AKTUELNE

BOLESTI PČELA I

PČELINJEG

LEGLA

Prof dr Nada Plavša

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

SRBIJA

nada.plavsa@stocarstvo.edu.rs, plavsa.nada@gmail.com

10.02.2015,Sremski Karlovci

BOLESTI PČELA Prema Međunarodnom uredu za epizootije (OIE) pčelinje zajednice

moraju biti slobodne od: američke kuge pčelinjeg legla,• evropske kuge pčelinjeg legla, • akaroze, • varooze, • etinioze i tropileloze.

Bolesti pčela koje se zbog brzog širenja i šteta koje nanose pčelarstvu moraju suzbijati prema odredbama važećeg Pravilnika o merama suzbijanjia i iskorenjivanja pčelinjih bolesti (Sl. List SFRJ, br.6/88) su:• američke kuge pčelinjeg legla,• evropske kuge pčelinjeg legla, • akaroze, • varooze, • etinioze i tropileloze.

nozemoza,

Varoa destructor

Acarapis woodi

Aetina tumida

Braula coeca

Galleria mellonella

Paraziti i predatori pčela

Paenibacillus larvae

Melissococcus pluton

Ascophaera apis

Sackbrood

Bee parayitic mite sindrom

Paraliza pčela

NosemaVirus

deformisanih krila

Bolesti legla

Razlozi pregleda

• Sprečavanje širenja zaraznih bolesti pčela i pčelinjeglegla,

• Unapređenje pčelarstva,

• Mogućnosti transporta/selidbe

• Bezbedne kupoprodaje –matica, rojeva, pčelinjihdruštava, pčelinjih proizvoda

BoLESTI PČELA

• 1. VIRUSNE ETIOLOGIJE

• 2. BAKTERIJSKE ETIOLOGIJE

• 3.GLJIVIČNE ETIOLOGIJE

• 4. PARAZITSKE ETIOLOGIJE

1. ZARAZNE BOLESTI PČELA- VIRUSNE ETIOLOGIJE

• Virusne bolesti- prikrivene infekcije, bez izraženih kliničkih znakova, pa se i ne pridaje pažnja.

• Nove spoznaje- međusobno delovanje patogenih virusa i ostalih patogenih m.o., posebno parazita/grinja V. Destructor,

• Posledica povećani gubici i propadanje pčelinjih zajednica .

• Kombinacija ovih patogena okrivljuje se i za mogući kolaps zajednice u obliku “iznenednog nestanka” pčela.

• Do danas je identifikovano 18 vrsta virusa kod pčela.

• Činjenica je da virusi prate pčele vekovima.

• Ali, pčele nikada do sada nisu bile izložene ovakvomstresu kao danas:

• varoa,

• beli šećer,

• zamene polena,

• pa i insekticidi,

• Što sve smanjuje količinu proteina i mnogih drugihzaštitnih materija u organizmu pčela, te takosmanjuje i imunitet

• Dokazano je:

• Ako se u zajednici pojavi neko virusno oboljenje, nozemozaili varoa, te ako pčelama namećemo preradu šećernogsirupa, dolazi do naglog sniženja nivoa proteina u pčelinjem organizmu (Batuev, Grobov, 2003).

• Zalihe proteina u telu pčele su direktno proporcionalnedužini njenog života.

• Sa druge strane, proteini su glavni resurs za dobar radmehanizma za ispoljavanje otpornosti na bolesti.

• Nivo proteina u pčeli raste u jesen.

• Nedostatak polena u periodu odgajanja zimskih pčela, odražava se negativno na više narednih generacija !!!!!!.

???????

• Diana L. Cox-Foster, 2007

• Istraživanje u kojima je utvrđeno sledeće:

• Izraelski virus deformisanih krila (IAPV) je nađen kod

83,3% uginulih društava i 4,8% zdravih,

• kašmirski virus (KBV) kod 100% uginulih i 76,2% zdravih,

• nosema apis kod 90% uginulih i 47,6% zdravih,

• nosema ceranae kod 100% uginulih i 80,9% zdravih,

• dok je kombinacija sva 4 uzročnika nađena kod 76,7% uginulih i 0% zdravih društava!

• Možemo da zaključimo da su društva u kojima su prisutna sva 4 uzročnika osuđena na sigurnu smrt!

• To samo potvrđuje tezu o kataklizmičnom zajedničkom delovanju više uzročnika na pčele

• Prema izveštaju koji su 2004. godine podneli drReinhold Siede i dr Ralph Büchler iz Nemačke, istovremena zaraženost nozemozom i virusomcrnog matičnjaka predstavlja glavni uzrok pojavepuzajućih pčela u proleće.

• Ova kombinacija skraćuje život pčela.

• Zimske pčele prerano uginjavaju (bez nužnepojave proliva), a mnoge od njih se posle izletane vraćaju u košnicu.

Specifični klinički simptomi virusapčela

• Prisustvo virusnih čestica u košnici očituje seu vidu specifičnik kliničkih simptoma kao štosu:

• podrhtavanje tela i krila pčela,

• pojavu puzećih pčela ispred košnice sanaduvenim stomacima i dislociranim krilima,

• kao i prisustvo glatkih, sjajnih i crnih pčelakojima stražarice ne dozvoljavaju ulaz ukošnicu

Delovanje virusa pčela na med. pčelu• Mnogi virusi pčela inficiraju mozak, izazivajući

promene u ponašanju kao što su dezorjentacija, otežano učenje, ubrzano starenje, smanjenjesenzornih sposobnosti, probleme na poslovimasakupljanja hrane i dr.

