Xegan Marija

NOVOVAVILONSKO CARSTVO

Period u istoriji Mesopotamije od 626. do 539. p. n. e.1 u nauci senaziva Novovavilonsko ili Haldejsko carstvo. Haldeja je mala oblast na juguDvoreqja uz Persijski zaliv. Ime je dobilo po Heldejcima, koji su naseljavalitu oblast. Smatralo se da je pripadnik ovog plemena, Nabopalasar, osnivaqNovovavilonskog carstva. Sama dr�ava nije dugo trajala, a period Novovav-ilonskog carstva je dobro dokumentovan. Treba pomenuti da je dr�ava odigralaveliku ulogu u me�unarodnim odnosima tadaxnjeg starog Istoka i da je za kratkovreme uspela da se nametne kao vode�a sila.

1. I Z V O R I

1.1. Doma�i izvori

U ovu grupu izvora ubrajamo one vavilonskog i asirskog porekla.Jedan od najva�nijih izvora za izuqavanje proxlosti Novovavilonskog carstvajeste Vavilonska hronika. Tekst je pisan na akadskom jeziku. U pitanju je izvorkoji pokriva vreme od 744. do 668. p. n. e. Doga�aji su se bele�ili u okviru go-dina. Bele�ili su se doga�aji koji su potresali teritoriju Vavilona i postojeindicije koje se tiqu udaljenijih oblasti: Levanta i Mala Azije. Vo�ena je naglinenim tablicama i danas nam je saquvana u vidu tri prepisa. Najpotpunijiprepis Vavilonske hronike potiqe iz 500/499. p. n. e.Za prouqavanje istorije Me�ureqja u periodu VII i VI veka p. n. e. veliku pomo�mogu pru�iti dokumenti na glinenim ploqicama posve�eni pitanjima ekonimije,administracije, pravnih i trgovinskih poslova (razliqite zabelexke i priz-nanice). Iz ove grupe izdvaja se arhiv bankarske porodice Egibija. To je bilajedna vavilonska porodica specijalizivana za poslove kreditiranja. Postojalisu, tako�e, arhivi u hramovima: Enanin hram u Vavilonu, hram boginje Ixtaru Uruku i arhiv hrama boga Xamaxa u Siparu.Dragocen izvor za prouqavanje istorije Vavilona su i starozavetne knjige, presvega knjiga proroka Jezekija.

1.2. Antiqki izvori

Drugu grupu izvora posve�enih proxlosti Novovavilonskog carstvaqine antiqke zabelexke koje se odnose na opis Vavilona. Tako Herodot dajeopis grada u I knjizi, kaputi od 178. do 183., i u III knjizi, kaputi 155. i 158.Ovoj grupi izvora pripada i Berososova Istorija Vavilona. Vavilonjanin Bero-sos je �iveo na prelazu iz IV u III vek p. n. e. Poxto je bio svextenik Mar-dukovog hrama, imao je pristup arhivama hrama. Sastavio je delo koje obuhvatapregled vavilonske istorije i mitologije na grqkom jeziku. Svoju knjigu Berososje posvetio Antiohu Soteru. Danas su saquvani samo fragmenti u delima JosifaFlavija, Julija Afrikanca, Eusebija i Aleksandra Polihistora. Ti odlomcisadr�e legende o prvobitnim vremenima, o potopu, o patrijarsima, o Senaheribui Navukodonosoru. Me�utim, nekdaxnje, celo, delo razlikovalo je tri knjige:

a. Prva knjiga se nazivala Mudrost i u njoj su bili izlo�eni vavilonskimitovi.b. Druga knjiga bila je posve�ena istoriji Mesopotamije od legen-

1 U ovo vreme Egiptom vlada XXVI dinastija, a dolazi i do uzdizanja Medije

– 1 –

darnog potopa do vlade cara Pula (tj. asirskog cara TiglatpalasaraIII)c. U tre�oj knjizi bila je izlo�ena istorija Mesopotamije do smrtiAleksandra Makedonskog.

Kao antiqke pisce, koji su u svojim delima pa�nju posvetili i Vavilonu, trebapomenuti Ksenofonta, koji u Kirupediji i u Anabazi spominje grad, zatim Dio-dora, Strabona i Ktesija. Treba imati na umu i Klaudija Ptolemeja, koji usvojoj biografiji daje opis grada i spisak imena vladara Vavilona od 747. p.n. e. do Aleksandrogog osvajanja.

