1

REPUBLIKA E KOSOVËS/REPUBLIKA KOSOVA/ REPUBLIC OF KOSOVA ČEVERIA E KOSOVËS / VLADA KOSOVA /GOVERNMENT OF KOSOVA

MINISTRIA E BUJČËSISË, PYLLTARISË DHE ZHVILLIMIT RURAL

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, SUMARSTVA I RURALNOG RAZVOJA MINISTRY OF AGRICULTURE, FORESTRY AND RURAL DEVELOPMENT

STRATEGIJE SAVETODAVNIH USLUGA(SLUZBE) ZA

POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ 2012-2016

Pristina, Jun 2012

2

Sadrzaj

SPISAK SKRACENICA, TABELA I SLIKA..................................................................5

I. UVOD...................................................................................................................... ...........6

I. 1 METODOLOGIJA.......................................................................................... ................7

I. 2 CILJ I NAMENA STRATEGIJE............................................................................ ........7

I. 3 SPECIFICNI CILJEVI SAVETODAVNIH USLUGA ZA POLJOPRIVREDU

I RURALNI RAZVOJ...........................................................................................................7

I. 4 KORISNICI SUPRR-A....................................................................................................8

II. OPIS SADASNJEG STANJA ZA POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ.....9

II. 1 KONTEKST ZA POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVO.................................9

II. 2 SADASNJE STANJE FARMERA NA KOSOVU.................................................10

II. 3 POTENCIALNI KLIJENTI ZA SAVETODAVNU USLUGU ZA

POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ..........................................................................11

III. OPIS SADASNJEG STANJA SISTEMA SAVETODAVNIH USLUGA U

POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU....................................................................11

III. 1 JAVNE SAVETODAVNE USLUGE..........................................................................12

III. 1.1 Centralni nivo......................................................................................................12

III. 1.2 Regijonalni nivo...................................................................................... .............12

III. 1.3 Opstinski nivo............................................................................ ..........................13

III. 2 PRIVATNE SAVETODABNE USLUGE.................................................................14

IV. MISIJA I VIZIJA SAVETODAVNIH USLUGA ZA POLJOPRIVREDU I

RURALNI RAZVOJ..............................................................................................................14

IV. 1 VIZIJA ZA RAZVOJ SUPRR-A.....................................................................................14

IV. 2 MISIJA SUPRR –A......................................................................................................15

V. STRATESKI CILJEVI SAVETODAVNIH USLUGA ZA POLJOPRIVREDU I

RURALNI RAZVOJ..............................................................................................................15

V. 1 AKTIVNOSTI ZA POSTIZANJE CILJA I...............................................................15

V. 2 AKTIVNOSTI ZA POSTIZANJE CILJA II.............................................................16

V. 3 AKTIVNOSTI U VEZI OSTVARIVANJA CILJA III............................................17

VI. ZAKONSKA OSNOVA SAVETODAVNIH USLUGA..........................................17

VI. 1NAREDNA ORGANIZATIVNA STRUKTURA SAVETODAVNE USLUGE

ZA POLJOPRIVREDU I RURALNI RAAZVOJ.............................................................18

VI. 3 DEPARTMAN SAVETODAVNIH USLUGA, MPSRR......................................20

VI. 2 OPSTINSKI INFORMATIVNI SAVETODAVNI CENTAR ZA

POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ.......................................................................21

VI. 3 PRIVATNI PRUZIOCI SAVETODAVNIH USLUGA ZA POLJOPRIVREDU

I RURALNI RAZVOJ...........................................................................................................22

3

VI. 4 POVEZIVANJE SAVETODAVNIH USLUGA SA

JEDINICOM ZA PLATE................................................................................................... .22

VI. 5 VEZA I PRODUZENJE SA ISTRAZIVACKIM INSTITUCIJAMA

ZA POLJOPRIVREDU.........................................................................................................22

VI. 6 FAKULTET POLJOPRIVREDE................................................................... .............23

VI. 7 SISTEM INFORMISANJA I KOMUNICIRANJA ZA SAVETODAVNE

USLUGE........................................................................................................................23

VI. 7.1 informativni koordinacioni centar, ciljevit,zadaci i aktivnosti......23

VI. 7. 2 Odnosi sa medijama..............................................................................25

VI. 7.3 Odnosi sa slicnim sluzbamau zemljama regiona, EU i sirje.........26

VII. MONITORING I PROCENA SAVETODAVNIH

USLUGA(SLUZBE)...........................................................

VII. 1 POTREBA MONITORISANJA I PROCENE.........................................................25

VII. 2 MONITORISANJE AKTIVNOSTI DEPARTMANA SAVETODAVNIH

USLUGA(SLUZBE)..............................................................................................................26

VII. 3 ODGOVORNOSTI MONITORISANJA.................................................................27

VII. 4 CILJI MONITORISANJA...........................................................................................27

VII. 5 SREDSTVA ZA MONITORISANJE..........................................................................27

VIII. INFRASTRUKTURA SAVETODAVNIH USLUGA.......................................

VIII. 1 POTREBA ZA INFRASTRUKTURU JAVNE SAVETODAVNE

USLUGE NA CENTRALNOM I OPSTINSKOM NIVOU ……………………………………………28

IX. PLAN RADA I BUDZET ZA 2012 – 2016 GOD........................................................30

IX. 1 AKTIVNOSTI – UVEZBAVANJE SAVETNIKA NA CENTRALNOM,

OPSTINSKOM I PRIVATNOM NIVOU.............................................................. ..............30

X. 2 TEHNICKI DEO UVEZBAVANJA I SAVETA ZA FARMERE I

ZAJEDNICU...........................................................................................................................30

IX. 3 ORGANIZOVANJE RAZNIH STUDIJSKIH PUTOVANJA U REGIJONI I

SIRE.........................................................................................................................................30

IX. 4 ORGANIZOVANJE I ODRZAVANJE SEMINARA I KATALOGA.....................31

X. 5 PRUZANJE SAVETA I POSETA U FARMI I INFORMATIVNOM

SAVETODAVNIM

CENTROM......................................................................................................................31

IX. 6 RAZVOJ I DOSTAVLJANJE INFORMATIVNOG MATERIJALA................31

X. 7 PODRZAVANJE JEDINICE ZA PLATE/AGENCIJE ZA PLATE..................32

IX. 8 PRUZANJE INFORMACIJE OKO ZBIVANJA.................................................32

IX. 9 UPRAVLJANJE I IZBEGAVANJE PROBLEMA I GRESAKA........................33

IX. 10 FINANSIRANJE SAVETODAVNIH USLUGA ZA

POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ.................................................................33

X. POKAZITELJI MONITORISANJA ZA 2012 – 2016 GOD.................................34

4

XI. ZAKLJUČI..............................................................................................................38

XII. DODATAK

XII. 1 DODATAK BR. 1..............................................................................................40

XII. 2.1 Organogram Departmana SUPRR a.............................................................41

XII. 3 DODATAK BR. 3-SADASNJE STANJE I POTREBNA INFRASTRUKTURA ZA

DEPARTMAN SAVETODAVNIH USLUGA ZA NORMALNO SPROVODJENJE

ZADATAKA.................................................................................................................43

X XII. 4 DODATAK BR. 4-SADASNJE STANJE OPSTINA REPUBLIKE KOSOVA I

POTREBNA INFRASTRUKTURA SA SVAKU OPSTINSKU KANCELARIJU ZA

NORMALNO SPROVODJENJE ZADATATAKA....................................................44

XII. 5 DOADATAK BR. 5 –BUDZET SAVETODAVNIH USLUGA

ZA POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ............................................................47

5

SPISAK SKRACENICA, TABELA I SLIKA

RG – Radne Grupe

DSU – Departman Savetodavnih Usluga

DSURR – Departman Savetodavnih Usluga za Poljoprivredu i Ruralni Razvoj

OKPU – Ojacanje Podrzavajuce Savetodavne USluge

RSU – Ruralne Savetodavajuce Usluge

PRR - Program za Ruralni Razvoj

SUPRR – Savetodavna Usluga za Poljoprivredu i Ruralni Razvoj

MPSRR – Ministarstvo Poljoprivrede, Sumarstva i Ruralnog Razvoja

DP – Drustvena Produzeca

Tabela br. 1. Kategorije farma prema velicini radne povrsine

Slika br. 1 Glavni akteri savetodavne usluge za poljoprivredu i ruralni razvoj Kosova

6

I. UVOD Savetodavna Sluzba za Poljoprivredu i Ruralni Razvoj osnovane je i

funksionise jos od 2004 god. kao podrska projektu “Jacanje savetodavnih

usluga i podrske” (SASS) i drugim narednim projektima SASS 2 i RAS, kao i

projektima finaciranih od Vlade sa budzetskim sredstvima putem projekta

,,Razvoj ruralnih zona putem unapredjivanja savetodavnih usluga”.

Podrzavajuci i unapredjivajuci razvoj poljoprivrede sa poljoprivrednim

savetima u cilju podrzavanja poljoprivrednika i zajednice, u postizanju

pozeljnih rezultata.

Stoga, savetodavne poljoprivredne i ruralne usluge, kao neophodnost

vremena, su veoma vazne za postizanje ciljeva MPSRR-a i pomazu

sprovodjenju plana za poljoprivredu i ruralni razvoj 2007/2009/2010 – 2013.

SHKR-ja preuzima ulogu promene savetodavnih usluga koja u sebi

obuhvatuje zastitu zivotne sredine, dobrobit zivotinja, ohrabrivanje grupnog

razvoja poljoprivrednika, veze medju proizvodjaca, preradjivaca, trgovca,

dobavljacima ulaza(inputa), boljeg paketovanja, poboljsanog kvaliteta i

besprekidnog snabdevanja!

Radi povecanja konkurentnosti i inovativnosti u agro-ruralnom sektoru,

potrebno je poboljsati znanja i vestine poljoprivrednog upravljanja

poljoprivrednika.

Ispunjavanje zahteva poljoprivrednika za kvalitetne proizvode i prema

zahtevima trzista, procene potreba na terenu jesu i bicu glavni izazovi

savetodavnih usluga(posebno veterinarski i fitosanitarni zahtevi, zahtevi za

dobrobit zivotinja, zastita sredine, kvalitet i higijenski proizvod, itd.) koji

zahtevaju pristup u okviru drzavnog i medjunarodnog fonda.

Odrzivo upravljanje poljoprivrednog zemljista ukljucujuci ostvarivanje niz

aktivnosti, koji sa jedne strane poboljsava tehnologiju i metode

poljoprivrednog proizvoda, dok sa druge strane omogucava ostvarivanje

aktivnosti povezane za zastitu sredine ukljucujuci (vodu, zemlju i vazduh)

zdravlje zivotinja i biljka, dobrobit zivotinja, javno zdravstvo, bezbednost

ishrane i osiguravanje profesionalnih uslova.

7

Ruralna privreda na Kosovu prevladava se od malih preduzeca koji imaju

ogranicene izvore za njihovih finansiranja i moderniziranja. Mnogo od ovih

Biznisa stvorenih su od lica sa malom iskustvom i ogranicenom kapitalu.

Preduzetnici u ruralnim zonima ugrozeni su od nestatka trzista, kapitala i nedovoljnog pristupa u savetodavnim uslugama sto bi pomoglo u razvijanju biznisa.

Za prosirenje nove tehnologije i pruzanje tehnickog saveta za poljoprivrednike putem savetodavnih usluga, ljudske resurse i dovoljan budzet su glavni faktori za efikasno funksionisanje SHKR-a.

I. 1 Metodologija Za nacrt strategije SUPRR-a, MPSRR je formirala sest radne grupe (RG) koje su radili u odvojenim pogljavljima a povezano za:

zakonsku osnovu savetodavnih usluga, infrastrukturu savetodavnih usluga, ljudske resurse, pruzanje kvaliteta monitoringa i procenu savetodavnih usluga, stvaranje sistema informisanja i komuniciranja za savetodavne

usluge, radni plan (program i budzet za 2012-16).