• Na kliničkom nivou ovo se može prepoznati kaosimptom podrhtavanja tela, nemogućnost letenja isakupljanje pčela u grupe.

•

• Stresori spoljašnje sredine, kao što su prenaseljenost, hladnoća, vlaga, glad, trovanja i drugi patogeni pčela u stanju su dovesti pčelinju zajednicu u letalno stanje.

VIRUSI PČELA ??? Na području Vojvodine, od ukupno 36 ispitanih uzoraka pčela,

utvrđeno je prisustvo 5 od 6 ispitivanih virusa.

Virus akutne paralize (ABPV) je potvrđen u 17 (47%) uzoraka,

virus hronične paralize (CBPV) potvrđen je u 20 (55%) uzoraka,

virus mešinastog legla (SBV) u 23 (64%) uzoraka,

virus deformisanih krila (DWV) u 24 (66%),

virus crnog matičnjaka (BQCV) je potvrđen u svih 36 (100%) uzoraka,

a kašmirski virus (KBV) nije potvrđen u ispitanim uzorcima sapodručja Vojvodine.

• Kašmirski virus zajedno sa nozemozomdovodi do brzog propadanja pčelinjihdruštava.

• Nozemoza smanjuje otpornost pčela nainfekciju virusima koji u pčelu prodiru prekocreva, a to su upravo virus crnog matičnjaka, filamentozni virus i Y-virus

• Virus hronične paralize pčela:

Tip 1 - se manifestuje treperenjem krila i podrhtavanjem tela pčela.

Stotine pčela puzi po travi, jer ne mogu da lete.

Često im je abdomen naduven, zbog gomilanja tečnosti, što ubrzava pojavu proliva i uginuća.

Jako zaražena društva iznenada masovno propadaju ostavljajući šaku pčela sa maticom.

Tip 2- se manifestuje opadanjem skoro svih dlačica sa pčela, pa dobijaju crnu boju.

U početku pčele lete, ali im uskoro druge pčele onemogućuju ulaz u košnicu i napadaju ih.

Kroz nekoliko dana počinju da podrhtavaju, ne mogu da lete i umiru.

Često se u društvima sreću obe grupe simptoma.

• Virus bolesti deformisanih krila

• Povezuje se sa zaraženošću varoom,

• Kad virus preko usnog aparata varoe dospe u pčelu (ovo je način zaraze u 89% slučajeva), razmnožava se velikom brzinom.

• U Engleskoj je dokazano da ovakve pčele mogu da prenesu zarazu hranjenjem zdravog legla.

• Ako se u zajednicu unese do 7 zaraženih varoa, društvo ugine u zimu druge ili proleće treće godine.

• Ako se unese više od 15 takvih varoa, do uginuća dolazi za godinu dana.

• U Engleskoj je varoa otkrivena 1992. godine.

• I pre varoe (1978-1986) virusa je bilo sporadično, a procenat pozitivnih uzoraka je bio izuzetno nizak, od 1992-1996. manji od 10%, od 1996-2000. iznosio je 80%, a već 2000. godine virus je nađen u 87% uzoraka iz 27 naselja (N. L. Carreck, 2001), što ukazuje na presudan uticaj varoe na njegovo razmnožavanje.

• Ovaj virus se okrivljuje ne samo za pojavu pčela sa deformisanim krilima, već i za propadanje pčelinjeg legla, šareno i uginulo leglo, kao i skraćen život pčela.

Kašmirski virus

• Ne postoje simptomi koji garantuju da je zajednica zaražena ovim virusom, ali trebaposumnjati kada društva slabe bez vidljivogprisustva bolesti legla ili varoe, kada je povećan broj umirućih pčela u unutrašnjosti ilipored i ispred košnice, gde se pčele trzaju uznekoordinisane pokrete. Zaražene pčele su delom ili potpuno bez dlačica na

delu grudi gde je gornja površina veoma tamna.

Starije odrasle pčele imaju mastan izgled, dok tekizvedene mogu dobiti mutan izgled, kao dapovršina tkiva još nije dobila pigmentaciju.

• MEŠINASTO LEGLO- larva se raspada, ali vanjska ovojnica ostaje očuvana, pa larva izgleda poput mešinice, mlade pčele ne uzimaju polen, pa zbog nemogućnosti razvoja žlezdanog tkiva, preskaču obavljanje kućnih poslova (higijeničarke, hraniteljice) i prerano postaju SAKUPLJAČICE

• BOLEST CRNIH MATIČNJAKA – javlja se obično u intenzivnom uzgoju matica, matica u fazi lutke uginjava, a matične ćelije su tamnosmeđe ili crne boje.

JOŠ NEKE VIRUSNE BOLESTI PČELA

• BOLEST IZOBLIČENIH KRILA- pčele ne mogu da polete, loše izobličena krila, dolazi do uginuća.

• AKUTNA PČELINJA PARALIZA- naglo uginuće većeg broja pčela ispred košnice.

