POSLOVNI ISU savremenim uslovima poslovanja, poslovni sistemi primenjuju nekoliko vrsta strategija, ime omoguavaju jaanje konkurentske prednosti, a te strategije su:

1) Diferencijacija proizvoda i usluga- kod ove strategije poslovni sistem tei da bude jednostavan u svom sektoru. Poslovni sistem bira jednu ili vie karakteristika koje potroai smatraju posebno vanim. Istiui te karakteristike, proizvoa eli da se priblii kupcima i time ostvari jedinstvenu poziciju u mislima potroaa, a to e pri tom doprineti ostvarenju konkurentske prednosti.2) Strategija vostva niim cenama -odnosi se na postizanje niih cena u odnosu na konkurente, bez smanjivanja kvaliteta proizvoda i usluga i pogodnosti ponude. U praksi ovu strategiju najee koriste poslovni sistemi koji nekim svojim proizvodom dre vei deo trita. Poslovni sistem sniava cene u pogledu proizvoda ili usluga i time ostvaruje konkurentsku prednost nad ostalim poslovnim sistemima;3) Koncentrisana diferencijacija - ova strategija se primenjuje kada je poslovan sistem sposoban da zadovolji na jedan visoko kvalitetan nacin svoje potroae. Ovom pristupu se opredeljuju manji poslovni sistemi, time to se specijalizuju za proizvodnju jednog proizvoda ili pruanje jedne usluge. Da bi se ova strategija ostvarila i dovela do konkurentske prednosti, poslovni sistem mora da identifikuje svoje kupce tj. potroae. 4) Koncetrisano nie cenovno vostvo - kada poslovni sistem svojom robom ili uslugama zadovoljava ui deo trita, po znatno nioj ceni od svojih konkurenata, onda primenjuje ovu strategiju. Ovu strategiju koriste vei poslovni sistemi, sa povoljnim lokacijama i savremenim IT.

20. RAZVOJNE KARAKTERISTIKE I KLASIFIKACIJE UPRAVLJAKIH ISIS zaklasinu obradupodataka koristi jednobrazne pojedinane podatke koji se sakupljaju, pripremaju za obradu i obrauju kao jedinstvena jedinica ili paket, pri emu svaki program obrade koristi svoje vlastite datoteke. ISzatransakcione potrebe(TPS ili transakcioni procesni sistem) gotovo da nisu mogli da odgovore na sve sloenije zahteve i potrebe upravljanja. Stoga je evolucija IS ka novim klasama bila neminovna. IS nove klasene samo da su poveali kvalitet i efikasnost rada, nego su obezbeivali i veu podrku odluivanju. Ove klase oznaavaju se pojmom MIS(Menadzment informaiconisistem) ili upravljaki IS. Upravljaki ISu poetnoj fazi razvoja bili su orijentisani na AOP (data procesing) i njima su uglavnom obraivali podatke, obraun plata, automatska fakturisanja itd. Koncept IS za podrku odluivanju ili DSS, nastao je kao rezultat objedinjavanja trendova informacione tehnologije i modeliranja. Nastavak ovog koncepta dostigao je svoj domet uvoenjem grupnih sistema za podrku odluivanju GDS, koji su se pojavili kao posledica spajanja sistema za podrku odluivanju sa kancelarijskim i komunikacionim sistemima. Devedesetih godina zapoet je razvoj sitema znanja i kategorije ekspertnih sistema ili ESkoji su bili orijentisani ka stratekom nivou upravljanja. Sa ciljem reavanja stratekih problema i dugoronih trendova, nastao je i sistem za podrku izvrsnim rukovodiocima ili IS za izvrsne rukovodioce ESS. Svaki od tipova IS moe da se odnosi na raziite nivoe struktuiranja, pa u tom smislu razlikujemo:

1) strukturne proceseodluivanja kojima odgovaraju TPS, ESS;2) polustrukturne proceseodluivanja kojima odgovaraju MIS;3) nestrukturne procese odluivanja kojima odgovarfaju DSS, ES.21. IS ZA PROFESIONALNU PODRKUIS za profesionalnu podrku iliPSS, pomau radnicima profesionalcima u procesu kreiranja novih znanja, organizacije baze podataka i njeno korienje radi stvaranja novih proizvoda i usluga. Drugim reima, oni podravaju intelektualne radnike i strunjake, da efikasnije i produktivnije obave svoje zadatke. Zahvaljujui informacionoj tehnologiji, ovi sistemi poseduju mogunost da obezbede informacije iz raznih izvora. Koju e informacionu opremu koristiti radnici, zavisi od vrste posla koji obavljaju. Danas postoje brojni softverski alati. Iako ne postoje standardni modeli IS za profesionalnu podrku, veina uglavnom poseduje sledee zajednike atribute:1) procedura obrade podataka je nestruktuirana;2) imaju mogunost da simuliraju modele koje treba praktino realizovati;

3) multimedijalna tehnologija omoguava radnicima profesionalcima da prezentiraju sadraje svog rada;4) obezbeuju komunikaciju i koordinaciju izmeu vie radnika;

5) imaju mogunost da belee i memoriu sve podatke koje proistiu iz zajednikog rada.

