strereotip, balkan, studije

7/29/2019 strereotip, balkan, studije

1/16

Originalni nauni rad UDC: 316.647.8:316.73(497)

Antropologija 9 (2009)

Gordana eriInstitut za filozofiju i drutvenu teoriju,Univerzitet u [email protected]

STEREOTIP I STUDIJE O BALKANU

Apstrakt: Ovaj tekst je izmenjena i za tampu prilagoena verzija predavanja odra-nog 12.03. 2009. studentima etnologije i antropologije u okviru seminaraAntropolo-ka agora i na poziv Centra za etnoloka i antropoloka istraivanja Filozofskog fa-kulteta u Beogradu. U prvom delu teksta iz perspektive nekoliko disciplina u najopti-

jim crtama skiciran je istorijski razvoj predstava o drugima i pojmova koji se usko ve-zuju za ove predstave, da bi u drugom delu teksta autorka panju usmerila na studije oBalkanu, i u okviru njih status i nedoumice u tretmanu fenomena stereotipa.

Kljune rei: Predstave o drugima, mentalno mapiranje, stereotip, Balkan, balkani-zam.

Balkanoloke studije su od marginalne, uskospecijalisti

ke pozicije prou-avanja jezika i folklora, postale popularno polje istraivanja onda kada jejavni jezik pojamBalkana i iz njega izvedeni pojam balkanizacije cementiraou negativnom znaenju.1 Naravno, negativno znaenje ovih pojmova u jav-nom jeziku nije od jue (isto), ali izrazitije akademsko zanimanje za studije oBalkanu poklapa se sa utvrivanjem negativnog znaenja ovih pojmova u

javnoj upotrebi, odnosno sa cvetanjem kolektivnih identiteta, nacija i naciona-lizama na podruju Balkana i krahom bive Jugoslavije. injenica poklapanjatransfera ovih studija sa akademske periferije u glavni tok istraivanja studijanacionalizma devedesetih sa krizom u bivoj Jugoslaviji istovremeno je bila idobra i loa. Dobra, jer je za domae etnologe, istoriare, socijalne psihologeili politikologe to bila prilika da izau izvan uskih akademskih zajednica koji-

ma su pripadali i uju ta o problemima kojima se i sami bave misle recentni,svetski poznati teoretiari nacija, politikih mitova ili istoriari. S druge stra-ne, injenica poklapanja akademskog i politikog interesovanja je loa, jer po-kazuje odsustvo autonomije drutvenih nauka i njenu uslovljenost, preciznije,

1 O razvoju negativnih znaenja ovih pojmova moete se obavestiti u knjizi Mari-je Todorove 2008. a ovde treba rei da u samopoimanju balkanskih stanovnika i sva-kodnevom jeziku Balkan ima razliit status i pozitivan, i negativan, i neutralan.


2/16

Stereotip i studije o Balkanu

Antropologija 9 (2009)12

podreenost vladajuim politikama. Naravno, to nije tako samo u sluaju bal-kanolokih studija. Zavisnost drutvenih nauka od politike, ili njihovo slue-nje razliitim interesima, nije novo pitanje ili uvid, a na duhovit i sarkastiannain koji razbija akademske kliee o tom odnosu u 20. veku, odnosno o ola-koj promeni teorijskih paradigmi i stanovita, u svojojEuropeani pisao je Pa-trik Ourednk (v. eri 2004, 235-248; Ou-ednk 2001).

Iako ova uslovljenost u sluaju akademsko-politikog tretmana Balkana nijenevana ni neinteresantna za istraivanje, sada je neu detaljnije razmatrati, veu pokuati "iz daljine" da joj se pribliim, usredsreujui se na nastanak pred-stava o drugima u najirem kontekstu i na nastanak fenomena stereotipa. Nai-

me, simbolike predstave o "drugosti" u svetu postoje skoro koliko i svet i sa-vladavanje orijentisanja u njemu. Zbog toga se ini da je, nezavisno od akadem-skih prouavanja koja su relativno nova, ograniena na poslednjih nekoliko de-cenija, mentalno mapiranje staro bar koliko i sama kartografija, ako nije i stari-

je. U prilog tome idu podaci iz preistorijskog vremena, u kojima emo proitatida su stanovnici dananje severne Evrope percipirani kao "vatreni" i "impulsiv-ni" ljudi nasuprot "hladnim junjacima". Sklonost ka povlaenju mentalnih gra-nica posebno karakterie antiko doba, kada istaknuti filozofi piu o odlikamazajednica kojima pripadaju uporedo sa opisivanjem "karaktera stranaca". Iz per-spektive dugog trajanja, kolektivna svojstva pripisivana stanovnicima zapada,istoka, severa ili juga vremenom su se menjala, ali je mogunost da se nekapredstava stvori, odri ili promeni uvek pripadala onima koji su imali najvie

politike, vojne, ekonomske ili simbolike moi. Tako je, u vreme RimskogCarstva, na primer, prostor zapadno i severno od njegovih granica smatran var-varskim prostorom. Ova, iz dananje perspektive, iznenaujua zapaanja, nisubila kratkog veka. Danas znamo da takve predstave vie ne vae, ili, ako za ne-koga uprkos svemu vae, onda su obrnute. Ono za ta se ini da je u istorijskojperspektivi uvek isto, bez obzira na vrednosne promene i okvire posmatranja,

jeste injenica da se pozicija "drugosti" odreuje iz pozicije moi.Za savremeno simboliko i vrednosno orijentisanje u evropskom kontekstu

presudan je prosvetiteljski period i promene u filozofiji i knjievnosti koje jeon izazvao ili, obrnuto, presudne su novine u ovim oblastima kojima je prou-zrokovan tzv. prosvetiteljski preokret. Sutinska promena do tada vladajuihparadigmi, izraena simbolikom podelom na "Zapad" i "Istok", u osnovi je

imala manje simboliku a vie faktiku podelu na industrijsku i zemljoradni-ku Evropu, ije su se granice uglavnom poklapale sa referentnim takamasimbolike distinkcije (vie Pomian 2001, Wolff 1994). Naravno, u tom perio-du nije moglo biti rei o simbolikoj geografiji, stereotipima ili mentalnommapiranju iako je takva praksa u orijentaciji primenjivana;2 govorilo se, u

2 Ova podela, u najirem smislu sledi vertikalnu osu i deli evropski kontinent na "ci-vilizovani Zapad" i "varvarski Istok". Vie od dva veka ovo je dominantni nain simbo-