• IZRAELSKA APP –naglo slabljenje i propadanje zajednice

• KAŠMIRSKA PČELINJA BOLEST- naglo slabljenje i propadanje zajednice

DIJAGNOSTIKA VIRUSNIH OBOLJENJA

• Molekularne dijagnostičke metode (RT-PCR)

• Uzorak:

– Pčele - 30-50 pčela

– Pčelinje leglo – 10x10 cm

PREPORUKE

• Održavanje pčelinjih zajednica u

dobrom biološko-uzgojnom stanju,

• Redovno sprovođenje mera

kontrole i suzbijanje varooze i

nozemoze,

• Redovna zamena matica,

Наведени резултати упућују на даљаиспитивања и препоруку бољих мера усузбијању ноземозе пчела (Nosema sp),вароозе пчела (Varooa destructor), а све тоу редукцији и спречавању ширењавирусних патогена као значајних факторау укупним губицима пчелињих заједница.

2. BAKTERIJSKE BOLESTI PČELA

• AMERIČKA KUGA

• EVROPSKA KUGA/Sindrom evropske kuge

AMERIČKA KUGA PČELINJEG LEGLA

• oboljenje legla medonosnih pčela sa 100% smrtnim

ishodom,

• lančasta zaraza koju karakteriše:

– tiho unošenje u pčelinjak,

– lagano širenje,

– uporno održavanje u pčelinjaku.

UZROČNIK AMERIČKE KUGE

Paenibacillus larvae–(OIE, 2000)

vegetativni oblik (2,5-5 x0,7 - 0,8 μm)

i oblik spore (0,6 - 0,7 x1,3 - 1,5 μm)

OSETLJIVOST LARVE I OTPORNOST SPORE P. Larve

Najosetljivije larve - starosti do 24 čas,

8,49 spora/larvi,

• inficiranje UVEK nastaje putem hrane,

isključivo SPORAMA.

• Spora je otporna na dejstvo ANTIBIOTIKA,

temperaturu i dezinfekciona sredstva

U spoljnoj sredini (ramovima, na zidu

košnice...) može sačuvati vitalnost i preko

60 godina,

Kuvanjem na 1000C u vodi izdrži više od

10 minuta,

U vosku na на 1000C - dana,

a na 1200C 20 minuta.

PRENOŠENJE BOLESTI

Veliku ulogu igraju i pčelar i pčele (neki insekti)Pčelar:1. -prihranjivanjem zaraženom hranom,2. -pojačavanje društava pčelama i leglom iz bolesnih

društava,3. -rad sa inficiranim priborom,4. -hvatanje rojeva nepoznatog porekla,5. -seoba društava na pašu u zareženoj regiji,6. -kupovina bolesnih društva,7. -proizvodnja matica i rojeva od pčelinjih društava u

zaraženom pčelinjaku,8. -korišćenje satnih osnova koje u sebi sadrže spore PLL,

od neovlašćenih proizvođdžača (obrada u autoklavu na120 C).

Pčele (grabežom, zaletanjem, preko trutova)

КЛИНИЧКА СЛИКА

• Promene na pčelinjemdruštvu kao celini (smanjujese broj pčela)

• Promene na poklopcima(tamnije boje, udubljeni, nazubljenih ivica).

• Promene na larvi (dobijasvetlosmeđu boju, gubikolutićavu građu i postajesmeđe boje i rastegljivemase s karakterističnimmirisom, postepeno sesasušuje i sa 60 danastarosti ostaje samo ljuspicana dnu ćelije)

UZORKOVANJE

• POZITIVAN NALAZ

• Pravilnik...(Sl. list SFRJ,br. 6/88).A.kuga naređuju se sledećemere:

• Zatvranje zaraženog pčelinjaka,• Uništavanje svih zaraženih košnica sa nepokretnim saćem

zajedno sa pčelama i saćem,• Uništavanje svih dotrajalih košnica, zajedno sa pčelama i

saćem,• Uništavanje zaraženog saća i pčela iz zaraženih košnica

spaljivanjem i zakopavanjem, s tim da se pribor i košnicedezinfikuju!!!

• Dezinfekcija pčelinjaka i pčelarskog pribora– opaljivanjem, 5% formalin, 3 - 5% rastvor vrele masne

sode, • U svim pčelinjim zajednicama u poluprečniku od 3 km oko

zaraženog pčelinjaka, vrši se klinički pregled i dijagnostičkoispitivanje na američku kugu.

• Prestanak zaraze -sprovedene sve naređene mere i izvršenokontrolno dijagnostičko ispitivanje 2 meseca poslesprovođenja naređenih mera

PRAKSA U NEKIM ZEMLJAMA EU

• RANA DIJAGNOSTIKA AK u kliničkiinaparentnoj fazi (uzorak –pčele, vosak, mediznad legla ili izvrcani med)

• SPORE U MEDU – isečak saća sa medom iz plodištaveličine 10x20cm,

• SPORE U VOSKU – isečak saća (satne osnove)veličine 10x10 cm,

• KONTROLA PROIZVOĐAČA SATNIH OSNOVA

Starost procesa

60 dana

• Dva načina borbe:– prvi način je “stemping out" ,

– a drugi je stvaranje veštačkog roja od obolelog društva.

• U oba slučaja svo leglo sa saćem se uništava, svaoprema se temeljno čisti i dezinfikuje sa 2-5% rastvorom NaOH.

