STATISTIČKI KONCEPTI ISTRAŽIVANJA U SPORTU I FIZIČKOM VASPITANJU

Osnove istraživanja u sportu i fizičkom vaspitanju

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad

dr Željko Krneta

ŠTA JE STATISTIKA ?

Neka razmišljanja i tumačenja:

Statistika – najtačnija od svih netačnih nauka.Gistav Flober

Ne veruj u ono što statistika kaže sve dok nisi pažljivo razmotrio šta ona želi da sakrije.Vilijem Vat

Statistika je kao bikini, ono što pokazuje je jako primamljivo, ali je mnogo važnije ono što skriva.Aron Levenštajn

Statistika je skup metoda za organizovanje, obradu, analizu i prikazivanje svih vrsta podataka.

• objektivno sredstvo za analizu serija podataka

• ima izuzetan značaj u mnogim oblastima naučne i praktične primene

• razvile su se i posebne statističke discipline poput medicinske statistike, socijalne statistike, biostatistike, pa i kineziološkestatistike koja se bavi tim postupcima u oblasti sporta i fizičkog vaspitanja.

ŠTA JE STATISTIKA ?

• Za što ekonomičniji i efikasniji način korišćenja dobijenih podataka i rezultata obrade tih podataka (evaluacija i generalizacija).

• Za uspešnu obradu dobijenih podataka i definisanje odgovarajućih zaključaka iz istraživanja.

• Za mogućnost redovnog i uspešnog praćenja naučnoistraživačke literature.

ZAŠTO JE POTREBNA STATISTIKA ?

Statistika je objektivno sredstvo za interpretaciju skupa podataka dobijenim posmatranjem, merenjem, testiranjem, anketiranjem i sl.

Različite statističke tehnike potrebne su da se opišu karakteristike podataka, da se ustanovi i testira povezanost (odnos) između skupova podataka, te da se ustanove i testiraju razlike između skupova podataka.

Otuda proističu tri osnovne grupe problema koje rešava statistika.

PRIMENA STATISTIKE ?

Prva grupa problema se odnosi na opisivanje statističkih serija podataka.

Ta disciplina statistike se naziva Deskriptivna statistika.

Opisujući seriju podataka određenim matematičkim tehnikama, nastoje se uočiti zakonitosti raspodele podataka unutar serije, odnosi veličina i njihova veza se merenom veličinom. To se čini izračunavanjem osnovnih statistika ili izdvajanjem karakterističnih predstavnika serije podataka.

Druga grupa problema se odnosi na određivanje povezanosti, odnosno relacija između dve ili više serija podataka.

Tim problemima se bavi Korelativna statistika.

Poznavanje relacija raznih obeležja antropološkog statusa je od izuzetnog značaja za uspešno delovanje stručnjaka u oblasti sporta i fizičkog vaspitanja.

Treća grupa problema se odnosi na utvrđivanje razlika između različitih grupa entiteta u najvažnijim obeležjima antropološkog statusa.

Time se bavi Komparativna statistika.

Polne, hronološke, rezidencijalne, statusne, sportske i mnoge druge razlike su prisutne u sportu i fizičkom vaspitanju i deluju na različite načine na ostvarivanje osnovnih funkcija fizičkog vežbanja.

Pri rešavanju sve tri navedene grupe problema u statistici se razlikuju dve osnovne kategorije analiza: parmetrijske i neperametrijske.

Parametrijske statističke analize podrazumevaju da su podaci u varijablama koje se analiziraju normalno distribuirani, odnosno da se podaci grupišu najviše oko prosečne vrednosti a značajno manje na krajevima serije podataka, oko minimalne ili maksimalne vrednosti u seriji.

U parametrijskim statističkim analizama koriste se najčešće podaci koji se generišu u oblasti bazične i specifične motorike, antropometrije i funkcionalne dijagnostike čoveka.

VRSTE STATISTIKE ?

Neparametrijske statističke analize ne polazi od zahteva da se podaci normalno distribuiraju, a najčešće se koriste za podatke sa ordinalnih i nominalnih skala merenja.

Ove se tehnike i postupci u oblasti sporta i fizičkog vaspitanja uglavnom koriste za statističku analizu raznih skala procene, ocenjivanja i anketnih upitnika.

Nominalne skale – predstavljaju oznake, odnosno "etikete“ objekata, sposobnosti, karakteristika, stanja, procesa. One se obično zamenjuju nekim pogodnim brojevima, što se naziva kodiranje.

Nominalne skale daju neuređene podatke, bez intervala, bez realne nule (početka merne jedinice), niti se nalaze na nekom linearnom kontinuumu.

Rezultati se izražavaju uvek u celim brojevima, koji ukazuju samo na pripadnost ispitanika određenoj kategoriji ili grupi

MERNE SKALE

Ordinalne skale

Ispitanici, stanja, procesi ili objekti se rangirajuprema intenzitetu prisutnosti neke osobine, sposobnosti i označavaju se brojevima.

One daju uređene podatke, i to po nekomrastućem ili opadajućem intenzitetu prisustvaosobine ili sposobnosti.

Međutim, ni kod ordinalnih skala nemaintervalnosti merenja, pa ni rezultati nemajurealnu nulu.

Prema tim skalama rezultati određujukvalitet ispitanika (bolji ili lošiji, jači ili slabijii sl.), ali ne postoji informacija za koliko je stvarnih jedinica mere neki rezultatkvalitativno različit u odnosu na neki drugi.

Primer ordinalnih podataka su npr. rangovipo motoričkim sposobnostima,karakteristikama, školske ocene, ocene u konvencionalnim sportskim aktivnostima, ocene uspešnosti izvođenja neke sportskeaktivnosti i sl.