3/16

Gordana eri

Antropologija 9 (2009) 13

ovom sluaju iz zapadnoevropske perspektive, o "civilizovanima" i "varvari-ma", a u periodu romantizma sve vie i o posebnom "karakteru naroda"3 odno-sno "narodnog duha". Krajem XVIII i poetkom XIX veka imperijalnu logikusledi i srazmeran interes za istraivanjem "psihikih karakteristika naroda",kako onih poznatih, tako i udaljenih, "varvarskih". Da je takva perspektiva uovom periodu bila sasvim uobiajen diskurs, pokazuju i naslovi popularnihdela.4 U periodu organizovanja drava na nacionalnim principima, odnosno uprocesu konstituisanja nacija i istraivanja nacionalnog karaktera, dostiu svojzenit. Poveano interesovanje za ova pitanja rezultovalo je osnivanjem novenaune discipline, etnopsihologije (vie Kecmanovi 2005, 5-28) ili psihologi-

je naroda (1851), ije je utemeljenje, izmeu ostalog, bilo posledica "romanti-arskog zaokreta", ali i duge tradicije pisanja o "posebnostima duha" u oblastifilozofije, knjievnosti i jezika, kao i popularnosti dela iz prethodnog veka ukojima se i o tome govorilo: od MonteskjeovogDuha zakona (1748) u komese tvrdi da "ljudi nisu svugde isti" do Ideja o filozofiji istorije oveanstva(1784/1791) J. G. Herdera, koji je oslanjajui se na jezike i obiajne razlii-tosti naroda smatrao da je u "primitivnom kreativnost i snaga" i da svaka na-rodna grupa mora slediti "ono to je u njenim kostima" (vie Berlin 2006, 78).Knjievnost u ovom smislu donosi jo vie, pa jedan od popularnijih anrovapostaju upravo avanturistiki romani i putopisi koji belee niz novih zapaa-nja o dalekim "varvarskim" narodima.5

Na poetku XX veka istraivanja o "karakteru i mentalitetu naroda" slede

politiku potrebu da se upozna "Neprijatelj" ili da se stvori njegova "slika" "slika Drugosti". Zanimanje pojedinih vlada ili interesnih grupa za ova pitanjanaroito e doi do izraaja izmeu dva svetska rata; neka od najpoznatijihantropolokih istraivanja bila su motivisana upravo ovim razlozima. Uporedosa ovakvim interesovanjima u drutvenim naukama XX veka moe se konsta-tovati i jedna drugaija potreba. Ona, u najkraem, sledi odgonetanje pitanjazato je oveku uopte potrebno da uoptava, klasifikuje, svodi na zajednikiimenitelj. Takva interesovanja predstavljaju rodno mesto istraivanja stereoti-pa: Terminom koji je prvobitno bio vezan za tamparstvo, odnosno grafiki

like orijentacije ija se kognitivna perspektiva neretko tretira kao norma objektivnosti.Zbog toga, ova perspektiva nije bez znaaja za simboliko i praktino odreenje regiona

kome pripadamo, kao ni za navodno zajednike vrednosti koje, prema toj perspektivi,delimo. O mentalnom mapiranju i simbolikoj geografiji, vie u Suboti 2007, 7-45.3 Smatra se da je pojam nacionalnog karaktera prvi put upotrebljen 1741. godine

u delu "O nacionalnim karakterima" Dejvida Hjuma.4 Kao primer moe se navesti Ogled o nacionalnom karakteru. Istraivanja nekih

osnovnih razloga formiranja i modifikovanja karaktera civilizovanih naroda Riaraenevija iz 1832. godine.

5 O razvoju negativnih predstava o jugoistonom delu Evrope u zapadnim knjiev-nostima: Goldsworthy 1998; Todorova 2006, 191-275.


4/16



otisak, od tada se obino definiu preterano uproene predstave o stvarnostikoje sporo i teko odolevaju promenama. Re je o "slikama u glavama", kako

je ovaj fenomen prvobitno oznaavan,6 i pristupu koji e vremenom potiskiva-ti i marginalizovati ispitivanja "nacionalnog karaktera", budui da se sve onoto se do tada uitavalo u pojam "nacionalnog karaktera", u vrednosne odlikeili zajednika svojstva nekog kolektiviteta, poelo smatrati stereotipima. Netreba, meutim, imati iluzija da je ovaj zaokret, odnosno promena "etnikogkaraktera" u "etniki stereotip", izdejstvovana akademskim uvidima. Ona je unajveoj meri bila posledica katastrofalnih uinaka Drugog svetskog rata, pasu zbog nove korektnosti i "mira u (zajednikoj) kui" rasna istraivanja i is-

traivanja nacionalnog karaktera skoro potpuno potisnuta iz akademske prak-se,7 bar na nain koji je bio dominantan na prelomu XIX i XX veka. Ipak, uokvirima simbolike geografije i imagologije, koja izuava predstave o "ko-lektivnim svojstvima" u knjievnosti, pojam "etnikog karaktera" nastavljasvoj ivot, bar kao predstava. Takoe, u okvirima sociologije i socijalne psi-hologije, naroito posle Drugog svetskog rata razvijaju se metodi koji treba daukau na stabilnost, odnosno promenu odreenih "kolektivnih svojstava". Ko-liko su ovi napori bili istraivake, naune prirode, a koliko u slubi revitali-zacije i promene slike o pojedinim evropskim narodima, ostaje drugo pitanje.

Iako se prosvetiteljski obrt moe smatrati formativnim periodom domi-nantnog modelovanja slike sveta u modernom vremenu i stvaranja i danasupotrebljivih predstava o Zapadu i Istoku, kao i o pojedinim narodima, u ne-

koliko disciplina tokom XX veka ulau se napori da se takve predstave relati-vizuju ili bar ispitaju. Za sve ove discipline (socijalna psihologija, antropolo-gija, sociologija, lingvistika, istorija, politika teorija, teorija knjievnosti i fil-ma, imagologija i sline discipline) stereotip e biti pojam bez koga je tekoobjasniti drutvenu promenljivost i ovekovu adaptibilnost na nju.

6 Naglaavajui da stereotipi nisu neutralne slike, koje su tu samo zato da bi uspo-stavile red u zbrci", Walter Lippman u delu Public Opinion (1922) prvi put imenujefenomen stereotipa na ovaj nain, odnosno u znaenju koje mu se danas najee pri-pisuje.

7 U periodima meuetnikih i ratnih napetosti takva pravila ne vae. Sumrak Jugo-

slavije, krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina prolog veka, pokazao je na-gli porast upotrebe do tada potiskivanih predstava o "drugima", kao i konstruisanje na-vodno nepomirljivih razlika izmeu naroda koji su je inili. Pripreme za redefinisanjeJugoslavije prati poveano interesovanje za studije karaktera i mentaliteta i ponovnotampanje najznaajnijih dela iz oblasti karakterologije i etnologije s poetka XX veka.S druge strane, politike elite severozapadnih republika koje su teile osamostaljenjuznale su da iskoriste simbolike predstave o "Zapadu" i "Istoku", pa su na toj paradigmikonstruisali predstave o sebi i "Drugima", ne samo na karakterolokim, nego i na religij-skim, ideolokim i razvojnim osnovama. Vie: Baki-Hayden 2006, 15-53.