• Plavša (2004) potvrđeno je da je postupak pretresanjauz primenu oksitetraciklina neopravdan, iz razloga štosu spore P. Larve dokazane u medu nakon dve godine.

• U istim istraživanjima je potvrđeno da se oksitetraciklinzadržava u skladištenom medu čak 315 dana, štopredstavlja zdravstveno-higijenski problem kvalitetameda.

Kritična kontrolna tačka-PČELINJI VOSAK

• Pčelinji vosak je proizvodvoštanih žlezda pčelaradilica- četiri abdominalnasegmenta pčela radilica.

• Voštane žlezde - luče vosaku tečnom stanju.

• Najviše voska pčele radiliceproizvode od 12. do 18. dana života.

• Ova funkcija voštanihžlezda je prisutna samo kodživota pčela u društvu.

• Matica i trutivi- neposeduju žlezde.

VOSAK

• Vosak je veoma značajna karika u pčelarstvu.

• Kvalitetan vosak, bez prisustva spora specifičnih patogena(posebno spora Pll) može se obezbediti isključivo ukontrolisanim uslovima (posebni aparati pod pritiskom od1400 kPa na temperaturi od 120 C u trajanju od pola sata).

• Prejako i predugo zagrevanje narušava kvalitet voska.

• Svi proizvođači voska (satnih osnova) koji se koristi upčelarstvu moraju biti registrovani i pod redovnimmonitoringom.

• Obavezna kontrola rezidua akaricida i drugih pesticidapriznatim metodama u ovlaštenim laboratorijama.

PČELINJI VOSAK

RAD NA SELECIJI !!!

PIN TEST

• Selekcija pčela na ovu bolest se zasniva na njihovomhigijenskom ponašanju, tj. dabrzo otkriju i uklone uginulelarve i izbace ih iz društva i takootklone izvor zaraze.

“Pin test” –

1. bušenjem insulinskom iglom,

2. Tečnim azotom

Tečni azot (liquid nitrogen)

• PREVENTIVA I PREPORUKE

1. Držanje jakih pčelinjih zajednica na pčelinjaku, sa dovoljnomkoličinom hrane, meda i polena.

2. Redovna zamena saća od proverenih –registrovanihproizvođača (registraciju proizvođača satnih osnova i redovanpregled na spore PLL, ali i ostalih patogena).

3. Higijena na pčelinjaku i sprečavanje grabeži.4. Redovan i detaljan pregled legla s osnovnim znanjem o

simptomima bolesti.5. Redovan pregled po Programu mera od strane veterinarske

službe (pregled na američku kugu, nozemozu, varoozu, ali iostale bolesti).

6. Uvođenje metode rane dijagnostike američke kugeutvrđivanjem spora PLL u medu i vosku.

7. Proverite svoje košnice na AK najmanje dva puta godišnje.8. Proverite sve okvire legla.

9. U SLUČAJU POZITIVNOG NALAZA NA AMERIČKU KUGU-SPALJIVANJE !

ZABRANA UPOTREBE ANTIBIOTIKA• Višegodišnja primena antibiotika ukazala je na:

• 1. GREŠKE NAUČNIKA (preporučivali upotrebuAB-Fumagilin, Nistatin, Geomicin...)

• 2. GREŠKE VET. STRUKE- nedovoljno uključeni uproblematiku pčelinjih bolesti, dopustili pristuppčelara antibioticima

• 3. GREŠKE PČELARA- nestručna i nepravilnaprimena lekova u suzbijanju bolesti pčela, zbogstraha od gubitaka primenjuju „svašta“..., PREVENTIVNO DAVANJE ANTIBIOTIKA ???

POSLEDICE PRIMENE

ANTIBIOTIKA

• Prikrivanje bolesti,

• Učestali recidivi bolesti,

• Nastanak rezistencije/otpornosti na AB

• Reziue AB i njihovih sekundarnih

metabolita u pčelinjim proizvodima

(315. dan u medu, nakon 6 godina u

polenu,....)

• STROGA ZABRANA UPOTREBE

ANTIBIOTIKA U PČELARSKOJ

PROIZVODNJI

STOP

!!!

EVROPSKA KUGA PČELINJEG LEGLA• Zarazna bolest nepklopljenog pčelinjeg legla,• Uzročnik – gr +, štapićasta bakterija –

Streptococus pluton,(Bacillus alvei, Bacterium euridyce i dr.).

• Zaražena ličinka menja boju i položaj u ćelijisaća, a uginjava najčešće 4. dana starosti,

• Uginule larve gube sedefastu boju i svežinu,• Konzistencija- u početku vodnjikava, kasnije

kašasta i maziva,• Miris- neugodan miris trulog mesa ili kiseo

(zavisno od uzročnika)

Uzorak

• Za uzorak se uzimaju žive ličinke mlađe od 4. dana sa promenjenim žućkastim crevom,

• Bolest se javlja –

– U slabim pčelinjim zajednicama sa nedovoljnomkoličinom hrane,

SUZBIJANJE BOLESTI

• 1. BIOLOŠKO-UZGOJNE MERE (saće sa velikim brojem propalih larvi se vadi iz košnice i pretapa u vosak,bolesna društva treba suziti, utopliti, ukloniti vlagu, prihraniti medom i polenom,

• Po mogućnosti zameniti maticu.