Intervalne skale

Daju uređene podatke prema intenziteturangova (kao na ordinalnoj skali), ali saodgovarajućim konstantnim intervalima u mernim jedinicama,

Nemaju realnu nulu a odgovarajućimbrojevima označavaju objekte, ispitanikovesposobnosti ili karakteristike.

Najbolji primer intervalne skale je merenje temperature. Na Celzijusovoj skali temperatura od npr. 600C nije mnogo veća od npr. 500C, ali je veća tačno za 100C.

Razmerne (omerne, racio) skale

Daju uređene podatke, sa odgovarajućimintervalima i realnu nulu na nekom kontinuumumernih jedinica.

Prema tome, nula na razmernoj skali znači danema nikakve prisutnosti merene sposobnosti, karakteristike i dr.

Termin "razmerne" se koristi zbog činjenice da, na takvoj skali, razmera (odnos) bilo koja dvarezultata je nezavisna (invarijantna) odjedinica na toj skali.

Najlakše shvatanje prirode i karakteristikarazmerne skale je ilustracija merenja telesnevisine i telesne težine.

Ako neki ispitanik A teži npr. 60 kg, onda je on tačno tri puta teži od ispitanika B koji teži20 kg, a taj odnos se neće promeniti ako se težina izrazi u nekim drugim jedinicama zatežinu (npr. gramima, dekagramima, funtama, uncama i dr.). Ili, ispitanik C visok180 cm je 1,2 puta viši od ispitanika D kojije visok 150 cm.

Većina pojava u oblasti sporta i fizičkog vaspitanja je stohastičke prirode a podaci koji se dobijaju u nekom procesu merenja ili procene, imaju značajan varijabilitet (promenljivost).

U radu sa ljudima se pojave i manifestacije javljaju sa većom ili manjom dozom verovatnoće pojavljivanja, dakle dosta slučajno i nepravilno. Pored toga, one imaju i različiti stepen varijabilnosti dostignutog stanja, kao i osobinu promena u vremenu.

Varijabilnost je karakteristika koja označava prisustvo različitih vrednosti u seriji podataka dobijenih nekim procesom merenja. Kada ne bi bilo varijabiliteta (različitosti) podataka onda ne bi bilo ni potrebe za bilo kakvom statističkom analizom.

Varijable su rezultat bilo kakvog merenja (testiranja, upoređivanja, procenjivanja, anketiranja, brojanja i dr.) ili podele na grupe određenih entiteta (npr. muško-žensko, sportisti-nesportisti i dr.).

Primenom nekog mernog instrumenta mere se reakcije svih ispitanika, registruju se, a skup svih rezultata merenja (podataka) te manifestacije čini - varijablu.

Naziv varijabla za takav skup brojeva je zbog toga što su ti brojevi najčešće različiti, oni variraju. Ako bi bili svi jednaki, tada bi imali -konstante, a ne varijable.

Rezultati merenja se obično predstavljaju jednom tabelom, koja se naziva matrica podataka. U toj matrici nalaze se rezultati merenja dobijenih primenom mernih instrumenata za svakog ispitanika.

Redovi matrice (tabele) nazivaju se vektori ispitanika - čiji su elementi rezultati merenja pomoću svih mernih instrumenata za svakog pojedinačnog ispitanika.

Slično vektoru svakog ispitanika, u kolonama matrice imamo vektore varijabli, čiji su elementi rezultati merenja svih ispitanika pomoću jednog mernog instrumenta.

Ispitanik Varijabla1 Varijabla2 Varijabla j Varijabla n

1. A.B. 12 124 1j 1435

2. C.D. 9 132 2j 1654

3. D.F. 15 200 3j 1524

i i1 i2 ij in

N. X.Y. 11 156 Nj 1765

Osnovna podela varijabli je na dve grupe:

• Manifestne varijable - koje nastaju kao rezultat bilo kakvog merenja neke pojave, sposobnosti, karakteristike i dr.

• Latentne varijable - koje ne nastaju merenjem, nego su rezultat odgovarajućih statističkih operacija na osnovu međusobnih relacija analiziranih manifestnih varijabli. One se često nazivaju faktori.

U odnosu na vrstu merenja:

• Kvantitativne varijable - koje sudobijene procesom nekog merenja. One mogu biti:

• Kontinuirane - dobijaju se odgovarajućomoperacijom merenja uz srazmernu ili intervalnuskalu i teoretski mogu imati bilo koju vrednost. Mogu predstaviti i decimalnim brojevima, zavisno od vrste mernih jedinica i tačnostimernih mernih instrumenata;

• Diskretne - dobijaju se operacijom brojanja i imaju celobrojne vrednosti (broj ljudi u nekojgrupi, broj ubačenih koševa, broj srčanefrekvencije u minuti i dr.).

• Kvalitativne varijable - koje su dobijeneprocesom procene na nekim skalama (suspešnost dodavanja u fudbalu, prijema servisa u odbojci, asistencija u košarci i sl.) ili brojanja po analiziranim grupama (npr. podela u odnosu na pol, uzrast, aktivnost, zanimanju i sl.).

U istraživanjima tipa uzrok-posledica:

• Nezavisne varijable – one kojima istraživačmanipuliše. Nazivaju se i eksperimentalne ilitretmanske varijable.

• Zavisne varijable - predstavljaju efekat nezavisnih varijabli, menjaju se pod uticajem nezavisnih varijabli.

• Spoljne varijable - odnose se na faktore koji mogu uticati na odnos nezavisnih i zavisnih varijabli, a nisu uključene u istraživanje ili nisu pod kontrolom.

• Kontrolne varijable - odnose se na faktore koji mogu uticati na rezultat (efekat) istraživanja, nisu direktno uključeni u prostor varijabli istraživanja, ali su pod kontrolom.