5/16

Gordana eri


Znaajniju istraivaku panju privlaio je prenos varvarskih stereotipa is-tonije i junije, tanije od severozapada ka jugoistoku.Velika tema unutare-vropskih vrednosnih podela, u svetlu njihove retorike i politike korektnosti,na teorijskom planu biva specifikovana za balkanski region u vreme raspadabive Jugoslavije, tekstovima Milice Baki-Hayden u kojima se Saidova kritika"orijentalistike retorike" plodno i argumentovano primenjuje na diskurse oBalkanu i posebno na diskurse koji su pratili, odnosno oblikovali nestajanje Ju-goslavije. Iako inspirativan brojnim istraivaima, najveu popularnost ovaj te-orijski anr ipak dobija objavljivanjemImaginarnog Balkana (1997) Marije To-dorove. Izgleda da su podsticaji za razvoj ovog anra u oba sluaja bili eksterna-

listiki, a da su njegovo evoluiranje i difuzija izvan domena kritike zapadnihorijentalistikih studija u jedan od glavnih tokova antropologije, studija kulture,politike istorije i teorije svakako u okvirima saznajnoracionalistikog pristupa.8Jedan deo ovih studija prerasta u zanimljivu uskospecijalistiku raspravu o ime-nu anra i samog diskursa (u raspravu o uzajamnim odnosima "balkanizma" i"teorija postkolonijalizma"9) odnosno u raspravu o tome da li su diskursi o"Balkanu" jedna od varijacija orijentalistikih diskursa ili poseban diskurs (bal-kanizam),10ime se ovo pitanje suava, postajui unutranja stvar samog anra iodnosa u ovoj disciplini. Bilo kako bilo, u balkanskim varijacijama orijentali-zma (ili balkanizmu) osnovno pitanje je u diskursu i prevlasti oznaavajuegnad oznaenim, njegovom potpunom osamostaljivanju i, na kraju, egzotizova-nju i igosanju predmeta oznaavanja. Drugo vano pitanje odnosi se na prihva-

tljivost i prolaznost ovih diskursa kao "politiki korektnih", upravo u vremenupolitke korektnosti i propagande tolerancije11, tako da su od kraja devedesetihgodina uoljivi napori da se, u razliitim disciplinama, pa i u istoriji knjievno-sti (Goldsworthy isto), istrae i pokau naini kako je "balkansko" postalo sa-morazumljiva vrednosna i kulturna suprotnost "evropskom". Ako bi bilo mogu-e u jednoj reenici saeti i pojednostaviti poente ovih uglavnom interdiscipli-narnih radova, onda bi u njoj moralo da stoji da je Balkan u znaenju "tamnestrane Evrope" plod imaginacije zapadnoevropskih putopisaca, diplomata, knji-

8 Za filozofsko-istorijsko situiranje ove vrednosne dihotomije u doba Prosvetitelj-stva najzasluniji je Larry Wolff 1994.

9 Videti "Predgovor drugom izdanju na srpskom jeziku" Imaginarnog Balkana

(Todorova 2006, 5-36).10 "Naravno, treba se valjano potruditi da se objasni ogroman jaz izmeu takve sli-ke o sebi i naina na koji je zapadna Evropa opisivala istonu i jugoistonu Evropu.Moe li se sve to (ili deo toga) jednostavno objasniti kao proizvod orijentalizma? Ne."Orijentalizam" i"balkanizam" definitivno nisu jedno te isto, iako se te dve kategorijesvakako uzajamno osvetljavaju" (Fleming 2001, 31).

11 "Ako je Evropa stvorila ne samo rasizam, nego i anti-rasizam, ne samo mizoginiju, ne-go i feminizam, ne samo antisemitizam, nego i njegovu osudu, onda za takozvani balkani-zam jo uvek nije pronaen komplementaran i oplemenjujui dar6 (Todorova 1999, 324).


6/16



evnika ili novinara i plod kontinuiranog imperijalizovanja ovog prostora nega-tivnim predstavama, odnosno matom. Istina je da su ovakvi "jednosmerni" pri-stupi ubedljiviji, pregledniji i jednostavniji za istraivanje, iako nose opasnostod navoenja na pogrene zakljuke da je "druga strana" sasvim neduna i neo-dgovorna za sliku koja je o njoj stvorena ili, u drugom sluaju, da je postojalanamera (ili zavera) da se ovaj prostor igoe i predstavi u nerealistinoj slici.Smer ovih istraivanja je skoro iskljuivo od "Zapada" prema "Istoku", odnosno"Balkanu", mada poslednjih godina ima i suprotnih primera, odnosno istraiva-nja esencijalizacije Evrope iz balkanske perspektive, odnosno iz Srbije, Bugar-ske i drugih zemalja regiona (v. Bracewell 2004, Voli 2005, Mikova 2006).

Uprkos svojoj popularnosti, a moda i uticaju na meunarodnu politiku, odno-sno zvanini diskurs,12kao i injenici da je dobar deo balkanoloke i imagolo-ke literature dostupan i na srpskom jeziku, ova istraivanja malo su uticala naintelektualne tradicije, publicistiku i uopte javni jezik Srbije, ne samo devede-setih godina prolog veka nego sve do danas.

Kako ni autorima koji mahom potiu iz balkanskih zemalja a pripadaju za-padnim akademskim krugovima nije bilo lako da odvoje svoje akademsko in-teresovanje od linog odnosa prema pogrdnoj i poniavajuoj upotrebi Balka-na u politikoj propagandi, to je najverovatnije uslovilo njihov istananijioseaj za pitanja i probleme simbolike geografije, tako su i domai istraiva-i imali tekoa da svoj intimni doivljaj stvarnosti devedesetih godina pro-log veka i/ili svoj politiki angaman odvoje od svojih akademskih poslova.

I, ako je kod ovih prvih to bila prednost, za ove druge se to nikako ne moerei. Zato je, bez obzira na disciplinarne, anrovske, metodoloke i druge raz-like, akademsko-ideoloki angaman u Srbiji devedesetih godina iao u dvaosnovna pravca, koji su, popularnim jezikom reeno, bili ili u znaku "srbova-nja" ili, ee, u znaku otpora "srbovanju". Iz tih razloga najveim delom dru-tvena teorija, publicistika i novinarstvo poslednje decenije XX veka u Srbijiipak ostaje u okvirima esencijalizma, posmatrajui razlike u najbukvalnijemsmislu, insistirajui na njima i koristei ih u najzaotrenijim vidovima.13 Istiniza volju, moda konstruktivizam je deklarativno prihvaena i u srpskoj aka-

12 Naime, mogue je da se odrednica "zapadni" uz ime Balkana, kada je re o dr-

avama bive Jugoslavije i Albaniji, poslednjih godina ustaljuje kao strategija "destig-matizovanja" u javnom jeziku i zbog "akademskih uvida", odnosno ubedljivosti argu-mentacije o balkanizmu, a s druge strane, u administrativnoj i praktinoj ravni, istonideo balkanskog regiona (Rumunija i Bugarska) ve je u Evropskoj uniji, odnosno, izperspektive srpskog javnog diskursa, u "Evropi", pa je verovatnije da je ova injenicanuno proizvela jezike promene u oznaavanju.

