stevan koprivica - bokeski d-mol

7/27/2019 Stevan Koprivica - Bokeski D-mol

http://slidepdf.com/reader/full/stevan-koprivica-bokeski-d-mol 1/28

Stevan Koprivica

Bokeški d-mol

Ljubavna storija

Decembar 1999.

Biljani Kiš

LICA:KATARINA ŠPAROVIĆ, mlada Peraštanka, dogodi joj se ljubav u nevrijemeIVO ŠPAROVIĆ, Katarinin otac, bivši noštromo, sve pokore ovog svijeta nad njegovom

su glavomMARIJA ŠPAROVIĆ, Katarinina majka, alčak, stroga i prestroga, nemoćna pred onimšto se dogaña njenoj kćeriRENE MARULIĆ, artiljerijski poručnik na fregati Karlo Veliki, francuski oficir čijeporijeklo vodi „s ovijeh strana”. Zavolje će Katarinu, i ona njega. Po nesrećiSTANKO, veletrgovac stokom, voña crnogorske čete, zaljubljen u KatarinuEŽEN VOLAND, oficir na brodu Karlo Veliki, Reneov prijatelj. Poslije mu neće bitiprijateljSENKA, Katarinina družbenicaANKA, Katarinina družbenicaGOSPAR BANDO, trgovac i gradski vijećnik

GOSPAR VLAJIN, bilježnik i gradski vijećnikKAPETAN, kapetan gradski, prvi meñu jednakima

SLIKA PRVA

(Tri djevojke, pognute pred naletima vjetra, zadihane, uzbuñene i uplašene, probijaju sekroz olujnu noć. Duva jugo, a dolje, iz dubine, dopire šum mora. Katarina, Senka i Ankastaju, da predahnu.)ANKA: Ja bi da se vratimo doma. Smrkava se i jugo je. Velika će škuribanda.SENKA: Kad smo krenule da tražimo, vala ćemo ga tražit. Katarina, baš da vidimokoliko ima istine u tvojim librima. Ako su postojali, ako su bili i ako su neñe s ove bande

Boke sa hranjeni, onda mora bit da im grob postoji. Ako ne postoji, onda tvoji libri lažu.KATARINA: Libri ne lažu.ANKA: Ko da ne bi drugi ljudi, za sve ove iljade godina, pronašli grob tije ljubavnika.KATARINA: Mogu ga nać samo oni koji u ljubav vjeruju i koji su zaljubljeni.ANKA: Brinuće se moji. Ako vide da menema u koćetu u ovo doba, nadiće pandure dame traže. Da se vratimo. A grob tvog Erosa i njegove kortiñane Psihe ćemo tražit po danui kad zaburi.KATARINA: Mora da bude noć, vjetar, mora da bude tajnovito i jezovito.ANKA: Rekla si da ga mogu nać samo oni koji su zaljubljeni i koji u ljubav vjeruju. Ja uljubav vjerujem, ma, nisam još stigla da se oprave zaljubim.SENKA: Ja sam se tri puta zaljubljivala i tri puta odljubljivala. I sva je prilika, udaćeme



moji za neko ga u kojega se nisam ni zaljubljivala ni odljubljivala.KATARINA: A ti ne moj pustit da bude tako. Ne bi se ja udavala za nedragog da mi semati Marija naopako izokrene, ni da me ćaća Ivo iz doma išćera.SENKA: Ne biti... Ne bi ni ja, ali, što ću?! A ni ti nisi inamorata, da mi znamo.KATARINA: Nisam, ma ću bit.SENKA: Jel u onoga Stanka što zbog tebe svake subote nagoni konja pro Perasta ko damu je Perast neka njegova brdska livada? Šljegne nako torski pa zar, pa kad opali, ondako bez duše u Perast, pod tvoje funjestre. Jel on?KATARINA: Ne znam. On je drukčiji. Divljačan je. A ima nešto. A da sam inamorata,nisam.ANKA: E, ka’ budeš, onda ćemo opet tražit grob tih tvojih ljubavnika. Ajmo sad doma,lijepo vas molim. Nevrijeme će, a i ko značega sve ima po ovim urvinama.KATARINA: Ko nañe ñe počivaju antički ljubavnici Eros i Psiha ima će ljubav snažnuko što je njihova bila. On je bio polubog a ona plemenitaška ali smrtnica. Lijepa,

prelijepa, pametna, kuriožna. Sve je šćela da zna i vidi. I nije imala dragog no je čekalada se pojavi pravi.SENKA: Zboriš li ti to o Psihi ili o sebi samoj?KATARINA: ðe sam ja spram nje, moja Senka? Boginja Afrodita je bila ñelozna zbogPsihe, erbo iako je bila smrtnica ljudi je smatraše važnijom i ljepšom od boginje. Naredila je Afrodita Psihinom ocu da odvede ćer na vrh jedne hridine i da je žrtvu je morskomčudovištu.ANKA: Morskom pasu?KATARINA: U ta vremena bilo je mnogo strašnijih beštija no što je morski pas. Neštoužasno imalo je satrijet Psihu. Ali, za sve to dočuje polubog Eros. Eros, mlad i lijep,darivaše mnogim ñevojkama slasne užitke tjelesne, raspomamljivaše ih toliko da ni su

znale što čine u njegovom zagrljaju.ANKA: Kakve ti libre čitaš?! Znali ti ćaća što piše u njima?KATARINA: On mi je libre sa vijaña donosio.SENKA: Danu, pričaj o tome Erosu. Pušti ćaću.KATARINA: Držao je mnoge ljepotice u zagrljaju, gole i potpuno pomamljene. I boginjei obične, ovakve ko što smo mi.SENKA: Ko mi?! Eli i on bio go?KATARINA: A da ka ko se ljubi i miluje a da nisu oboje goli?SENKA: I što im je činio? Piše li potanko što im je sve činio?KATARINA: Daću ti libar, pa ti vidi sama. I ka’ je čuo što se sprema Psihi, doletio je nahrid i odnio je u svoj dvorac.

SENKA: Mogu mislit što je onda bilo.KATARINA: Postali su ljubavnici. Za druge više nije mario, ali ona ni je smela njega davidi no je svaki put, kad bijeljubio, oči povezivala.SENKA: Kako?KATARINA: Ona je bila smrtnica, a on polubog, a smrtnicama ni je da to da se vole sabožanskim bićima. Voljela ga je, uživala s njim u koćeti, ma ni je ga smjela pogledat.SENKA: Vala bi ja skinula povez s oči, makar mi to ultimo bilo.KATARINA: To je i ona učinjela. Jedne noći, kad je Eros usnio pored nje, ona skidepovez, upali šteliku da bi dragom lice sagledala. Vreli vosak sa štelike kapnu na Erosovogolo tjelo i on se, uz vrisak, probudi.



ANKA: ðe mu je, tačno, kapnulo?SENKA: Oli mučat!KATARINA: Erosov krik dospije do Afrodite, ona pobjesni i kazni Psihu vječitim snom.Ali, Eros upotrijebi svoje božanske moći, probudi ljubavnicu svoju. Onda, znajući daAfrodita ne prašta nikome, pa ni njemu, zamoli boga Eola, boga vjetrova, da njega iPsihu, odnese neñe daleko, ñe će moći s mirom da se vole. Eol ih posadi na leña vjetru,možda baš ovakvom jugu ko što je noćas, i donese ih u našu Boku. Libar kaže da su sesvili tu neñe ñe je sad Risan.ANKA: Što su im kazali Rišnjani?KATARINA: Nije ta da bilo ovih Rišnjana.ANKA: A nas, Peraštana?KATARINA: Ni nas. Antičko je to bilo vrijeme. Bili su slobodni i zaljubljeni. Lećeli su,zagrljeni, od Ponte Oštre do Pestingrada, iznad cijele Boke. Viñali su ih ribari kad biisplovljavali i ljubavnici što su se krili po našim valama. Dobili su kćer Hedonu.

SENKA: ðavole.KATARINA: I kad se učinjelo da će sve po dobru završit, pronañe ih Afrodita i u našemskrivenom zalivu.SENKA: E, kučke jedne.KATARINA: Kazni ih smrtnom kaznom, a grob im sa činiše neñe izmeñu Risna i našegPerasta. I sakri se grob od zlonamjernih i dobronamjernih, za vijeki vjekov. Sve dok ga jednog dana neko ne pronañe i svojom ljubavlju ne potvrdi njihovu ljubav.ANKA: I baš ćemo ga mi nać? Mene je sad više strah no što me je bilo prije.KATARINA: Moramo dalje tražit.SENKA: Bilo bi dobro kad bi neki muški bio sa nama. I zbog ljubavi i zbog straha...(Kroz šum vjetra dopiru zvuci zvona.)

ANKA: Ovo kod nas, dolje, zvoni. Da nije zbog nas uzbuna data?KATARINA: Ma nije.SENKA: Ovako zvoni kada se saziva gradsko vijeće.ANKA: U ovo doba? Mrklo je ima ura vremena. Mora bit da je što važno i prešno.SENKA: Katarina, kada su Eros i Psiha čekali tolike hiljade godina, neka nas pričekaju još malo.

SLIKA DRUGA

(Trg ispred gradske vijećnice. Vrata vijećnice zatvorena. Ispred, čekaju da se vrataotvore, Vlajin i Bando, ugledna gospoda i vijećnici. Prilazi im, žurnim korakom, Gospar

Ivo.)IVO: Dobra večer, ljudi.BANDO: I tebi, moj Ivo. Ma, neće ni ti dobra, sva je prilika. Eto nam se pokora sprema.VLAJIN: Pokora nad pokorama.IVO: Bilo bi čudo da koja pokora pasa mimo Perasta. Odkad dura ovi grad, od onda ga ipokore stižu. No, što imamo ovi put?BANDO: Ti, moj Ivo, ko da na drugi svijet živiš.VLAJIN: Zabio glavu u te tvoje libre što si ih sa vijaña donio, pa ne vidiš kjaro oko sebe.IVO: A da nisu opet naše komšije, Novljani, krenu li put nas da se malo napljačkaju? Nebi nam ima li što uzet, koliko crno ispo nokata. Nije Perast što je bio.



BANDO: Ma će bit. Urliknuće lav mletački još jednom i bit ćemo što smo bili.VLAJIN: Da mu je do rikanja, riknuo bi na ove bastardune Franćeze što su već Topljanski zaliv išporkali. ðe je sad Venecija? ðe nam je i Austrija u koju ste se doonomad kleli? Pušti će nas da skapamo pod Franćezima, bi će ko da nas nije ni bilo.IVO: A da pod nekijema smo vazda bili. Milom ili silom.VLAJIN: Vazda svoji, Ivo! Vazda svoji! Bokezi i Peraštani!IVO: Ma, vazda pod nekim. Svoji, a pod nekim. Kakvo je vrijeme, još ćemo bit i podCrnogorcima.VLAJIN: Bolje i pod njima no pod Franćezima. Napuleun je macakan Jevrope. A evo gatu, pod Herceg Novim je. Za to nas i zovu u vijećnicu. Da vidimo što nam je činjet spramNapuleuna.IVO: Napoleon je svjetska sila.BANDO: Forca nad forcama. A mi sami.VLAJIN: Pa što? ðe će nam ime ostati ako mu zube ne iskezimo. Eno su Novljani pobili

deset njihovih vojnika na Kobilu, tamo prema Moluntu.BANDO: Ni su Novljani no crnogorske čete što su se spuštile s Orjena, zaskočili i odmase vratili u Crnu Goru. A Franćezi onda napravili klanicu po Novom. Sjekli su koga suzatekli.IVO: I, Kapetan gradski nas zbog Francuza zove? Sva Jevropa je na muku s njima, što ćemali Perast spram jevropske muke?BANDO: Da se pokorimo i prkno u stranu stavimo.VLAJIN: To zbori Bando, merkante! To ne zbori Bokez i Peraštanin! Ivo, ti si mora konoštromo prošo. Ti si ratovao. Ti reci!IVO: Ja sam samo moj brod branio, i to kad se naredi. Bilo je momenata kad seodlučivalo da se anñelima proñe i utekne.