• Redovno sprovođenje mera kontrole i suzbijanja varooze.

• 2. PRIMENA LEKOVA- prema antibigramu

3. BOLESTI PČELA UZROKOVANEGLJIVICAMA

• KREČNO LEGLO

• KAMENO LEGLO/ZOONOZA

• MELANOZA- bolest matice, prestaje da nosijaja

PREPORUKE

• Održavanje pčelinjih zajednica u dobrombiološko-uzgojnom stanju,

• Povoljni zoohigijenski uslovi u i oko košnice,

• Redovno provođenje mera kontrole isuzbijanja varooze i zamena starog saća,

• Zamena matice u bolesnim zajednicama,

• Voditi računa o optimalnom odnosu kućnihpčela i legla.

4. PARAZITSKE BOLESTI PČELA

• NOZEMOZA- N. Cerana,N.apis- slabljenje ipropadanje pčelinjih zajednica. Uglavnominvazija sa N. Cerana koja ne izaziva proliv. Dijagnostika – mikroskopski pregled i obavezanPCR (RT-PCR)

• AKAROZA- nemogućnost letenja, paraziti utraheji, mikroskopski pregled, uzorak 300 pčela.

• VAROOZA- grinje i na pčelama i na leglu, konačno slabljenje i propadanje pč zajednica

PARAZITSKE BOLESTI PČELA

• TROPILELOZA – grinja ( T. Clarie) koja uzrokujeoštećenje legla, uginuće pčela što za posledicuima propadanje pčelinje zajednice

• ETINIOZA- uzročnik kornjaš (A. Tumida), hranise pčelinjim leglom, polenom i medom, a zaposledicu ima takođe propadanje pčelinjezajednice .

• Dijagnoza- klinički pregled i identifikacijauzročnika.

NOZEMOZA – KLJUČNI FAKTOR U KOLAPSU PČELINJIH DRUŠTAVA

• Nosema apis Zander- Nosema cerana???

Do sada su opisana samo dva mikrosporidijska parazita medonosnih pčela (Nosema apis Zander, 1909. i Nosema ceranae Fries, 1996)

Mikroskopskim pregledom???Uz pomoć elektronske mikroskopije !!!

Nosema apis razvija se isključivo u epitelnimćelijama srednjeg creva

• Najpovoljnija temperatura za razvoj parazita je između 30 i 40 0C.

• Nosema ceranae - je izolovana i opisana (Fries, 1996) iz azijskih medonosnih pčela (Apis cerana),

• -preskočila barijeru vrste i sa azijske pčela Apis cerane, - se evropskoj medonosnoj pčeli Apis melliferi.

• Mnoge vrste mikrosporidija - samo uz pomoć elektronske mikroskopije.

• Dugo se mislilo da Nosema cerana ne može inficirati evropsku medonosnu pčelu, međutim laboratorijskom analizom je potvrđeno (Higs at all., 2006) da su evropske pčele bile zaražene parazitom Nosemom ceranom.

•

SIMPTOMI

Patološki simptomi - i na pčelinjacima u Španiji (na kojima je potvrđena Nosema cerana) ukazuju da se radi o nespecifičnim simptomima kao što su:

1.postepeno slabljenje pčelinje zajednice, 2. veći jesenji i zimski gubici, 3. smanjena produktivnost, dok na istim pčelinjacima nisu utvrđeni klasični simptomi

nozemoze, ◦ kao što su proliv unutra i van košnice, ◦ naduveni stomaci, ◦ puzeće i paralizovane pčele ispred leta itd.

Ovakvim stanjem se zapravo obrazlaže činjenica da su poslednjih godina spore nozeme otkrivene u uzorcima pčela bez klasičnih simptoma.

• Važno je naglasiti da Nosema cerana izaziva do sada nezabeležene simptome u pčelinjim zajednicama, koji se razlikuju od simptoma klasične nozemoze.

• Najveće promene se dešaju na radilicama u vreme intenzivne aktivnosti u prirodi.

• Obolele pčele stradaju van košnice u prirodi.

• To dovodi svakako do slabljenja pčelinje zajednice, pri čemu se primećuju uginuća, ali za posledicu nastaju manji prinosi nektara i polena, a sa vremenom i potpuno nestajanje pčelinjeg društva.

• Spore Noseme cerane imaju veliku sposobnost opstanka duže vremena u košnice ali i u spoljnoj sredini, što doprinosi veoma brzom širenju zaraze unutar košnice i unutar samog pčelinjaka

Uticaj bolesti na pčelinju zajednicu

Negativne posledice na odraslu populaciu pčela, dok direktnog uticaja na pčelinje leglo nema

Pčele radilice -zaražene sporama nozeme, ako su mlađe od 1nedelje obično ne proizvode matičnu mleč.

Njihov životni vek se smanjuje čak do 78% (Musem, 2002).

Mlade matice koje su unele spore nozeme obično su zamenjene već u toku jednog meseca, a ako nema uslova za zamenu matice, društva ostaju bez matice i slabe.

Infekcija sporama nozeme, bez obzira kojeg je stepena, uzrok je veoma sporog prolećnog razvoja društva, čak kada su hrana i temperatura idealni.