13 Prvi i verovatno jedini tekst iz devedesetih godina koji u okvirima ovog anraosuuje esencijalizam akademskog i javnog jezika u Srbiji jeste tekst Slobodana Nau-movia 1999, 57-77.


7/16

Gordana eri


demskoj praksi, ali je u politikolokoj, sociolokoj i antropolokoj teoriji, po-sebno kada je re o identitetskim studijama i teorijama o raspadu bive drave,ostala skoro neprimenljiva. Zato ne udi to je i javni jezik jedino razumljivako je esencijalizovan. Na primerima upotrebe i razumevanja "Evrope" i "Bal-kana" to je moda i najvidljivije. Od kada su slovenake i hrvatske elite in-strumentalizovale ovu dihotomiju u procesu osamostaljivanja od junih ("bal-kanskih", "primitivnih", "necivilizovanih", "komunistikih"...dakle "neevrop-skih") jugoslovenskih naroda, njena snaga ne jenjava, tavie, ona se u Srbijido pojedinosti razrauje preko mree odgovarajuih stereotipa koji su smatra-ni ili proizvoeni u "objektivni opis stanja". Iako pravila naunog (pa i javnog

diskursa) ograniavaju proizvoenje i upotrebu predrasuda, netaknuta, esenci-jalizovana podela na "Evropu" i "Balkan" (kao i njihove vrednosne izvedenicei etikete) do danas ostaje osnovna razdelnica u politikoj propagandi, njenonajefikasnije sredstvo razlikovanja. Stoga se moe rei da i dananje konstrui-sanje i korienje dihotomije "balkansko":"evropsko" u srpskom javnom dis-kursu najvie ima veze sa politikim preferencijama.14 Ne uputajui se u na-voenje savremenih iskaza baziranih na ovoj dihotomiji (budui da su tolikouobiajeni i brojni, to obesmiljava njihovo beleenje i eventualno klasifiko-vanje) kao ni u pitanje da li je re o autostigmatizciji, prihvatnju stigme, jezi-koj neosetljivosti ili prosto o korisnosti i nezamenljivosti ove podele u kreira-nju unutranje politike, odnosno neumeu (ili nemogunosti) artikulisanjaidentiteta politike osim na suprotnosti "Evrope" i "Balkana", nesumnjivo je da

ova esencijalna dihotomija i dalje ima zavidnu simboliku snagu. A upravo jenjena snaga najporaznija potvrda neuspeha recepcije konstuktivistike para-digme u Srbiji i zarobljenosti ovdanjeg javnog diskursa u esencijalistikimpremisama. Mogue je da su "balkanske varijacije orijentalizma" za domau

javnost bile i da su i danas neuverljve, odnosno da je "realnost" Balkana ili Sr-bije takva da jo nije zrela za retoriku korektnost, bar po ovom pitanju. Dru-gim reima, da se "stigma" doivljava kao "istina" ili da (auto)orijentalizacijamoda jeste "uvreda", ali da je "opravdana" budui da je "zasluena". Da li je"Evropa" "zasluila" pozitivni pol u dominantnoj mentalnoj mapi drugo je pi-tanje, ali je injenica da "Balkanci" ili "Srbi" afirmisanjem esencijalizovaneslike "Zapada" ili "Evrope" posredno definiu svoj identitet "unutranjeg Dru-gog" (vie o tome Jansen 2001, 33-71, Jansen 2005). I to je jedna od eih

klizalica domaih deklarativnih konstruktivista15 u esencijalizam.

14 Bez obzira na to da li je re o "pravom" ili "lanom" izboru ("Evropa":"Balkan")u aktuelnom osmiljavanju politike, injenica je da je re o kontekstualnom konden-zovanju znaenja i esencijalistikoj polarizaciji od koje su u svojim diskursima veodavno odustali i predstavnici meunarodne zajednice.

15 Kad kaem "deklarativni konstruktivizam" ili "deklarativni konstruktivisti" mi-slim na to da su njegove retorike formule lako prihvaene u akademskom jeziku Sr-


8/16



S druge strane, u istraivanjima najblie ratne prolosti ovog regiona i situ-acijama u kojima na zajedniom poslu analize javnog jezika tog perioda radeistraivai iz republika bive Jugoslavije sa zapadnim istraivaima, nije sa-svim lako postii konsenzus o tome ta jeste a ta nije stereotip.16 Ono to jeza jedne stereotip, za druge moe biti sama istina, realan ili, pak, pristrasannain deskripcije. To nam, kako na prvi pogled izgleda, ne govori mnogo oznaaju ili spornom statusu stereotipa u drutvenoj teoriji ili balkanskom kon-tekstu, ve vie o njegovoj neodreenosti i potrebi boljeg preciziranja samogpojma ili bar opisa problema koji definisanje ovog pojma prate; jasno je, nai-me, jedino to da se na pitanje ta je stereotip teko moe dati jednoznaan od-

govor. Za decu, unuke ili praunuke prosveenosti on je najee bio praznove-rica, ali i neto ime su se koristili ili neto to su i sami proizvodili. Ovi po-slednji mu sve vie priznaju vrednost neophodnosti u miljenju, govoru, ori-

jentaciji. Neto ranije, odnosno pre priznanja nunosti postojanja stereotipa,kao da je meu naunicima postojao konsenzus oko "dobrih" i "loih" stereo-tipa, pa su neki bili nesporni ili tavie poeljni, dok ovi drugi, opet po tomnepisanom dogovoru, nisu dolazili u obzir. Promenama vladajuih ideologijau XX veku, menjala se i korektnost pojedinih stereotipa. Danas e politikikorisne atribute u minulim vekovima ("civilizovan" i "varvarin", na primer)retko ko ozbiljan upotrebiti: poeljno je da govorimo samo o drugaijem ili onivoima razliitosti, nikako u vrednosnim opozitima iako su oni najkorisnijepreice i ve svima jasni.