U sastavu RG bili su uljuceni strucnjaci iz opstina, MPSRR-a, civilno drustvo i medjunarodni strucnjaci. I. 2 Cilj i namena strategije Strategija namerava da pruzi pomoc nacionalne mrezi savetodavnih usluga na pravi nacin i sto funksionalnije na celoj teritoriji Republike Kosova, u identifikovanju zahteva savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i njihov izbor medju savetnika mreze savetodavnih usluga. I. 3 Specificni ciljevi savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj Povecanje broja poljoprivrednika i drugih interesnih osoba koji primaju savete za poljoprivredu i ruralni razvoj. Prilagodjivanje savetodavnih usluga prema potrebima i zahtevima poljoprivrednika i drugih interesnih osoba. Promcija, sprovodjenje nacionalne razvojne politike i nacionalnih i medjunarodnih programa za podrsku poljoprivrede i ruralnog razvoja.

8

4 Korisnici SUPRR-a Avansiranjem i podrzavanjem savetodavnim uslugama za poljoprivrdu i ruralni razvoj, povecace se celokupni nivo znanja poljoprivrednika, uvezbavanje poljoprivrednika da uspesno upravlja farmom, povecanje prihodka u farmi, podrska u resavanju problema vezani za proizvod, ekonomska i organizativna pitanja farme, zastita prirodnih resursa, sredine, pratnje naucnih postignuca i trendova u EU, na osnovu zahtevima trzista. Savetodavne sluzbe bicu odgovorne u izgradnju tehnickih kapaciteta na nivou farme, u cilju postizanja sto ekonomicnijeg, konkurentnog sektora kao i orientisanog prema unutrasnjem trzistu i van Kosova. Savetodavne sluzbe ce takodje podrzavati poljoprivrednike da se prijave za grantove i subvencije prema porogramima Ministarstvo za Poljoprivredu, Sumarstvo i Ruralni Razvoj i programima EU, kao i drugih donatora sto je i neophodnost vremena. Poljoprivrednici ce pridobiti tehnicke savete u svim sektorima poljoprivrede (stocarstvo, vocarstvo, vinogradarstvo, u ekonomskim, sociljanim, pravnm pitanjima, marketing i drugih oblasti poljoprivrede). SUPRR ce takodje podrzavati avansiranje i osposobljavanje od strane istrazivackih institucija za poljoprivredu i univerzitete. Strategija ce podrzavati saradnju izmedju savetnika i istrazivaskih institucija, kao: Fakultet Poljoprivrede u Pristini, Institut Poljoprivrede u Peci i istrazivacke institucije van zemlje koje se bave razvitkom poljoprivrede i ruralnog razvoja. Opstinska Odeljenja za poljoprivredu predstavljaju vazan izvor savetnika javnog sektora, njihove materijalne resurse se dosta ogranicene, kao i zadatke savetnika su raspodeljene na vise funkcij zatrazeno od njih i cesto nisu efikasni u izvrsavanju zadataka. U svakoj opstini podicice se po jedan Informativni savetodavni Centar za Poljoprivredu i Ruralni Razvoj. Poljoprivrednici primice informacije i savete za poljoprivredu i ruralni razvoj. Savetodavni centrovi bicu opremljeni informacijom i materijalom za produzenje. U svakom savetodavnom informativnom centru za poljoprivredu i ruralnom razvoju bice aktiviziran najmanje jedan savetnik za savete poljoprivrede i ruralni razvoj, koji bice na uslugu poljoprivrednika i zajednice, u cilju adresiranja njihovih potreba. Namenjeni korisnici od SUPRR-a:

9

Mali farmeri - postojeci: farmeri koji trenutno nemaju dovoljne prihode od poljoprivrede i cesto imaju druge izvore prihoda, kao sto su doznake iz inostranstva.

Potencijalni farmeri(polu) komercijalni: farmeri kjo ovise od poljoprivrede za njihove prihode, sa dosta izvora da povecaju i prosire njihovih preduzeca i potencijalom da zarade dovoljne prihode od poljoprivredne aktivnosti.

Komercijalni farmeri: farmeri koji su ili moze da postane odrzivi komercijalni farmeri. Ostali ruralni mestani koji zive u ruralnim zonima, ali nisu direktno angazovani u poljoprivredu.

Sve to ce se postici dobrom podrskom od Vlade sto se tice finansije i logistike. II. OPIS SADASNJEG STANJA ZA POLJOPRIVREDU I RURALNI

RAZVOJ

II. 1 Kontekst za poljoprivredu i ruralni razvoj Naredne cinjenice izrazavaju vaznost poljoprivrede i ruralnog razvoja u Kosovskoj privredi.. Veca povrsina poljoprivrednog zemljista na Kosovu obradjuje se od mnogih malih postojecih farmi(86% celokupnog poljoprivrednog zemljista), prosecnom velicinom od 2.2 ha podelene u nekoliko parcela. Tabela u nastavku prikazuje realno stanje u ovom sektoru. Ne vise od 3,000 farmi su veci od 10 ha, od ukupno procenjenih 150,000 farmi. Tabela br. 1. Kategorije farme po velicine obradljivog zemljista Kategorija Broj

farmi Prosecna povrsina u hektar

% farmi Obradjena zemlja (u ha)

Prosek celokupne povrsine

Postojece Farme

120 000 < 2 80% 220 000 45.83%

Potencialne komercialne farme

23 000

2 – 5 14.3% 105 000 21.87%

Komercialne farme

7 025 5-10 5.0% 135 000 28.12%

NSH 10 > 10 0.7% 20 000 4.18% Ukupno 150,035 100% 480 000 100% Iako sektor poljprivrede obuhvacuje prilicno 13 % BPZ Kosova, Ministria Poljoprivrede, Sumarstva i Ruralnog Razvoja (MPSRR) prima samo 0.97% od Kosovskog Konsolidovanog Budzeta za finasiranje svoje aktivnosti. Ruralni razvoj takodje na opstinskom nivou ima nizi nivo finansiranja. Poljoprivreda je najveci izvor u porast ekonomije i zaposljavanja na Kosovu. Hrana obuhvacuje oko 61% troskova domacinstva, prilicno na hleb i zrno (19%),

10

mleko, sir i jaje (17%), meso (15%) i povrce (13%). Izvoz poljoprivrednih proizvoda je i dalje mali, koji svakako zhteva porast za vazne proizvode i njihovo preradjivanje. Prednsot stoji na proizvodu kulturima sa potencijalnim proizvodom i vecih zaradjivanja, medjutim zbog sigurnosnih razloga vezano za hranu zahteva se nastavak proizvoda kultura nizim proizvodom i manjih zarada, kao sto su zitarice. I ako finansijsko posredovanje preko Banaka i mikrofinansijskim insitucijama je jako povecano od 2008-ta, ona se i dalje nalazi na ekstremnoj nizoj bazi i imala veoma malo investicije u poljoprivrednom sektoru. Za sada na Kosovu operisu sedam komercijalnih banaka, 19 finsasijske institucije bez poznatih deponovanja od strane Bankarskog i Platnog Autoriteta Kosova (BPK), koji se uglavno sacinjava od mikrofinasijskih institucija. Radi re-strukturisanja agro-ruralnog sektora da bude na liniji sa onim od EU i radi poboljsanja zivotnog standarda ruralnog stanovnistva na Kosovu, preostaje da se eleminisu glavne poteskoce u ruralnom sektoru u celini, a posebno u poljoprivrednom sektoru, predvidjeno po planu za poljoprivredu i ruralni razvoj.

II. 2 Sadasnjo stanje afrmera na Kosovu

Kao rezultat navedenih ogranicenja, farmeri suocavaju se poteskocom kokurencije zbog:

Nedostatka opsteg znanja farmera i do nekoj meri, savetnika za moderne tehnike proizvoda, upravljanje biznisa farme, kao i sposobnost marketinga sto znaci ogranicena primena novih tehnologija i radnih modernih vestina;

Teskoca u pristupu kreditima, zato sto farmeri nemaju dovoljnog kolateral(obezbedjenih sredstava) i banke imaju ogranicena poljoprivredna znanja;

Visokih kamata – komercijalne i mikrofinasijske kredite ne mogu se finansijski podneti;

Lose strukture i infrastrukture farme, gde kao posledica karakterizuje se gubitkom trzista proizvoda i nedovoljnost finansisjkih izvora dodeljeni za podrsku poljoprivrede;

Ne adekvatne Ruralne savetodavne usluge i nedostatak doslednosti dostavljanja tehnickih saveta;

Ne adekvatnog koriscenja zemljista i nedostatak konsolidacije; Loseg sistema navodnjavanja i ogranicenog pokrivanja

tehnologijom; Ogranicene upotrebe analize zemljista; Ogranicenog broja udruzenja proizcoda i nedostatka uredba;

11

Nizeg kvaliteta poljoprivrednih proizvoda; Nizih prihoda na raspolaganju privrednih domacinstva; Nizi nivo vaspitanja farmera medju odraslim poljoprivrednicima i

ljudima koji zive u ruralnim podrucjima; Nizi standard zivota u ruralnim zonima, sto se tice fizicke i

socijalne infrastrukture. Vlada trenutno poljoprivrednicima pruža finansijsku podršku putem grantova i direktnih naplata kako bi poboljšala infrastrukturu farmi. Iz tog razloga, neophodno je poljoprivrednike podržavati tehničkim savetima pri pripremi projekta, kao i pri popunjavanju aplikacija, pa se jedan takav zahtev poljoprivrednika može ispuniti samo putem održive savetodavne usluge za poljoprivredu i ruralni razvoj. Podaci o broju poljoprivrednika, kao i veličine farme, predstavljeni su u tablici broj 1. II .3 Potencijalni korisnici savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj

Osnovano na dosadašnjim iskustvima, korisnici savetodavnih usluga biće sve kategorije poljoprivrednika a posebno malih poljoprivrednika i polu-komercijalnih farmi, gde se oko 80% poljoprivredne zemlje nalazi pod njihovim vlasništvom; kao i korisnici koji se bave nepoljoprivrednim delatnostima – njihovi zahtevi su različiti i komplikovaniji od poljoprivrednika koji se bave poljoprivredom osnovano na njihovim zahtevima.

III. OPIS TRENUTNOG STANJA ZA SISTEM SAVETODAVNIH USLUGA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU Savetodavne usluge za poljoprivredu i ruralni razvoj su do sada date putem tri glavna izvora:

Savetnika iz javnog sektora (MPŠRR i opštine), NVO-a, lokalnih i međunarodnih savetnika, zadruga; Iz privatnog sektora: ulazni dobavljači, veterinari, udruženja

poljoprivrednika, itd. Sektor za savetodavne usluge u sklopu MPŠRR-a je osnovao bazu podataka sa podrškom različitih međunarodnih i lokalnih projekata za podržavanje savetodavnih usluga. Baza podataka sadrži podatke za savetnike kao i savetodavne subjekte koji su aktivni i u svako vreme spremni da odgovore zahtevima poljoprivrednika sa savetima za poljoprivredu i ruralni razvoj. Savetnici se kategorizuju na osnovu specijalizovanih usluga koje oni pružaju.

12

Poljoprivrednici mogu pristupiti savetodavnim uslugama putem linka na veb stranici ministarstva www.mbpzhr-ks.net. Postojeća saradnja i organizaciona struktura između MPŠRR-a, opština i privatnog sektora nije dovoljno efektivna i istu je potrebno unaprediti. Ovo je prouzrokovano iz nekoliko faktora: nedeljenja odgovornosti, preoptrerećenosti savetnika mnogim drugim aktivnostima osim onih savetodavnih, ograničenog kretanja savetnika na terenu, nedovoljna logistička opremljenost i ograničeni budžet informativnih savetodavnih centara (ili uopšte za savetodavne usluge). III .1 Javne savetodavne usluge Javne savetodavne usluge su organizovane na tri nivoa:

Centralnom nivou, Regionalnom nivou i Opštinskom nivou.

