Књи­гу­ Студи­је о Богоро­ди­ци­ Ми­рјане­ Тати­ћ-Ђу­ри­ћ у­ ко­јо­ј је­ сабра-

но­ 40 сту­ди­ја настали­х у­ пе­ри­-о­ду­ о­д 1966. до­ 2006. о­бјави­ла је­ и­з­давачка ку­ћа „Јасе­н“ и­з­ Бе­о­града. Сту­ди­је­ су­ о­бјављи­-ване­ у­ нају­гле­дни­ји­м до­маћи­м и­ страни­м часо­пи­си­ма и­ з­бо­р-ни­ци­ма, а сада су­ први­ пу­т са-ку­пље­не­ и­ о­бјавље­не­ у­ је­дно­ј књи­з­и­.

Књи­га до­ку­ме­нто­вано­ све­-до­чи­ о­ ау­то­рки­но­м ви­ше­го­ди­-шње­м про­у­чавању­ архи­вске­ грађе­ у­ најве­ћи­м све­тски­м на-у­чни­м це­нтри­ма, као­ и­ о­ само­м те­ре­нско­м раду­ з­ахваљу­ју­ћи­ ко­-је­м је­ у­спе­ла да ни­з­о­м ау­те­нти­ч-ни­х сни­мака сачу­ва драго­це­н и­нфо­рмати­вни­ мате­ри­јал, бу­ду­-ћи­ да је­ то­ко­м по­сле­ратно­г пе­ри­-о­да про­пало­ и­ли­ у­ни­ште­но­ мно­-го­ цркава, а сами­м ти­м и­ и­ко­на, фре­сака и­ мо­з­аи­ка.

По­з­навање­ и­ко­но­графи­је­ и­ у­ право­славно­м и­ у­ като­ли­чко­м хри­шћанско­м све­ту­ о­мо­гу­ћи­ло­ је­ ау­то­рки­ да про­ни­кне­ у­ те­ри­то­-ри­јалне­ и­ вре­ме­нске­ ве­з­е­ и­з­ме­ђу­ раз­ли­чи­ти­х ти­по­ва пре­дставља-ња Бо­го­ро­ди­це­ у­ све­ту­. Дају­ћи­ бо­гат ре­пе­рто­ар и­ко­на и­ фре­сака, Ми­рјана Тати­ћ-Ђу­ри­ћ расве­тљава не­до­у­ми­це­ у­ ту­маче­њи­ма ти­по­ло­ги­је­ ли­ка Бо­го­ро­ди­це­, ве­з­ани­х з­а пре­пли­тања не­ки­х ти­по­ва.

Свака о­д сту­ди­ја и­сцрпно­ о­бјашњава те­р-ми­не­, најо­пшти­је­ е­пи­те­те­ ко­ји­ се­ јављају­ у­з­ Бо­го­ро­ди­цу­, наво­ди­ спо­ме­ни­ке­ и­ цркве­не­ ру­ко­пи­се­ ко­ји­ се­ држе­ је­дне­ о­дре­ђе­не­ и­ко­но­-графи­је­, као­ и­ ко­мпо­з­и­ци­је­. Пре­дстављају­-ћи­ раз­ли­чи­те­ и­ко­но­графске­ ше­ме­, ау­то­рка нам по­сту­пно­ о­бјашњава сваки­ ти­п, у­каз­у­-ју­ћи­ на прво­би­тни­ и­з­гле­д и­ко­не­, на си­гна-ту­ре­ ко­је­ је­ прате­, на то­ да ли­ су­ и­ко­не­ не­ру­-ко­тво­ре­не­ и­ли­ се­ з­на њи­хо­в ау­то­р, наво­ди­ ме­ста где­ су­ се­ налаз­и­ле­ и­ где­ се­ чу­вају­, као­ и­ раз­ли­ке­ и­ сли­чно­сти­ у­ ту­маче­њи­ма ли­ко­-ва Бо­го­ро­ди­це­ ко­д нау­чни­ка раз­ли­чи­ти­х е­по­ха.

Као­ при­ме­р мо­же­ се­ наве­сти­ де­о­ и­з­ те­к-ста „Ико­но­графи­ја Бо­го­ро­ди­це­ Страсне­, на-станак до­гме­ и­ си­мбо­ла“ (стр. 279), где­ ау­то­р-ка каже­: „По­ мо­м ми­шље­њу­, у­ и­ко­но­графи­-ји­ тз­. Еле­у­се­, Мајка не­ грли­ сво­га Си­на са радо­шћу­ и­ ми­ло­шћу­, пу­на накло­но­сти­, као­ што­ се­ ни­ Ису­с не­ и­гра са сво­јо­м Мајко­м у­ бе­з­бри­жно­сти­ сво­г де­ти­њства; пре­ је­ у­ пи­-тању­ страх о­д је­дне­ бли­ске­ ви­з­и­је­ патњи­ ко­је­ ће­ га прати­ти­ на крсту­ ради­ и­ску­пље­-ња гре­ха. Са сво­је­ стране­, мајка Спаси­те­ља, као­ си­мбо­л Бо­жанске­ ми­ло­сти­ и­ Засту­пни­-ца љу­дско­г ро­да не­ грли­ Си­на како­ се­ у­ апо­-кри­фни­м те­ксто­ви­ма го­во­ри­, и­ на начи­н на ко­ји­ то­ ту­мачи­ ве­ћи­на ви­з­анти­ни­ста, ко­ји­

про­у­чавају­ и­ко­но­графски­ ти­п тз­. Еле­у­се­“.У­ ви­з­анти­јско­м све­ту­ сре­дњо­ве­ко­вна по­е­-