BANDO: Eto vidiš, Vlajine, eto!VLAJIN: ðe Perast da utekne?IVO: Evo, sad će gradsko vijeće, pa što mlozina odluči, tako će i biti.BANDO: Za šta ćeš ti bit?IVO: A zašta ćeš ti bit?BANDO: Ja sam svoje rekao.IVO (Vlajinu): A ti?VLAJIN: Za ono za što bi bio i moj ćaća, i moj djede, i svi moji.IVO: Za šta god budemo, pogriješićemo. Ajmo. (Iz mraka izroni Stanko.)STANKO: Zdravo bili, primorci.VLAJIN: Zdravo bio Stanko, sokole. Što tebe noćas naćera oñe?

STANKO: Čulo se i gore kod mene da noćas zborujete, pa se spuštih da čujem kako će teprelomiti.IVO: A što je to vas stalo, mladi gospodine? Vi imate svoju državu, Crnu Goru. Vi ima tesvoje regule, a mi svoje.STANKO: Osobiti pozdrav vama, šjor Ivo. Ni je Boka mimo Crne Gore, i daće dragiBog, da ćemo pod istim stijegom biti.IVO: Da ja znam, vi se bavite trgovinom bravima, vi subotom na kotorsku pjacu slazite,nije vaša rabota da se u državne poslove mećete.BANDO: A zna Stanko da razigra konja i pod tvoju funjestru, moj Ivo. Baš ga jakoobode ispred tvoje kuće. Što li će to reć, moj Ivo?



IVO: Ako tebaš interesa, pitaj Gospar Stanka.STANKO: Do će vrijeme da i o tome pričamo. Onda, kakva će odluka biti?BANDO: Vidjeće se.VLAJIN: Čuće se!STANKO: Kako reče šjor Ivo, ni je moja rabota, ali, dobro premjerite, pa režite. Da se nebi dogodilo da ima te Francuze u moru, a nas na glavu. Mi možemo pomoć, ko braći, almožemo i odmoć, ko nebraći.IVO: Svijetla su se u vijećnici užegla. Biće drugi na stražnji ulaz uljegli. Ajmo polako.STANKO: Razmislite primorci.... Nijeste sami na svijet. (Ivo, Bando i Vlajin krenu kaulazu, nestanu u mraku. Stanko hoće da ode na drugu stranu trga. Pojavi se Katarina, hitapreko zamračenog trga, okasnila je i preša joj je. Stanko se trgne, potrči za njom, prepreči joj put.) Zar mlada djevojka u ovo doba sama po gradu hodi?KATARINA: A zar je danas pazarni dan pa ti do Perasta dolaziš?STANKO: Ne dolazim ja u Boku samo zbog trgovine.

KATARINA: Nego?STANKO: Ima u Boki raznih ljepota.KATARINA: Pa što se ne preseliš nego živiš gore u ona divlja brda?STANKO: Ima i u moja brda ljepote. Mogla bi jednom doć da vidiš.KATARINA: Nemam konja da se popnem.STANKO: Našlo bi se. Možda ti se svidi pa se i ne vratiš oñe, u ovu vlagu.KATARINA: E, moj Stanko, ja, kad bi šćela neñe da idem, ne bi išla u goru pustinju odove. Ja bi morem, širokijem, u svijet. Tamo ñe nema ovih brda što stiskaju, tamo ñe ponoći grad svijetli, a ne ko oñe što žišci tuminjaju. Usko je meni oñe, a bilo bi mi još užetamo gore, kod tebe.STANKO: Oñe može bit rata uskoro. Gore kod mene je sloboda.

KATARINA: Sloboda je u čovjeku samome, može te neko u pržun stavit, a opet da budešslobodan.STANKO: E, ne može, vala, čovjek u zatvoru bit slobodan.KATARINA: Može, ako mu je duh slobodan.STANKO: Jel se ti to inatiš sa mnom?KATARINA: A što se ne bi inatila?STANKO: E, pa da si moja, viñela bi.KATARINA: E, pa ja nisam tvoja no sam svoja, pa ne mam što gledat.STANKO: Nijesi moja, al bi mogla bit.KATARINA: Ne znam po čemu?STANKO: Ma ne može čovjek u zatvoru bit slobodan...

KATARINA: Kasna je ura. Ja moram doma, i tvoj konj čezne za tobom.STANKO: Ja ću te do kuće otpra tit, da ti se što ne dogodi.KATARINA: Ovo je moj grad i ja sam u njemu bezbjedna. Ajde ti lijepo ća, ako mojivide da menema imaću grubih riječi i bez tebe. (Katarina krene.)STANKO: Isto ću poć za tobom.KATARINA: Baš ti se sviña da ideš za mnom?STANKO: Ne no sam konja vezo blizu tvoje kuće. (Iskrsne Marija. Vidi Katarinu iStanka. Priñe žustro.)MARIJA: Katarina! Katarina! Sad sam ti po oca pošla! Neka Vijeće zasjeda po tisućuputa! ðe si ti?! ðe si ti?! Čuješ li što te ja pitam?! I, ko je to s tobom? U ovu uru?!



Odgovaraj, Katarina!KATARINA: Ja bi ti odgovorila da ti sa mo malo uvatiš arije.STANKO: Gospoño, ja mogu da objasnim...MARIJA: Osjeća se vonj po bravljoj balegi! Da nisi stala u nešto, Katarina?KATARINA: Mama, doma ću ti sve objasnit. Nećemo pravit skandale na ulici. Ne bastanam.STANKO: Ako sam ja dobro razumio ono s balegom se na mene odnosilo?MARIJA: Ne, nego na balegu. Nisam se imala čast upoznat s vama, pa ne mogu nirazgovarat s vama. Možete poć okle ste i došli.STANKO: Katarina, zapucaće skoro u Perast. Sjeti se što sam ti reko.KATARINA: Laka vam noć, gospodine.STANKO: Viñećemo se mi prije nego što si mislila.MARIJA: A što bi ona mislila o nekakvom gledanju sa vama? Ala, ala, dalek vam je put,možete se ñe spotaknut pa vrat slomit. Zbogom! A ti (Katarini) doma! Doma! Pa ćemo se

čut ñe se lunja do u ovo doba! Ako te otac pušta i ne bri ne, ja te ne puštam. Naprijed.Dva koraka ispred mene. Ala! (Katarina, prkosno, krene naprijed. Marija za njom. Stankoza njima. Marija se naglo okrene.)MARIJA: A ñe ste vi pošli?STANKO: Vezo sam konja poviše vašeg palaca.MARIJA: Kod nas u Perast se samo barke vezuju. Mora bit da ste pogriješili. A i akovam je ta beštija neñe blizu naše kuće do nje će te morat drugim putem.STANKO: Kojim dru gim? Ovo je jedini.MARIJA: Vidite li koliko je more? Zaplivajte, i taj vonj će vam biti manji.STANKO: Znate što?! Može te vi po sto puta biti gospoña Šparović, i po sto puta Katinamajka, ali ja neću do zvolit da se sa mnom tako razgovara. Prvi put sam prešo preko tog

vonja, sad već neću!MARIJA: Utoliko grñe po vas. Nije lijepo sa tom mukom stalno živjeti. Da proba te sanekim medikamentima?STANKO: Ja ne dozvoljavam tako sa mnom! Ja sam svjetski čovjek.MARIJA: I? Šo ćete učinjet? Posijeći me? ajte vi lijepo svojim putem, al gledajte da señe ne ukrsti s mojijem. (Marija se okrene i nestane u mraku.)

SLIKA TREĆA

(Soba u kući Šparovića. Marija otvorila veliki orman i iz njega bijesno izbacujeposteljinu, haljine, marame, nakit. Katarina stoji sa strane, čeka da oluja proñe.)

MARIJA: Evo! Evo! Sve tvoje stvari! Sve! I duperane i fijamante. Sve ko da je iz čergekoje jeñupke! Ko da nije iz bajula mladice iz dobre kuće! Tvoje družbenice paze na sebe,na svoje stvari paze, za miraz spremaju ako ni zašto drugo! (Baca knjige iz ormana.) A tilibre paziš! Ko da si kanonik ili bilježnik! Ti si ñevojka, a ko da nisi! Ništa po kući nerabotaš, nemam ni zamjene ni odmjene! Ako ne čitaš, onda lunjaš! Ako ne lunjaš, ondačitaš! Ma, ñe ñevojke čitaju, proklet bio dan i ura kada ti ih je otac donosio?! I ja što tinisam sve izbucala kad su u kuću ušle! ðe si noćas bila?! S kim si bila?!KATARINA: Budeš li koju libru izbucala, zalijepićeš je, sve stranu po stranu. Umutićešbrašno i vodu i sve ćeš da zalijepiš. Samo ti prdecaj, žalićeš poslije.MARIJA: O, Gospe Blažena, čujete li kako ona zbori sa mnom?! Ima li iñe na svijet šćeri



koja ovako štuje mater?! ðe si bila?KATARINA: Rekla sam, može bit da stariš, pa ti uši slabe.MARIJA: Jesam. Gluva sam. Gluva sam na tvoje bezobraštine! Bila u gornju stranu daposmatra neverin kako dolazi! Pentrala se po urvinama da bolje vidi nevrijeme iznadBoke! Pa, radili to iko na svijet?!KATARINA: Radio je.MARIJA: Ko?! Baš da čujem, pa da sventram! Cijeli svijet se krije od neverina, a mojašćer gušta u njemu! Ko, ko je još tako šem pijan?KATARINA: Prospero.MARIJA: Koji je taj? Okle je? ðe živi? Znam li ga ja? Jesi li bila s njim?KATARINA: Jesam. Mnogo pu ta.MARIJA: Sventraću. Evo ovi momenat ću sventrat! ðe si bila s njim?!KATARINA: Oñe. U ovu kamaru. Mnogo puta, prije no što zaspim.MARIJA: ðe si Ivo da vidiš kako si vaspitao šćer?! Ako sam ja spavala, ñe je on bio? On

koji svaku noć libre bistri. Sve ćeš mi reć. Odma sad. Zbori! Koji je taj Prospero?KATARINA: Prospero je čarobnjak i gospodar ostrva iz libre koju si baš sad prdeknula.„Bura” od Viljema Šekspira. On je guštao oluje, pravio ih i u njima se osjećao bolje negou mirnom vremenu.MARIJA: Satana. Crna magija! Ja ću te sad, iz ovijeh stopa, prijavit kanoniku. Prizivooluje! Vještac! Prospero! I ime mu je takvo, vražije! Je si li ti vještica, pri znaj!KATARINA: Jedino ako se nisam na tebe umetnula.IVO: Što se ne spi u ovu kuću?MARIJA: Umrijeću... Umrijeću... Rekla mi je da sam vještica.KATARINA: I ona je meni rekla.IVO: Danu, danu, s mirom, obadvije.

MARIJA: Kako, obadvije?! Stavljaš li se to ti na njenu bandu?IVO: Dosta mi je bilo stavljanja na ovu ili onu bandu noćas. Neću da se opredjeljujem.Neću. Ne učestvujem.MARIJA: Misliš li da to tako može? Ovo ti je šćer. Šćer koja će završit na lomaču ili uneki hošpital za umobolne.IVO: U taj hošpital valja stavit cijeli Perast. Oni još vijećaju oće li se suprostavitBonaparteu ili će mu se poklonit. Da si čula tih riječi meñusobnih, tijeh šporkarija, ko danismo mještani, komšije, kumašini, braća i svojta. Ko da se cijeli vijek mrzimo iz potaje aonda su nam Franćezi trebali doć da otkrijemo koliko omraze ima u nama. Ovi što oće dase brane su šempijuni, divljani, kockari i mrzitelji Perasta. A ovi što oće da se pokore suduše prodane, izrodi i mone, nesojevi i smrdelji. Bože sveti, nisam više mogo izdurat.

