star projekat svetske banke : aktivnosti koje obavlja ipn

Dr Stiv Gos, maj 2011.

1. Zašto je savetodavstvo važno?2. Edukacija savetodavaca3. Ogledna gazdinstva4. Monitoring i evaluacija5. Menadžement i organizacija6. Diskusija i zaključci.

Prezentacija u kratkim crtamaPrezentacija u kratkim crtama

1. Državni sektor:◦ 215 savetodavaca u 34 poljoprivredne stanice

2. Privatni sektor i NVO:◦ 35 savetodavaca u 12 organizacija

3. Specijalnosti:◦ 70 savetodavaca za ratarstvo i povrtarstvo ◦ 40 savetodavaca za voćarstvo◦ 60 savetodavaca za zaštitu bilja◦ 70 savetodavaca za stočarstvo◦ 10 tehničkih stručnjaka◦ 10 ekonomista.

1. Mlekarski sektor:◦ 269 000 domaćinstava sa 1,9 krava u proseku

1 savetodavac za stočarstvo na 4 000 proizvođača

2. Podela po veličini stada:◦ 1-5 krava: 258 000 domaćinstava (95 %)

70 % ukupne količine mleka; 57 % snadbevanja mlekara

◦ 6-20 krava: 10 000 domaćinstava (4 %) 16 % ukupne količine mleka; 23 % snadbevanja

mlekara◦ > 20 krava: 600 domaćinstava (0,2 %)

14 % ukupne količine mleka; 20 % snadbevanja mlekara

Prosečan prinos 2 900 litara po kravi, naspram EU15: 6 700 litara po kravi; EU10: 5 400 litara po kravi

Prosečna veličina stada u EU, Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana

Zapadni Balkan

Srbija

Zapadni Balkan

Srbija

Prosečan prinos mleka po kravi u EU, Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana (u litrima)

2. Sektor ratarstva:◦ statistički 773 000 domaćinstava sa poljoprivrednim

zemljištem U proseku 3,4 ha obradivog zemljišta 1 savetodavac na 5 000 ratara

3. Veličina poznatog obradivog zemljišta:◦ < 5 ha: 604 000 domaćinstava (78 %), 31 % ukupne

površine zemljišta◦ 5-15 ha: 159 000 domaćinstava (20 %), 32 % ukupne

površine zemljišta◦ > 15 ha: 16 000 domaćinstava (2 %), 36 % ukupne površine

zemljišta

4. Prinosi glavnih kultura:◦ Pšenica: 3,5 tona/ha (naspram 5,3 tona/ha u EU)◦ Ječam: 3,1 tona/ha◦ Kukuruz: 4,9 tona/ha

(zavisno od sezone i uslova).

1. Mlekarski sektor:◦ Povećanje od 1 litar po kravi dnevno (10 %) =◦ + 50 miliona € godišnje

2. Sektor žitarica:◦ Povećanje od 300 kg/ha godišnje (5-10 %) =◦ + 100 miliona € godišnje

3. IPARD 2007-2013:◦ Moguća suma namenjena Srbiji =◦ 40-55 miliona € za šest godina.

1. Promene koje poljoprivredni proizvođači mogu ostvariti mogu doneti godišnju korist vrednu stotine miliona evra

2. Proizvođačima se moraju pokazati novi i bolji načini bavljenja poljoprivredom i koje koristi imaju od toga

3. Kada Srbija uđe u EU, njenom poljoprivredom će dominirati veliki broj veoma malih gazdinstava, kao i mala, ali rastuća grupa “porodičnih gazdinstava sa punim radnim vremenom”

4. Uloga savetodavne službe je da pomogne poljoprivredi Srbije u suočavanju sa ovim izazovom – To je jedan od najvećih prioriteta Ministarstva!

A. Farm menadžmentB. Bolje đubrenjeC. Bolja ishranaD. Integralna zaštita biljaE. Savetodavne veštine

kao i: Pilot-projekat Dijagnostičkih veština Evropske integracije

1. Odličnu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede SAD-a

2. Svih 250 savetodavaca prošli su osnovnu obuku o farm menadžmentu

3. Napravljeni su planovi za edukaciju svih savetodavaca o marketingu u poljoprivredi

4. Odabrano je 90 savetodavaca za dalje obuke koji bi postali “stručnjaci za farm menadžment”; pripremljena je edukacija i ocena kompetentnosti

5. Razvijen je srednjoročni plan za edukaciju o farm menadžmentu (videti sledeći slajd).

1. Veštine, iskustvo i pristup alatima za farm menadžment se značajno razlikuju

2. Većina savetodavaca nema kompjutere ili softver za izradu finansijske analize na gazdinstvu

3. Podaci prikupljeni sa “odabranih gazdinstava” idu u “crnu rupu” (nema povratnih informacija)

4. Stari pristup prikupljanja podataka za izradu budžeta kroz “pune troškove” može prikriti prave probleme

5. Malo proizvođača vodi finansijsku evidenciju6. Još se ne upotrebljavaju “savetodavni paketi”

1. Primeniti višegodišnji plan edukacija, uz praćenje i podršku svetodavaca između edukacija i ocenu kompetentnosti

2. Odabrati ili razviti pogodan softver3. Odabrati ili razviti sisteme vođenja

evidencije koji su pogodni za proizvođače4. Godišnje objavljivati “Džepni priručnik o

farm menadžmentu” i koristiti ga kao ključnu alatku u savetodavstvu

5. Ustanoviti “Centar za farm menadžment” koji bi koordinirao procesom i podržavao ga.

1. Svih 110 savetodavaca za ratarstvo su prošli edukaciju o principima ishrane biljaka

2. Svih 40 savetodavaca za voćarstvo su prošli edukaciju o mikroelemenima i unošenju zelenišnog đubriva

3. Radne grupe su prošle kroz scenarija različitih situacija iz realnog života (videti sledeći slajd za rezultate).

Preporuke za kalcifikaciju za polje br. 5 (skoro neutralno) i Preporuke za kalcifikaciju za polje br. 5 (skoro neutralno) i polje br. 9 (kiselo)polje br. 9 (kiselo)