Često je smanjen i prinos meda kao posledica sporog rasta populacije pčelinje

• Mnogi virusi, a posebno virus crnog matičnjaka su

udruženi sa nozemozom, jer efekat koji nastaje

delovanjem nozemoze olakšava transeterični put

virusne infekcije.

• Sve ovo ukazuje na jednu veoma složenu

problematiku zdravstvenog stanja pčelinjih

društava.

MIKROSPORIDIJE

Nosema ceranae- invadira i dr. organe, kao štosu Malpigijeve cevčice, masno i žlezdano tkivo

Razlika između N. apis i N. ceranae, je jedvaprimetna (u proseku su spore N. apis približno 1 µm veće po dužini, razlike u zidovima sporagenetska razlika u DNK sekvenci)

Razvojni ciklus je dosta kompleksan, spora jepočetni i završni stadijum (u spoljašnjoj sredini separazit može nalaziti samo u obliku spore)

Razvojni ciklus

• Kod pčela zaraženih nozemozom srednje crevo je čestootečeno i mlečne boje, a kasnije postaje krečno belo ismanjuje se na normalnu veličinu.

• Do promena boje srednjeg creva ne dolazi odmah posleinfekcije, tj. klinički simptomi se ispoljavaju tek posle 21.

dana starosti pčela.

Spore Nosema apis / ceranae se izlučuju fecesom pčela i u spoljašnoj sredini

mogu ostati vijabilne više od godinu dana.

Glavni izvori nozemoze su:

voda na nehigijenskim napajalištima,

saće uprljano izmetom bolesnih pčela

i med u koji su dospele spore.

Putevi transmisije spora Nosema spp:

1. preko zaražene matice

2. preko zaraženog pribora

3. prilikom premeštanja zaraženih okvira

4. prehranom pčela zaraženim medom

5. preko pčela koje sudeluju u grabeži,

6. preko neadekvatnih nehigijenskih pojilica na kojima

zaražene pčele ostavljaju svoj izmet

7. preko raznih artropoda koji se hrane zaraženim

Дистрибуција Nosema apis (троугао) и Nosema ceranae (круг) код медоноснихпчела широм света, 2009.

PROFILAKSA I TERAPIJA

visina postolja,

tip podnjače i košnice,

ventilacija košnice,

lokacija pčelinjaka,

kvalitet i rezerve hrane,

primena antibiotika,

obnova saća i uklanjanje starog tamnog saća izkošnica,

spajanje društava?

pčele duže žive ako se hrane pergom nego svežimpolenom

dezinfekciju košnice i opreme primenom toplote isirćetne kiseline.

Primena fumagilina je zabranjena u većini

zemalja Evropske unije.

Na listi „Registrovanih veterinarskih lekova“

Republike Srbije za 2012. godinu nema fumagilina.

Redovan i obavezan jesenji pregled naprisustvo spora Nosema sp (N. Ceranae iefikasna terapija primenom Ceranon-a ujesenjoj prihrani.

VRLO EFIKASNA TERAPIJA

• Ceranon u šećernom sirupu

Ceranon u pogači

• Ceranon se primjenjuje takošto se dodaje po 2,5 ml na kgšećerne pogače i dajepčelama u porcijama od0,5kg u 4 puta u periodu od21 dan zavisno od snage/brojnosti društva.

• Svako društvo dobije 5 ml Ceranona kroz 2 kg redovno pripremljene pogače

Ceranon se primjenjuje tako štose dodaje po 2,5 ml na litrušećerne otopine (1:1) i dajepčelama u porcijama od 0,5 l u 4 puta u periodu od 21 dan. 5 ml Ceranona/ DRUŠTVU

• PREVENTIVA

• držanje jakih pčelinjih zajednica sa povoljnom strukturomsvih kasta radilica, posebno higijeničarki sa izraženimhigijenskim nagonom čišćenja,

• obezbediti uvek dovoljne količine kvalitetne hrane (meda ipolena), bar 350-400 g polena po ulici pčela, i 1,5 kg medapo ulici pčela,

• obezbediti kvalitetnu i zdravu mladu maticu,

• obezbediti dobre higijensko sanitarne uslove na pčelinjaku(higijensko pojilo, redovna zamena saća, higijenapodnjače,uvek čista košnica, dezinfekcija pribora, opreme, ruku.....)

• obezbediti dovoljne količine kvalitetne vode tokom celegodine,

• izbegavati upotrebu šećera u ishrani pčela, kao imeda nepoznatog porekla (spore kuge, noseme...),

• oduzimanje medljike u jesenjem periodu upčelinjacima uz šume, uz zamenu sa kvlitetnimmedom ili bar šećernim sirupom,

• u slučaju pozitivnog nalaza spora noseme izvršititretman netoksičnim preparatima (Ceranon), dezinfekciju kompletne opreme, a posebno ramova, upotrebom toplote i sirćetne kiseline.

spaljivanje izrazito slabih pčelinjih zajednica

lečenje pčelinjih zejednica odgovarajućim lekom i

prebacivanje pčela iz zaraženih košnica u dezinfikovane

košnice

zatvaranje zaraženog pčelinjaka i zabrana prometa do

završetka lečenja

dezinfekcija odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom košnica

u kojima je utvrđena nozemoza, saća iz košnica, pčelarskog

pribora i drugih predmeta koji se koriste u zaraženom

pčelinjaku

Ukoliko se kod pčela utvrdi nozemoza sa kliničkim znacima,

prema Pravilniku br. 6/88, u zaraženom pčelinjaku narediće se

sledeće mere:

utvrđivanje higijenskih napajališta za pčele.

prisustvo Nosema apis bez kliničkih znakova karakterističnih

za tu bolest, preduzeće se lečenje

Varooa destructor

• Varooza je parazitarno oboljenje pčela i pčelinjeg legla.