III .1.1 Centralni nivo Savetodavna služba na centralnom nivou je organizovana kao sektor u sklopu odeljenja za ruralni razvoj i savetodavne službe (ORRSS) gde je zapošljeno 4 osoba: šef savetodavnih usluga i tri visoka službenika za obuke i povećanje kapaciteta, službenik za informisanje i mrežu, kao i službenik za nadgledanje i procenu. Uloga centralnog osoblja savetodavnih usluga je u koordinaciji i organizaciji svih aktivnosti savetodavnih usluga na nivou Kosova. III .1.2 Regionalni nivo Obuhvata sedam regija: Prištinu, Prizren, Gnjilane, Đakovicu, Uroševac i Mitrovicu, gde je po regionu zapošljen jedan službenik za ruralni razvoj, koji istovremeno vrši ulogu koordinatora za organizaciju aktivnosti sa opštinama regiona za savetodavne usluge poljoprivrede i ruralnog razvoja.

13

III .1.3 Opštinski nivo Opštine na Kosovu imaju po jednog direktora ili rukovodioca poljoprivrede, koja svaka od njih ima po 3 do 8 zapošljenih službenika za poljoprivredu, gde se za savetodavne usluge koristi službenik za opštinski ruralni razvoj. Glavna uloga opštinskih službenika je bila pri davanju saveta i podataka po zahtevima poljoprivrednika i zajednice, sarađujući sa regionlanim službenicima. Nove opštine su još u fazi organizacione konsolidacije odeljenja/sektora za poljoprivredu. Rukovodeća struktura i profesionalno osoblje u opštinama su sledeći:

27 opština ima odeljenje za poljoprivredu; 7 opština ima sektor za poljoprivredu u sklopu drugih odeljenja

opštine; 85 službenika/savetnika sa višom kvalifikacijom/poljoprivredni

fakultet; 17 službenika sa ostalim profesijama/ekonomisti, pravnici, viša i

srednja poljoprivredna škola. Analize javnih ponuđača za savetodavne usluge pokazuju na to da izvršenje savetodavnih uslugi MPŠRR-a, za podršku projekata iz centra do osnove-poljoprivrednika kao i izvršenje strategije savetodavnih uslugi, nisu bile dovoljno uspešne iz razloga što su opštinski savetnici dobijali zadatke od strane ministarstva a plaćani su od strane opštine, što znači da su izveštavali opštisnkim odeljenjima, kao i da su bili zaduženi i sa mnogim drugim aktivnostima van njihove profesije.

14

III .2 Privatne savetodavne usluge U sklopu privatne savetodavne službe spada sledeće: vladine i nevladine organizacije, privatni sektor, ulazni dobavaljači, veterinari i kompanije za savetodavne usluge. Znatan broj nevladinih organizacija i privatnih savetnika pružaju tehničke savete za poljoprivredu i ruralni razvoj. Privatne kompanije i NVO su najveći ponuđači saveta za poljoprivredu i ruralni razvoj. Oko 1,400 poljoprivrednih stručnjaka na Kosovu radi za ovaj sektor sa punim radnim vremenom, bilo da je to u javnom sektoru, privatnom ili pak dobrovoljno, pomažući poljoprivrednicima u rešavanju njihovih zahteva, ali nažalost nisu dobro i stalno organizovani, a saveti se daju na “ad hoc” osnovi bez neke bolje organizacije. Trenutno ne posedujemo tačne podatke za SRU iz privatnog sektora i NVO-a. Međutim, saveti pruženi od strane privatnog sektora i NVO-a, bili su i ostaju dobar izvor informacija za poljoprivrednike i zajednicu, ali istovremeno i nisu održivi izvor jer ova udruženja nosu stalno delovala, već su radila sa vremena na vreme. Privatni veterinari koji su registrovani pri Kosovskoj veterinarskoj komori takođe pružaju savetodavne usluge. Ulazni dobavljači, udruženja i kooperacije su takođe dobri izvori informacija za poljoprivrednike i zajednicu. Iako je nekoliko udruženja poljoprivrednika već osnovano i već deluje, funkcionisanje i njihova organizacija nije na zadovoljavajućem nivou. Organizacija i izvršenje aktivnosti na što boljem nivou od strane SRU-a postignuto je tokom izvršenja projekata iz budžeta Kosova za savetodavne usluge od strane MPŠRR-a, ali po završetku projekata, ove aktivnosti su zaostale i nisu se dalje razvijale sa dovoljnim intenzitetom. IV. MISIJA I VIZIJA SAVETODAVNIH USLUGA ZA POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ IV. 1 Vizija za razvoj SUPRR-a Stvaranje sistema savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj kojem se lako može pristupiti i koji pruža kvalitetne i vremenske savete za poljoprivrednike i ostale stranke od interesa. IV .1 Misija SUPRR-a Misija SUPRR-a je da podrži i promoviše prenošenje znanja i tehnologije kako bi se razvili ljudski, prirodni i finansijski resursi u ruralnim sferama Kosova. Raspodeljivanje novih znanja, kao i metoda i materijala putem istraživanja i efektivno davanje novih tehničkih znanja i saveta, glavni su faktori uspeha. Do sada, oni su na neki način i ograničeni i zahtevaju podršku

15

zapošljavanjem novog osoblja, snabdevanjem opreme, infrastrukture, logistike kao i povečanje budžeta, kako bi se povećala produktivnost i kvaltitetna proizvodnja. Misija SUPRR-a je u skladu sa misijom MPŠRR-a kako bi se povećali poljoprivredni prihodi farme putem povećanja poljoprivredne produktivnosti i ruralnog razvoja. Ovo će se postići pružanjem jednog okruženja koji ohrabruje komercijalne farme da se prošire i pristupe potrebnim uslugama, što isto važi i za potencijalne polu komercijalne poljoprivrednike, komercijalne poljopriovrednike, male poljoprivrednike i agrobiznise. Uloga ministarstva je takođe izrada politike za ruralni razvoj van poljoprivredne sfere. V. STRATEŠKI CILJEVI SAVETODAVNIH USLUGA ZA POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ Glavni ciljevi savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj su obuhvaćeni kao sledeće:

Povećanje broja poljoprivrednika i ostalih interesnih stranki koje dobijaju savete za poljoprivredu i ruralni razvoj;

Prilagođavanje savetodavnih usluga po potrebi i po zahtevima poljoprivrednika i ostalih stranaka od interesa;

Promovisanje, izvršenje nacionalnih razvojnih politika i nacionalnih i međunarodnih programa za podržavanje poljoprivrede i ruralnog razvoja.

V .1 Aktivnosti za postizanje cilja I Glavne aktivnosti za postizanje ciljeva su sledeće:

Pretvaranje opštinskih savetodavnih kancelarija za poljoprivredu u lokalne savetodavne kancelarije koje služe kao opštinski informativno-savetodavni centri za poljoprivredu i ruralni razvoj u svim opštinama Republike Kosova;

Pružanje informacija poljoprivrednicima i ostalim zainteresovanim strankama u vezi uloge i važnosti savetodavnih usluga;

Pomoć poljoprivrednicima u identifikovanju različitih mogućnosti za razvoj agrobiznisa obuhvaćenog u osnovi tržišne analize;

Povećanje broja poseta na farmama kako bi se pružile informacije i saveti po potrebi poljoprivrednika i određenih poslovanja;

Povećanje konsultacija o poljoprivredi i ruralni razvoj, koje se pružaju opštinskim savetodavnim informacionim centrima;

Pružanje konsultacija za identifikaciju nepoljoprivrednih mogućnosti za diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti u ruralnim

16

sferama za poljoprivrednike, pojedince, samo-pomoćnih grupa, udrženja, kupovnih grupa, zadruga, marketinških grupa, itd;

Korišćenje različitih kanala komunikacije (informativnih materijala, TV-a, radija, interneta, novina, emaila, itd.) za različite poruke i informacije po potrebi poljoprivrede i zajednice;

Upoznavanje modernih tehnika savetodavnih usluga (npr. grupni pristup, samo-pomoćne grupe, terenske demonstracije, obuke i posete), kako bi se postigao što veći broj dobitnika, racionalnim korišćenjem raspoloživih resursa;

Raspodela znanja i pružanje tehničkih saveta kako bi se ostvarila proizvodnja i produktivitet u biljnoj i životinjskoj proizvodnji, kao i poboljšanje efikasnosti iste;

Imenovanje i povećanje broja savetnika u svim opštinskim savetodavnim informativnim centrima;

Ohrabrivanje poljoprivrednika za usklađivanje njihove proizvodnje po uslovima i prirodnim okolnostima regiona i tržišta;

Organizovanje obuka za poljoprivrednike. V. 2 Aktivnosti za postizanje cilja II Glavne aktivnosti za postizanje ciljeva su sledeće:

Pružanje nove literature za savetnike iz specijalizovanih polja za poljoprivredu i ruralni razvoj;

Povećanje kapaciteta savetnika pri opštinskim savetodavnim infromativnim centrima za poljoprivredu i ruralni razvoj;

Obučavanje savetnika o najboljim praksama upravljanja biznisom farmi, o održivim poljoprivrednim praksama i ruralnim nepoljoprivrednim aktivnostima;

Podržavanje, transformacija novih proizvoda i tehnologija iz poljoprivrede i odgovarajućih istražnih instituta;

Ohrabrivanje i podržavanje poljoprivrednika za ujedinjenje zadruga, organizacija proizvođača i udruženja, kao i podržavanje ovih recipročnih organizacija i organa sa savetodavnim uslugama za poljoprivredu i ruralni razvoj;

Priprema i završavanje specifičnih upitnika i anketa za procenjivanje potreba poljoprivrednika savetodavnih usluga i ostalih zainteresovanih stranka, kao i analiziranje rezultata;

Organizacija sastanaka sa savetnicima za razmenu znanja i najboljih praksi za poljoprivredu i ruralni razvoj;

Organizovanje okruglih stolova najmanje jednom godišnje sa savetnicima opštinskih kancelarija kako bi se diskutovalo o pitanjima i problemima koji se tiču savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj sa učešćem što više aktivnih poljoprivrednika, regionalnih NVO-a, udruženja ogranaka,

17

predstavnika ostalih javnih/opštinskih i regionalnih institucija kao i sa ostalim zainteresovanim strankama;

Nadgledanje i procena organa savetodavnih usluga. V. 3 Aktivnosti vezane za postignućima cilja III Glavne aktivnosti za postizanje ciljeva su sledeće:

Ohrabrivanje poljoprivrednika o korišćenju metoda za poljoprivrednu proizvodnju koja omogućuje čuvanje prirodnih izvora i plodnost zemlje, putem izvršenja ekološke poljoprivrede i povećanja nivoa kvaliteta i količine kultura i poljoprivrednih i ruralnih prozvoda;

Dodela informacija poljoprivrednicima i ostalim zainteresovanim strankama kao i pružanje saveta za programe ruralnog razvoja i mera za direktne naplate;

Dodela informacija za poljoprivrednike i ostale zainteresovane stranke, pružanje saveta za ostale podržne programe za poljoprivredu i ruralni razvoj;

Podržavanje poljoprivrednika u ispunjenju aplikacija za grantove i subvencije, po programima vlade i različitih međunarodnih programa¸

Dodela informacija poljoprivrednicima i zainteresovanim strankama o standardima EU-a u polju poljoprivrede i ruralnog razvoja.