Polje br. 5 Polje br. 9

Preporuke za đubrenje za polje br. 5 Preporuke za đubrenje za polje br. 5

(kukuruz posle pšenice)(kukuruz posle pšenice)

Preporuke za đubrenje za polje br. 9 Preporuke za đubrenje za polje br. 9

(kukuruz posle pšenice)(kukuruz posle pšenice)

1. Nema jedinstvenog pristupa u izradi preporuka za đubrenje i kalcifikaciju, kao ni jedinstvenih “alatki” (npr. priručnika, tabela, softvera)

2. Ni u jednom pregledanom tekstu o đubrenju u Srbiji nisu uzeti u obzir tržišni faktori

3. Testiranje analize zemljišta koje finansira Ministarstvo pokriva 10% parcela, ali ne postoji sistem savetodavstva za manje netestirane parcele;

B. Bolje đubrenje:

Šta smo naučili?Šta smo naučili?

4. Preporučene količine fosfora i kalijuma u zemljištu su prilično visoke za standarde Ujedinjenog Kraljevstva

5. 90 % testiranog zemljišta u Vojvodini ima generalno prihvatljive nivoe fosfora i kalijuma

6. Nema doslednog obrasca za premalo i prekomerno đubrenje, osim što se u jesen uglavnom pređubrava sa formulacijom15:15:15

7. Optimalno korišćenje đubriva bi uštedelo novac poljoprivrednim proizvođačima,a verovatno ne bi dovelo do velikog skoka u prinosima.

B. Bolje đubrenje:


1. Proučiti sprovedena nacionalna i internacionalna istraživanja kako bi razvili:

◦ Priručnike za đubrenje sa tabelama◦ Pojednostavljenu verziju priručnika za proizvođače◦ Liste knjige polja za balansiranu ishranu◦ Softver za savetodavce◦ Standardne preporuke za mala gazdinstva i male

parcele

2. Testirati, a onda obučiti savetodavce za upotrebu ovih alatki

3. Sprovesti nacionalnu promotivnu kampanju4. Obučiti i priključiti snadbevače đubrivom (FACTS –

Šema za sertifikovanje i obuku savetodavaca za đubrivo);

B. Bolje đubrenje:

Šta treba dalje uraditi?Šta treba dalje uraditi?

www.factsinfo.org.uk

Šema za sertifikovanje i obuku savetodavaca za upotrebu đubreva

Teži:“Razvijanju i promovisanju šeme za sertifikovanje onih koji prodaju đubrivo poljoprivrednim proizvođačima i savetuju ih o upotrebi nutritijenata”

Kao i “Postepenom povećanju opšteg nivoa kompetentnosti saveta koje daje industrija đubriva i ishrane biljaka”

(Sledi ekonomske ciljeve i ciljeve zaštite životne sredine i potrošača)

5. Raditi zajedno sa snadbevačima kako bi se poboljšao izbor

6. Izvršiti pregled sistema testiranja zemljišta i:

◦ Poboljšati proceduru ukoliko je potrebno ◦ Predstaviti prstenasto testiranje◦ Prilagoditi učestalost testiranja ekonomskim

potrebama (sprovoditi češće testiranje na većim poljima i onima sa ekstremnim rezultatima)

7. Razviti malu jedinicu koja bi koordinisala ove aktivnosti i podržavala ih.

B. Bolje đubrenje:


1. Svih 70 savetodavaca za stočarstvo su prošli edukaciju o principima ishrane preživara

2. Razvijena je i podeljena prva verzija softvera za ishranu muznih krava i svi savetodavci za stočarstvo su obučeni kako da ga koriste (vidi sledeći slajd)

3. Metodologija i softver su primenjeni na 7 gazdinstava, što je dovelo do značajnih zaključaka vezano za pitanja koja treba da se rešavaju.

C. Bolja ishrana:

Šta Šta smo postiglismo postigli??

1. Savetodavci za stočarstvo ne daju mnogo saveta vezano za ishranu – većinu vremena se bave selekcijom goveda

2. Osnovno znanje savetodavaca se značajno razlikuje, i ono je više kvalitativno nego kvantitativno

3. Samo nekoliko savetodavaca imaju i koriste softver za formulaciju obroka

4. Kompjutersko znanje i veštine savetodavaca se značajno razlikuju, a većina savetodavaca nije imala sopstveni laptop kompjuter;

C. Bolja ishrana:

Šta Šta smo smo naučili?naučili?

5. Srbija ima mnogo knjiga i brošura o ishrani muznih krava – često štampanih zbog nekih projekata – ali nema jedinstvenog priručnika

6. Sistemi ishrane koji su u upotrebi i koji se uče na fakultetu su prilično zastareli

7. Laboratorijske analize i programi ishrane koji se koriste su dobri za svinjska i živinska hraniva i koncentrate, ali se malo pažnje posvećuje krmnom bilju – koje je ključ profitabilnog mlekarstva;

C. Bolja ishrana:


8. Slični problemi su pronađeni na svim gazdinstvima:

◦ Različit kvalitet i često ograničen unos krmnog bilja

◦ Krave nisu grupisane ili hranjene prema fazi laktacije, što je rezultiralo pothranjenošću u ranoj laktaciji (smanjujući ukupan prinos) i prevelikom uhranjenošću u kasnoj laktaciji i periodu zasušenja (povećavajući troškove ishrane)

◦ Široko rasprostranjena upotreba sopstvenih koncentrata, koji su često siromašniji proteinima i skuplji od kupovnih koncentrata

◦ Poljoprivredni proizvođači ne znaju koliku količinu hrane daju životinjama;

C. Bolja ishrana:


9. Za razliku od situacije sa đubrenjem, postoje opšti obrasci nedovoljnog i prekomernog hranjenja

10. Poboljšanje ishrane bi dovelo do brzog povećanja u proizvodnji mleka i brzog profita.

C. Bolja ishrana:


1. Testirati i poboljšati softver za ishranu2. Razviti standardizovanu “posetu radi

savetovanja o ishrani stoke” 3. Pripremiti standardne obroke za veoma

mala domaćinstva, koristeći cene STIPS-a 4. Obučiti sve savetodavce o upotrebi ovih

alatki5. Napraviti priručnik o ishrani6. Analizirati finansijske koristi bolje ishrane

muznih krava iz pilot-projekta “Dijagnostičkih veština” i koristiti rezultate;