• Uzročnik- parazit Varooa destructor

• RAZVOJ PARAZITA

• Odrasla ženka varoe napusta pčelu-ulazi u

radilačku ćliju 20 časova pre poklapanja

ili trutovsku 40 časova pre poklapanja (8-

10 puta veći afinitet).

• U poklopljenoj ćeliji vrlo brzo se priprema

za produkciju jaja i njeno razmnožavanje

se mora završiti u poklopljenom leglu (12

dana u radilačkom ili 15 dana u

trutovskom)

• Varoa polaže jaja priližno svakih 30 sati,

potomci dostižu zrelost jedan za drugim,

mužjak je polno zreo kada i prva ženka,

kada počinje parenje i ono se vrši sve dok

ne odraste sledeća ženka.

• Mužjak uginjava unutar ćelije.

• Mlada ženka varoe u roku od 4-13 dana

traži novu ćeliju.

• U roku od 150 dana 1 odrasla ženka varoe

umnoži i preko 1.350 potomaka, a ako se

razmnožavanje vrši u trutovskom leglu,

broj potomaka može biti i preko 6.000.

• POSLEDICE VAROE

• koristi hranu namenjenu pčelama,

• siše hemolimfu pčele (6,6% -lakša od samo 1

varoe),a za posledicu rađaju se oštećene pčele koje

brzo uginu.

• Životni vek napadnute pčele skraćen

• Trutovima smanjena sposobnost parenja,

• Higijensko ponašanje zajednice smanjeno,

• Smanjena prerada rezervne hrane,

• Oslabljena stražarska služba,

• Slabije razvijena mlečna žlezda kod mladih pčela,

• SEKUNDARNA INFEKCIJA(virusi,bakterije,gljivice)

POGORŠAVA STATUS ZDRAVSTVENOG STANJA

ZAJEDNICE

KONTROLA VAROE I UTVRĐIVANJE STEPENAZARAŽENOSTI

• Redovno pratiti nivo zaraženosti,

• Uvek uraditi pregled na reprezentativnom broju uzoraka.

• Pregled u toku aktivne sezone-

• 1. pregled trutovskih ćelija (najmanje 100),

– ako je % zaraženosti manji od 5%-NIJE

POTREBNO TRETIRANJE,

– Ako je % zaraženosti 5-8%- treba tretirati,

– Ako je zaraženost veća od 10%- zahteva HITAN

tretman nekim od bioloških metoda suzbijanja.

2. Pratiti prirodno otpale varoe (1 varoa/danu-

120-130 varoa u pč. društvu)

KONTROLA VAROE I UTVRĐIVANJE STEPENAZARAŽENOSTI

• Kontrola varoe u periodu kada

nema legla:

- za pregled se uzima najmanje

30-100 živih pčela iz svake

košnice.

- kontrolno tretiranje 20%

pčelinjih zajednica (amitraz,

perizin)

METODE SUZBIJANJA

• 2. HEMIJSKE- preparati na bazi:

amitraza, fluvalinata, sistemici,

kiseline...

• 1.BIOLOŠKE – isecanje trutovskog

legla, isecanje prvog i zadnjeg

legla, postavljanje rama

građevnjaka, izdvajanje

radilačkog legla, formiranje novih

zajednica,

OSNOVNI KONCEPT SUZBIJANJA

1. ZA VREME PAŠE- biološke metode suzbijanja(isecanjetrutovskog legla, ram građevnjak, formiranje novihzajednica-nukleusa) i stalno praćenje prirodno otpalihvaroa.

2. NAKON ZAVRŠETKA PAŠE- dozvoljena hemijska sredstvaza tretiranje varoe (Bauvarol trake, Super strips, Varotom, Hemovar, Varolik), manje opasne materije kaošto su kiseline (mravlja), eterična ulja (timol, Api LifeVar, apiguard).

3. ZIMSKI POSTUPAK- preporučuju se kiseline (mlečna ioksalna), sistemici (apitol i perizin).

КРИТИЧНИ ПЕРИОД!

ЗИМСКЕ ПЧЕЛЕ

VETERINARSKO-MEDICINSKI PROIZVODI REG. U ZEMLJAMA EU

• Apistan/traka/ tau-fluvalinat

• Apiguard/gel/ timol

• Tymovar /blok/ timol

• Ecostop /blok/ timol

• Apilife-Var /briketi/ timol+druga ulja

• Apivar /traka/ amitraz

• Bayvarol /traka/ flumetrin

• Varostop /traka /flumetrin

• Checkmite+ /traka/ kumafos

• Perizin /tečnost/ kumafos

• Formic acid /tečnost/ mravlja kiselina

TROPILELOZA

P R A V I L N I K O UTVRĐIVANJU PROGRAMA MERA

ZDRAVSTVENE ZAŠTITE ŽIVOTINJA

Tropileloza

Ako se u toku preventivnog tretiranja protiv varooze

posumnja na tropilelozu poziva se veterinarski inspektor

kako bi se osigurao pregled podloške na uzročnika

tropileloze

(Tropilaela spp.).