Zato, kada govorimo o stereotipu, govorimo o relativno novom i nestabil-nom terminu, koji je poslednjih decenija dosta rabljen u razliitim disciplina-ma drutvene teorije. S druge strane, uprkos uestalosti upotrebe, ovaj pojampolako gubi na znaaju prvenstveno zbog nedostatka preciznog referenta,brze zamenljivosti jednog stereotipa drugim i odatle nedoslednosti u korie-nju. ini se da je i u teorijskom radu, i u javnom govoru uopte, sve manjeonoga za ta ne bismo mogli rei da je neka vrsta stereotipa ili da nije stereo-tip odreenog doba. Kada je poslednjih godina u javnom jeziku postao poputbilo koje druge pojmovne navike, stereotip je podelio sudbinu svih ostalih po-modnih rei ili pojmova: to je vie iskustva pokrivao, ili se ee javljao kaoobjanjenje ili odgovor na najrazliitije nedoumice, tim je bre gubio na svo-

joj preciznosti i jasnosti. Uglavnom je ono to se popularnim pojmom identifi-

kovalo sam pojam stereotipa inilo sve banalnijim, moda ak i suvinim. Doizostanka vreg uporita stereotipa kao analitike kategorije dolo je i iz

bije (na primer "nacionalni identitet je konstrukt") ali da je ovu povrnu prihvatljivostgrubo demantovala praksa i konkretizacija diskursa o "Srbima", "Balkanu" ili "Evro-pi" upravo onih za koje je konstruktivizam vie od prolazne teorijske paradigme ide-ologija i politiki stav.

16 O tome da li je i u kolikoj meri taj konsenzus ipak mogue postii,videti eri 2008.


9/16

Gordana eri


drugih razloga. Re je o tome da su u ovaj pojam, u zavisnosti od disciplinar-ne pozicije samog istraivaa, sve do sedamdesetih godina prolog veka, a upojedinim disciplinama i mnogo due, uitavana razliita najee izrazitonegativna znaenja, pa je i samo pitanje ta jeste odnosno nije stereotipostajalo ili usko odreeno (za potrebe datog konteksta) ili "samorazumljivo".Veina istraivaa, bez obzira na disciplinarne razlike, uglavnom se slagala u

jednom da stereotip znai pojednostavljeno prikazivanje pojava, grupa, ko-lektiva. Ono to je, meutim, najvie uticalo na njegovo dominantno javnoznaenje jeste pretenost izuavanja etnikih, kulturnih, rasnih i polnih stereo-tipa, to je na kraju dovelo do svoenja ovog pojma na etniku (kulturnu, ra-

snu ili polnu) distancu, ime je cementirano njegovo "samorazumljivo" odno-sno negativno znaenje.Pojam stereotipa, meutim, nema jednoznaan (negativan) karakter, pa se

ovladavanje ovim pojmom i njegovo definisanje u drutvenoj teoriji pokazujekao sloen zadatak. Pre svega, stereotip je vana kognitivna funkcija, neodvo-

jiva od komunikativnosti, zbog ega je sam fenomen tipizacije (ablonizacije,katalogizacije, klasifikacije i sl.) opisiv kao izraz nunosti jezikog i misao-nog ekonomisanja. Neto blie odreenje, koje nas uvodi u "ivot" samog poj-ma, stereotip opisuje kao mamac preovlaujueg shvatanja, predvidljiv naingovorenja i ponaanja koji se stoga oekuje. Tako shvaen, stereotip je poputve "poznatog naina", uspostavljeni model uoptavanja, koji ima "tajnu re-dukcije"zbog koje se teko i sporo menja.Drugim reima, stereotip je "spora-

zum" izmeu jedne ovekove potrebe i jedne ovekove sklonosti; on svojemesto nalazi upravo u sadejstvu inae protivurenih svojstava oveka nu-nosti saimanja i pojednostavljenja utisaka i predstava o svetu, odnosno po-trebe njihovog saetog definisanja ili imenovanja, na jednoj strani, i ovekovesklonosti da se povodi za retorikim, pa makar ono oznaavalo i najneverovat-nije stvari, na drugoj strani. Kako je ova "preica u miljenju i govoru" kolikonuna toliko i normalizovana u procesu same primene, ona pre svega slui kaosredstvo prepoznavanja, orijentisanja i potvrivanja, ali i kao mehanizam uop-tavanja, vrednovanja i etiketiranja (vie u eri 2005, Rot 2000). Pojednosta-vljeno, stereotip jeste efikasno "sredstvo" ali nije samo "sredstvo" kojim ne-koga vreamo (ili hvalimo) na rasnoj, etnikoj, polnoj, profesionalnoj, ideolo-koj, fizikoj ili nekoj drugoj osnovi.

O stereotipima je moda najbolje misliti kao o reima (ili predstavama) ko-je su tu da bi umanjile nered opipljivih stvari. S druge strane, zahvaljujui nji-ma, prinueni smo da pojavama i njihovim odnosima pripisujemo veu pove-zanost nego to je oni uistinu imaju. U analitikoj praksi ovaj pojam bi vred-nosno trebalo da bude neutralan pojam. Poslednjih godina priznat mu je i ve-i znaaj od pukog reduktivnog sredstva u zbirnom predstavljanju: postao je

jedno od osnovnih kognitivnih postupaka kako u obrazovanju stavova tako i unjihovom ustaljivanju, nezaobilazni element svakog kolektivnog i individual-


10/16



nog angamana, ali i najvanije sredstvo uspostavljanja, raspodele i osporava-nja moi. Izmeu ostalog, stereotip je sredstvo jakih, kojim se pokazuje kul-turna, rasna, etnika, polna, verska, ideoloka, statusna, ekonomska, profesio-nalna ili neka druga superiornost, odnosno podreenost.

Bez obzira na akademske uvide u promenljivost znaenja stereotipa, jasno jeda ira javnost i posebno mediji nisu imali mnogo sluha za ove "nijanse". Oni suse uglavnom povodili za promenama koje namee politika, forsirali politiki (ilidrutveno) korektne stereotipe, zanemarivali prevaziene, bez osveenosti dasu to bili ili da jesu stereotipi. Iako se s promenama ideologija menjala "korekt-nost" pojedinih stereotipa, ideoloki ili politiki stereotipi, i posebno razni biro-

kratski formalizmi koji su i formom i sadrinom potpuno interiorizovani da ihretko ko kvalifikuje kao "sporne", odnosno stereotipne, prolazili su (i prolaze)skoro neopaeno. vrsto infiltrirani u "obinost" zvaninih jezika i stilova, neprivlae analitiku panju. Iako ovakva situacija nije iskljuiva odgovornostanalitiara i istraivaa, odgovornost za vrednosnu selektivnost stereotipa, kojase prenosi i u iru javnost, ne mogu da izbegnu. Naime, meu istraivaima kaoda i dalje postoji konsenzus oko "korisnih" stereotipa, pa su neki nesporni ilitavie poeljni, neophodni kao "saznajna norma", "akademska ili ideoloka le-gitimacija", dok neki drugi, budui prevazieni, bivaju cenzurisani. Svedocismo da se imena pojedinih regiona ili naroda, s obzirom na to da su u odree-nim periodima smatrana vrednosno negativnim, briu iz javne upotrebe, odno-sno zamenjuju novim imenima. Poslednjih decenija, zahvaljujui razvoju studi-