C. Bolja ishrana:


7. Ponoviti edukaciju za druge tipove stoke8. Sprovesti nacionalne kampanje za

promovisanje bolje ishrane, koje bi uključivale mlekare i snadbevače hranivima

9. Napraviti demonstracije i oglede na gazdinstvima za različite vrste proizvodnje krmnog bilja

10. Uspostaviti malu jedinicu koja bi koordinisala ove aktivnosti i podržavala ih.

C. Bolja ishrana:


1. Odličnu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede SAD-a

2. Svih 60 savetodavaca za zaštitu bilja je prošlo edukaciju o principima i različitim pristupima IPM-a

3. Svi savetodavci za zaštitu bilja su prošli edukaciju o IPM-u za šargarepu i papriku, i dobili su priručnike

4. Radne grupe pripremaju priručnike za:◦ Paradajz◦ Luk◦ Krompir

5. Razvijen je višegodišnji program edukacija i edukacija za predavače (vidi sledeći slajd).

D. Integralno upravljanje pesticidima:

Šta smo postigli?Šta smo postigli?

1. Znanje savetodavaca o IPM-u i stepen prihvatanja ovog sistema su se veoma razlikovali (veliki fokus na pesticidima)

2. Malo informacija o troškovno-efikasnom IPM-u je dostupno; zaštita bilja obično teži minimalizovanju gubitaka, a ne maksimiziranju profita

3. Služba za praćenje štetočina i predviđanje vremena u Vojvodini se dobro razvija i biće od koristi za celu Srbiju

4. Ima različitih priručnika, ali postoji ograničenje u smislu prilagođenosti uslovima u Srbiji i distribuciji priručnika (vezanoj za projekte).



1. Primeniti višegodišnji plan edukacija i razvoja, uz testiranje kompetentnosti

2. Napraviti dobru srpsku verziju svakog priručnika i štampati ih u velikom broju

3. Načiniti edukacije praktičnijima, sa manjim grupama i uz više terenskog rada

4. Razviti program edukacija proizvođača o IPM-u5. Uspostaviti nacionalnu službu za praćenje

štetočina i prognozu, baziranu na dosadašnjem iskustvu

6. Ustanoviti malu jedinicu za koja bi koordinisala i podržavala gore navedene aktivnosti.



1. Dobru saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede SAD-a

2. Svih 250 savetodavaca prošlo je edukaciju o principima efikasne komunikacije

3. Svim savetodavcima je predstavljena ideja formiranja i rada sa grupom proizvođača

4. Počelo je pripremanje savetodavnog priručnika

5. Planirani su kursevi za savetodavstvo putem audio-vizualnih i štampanih medija.

E. Savetodavne veštine:

Šta smo postigli?Šta smo postigli?

1. Savetodavci bolje reaguju na praktičnu obuku, pre nego na teoriju

2. Savetodavci su skeptični prema pristupu koji uključuje grupe poljoprivrednih proizvođača zbog:

◦ Opsednutosti formalnim strukturama kao što su udruženja poljoprivrednih proizvođača

◦ Brige da će ovakav pristup zahtevati više rada (proaktivniji je) nego što zahtevaju posete individualnim gazdinstvima

◦ Malog broja primera koji pokazuju kako grupe funkcionišu i šta mogu da postignu.



1. Posvetiti više pažnje grupama poljoprivrednih proizvođača, uključujući mentorski nadgledan rad sa pilot-grupama

2. Ponovo održati edukaciju o audio-vizualnim i štampanim medijima, da bi svi savetodavci mogli da nauče o oba tipa medija

3. Obezbediti edukaciju o sprovođenju, analiziranju i korišćenju demonstrativnih ogleda na gazdinstvima

4. Nastaviti sa razvojem savetodavnog priručnika5. Razviti testiranje kompetentnosti i sistem

sertifikacije savetodavnih veština, sa početnim kursom za sve nove savetodavce.



1. Različite polazne osnove, najteža prva edukacija

2. Predavač uči koliko i polaznici3. Znamo da proizvođači vremenom usvajaju

nove ideje; savetodavcima je takođe potrebno vreme da promene utvrđena mišljenja i načine rada

4. Zato edukacija treba da bude progresivna, ojačana i izgrađena na prethodnim, koristeći iste predavače gde je to pogodno – Tek smo počeli!

5. Savetodavci su praktični ljudi, koji najbolje reaguju na praktičnu obuku sa terenskim posetama i vežbama

6. Grupe bi trebalo biti manje, u idealnom slučaji ne više od 20 ljudi

7. IT predstavljaju kritičan problem; svakom savetodavcu treba:

◦ Sopstveni laptop sa standardnim softverskim paketom

◦ Obuka kako da ga koriste (razlikuju se polazne osnove)

◦ Poseban softver za oblast savetodavstva◦ Podrška;

8. Edukacija čini samo jedan deo šireg procesa; u svakom slučaju savetodavcima su potrebni:

◦ Alatke: Priručnici, softver, ček-liste◦ Paketi: Sistematski načini korišćenja ovih alatki◦ Edukacija u korišćenju alatki i sertifikovanje

9. Edukacija mora ići ruku pod ruku sa menadžmentom i monitoringom, tako da savetodavci mogu da primene naučeno

10. Svaka tema zahteva podršku osobe ili jedinice, unutar strukture, koja bi upravljala razvojem savetodavne službe.

Predložena IPARD mera za finansiranje opreme za baliranje silaže

Demonstacioni ogledi konzervativne obrade zemljišta u Pančevu podržani od strane Ministarstva poljoprivrede SAD-a

Konkurentska šema grantova STAR-a :◦ 13 demonstracionih projekta◦ 5 projekata vezanih za medije

Dalje preporuke Ministarstva:◦ Rasađivanje◦ Staklenička povrtarska proizvodnja◦ Povrtarska proizvodnja na otvorenom

1. Demonstracioni ogledi na gazdinstvima predstavljaju srednjoročnu aktivnost koja zahteva stabilne partnere i održivo lokalno finansiranje

2. Potrebna im je podrška i jedinstveni pristup analizi i savetodavnim materijalima

3. “Ogledi” zahtevaju jednako resursa koliko i “gazdinstva”.