• Tropilaelaps clareae• Veoma kratak životni ciklus• Paraziti žive na pčelama 1-2

dana,nakon čega umiru a razvoj im je na pčelinjim larvama i lutkama,pretežno trutovskim

• U ćeliji saća ženki parazita može biti do nekoliko hiljada, a polažu 1-4 jaja

• Smrt pčelinjeg legla je do 50%, a ukoliko dođe do završetka pčelinjeg razvoja: deformacija abdomena i krila, nedostatak nogu

• Adulti preko pčela odlaze na nove domaćine

• Ako se u toku preventivnog tretiranja protivvarooze posumnja na etiniozu poziva se veterinarski inspektor kako bi se osiguraopregled pčelinjih društava na etinozu (Aethina tumida).

Etinioza

COLONY COLLAPS DISORDER (CCD)• Karakteriše ga iznenadna smrt pčelinjeg

društva uz nestanak odraslih pčela u košnici i

ispred nje.

• U napuštenim košnicama obično se nalaze

dovoljne zalihe meda i polena,

• prisustvo zatvorenih ćelija u košnici i malo ili

nimalo mrtvih pčela na podnjači.

• U nekim slučajevima u društvu se može naći

matica i mali broj preživelih pčela.

• Karakterističan fenomen je da grabež u ovim

društvima nastaje veoma kasno, čak i

prisustvo štetočina (voskov moljac) se retko

sreće

• UZROCI GUBITKA PČELA

• Tačan mehanizam nastanka CCD nije još uvek poznat

Bolesti pčela- paraziti VAROOZA I NOZEMOZA -Virusi,Resistencija parazita na hemijska sredstva

Loša ishrana pčela Loša pčelarska praksa

• Insecticidi-neonikotinoidi/gaučo,

Genetski modififikovane biljke (GMO)

Zagađenja životne sredine

PRIMENA INSEKTICIDA

Neo-nicotinoidi

• Su insekticidi koji se koriste u zaštiti semenaraznih biljaka,

• deluju na nervni sistem insekata

• Veoma efikasni, značajno prisutni, bezdirektnog, ali sa veoma indirektnim efektom

• imidacloprid, clothianidin, fipronil,thiamethoxan

Uticaj na pčele

• Gubitak orjentacije i smanjenje sakupljanjahrane

• Gubi pamćenje - smanjenen kapacitet učenja

• Aggresivnost pčela

• Loša hrana i nedovoljne količine hrane

• Obezbediti društvu raznovrsnu paletu cvetova(polena),kako bi se obezbedile adekvatne zalihe medaod 1,5 kg/ulici pčela i zalihe polena od 350-400 g/poulici pčela

• Nedostatak kvalitetne hrane (meda i polena – slabapolenska paša i slaba raznovrsnost biljaka, lošeklimatske prilike- bilo u vidu dugih, hladnih prolećnihdana ili visoke temperature u toku leta)!!!

DOBRA PČELARSKA PRAKSA (DPP)• DPP je temelj održivog razvoja pčelarstva, a

predstavlja skup pravila koja se moraju

kontinuirano provoditi tokom celog

proizvodnog procesa.

• Uvođenjem principa HACCP u bezbednosti

hrane, najveći stepen odgovornosti je samom

proizvođaču (PČELARU)

• CILJ

• 1. zdravstvena ispravnost meda i drugih

pčelinjih proizvoda (bez prisustva rezidua

sredstava za zaštitu bilja, štetnih materija iz

okruženja i rezidua veterinarskih lekova)

• 2. ODRŽAVANJE DOBROG ZDRAVSTVENOG

STANJA PČELINJIH ZAJEDNICA.

LOŠA PČELARSKA PRAKSA (LPP)

• LPP često predstavlja uzrok uginuća pčelinjihzajednica, a razlozi su višetruki:

• 1. neposedovanja dovoljno znanja u bavljenjuovim poslom,

• 2. preterana samouverenost,

• 3. premalo vremena

• 1. Držanje jakih PZ, a

povećanje broja u maju i

junu,

• 2. Dovoljne količine meda

za zimnicu, min. 15-20(25)

kg

• 3. Redovna zamena matica-

kvalitetne higijenske

matice,

• 4. Redovna kontrola zd.

stanja pčela i poznavanje

osnovnih siptoma

najčešćih bolesti pčela,

• 5. Primena proverenih i

efikasnih lekova,

• 6. Zazimljavanje samo

JAKIH I ZDRAVIH PZ.

• 7. Dobri higijenski uslovi na

pčelinjaku

• 1.Slabe PZ i povećenje broja

PZ julu i avgustu s prisilnim

matič.

• 2. Nedovoljne količine meda,

preterana „štedljivost“

• 3. Neredovna zamena matica

• 4. Prikrivanje uzroka uginuća

bolesti,

• 5. Samovoljna primena lekova

• 6. Uzimljavanja slabih pč.

zajednica,

• 7. Loša higijena na

pčelinjaku,

• 8. Slaba organizacija-

razbacana oprema i pribor....

LPPDPP

HVALА NA PAŽNJI!

Prof dr Nada PlavšaPoljoprivredni fakulteт

Novi Sad