VI. PRAVNA OSNOVA SAVETODAVNIH USLUGA Kosovo nema poseban zakon za savetodavne usluge a kao radna osnova uzet je ZPRR, zakon za seme i pesticide, kao i odredbe i uredbe Saveta Evrope, član 12 i 13 uredbe Saveta Evrope (SE), br. 73/2009, datuma 19 januar 2009, koji određuje redovna pravila za šeme direktne podrške na osnovu zajedničke poljoprivredne politike i stvaranje podržne šeme poljoprivrednika, koji ažuriraju uredbu (SE) br. 1290/2005, (SE) br. 247/2006, (SE) br. 378/2007 i poništavaju uredbu (SE) br. 1782/2003. Sa ciljem stvaranja pravne osnove za organizovanje i funkcionisanje savetodavnih usluga, sa ciljem određivanja odgovornosti, prevazilaženja poteškoća i prepreka za pružanje kvalitetnih i pravovremenskih usluga za poljoprivrednike, izdaće se zakon za savetodavne usluge za poljoprivredu i ruralni razvoj. Nakon usvajanja zakona za savetodavne usluge, izdaće se podzakonski propisi za izvršenje istog, a obuhvatiće:

Organizaciju, odgovornosti, prava i obaveze centralnih savetodavnih usluga;

Odgovornosti, prava i nadležnosti lokalnih savetodavnih usluga;

18

Uslove savetodavnih usluga i procedura pravnih lica za registraciju u registru preduzeća poljoprivrednih savetodavnih usluga pri ministarstvu;

Oblik, sadržaj i procedura izdavanja licence za pravna lica koja pružaju savetodavne usluge za poljoprivredu i ruralni razvoj vezanih sa korišćenjem državnih fondova ili/i međunaordnih fondova;

Izvršenje radnih metoda savetodavnih usluga; Oblik, sadržaj i procedura profesionalnog ispita i uverenje izdato

za fizička lica koja vrše javne i privatne savetodavne usluge; Sadržaj, operacija i ovlašćenja komisije za nadgledanje i

koordinaciju rada savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj.

VI. 1. Naredna organizativna struktura savetodavne službe za poljoprivredu i ruralni razvoj Naredna organizaciona struktura SUPRR-a biće sledeća:

19

Partneri SUPRR-a su:

Odeljenja savetodavnih usluga, MPŠRR; Savetodavni informativni centri za poljoprivredu i ruralni razvoj; Ponuđači privatnih savetodavnih usluga; Jedinica naplata; Poljoprivredni fakultet u Prištini; Poljoprivredni institut u Peći; Poljoprivrednici i zajednica.

Sektor savetodavnih usluga koji deluje u sklopu odeljenja ruralnog razvoja savetodavnih usluga MPŠRR-a, sa novom reorganizacijom povećaće se na nivo odeljenja savetodavnih usluga. Za više informacija vidi dodatak 2. Organizacija i funkcionisanje sistema savetodavnih usluga biće obavljeno na osnovu zakona za savetodavnu službu, podzakonske propise za izvršenje ovog zakona i uredbe za unutrašnju organizaciju MPŠPP-a.

MPŠRR

Odeljenje savetosavnih usluga

Opštinski savetodavni

informativni centar za

poljoprivredu i ruralni razvoj

Poljoprivrednici i zajednica

150,000 domaćinstva sa 577.000 hektara obradivog

zemljišta i travnjaka

Privatni sektor, ulazni

dobavljači, savetodavna

preduzeća i NVO

Poljoprivredni fakultet u Prištini/

Poljoprivredni institut u Peć

Jedinica naplata

20

VI .3 Odeljenje savetodavnih usluga MPŠRR-a

Odeljenje savetodavne službe nalaziće se u Prištini pri MPŠRR-u, gde će imati tri divizije sa stručnjacima relevantnih oblasti. Stručnjaci trebaju biti specijalisti poljoprivrede i ruralnog razvoja i trebaju imati ulogu u podržavanju stručnjaka opštinskih savetodavnih informacionih centara. Odeljenje će biti organizovano u najboljem mogućem obliku kako bi ispunili sve zahteve poljoprivrednika i zajednice. Glavne aktivnosti odeljenja savetodavnig usluga (OSU) biće:

Organizacija, koordinacija i izvršenje svih aktivnosti savetodavnih usluga na nivou Republike Kosova;

Koordinacija, organizacija i podržavanje opštinskih savetodavnih informativnih centara za poljoprivredu i ruralni razvoj;

Podržavanje opštinskih savetnika u specijalizovanim oblastima u poljoprivredi, biljnoj proizvodnji, pravnim pitanjima, socijalnim pitanjima i ruralnom razvoju;

Izrada godišnjih programa i planova, kao i srednjoročnih planova za savetodavne usluge, sarađujući sa predstavnicima svih savetodavnih informacionih centara za poljoprivredu i ruralni razvoj;

Priprema materijala za produženje, najbolje savetodavne prakse, brošure, leci, poruke, kao i njihova diseminacija putem opštinskih savetodavnim informacionih centara za poljoprivredu i ruralni razvoj;

Podržavanje izvršenja programa za poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i direktne naplate pružajući konsultacije i diseminacija svih informacija za programe u vezi načina izvršenja;

Podržavanje poljoprivrednika u specijalizovanim oblastima poljoprivrede, biljne proizvodnje, pravnih pitanja, polne ravnopravnosti i ruralnog razvoja;

Obuka savetnika na opštinskom i centralnom nivou – opšte i specijalizovane oblasti (proizvodnja biljki, uzgajanje stoke, ekonomije, marketinga, itd.);

Obuka za specijalne metode i uređaje komunikacije za pružanje saveta;

Organizacija studijskih poseta unutar Kosova i van Kosova za razmenu najboljih praksi i pridobijenih iskustva;

Organizacija i održavanje seminara, demonstriranja, poljoprivrednih izložbi, itd;

Predlaganje politika za savetodavne usluge uzimajući u obzir nacionalni plan za poljoprivredu i ruralni razvoj i zahteve poljoprivrednika i zajednice;

Izrada godišnjeg, srednjoročnog i dugoročnog plana za savetodavne usluge za poljoprivredu i ruralni razvoj.

21

VI .2 Opštinski savetodavni informacioni centar za poljoprivredu i ruralni razvoj Svaka opština će osnovati opštinski savetodavni informacioni centar za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji trebaju biti stalni i dostupni za sve poljoprivrednike i zajednicu, a koji mora imati dovoljni prostor za postavljanje savetodavnog materijala. Štaviše, savetodavni informacioni centri trebaju biti nosioci konsultacija i saveta za poljoprivrednike i zajednicu, po potrebi i zahtevima prenosa novih tehnologija, u pripremi i popunjavanju aplikacija za subvencije i projekte koji se finansiraju iz budžeta Kosova i razvojnih programa EU-a kao i ostalih donatora. Nakon usvajanja zakona za savetodavne usluge, opštinski savetnici za poljoprivredu će preći u sklopu OSU-a pri MPŠRR. Savetodavni informativni centri za poljoprivredu i ruralni razvoj imaće najmanje jednog stručnjaka – savetnika. Savetodavni informativni centri za poljoprivredu i ruralni razvoj biće organizovani/restrukturirani unutar MPŠRR-a. Broj savetnika u savetodavnim informativnim centrima biće određeni u zavisnosti od veličine i geografske pozicije opštine, kao što je i predstavljeno u dodatku br.___ ove strategije! Ako opštinski savetnici, iz opravdanih razloga nisu u stanju da pruže savetodavne usluge, onda će isti biti privremeno zamenjeni savetnicima iz susednih opština. Savetodavni informativni centri za poljoprivredu i ruralni razvoj biće organizovani i koordinisani od strane savetodavne službe centralnog nivoa. Glavne aktivnosti savetodavnih informativnih centara biće:

Posete farmama pružajući konsultacije na terenu; Idenifikacija potreba za informisanjem i razvojem kao i diseminacija

informativnih materijala; Organizovanje i održavanje seminara, demonstriranje, poljoprivredne

izložbe, itd; Pružanje specijalizovanih konslutacija (u vezi biljne proizvodnje,

poljoprivredne prerade i ruralni razvoj); Podržavanje jedinice za naplatu/agencije za naplatu pri MPŠRR-a,

putem pružanja konsultacija u vezi PRR-a i direktnih naplata, informativnih aktivnosti, podržavanje poljoprivrednika u ispunjavanju aplikacija, itd;

Organizovanje studijskih poseta unutar i van Kosova sa ciljem razmene najboljih praksi i pridobijanja novih iskustava;

22

Identifikacija dobrih praksi, naučenih lekcija kao i razvijenih opštinskih ljudskih resursa, koji mogu biti korisni sa ostale, koji mogu pomoći za diseminaciju istih unutar opštine;

Povećanje svesnosti u vezi savetodavnih usluga unutar opštine, uključujući i ostale korisnike ovih usluga a korisnicima istovremeno pruža mogućnost pristupanja savetodavnim, podržnim i informativnim uslugama;

Pruža zakonodavstvo u polju poljoprivrede, mogućnost poslovnog kredita, uslove i subjekte koji pružaju isto/marketing poljoprivrednih proizvoda, cene, tržište, standarde, upravljanje farmom, poslovne planove, itd;

Vođenje registra za sve poljoprivrednike koji su primili savetodavne usluge.

VI. 3 Privatni ponuđači savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj

Privatni ponuđači savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj su: privatni savetnici, snabdevači poljoprivrednih ulaza, NVO, veterinari, udruženja poljoprivrednika i međunarodni savetnici, itd. Svi privatni ponuđači savetodavnih usluga pružaju usluge za poljoprivrednike na direktan ili indirektan način, ali iste nisu održive i stalne a nisu ni organizovane. Privatni ponuđači su dobar izvor prenošenja znanja i informacija za poljoprivrednike, ali potrebna je bolja koordinacija i organizacija za savetodavne usluge, kako bi usluge date poljoprivrednicima ostale koordinisane i kako ne bi došlo do dupliranja aktivnosti savetodavnih usluga.

VI .4 Veza savetodavnih usluga sa jedinicom za naplatu

Savetodavne usluge će igrati glavnu ulogu u praćenju potrebnih informacija

za programe koji se tiču poljoprivrednog razvoja kao i ruralnog razvoja,

pripreme i ispunjenja aplikacija. Savetodavne usluge imaju glavnu ulogu u

podržavanje poljoprivrednika u svim poljima informisanja o aktivnostima

jedinice za naplatu/agencije za naplatu. Savetodavne usluge biće u uskoj

saradnji sa jedinicom za naplate za izvršenje razvojnih planova vlade i EU-a,

kao i ostalih donatora koji rade na poljoprivrednom i ruralnom razvoju.

VI .5 Produžna veza sa istražnim poljoprivrednim institutima Efektivni i brzi prenos novih proizvoda, inovacija i tehnologija, rezultata aktivnosti poljoprivrednih istražnih instituta jeste potreban, ako poljoprivredna zajednica želi da postane i ostane konkurentna. Iako savetnici primaju svoje informacije iz mnogobrojnih izvora, istraživanje je jedan od

23

najvažnijih izvora za poljoprivredni i ruralni razvoj. Odnosi između poljoprivrednika i istraživača na Kosovu nisu dovoljno razvijeni a postoji potreba poboljšanja istih. Savetodavna služba treba koristiti najbolje poljoprivredne prakse, terenska pokazivanja, izvršenje novih tehnika kao savetodavne sprave za stvaranje efektivnih odnosa između poljoprivrednika, savetnika i istraživača. VI .6 Poljoprivredni fakultet Veze između savetodavnih i istražnih usluga su od suštinskog značaja za formalni sistem obrazovanja savetnika. Savetodavna služba ima veoma važnu ulogu u podržavanju stručnjaka obrazovanja za razvijanje svojih programa (kurikule) kako bi studenti ispunili sve zahteve za ekonomiju tržišta. Univerziteti i koledži trebaju igrati ulogu u obrazovanju i stalnom obučavanju savetnika i stručnjaka za poljoprivredu i ruralni razvoj na osnovu potreba i zahteva na terenu. VI. 7 Informativni i komunikacioni sistem za savetodavne usluge Oblici komunikacije su različiti a kako bi mreža savetodavnih usluga funkcionisala onako kako i treba, potrebno je upotrebljavati ove oblike komunikacije:

Sistem izveštavanja; Veb stranica – elektronska pošta; Internet i ekstranet; Telefon.