Okupili smo se da se sjetujemo, a mi smo se meñusobno zakrvili. Izašo sam ranije, da mine gade moj grad više i znate li što sam vidio, kod Svetog ðorña?MARIJA: Što si mogo vidjet kod ostrva po ovoj škuribandi?IVO: Brod. Brod! Čuje se momčad kako opslužuje topove. Čuju se komande vojne.KATARINA: Či je?IVO: Komande su na francuskom, pa će bit da je i brod francuski. Dok se mi vrijeñamo i jedan drugom stare grijehe pominjemo, oni su doplovili. Perast im je pred cijevima.Francuzi su došli, a naši još vijećaju što će činjet kad Francuzi doñu.KATARINA: Pa, što će mo sad činjet? Tajo, mili, reci. Što će mo činjet?IVO: Što bi? Vas dvije nastavite da se beštimate, ko i oni u vijećnici. Neka vide koji smo



i kakvi smo.MARIJA: Znaju li oni u vijećnici da su bunapartinci arivali?IVO: Znaće, ujutro. Od noćas ovo više nije isti grad od prije. U moje oči više nikad nećebit što je bio. S Francuzima i bez njih. Katarina, sutra, kad izljegne francuska vojska, tićeš ostat doma. Da nisi ni pomislila da iziñeš. Sjutra i sve dane dok su oñe. Jesi li mečula?KATARINA: Jesam. Ma, što će bit ako potraju?IVO: Ajmo spat.

SLIKA ČETVRTA

(Trg ispred vijećnice. Na vratima vijećnice stoji Kapetan, do njega su Baldo, Vlajin i Ivo.Sakrivene iza zida proviruju Katarina, Senka i Anka. Ispred Kapetana, u uniformamafrancuske mornarice, Rene i Ežen.)

RENE: Kapetane, ja čekam vaš odgovor.KAPETAN: Ja vam ga ne mogu da ti, gospodine...RENE: Marulić. Rene Marulić. Artiljerijski poručnik na brodu "Karlo Veliki", podzapovjedništvom admirala Mormona čiju sam vam poruku upravo proslijedio.KAPETAN: Vi ste naš?... Vidi se, po govoru.RENE: Ja sam Francuz! Odakle sam ja pripada mojoj privatnosti na koju vi nematepravo.EŽEN (Tiho, Reneu): Tu e tro pasion. Tro. Se komsa kil ezite a Dubrovnik avek lesumision formel. Eskil val susumetr o nuzalon de truir lavil.RENE: Sua pasion Ežen. Keske tu ferei alor plas?KAPETAN: Sve što vam ja mogu reć je da naše vijeće još zasijeda, pa kad što odlučimo,

ja ću vas već obavjestit. Poslaću poklisara barkom do Svetog ðorña, vidim da ste se već iskrcali tamo. Greota. To je sveta zemlja, tu je samostan. Od vas kao kulturnijeh Franćezanisam očekivo da ćete cijevi na svetu zemlju postavit.RENE: Zahtijevam odgovor, sada. U slučaju pokoravanja da ćete mi gradski stijeg i vašpismeni pristanak, do zalaska sunca.VLAJIN: A baš da neće!BANDO: Možemo mi to i prije.VLAJIN (Bandu): Nikada. Sporkaćunu izdajnički!BANDO: Šempjune umobolni! Sa Mormonom da se vatamo? Cijeli je svijet pokorio!VLAJIN: Ostaćeti za vijeki ime izdajničko!BANDO: A tebi ukopničko!

VLAJIN: Pisaće negda: Bando merkante i njegovi podrepaši predali se Franćezima bez i jednog zrna i zatrli ime slavno Peraštansko!BANDO: Bar će imat ko da to napiše. Ako bude po tvojemu, neće imat ko više da piše.RENE: Gospodo, mislite li vi da Imperija Francuske ima vremena na pretek? Kapetane?KAPETAN: Ne mogu ja to vama reć. Vi ste poručnik, a ja kapetan gradski. Niste mi pomjeri. Kad doñe admiral Mormon, ja ću š njime pregovarat.RENE: Vi da razgovarate sa Marmonom?! Izjasnite se, Kapetane, inače će se izjasniticijevi naših topova.KAPETAN: No, što ćemo. Kako nam je, tako nam je. Gospar Bando, Gospar Vlajine,pohitajte gore u vijećnicu, pa nam recite što je vijeće odlučilo. Gospar Ivo, i vas ću



zamolit...IVO: Nemam ja gore što činjet. Sad je svaka odluka pogubna.KAPETAN: Sad, prije, poslije... Što smo mogli?IVO: Što smo mogli? Mogli smo mišljet o tome kad su Francuzi u pohod krenuli. Moglismo konsulte uzet od velikih i moćnih. Mogli smo se spremit, utvrdit, izbjeć, potporutražit, bilo što... Sad je sa svim svejedno. (Reneu) Gospodine poručniče, dok čekamoodluku vijeća, interesa me, kako vi, kao našijenac, nosite tu uniformu? Nemoj te zamjeritna indiškreciji...RENE: Rekoh, gospodine, ja sam Francuz. To što je moj otac bio Dalmatinac, ne mijenjačinjenice. Moja majka je Francuskinja, ja sam se rodio i odrastao u Marseju, a otac me jehrvatskom jeziku naučio...IVO: Kjaro, kjaro... Vaš otac je bio je dan od onih koji su mačem i barutom za ljebzarañivali, u najam svoje vojničko znanje stavljali.RENE: Da, bio je vojnik.

IVO: Samo, ako mi dopustite, jezik koji tako dobro govorite, iznenadićete se, razumijelibi i Novljanski Srbi, crnogorska plemena u našem zaleñu, svi Slaveni...RENE: Gospodine, previše sam sebi dozvolio.EŽEN: Eskla desizion epriz finalmon?RENE: Atandon a momon. Il von venir tut suit. (Djevojke pomno posmatraju što se zbivana trgu.)ANKA: Oće li nas sad sve pobit?SENKA: Muške oće. Nas će poves u bijelo roblje.KATARINA: Muči, ovo su Franćezi nisu ni Turci ni Arapi.ANKA: A izgledaju ko naši.SENKA: Još su i ljepši.

ANKA: Oni su neprijatelji.SENKA: Ja ne zborim da nisu neprijatelji nego zborim da dobro figuraju. A što je šjorIvo zborio s njim kad je neprijatelj?ANKA: Ivo nije žensko.SENKA: Ja neću zborit s njima, al da su, onako, kako da rečem, muški... Jesu. Gospe mi.ANKA: Nemoj se u Gospu klet kad ti se takve misli ombraju.SENKA: A tebi se ne ombraju?ANKA: Ja nikad ne bi s fureštima. I da nisu neprijatelji.SENKA: A Katarina bi sa fureštima, samo da ni su neprijatelji. A Katarina? Ti vazdačezneš za nekim i nečim što ni je iz Perasta?KATARINA: Muči. (Na vrati ma vijećnice pojavljuju se Vlajin i Bando.)

BANDO: Velika je sila i moć Napuleuna Bunaparte. Glasovit je diljem svijeta admiralMormon i njegova fregata sa dvadeset i četri topa napunjena velikijem zrnima. Perast jebio, ostao i biće svoj, i propuštiće Franćeze da idu kuda su naumi li ne pružajući otpora.Perast će, za neko vrijeme, ukloniti svoju Bandjeru i postaviti Bandjeru imperatoraNapuleuna. Zahtijevamo da Franćezi poštuju naša prava, naše općinsko ustrojstvo i našunezavisnost. To je naša odluka.RENE: Imate garancije admirala Marmona da će biti tako.VLAJIN: Vijećnici drevnog Perasta, potomci najznamenitije flote Jevrope, neće dozvolitida tuña vlast razmahne svojom Bandjerom iznad naših palaca. Perast će, kao samosvojnakomunita da, zatražiti pomoć od Austrije, Rusije, od Boga velikoga, a dotle će se branit



sa svijem ljudima i oružjem kojima raspolaže. Perast se ufa i u bratsku pomoć Crne Gore,u njiovo slavom ovjenčano oružje koje će pomoći Bokeškoj braći. To je naša odluka.EŽEN: Kesk il e di?RENE: Da li vi to mene pravite budalom?KAPETAN: Gospodo, ni meni nije kjaro. Što je odluka gradskog vijeća?BANDO: Da se sili priklonimo.VLAJIN: Da se sili silom suprostavimo.EŽEN: O čemu se radi? Što oni hoće?RENE: Jedni hoće da nam se predaju, drugi hoće da urade ono što bi i ja uradio.EŽEN: Na čijoj si ti strani?RENE (Kapetanu): Kapetane, vaš odgovor je?KAPETAN: Evo, čuli ste. Ja sam samo službenik općine koji je izabran od grañana dakapetanuje neko vrijeme. Ja sam dužan da izvršavam ono što Gradsko vijeće odluči. ŠjorBando moj, šjor Vlajine moj, ajte vi meni lijepo recite što da kažem ovijem Franćezima,

što je nama činjet?RENE: Kapetane, vi presuñujete.KAPETAN: A ne. Ja nemam pravo glasa.RENE (Ivu): Vi, gospodine, niste glasali. Odluka je na vama.IVO: Ja i neću da glasam.RENE: Mora te.IVO: Ja sam slobodan čovjek. Imam pravo da ne glasam. Ja, gospodo, znam da smo mimali meñ svjetske orkane, da ne možemo tok svjetske istorije promijenit. Isto tako znamda čovjek ne smije pustit na se, jer ako jednom pusti onda mu to za vazda biva. Pošto i jedno i drugo donosi pokoru Perastu, ja se o pokori neću izjašnjavat.RENE: Trebjen. (Na trgu se pojavi Stanko, pod oružjem. Raskorači se ispred Renea.)

STANKO: Ja ću vam reć odgovor.KAPETAN: On ni je grañanin Perasta! On nema pravo!STANKO: Neka, primorci, pokazali ste se. (Reneu) Ja ću vam reć, oficiru, što će vam bit.Svako brdo koje vidite iznad ovoga grada je jedna tvrñava koju vi ne možete osvojit. A isa druge strane zaliva je tako. Vi nećete ić dalje prema Crnoj Gori. Mi ćemo vas oñepotopit, sa Peraštanima il bez njih!VLAJIN: Sa nama, Stanko, sokole.BANDO: Bez nas, oršo di montanja!RENE: Ko ste vi?STANKO: Ja sam onaj koji će s vama počet borbu svetu. (Stanko izvuče sablju. Reneizvuče svoju sablju.)

RENE: Na raspolaganju sam i vama i svetoj borbi.EŽEN: Rene, ne smiješ to uraditi! Mi smo poklisari!RENE: Ja sam izazvan. Skloni se.KAPETAN: Stanko, a da vi sačekate da se oni popnu do Crne Gore, pa da se ondakavžite...STANKO: U stranu se, Kapetane, malo mi fali da i po tebi razmahnem. (Rene staje ugard po pravilima duelista u Francuskoj. Stanko razmahuje sabljom, tražeći način dapriñe Reneu. Djevojke uzbuñene, skoro da su izašle iz svog zaklona.)ANKA: Ovi tvoj će posjeći Franćeza.KATARINA: Il Francuz njega.