6) obezbeuju komunikaciju sa internim i eksternim informacionim bazama znanja.

Svrha sistema nivoa znanja je da pomogne istraivanja, organizaciju i integraciju novih znanja u poslovanju.

22. SISTEMI ZA IZRADU MENADERSKIH IZVETAJA (MIS-ML)

Osnovnafunkcija MIS-MLje podrka upravljanju strukturnim i delimino strukturnim procesima poslovnih sistema. Oni obezbeuju informacije za menadere srednjeg i vieg nivoa u vidu tampanih ili elektronskih izvetaja o svim aspektima poslovanja. MIS-ML se mogu shvatiti kao IS koji izvetavaju menadere o sedminim, mesenim i godinjim rezultatima a delom i dnevnim poslovnim aktivnostima iz domena njihove nadlenosti.

Aplikacije MIS-ML sistema u delu analize su, recimo, analiza prodaje po regionima ili analiza trokova po mestima itd. MIS-ML mogu kreirati izvetaje koristei baze podataka akomulirani posredstvom TRS. Osnovne karakteristikeMIS-ML su: podravaju strukturne ili polustrukturne odluke, usmerene su uglavnom na izvetavanje i kontrolu, oslanjaju se na postojee tokove podataka, imaju ograniene mogunosti za analizu, odnose se na prolost i sadanjost, odlikuju se fleksibilnou, usmerene su na interne operacije i njihovo dizajniranje zahteva dui vremenski period. Njihove slabostiogledaju se: imaju ograniene analitike mogunosti, nemaju baze modela i sloenije analitike alate, nedostaju im eksterni podaci, nemaju mogunost uspostavljanja dijaloga u real-time vremenu. Navedene slabosti otklanjaju se klasom DSS sistema.23. TERMINI U UPRAVLJANJU INFORMACIONIM SISTEMIMAAd-hoc analiza je analiza izvetaja, odabranog sluajno.

Ad-hoc upit (Ad-Hoc Query) je svako neplanirano pitanje.Analiza sistema. U razvoju sistema, faza u kojoj se izrauju studije trokova, dobiti ili izvodljivosti.

Baza podataka. Skup datoteka koje slue kao izvor podataka za informacione sisteme zasnovane na raunarima.CAD sistemi. Informacioni sistemi proizvodnih preduzea.

Elektronsko poslovanje. Najira definicija elektronske trgovine koja obuhvata interno poslovanje.EDI (Electronik Data Interchange). Termin koji oznaava razmenu podataka izmeu kompanija i pojedinaca. On omoguava jednostavnu kupovinu, prodaju i razmenu podataka.

Ekspertni sistemi (ES). Aplikacija IS koja prikuplja znanje i strunost onih koji se bave reavanjem problema ili donoenjem odluka, a zatim simulira njihova razmiljanja.

Funkcija (Function). Aktivnost, proces ili transformacija, identifikovana glagolom ili glagolskom frazom, koja opisuje ta mora da se uradi.Funkcionalni MIS (upravljaki informacioni sistem). Informacioni sistem za funkcionalnu oblast kao to je marketinki informacioni sistem.

Funkcionalni SPO (Functional DSS). Sistem za podrku odluivanju o nekim funkcijama koje se sprovode u poslovnom sistemu.Hardver. Fizika oprema u sistemu.

Informacija. Podaci koji se obrauju radi dobijanja nekog znaenja ili sa kojima se radi na raunaru.

Informacioni sistem (IS). Predstavlja ureeni i integrisani skup podataka, procesa, interfejsa, mrea, tehnologija i ljudi koji su u meusobnoj korelaciji u cilju podrke i poboljanja svakodnevnih poslovnih operacija i podrke menadmentu u reavanju poslovnih problema, planiranja, upravljanja, predvianja, koordinisanja i donoenja odluka.Informacione tehnologije (IT). Opisuju kombinaciju raunarske tehnologije, telekomunikacione tehnologije.

MIS. Informacioni sistemi upravljanja.

Optimizacija. Strategija odluivanja pri odabiru alternativa koja daje najbolje ili optimalno reenje.

Planiranje. Definisanje onoga to treba da se uradi.