“Monitoring je koristan ukoliko ima svrhu”

Evropska komisija/Svetska zdravstvena organizacija 2002.“Eutrofikacija i zdravlje”

“Koja je korist od savetodavnog rada?”

“Zašto želiš da znaš?”

“Zato što moram da donesem dve vrste odluka:1.Koliko novca da potrošim na savetovanje?2.Kako i gde da ga potrošim?”

1. Praćene reakcije polaznika na svaku od edukacija (Slavica)

2. Razvijen i primenjen sistem monitoringa za savetodavne projekte pod STAR CGS-om (Jagoš/Dragan)

3. Započeto detaljno prikupljanje podataka kako bi se ocenio uticaj pilot-projekta “Dijagnostičkih veština” (Nataša/Zorica)

4. Ocenjen program rada savetodavaca i napravljene izmene (videti sledeći odeljak).

Nismo izračunali ekonomski uticaj na svakodnevni rad savetodavaca

◦Zašto nismo?

Zato što još nemamo jasne repere za upoređivanje.

100 000 analiza zemljišta i preporuka o đubrenju godišnje

Parcele testirane svake 4 godine 400 000 parcela Prosečna veličina parcela 2,5 ha (???) 1 milion ha

(od 3,3 milion ha obradivog zemljišta) Prosečna cena đubriva= 150 € /ha Ukoliko se ostvari ušteda u đubrivu / povećenje

prinosa vredno 5% od cene đubriva 7,5 € /ha godišnje

7,5 miliona € godišnje Budžet savetodavne službe za 2011 = 170 milion

dinara = 1,7 miliona €

Ishodi edukacija (Slavica)...

Savetodavni projekti (Dragan)...

Pilot-projekat (Nataša)...

EDUKACIJA SAVETODAVACA

dr Steve Goss i dr Slavica Čolić

MONITORING I OCENA TOKA OBUKA

1. priprema radnih zadataka za konsultante (TOR)

2. rad na pripremi modula

3. prisustvo na edukacijama

• svakodnevna evidencija učesnika• praćenje aktivnosti savetodavaca• ocena predavača• ocena prevodioca• sugestije za poboljšanje• izdavanje sertifikata• evidentiranje učešća i izdatih sertifikata u bazi podataka

4. izveštavanje o napretku i realizaciji edukacija

MONITORING I OCENA TOKA OBUKA

Pre-test na početku svakog treninga

Post-test na kraju svakog treninga

Anketa o oceni treninga (sadržaj i organizacija)

Izveštaj konsultanata

Anketa na uzorku od 30-40% savetodavaca 3-6 meseci po završetku edukacija .

PitanjaOdgovori (1 nalošije, 5 najbolje)

Kako ocenjujete svoje znanje o komunikacionim veštinama pre obuke?

Kako ocenjujete svoje znanje o komunikacionim veštinama posle obuke?

Da li ste razumeli sadržaj prezentacijeKako ocenjujete predavanjaPredavači su pripremili materijale o komunikacionim veštinama Bilo mi je omogućeno da učestvujem u diskusiji o svim važnim pitanjima tokom obuke

O čemu želite više informacija?

Koja predavanja su bila od najmanje koristi i kako bi mogla da se poboljšaju?

Koja predavanja su bila od najveće koristi?

Odnos između vremena posvećenog teoriji i praktičnog rada je bio?

Da li su grupne vežbe bile od koristi?

Kako strani predavač prenosi znanje?

Da li je strani predavač efikasno koristio vreme za prezentacije?

Kako domaći predavač prenosi znanje?

Da li je domaći predavač efikasno koristio vreme za prezentacije?

Ova edukacija je trajala:

Kako biste ocenili edukaciju u celini?

U kom sektoru radite? Na koji način biste želeli da Vam Ministarstvo poljoprivrede SAD pomaže u budućnosti?

Kako ocenjujete uslove u kojima se odvijala edukacija?

Kako ocenjujete smeštaj?

Kako ocenjujete hranu i osveženje?

Da li je poziv na edukaciju sadržao sve potrebne informacije?

unapređenje znanja

Modul 1.1.

+ 44%

Modul 2.1.

+ 6%

Modul 2.2.

+ 14%

Modul 2.3.

+ 16%

Modul 2.4.

+ 9%

Modul 3.1.

+16%

Moduli koji su imali kao cilj sticanje novih znanja i ovladavanje tehnikama bolje su ocenjeni od onih koji su bili usmereni na osavremenjavanje postojećeg znanja

Većina savetodavaca imala je dobro znanje o tehnologijama proizvodnje na koje je savetodavstvo Srbije tradicionalno fokusirano, a manje o ostalim temama koje su obuhvaćene edukacijama.

Za većinu savetodavaca ovo su prve edukacije posle završetka fakulteta, pa nije bilo realno očekivati veliki napredak u nekoliko dana.

Trening plan za 2011. godinu baziran je na utvrđivanju i proširenju znanja stečenog tokom 2010. godine

Veoma je važno razviti softvere za farm menadžment, đubrenje, ishranu stoke i integralnu zaštitu bilja kao važne savetodavne alate, zajedno sa uputstvima, ček listama i dr.

realizovano svih 8 modulaplanirano 240 participanata-edukovano 278 ili + 15,8% obuhvaćeni svi segmenti savetodavstvaprisustvo proizvođača na edukaciji za EIučešće savetodavaca iz okruženjarealizovano 2400 savetodavac dana

Plan edukacija za 2011.