SENKA: Greota, za obojicu. Da me ko pita, ja ne znam za kojega bi se oprijedjelila.KATARINA: Tebe niko ništa i ne pita. (Ukrste se, uz zveket, sablje. Duel dva dobraborca različitih manira. Poslije nekoliko žestokih sukoba Rene izbije sablju iz rukeStanku. Pokaže Stanku da dohvati sablju i da nastavi borbu. Stanko, zatečen tim gestom,oklijeva nekoliko trenutaka. Onda uzme sablju. Nastave borbu. Stanko pogaña Renea polijevom ramenu. Pljusne krv. Čuje se uzvik iznenañenja, straha, odobravanja, kako izčijeg grla. Rene pao. Stanko stoji iznad njega. Ežen izvuče pištolj. Stanko se nasmješi.)STANKO: Čuvaj olovo, Frančuščiću... (Reneu) Vi mene puštiste da dovatim sablju što još nisam u život sreto. Evo, ja sad vraćam. Al, sljedeći put kad se sretnemo, a srešćemose, biće ili vi ili ja. (Ostalima) Eto vam, primorci, vaše nepobjedive armade. Svak možebit na koljenima. Presaberite se, primorci, još ima vremena. (Stanko se okrene i hitrozamakne iza ugla. Ežen pritrči ranjenom Reneu. Kapetan, Ivo, Vlajin i Bando, uplašeni,zatečeni, ulaze u gradsku vijećnicu. Ežen pregleda ranu Reneu.)RENE: Idi i pozovi čamac. Dobro sam.

EŽEN: Ne mogu te ovdje ostaviti...RENE: Idemo na brod. Pozovi čamac, neka postave vesla. Požuri, krvarim. (Ežen usta nei trči. Djevojke se šćućurile u zaklonu. Katarina ustaje, ide prema Reneu. Anka pokušavada je zadrži.)ANKA: ðe ćeš? On je neprijatelj. Ako te Ivo vidi...SENKA: Ajmo ća. Pusti je. Vazda je bila šempijana. Nemoj da nas ko vidi... (Djevojkeotrče, osvrćući se prema Katarini. Katarina polako prilazi Reneu. Rene se uspravlja, smukom. Gledaju se nekoliko trenutaka, očigledno je da se dogaña „hemija”.)RENE: Nadam se da ne nosite nož u rukavu.KATARINA: Povrijeñeni ste. Ranjenom čovjeku se mora pomoći, pa bio on i Francuz.(Katarina izvadi bijelu maramu i prisloni je Reneu na ranu. Onda je čvrsto vezuje iznad

rane.)RENE: Gdje ste to naučili?KATARINA: Čitala sam.RENE: Ako vas vide vaši, biće ljuti.KATARINA: Grijeh je ne pomoć čovjeku. Boli li vas?RENE: Ne. Ja sam vojnik.KATARINA: Lažete. U očima vam vidim bol.RENE: To nije od rane.KATARINA: Od čega je?RENE: Žao mi je što znam da će ovaj lijepi grad za dan ili dva biti okupan potocima krvi.KATARINA: Vi ajte ća, pa neće bi krvi.

RENE: „Ajte ća”... Tako je govorio moj otac... Moj pape. Ne možemo mi ići ća.KATARINA: A zašto? Kako došli, tako pošli. Okrene te lijepo brod, pa nazad krozVerige i dobro vama, dobro nama.RENE: Kada bi smo sada otišli, ja ne bih mogao više da vas sretnem.KATARINA: A što bi smo se mi opet sretali?RENE: Da bih vam vratio ovu lijepu maramu.KATARINA: Eto vam je. Ne morate je vraćat.RENE: Dobro. Zadržaću je. Držaću je pored uzglavlja, da me sjeća na jednu lijepugospoñicu koja je bila toliko hrabra da je pomogla tuñinskom časniku. Donijeću vam, uzamijenu za ovu maramu, jednu drugu.



KATARINA: Što bi s njom?RENE: Moje ime je Rene.KATARINA: Ja se zovem Katarina, ali to nije od neke posebne važnosti jer se mi višenećemo sretat.EŽEN (Iz ofa): Alonzi Rene!RENE: Ja ću se potruditi da se ipak sretnemo. (Utrčava Ežen. Rene odlazi oslanjajući sena Eženovo rame. Iz vijećnice izlaze Kapetan, Ivo, Bando, Vlajin.)KAPETAN: Je su li pošli?IVO: Katarina, što ćeš ti oñe? Jesam li ja reko da mi ne montaš iz kuće? Viñi, krv! Pa ti siovoga doticala! Katarina!KATARINA: Je li tre bao da iskrvavi oñe na sred trga, ko kučak?VLAJIN: Lijepo si je vaspito, moj Ivo.BANDO: Pokoravanje je jedno, al pomoć neprijatelju... Nedopustivo!IVO: Vas dvojica da mučite. Ništa vas nisam pito! Katarina, ala doma! Ala. Nećeš ga ti

meni više dana gledat, ja ti kažem.KATARINA: Pokoravam se, oče. (Katarina i Ivo odlaze.)VLAJIN: Eto mu njegovih libara sad.BANDO: Da je moja, ja bi je se odreko.KAPETAN: Imamo mi prešnijih posala od ispada jedne ñevojčice. Ajmo gore davijećamo što da učinimo poslije svega.

SLIKA PETA

(Dom Šparovića. Marija pokušava da skine krv sa Katarinine košulje. Uzdiše i hukće, vrtiglavom zabrinuto. Marija stoji ispred Iva, u podhaljini. Ivo se usšetao, traži riječi kojima

će grditi kćer koju voli više od sebe.)KATARINA: Ja sam po srcu učinjela.MARIJA: Kako po srcu?! Još ćeš mi reć da si inamorata!KATARINA: Ne. Htjela sam reć da nisam po razumu učinjela. Razum mi je zborio damu ne priñem, ali onako ranjen, tanak, bespomoćan...IVO: Nije bespomoćan. Borio se sa Stankom kao laf.MARIJA: O, i taj nam je bio? Kad on čuje da si pomogla ovome, eto ti ga za vrat. E,Katarina, Katarina, mnogo tebe otac pušta. Ma, neće vala, neće vala, vidi ova krv na ovubjelu rašicu, neće se skinut, nigda. Mogu je bacit.IVO: Ja ću morat, za tvoje dobro, da ti strogo zabranim izlazak. Zbog tebe, zbog našekuće, zbog Perasta. Onim bastardunima u vijećnici ću reć da si bila prisiljena, da te je

naćerao da mu pomogneš. I od toga ti je pripala muka, pala si u koćetu, odma sventraščim ti se Francuzi po menu. To ću reć i tako će bit.KATARINA: Što će bit ako ne poslušam? Što mi se može dogodit?IVO: Katarina Ivova! Ne izazivaj me! Marija, od ovog momenta, ti ćeš pazit na nju!MARIJA: Ko da nisam i do sad pazila. Zaludu. Na koga li se metnu, što li je njoj u glavu,moj Ivo?IVO: Idem do vijećnice da vidim što su tamo sbudalesali. Ne znam kad ću se vratit. (Ivoizlazi. Ispod prozora čuje se topot koraka, zveket oružja i komande na francuskom.Katarina priñe prozoru ali je Marija skloni, grubo. Pogleda kroz prozor.)MARIJA: Od vijećnice do vijećnice... Eto ih. Ko da su na bal došli, a ne u rat. O, vidi ono



ga, lijep je ko na sliku. Ima zavoj. Pa to je taj! ðavo mu ljepotu odnio, grdan je, strašan.Vidi mu samo taj zvjerski izraz.KATARINA: Da vidim...MARIJA: Mrš! (Odgurne je ponovo od prozora. Zatvori prozor, zakaruča škura, u sobizavlada polutama.) Sad možeš da čitaš te tvoje libre, ñavoli ih pročitali. (Krene da izañe,ne ispuštajući okrvavljenu košulju.) Viñi koja krv na ovo bijelo, bože mi opro sti, ko nekiznak, ko neka predskaza...

SLIKA ŠESTA

(Senka i Anka dolaze kod Katarine.)ANKA: Svi zbore o tome, neki te kude.SENKA: A neki te fale.ANKA: Više te kude. Moj otac kaže da sam ja to uradila da bi me utopio pod volat kuće

Bujovića.SENKA: On stigo s vojskom, napravili su ñir kroz grad onim marševskim korakom...ANKA: Postrojili se ispred vijećnice, predali ultimatum admirala Mormona i vratili se nabrod.SENKA: A on se raspitivo za tvoju kuću i za tebe. Zbori, nešto mora da ti vrati.ANKA: Nešto si mu dala pa bi on to da ti vrati.SENKA: Ivo je svima reko da si bila prisiljena...ANKA: I svi se čine ko da mu vjeruju, a niko mu ne vjeruje.SENKA: Oli mučat!KATARINA: Kako mu je ruka?ANKA: Ivu?

SENKA: Al mu je što bilo ruci?KATARINA: Reneu.ANKA: Koji je to?KATARINA: Ajde, pravi te se lude, obadvije. Francuz, kako je Francuz?SENKA: Osto je s patrolom u grad. Čeka odgovor na ultimatum.KATARINA: Naši ponovo vijećaju?ANKA: Kako ko. Neki su pošli u betulu, piju vina, jedu ribe slane i igraju briškulu. Drugise krve u vijećnicu, čuje se ispod funjestre kako se derinjaju.SENKA: A neñe oko pet je na bijelom konju, u punom galopu, projurio Stanko. Umalomu se konj nije sklizo preko ploča gradskih. Puknuo je jednom u vis iz pištolja i projahomimo Franćeza. I nema ti više ništa novo.

KATARINA: Fala vam za novitade. Ja ću večeras vanka.ANKA: Ti si potpuno išempijala.SENKA: Što će ti učinjet mater kad vidi da te nema u kamaru?!KATARINA: Što god oće.ANKA: Sviña li se tebi taj Franćez toliko da sve stavljaš na kocku?KATARINA: Ne mogu znat koliko mi se sviña ako ga ne vidim još jednom. Senka, tvojini su strogi, ne šekavajute, ne sjede ti za vrat. Ti bi mogla večeras da me zamjeniš, samodo ponoći. Pokrij se kobartulom oñe u koćetu, neće Marija ništa primjetit. Erbo joj nemože na um past da se mogu usudit na tako nešto. Oli?SENKA: Ajme, ti misliš da su svi ko i ti? Da je svima pamet u ariju...



KATARINA: U ponoć i kvarat bićeš doma. Ajde, biće nam poslije smiješno kad budemopričali o tome. Oli?ANKA: Ne bi ja.KATARINA: Znam, Anka, mila. Tebe i ne pitam. Senka...SENKA: A može bit smiješno. Baš može. Da proba mo, a? (Katarina podvrisne radosno,poljubi Senku. Anka se krsti preplašeno.)

SLIKA SEDMA

(Noć ispred gradske vijećnice. Kapetan, Vlajin, Bando, Ivo. Ispred njih Rene.)KAPETAN: Ja vas molim, štovani gospodine, da primi te izvinjenje zbog nemilogdogañaja kojom ste prilikom povrijeñeni, a napominjem da vas nije izazvao i povrijedionijedan grañanin Perasta...VLAJIN: Ama, to nije odluka vijeća. Niko me se mi ne izvinjavamo.

KAPETAN: Što se tiče ultimate admirala Mormona mi smo odlučili da stvari budu statuskvo, onakve kakve su sad na stvari. Mi vas nećemo napadat, al vam se nećemo ni predat.RENE: To je apsurd!KAPETAN: Što bi bio apsurd? Vi tražite da se samo forma zadovolji. Vi ionako raditešto ste naumili, s nama ili bez nas. Neka ta ko i bude.RENE: Na ultimatum admirala Mormona morate pismeno odgovoriti.KAPETAN: Razumije se. Pisaće isto ovo što sam vam saopštio. A vi odmah ovoprenesite komandi, da im se ne bi što ombralo pa cijevi sa Svetog ðorña okrenuli put nas.RENE: Što se cijevi topova tiče, ja njima zapovijedam. Što se vašeg odgovora tiče, neznam što da mislim...VLAJIN: To što je danas, ne znači da će biti i sutra.