2. N O V O V A V I L O N S K O C A R S T V O

2.1. Nabopalasar (626-605)

Krajem II milenijuma p. n. e. u ju�noj Mesopotamiji pojavilo sesemitsko pleme Haldejaca. Na ovom prostoru stvorili su dr�avu pod imenomPrimorske zemlje. Vladari ove zemlje su se oslanjali na Elam i pokuxavali suda obnove nekadaxnju mo� starog Vavilona. Vavilon je iskoristio slabljenjeAsirije 626. godine p. n. e., te se oslobodio njene vlasti.Godine 627. p. n. e. preminuo je asirski car Asurbanipal. U okviru njegovogcarstva nalazio se Vavilon, kojim je upravljao carski namesnik Kandalun. Ovajnamesnik umire iste godine kad i Asurbanipal. Prema hronici 626. godine p. n.e. Vavilonom je vladao haldejac Nabopalasar. Hronika ne svedoqi kako je doxlodo prevrata, a kod grqkih pisaca (Josif Flavije) saquvana je Berososova tradi-cija prema kojoj je Nabopalasar bio jedan od generala Asurbanipala. Poxto suvrhovni gospodar i namesnik umrli, Nabopalasar je iskoristio svoju vojsku,koja je bila stacionirana u Vavilonu, da se doqepa vlasti.Njegov dolazak na presto nije bio odobravan od strane Asiraca i od stranesunarodnika. Nabopalasaru je 10 godina bilo potrebno da uqvrsti kontrolunad Vavilonijom (Sumer i Akad). Vodio je duge i texke ratove sa starim imo�nim centrima kao xto su Uruk i Nipur. Ovi gradovi su bili dugo podopsadom. Tako pod 620. p. n. e. hronika bele�i da su stanovnici Nipura bilitako izmuqeni opsadom da su prodavali svoju decu da bi se prehranili.Godine 616. p. n. e. Nabopalasar je dovoljno uqvrstio svoju vlast da je biou mogu�nosti da preduzme pohode i van granica svoje teritorije. Prvi pohodibili su usmereni prema Asiriji. Uz pomo� Me�ana, koje je predvodio Kiaksar,Nabopalasar je uspeo da u potpunosti unixti asirsku dr�avu pobedom u bitkikod Ninive 612. p. n. e. Tada su osvojeni i drugi jaki asirski centri: Axur,Tarbisa, Kalha i Haran2.Nakon xto je rexio problem Asirije, Nabopalasar je, u periodu izme�u 609. i607. p. n. e., svu svoju pa�nju usmerio na zaxtitu severnih granica carstva.Veliki protivnik novog carstva bio je Egipat. U to vreme Egip�ani su pod svojuvlast ve� podveli Siriju, Palestinu i Fenikiju. Egipatski faraon nametnuoje danak Jerusalimu. Pru�ili su pomo� Asiriji u borbi protiv Haldejaca.Me�utim, godine 605. p. n. e. Egip�ani, zajedno sa ostacima asirske vojske, supretrpeli poraz od Novovavilonjana u bitki kod Karhemixa. Potom neslavno suproxli i u bitki kod Hamata. Ubrzo nakon ove bitke Nabopalasar je umro i naprestolu ga je nasledio sin Navukodonosor II.

2.2. Navukodonosor II (604-562/561)

Navukodonosor II se istakao u sukobu kod Hamata. Predvodio je vojsku,a pobeda mu je osigurala presto. Nakon krunisanja odluqio se za pohod na Sir-