VI. 7.1 Informativni koordinacioni centar, ciljevi, zadaci i aktivnosti Stalni cilj centra jeste da zagarantuje diseminaciju trenutnog i korisnog informisanja za poljoprivrednike i ruralnu i poljoprivrednu zajednicu. Savetodavni informativni centar biće odgovoran za koordinaciju aktivnosti opštinskih savetodavnih informativnih centara, diseminaciju informacija poljoprivrednicima i ruralnoj zajednici i obratno. Koordinacioni informativni centar će:

Nadgledati pripremu informacije i efektivnu diseminaciju informacije na opštinskom nivou od strane službenika opštinskih savetodavnih usluga;

Obezbediće aktivnosti za podržavanje informacije preduzete od strane opština i ostalih partnera usluga;

Razvijaće i koordiniraće mrežu partnera kako bi identifikovali, sistematizovali i obijavili iste, i kako bi podržali informacije za korisnike i partnere savetodavnih usluga na Kosovu;

24

Nadgledanje i razvijanje novih i efektivnih informativnih materijala. Krajni korisnici koji če se podržati od strane Koordinacionog Informativnog Centra su sledeći:

Farmeri, Biznisi farma, Agrobiznesi, Ruralne zajednice.

Centar će stvoriti, razvijati i održavati jednu bazu podataka za informacije i materijale koji su od značaja za podršku poljoprivrede i ruralnog razvoja. Centar će pripremiti materijal za fermere, zajednicu, partnere kao i vršioce savetodavnih usluga. Zajedničke aktivnosti primeniće se između Odeljenja Savetodavnih Usluga (OSU) i Odeljenja za odnose sa javnošću u okviru MPŠRZ-ja uključujući i organizovanje informativnih delatnosti, poboljšanje ugleda medija OSU, TV kao i radio intervjua. Koordinacioni informativni centar odlučiće i staraće se da opštinski informativni centri za poljoprivredu i ruralni razvoj budu smešteni u okviru postojećih kancelarija opštinskih odeljenja za poljoprivredu. Koordinacioni informativni centar će:

Nadgledati osnivanje i instaliranje svih opštinskih informativnih savetodavnih centara za poljoprivredu i ruralni razvoj kao i postarati se da one budu snabdevene potrebnim materijalom kao i potrebnom opremom za normalan razvoj delatnosti pri centru;

Održava spisak inventara za sva sredstva u informativnom savetodavnom centru za poljoprivredu i ruralni razvoj;

Pruža obuku, podržava i pruža funkcionalno upravljanje tokom pripreme informisanja u vezi zakona i propisa izdatih od zakonodavnog odeljenja pri Ministarstvu i van njega, a koja su od važnosti za farmere i zajednicu;

Podržava, nadgleda i kontroliše efikasno vođenje opštinskih informativnih savetodavnih centara za poljoprivredu i ruralni razvoj;

Nadgleda korišćenje i uticaj opštinskih informativnih savetodavnih centara za poljoprivredu i ruralni razvoj za klijente i partnere, a posebno relevantne informativne službe, uticajne, blagovremeno i pružanje kvalitetnih usluga;

Da primi redovne izveštaje i na osnovu zahteva, izveštava ‘ad hok’ rukovodečem osoblju pri MPŠRR-a oko funkcionalnosti opštinskih informativnih savetodavnih centara za poljoprivredu i ruralni razvoj.

25

VI. 7.2 Odnosi sa medijama

Informativni koordinacioni centri održavaće odnose sa medijima, kako sa pisanim tako i sa elektronskim, shodno potrebama savetodavnih služba za poljoprivredu i ruralni razvoj. Održavaće bazu podataka sa detaljima kontakta o svim važnim partenerima savetodavne službe za poljoprivredu i ruralni razvoj.

VI. 7.3 Odnosi sa srodnim službama zemalja u regiji, EZ-ce i šire

Savetodavne službe tokom svog putovanja od 2004 godine, osnovale su se i stvorili odnose i sa drugim savetodavnim službama drugih država(Albanija, Makedonija, Slovenija, Italija i dr.). Treba biti nadležnost Kancelarije za Informisanje i Komunikaciju zajedno sa Odeljenjom za Evropske Integracije

i Koordinaciju Politika da nastavi ove odnose. Informativni koordinacioni centar če održati i proširiti te kontakte u dobit razvoja savetodavnih usluga za poljoprivredu i seoski razvoj, pomoču razmene iskustava, kao i predloge o zajedničkim projektima. VII. NADZOR I OCENJIVANJE SAVETODAVNE SLUŽBE

VII. 1 Potreba nadzora i ocenjivanja

Nadzor je osnovni deo procesa upravljanja za pružanje savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj. Podržaće buduće Odeljenje savetodavnih usluga (OSU) kako bi odredio njegove ciljeve, projekciju usluga, aktivnostima i da organizuje pružanje savetodavnih usluga korisnicima. Procesiupravljanja i pružanja savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj predstavljen je u nastavku:

26

VII .2 Nadzor aktivnosti Odeljenja Savetodavne Službe

Sistematski nadzor aktivnosti budućeg Odeljenja Savetodavne Službe ima za cilj:

Pregled učinka OSU-a u odnosu na njene opšte strateške ciljeve kao i pripremljenog plana operacija;

Identifikaciju potrebnih promena na operativnom planu za implementaciju aktivnosti USU-a kao i savetodavne aktivnosti za poljoprivredu na opštinskom nivou;

Podrška u procesu planiranja usluga USU-a kao i aktivnosti individualnih eksperata i njeno ažuriranje;

Podrška u odluke upravljanja; Uzimanje naučenih lekcija; Kontrola upotrebe i dodele nadovezanih resursa pružanjem

savetodavnih usluga; Pružanje transparentnosti i odgovornosti za aktivnosti OSU-a

Sistem nadzora pomoći će OSU da identifikuje koje su potrebne informacije kao i da osigura da su ove informacije dostupne za OSU-a u potrebnim uslovima i obliku koji je odgovorajući za upotrebu.

27

VII. 3 Odgovornosti Nadzora

U okviru OSU-a, stručnjaci za nadzor i ocenjivanje biće odgovoran za nadgledanje sistematskog nadzora svih aktivnosti OSU-a u ime Šefa Odeljenja. VII. 4 Predmet Nadzora

Nadzor treba da poboljša opšti uticaj aktivnosti OSU-a korisnicima objektivnosti, drugim rečima ‘nadzor za uticaj’. Zato, postoje različiti nivoi traženih aktivnosti nadzora: Nivo 1: Napredak u odnosu na strateški cilj DSU-a (npr. napredak u povećanju pružanja opštih kualitativnih savetodavnih usluga i podrške); Nivo 2: Napredak u odnosu na ciljeve svih službi, propisane operativnim planom za implementaciju aktivnosti OSU-a i poljoprivrednih i savetodavnih aktivnosti na opštinskom nivou. VII .5 Sredstva nadzora

Sredstva za nadzor upotrebiće se kao u nastavku: Ulazno i izlazno dopisništvo koje obuhvata informacije o predmetu

pisma, rokova za ostvarivanje zadataka prepisanih u pismu; nadležni stručnjak;

Izveštaji poseta na terenu; Studije;

Analize; Izveštaji studija/međunarodnih poseta; Izveštaj o buđetu i financija; ‘Ad hoc’ izveštaji; Analiza/osnovne informacije; Mesečni, tromesečni i godišnji izveštaji osoblja; Nadzorni indikatori.

Na sledećem grafikonu predstavljen je lanac nadzora i izveštavanja, po gore navedenim tačkama!

28

XIII. INFRASTRUKTURA SAVETODAVNIH SLUŽBI

Savetodavne Službe za Poljoprivredu i Ruralni Razvoj Kosova (SSPRRK), moraju imati neophodnu infrastrukturu, da bi izvršavali svoje usluge za farmere i zajednicu. Trenutno stanje infrastrukture savetodavnih službi za poljoprivredu i ruralni razvoj je nezadovoljavajući i ne ispunjava uslove za vršenje aktivnosti na najbolji mogući način. Dakle, mi treba da se staramo za mrežu savetodavnih službi za poljoprivredu i ruralni razvoj da bi stvorili uslove i potreban prostor za delovanje, kako bi ostvarili ciljeve Ministarstva poljoprivrede, šumarstva, i ruralni razvoj. U nastavku je predstavljeno trenutno stanje infrastrukture savetodavne javne službe za poljoprivredu i seoski razvoj na opštinskom i centralnom nivou. Centralna kancelarija savetodavne službe za poljoprivredu i ruralni razvoj Kosova nalazi se u Prištini i jeste Sektor za savetodavne službe u okviru MPŠRR-a/Odeljenja za Ruralni Razvoj/. Po aktuelnoj strukturi MPŠRR-a u ovaj sektor momentalno je zaposleno 4 službenika. Oni rade u kancelarijama 2 x 25 kvadratnih metara koji su trenutno dovoljni za sastanke sa fermerima i zajednicom. Sektor savetodavnih službi nema posebnih prostorija posvečenih za razne obuke i u mnogo slučajeva uzima u zakup od ostalih organizacija ili druga mesta.

29

Buxhet je ograničen i ne ispunjava potrebe Sektora za savetodavne službe, a kretanje savetodavaca je prilično ograničen, gde odeljenje za ruralni razvoj ima samo jedno vozilo. Sa aktuelnim brojem osoblja, prostori kancelarija i opreme za rad su dovoljne, osim vozila i sale za obuku koje nisu dostupne po potrebi i na potrebno vreme. Međutim, obuhvačanjem dodatnog broja savetodavaca i zvaničnika pri centru povečaće se potrebe za prostor za delovanje normalnim uslovima. Što se tiče situacije u opštinama stanje je komplikovanije, zato što opštinski savetodavci odgovaraju opštinskoj skupštini a ne Ministarstvu Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja (MPŠRR-a). Na taj način, njihova infrastruktura zavisi uglavnom od interesa opštine u sektoru poljoprivrede. Svaka opština ima posebnu kancelariju za savetodavce, ali njihova veličina je različita. Svaki savetodavac ima jedan kompjuter na raspolaganju za lične potrebe a ponekad i deli sa kolegama koji rade u istoj kancelariji. U nekim opštinama nedostaju osnovne opreme, kao što su: sto za sastanke, police, printeri, fotokopiri, skeneri kao i osnovne opreme potrebne za normalno funkcioniranje ovih informtivnih centara. Jedan od glavnih problema jeste nemogučnost kretanja savetodavaca i komunikacija sa farmerima kao i savetodavci na terenu za pružanje saveta za poljoprivredu i seoski razvoj. Zato, vozila su preko potrebna za posete farmerima i završavanje terenskih poslova iz oblasti savetodavnih usluga. Neke opštine obezbeđuju vozila svojim savetnicima po potrebnim slučajevima, ali planiranje treba biti blagovremeno i zavisno od važnosti poslova. Obično, opštine ne računaju poljoprivredu kao važnu tako da prioritet daju drugim opštinskim poslovima. U isto vreme budžet za infrastrukturu savetodavnih usluga je nedovoljan, iz razloga što se budžet deli za plate savetodavaca za poljoprivredu a u neke slučajeve planira se budžet i za razvojne projekte u opštinama sa večim dohocima.