• 13 modula• preko 300 učesnika• 2900 savetodavac dana

ZAKLJUČAK

U OKVIRU STAR KONKURSA ZA DODELU BESPOVRATNIH SREDSTAVA (CGS)

Od strane selekcione komisije (AREC) odobreno je ukupno 52 podprojekta

Jedan podnosilac je odustao, a do sada je potpisano 50 ugovora

Većina ugovora potpisana je u januaru 2011, tako da do krajnjeg roka, 31. oktobra, imaju svega 9 meseci za implementaciju

Zadatak IPN-a je M&E aktivnosti koje su rukovodioci podprojekata naveli u Ugovoru

IPN je bio isključen iz procesa izbora podprojekata kako bi njihovo praćenje bilo u potpunosti nezavisno

Veći broj podprojekta realizovaće se i pratiti u kratkom vremenskom periodu pa je pristup morao da bude jednostavan i relativno brz za IPN, STAR PIT i izvođače podprojekata

U IPN-u formiran je tim stručnjka za monitoring i evaluaciju podprojekata

19.1. svi rukovodioci podprojekata upoznati su sa glavnim ciljevima i načinom sprovođenja M&E

USDA je u januaru 2011. održala trening za tim IPN-a, predstavnike Ministarstva (Sektor za ruralni razvoj), direktore odabranih PSSS

Jedan od važnih rezultata treninga je da je IPN razradio predlog nacrta matrice logičkog modela (logframe) za M&E

Istovremeno konsultant WB je pregledao sve podprojekte, odredio zajedničke elemente i razvio jednostavne metode koje bi se mogle koristiti pri M&E

Potom je tim IPN-a za M&E, oslanjajući se na oba ova izvora, razvio jedinstven pristup primenjiv u praksi (Logički okvir)

Logički okvir dostavljen je svim rukovodiocima podprojekta

Uvidom u dokumentaciju podprojekata (ugovori, logički okvir) konstatovano je da aktivnosti nisu prikazane po jedinstvenoj metodologiji (nisu dobro definisani pokazatelji o obavljenoj aktivnosti kao i dinamika aktivnosti po tranšama)

Po analizi dokumentacije, dat je pozitivan izveštaj o obavljenim aktivnostima za 6 podprojekata

Ostalim rukovodiocima podprojekata vraćen je logički okvir kako bi se dopunili podaci

U dogovoru sa predstavnicima STAR PIT-a izrađena je dodatna opisna tabela o aktivnostima (matrični format) sa dinamikom po tranšama

Od strane STAR PIT-a prosleđen je zahtev za dopunu opisne tabele svim rukovodiocima podprojekata

36 rukovodilaca podprojekata dostavilo je potrebnu dokumentaciju

Za preostale dogovoreno je da STAR PIT pošalje obaveštenje da dostave potrebnu dokumentaciju

Tim IPN-a zadužen za monitoring trenutno ocenjuje izveštaje i pregleda dopunjene obrasce logičkog okvira i priprema izveštaje za STAR PIT.

U cilju efikasne evaluacije napredka podprojekata predstoji monitoring na terenu od strane tima IPN-a i STAR PIT-a

Od podprojekata koji su odobreni, očekuje se da će poboljšati ekonomske rezultate u proizvodnji putem: ◦ Transfera znanja i tehnologije◦ Podrške za udruživanje◦ Standardizacije proizvoda◦ Zaštite životne sredine, i◦ Razvoja ruralnih sredina

Kroz M&E pratiće se realizacija nabrojanih efekata

Rezultate ćemo imati u toku godine...

Primenjena istraživanjaPrimenjena istraživanja

STAR projekatSTAR projekatDatum početka: Datum početka: 2020.10.2010..10.2010.

Datum završetka: 31.10.2011.Datum završetka: 31.10.2011.

ProjekatProjekatOdrživo upravljanje poljoprivrednim gazdinstvomOdrživo upravljanje poljoprivrednim gazdinstvom

•Glavni ciljevi podprojektaGlavni ciljevi podprojekta•Osnovni koncept metodologije rada savetodavaca po modelu Osnovni koncept metodologije rada savetodavaca po modelu dijagnostidijagnostiččkog ispitivanja potreba poljoprivrednih proikog ispitivanja potreba poljoprivrednih proizvođačazvođača•Dizajn pilot projektaDizajn pilot projekta•Šta smo do sada uradiliŠta smo do sada uradili•Šta predstojiŠta predstoji•Čime će rezultirati rad na projektuČime će rezultirati rad na projektu

Glavni cGlavni ciljevi iljevi ppod-projektaod-projekta

• PovePovećanje konkurentnosti poljoprivrednog gazdinstvaćanje konkurentnosti poljoprivrednog gazdinstva• Poboljšanje znanja proizvođača iz oblasti tehnologije proizvodnje, Poboljšanje znanja proizvođača iz oblasti tehnologije proizvodnje, kvaliteta proizvoda i menadžmenta gazdinstva kvaliteta proizvoda i menadžmenta gazdinstva • Poboljšanje efikasnosti rada Poboljšanje efikasnosti rada i merenje efekata rada PSSi merenje efekata rada PSS koje će biti zasnovano na konkretnim potrebama proizvođača koje će biti zasnovano na konkretnim potrebama proizvođača

____________________________________________________________________________________________________________________

• Uvođenje novog metoda rada Poljoprivredne savetodavne službeUvođenje novog metoda rada Poljoprivredne savetodavne službe Republike Srbije na poljoprivrednim gazdinstvimaRepublike Srbije na poljoprivrednim gazdinstvima

______________________________________________________________________________________________________________________

Koncept Koncept

DDijagnostičko istraživanjijagnostičko istraživanjee i pronalaženje realnih i pronalaženje realnih problema problema proizvođačaproizvođača zasniva se na osnovu onoga što su savetodavci konkretno pitali i videli kod zasniva se na osnovu onoga što su savetodavci konkretno pitali i videli kod pproiroizvođača. Suština je da zajednički sa proizvođačem reše problem i zvođača. Suština je da zajednički sa proizvođačem reše problem i podignu svest proizvođača o problemupodignu svest proizvođača o problemu