ja kulture i sveoptoj dekonstrukciji dominantnih naracija, mnogo vie panjepoklanja se retorikoj korektnosti. Odnos prema "drugosti", iz usko retorikeperspektive, sigurno se menja kako prema manjinama, tako i prema enama,linim izborima i sl. Ipak, diskutabilno je da li nova "korektna retorika" utie namenjanje dugo stvaranih predstava; da li se promenom retorike o "crncima" u"obojene" ili "afroamerikance" menjaju i predstave o njima, odnosno da li sedoslednim preimenovanjem "Balkana" u "Jugoistonu Evropu" ("Zapadni Bal-kan") ili "Cigana" u "Rome" u zvaninim diskursima sutinski menja statusovog regiona, odnosno naroda, ili se jo vie naglaava postojanje predrasude?Drugim reima, da li su promenjene oznake i imena u javnom govoru stereotipinaeg doba retorike maske ijom se skoro obaveznom upotrebnom priznaje ilegitimizuje postojanje stigme, odnosno jo vie provociraju "osetljiva mesta"

ili ovakva praksa bar unekoliko dovodi do promene statusa "oznaenih", ime"afroamerikanci" bivaju manje "crnci", "Romi" manje "Cigani", a "ZapadniBalkan" manje "Balkan"?

U istoriji izuavanja stereotipa, najvie panje poklanjano je kulturnim i et-nikim stereotipima. Poslednjih decenija, njima se pristupa iz perspektive kul-turne intimnosti,17 odnosno "kolektivne spoznaje jastva", koju ine sve tako-

17 O kulturnoj intimnosti vie u Hercfeld 2004, 16-50.


11/16

Gordana eri


zvane "vezujue osobine" jednog naroda, koje su izvor spoljanje neprijatnostii unutranje sigurnosti. One se najee odnose na zamiljene narodne odno-sno nacionalne "sutine" i vrednosti, specifina svojstva, na osobenosti i razli-ke u odnosu na "druge", uglavnom susede. I ovde se, dakle, novim jezikom te-matizuje pria o "nacionalnom karakteru"; dosledno istraivanje njegovih"svojstava" pokazuje srazmerno pranjenje i punjenje u zavisnosti od potrebai konteksta, ali "istine dugog trajanja" i "slike u glavama", kako su prvobitnoimenovani stereotipi, zapravo nikada sasvim ne nestaju. U injenici njihovetrajnosti i stalne potencijalne prisutnosti sadrani su i agensi mogue manipu-lacije i eskalacije u kriznim periodima. Zbog toga se ini da je reafirmisanje

prvobitnog odreenja stereotipa, kao "slika u glavama", od presudnog znaajaza njegovo razumevanje, budui da nas ono spasava redukovanog tretiranjastereotipa, kao neega to se iskljuivo odnosi na domen retorikog, negativ-nog i loeg, vezanog za jezik primitivaca.

Kako su svakoj komunikaciji stereotipi zapravo neophodni, praktine kori-sti od njihove upotrebe danas vie nikome nisu nepoznate: oni su sredstvo iz-raavanja posebnosti, kulturne i svake druge pripadnosti, konstruisanja distan-ce, slike kolektivnog identiteta i kolektivnog "drugog", ali i mnogo vie od to-ga. "Slike u glavama" odnose se i na neverbalne predstave i postupke, odno-sno i na ono to ne mora biti izreeno; deo su opteg idioma koji utie na for-miranje bilo kog identiteta. Stoga bi pogreno bilo misliti da predstave o koji-ma se ne govori javno ne postoje. Naprotiv. Nae poimanje sveta uglavnom se

zasniva na nizu preutnih pretpostavki, bez obzira na zvanini diskurs (Hol-land and Quinn 1987, 14). To su vrednosti, miljenja i predstave o svetu kojese zbog svoje "bazinosti" i "prirodnosti" uglavnom ne artikuliu. Ona su po-put gramatikih modela maternjeg jezika. I kao to se ta gramatika ui u ra-nom detinjstvu, u porodinom okruenju i nikada se ne preispituje, osim kada"zakripi", tako i ove pretpostavke ostaju izvan svakog javnog problematizo-vanja i preispitivanja, ali i vaan deo kulturne intime, individualne i grupne.Osnovu tih pretpostavki ine "samorazumljive istine", zbog ega se retkopreduzima njihovo preispitivanje. Budui neprimetljive u diskursu,18 ako i do-e do njihovog tematizovanja, ono se odvija u znaajnom empirijskom vakuu-mu. U nekim sluajevima re je o inerciji i trajnosti upravo sistemski i pravnonaloenog zaboravljanja onih uverenja koja opstaju uprkos promenama zva-

ninih diskursa i prilagoavanja politiki korektnog govorenja. Drugim rei-ma, odsustvo odreenih predstava iz javnog diskursa ne iskljuuje mogunost

18 U kognitivnoj antropologiji i lingvistici ova pitanja i problemi do danas su meunajteim kako analizirati naine miljenja, kulturne pretpostavke i mentalne mapekojima se ljudi slue i na osnovu kojih grade predstave o svetu i svom mestu u njemu,a koje zbog svoje "samorazumljivosti" uglavnom ne artkuliu? Vie: Holland and Qu-inn 1987, 3-40; Fauconnier &Turner 2002, 1750.


12/16



njihove stabilnosti u drutvenom mapiranju i orijentisanju. Te predstave mogubiti aksiomatske i opte da se zbog svoje rairenosti i prihvaenosti i ne vide.Reklo bi se da se njima gleda, a ne vidi. S druge strane, mogu biti i svesno pri-krivane i preutkivane, budui da se kose sa politikom, pravnom ili ideolo-kom korektnou odreenog perioda.19

Ovakvo stanovite podjednako uvaava oekivani nain "vienja stvari"(reagovanja ili ponaanja) i ustaljeni nain govorenja. Za razliku od uobiaje-nog razumevanja, u kome je stereotip skoro uvek verbalizovana predstava (re-toriki klie), ova ira slika fenomena navodi na diferencijacije u okviru sa-mog pojma na jezike stereotipe, odnosno stereotipe u jeziku/govoru, koji su

njegovo inherentno, neophodno svojstvo, i nastereotipe u postupanju

(never-balni, oekivani nain reagovanja). Pandan navedenoj podeli (na stereotipe upostupanju i jezike stereotipe) bilo bi razlikovanje ovog fenomena na neme(preutne ili utee) i glasne stereotipe. Ako bi se ovaj ideal-tipski model mo-gao dalje razvijati, nemi stereotipi bi u takvoj raspodeli vie odgovarali tzv.introspektivnim, t(r)ajnim i optim stereotipima, dok bi u domenu glasnih ste-reotipa bili oni koji se tiu autopromocije, markantnih mesta u opisu savreme-nog stanja, mode u diskursu i uopte ueg tematskog ili vremenskog kontek-sta. I dok se korektnost ili aktuelnost pojedinih (glasnih) stereotipa menja, toih izbacuje iz javne arene, zamenjuje novima ili preputa zaboravu, nemi ste-reotipi se skoro nikada ne "potroe".