2 Bitka kod Harana se odigrala 610. godine p. n. e.

– 2 –

iju. Nakon pet meseci uspeo je da teritoriju Sirije stavi pod kontrolu svojeadministracije. Poxto Egip�ani nisu odustajali od Levanta, NavukodonosorII preduzeo je i pohod protiv njih. Herodot navodi da su obe strane pretrpelevelike gubitke i da je doxlo do sklapanja mirovnog ugovora. Poxto je rexioproblem sa Egiptom, slede�i na udaru je bio Levant.598/597. p. n. e. Navukodonosor II je preduzeo pohod ka Judeji. U sklopu pohodabio je zauzet i Jerusalim. Grad je opljaqkan, a Solomonov hram spaljen. 10000Hebreja je iseljeno iz grada i preseljeno u Vavilon i Nipur. U pitanju je tzv.Vavilonsko ropstvo. Ovaj period hebrejskog robovanja bi�e okonqan Kirovimosvajanjem Vavilona 539. p. n. e. Me�u iseljenicima iz Jerusalima bio je iprorok Jezekij. On je bio preseljen u Nipur, a njegova knjiga je dragocen izvor.Hronika pominje poqetak Navukodonosorove vladavine i opsadu Tira koja je tra-jala 13 godina i neslavno se zavrxila. No, malo je to verovatno. U pitanjuje verovatno vixe pohoda na ovaj grad. Dalje, prema hronici jedan od pohodaNavukodonosor II uputio je ka jugo-istoqnim granicama svoje dr�ave. Podacinisu precizni. U pitanju je bila 596. p. n. e. kada je pohod bio usmerenprotiv Elama. Vavilonska hronika se prekida 594. p. n. e., no zahvaljuju�iStarom zavetu i dokumentima u arhivima hramova mo�emo pratiti i vladavinuNavukodonosora II do njenog kraja i vladavinu njegovih naslednika.Godine 587. p. n. e. u Jerusalimu je izbio ustanak koga je predvodio namesnikgrada ostavljen od samog Navukodonosora II. On se zvao Sadekija. Ve� krajem587. na 586. Navukodonosor II je preduzeo pohod protiv Jerusalima. Sam vo�apobune je bio zarobljen i oslepljen, grad spaljen, a stanovnixtvo raseljeno. Tadaje unixten Solomonov hram. Od 586. p. n. e. Jerusalimom je upravljao namesnikporeklom Haldejac, a sama Judeja pretvorena je u provinciju Novovavilonskogcarstva.Poslednji doga�aj Navukodonosorove vladavine je akcija usmerena protiv Egi-pta. Godine 570. p. n. e. doxlo je do nasilnog preuzimanja vlasti u Egiptu.Dotadaxnji vladar Aprija je zbaqen, a na vlast je doxao Amazis. Aprija jezatra�io pomo� od Kiprana. Potom je zatra�io pomo� od Navukodonosora II iubedio ga na pohod protiv Egipta. Godine 567. doxlo je do sukoba na granici,kada je novovavilonska vojska pretrpela poraz. Sam Aprija je nestao. Nakon 567.p. n. e. nemamo podataka koji bi nam govorili o sukobu Egip�ana i Haldejaca,xto navodi na zakljuqak da sukoba vixe nije bilo ili da nam izvori nedostaju.

2.3. Naslednici Navukodonosora II

Kao naslednike Navukodonosora II treba pomenuti:— Amel-Marduk (561-560)— Neriglisar (559-556)— Labaxi-Marduk (556 nekoliko meseci)— Nabonid (555-539)

Naslednici Navukodonosora II morali su se nositi sa kontrolom velike teri-torije. Dr�avom su upravljali namesnici provincija, koje je vladar postavljao,a koji su uspevali da se osamostale. Drugi problem bile su dvorske intrige,spletke, u kojima su gubili svoje �ivote.Neriglisar je poveo pohod u oblast severo-zapadne Kilikije (jug Male Azije).Njegova vladavina bila je ispunjena graditeljskim delatnox�u u samom gradu.U ovo vreme velika teritorija bila je izgubljena. Samo nekoliko gradova blizuVavilona su prihvatala vlast Neriglisara.Labaxi-Marduk vladao je oko tri meseca. Pao je kao �rtva dvorske zavere kojuje predvodio vojnik Nabonid, koji �e ga naslediti na prestolu.Od trenutka Nabonidovog dolaska na presto o�ivljava hronika. Nabonid nijepredvodio znaqajne pohode. Vladavina je bila posve�ena pokuxaju da se saquvanaruxeno jedinstvo dr�ave za vreme prethodnika. Sama hronika bele�i da je,iako nije bio kraljevske krvi, bio prihva�en. Njegova vladavina okonqana je 539.

– 3 –

p. n. e. Kirovim osvajanjem Egipta. Ova godina oznaqila je kraj Vavilonskogcarstva koje je pretvoreno u provinciju.

2.4. Vavilon

Slika Vavilona kao najlepxeg i najve�eg nastala je u ovo vreme. Svenalaze sa lokaliteta ovog grada arheolozi datuju u vreme Novovavilonskog car-stva. Grad se prostirao na povrxini od 850 hektara. Okru�ivali su ga bedemiogromnih razmera. Kroz grad je proticala reka. U gradu je postojao zigurat, naqijem vrhu se nalazio hram posve�en bogu Marduku i nosio je ime Etemenaki-ku�a; ku�a koja se nalazi na granici izme�u neba i zemlje. Centralni hrambio je posve�en Marduku i zvao se Egasila. Iz Mardukovog hrama vodio jesveti put koji se zavrxavao velikom kapijom posve�enoj boginji Ixtar. Put jebio zaxti�en zidovima koji su bili poploqani opekama plave boje i ukraxenipredstavama krilatih bikova i naroqitom vrstom stvorenja — Muhxuxu, svetizmajevi posve�eni bogu Marduku. Haldejci su nastojali da xto je mogu�e vixesagrade i obnove gra�evine.

Belexke:— Jankovi� Marine sa predavanja Danijele Stefanovi� u toku letnjeg

semestra xkolske 2002./2003.

– 4 –