BANDO: Vrijedi za sutra, i prekosutra i sve dok ste ovdje.RENE: Francuska armada nije dolazila dovde da bi se vratila.IVO: Ništa nije za vazda dato, moj gospodine. Eto, ajte vi sad lijepo ća, recite što vam jerečeno, ove soldate što ste po gradu rasporedili povedite sa sobom, pa ćemo se i mi i viravnat prema onome što naintra.KAPETAN: Mi vas više nećemo zadržavat.VLAJIN: Doñe mi da se odselim i iz svih švoja izbrišem da sam Peraštanin.BANDO: Učini to. Misliš li da će ko plakat za tobom. (Ivo stane izmeñu njih, uvodi ih uvijećnicu.)IVO: Danu, danu, nećemo se još meñusobno krvit, naši smo, svoji smo. Ajmo gore, dapričamo ko ljudi... (Kapetan, Ivo, Bando i Vlajin ulaze u vijećnicu, živo raspravljajući.

Rene, sa nerazumijevanjem gleda za njima, onda se okrene, krene. Ispred njega izroniKatarina. Gleda ga, ćuteći. Rene, kao ukopan, ne zna šta da kaže.)KATARINA: Boli li vas?RENE: Malo. Kad vas vidim, nimalo.KATARINA: Tražili ste me?RENE: Htio sam da vam dam jedno malo uzdarje. Tako se kaže, je li? Vi ste meni da livašu maramu, a ja vama, sa zahvalnošću i komplimentima, dajem ovu. (Iz njedara,zdravom rukom, Rene vadi skupocjenu ukrašenu maramu.)KATARINA: Kome je to bilo namijenjeno?RENE: Kupljena je u Lisabonu. Arapska svila.



KATARINA: Kome je bila namijenjena?RENE: Jednoj dami. U Marseju. Sada to nije važno. Vaša je.KATARINA: Ne. Nije lijepo da je ona ne dobije.RENE: Ja vas molim da je uzme te... Za moju ljubav.KATARINA (Uzima maramu, privija je na grudi): Ne razumijem... Kakvu ljubavspominjete?RENE: Pa, tako se kaže...KATARINA: O ljubavi se ne govori. Ljubav se dokazuje.RENE: Zna te mnogo o ljubavi?KATARINA: Sve.RENE: Sve?KATARINA: Pročitala sam. A znate li vi štogod o ljubavi?RENE: Ja, u mojoj školi, u Sen Siru, nisam baš sretao knjige koje se ljubavlju bave.KATARINA: Ja sam misli la da u Francuskoj svi samo o ljubavi pričaju, misle, zbore i

pišu. ðe ima ljubavi ako je nema u Francuskoj?RENE: Ima je. Zaista je ima...KATARINA: Pričajte mi. Kakve su djevojke kod vas? Kako se nose? Je su li lijepe?RENE: Lijepe su.KATARINA: Ljepše od mene? Recite, ajde, jesu li tamo djevojke ljepše od mene? Ta,kojoj je marama bila namijenjena, je li ona ko ja, ili je ljepša?RENE: Ženska ljepota se ne poredi. A vi ste jedna od najljepših koje sam vidio.KATARINA: Kakva sam ja spram te koja neće dočekati ovu maramu?RENE: Poreñenja su neumjesna.KATARINA: Evo, ovako, kad namjestim maramu pre ko grudi, kome ljepše stoji? Njojili meni? Pogledajte, slobodno. Ili, ako stavim maramu preko glave, da mi se ne vidi

kosa, ko ima ljepše lice, ona ili ja? Recite, neću vas ujesti.RENE: Takvih kao vi nema nigdje. Ja sa da moram da se vratim na ostrvo.KATARINA: Otpratiću vas do porta.RENE: Zar će te pratiti neprijateljskog oficira?KATARINA: Jesmo li mi neprijatelji?RENE: Vi i ja nismo. Ali, nije uobičajeno...KATARINA: Mislite li vi da je mene stalo za nešto što je uobičajeno? Uobičajen je svakitren, svaka ura, svaka setemana u Perastu, pa što s tim? Znači li ta uobičajenost sreću,gušt, ljubav? Gospodine, da ste čitali prave libre, a ne vojne, zna li biste da uobičajenostguši čovjeka, da mu ne da da bude ono što zapravo jes. Jeste li čitali „Romea i ðulijetu”od velikog engleskog pisca Viljema Šekspira?

RENE: Nisam.KATARINA: E, da su Romeo i ðulijeta radili ono što je uobičajeno ne bi bili najvećiljubavni par u istoriji. Istina, bili bi živi, jer, znate, njihova storija je tragična. Bili bi živiali nevažni i ništavni. Mora te pročitati tu knjigu.RENE: Pročitaću.KATARINA: Znate li vi da su se oni ljubili, ustima? Istinski. A ja sam čitala svaki stihnapose po deset puta. Oni su pripadali jedno drugom potpu no, cijeli. Je li vam jasno tošto hoću reć?RENE: Biće mi jasnije kada pročitam, mada sumnjam da Englezi mogu istinski da vole.KATARINA: O, ne. Romeo i ðulijeta su Talijani, isti ko mi ovdje. A jeste li se vi kad



ljubili ili samo oči ma volite? (Rene je samo gleda.) Aha, jeste! Ljubili ste se! Priznaj te!Ja se nikad nisam ljubila. A toliko sam čitala o tim cjelovima. Jel istina da cijelo tijelouzdrhti, da se misli zakovitlaju i nestanu, pa samo ljubljenje ostane, bez misli?RENE: Dok ne probate nećete moći da saznate.KATARINA: Da probam? S kime da probam? Poljubite me!RENE: Ovdje...KATARINA: Vi se bojite?RENE: Ja se ničega ne bojim.KATARINA: Onda?RENE: Ja sam u neprijateljskoj zemlji...KATARINA: Oćete li vi mene poljubit ili nećete? (Rene se naglo nagne, poljubiKatarinu. Prvo ovlaš, bojažljivo, a onda strasno. Katarina uzvrati poljubac. Ljube se.)

SLIKA OSMA

(Katarinina soba. Noć. Kroz škura dopire tračak svjetlosti uličnog fenjera. Senka,pridignuta u krevetu, napeto iščekuje. Vrijeme je da se Katarina vrati. U sobu, nosećilampu, ulazi Marija. Senka brzo legne, pokrije se preko glave. Marija, tiho, na prstima,prilazi krevetu.)MARIJA: Katarina, Kate, spiš li? (Senka se ne pomjera) Znam da ne spiš, ma, nek tibude. Bijesna si na nas. Dobro. Neka. Bolje je ovako. Dok ne proñu neverini, strpi se,smiri se, kalaj se. Misliš li ti da ja nisam imala takvih furija kada sam bila ko ti? Imalasam, da što nego sam imala. Sve stavi glavu u kušin pa plači po vas cijelu noć. I to mionako naintra, ne za nešto odrejeno, no onako. Plačem od sebe same, plačem što mi sebježi iz kože, a nemaš ñe iz kože. I onoga ispod kože. I da nas da mi se u plač išvogat,

lakše bi mi bilo. A ne basta mi, ja sam moje bjesove umirila. Ko da sam ih umirila. Sve tos vremenom doñe i proñe. Poće Ivo u Kotor i kupit kakvi lijek za smirenje. A i dobro jeda Perast vidi da je kupio medicine, sve ćemo na bolest obalit. Kako si se to preko glavepokri la, ugušit ćeš se... (Marija hoće da skloni pokrivač sa Senkinog lica. Ulazi Ivo.)IVO: Što činiš? Ostavi je. Zafali Bogu da je tu i da je mirna.MARIJA: Ugušiće se ovako infašana.IVO: Vidiš kako mirno spi, a ti je šekavaš. Neka je tu, samo kad je tu. Tomići su semaloprije vratili s mreža. Kad su pristajali u porat vidjeli su onog Francuza kako se, daoprostiš, ljublje s nekom. Ljube se na ponat od porta.MARIJA: Gospe blažena, čija li je?IVO: Nek se ljube, njihova rabota. Važno je da je Katarina oñe. Da on s drugom ljubav

čini. Katarina mu je samo pomogla kad je bio ranjen, a cijelo mjesto odma viku u ariju.Eto im sad. Sve će po dobru bit.MARIJA: Daće Bog, daće Bog. (U sobu, polako, na traške, na prsti ma, zatvarajući vrata,ulazi Katarina. Marija podigne lampu prema njoj, krikne. Ivo je nijemo gleda, ondastrgne posteljinu sa kreveta. Senka, odjevena, skoči, potrči.)SENKA: Ko ja je ura? Moram do ma! Preša mi je! Čekala Katu pa prispala. Adio vam,adio vam... (Istrči iz sobe. Katarina zajapurena, ustreptala, zatečena, stoji naspramukočenog Iva. Marija zavrišti i krene na Katarinu, čini se da će je raznijeti. Ivo ščepaMariju za rame, primora je da se zaustavi.)IVO: Što ćeš? Oli je ubit?



MARIJA: Oću! Oću! Ja sam joj život darivala, ja ću joj ga i uzet!IVO: Nisi bila sama kad si joj ga darivala. Katarina, imaš li ti nama što reć? (Katarinaćuti) Jesi li viñela Tomiće kad su s mreža dolazili?KATARINA: Ništa ja nisam viñela.MARIJA: Ne ti, iskopanice!IVO: A je su li tebe Tomići viñeli, prepoznali?KATARINA: I da jesu i da nisu. Što to mijenja na stva ri?IVO: Katarina, u koćetu! (Katarina izañe iz sobe) Što bi, bi. Sad se ne može promijenit,može još sve po dobru bit.MARIJA: Ne može! Ne može dobro bit! U ovu kuću je nečastivi! U nju je nečastivi! Akoti, Ivo, ništa nećeš uradit, ja oću! Išćeraću ga ja iz nje!

SLIKA DEVETA

(Jutro u kući Šparovića. Lupa na vratima. Marija žurno poñe prema vratima.)MARIJA: Ko li je ovako poranio? Ima li što da mimoiñe ovu kuću u potonje vrijeme,Gospe blažena? (Marija otvara vrata. Na pragu Vlajin i Stanko.) Eto ti ga sad! Kojimdobrom, ljudi?VLAJIN: Zdravo bila, Marija. Gospodin Stanko na kanio kod vas pa me zamolio da mudruštvo činim. Je li Ivo doma?MARIJA: ðe bi bio? A, mislim, koji je povod? Možda ja mogu pomoć, da ne šekavamoIva. Kasno je lego.VLAJIN: Znam. Nije mu lako.MARIJA: Što oćeš reć? Ne bi ja svakome po Perastu vjerovala. Mrak je bio, more,izmaglica, nije se tačno moglo viñet koja je. A Tomići nose rakiju kad ižljegnu na mreže,

nisu svjedoci od zakletve. Ona je bila doma, ja sam garant!VLAJIN: O čemu ti to zboriš, Marija? Mislio sam da je Ivu teško ko i svima nama u ovonevrijeme.MARIJA: Pa, i ja sam tako mislila. Uljezite, uljezite, ma, da zna te, ništa u nas nije mimodrugijeh kuća. (Stanku) A vi, gospodine, dobro očistite noge, zamoli ću vas. Znate, ovo jegrad, kod nas je čisto. Ja znam da ste vi pazili preskačući balege, s bubulja na bubulj, almožda vam se ñe noga omakla...STANKO: Zahvaljujem na gostoprimstvu. Na konja sam bio, nijesam tlo doticao. Ja bihsa šjor Ivom dvije riječi. Ma da ne bra nim da i vi budete.MARIJA: Vi meni da branite i ne branite u moju kuću?! Može bit da su gore kod vastakve regule, ma kod nas, u grad, drukči je se živi.