U praktinoj ravni to izgleda ovako: na jednoj strani su predstave koje mo-

gu ali i ne moraju da se prepoznaju kao stereotipi i koje postaju opta reto ri-ka mesta odreenog konteksta; na drugoj strani imamo doslednost u verbal-nom neoznaavanju, utanju ili preutkivanju, koje je takoe opte mesto togistog konteksta, odnosno konstitutivni deo same prakse. (Sluaj jugoslovenskezvanine politike pre raspada, odnosno njene javne retorike najbolji je pri-mer za to.) Vitalnost veze izmeu ovako oznaenih tipova stereotipa je ne-sumnjiva: ono to se uti ili preutkuje, opstajui kao konstitutivni deo zna-enjskog kontinuuma, napreduje iza povrine retorikih kulisa, praktikuje se usamoj prinudi sveta ivota, katkada i u osmiljavanju trajnijih, kompleksnihprojekata. Iz ove perspektive, utanje je "glasnije", jer mu tek govorenje dajepotpuni smisao, osvetljavajui upravo ono to je u utanju najsutinskije. Podutanjem se, dakle, ne podrazmeva samo neprevodivost u jezik ili negovore-

nje u bukvalnom smislu, nego mnogo vie ono to ostaje "iza izgovorenog"kao neartikulisano ali "prisutno", preciznije, kao toliko glasan ostatak govore-nja da bi ostao neujan i da bi se mogao drugaije manifestovati osim uta-njem. S druge strane, i glasno (izgovoreno) skoro uvek referie na nemi pore-dak stvari i ustaljeni ablon u miljenju ili postupanju. Hipotetikim usposta-

19 O odnosu ideologije i strategijama manipulativnih procesa, videti u zborniku: de

Saussure & Schulz (eds.) 2005.


13/16

Gordana eri


vljanjem lestvice vanosti ovako diferenciranih stereotipa na dijahronom pla-nu, nemi stereotipi bi, uprkos svojoj statinosti (ili zahvaljujui upravo njoj),imali "veu teinu" od glasnih stereotipa. Zato se u najkraem moe rei da jeagresivnost glasnih stereotipa uslovljena kumulativnou nemih stereotipa.

Budui da stereotipi ne postoje samo na retorikom nivou, ovaj fenomenje "izrastao" u poseban i ne uvek lako prepoznatljiv vid diskursa. S drugestrane, izvesno je da ako postoje "privilegovani akteri" u proizvoenju i di-fuziji kvalifikativnih narativa i uopte stereotipnih, pojednostavljenih pred-stava, onda su oni vezani za sferu javnog i poli tikog, odnosno za mo jav-nog i politikog shvaenu u najirem smislu. Mada se naracije kojima se re-

prezentuje mo mogu iskazivati istim jezikim sredstvima, u istoj predstav-noj formi, njihova znaenja, funkcije i uinci su razliiti u zavisnosti od ne-koliko faktora, koji nisu nuno imanentni samim naracijama. Za razumeva-nje funkcija i delotvornosti ovih naracija u posebnim sluajevima najvaniji

je kontekst u kome se izriu, odreeni toposi simbolikih i ideolokih diho-tomija, odnosno markantna mesta politike i geosimbolike deskripcije. Pro-blem je, medjutim, u tome to i kada se stereotipi iscrpe u funkciji "legitimi-zacijske prie" ili opravdavanja politike volje u odreenoj situaciji, oni idalje pokazuju zavidnu nosivost poeljnog smisla koji se moe bilo kada in-tenzivirati. Zato se ni mentalne mape ni tipske naracije, koje ih konstituiu uargonima kolektivnog predstavljanja, ne mogu poimati iskljuivo kao vido-vi odreene ideologije ili diskursivne mode, jer su njihove implikacije mno-

go ire i izvantekstualne. Ipak, polazei od ideologija, nemalu ulogu u njiho-vom napredovanju ima fenomen podlonosti uverljivim narativnim sieima injima inherentno svojstvo irenja i prenoenja na nove situacije. U najsvede-nijim verzijama, stereotipi se danas prepoznaju kao nosei toposi dominant-nih naracija, odnosno kao rei koje pokrivaju sve; one imaju univerzalneklasifikativne funkcije (evropsko-balkansko, demokratsko-autoritarno, pro-gresivno-regresivno, liberalno-totalitarno, moderno-tradicionalno) i tiu sesame konceptualizacije stvarnosti i stvaranja dominantne slike sveta. Izanjih se mogu "skrivati" brojne razliitosti, ali je njihova korisnost u prevred-novanju, razjanjavanju/zamagljivanju ili opravdavanju politikih/ideolokihciljeva nesumnjiva. U naznaenim domenima ovi diskursi su vie od u naucitradicionalno shvaenog pojma stereotipa; sada su to manipulativni identifi-

kacioni reperi irokog klasifikativnog spektra: od proizvoljne, zbirne de-skripcije do distinkcija prema ideolokoj, ekonomskoj, razvojnoj ili nekojdrugoj ravni. Reprezentujui sistem "drutvene kontrole nad kognicijom",ovakvim naracijama se organizuje i konceptualizuje percepcija sveta u nekimodel, simboliku ili mentalnu mapu; drugim reima, normalizacija i usta-ljivanje narativnih praksi u vidu politike, naune ili publicistike diskursiv-ne mode, opredeljuje samu dogaajnost. Ako bi se napravila i najgrubljaistorijska paralela izmeu dominantnih naracija kraja XIX i kraja XX veka,


14/16



ona bi svakako pokazala da se u prvom sluaju glavna pria organizuje okopozivanja na "narodni duh", a u drugom sluaju, kao i danas, na "demokrat-ski duh". Izmeu pozivanja na jedan ili drugi, u leksikom smislu minimalnesu razlike, svodljive na pitanja vremena i diskursivne mode. U znaenjskomi praktinom smislu, pak, razlike ovih sintagmi na sinhronijskom planu sa-svim su nepomirljive jer se tiu prinude vanjezikih okolnosti. A ove, "mini-malne razlike", upravo impliciraju pretpostavke vane za teoriju razvoja ste-reotipa.