XIII. 1 Potrebe za infrastrukturu javnih savetodavnih službi na opštinskom

i centralnom nivou

Riorganizovanjem strukture MPŠRR-a, Sektor za savetodavne usluge treba se riorganizovati u Odeljenje Savetodavnih Usluga, gde u svom okviru imaće tri divizije na centralnom nivou kao i u svakoj opštini po jedan savetodavni informativni centar za poljoprivredu i seoski razvoj.

Detaljne informacije o trenutnom stanju i potrebnoj infrastrukturi odeljenja savetodavne službe za izvršenje zadataka dato je dodatku br.3.

30

IX. PLAN RADA I BUDŽET ZA 2012 – 2016 GODINU

IX. 1 Aktivnosti – Obuka savetodavaca na centralnom,opštinskom i

privatnom nivou

Obuka savetodavaca na centralnom i opštinskom nivou održaće se u raznim poljima prateći dostignuča i nove tehnologije u poljoprivredi i ruralni razvoj. Oni su ubučavani i uključeni na proaktivni način sa klientima i razvijaju dugotrajne odnose sa njima i biće obučeni neprekidno po potrebi tržišta i vremena. Ovo će zahtevati od savetodavaca da poseduju resurse i podršku da bi sreli nove klijente, na jednom vremenu i mestu, kada su klijenti u stanju da razgovaraju o svojim planovima i potrebama. Što više, oni će vršiti učestale posete farmama, pružaće obuke, učestvovaće u programima i konferencijama kao i učiniće sve što mogu da bi bili prihvačeni od strane farmera i ruralne zajednice tako što će se pripremati i obučavati neprestano. IX .2 Tehnički deo obuke i savete za farmere i zajednice

Da bi se obuhvatili svi farmeri tehničkim i profesionalnim savetima jako je značajno da se savetodavna služba podrži i transformiše shodno potrebama vremena. Farmeri, sada preko savetnika trebaju se upoznati sa svim naučnim dostignućima u polju poljoprivrede i ruralnag razvoja. Sve će se ovo postiči obukom i tehničkim savetima za farmere za obradu zemljišta, hemijske i pedološke analize zemlje, tehnike sadnje, upotrebe semena sa genetskim proizvodnim potencijalom, orezivanje vočaka, zaštitu biljaka, nivo higijene, sistema mužnje, čišćenje opreme za mužnju, odabir race, ishranu svih vrsti životinja, korišćenje pašnjaka, očuvanje okoline, trgovinu poljoprivrednim proizvodima i ruralni razvoj, popunjavanje aplikacija, kao i pružanje svih potrebnih informacija vezanim sa poljoprivrednim programima i seoskim razvojom. IX .3 Organizacija raznih putovanja za studiranje u region i šire

Savetodavne službe su osnovane u Republici Kosova ali bez velikog iskustva u njihovom delovanju. Sada smo u fazi reorganizovanja sektora savetodavne službe odeljenja, sa svojim specifičnostima pošto se novim reorganizovanjem trebaju organizirati studijska putovanja van zemlje u cilju profesionalnog obrazovanja i obogačivanja novim iskustvima sa zemalja u regiji i zemalja EU. Da se kontaktiraju savetodavne službe zemalja u regiji, i upoznati se njihovim iskustvom u polju proširenja. Metode savetovanja, pristup savetnika prema farmerima, njihova iskustva u komunikaciji sa proizvođačima poljoprivrednih proizvoda, opštinama, farmerskim udruženjima, zadrugama, ruralnim turizmom, njihovim iskustvima u dobrim praksama u savetodavanju u poljoprivredi i ruralni razvoj, kao i očuvanje životne okoline.

31

IX . 4 Organizacija i održavanje seminara i kataloga

Seminari se mogu organizovati u različitim oblicima i karakterima,

zavisno od cilja organizovanja seminara. Mogu se upotrebiti različite

teme, kao što su npr. dostignuča savetodavnih službi, njihova izlaganja

i diskusije, ocenjivanje potrebe za savetovanje, obuke i dr. Imajući u

vidu značaj održavanja i organizovanja seminara, radionica, i drugih

aktivnosti i, SSPRRK-a treba pripremiti katalog koji će sadržati vreme,

mesto, dnevni red kao i približan broj učesnika u ove aktivnosti!

IX. 5 Pružanje saveta i poseta farmama i u informativnim savetodavnim

centrima

Najbolji način prenosa saznanja i razgovari sa farmerima su neposredni kontakti na farmi kao i u informativnom savetodavnom centru. Ova metoda može se upotrebiti u informativnom savetodavnom centru, na farmi, na stanici sakupljanja, na trgovima, na snabdevnim tačkama poljoprivrednih inputa, i dr. Posete farmama, osim saveta, imaju za cilj i konstataciju i diskusije oko planova upravljanja farmom (planovi za osiguranje što više zemljišta, da bi se povečala površina određene kulture ili broja grla stoke, poboljšala porodična poljoprivreda, obezbedila poljoprivredna mehanizacija, poboljšali veštine osoblja farme, pronašli nova ili bolja tržišta ili da bi pronašli bolje snabdevače za poljoprivredne inpute, dobili dodatna sredstva, i postigao sporazum za uklanjanje problema pojavljenih na farmi). Takve posete vode sami stručnjaci savetodavnih službi, koji su spremni početi pružati usluge, oslanjajući se na potrebe koje oni identifikuju tokom terenskih poseta. IX .6 Razvoj i raspodela informativnog materijala

Odeljenje savetodavnih službi igraće ulogu centralnog skladišta za informacije tokom u vezi niza tema povezanih sa poljoprivredom i ruralnim razvojem. Informacije i resursi biče na usluzi i drugim vršiocima usluga preko informativnih savetodavnih centara za poljoprivredu i seoski razvoj. Informativni savetodavni centri biće povezani i podržani od strane centralnog osoblja savetodavne službe koje će se pojačati sa stručnjacima specijaliziranih na raznim poljima i svi zajedno sačinjavati mrežu savetodavnih službi. Centralna služba će koordinirati protok relevantnih informacija na celokupnoj teritoriji R. Kosova. Pristup ovim informacijama imaće svi klijenti savetodavne službe kao i druge stranke od interesa. Centralna savetodavna služba biće povezana opštinama, da bi pružala sveže tehničke informacije i materijale za obuku pripremljenu od strane eksperta centralne službe; tehnička odeljenja MPŠRR-a, Poljoprivrednog Fakulteta u Prištini, Poljoprivrednog Instituta u Peći, od raznih projekata koji podržavaju

32

savetodavnu službu i snabdevače inputa. Ove informacije biće dostupne farmerima u obliku pisanog i elektronskog materijala (letaka, brošura, članaka i dr.). IX. 7 Podrška Jedinice za uplate/Agencije za uplate

U cilju stvaranja prihoda za farmere, povečanje prinosa, kvalitetnijih proizvoda, podršku radnim mestima, kao i stvaranje novih, traži se poprilično angažovanje ruralne savetodavne službe osim one sa materijalnim sredstvima. Sektor poljoprivrede ima potrebu za restrukturiranje farmi i korišćenje prirodnih održivih resursa. Farmeri su sada podržani pomoću neposrednih sredstava i projekta za rekonstrukciju fizičkog potencijala, i zato je neophodna njihova veća podrška za ispunjenje zahteva, primanje zahteva, pripremi projekata i sprovođenje istih. Pračenje svih informacija za programe koje se odnose na poljoprivredni i ruralni razvoj. Zato, savetodavne službe za poljoprivredu i ruralni razvoj igraće glavnu ulogu na podršci farmera. IX .8 Pružanje informacija oko događaja

Savetodavna služba za poljoprivredu i seoski razvoj biće uvek u pripravnosti za pračenje svih događaja koji se odnose na interese farmera i zajednice. Biće dobro informirani o održavanju sajmova za poljoprivredu, konferencija i raznih radionica, gde mogu učestvovati farmeri i stručnjaci savetodavne službe u njihove relevantne oblasti, za upoznavanje tržišta, za postignute rezultate farmera, za razne zanimljivosti koje su dosta interesantne za farmere i zajednicu, upoznavanje sa dobrim i lošim praksama u poslovanju. Sve se to može raditi u raznim oblicima (internet – veb stranice SSPRRK-a, pomoću novina, TV-a i radija). IX. 9 Upravljanje i izbegavanje problema i grešaka

Od velikog značaja je pronalaženje rešenja i izbegavanje problema, kao i njihovo upravljanje. Uvek treba zabeležiti probleme sakupljanjem podataka i informacija. Za probleme i nedostatke koji se pojavljuju tokom aktivnosti savetodavne službe treba se pripremiti plan za njihovo rešenje. Problemi se mogu predstaviti u raznim oblicima pomoću dijagrama ili tabela da bi se moglo nači rešenje za njih na organizovan način. Što više, treba diskutirati ideje kako bi se stvorila lista rešenja i evidencija problema. Takođe, mora se nastaviti prikupljanjem informacija i vršenje nadgledanja da bi se potvrdilo da su problemi rešeni. IX. 10 Financiranje savetodavne službe za poljoprivredu i seoski razvoj Traženo povečanje budžeta za period 2012-2016 je povezan ili u koorelaciji sa aktivnostima koje SSPRRK planir pružati. Ove aktivnosti obuhvataju:

33

Troškove prevoza na centralnom i lokalnom nivou da bi se omogućilo osoblju rad sa partnerima i korisnicima savetodavne poljoprivredno-ruralne službe. Centralno osoblje DSU-a pri Ministarstvu kao i oni u informativne savetodavne centre očekuje se da potroše najmanje 50% svog vremena za pružanje:

saveta, informacija i materijala za proširenje, operativne troškove informativnih savetodavnih centara na lokalnom

nivou za pružanje saveta i aktivnosti obuka, povečanje troškova komunikacije koje se traže za razvoj i održavanje

mreže vršioca usluga i partnera, uključujući vršioce iz redova NVO i privatnog sektora,

ostale neopredeljene troškove. Javno financiranje za savetodavne i podržavajuće službe na Kosovu je trenutno vrlo nisko. Pružanje savetodavnih i podržavajućih ruralnih usluga je centralni deo razvojne politike MPŠRR-a i predstavlja instrument politika koje mogu podsticati i promovisati razvoj poljoprivrede. U tom smislu, bez adekvatnog financiranja sva delatnost DSSPSK-a biće nemoguća ili će sprovodene delatnoti biti nezadovoljavajući. X. POKAZIVAČI NADZORA ZA 2012 – 2016 GODINA

Pokazivači Jedin.

Meren.

Godina

Ukupno

planirano 2012 2013 2014 2015 2016

11

Farmeri i zajednica koji su dobili konsultacije(svake god.)

Broj 236000 30000 38500 47500 55000 65000

1 Za proračun je uzeto 263 radnih dana,oduzimajuči dane odmora u proseku 22 radnih dana i praznika 7

radnih dana, gde ukupno za savetnike su proračunati 234 radnih dana.