STANKO: A ñe vam je Katarina?MARIJA: A što bi se to vas stalo? Ako ste baš toliko kuriožni, reći ću vam. Moli se Boguna jutarnju molitvu, a onda će režentavat robu na počua. Rano liježe i još ranije ustaje jer je radena i pobožna.STANKO: Isto ja tako mislim o njoj.MARIJA: Vi mislite da nešto mislite? Ne branim, ma to što vi mislite da mislite nema sešto odnosit na Katarinu.STANKO: Ja bi sa šjor Ivom zborio, ko muški s muškijem.VLAJIN: Danu, Marija, sa zovi Iva, važna je stvar. (Počinju da se svañaju. Ulazi Ivo.)IVO: Tu sam, tu sam. Dobro jutro, ljudi. Marija. Marija! Danu rakije za ljude. Sjedite, što



stojite?VLAJIN: Stanko ima nešto s tobom.MARIJA: Ja sam sve rekla i sve objasnila, ne daj da te što na lažu!IVO: Rakiju, reko sam.MARIJA (Izlazeći) Rakiju u ovo doba... rakiju po rakiju, do podne će dić bunu... A kadse otrijezne onda će im bit kasno.IVO: Marija! (Stanku i Vlajinu) Da čujem.VLAJIN: Franćezi zapalili tri kuće u Lipice. Potopili dvije barke, jednu pod Risan, drugupod Dobrotu.IVO: Znači, počelo je.STANKO: Dobijate ono što ste zamiritali. Osjetili su da ste slabi i sad zulum čine, kosvaka vojska do sad.VLAJIN: Vele da su u Zabrñe mušketali neke ljude.IVO: Nije čovjek pametan što da čini.

VLAJIN: Kapetan, Bogu fala, sazvao ratno vijeće za podne.IVO: Ratno vijeće?! Znači li to da je odluka već donešena?VLAJIN: Znači da je Kapetan važne konsulte s nekijem učinio, poruke dobio, pa ćemovidjet.IVO: Pa ste došli da da nas dobijete i moj glas za bunu?STANKO: Šjor Ivo, bune će bit i bez vašeg glasa, nego...IVO: Onda vam ja ne trebam.VLAJIN: Treba ćeš. Još se priča kakvo si dobro oko imao i čvrstu ruku. Ćaše Ivo dok jebio noštromo sa palube musketom galeba posred glave strefit.IVO: Tempi pasati.STANKO: Sad ću ja koju! Ja sam drugo htio, gospodine. Vi znate da sam ja veliku

zemlju u Orahovcu kupio i da mi se tamo velika kuća čini. Ja sam, ma što mišljelagospoña Marija, svjetski čovjek i idem za vremenom. Neću ja dovijeka biti u Crnu Goru,ma da je volim ko oba oka svoja. Kad sve bitke završimo, kad sunce slobode sine i nadBokom, valjaće živjet dalje. Valja će trgovat, sticat...IVO: A Boka je bogom dana za to. Ispravno, gospodine Stanko. A i u ratu se neki imetakmože steć, mislite vi?STANKO: U ratu se ratuje, a u miru stiče. Al bune su takve da sve u čovjeku uskipi, daćeraju čovjeka na smione i važne korake. Rat sve ponese, zakovitla, pa i dušu ljudsku. E,stoga sam ja došao da vas pripitam, bili, u čast bune i sutrašnje slobode, vi bili voljni dami date Katarininu ruku?IVO: Što će vama Katarinina ruka?

STANKO: Bili vi da li meni Katarinu za ženu?VLAJIN: Nisam znao da je dovle došlo.IVO: Vi misli te da ratujete i da se ženi te, istodobno?STANKO: Neka se spoje dvije lijepe stvari zajedno.IVO: Ja mislim da sad nije vrijeme.STANKO: Nema boljeg vremena od ovoga.IVO: A pitaste li vi Katarinu?STANKO: Ne pitah. Al ona zna da ja zbog nje već mjesecima u Perast navraćam. To sviznaju. Što bi čovjek ko ja dolazio u Perast nego zbog lijepe djevojke. (Ulazi Marija sabocunom rakije i čašicama na poslužavniku. Poslužavnik podrhtava u njenoj ruci.)



MARIJA: Rakije, koje rakije?! Otrovi! Otrovi! Ne! Ne i ne! Sve sam čula! Ne!STANKO: Ja sam mislio da se i u Boku, ko i svuñe ñe Bog pomaže, muški o takvimstvarima pitaju.MARIJA: Muški se pitaju, ali sad ja odgovaram! Ne!IVO: Marija! S mirom! Zovi Katarinu.MARIJA: Nemam je što zvat.IVO: Zovi je! (Marija izañe, gunñajući) Ja vas poštujem, gospodine Stanko. I vašunakanu da se u Boki nastanite. I vašu dobru volju i veliko srce da se za slobodu tu čete.Svaka borba, e li, kad se u njoj pobjedi, donese još po nešto, mimo slobode. Donese i časti mast. Para mi se da ćete vi biti štovan i ugledan grañanin, mada Orahovac još nije grad,ma biće, biće. Ma, ima tu jedno ali.STANKO: Ako mislite na to da se drugačijem Bogu molimo, ne pravim pitanja. Katarinamože da ostane u rimsku vjeru. Il, ako oće da preñe u pravu, oću reć našu, lako ćemo toobavit.

IVO: Svi se mi istom Bogu molimo. Niste mi dopustili da završim. Gospodine, ja ćupoštivati volju moje ćeri.STANKO: Ona će biti voljna ako ste i vi voljni. (Ulaze Marija i Katarina.)VLAJIN: Baš slučajno nešto o tebi pričamo, Kate.KATARINA: Mati mi je rekla da Stanko oće da oženi mog oca Iva.MARIJA: Katarina! Ne sprdaj se u ovaki čas!KATARINA: Ne sprdam se. Da je Stanko htio mene da oženi, biće da bi prvo menepitao. A imao je kad.STANKO: Ti znaš da se ti meni poodavno sviñaš, a ja znam da tebi nije svejedno, jer dati je sve jedno ti bi, kakva si, izbjegla priču sa mnom i ne bi mi nikakve nade davala.KATARINA: Može bit da je i bilo tako, ali sad više nije. Ja ću ti sad reć, da ne bi sebe

dovodio u nepriliku da pitaš pa ne dobiješ odgovora kakvog bi očekivao i, može bit,zasluživao. Ja se, Stanko, neću udat za tebe.STANKO: Nemoj tako odma, preko koljena. Ne moramo svadbe sutra činjet.KATARINA: Ja se neću udati za tebe jer volim drugoga.MARIJA: Muči! Ne slušajte vi nju! Ne voli ona nikoga bez sebe i Boga jedinoga. Zatoneće. Nije inamorata i basta! Nema drugijeh razloga!KATARINA: Ja volim drugoga.STANKO: Koga?IVO: Sad ja zborim! Katarina, ti si svoje rekla. Gospodine Stanko, čuliste je. Ja ne mogu ineću preko njene riječi. (Stanko ustane, ljut. Savladava se uz mnogo napora.)STANKO: Ja poštujem vašu odluku, Gospar Ivo. Poštujem, Katarina, i to što si ti rekla. A

koliko će ti trajati taj u kojega si se zaljubila, to će vrijeme pokazat. Zbogom. (Stanko senespretno pokloni i brzo izañe. Vlajin ustaje, ide prema vratima, Ivo ga prati.)VLAJIN: Vazda sam te poštovao i držao za mudrog čovjeka. Ali, nemoj mi zamjerit, ovoti nije bilo mudro.IVO: Vlajine, kad se bude odlučivalo u tvoju famelju, ti drukčije odluči.VLAJIN: Počelo se po Perastu pričat...IVO: Što se počelo pričat?VLAJIN: Nije to došlo do Stanka i dobro je da nije, ma bi moglo doć. Tomićima seombralo da se baš Katarina ljubavila sa Franćezom.IVO: Lijepo kažeš, ombralo im se.



VLAJIN: Može bit da im se odista pričinjelo, a može bit i da nije. Ivo, da je Kate s kojimdrugim, pa prosti jadi, vrijeme joj je. Nego, s neprijateljem! Ofićijerom! E sad, da jeStanko uzme, sve bi se pokrilo, zaboravilo. Stanko bi joj bio i uzdanica i zaštitnica. Aovako, mogu Tomići i dalje pričat, pa bruka i poviše bruke.IVO: Reci ti Tomićima da ako nastave da zbore ono što im se pjanima ombralo, mogli biproć ko oni galeb što sam ga s prove nafitiljio i posred glave strefio. I oni i svi drugi štolaprdaju po Perastu!

SLIKA DESETA

(Trg ispred vijećnice. Čuje se pucnjava, alakanje. Dim baruta spušta se, kao izmaglica, natrg. Na trg, unezveren, istrčava Bando. Samo što se ne sudari sa Vlajinom koji je podpunom ratnom opremom.)BANDO: Što se ovo čini? Koji šempijuni lagumaju? Što je ovo?

VLAJIN: Buna, Bando moj! Buna! Diglo se!BANDO: ðe ima napismeno da smo se digli?!VLAJIN: Ne treba napismeno sloboda da se ište. A, ako ti je baš do toga, ja sambilježnik, daću ti i napismeno!BANDO: Gradsko vijeće i Ratni savijet još nisu zasjedali! Ne može bez Gradskog vijeća!VLAJIN: Cijela se Boka digla! Forteca Svetog krsta je već osvojena! Straže premaKotoru bačene u more! Dimi od Risna! Laguma se oko Kotora. Crnogorci dovukli topoveizviše Pestingrada! Ne bi se čulo Gradsko vijeće od svega toga.BANDO: Ugnječiće nas. Sve će nas ugnječit.VLAJIN: Neće! Napoleon pada u Boku! Danas Perast, sutra Pariz!BANDO: A ñe si ti to pošo?

VLAJIN: Na grudobrane prema Svetom krstu. Dočekaćemo ih ako krenu put nas. Eto ćeim Boka doć ko mišima trapula.BANDO: Oćeš reć da su stvarno gotovi?VLAJIN: Ako nisu još, bi će! (Pojavljuje se Kapetan, prašnjav, nagaravljen, hoće da uñeu vijećnicu.)BANDO: Kapetane...KAPETAN: Preša mi je, Bando. Gore su nam bandijere u škrinju pod ključ stavljene.Nismo ih davno razvijali. Valja ih uzet, od biše očistit i izvisit po slobodnim fortecama.BANDO: Istina je, znači. Pobijedili smo.KAPETAN: Sva je prilika da jesmo. Ma, ratna sreća je furba furbina. (Vlajinu) Vlajine,valja razglasit po kućama da žene i djeca siñu u konobe ili primore jer je moguće da će

bombardat sa Svetog ðorña.VLAJIN: Bacićemo ih u more sa našega Svetog ðorña!KAPETAN: Oćemo. Ma dok ih ne bacimo, valja, za svaku sigurnost, sklonit nejač.BANDO: Da uzmem ja koju bandjeru? Pa da je istaknem... Kapetane, samo da znaš, jasam Franćezima prodavo brašno sve sa ovolikim panteganama. A ti znaš kakvo je brašnosa panteganama. Zato su oni ovako oslabili. Ja sam ih podrivo cijelo vrijeme. Nek se znañe je slobodni Perast! Još će se za nas čut! Još nas ima! Još će sve ko negda bit! (Kapetani Bando hoće da uñu u Vijećnicu. Do trči Stanko, pravo iz borbe. Ogaravljen,okrvavljen.)STANKO: ðe se krijete, primorci?! Nema u kuću! Na položaj! Na položaj!



BANDO: Samo da naše bandjere istaknemo.STANKO: Još ćemo viñet čije će bandjere bit oñe. (Iz pasa vadi pištolj.) Evo, Kapetane,poklon iz Crne Gore za tebe! Da ga imaš i da se sjećaš kad si grad od nesoja oslobodio!Neće više Francuzi u Perast ka doma bit! Neće više Francuzi ljubit Peraštanke! Srećnavam sloboda, primorci! (Stanko poljubi cijev, opali metak u vazduh, predaje pištoljpomalo zbunjenom Kapetanu.)