Zato je ivot jednog stereotipa u najtenjoj vezi sa drutvenom situacijom.Za priu o tome kako funkcionie stereotip, i posebno za onaj njen deo koji se

tie teorijske razgradnje ovog fenomena, odnosno "destereotipizacije", trebaimati u vidu nekoliko stvari: da se ve samo imenovanje odnosno nominacija(levica: desnica; komunizam: faizam; islam: hrianstvo; Evropa:Balkan; Is-tok:Zapad) moe razumeti kao "skraeni put", odnosno stereotip; da je naerazumevanje sveta uslovljeno "jakim razlikovanjem", opozitima ili binarnimraspodelom svetlo:tama, dobro:zlo...; da je nain na koji je neto izreeno

jedan od plodnijih puteva "destereotipizacije"; i na kraju, da je u razotkrivanjufunkcionisanja stereotipa, vanost konteksta i drutvene mode od presudnogznaaja, ali ne u smislu univerzalnog kljua kojim se otvaraju sva vrata teorij-ske analize, ve u smislu pouzdanog naina da se razumeju njegovi dominant-ni mehanizmi prilikom strukturisanja pojavnosti i ovekove adaptibilnosti nanju. Budui usko vezani za politiku, razvojnu i intelektualnu scenu iz koje

proizlaze, njihovo istraivanje je vano i zbog toga to stereotipi vie govore ostanju drutva u vremenu ispitivanja nego o samom predmetu ispitivanja, od-nosno "sutini" koja se predmetu ispitivanja stereotipom pripisuje.

Literatura

Baki-Hayden, Milica. 2006. Varijacije na temu Balkan. Beograd: IFDT/Filip Vinji.

Berlin, Isaija. 2006. Koreni romantizma. Beograd: Slubeni glasnik.Bracewell, Wendy. 2004."Orientalism, Occidentalism and Cosmopolitanism:

Balkan Travel Writings on Europe", International Interdisciplinary Confe-rence "Occidentalism", University of Sofia: Bulgarian Society for 18th Cen-tury Studies ( http://c18.slovar.org.uk/occidentalism/bracewell_en.htm).

eri, Gordana. 2004. Retorika prilagodjavanja Europeane Patrika Oured-nika. Kultura. asopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku107/108: 235-248.

eri, Gordana. 2005. Pr(a)vo lice mnoine. Kolektivno samopoimanje ipredstavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Beograd:IFDT/ Filip Vinji.


15/16

Gordana eri


eri, Gordana, ur. 2008. Intima javnosti. Okviri predstavljanja, narativniobrasci, strategije i stereotipi konstruisanja drugosti u upeatljivim doga-ajima tokom razgradnje bive jugoslavije: tampa, tv i film. Beograd: Fa-brika knjiga/IFDT.

Fauconnier, Gilles and Mark Turner. 2002. The Way We Think. ConceptualBlending and the Mind's Hidden Complexities. New York: Basic Books.

Fleming, E. Kathryn. 2001. Orijentalizam, Balkan i balkanska istoriografija.Filozofija i drutvo XVIII: 11-32.

Goldsworthy, Vesna. 1998.Inventing Ruritania, The Imperialism of the Ima-gination. New Haven: Yale University Press.

Hall, Stuart. 1997. "The Work of Representation". In

Representation: Cultu-

ral Representations and Signifying Practices, ed. Stuart Hall, 1-74. Lon-don: Sage.

Hercfeld, Majkl. 2004. Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacionalnojdravi. Beograd: Biblioteka XX vek.

Hobsbaum, Erik. 2003. O istoriji. O Teoriji, praksi i razvoju istorije i njenojrelevantnosti za savremeni svet. Beograd: Otkrovenje.

Holland, Dorothy & Naomi Quinn. 1987. "Culture and Congnition". In Cultu-ral Models in Language and Thought. Cambridge: Cambridge UniversityPress.

Jansen, Stef. 2001. Svakodnevni orijentalizam: doivljaj "Balkana"/"Evrope"u Beogradu i Zagrebu. Filozofija i drutvo XVIII: 33-71.

Jansen, Stef. 2005.Antinacionalizam. Beograd: Biblioteka XX vek.Kecmanovi, Duan. 2005.Nacionalni karakter: razm(j)ere zloupotrebe. Be-ograd: NSPM.

Mikova, Diana. 2006. In Quest of Balkan Occidentalism. Tokovi istorije 1-2:29-62.

Naumovi, Slobodan. 1999. 'Balkanski kasapi': Mitovi i pogrene predstave oraspadu Jugoslavije.NSPM. 1-2: 57-77.

Ou-ednk, Patrik. 2001. Europeana. Strun djiny dvactho vku. Praha:Paseka (srpsko izdanje Samizdat B92, 2003)

Pomian, Kryzstof. 2001.Evropa a jej nrody. Ve znamen jednoty i rznosti.Praha: Mlad fronta.

Rot, Klaus. 2000. Slike u glavama, Beograd: Biblioteka XX vek (prevod sa

nemakog).Saussure, Louis & Peter Schulz (ur.) 2005. Manipulation and Ideologies in

the Twentieth Century: Discourse, Language, Mind. Amsterdam & NewYork: John Benjamins.

Suboti, Milan. 2007. "Na leima bika: o simbolikoj geografiji evropskogprostora". UNa drugi pogled: prilog studijama nacionalizma, Suboti Mi-lan, 7-45.Beograd, IFDT/ Filip Vinji.

Todorova, Marija. 2006.Imaginarni Balkan. Beograd:Biblioteka XX vek.


16/16



Voli, Zala. 2005. The Notion of "the West" in the Serbian National Imagi-nary.European Journal of Cultural studies 8(2): 155-175.

Wolff, Larry. 1994.Inventing Eastern Europe: The Map of Civilization on theMind of the Enlightenment. Stanford: Stanford University Press.

Primljeno: 24.04.2009.Prihvaeno: 29.09.2009

Gordana eri

Institute for Philosophy and Social Theory,University of Belgrade

STEREOTYPE AND STUDIES OF THE BALKANS

This paper is the altered version of lecture given to students of ethnology andanthropology on March 13th 2009, adapted for print. The lecture was a reply toinvitation by the Centre for Ethnological and Anthropological Research of theFaculty of Philosophy in Belgrade, and part of the seminarAntropoloka ago-ra (Anthropological Agora). First segment of the text sketches, from perspec-tive of several disciplines and in general lines, historical development of re-presentations ofOthers and terms tightly attached to these representations. In

the second part author focuses her attention to Balkan studies, and to statusand dilemmas regarding treatment of the stereotype phenomenon within them.

Key words: representations of Others, mental mapping, stereotype, the Bal-kans, balkanism.

strereotip, balkan, studije

Documents