• Ovladati analizom problema i njihovih uzročno posledičnih odnosaOvladati analizom problema i njihovih uzročno posledičnih odnosa• SSaavladati izradu dijagrama problema i dijagrama ciljavladati izradu dijagrama problema i dijagrama cilja• Ovladati pripremanjem i izradom akcionih planova za proizvođačOvladati pripremanjem i izradom akcionih planova za proizvođačee,, zasnovanzasnovanomom na stvarnim problemima i potrebama na stvarnim problemima i potrebama i i

NaučiNaučilili i uvež i uvežbalibali moderatorske i komunikacijske veštine, moderatorske i komunikacijske veštine,

Edukacija za procenu potreba proizvođačaEdukacija za procenu potreba proizvođača i edukacija za uvođenje i edukacija za uvođenje evidencijeevidencije na gazdinstvimana gazdinstvima

Šta smo do sada uradiliŠta smo do sada uradili

• Edukacija za procenu potreba proizvođača (decembar 2010, januar 2011) Izrada priručnika sa metodologijom rada po modelu dijagnostičkog istraživanja procene potreba proizvođača

• Edukacija za uvođenje finansijskog evidencije na poljoprivrednom gazdinstvu (februar)_________________________________________________________________• Sprovedeno je dijagnostičko istraživanje procene potreba proizvođača na 12 gazdinstava

• Razvili akcione planove sa specifičnostima za svako gazdinstvo______________________________________________________________

Šta smo uočili?

• Dva osnovna problema na gazdinstvima: - ishrana muznih krava (neizbalansiran obrok i skupa proizvodnja hrane)- higijena i kvalitet mleka

U cilju rešavanja problema U cilju rešavanja problema • Postavljeni su demonstaracioni ogledi Postavljeni su demonstaracioni ogledi • Ratarstvo – 11 ogleda (8 sortnih, 2 uvođenje novih kultura i 1 sa Ratarstvo – 11 ogleda (8 sortnih, 2 uvođenje novih kultura i 1 sa primenom mineralnih hraniva)primenom mineralnih hraniva)• U stočarstvu – 16 ogleda (9 sa ishranom i 7 sa dezinfekcijom)U stočarstvu – 16 ogleda (9 sa ishranom i 7 sa dezinfekcijom)_________________________________________________________________• Uvedena je evidencija za svih 12 gazdinstava• Izrađen je bilans stanja na početku godine_________________________________________________________________

Aktivnosti do kraja projekAktivnosti do kraja projektata Realizovati demonstracione oglede Realizovati demonstracione oglede • Izraditi bruto marže po linijama proizvodnjeIzraditi bruto marže po linijama proizvodnje• Izraditi bilans uspeha gazdinstvaIzraditi bilans uspeha gazdinstva• Monitoring rada savetodavacaMonitoring rada savetodavaca• Utvrditi ekonomske efekte rada savetodavacaUtvrditi ekonomske efekte rada savetodavaca• Izraditi i distribuirati brošure o rezultatima primenjenog istraživanja• Prezentacija rezultata primenjenog istraživanja na nivou službe

Šta omogućava Projekat:

• Da savetodavci znanja dobijena na edukacija iz programa 2010. godine iz oblasti tehnologija, Farm menadžmenta i savetodavnih veština primene na gazdinstvima

• Projekat je spona Programa edukacije savetodavaca i Primenjenih istraživanja

• Na osnovu rezultata projekta dobiće se merljivi pokazatelji efikasnosti rada savetodavne službe

U cilju unapređenja konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača

1. Savetodavni ciljevi2. Organizaciona struktura3. Upravljanje zainteresovanih

strana

Zakon o savetodavstvu◦ petogodišnji Program rada

godišnji programi rada

Struktura je dobra što se tiče principa

ali... Programi definišu aktivnosti a ne

ishode

1. Povećati prinos mleka za 1litar po kravi dnevno

1. Postarati se da 90% mleka koje se isporučuje mlekarama zadovoljava standarde EU

2. Postarati se da 90% gazdinstava sa 20 i više krava zadovoljava standarde zaštite životne sredine po pitanju skladištenja i ispuštanja stajnjaka i nusprodukata silaže

1. Povećati prinos mleka kroz:◦ Subvencije za mleko◦ Savetodavni rad

2. Postići higijenske standarde EU kroz:◦ Propise◦ Testiranje mleka i sisteme plaćanja◦ Investicione grantove◦ Savetodavni rad

3. Postići standarde u zaštiti životne sredine kroz:◦ Propise◦ Investicione grantove◦ Savetodavni rad

1. Savetodavni cilj: Pomoći proizvođačima da povećaju prinos

mleka kroz poboljšanu ishranu

2. Savetodavne aktivnosti: Priprema priručnika i softvera Organizovanje posete gazdinstvima u vezi

sa savetovanjem o ishrani Razvijanje standardizovanih obroka Rad sa snadbevačima repromaterijala i

mlekarama Obavljanje demonstracija i ogleda sa

krmnim biljem.

Koristiti logički okvir za definisanje ciljeva, indikatora, pretpostavki i rizika

Početi sa ograničenim brojem važnih ali ostvarivih ciljeva.

Aktivnosti sa naše liste “Šta treba sledeće da uradimo” su:

◦ Višegodišnje◦ Sastavljene iz više segmenata◦ Proaktivne◦ Zahtevne

Ko će ih obavljati???

“Ova veća uloga implicira drastično povećan kapacitet sadašnjeg IPN-a. U tom slučaju, ovakvom institutu će biti neophodna tehnička podrška. Dvogodišnji ili trogodišnji projekat međunarodne saradnje bi mogao pomoći angažujući stalne stručnjake kojima bi podršku pružao dobar tim privremeno zaposlenih stručnjaka, ali bi projekat mogao pomoći i sa budžetom koji bi im dopustio da investiraju u opremu i znanje”.

Koje aktivnosti bi obavljala privatna savetodavna služba?

Privatni savetodavci bi se fokusirali na veća gazdinstva koja bi bila u stanju da plate njihove usluge.

Aktivnost Državna služba?

Privatna služba?