SLIKA JEDANAESTA

(Ostrvo. Rene i Ežen na grudobranu. Ežen durbinom osmatra Perast. Čuju se dalekedetonacije.)EŽEN: S ne pa posibl. Oni nisu pri zdravoj svijesti. Oni ne znaju što su uradili. Neće imkamen na kamenu ostati. Sva ta njihova istorija, svi ti njihovi Kapetani i admirali, nestaćeu momentu, kao da ih ni je ni bilo. RENE: Oni se samo brane, Ežen.

EŽEN: Od koga? Od nas?! Mi im donosimo civilizaciju a oni nas ubijaju!RENE: Donijeli smo im civilizaciju tako što si ti zapalio selo i potopio ribarske brodice.Donosimo im evropski espri d liberte tako što je posada Karla Velikog strijeljala dvadesetljudi u nekom tamo Grblju.EŽEN: Oni su se pobunili protiv sile koja je pokorila cijelu Evropu!RENE: Pola Evrope.EŽEN: Sloboda i evropski duh moraju se ponekad silom utjerivati. Omekšao si,razniježio se. Kakav to uticaj na tebe ima ta pti provensijal?RENE: Da sam stigao do sela spriječio bi tvoju paljevinu. A što se „male provincijalke”tiče, sve tvoje pariške gospoñe i gospoñice mogle bi biti zaposlene kod nje kao pomoćnoosoblje.

EŽEN: Se komik, n me fa pari. Da ti se nije dogodila ljubav? Jedna mala pitan d provans,lomi srce poručniku velike francuske mornarice. To nema ni u našim sentimentalnimromanima. U svakoj luci imamo tuce takvih. Nije vrijedno ovolike priče.RENE: Atension, pazi na riječi kada pričaš o njoj.EŽEN: Čim stigne nareñenje admirala da upotrebimo artiljeriju od tog grada neće ostatiništa. A od tvoje male Peraštanke ostaće mrlja na tom prokletom kamenjaru. Znaš li ti sakim imamo posla? Oni su našima, kod Herceg Novog, pootkidali glave. Ne možepoljubac jedne male uspaljenice...RENE: Te tua!EŽEN: Ne može da promje ni činjenicu da se nalazimo u varvarskoj zemlji koju trebacivilizovati i pacifizirati da bi smo nastavili naš veliki put!

RENE: Sve to ne znači da se smiješ ružno izražavati o Katarini. Poslijednji put teopominjem.EŽEN: Ej! Druže stari, probudi se, osvjesti se! Mi smo klasni drugovi, d musketars!Nalazimo se u nekom prokletom zalivu gdje neka plemena oće da nam pootkidaju glave,a ti dižeš glas na mene zbog neke...RENE: Opominjem te!EŽEN: Trebjen. Prije nego što ih sameljemo, izvešćemo tvoju Katarinu iz grada i dovesti je ovdje. Vojnici će biti oduševljeni. Naravno, ti imaš pravo prvenstva... (Rene udariEžena. Popne se na grudobran.)RENE: Naredniče! Naredniče! Poručniku Eženu je pozlilo! Meni spremite čamac, bez



posade. Smjesta!

SLIKA DVANAESTA

(Ispod nekog volta, na samoj obali, šćućurile se Senka, Anka i Katarina. Bojažljivoizviruju prema moru i osmatraju nebo. Jak šum talasa, juga u moru.)ANKA: Bombardaće.SENKA: Da se kladimo da neće.ANKA: Oće, oće.KATARINA: I da oće i da neće.ANKA: Ako nas ugode, odosmo.SENKA: Što bi baš nas ugodili?KATARINA: Meni bi bilo žao da nas pogode samo zato što bi smo umrle a da nam seništa nije dogodilo, ništa važno. Ko da nismo ni bile.

SENKA: Tebi se dogodilo.KATARINA: Što se meni dogodilo?SENKA: Franćez.ANKA: Muči. Rekle smo da nećemo pominjat.KATARINA: Francuz je samo mogao da bude nešto. Veliko, važno, lijepo.ANKA: A jeste li se, onako, baš, mislim, jeste li se ljubili ustima?KATARINA: Jesmo.ANKA: Ajme. Ajme. Muči! Ne zbori: ne smijem ni čut a ne tako što učinjet.SENKA: Ja sam imala neke, al nikad nismo ustima. U vrat, u obraz, malo bi mepopridrža otraga, al ustima nismo nikad. A ñe staviš jezik, mila moja?KATARINA: Tamo ñe je njegov.

ANKA: To se ne čini! To se ne čini! Neću ni da čujem.SENKA: A ti onda ajde ća. Katarina, sad nam pričaj.KATARINA: Ne može se ispričat. Valja osjetit.SENKA: A jesi li mu puštila da te takne ñe, onako, znaš ñe...KATARINA: On je gospodin.SENKA: A jesi li i ti bila fina?KATARINA: Samo smo se ljubili. I ljubili. I opet ljubili. Ništa više i ništa manje.ANKA: ðe ćeš više od toga? Više možeš samo ako se posvetiš svetoj tajni braka.SENKA: Vidite! Vidite tamo! Od Svetoga ðorña, izmeñu valova, barka!ANKA: Franćeska vojska! (Djevojke pokušavaju da vide što se dogaña na moru.)SENKA: Para se da je samo jedan čovjek. Jedan Franćez! (Katarina izañe iz zaklona,

poñe prema zamišljenoj liniji obale.)ANKA: Vrati se! Bombardaće!SENKA: Misliš li da je on?KATARINA: On je.SENKA: Vidiš li da je on?KATARINA: Znam da je on.ANKA: Ubiće ga naši ako ga ufate!SENKA: Ubiće ga njegovi ako bombardaju!KATARINA: Idem ja pred njega.ANKA: Ubiće te naši!



SENKA: Ubiće te njegovi!KATARINA: Neće. Rano je za umiranje. Adio vam. (Katarina potrči.)ANKA: Što ćemo sad?SENKA: Nisu naša posla.ANKA: Kako nisu? Što ćemo reć njenima? (Dolazi Marija. Užurbano, pognuta od strahaod još nepostojećeg bombardovanja.)MARIJA: Eto i mene. Zbore da je oñe najsigurnije. Ako pucaju, pucaće poviše, po gradu.ðe je Katarina?SENKA: Pošla je doma. Nešto joj je bilo potrebito.MARIJA: Ja sam sad iz doma.SENKA: Biće da ste se mimoišle.MARIJA: ðe se u Perast može mimoić? ðe mi je Katarina?! Ako se što dogodi, vi ćetebit krive.ANKA: Ja neću da budem kriva. Bog mi neće laž oprostiti. Katarina je dolje, na žalo.

MARIJA: Na koje žalo? Što će ona na žalo?SENKA: Nešto joj je bila muka pa je pošla da skvasi čelo.ANKA: Pošla je da sačeka Franćeza. (Marija zanijemi. Zaboravi na strah, poñe premamjestu odakle se vidi obala. Šum talasa je sve jači.) Katarina! Vrati se! Smjesta!Katarina! (Samo šum talasa, nema odgovora.) Ko da moru zboriš. A more ne čuje. Činisvoje. Nije on došo, nije ona s njim. Vama se sve to ombralo. Čula bi ona mene da jedolje. Samo more ne čuje. More čini svoje.

SLIKA TRINAESTA

(Žalo. Katarina i Rene jedno naspram drugog. Šum talasa i vjetra. Negdje u daljini zvuci

borbe.)KATARINA: Mogo si se utopit.RENE: Perast će biti bombardovan. Moraš se negdje skloniti.KATARINA: Perast je rušen, odvazda, ko bi naintrao taj je razarao. Pa opet grad ostane.Sad to i nije tako važno.RENE: A što je sada važno?KATARINA: Da si ti tu. I da sam ja tu. Eto. Ništa više. (Katarina se privije uz Renea.)RENE: Prevešćute na drugi dio zaliva. Tamo je mirno. Tamo ćeš biti bezbjedna.KATARINA: Da li će biti bezbjedna moja majka? Moj otac? Moje prijateljice? Oćeš li tibiti bezbjedan?RENE: Rat je, Katarina.

KATARINA: Onda ni ja ne mogu biti bezbjedna a i tako je nezanimljivo biti bezbjedan.Moraš li odma da se vratiš?RENE: Moram samo da budem s tobom.KATARINA: Onda budi. Odvešćute na jedno tajno mjesto gdje nema rata. Tamo idemkada tražim grob Erosa i Psihe, vječitih ljubavnika.RENE: To su bajke.KATARINA: A što je ovo s nama nego bajka?RENE: Ti si stvarna.KATARINA: I ti si stvaran. To samo dokazuje da su i bajke stvarne. (Ljube se. BaneStanko. U ruci sablja.)



STANKO: Gospodine poručniče, baci oružje! Predaj se! (Katarina krene prema Stanku,Rene je skloni.)RENE: Ponovo se srećemo, gospodine.STANKO: Obeća sam vam.RENE: Nisam ovdje na vojnom zadatku. (Stanko se nasmije, iskreno.)STANKO: Oficir neprijateljske vojske je pod ovim nebom vazda na vojnom zadatku ivazda neprijatelj. A što se tiče vašeg zadatka, upravo sam vidio koji je.RENE: Ovu damu možemo, bar za sada, poštedjeti zla i krvi. Predlažem da naš duelodgodimo za neko drugo mjesto i neko drugo vrijeme.STANKO: Jesi li se to prepa, oficiru?RENE: Ne. Biće mi zadovoljstvo da ukrstimo sablje, ali ne sada i ne ovdje.STANKO: Onda se predajte.RENE: To, naravno, ne dolazi u obzir.STANKO: Nešto moramo činjet vi i ja! Ako se ne predate ja ću vas napasti, branili se vi

il ne branili.RENE: I onda ćete mi odsjeći glavu, pretpostavljam.STANKO: Mnogo mi pričamo. A ñe je priče rabote nema. Branite se, ako oće te. Akonećete opet će te morati! (Katarina naglo stupi izmeñu njih. Sablje zastanu u vazduhu.)Kate, skloni se.RENE: Katarina, molim te!KATARINA: Radiš li ovo zbog mene, Stanko? (Stanko zastane, nema pravi odgovor.)Oćeš li biti srećniji ako ga ubiješ? Oće li moje srce i moja ljubav pripast tebi ako ubiješFrancuza?STANKO: Ja se borim za slobodu!KATARINA: Što čini jedan Francuz, oñe, na žalo, tvojoj slobodi?

RENE: Katarina, nije potrebno da me ti braniš.STANKO: Kate, skloni se!KATARINA: Može li bit te slobode bez prolivene tvoje ili Reneove krvi?STANKO: Nečija mora da se prolije.KATARINA: Možeš li zamislit tvoju sreću sa mnom kad bi njegova krv bila na tvojeruke? Možeš li zamisliti što bih ja osjećala kad bih išla s tobom šoto braco, u koćetu? Snjegovom krvlju na tvoje ruke! Misliš li da bi, kad parti vrijeme, zaboravila? Da bi tezavoljela? Ne bih, Stanko. Nikad ne bih. A jednom bih, kad jugo pomami i onenajmirnije i najpitomije, poželjela da vratim krv za krv. I, što bi bilo poslije sa mnom?Razmisli, Stanko. Oće li tvoja sablja izbrisat njegove poljupce? Ovo se sad tiče tebe imene, a ne slobode, Perasta, Crne Gore, svih tih velikih riječi. (Stanko zamahne sabljom

kroz vazduh, u prazno. Spusti sablju. Pozdravi Renea kapom, Rene mu otpozdravi,Stanko odlazi. Katarina prilazi Reneu, ljube se i počinje nijema ljubavna scena.)

SLIKA ČETRNAESTA

(Ostrvo. Položaj. Ežen ispred Renea.)EŽEN: Msje lijetno Marulić! Neovlašćeno napustivši položaj, svjesno izbjegavši ratnezadatke, pod osnovanom sumnjom da ste ostvarili kontakte sa pobunjenim Bokeljima,učinili ste teže prekršaje vojne discipline i zakona o pravilima službe koje je izdaoAdmiralitet Njegovog veličanstva Napoleona Prvog Bonaparte!