34

22

Povečanje broja farmera i

zajednice koji su dobili

konsultacije u odnosu na

prošlu godinu

% 12.72 16.31 20.12 23.3 27.54

33 Posete farmama (svake godine) Broj 186456 25920 33264 41040 42271 43961

4

Povečanje broja poseta

farmama u odnosu na prošlu

godinu

% 13.9 17.84 22.0 22.67 23.58

64

Konsultacije u kancelariji

(svake godine) Broj 2304 2534 2787 3065 3371

75

Specijalizovane konsultacije za

proizvodnju vočaka(za god.) Broj 864 864 864 864 864

86

Specijalizovane konsultacije za

uzgoj stoke (za godinu) Broj 2016 2016 2016 2016 2016

97

Specijalizovane konsultacije za

ekonomiju i marketing Broj 288 288 288 288 288

2 Aktivnosti Farmera i zajednice koji su dobili konsultacije(svake godine) uzeti su u obzir broj savetnika za

2012godinu, ukupno 60 savetnika sa najmanje dva saveta dnevno,kao i ukupno 250 radnih dana,za 2013 uzeto je 77 savetnika,za 2014 računa na 95 savetnika kao i za 2015 i 2016. 3 Posete na farmi(svake godine) su uračunate za 60 savetnika za tri dana na terenu po tri farme

na dan za 2012 godinu a za 2013 77 savetnika,za 2014 95 savetnika.a za ostale godine

savetodavne posete računa na 3% vishe poseta u odnosu na prethodnu godinu.. 4 Konsultacije u kancelariji(svake godine) 5 Specijalizovane konsultacije u proizvodnji vočaka po godini su uračunate po jedan dan konsultacija u

nedelji, obuhvačajuči 9 eksperta sa dve konsultacije dnevno,shto znači 9 eks. x 1ned = 9 ekspertë x 2

konsulta za nedelju = 18 konsulta x 48 nedelja = 864 konsultacija na celoj teritoriji Kosova za vočne

proizvode za godinu.

6 Specijalizovane konsultacije za uzgoj stoke (za godinu) računa po jedan dan konsultacija nedeljno obuhvačajuči 21 eksperta sa 2 konsultacije dnevno dnevno, shto znači 21 eks. x 1 nedelja = 21 eksperta x 2 konsulta u nedelji = 42 konsulta x 48 nedelja = 2016 konsultacija na celoj teritoriji Kosova za uzgoj stoke.

35

(sv.god)

108

Specijalizovane konsultacije za

Program za ruralni

razvoj(sv.godine)

Broj 1824 1824 1824 1824 1824

11

Konsultacije – Ukupni zbir (za

godinu) Broj 24960 4992 4992 4992 4992 4992

12

Porast svih pruženih

konsultacija računata u % u

odnosu na prethodnu godinu

% 13.9 18.5 20.4 22.4 24.6

139

Informacione aktivnosti na

lokalnom nivou, seminare,

demonstracije, sakupljanje

informacija

Broj

5

34

34

5

34

34

5

34

34

5

34

34

5

34

3

1410 Informacione aktivitnosti na

centralnom nivou, seminare,

informativne sastanke

Broj

2

34

2

34

2

34

2

34

2

34

7 Specijalizovane konsultacije o ekonomiji i marketingu (svake godine) računa po dva dana konsultacija u nedelji uključujući 1 eksperta sa 3 konsultacije na dan, znači 1 eks. x 1nedelja = 1 ekspert x 2 dana u nedelji kon. = 2 x 3 konsulta u nedelji = 6 konsulta x 48 nedelja = 288 konsultacija na celoj teritoriji Kosova za okonomiju i marketing. 8Specijalizovane konsultacije za Program Ruralnog Razvoja (svake godine) računa se po jedan dan u nedelji konsultacija uključujući 38 stručnjaka sa 1 konsultacijom dnevno što znaći 38 eks. x 1 nedelju= 38 eksperta x 1 dan u nedelji kon. = 38 kon.u nedelji x 48 nedelja = 1824 konsultacija na celoj teritoriji Kosova za program za seoski razvoj. 9 Informacione aktivnosti na lokalnom nivou (seminare, demonstracije, sakupljanje informacija i dr..). Na opštinskom nivou12 mesečnih sastanka za svaki informativni centar,što znači 34 centra x 12 mesečnih sastanka = 408 informativnih sastanka. Pet seminara tokom godine za mrežu savetodavne službe i poljske demonstracije u svakom informativnom centru po jednom godišnje, što znaći 34 poljskih demonstracija na različite teme.. 10Informacione aktivinosti na centralnom nivou (seminare i sakupljanje informacija,i dr). Na central nivou

12 mesečnih sastanka za centralno osoblje i 2 seminara godišnje za mrežu savetodavne službe i njene

partnere.

36

15

Informativni materijali

pripremljeni (po vrsti) (svake

godine)

Broj 20 25 30 35 40

1611

Zajedničke delatnosti sa

istraživačkim institutima za

poljoprivredu i druge slične

delatnosti (u godini)

Broj 7 8 10 11 13

1712

Projekti sprovedeni u skladu sa

programom Ruralnog razvoja

(svake godine)

Broj 34 38 40 45 50

18

Obuka farmera i drugih

stranaka (svake godine) Broj 5000 5500 6000 6500 7000

19

Broj aktivnosti za izgradnju

kapaciteta (svake godine) Broj 10 10 10 10 10

20

Mesečni izveštaji pripremljeni

tokom godine Broj 564 564 564 564 564

21

Tromesečni izveštaji

pripremljeni godišnje Broj 140 140 140 140 140

22 Godišnji izveštaji pripmljeni Broj 107 107 107 107 107

23

Broj izrađenih godišnjih

planova za poljoprivredne

delatnosti i ruralni razvoj za

informativne savetodavne

Broj 95 95 95 95 95

11 Zajedničke aktivnosti sa istraživačkim institutima za poljoprivredu i drugim sličnima godišnje,

održavaće se zajedničke aktivnosti uključujući: istraživanje, demonstracije, buke, itd. 12 Projekti razvijeni u okviru programa Ruralnog razvoja (svake godine) po jedan projekt u svakom informativnom centru.

37

centre

24

Pripremljeni godišnji plan za

aktivnosti Savetodavne službe

odljenja

da /

ne

da

da

da

da

da

25

Osnivanje Koordinacionog

informativnog centra za

savetodavne usluge (na

centralnom nivou)

da /

ne

da

da

da

da

da

26

Unutrašnja instalacija sistema

baza podataka na centralnom

nivou

da /

ne ne

da

da

da

da

27

Vršenje anketa za specifične

oblasti, o kojima farmeri žele

konsultacije i studije o proceni

farmera i drugih osoba o

primljenim konsultacijama

(godišnje)

Broj 4 4 4 4 4

28

Kontrole izvršene od strane

odeljenja savetodavnih usluga

u Informativnim savetodavnim

kancelarijama savetodavnih

usluga (svake godine)

broj 100 130 150 170 190

XI. ZAKLJUČCI

Na osnovu analiza i dosadašnjih iskustava, došli smo do zaključka da Kosovu i njenom seoskom stanovništvu (ekzistencialnim farmerima, potencijalno komercijalnim i komercijalnim) bi najbolje služilo jedan sistem Savetodvane službe za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji je dobro organizovan i podržan od strane vlade, ne zaobilazivši privatne savetodavne usluge. Samo bi jedan takav koordinisani i strukturisani sistem omogućio mobilizaciju neophodnih ljudskih i financijskih resursa i pružio bi prikladne savete za razne kategorije farmera i ruralnih zajednica.

38

Međutim, da bi sistem savetodavnih usluga funksionisao, neophodno je imati pouzdan izvor financiranja kako bi se podržali aktivnosti Savetodavne službe za poljoprivredu i ruralni razvoj. Da bi se unapredio delokrup savetodavne službe za poljoprivredu i ruralni razvoj, strategija predlaže osnivanje Odeljenje savetodavnih službi uz opštinske informativne centre za poljoprivredu i ruralni razvoj. Strategija predviđa da uloga i odgovornost savetodavnih usluga za poljoprivredu i razvoj treba pripasti MPŠRR – OSU zajedno s opštinama – odeljenjima za poljoprivredu. Najvažniji elementi kako bi Savetodavna služba za poljoprivredu i ruralni razvoj bila uspešna su:

Da bi sistem savetodavnih usluga bio u funksiji farmera i zajednice mora se pripremiti Zakon o savetodavnim uslugama, koji će regulisati sva pitanja s opštinama i transfer osoblja od opština u savetodavnoj službi;

Postizanje sporazuma s opštinama, u vezi obuhvatanja njihovog poljoprivrednog osoblja unutar predloženog sistema savetodavnih usluga;

Postarati se da farmeri kojima služe privatni i javni savetodavci budu u stanju da vrše pritisak, a ukoliko ne, da imaju punu kontrolu nad sistema savetodavnih usluga;

Da se pažljivo odabriu najbolji savetodavci na raspologanju, na osnovu njihovih veština i tehničke struke u pružanju obuke i teorijskih i praktičnih saveta;

Postarati se da osoblje ima neophodna sredstva za vršenje svoje misije, uključujući vozila i sredstva komunikacije koji su neophodni za rad s klijentima;

Da se obezbedi podrška u obliku financijske i tehničke pomoći od nacionalnih sredstava, kao i od međunarodnih donatora kako bi se podržalo sprovođenje strategije;

Da se osnaže i obezbede efektivne veze sa istraživanjima na farmi i poljoprivrednim institucijama na lokalnim, regionalnim i međunarodnim nivoima;

Veze između savetodavnih usluga, financijskih institucija, ruralnog obrazovanja, marketinga i istraživanja, posebno istraživanja na fermi moraju se i dalje razvijati;

Postizanje prihvatljivih niova poljoprivrednog produktiviteta, efikasnosti i konkurencije su glavni izazovi MPŠRR.

Međutim, za korišćenje ljudskih resursa ministarsva, opština i privatnog sekotra, neophodna je bolja saradnja

39

Bolja organizaciona struktura, jačanje logistike i budžeta, kao i rast broja savetnika. Glavna prepreka s kojom se suočava MPŠRR je nedostatak sredstava. Fondovi vlade su ograničeni iako ima trendova ka pozitivnijem pomaku. Služba proširenja biće važan instrumenat za sprovošenje politika MPŠRR za razvoj poljoprivrede i ruralnog razvoja uopšte.

Javno proširenje ostaće jedan od najvažnijih vršioca ove usluge (organizovan i rukovođen od strane MPŠRR– Odeljenja savetodavnih usluga - OSU).

XII. PRILOG

XII .1. Prilog br. 1

Br.

Op

štin

a

Sto

čars

tvo

Vo

čars

tvo

Vin

og

rad

arst

vo

Bil

jna

pro

izv

od

nja

i

zašt

ita

bil

jak

a

Pro

izv

od

nja

po

vrč

a i

po

ljo

pri

vre

dn

a

pro

izv

od

nja

Sav

etn

ici

sav

eto

dav

nih

u

slu

ga

Uk

up

no

Uk

up

no

1 Priština 1 1 1 3

2 Glogovac 1 1 2

3 Kosovo Polje 1 1 1 2

4 Obilić 1 1 2

5 Štimlje 1 1 2

6 Ljipjane 1 1 1 3

7 Podujevo 1 1 2

8 Prizren 1 1 2

9 Orahovac 1 1 1 3

10 Mališevo 1 1 2

11 Dragaš 1 1 2

12 Suvareka 1 1 2

13 Mitrovica 1 1 2

14 Skenderaj 1 1 2

15 Štrpce 1 2

16 Junik 1 1

40

17 Mamuša 1 1 2

18 Vučitrn 1 1 3

19 Peć 1 1 1 3

20 Istok 1 1 2

21 Klina 1 1 2

22 Dečane 1 1 2

23 Đakovica 1 1 2

24 Gnjilane 1 1 1 1 3

25 Kamenica 1 1 2

26 Vitine 1 1 1 3

27 Novobrdo 1 1

28 Kačanik 1 1

29 Uroševac 1 1 1 3

30 Elez han 1 1

31 Zubin Potok 1 1

32 Zvečane 1 1

33 Leposavić 1 1

34 Gračanica 1 1

Ukupno 13 6 6 9 34 68

XII. 2. Prilog br.2 – Indikativna struktura OSU

Br Oblasti stručnjaka Br. osoblj.