Izrada priručnika i softvera ()Izrada preporuka za standardizovane obroke i đubrenje za male proizvođače

Savetovanje proizvođača i grupa proizvođača Angažovanje snadbevača repromaterijalima i mlekara

Da li je privatizacija rešenje?Da li je privatizacija rešenje?

2003. godine:◦ Poljoprivredne stanice su u društvenom

vlasništvu◦ Ne postoji odeljenje za savetodavstvo pri MPŠV◦ Nema predstavnika poljoprivrednih proizvođača◦ Nema STAR projekta

2011. godine:◦ Poljoprivredne stanice su u vlasništvu države◦ Formirano je Odeljenje za ruralni razvoj,

primenjena istraživanja i savetodavnu službu◦ Formirano je Veće za primenjena istraživanja i

savetodavstvo sa poljoprivrednim proizvođačima kao članovima

◦ STAR projekat

Stvari seStvari se menjaju:menjaju:

Program rada za 2010. godinu bio je ukratko:◦ Previše “propisan“ (poljoprivredne stanice nisu

učestvovale u pripremanju svog programa)◦ Nefleksibilan (sa ciljevima za svakog savetodavca

koje nije postavila poljoprivredna stanica)◦ Bez optimalne alokacije resursa (previše vremena

potrošeno na aktivnosti koje imaju mali uticaj)

Program rada za 2011. godinu je poboljšan:◦ Napravljen uz primedbe svakog direktora◦ Fleksibilnost u okviru širokih parametara◦ Završen i predat od strane Odeljenja za ruralni

razvoj, primenjena istraživanja i savetodavnu službu

Programi rada se menjaju:Programi rada se menjaju:

Labavu mrežu od 35 institucija pretvoriti u nacionalnu centralnu službu koja bi imala centralne, regionalne i lokalne kancelarije

Izgraditi snažne kapacitete kako bi se:◦ Radilo centralno ono što treba da bude rađeno

centralno◦ Radilo lokalno ono što treba da bude rađeno

lokalno

Učiniti službu manje zavisnom od Ministarstva, ali tako da se i dalje finansira iz budžeta

Dati kontrolu proizvođačima.

Sledeći korak?Sledeći korak?

5.3 Upravljanje zainteresovanih 5.3 Upravljanje zainteresovanih stranastrana

Uključiti proizvođače u “ekspertske grupe” kako bi se utvrdile potrebe i prioriteti

U svaku godišnju Savetodavnu konferenciju uključiti “Dan proizvođača”

Postaviti štand savetodavne službe i “Dan savetodavstva” na Novosadski sajam poljoprivrede

Prilagoditi Veće za primenjena istraživanja i savetodavstvo tako da uključi 50% i više predstavnika proizvođača.

Mali koraci:Mali koraci:

Glasanje poštom svih registrovanih proizvođača koji bi, direktno ili indirektno, izabrali:

◦ Nacionalno Savetodavno veće (+ drugi članovi)◦ Lokalne odbore (1 odbor po poljoprivrednoj

stanici)◦ Regionalne odbore (npr. Vojvodina, centralna

Srbija, južna Srbija)◦ Radne grupe, kako stalne tako i ad hoc grupe,

iuključujući “Odbor malih proizvođača”

Mnoge opcije postoje, npr. pitanje za koje pozicije bi bili direktno izabrani, a za koje izabrani od drugih predstavnika.

Veliki koraci:Veliki koraci:

1. Izgraditi kapacitete za primenu aktivnosti koje smo identifikovali

2. Povećati učešće proizvođača, prvo kroz “male korake”, da bismo došli do “velikih koraka”

3. Razviti savetodavnu strategiju sa kvantifikovanim “razvojnim ciljevima” i “savetodavnim ciljevima”, te bazirati na njima buduće programe rada.

Prioriteti kako ih ja vidim:Prioriteti kako ih ja vidim:

Slavica Čolić

Dodatni slajdoviDodatni slajdovi

STAR Komponenta 2 kroz obuku savetodavaca i podršku istraživanjima u oblasti poljoprivrede i savetodavstvu ima za cilj unapređenje i širenje znanja i tehnologija koji su potrebni poljoprivednim proizvođačima i prerađivačima kako bi postali konkurentni i profitabilni.

U 2010. godini savetodavaci su edukovani u cilju:

Proširenja znanja - iz oblasti koje nisu bile obuhvaćene njihovim redovnim obrazovanjem (upravljanje gazdinstvom i edukacije iz oblasti evropskih integracija u domenu poljoprivrede)

Osavremenjvanja znanja – odnosno inoviranja znanja iz oblasti tehnologija proizvodnje

Sticanje primenjenih znanja - ovladavanje savetodavnim tehnikama i veštinama

U periodu 19. oktobar – 9. april 2011. godina u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Instituta za primenu nauke u poljoprivredi edukacija savetodavaca koja se finansira preko Svetske banke je realizovana kroz 8 modula.

Modul 1.1: Farm menadžment Modul 1.2: Evropske integracije Modul 2.1: Savremena tehnolgija u ratarskoj i povrtarskoj

proizvodnji Modul 2.2: Savremena tehnologija zaštite bilja Modul 2.3: Savremena tehnologija u voćarskoj proizvodnji Modul 2.4: Savremena tehnologija u stočarskoj

proizvodnji Modul 3.1: Savetodavne veštine 1 Modul 3.2: Metodologija dijagnostičkog istraživanja i

procena potreba poljoprivrednih proizvođača za savetodavnim uslugama 1

Održano je 27 edukacija sa ukupno 1153 participanata

22 poljoprivredne savetodavne službe Srbije -146 12 poljoprivrednih savetodavnih službi Vojvodine -94 13 privatnih savetodavnih službi-18 4 NVO-6 lokalna samouprava (2 organizacije)-13 jedno udruženje -1

Edukaciji za Evropske integracije prisustvovalo je i 12 proizvođača i dva predstavnika Agencije za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi, Republika Srpska.

U duhu regionalne saradnje edukacijama za savremene tehnologije prisustvovalo je i 6 savetodavaca Savjetodavne službe i 2 savetodavca Selekcijske službe Crne Gore.