RENE: Ežen, nema potrebe za formalnostima.EŽEN: U ovom trenutku ja sam za vas poručnik Voland i zahtijevam da mi se takoobraćate! Imajući u vidu vaše dosadašnje vojničko držanje i ratne zasluge, odlučeno je dase vašim slučajem ne bavi preki vojni sud već konsej disiplin ratne posade stacionirane naostrvu Sveti ðorñe.RENE: Mir samo što nije potpisan. Ovo je besmisleno i smiješno.EŽEN: Vaše sudove zadržite za sebe kako ne bi ste pogoršavali svoj položaj. Konsejdisiplin odlučila je da vam oduzme poručnički čin i da se od sada vaše prisustvo ufrancuskoj mornarici tretira u zvanju mornara, poslužioca brodske artiljerije. (Ežensabljom pokida Reneove širite.) Komanda ratne posade izdaje izvršno nareñenje ootvaranju vatre iz svih raspoloživih cijevi po gradu Perastu. Mornaru Maruliću, zauzmiteborbeni položaj, izvršite pripremu, nišanjenje i gañanje grada Perasta!RENE: Ja to neću uraditi. (Eženov ton presta je da bude služben, govori tiho, ležerno.)EŽEN: Nisi strijeljan jedino zahvaljući mom zauzimanju.

RENE: Ja neću pucati na Perast.EŽEN: Onda ćeš biti strijeljan, a ostali će ipak nareñenje izvršiti. Rene, idi iza svog topa.Ž tan pri.RENE: Primirje je izvjesno. Zašto sada?EŽEN: Uslove primirja ćemo diktirati mi, poslije uspješnog napada na grad. Ovo jedemonstraciono gañanje, Maruliću, nepobjedive francuske armade, ne zaboravi to,nikada! Na položaj! (Ežen se okrene na peti i ode. Rene ostaje zagledan u svoje ruke.)

SLIKA PETNAESTA

(Kuća Šparovića. Ivo, Marija i Katarina. Muk. Prekida ga Ivo.)

IVO: Danas će na trgu ispred vijećnice biti proslavljena pobjeda. Mir samo što ni jepotpisan. Razviće se Bandjere starih kapetanskih famelja. Svakome će biti ukazana čast izahvalnost za junačko djelo odbrane grada. ðe smo mi tu, što misliš, Katarina?KATARINA: Uzeo si pušku i bio si na grudobranu. Je li to malo?IVO: Taman koliko treba. A ñe si ti u tome? Jesi li dodavala vode ratnicima? Jesi liprevijala ranjene? Jesi li djecu u zaklonima tješila?KATARINA: Nisam.IVO: A što si?MARIJA: A što je mogla? Nisu ni druge. Što bi ona morala?IVO: Marija, ja nisam sudija, no sam otac. Oću da znam ñe je bila i što je radila da bidanas i sjutra znao što da rečem i što da učinim kad me Perast skoli i priklopi. Katarina?

MARIJA: Ako baš oćeš da znaš, ona je najzaslužnija za našu pobjedu. GlavnogaFranćeza je zaokupala i izbacila iz borbenog poretka. Franćezi su imali jednoga manje, ito ponajboljega. Ona je to za Perast učinjela. To svijema reci.IVO: Marija, mu či! Oću nju da čujem.MARIJA: Mučim ja, mučim. Ko i vazda. Da ja nisam mučala i da je nisi puštao po njenojvolji, ne bi dovle došli. Al neka. Ne može se tu ništa, ja to ko mater znam. Ti si joj vazdadržo bandu, zato je ovakva. A ja ću joj sad držat.KATARINA: Ja ga volim i on voli mene. Uzećemo se, oñe. Poć u Francusku. Eto.IVO: Prije nego što partiš stavi ćiket pod kuću Šparovića i lagumaj je. Mene i materzajedno s kućom.



KATARINA: Za što?IVO: Zato što si fitilj već uždila. Ništa ti iz libara nisi naučila.MARIJA: A da ko je iz libara išta naučio?IVO (Katarini): Nisi naučila da mimo ljubavi postoje čast i obraz.KATARINA: Nije me stalo.IVO: Stalo je mene! Stalo je Perast! Išporkala si obraz grada, tako oni misle. Pošto meneštuju, očekuju da ja odluku donesem.MARIJA: Kakvu odluku?IVO: Može bit predata sudu Gradskog vijeća da bi joj se sudilo za veleizdaju. Zna se kojakazna para veleizdajnicima.MARIJA: Što to zboriš, Ivo?!KATARINA: Nije me stalo.IVO: Stalo je mene! Pošto si malodobna a i pošto si iz ugledne kuće, presuda neće bitionakva kakva bi mogla bit. Gradsko vijeće odlučiće da te progna za vazda iz Perasta.

KATARINA: Nije me stalo!IVO: Ali mene jest! Ja ko otac imam pravo da te pošaljem u samostan, da okaješ svojegrijehe, i to što dalje od Perasta. Ja ću to i učiniti.KATARINA: A ja ću uteć otamo.IVO: Ja sam već zborio sa fra Simplicijom. Poć ćeš u samostan Svete Ane u Novi. On ćete ispratit. Poslije toga ja više nemam pravo da odlučujem o tvojoj sudbini. Tvoj život jeu Božjim rukama. A ti viñi oćeš li ga umilostiviti ili ćeš mu i dalje prkositi.KATARINA: Ja ću uteć otamo.IVO: Nećeš ti niñe uteć. Nego, kad sve ovo mine, može taj francuski brod i u Novi pristat, isto je more od Perasta do Marseja ko i od Novog do Marseja. Ja o tome ništa nećuznat, a ni Perast. (Katarina gleda nekoliko trenutaka u oca, onda se nasmije, pritrči mu,

sjedne mu u krilo. Priñe Marija, grli ih oboje.)

SLIKA ŠESNAESTA

(Trg ispred Gradske vijećnice. Kapetan, Vlajin, Bando, Stanko, Anka, Senka, Ivo,Marija... Pretpostavljamo da se ostali Peraštanski narod nalazi ispred proscenijuma, upublici. Dio svečanih besjeda biće izgovoren „preko rampe”.)KAPETAN: Usud istori je stavio je grad Perast na još jedno veliko iskušenje koje je uzpo moć Boga i naših saveznika trijumfalno prevaziñeno. Za koji čas počeće pregovori saizaslanicima admirala Mormona, a vijesti ko je stižu najavljuju dolazak ruske flote kojaće pobjedonosno okončati ovu istorijsku storiju. Naš drevni grad je svojom junačkom

odbranom izazvao rešpekt kod protivnika pa se nije usudio da ga razori teškimbombardanjem ko što se dalo slutit. I da su to učinjeli, to bi im bilo potonje jer bi na sebeuzeli ulogu beštija što ruše istoriju i civilizaciju. A ko tako šporak u istoriju uñe nigdaneće moć da se opere.STANKO: Neka sad o tome! Opali jednom u vazduh i privodi priču kraju!SENKA: Biće što će da bude. (Senka počinje pjesmu i igru, svi prihvataju.)VLAJIN: Živjela sloboda!KAPETAN: Živio Perast!BANDO: Živjela Boka! Na tri fortece ja sam lič o Bandjere izvjesio.VLAJIN: Jesi, kad smo mi posade pobili.



BANDO: Ti si žene po konobama sklanjo dok sam ja s Bandjerom neprijatelju isprednišana maho.VLAJIN: Ti si bio za predaju!ANKA: On je bio za taktiku.BANDO: I imao sam pravo. Vrijeme je pokazalo.VLAJIN: Sve je zapisano.ANKA: Da nemaš ti više zasluga od njega?VLAJIN: Imam i vazda ću ih imat!BANDO: Još će ispanut da i Ivo ima zasluga. Da se i ona njegova borila. Prsa u prsa.VLAJIN: Muči. Greo ta je.ANKA: Ma što je greota?!BANDO: Ma što je greota?! Sloboda je! Došo je stañun da se pogledamo oči u oči!(Kapetanu) Kapetane, ima nas oñe nekih i sa druge bande.ANKA: Neka sad kažu ñe su bili i jesu li sve kući prebrojali?

BANDO: Da im ko ne fali, može bit? Evo, nek Ivo reče koju, najstariji je.STANKO: Šjor Ivo je bio na položaju i malo mu je koji metak omanuo. Ja sam garant.BANDO: Htio si ti kod Iva da budeš garant za nešto drugo, pa si žbaljao. Sve se zna.IVO: Ja sam prozvan pa ću ja reć što imam. (Pojavi se Katarina. Čuñenje, negodovanje.Onda tišina.)KATARINA: Na zdravlje vam sloboda, Peraštani.IVO: Katarina, doma!KATARINA: Nije lijepo, oče moj, da na se preuzimaš sve moje grijehe. Oću da znaju dasam sve tvoje zabrane prekršila, da sam sve po sebi samoj činjela.MARIJA: Ima febru. Nije njoj dobro već danima.STANKO: Katarina, ništa ne moraš reć. Pušti.

KATARINA: A ja baš oću da rečem. Kriva sam i ničiji oprost neće umanjiti moj grijeh.Zaljubila sam se i sva sam se dala jednom čovjeku, Francuzu, oficiru. Ljubav je, para mise, i inače veliki grijeh, a pogotovo kad tvoj grad ratuje. Rat je stañun od mržnje, a ne odljubavi. Mržnja je nama uzvišena i potrebita, ljubav je niska, šporka i svaki jad ljudimadonosi. Ja primam na se taj grijeh ljubavi, ali ga se ne odričem. Bog ili ko drugi me jesenjao i ja taj senj na duši nosim, ko što se krst na leñima nosi. Ja ću uzet i svu krivicuovog grada. To što naši brodovi više ne brode, to što svi putevi Perast obilaze a nekad susvi putevi u njega vodili. To što mijenjamo gospodare ko žena podsuknje. To što svjetla unas gore ko crkveni lumini a ne ko u druge gradove ñe ljudima puteve obasjavaju. Sve jeto zbog to ga što sam ja zavoljela jednog čovjeka, a i on mene. Ja sam vam ovo moralareć, a od vas, ni kazne ni milosti ne očekujem. Skužajte me, ma meni je stalo! (Katarina

se okrene i polako odlazi. Svi ćute nekoliko trenutaka. U tom trenutku zafijuču topovskañulad. Detonacije. Vriska i haos na trgu. Svi hvataju zaklone. Dim. Onda se sve smiri.Naglo, kao što je i počelo. Iz dima se pojavljuje Ivo, nosi okrvavljenu Katarinu narukama. Iz dima izranjaju ostali, sakupljaju se oko Iva. Ivo spušta Katarinu na sred trga.Marija, ridajući, grli mrtvu Katarinu. Marija se uspravlja, stane izmeñu ljudi.)MARIJA: Oće moli sad mučat dovijeka? Ako ja i oću, vi ne morate. Jedno od vas tražim,zahtijevam, Bogom kumim, da mi učinite, da njoj učinite. Naša je grobnica na Svetogaðorña, a tamo su sad Franćezi. Ako ste ono što zborite da jeste, sahranićemo Katarinutamo ñe su svi njeni i tamo okle je anñeo smrti na njenu glavu dolećeo. Oćete li,Peraštani? (Ponovo muk. Snebivanje. Onda Stanko krene prema Katarini, uzme je u



naruč je, nosi je. Kada se odmakne nekoliko koraka, ostali krenu za njim. Ostrvo. Krozrazvaljeni grudobran prolazi Stanko, nosi Katarinu u naruč ju. Marija, Ivo, Peraštani iduiza Stanka. Rene prilazi, Stanko mu predaje Katarinu, Rene drži Katarinu u naruč ju.)

KRAJ

stevan koprivica - bokeski d-mol

Documents