Divizija

1 Rukovodioc 1 Ne

2 Tehnički asisten rukovodioca 1 Ne

3 Stručnjak za stočarstvo 1 Tehn. saveti

4 Stručnjak za vočarstvo i vinogradarstvo 1 Tehn. saveti

5 Stručnjak za ratarstvo i proizvodnju povrča 1 Tehn. saveti

6 Stručnjak za zaštitu biljaka 1 Tehn. saveti

7 Stručnjak za ekonomiju, uključ. marekting 1 PRR, ekon., pravni, i socijalni saveti

8 Stručnjak za ruralni razvoj, zadruge i udruženja 1 PRR, ekon., pravni, i socijalni saveti

9 Stručnjak za pravne usluge 1 PRR, ekon., pravni, i socijalni saveti

10 Stručnjak socijalnih pitanja i ravnopravnost polova 1 PRR, ekon., pravni, i

41

socijalni saveti

11 Stručnjak informativne tehnologije 1 Inform., saradnja, nadzor i obuka

12 Stručnjak za obuke i izgradnju kapaciteta 1

Inform.,

saradnja,

nadzor i obuka

13 Stručnjak za informisanje, saradnju i umrežavanje 1

Inform.,

saradnja,

nadzor i obuka

14 Stručnjak za nadzor i procenu 1

I Inform.,

saradnja,

nadzor i

obuka.

Ukupno 14

42

XII. 2.1 Organogram Odeljenja SSPRR

Direktor Odeljenja Savetodavne službe

Divizija za ekonomike, socijalne i

pravne savete

Divizija za informisanje, saradnju,

nadzor i obuku

•Stručnjak za informativnu tehnologiju

•Ekspert për trajnime dhe ndërtim të kapaciteteve

•Stručnjak za informisanje, saradnju i umrežavanje •Stručnjak za nadzor i procenu

•Stručnjak za stočarstvo

•Stručnjak za vočarstvo i vinogradarstvo Stručnjak za ratarstvo i proi. Povrča

•Stručnjak za zaštitu biljaka

•Stručnjak za ekonomiku, uklj. tržište

•Stručnjak za ruralni razvoj, zadruge i udruženja

•Stručnjak za pravne usluge

•Stručnjak za socijalna pitanja i rodnu ravnopravnost

Divizija Tehničke

savetodavne službe teknike

Opštinski savetodavni informativni centrovi za poljoprivredu i ruralni

razvoj

43

XII. 3 Prilog br. 3 – Trenutno starnje i potrebna infrastruktura za Odeljenje savetodavnih

usluga za normalno sprovođenje zadataka

Oprema Trenutno stanje Potrebna infrastruktura za Odeljenje savetodavnih usluga za normalno sprovođenje zadataka

Kancelarijski prostor 50 m 15 kvadratnih metara za svakog savetnika (pomenuti prostor je predviđen domaćim zakonima)

Radni sto savetnika Svaki savetnika ima radni sto Za svakog savetnika - 1 sto i 2

stolice (jedan za svakog savetnika i jedan za posetioce)

Sto posetnika Samo kancelarija šefa ima sto 1 sto i 6 stolice za svaku diviziju

Polica Da se dopunjava po prijemu radnika

Minimum 2 police za svaku kancelariju

Tabela za crtanje Svaka divizija mora imati radni sto

1 tabela za svaku diviziju

Kompjuter i laptop

Svaki savetnika ima stoni kompjuter i laptop laptop

Za svakog savetnika – 1 kompjuter (desktop, monitor, maus, tastatura, softverske licence, itd); Za svaku diviziju – 1 laptop (uključujući licence softvera) za potrebe kancelarije i na terenu

Ručna tašna za laptop Nijedan savetnika nema tašnu za laptop

Za svaku diviziju – 1 ručna tašna za laptop za posete na terenu

Univerzalni aparat Postoji jedan univerzalni aparat

Za svaku diviziju - 1 univerzalni aparat (printer, skaner, fotokopija)

Knjige Nema biblioteke u sektoru Bibloteka sa 20 osnovnih knjiga

koje će služiti za savetovanje farmera

Digitalni aparati Svi savetnici imaju digitalni aparat

Za svaku diviziju – 1 digitalni aparat

Projektori Postoji jedan projektor Za svaku diviziju - 1 projektor

Telefoni

Svi imaju službeni telefon Za svakog savetnika - 1 mobilni telefon i 1 telefon za kancelariju; Za svaku diviziju – 1 telefon sa vezom (brojem) na dva savetnika

Vozila Nema vozila za savetodavne usluge

Tokom 3 naredne godine, svaka divizija mora se opremiti vozilom za posete na terenu

Internet Svi savetnici imaju internet Internet veza za svakog savetnika

XII. 4 Prilog br. 4 – Trenutno stanje opština Republike Kosovo i potrebna infrastruktura za

svaku opštinsku kancelariju za normalno sprovođenje dužnosti

Oprema Trenutno stanje Potrebna infrastruktura za

44

Odeljenje savetodavnih usluga za normalno sprovođenje zadataka

Kancelarijski prostor

Minimum 9 kvadratnih metara – maksimum 24 kvadratnih metara

15 – 30 kvadratnih meatara za svakog savetnika (pomenuti prostor je predviđen domaćim zakonima)

Radni sto savetnika

1 sto i 1 stolica Za svakog savetnika - 1 sto i 2 stolice (1 za savetnika i 1 za posetioca)

Sto posetnika

0 ili 1 stolice i maksimalno 4 stolice 1 sto i 6 stolice za svaku kancelariju

Polica 0 ili 1 polica za svaku opštinu Minimum 1 polica za svaku

kancelariju

Tabela za crtanje

Većina nema (samo 10% kancelarija ima) 1 tabela za crtanje za svaku kancelariju

Oglasna tabla

Nijedan nema kancelariju 1 oglasna tabla za svaku kancelariju

Kompjuter i laptop

Večina ima lični računar (80% kancelarija), ali samo nekoliko njih ima laptope (10% kancelarija)

Za svakog savetnika - 1 kompjuter (desktop, monitor, maus, tastatura, licence za softver, itd); Za svaku kancelariju - 1 laptop (uključujući licence za softver) za kancelariju i teren

Ručna tašna za laptop

Nijedan centar nema tašne Za svaku kancelariju - 1 tašna po laptop za posete na terenu

Univerzalni aparat

Nijedna kancelarija nema univerzalnih aparata Za svaku kancelariju - 1 univerzalni aparat (printer, skener, fotokopir)

Mala soba arhive

Nijedna nema prostora Mali prostor za arhivu za svaku kancelariju

Knjige Kancelarija ima brošura letaka ali nema literaturu i specijalizovane knjige

Za svaku kancelariju – biblioteka s 10 elementarnih knjiga koji će služiti savetovati farmere

Digitalni aparati

Oko 20 – 30 % savetnika imaju digitalne aparate Za svaku kancelariju – 1 digitalni aparat za rad na terenu i dokumentacija rezultata na terenu

Projektori Nijedan informativni centar nema projektor Za svaku kancelariju - 1 projektor

Telefoni

Svi savetnici u kancelarijama imaju mobilne telefone, dok jedan deo savetnika i fiksne u informativnim savetodavnim centrima. 30% centara nemaju

Za svakog savetnika - 1 mobilni telefon i 1 telefonski aparat za kancelariju; Za svaku kancelariju – 1 telefonska veza (broj) za dva savetnika

Vozila Samo 2/3 opština imaju mogućnost korišćenja vozila – drugi moraju planirati ranije

Tokom 4 narednih godina, svaka kancelarija mora se opremiti

45

vozilima za posete na terenu

46

XII. 5 Prilog br. 5 – Budžet savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj rural

Plan budžeta za savetodavnu službuu € 2012 godina

2013 godina 2014 godina 2015 godina 2016 godina

SSPRRK

Bro

j je

din

ica

Izd

aci

jed

inic

a

Uk

up

no

Bro

j je

din

ica

Izd

aci

jed

inic

a

Uk

up

no

Bro

j je

din

ica

Izd

aci

jed

inic

a

Uk

up

no

Bro

j je

din

ica

Izd

aci

jed

inic

a

Uk

up

no

Bro

j je

din

ica

Izd

aci

jed

inic

a

Uk

up

no

1. Kancelarijski prostor na osnovu cene po m² 680 60 40,800 920 60 55,200 950 60 57,000 950 60 55,200 950 60 55,200 Komunalije (struja, voda, grejanje) 34 720 24,480 34 720 24,480 34 720 24,480 34 720 12,600 34 360 12,600

Troškovi za obezbeđenje objekata 4 4,800 19,200 4 4,800 19,200 4 4,800 19,200 4 4,800 19,200 4 4,800 19,200

2. Kompjuteri, mreža printera i druga oprema 68 500 34,000 3. Printer Desktop 35 200 7,000 - - - - - 4. Štampanje materijala (pisma + brošure) 68 120 8,160 95 120 11,400 110 120 13,200 110 120 8,250 110 120 13,200

5. Štampanje materijala za informisanje – Promocionog materijala za TV,

radio priprema materijala za poruke, objave, itd. 50 480 24,000 50 480 24,000 40 500 20,000 40 500 20,000 35 600 21,000

6. Troškovi interneta (telefon) 68 100 6,800 110 100 11,000 110 100 11,000 110 100 26,400 110 100 30,800 7. Poštanski troškovi 68 40 2,720 110 50 5,500 110 60 6,600 110 60 6,600 110 60 6,600 8. Novine i drugi materijali za specijalizovane oblasti. Naučna literatura 400 10 4,000 450 10 4,500 500 15 7,500 350 15 5,250 250 15 3,750

9. Troškovi za organiziranje seminara, demonstracija i drugih

informativnih aktivnosti 5 2,500 12,500 5 2,500 12,500 5 2,500 12,500 5 2,500 12,500 5 2,500 12,500

10. Drugi kancelarijski materijal 73 100 7,300 110 100 11,000 110 100 11,000 110 100 11,000 110 100 11,000

UKUPNO Roba i usluge 190,960 178,780 182,480 177,000 185,850 1. Direktor odeljenja 1 6,000 6,000 1 6,000 6,000 1 6,000 6,000 1 6,000 6,000 1 6,000 6,000 2. Šef divizije 3 5,500 16,500 3 5,500 16,500 3 5,500 16,500 3 5,500 16,500 3 5,500 16,500

47

3. Visoki službenici 12 5,000 60,000 12 5,000 60,000 12 5,000 60,000 12 5,000 60,000 12 5,000 60,000 4. Opštinski službenici – savetnici 68 4,500 306,000 95 4,500 427,500 95 4,500 427,500 95 4,500 427,500 95 4,500 427,500

UKUPNO Plate 388,500 510,000 510,000 510,000 510,000

Troškove obuke i poseta za savetnike 10 7,500 75,000 10 9,200 92,000 10 11,000 110,000 10 11,000 110,000 10 11,000 110,000

1. Troškovi putovanja (avionom, autobusom, vozom, vozilom, taksijem) 75 500 37,500 110 500 55,000 110 400 44,000 110 300 33,000 110 300 33,000 Goriva 37 2,500 92,500 37 2,500 92,500 37 2,500 92,500 37 2,500 92,500 37 2,500 92,500

2. Popravke i održavanje, uključujući spoljašnje usluge za održavanje

kancelarijske opreme 37 500 18,500 37 500 18,500 37 500 18,500 37 500 18,500 37 500 18,500

3. Popravka, održavanje i registraciju vozila 37 1,000 37,000 37 1,000 37,000 37 1,000 37,000 37 1,000 37,000 37 1,000 37,000 4. Troškovi obuke za farmere 1,000 100 100,000 900 100 90,000 800 100 80,000 700 100 70,000 600 100 60,000

UKUPNO Troškovi za putovanja i obuke 360,500 385,000 382,000 361,000 351,000 Kapitalni izdaci Kupovina vozila 37 18,000 666,000 Popravka, izgradnja 50,000

TOTAL Kapitalni izdaci 716,000 0 0 0 0

UKUPNO BUDŽET sa Savetodavne službe 1,655,960 1,073,780 1,074,480 1,048,000 1,046,850

48