Podaci (Data). Podatak je sirovina sistema koju ovaj dobija preko procedura, i koja se koristi radi kreiranja informacija.

Poslovni informacioni sistemi. To su sistemi koji podravaju poslovne funkcije i obezbeuju poslovnu intelegenciju i analitiku.

Rukovodilac informacionog sistema. Direktor odeljenja informacionog sistema u velikoj organizaciji.

Sistem. Skup elemenata koji deluju kao jedinstven entitet usmeren ka cilju.

Strateki informacioni sistem. Sistem koji obezbeuje strateku prednost.Strateko planiranje. Prvi stadijum planiranja koji stavlja strateko planiranje informacionog sistema u istu ravan sa globalnim organizacionim planiranjem.

Umreena organizacija. Organizaciona struktura koja je bezbolna mrea, proirujui korporativne kontakte na sve entitete s kojima kompanija posluje.

Upit (Query). Postavljanje pitanja i obino koristi sloene konstrukcije.

Upravljanje dokumentima. Automatizovano upravljanje i kontrola digitalizovanih dokumenata tokom itavog njihovog ivotnog ciklusa.

Virtuelne korporacije. Firme koje posluju sa razliitih lokacija, obino putem telekomunikacija, bez stalnog sedita.

Web portal (portal). Portal oznaava sajt koji je prvenstveno pretraiva, ali da bi dobio naziv portala mora imati i katalog.24. TABELARNI PRIKAZ KVALITETA UPRAVLJANJA IS

Slika 1. Razlika u poimanju kvaliteta u Japanu i SAD

Slika 2. Porast rasta nivoa sistema kvaliteta

Slika 3. Demingov sistem istinskog znanja

Slika 4. PCDA spirala

Slika 5. Kategorija trokova kvaliteta i smer njihovog poveanja

Slika 6. Odnos trokova kvaliteta i profita

Slika 7. Mesta nastajanja i otklanjanja neusaglaenosti u ivotnom ciklusu proizvoda

Slika 8. Iznos trokova kvaliteta u zavisnosti od faze otkrivanja

Slika 9. Dijagram Juranove trilogije kvaliteta

Slika 10. Raspodela vremena prema nivoima menadmenta

Slika 11. Odnos gubitka izraenih kroz klasian pristup i Taguijevu funkciju

Slika 12. Spirala kvalitetaZAKLJUAK U zakljuku, a u vezi Upravljanja informacionim sistemima opisau Ekspertne sisteme kao najsavreniji vid upravljanja IS.

Ekspertni sistemisu na raunaru zasnovani sistemi znanja koje ovek- ekspert poseduje, ukljuujui metode logikog zakljuivanja u kojima se uvid u podatke i znanje odvija po programu, obezbeujui ekspertsko miljenje. ES daje odgovor na problemska pitanja koja zahtevaju rezonovanje, prepoznavanje i poreenje formi. Ekspertsko znanje se moe podeliti u dva nivoa:1) Opte znanje koje se stie iz strunih knjiga i publikacija i2) Praktino znanje ono znanje eksperta koje on stie tokom godina.

ES se odlikuje sledeim:1) da se sloeni zadaci reavaju na nivou eksperata;2) da se koriste taktika reenja problema;3) da se ekspertni sistemi koriste samo sa znanjem;4) da ovi sistemi reavaju probleme koji pripadaju irokoj lestvici funkcionalnih kategorija. ES se mogu podeliti udve grupe:1) Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem.2) Ekspertni sistemi koji vre sintetiko zakljuivanje.Gledano sa aspekta ovek-ekspertni sistem, ovi sistemi mogu se podeliti na:1) Samostalne ES koi samostalno donose odluke;

2) Konsultanske ES koji slue za konsultacije i davanje miljenja;3) Savetnike ESkoji daju savete svojim korisnicima;4) ES koji slue za ispitivanjeta bi bilo ako.. koji omoguavaju korisniku da predvidi posledice.

ES u osnovi ine:1) podsistem uzimanja i predstavljanja znanja;2) baze znanja;3) mehanizam zakljuivanja i objanjenja zakljuaka; 4) korisniki interfejs.

LITERATURA[1]. Biljana Radulovi, Ljubica Kazi, Zoltan Kazi: Informacioni sistemi, Tehniki fakultet, "Mihajlo Pupin", Zrenjanin, 2006 [2]. Mensura Kudumovi : Informacioni sistemi, Promotex, Tuzla 2000.[3]. Hasan Hani, Stevica Krsmanovi, Upravljaki informacioni sistemi, Beograd 1999[4] Obrazovni portal www.aemdl.com, Informacioni sistemi.

PAGE 4