Edukacija za Modul 1.1. Farm menadžment I

Cilj edukacija

Da savetodavci agroekonomisti obnove svoje znanje a savetodavci ostalih specijalnosti usvoje osnovne ekonomske principe vođenja farme, dobiju osnovu za razumevanje finansijskih izveštaja i za primenu bruto marže kao alata u svom radu.

Posebno je naglašen značaj vođenja evidencije na farmi.

Kroz predavanja, posetu gazdinstvima i praktične vežbe participanti su osposobljeni da razumeju šta je bilans stanja, bilans uspeha, kao i da pripreme kalkulacije proizvodnih linija i kako dobijene podatke mogu koristiti za donošenje odluka o vođenju farme.

Edukacija je organizovana uz podršku USDA.

Edukacija Modul 1.2. Evropske integracije

Cilj edukacije

Da učesnici steknu uvid u glavne elemenate CAP sistema, kako bi bili u stanju da daju odgovarajuće smernice poljoprivrednicima i kako da ove informacije iskoriste u svom poslovnom planiranju.

Teme• Pregled i indikativni vremenski okvir za primenu različitih

elemenata CAP-a • Kratak pregled trenutnog stanja CAP-a i pravac u kojem se razvija • Nacrt glavnih regulatornih oblasti koje utiču na poljoprivrednu

proizvodnju• Upoznavanje sa Instrumentima predpristupne pomoći za ruralni

razvoj (IPARD)• Standardi u CAP-u: ISO 22000, Global GAP, HACCP i drugi.• Kako će EU promeniti rad poljoprivredne savetodavne službe.

Edukacija za Modul 2.1. Savremena tehnologija u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji i Modul 2.3. Savremena tehnologija u voćarskoj proizvodnji

Cilj edukacijeda osposobi savetodavce za davanje konkretnih saveta za đubrenje

Rezultati edukacije

1) obnova znanja o osnovnim principima u mineralnoj ishrani biljaka i osobinama mineralnih đubriva

2) upoznavanje sa posledicama upotrebe mineralnih đubriva po okruženje i ekonomski efekat

3) utvrđene su značajne razlike u izračunavanju potrebnih količina krečnjaka i đubriva za davanje preporuke i koji su mogući razlozi za to.

Zajednički zaključak edukacije 2.1. i 2.3 je da treba usaglasiti stavove o

(1) Principima za izračunavanja potreba za krečnjakom i min. đubrivom.

(2) Tabelama i progaramima koje se trenutno koriste u Srbiji za davanje preporuka za količinu krečnjaka i đubriva, i njihovo objedinjavanje u cilju kreiranja jedinstvenog dokumenta

(3) Razvijanje Priručnika za đubrenje koji sadrži jednostavne tabele sa preporučenim količinama koji će savetodavci koristiti u svom radu

(4) Razvitak softvera koji je u skladu sa Priručnikom za đubrenje.

Edukacija Modul 2.2. Savremena tehnologija zaštite bilja

Cilj edukacije

osposobljavanje savetodavaca za davanje saveta farmerima u skladu sa principima integralne zaštite biljaka

Tokom trodnevne edukacije koja je organizovana u saradnji sa USDA korišćeni su priručnici o osnovnim principima IPM i njegove primene u proizvodnji šargarepe i paprike koje su razvili treneri Ministarstva poljoprivrede SAD.

Svi davetodavci iz oblasti zaštite useva prošli su edukaciju o osnovnim principima IPM-a, uključujući i različit spektar pristupa od konvencionalnih do potpuno organskih.

Uz podršku Ministarstva poljoprivrede SAD, formirana je radna grupe koja je tokom edukacije započela izradu priručnika za IPM za paradajz i luk.

Edukacija za Modul 2.4. Savremena tehnologija u stočarskoj proizvodnji

Cilj edukacijeosposobljavanje savetodavaca za davanje saveta o ishrani muznih

krava

Obavljena je terenska poseta farmama koje se bave proizvodnjom mleka gde su savetodavci prikupljali podatke o načinu ishrane i proizvodnji hrane za muzne krave.

Uzeti uzorci hrane za analize Koristeći mini softver formulisani su obroci po fazama laktacija a na

bazi hraniva koja se koriste na farmi. Obavljena je organoleptička ocena prikupljenih hraniva i analiza

rezultata hemijskog sastava uzoraka hraniva.

Tokom edukacije su utvrđene slabe tačke u trenutnoj praksi ishrane muznih krava i uloženo je dosta truda u rešavanju ovog problema

Kreiran je i testiran jedinstveni softver za formulacije obroka koji će biti od pomoći savetodavcima.

Edukacija Modul 3.1. Savetodavne veštine 1-komunikacione veštine

Cilj edukacijejačanje kapaciteta savetodavaca za prenošenje znanja

Savetodavci su teoretski i praktično učili o osnovnim principima efektivne komunikacije i konceptima rada sa grupom proizvođača.

Edukacija je osnova za pripremu “Savetodavnog priručnika” koji će savetodavcima služiti kao izvor informacija, pokrivajući principe komunikacije sa farmerima, rad sa individualnim farmerima, formiranje grupa farmera i rad sa njima.

Edukacija je organizovana uz podršku USDA.

Edukacija za Modul 3.2: Metodologija dijagnostičkog istraživanja i procena potreba poljoprivrednih proizvođača

za savetodavnim uslugama 1

Ciljevi edukacije Obuka učesnika za dijagnostifikovanje realnih problema farmera Izrada akcionog plana baziranog kako na realnim problemima sa

kojim se farmeri suočavaju tako i na utvrđivanju potreba za poboljšanje tržišne konkurentnosti farmera.

Ovom edukacijom savetodavci su stekli sposobnost i veštine da realno sagledaju probleme sa kojima se susreću poljoprivredni proizvođači. Edukacija predstavlja nov pristup savetodavnom radu, koji objedinjuje tehničke veštine, farm menadžment i savetodavne veštine za rešavanje kompleksnih realnih problema.

Dragan Rahović


Nataša Tolimir


star projekat svetske banke : aktivnosti koje obavlja ipn

Documents