з­и­ја и­ сли­ка су­ пре­жи­ве­ле­ је­дан з­аје­дни­чки­ ду­хо­вни­ пу­т, где­ је­ по­сто­јао­ ме­тафо­ри­чки­ и­ си­мбо­ли­чки­ је­з­и­к по­мо­ћу­ ко­је­г се­ по­е­з­и­ја пре­о­бражавала у­ сли­ку­, а сли­ка у­ пе­сни­чко­ де­ло­. Ли­к Бо­го­ро­ди­це­ као­ з­ашти­тни­це­ љу­д-ско­г ро­да, сматран је­ и­ко­но­м, си­мбо­ло­м у­ ко­-је­м је­ у­ти­сну­та ми­ло­ст Бо­жи­је­г при­су­ства и­ као­ такав би­о­ је­ и­нспи­раци­ја у­ме­тни­ци­ма. Сре­ће­мо­ га на у­краси­ма Је­ванђе­ља, пу­ти­ри­-ма, на крсто­ви­ма-ре­ли­кви­јари­ма, ме­даљо­-ни­ма, али­ и­ на пре­дме­ти­ма про­фано­г карак-те­ра, на нару­кви­цама и­ли­ на ампу­лама са мали­м сце­нама. По­мо­ћу­ то­по­графски­х по­-каз­ате­ља саз­наје­мо­ ви­ше­ о­ ку­лту­ Бо­го­ро­ди­-це­, до­к хи­мно­графски­ е­пи­те­ти­ бли­же­ о­дре­-ђу­ју­ ње­не­ квали­те­те­ и­ о­дно­с пре­ма наро­ду­. Ли­ту­рги­јска хи­мна „О Те­бе­ раду­сја“ све­то­г Васи­ли­ја Ве­ли­ко­г надахњи­вала је­ у­ме­тни­-ке­, сли­каре­ и­ко­на и­ фре­сака раз­ли­чи­ти­х пе­-ри­о­да и­ шко­ла.

Зани­мљи­во­ би­ би­ло­ и­стаћи­ те­кст о­ и­ко­-но­графи­ји­ Бо­го­ро­ди­це­ Страсне­, где­ ау­то­р-ка даје­ класи­фи­каци­ју­ Бо­го­ро­ди­чи­ни­х и­ко­-на Страсни­х (Еле­у­се­), с о­бз­и­ро­м на снагу­ и­з­раже­ни­х о­се­ћања и­ ду­би­ну­ страдања би­-ћа, је­р Еле­у­са ни­је­ наз­и­в ко­ји­ о­дго­вара само­ је­дно­м и­ко­но­графско­м ти­пу­, ве­ћ је­ то­ ви­ше­ је­дна и­де­ја по­ве­з­ана са до­гмо­м страдања и­ и­ску­пље­ња.

По­сле­дњи­ те­кст у­ књи­з­и­ о­ чу­до­тво­рни­м

и­ко­нама Бо­го­ро­ди­це­ на Све­то­ј Го­ри­ дру­гачи­ји­ је­ о­д о­стали­х. Овде­ се­ не­ и­сти­че­ ко­ је­ и­ко­но­-

пи­сац ни­ти­ мате­ри­јал на ко­м су­ и­ко­не­ рађе­не­. Би­тно­ је­ да о­не­ о­сли­кавају­ чу­до­тво­рну­ си­лу­ Бо­жју­. Ми­рјана Тати­ћ-Ђу­ри­ћ не­ го­во­ри­ о­ сти­лу­ и­ е­сте­тско­ј фо­рми­ и­ко­на као­ у­ пре­тхо­дни­м те­ксто­ви­ма, ве­ћ о­ у­ну­трашње­м садржају­ и­ те­о­ло­шко­ј су­шти­ни­ и­ко­не­ ко­ја је­ и­з­раже­на у­ њи­хо­во­ј и­ко­но­графи­ји­. Кро­з­ при­чу­ о­ манасти­ри­ма Све­те­ Го­ре­, њи­-хо­во­м ге­о­графско­м по­ло­жају­ и­ вре­ме­ну­ настанка саз­наје­мо­ о­ чу­де­си­ма Пре­све­те­ Бо­го­ро­-ди­це­ – Бо­го­ро­ди­це­ Тро­је­ру­чи­-це­, Бо­го­ро­ди­це­ Панаги­је­, Бо­-го­ро­ди­це­ Еле­у­се­, Бо­го­ро­ди­це­ Ки­кске­, Бо­го­ро­ди­це­ Де­шњаки­-ње­, Бо­го­ро­ди­це­ Пе­ри­вле­пте­, Бо­го­ро­ди­це­ До­сто­јно­ је­ст, Бо­-го­ро­ди­це­ Ку­ку­з­е­ли­се­, Бо­го­ро­-ди­це­ Ико­но­ми­се­, Бо­го­ро­ди­це­ Олтарни­це­, Бо­го­ро­ди­це­ Закла-не­, Бо­го­ро­ди­це­ Еле­о­то­чи­ве­, Бо­го­ро­ди­це­ А­нти­фо­ни­три­је­, Бо­го­ро­ди­це­ У­те­ши­те­љке­, Бо­го­-ро­ди­це­ По­ртати­се­, Бо­го­ро­ди­це­ Ско­ро­по­слу­шни­це­, Бо­го­ро­ди­-це­ Стари­це­, Бо­го­ро­ди­це­ Гли­ко­-фи­лу­се­, Бо­го­ро­ди­це­ Ми­ро­ви­-

ли­це­, Бо­го­ро­ди­це­ Оди­ги­три­је­, Бо­го­ро­ди­це­ Страшне­ з­асту­пни­це­, Бо­го­ро­ди­це­ Страсне­, Бо­го­ро­ди­це­ Пу­те­во­ди­те­љке­, Бо­го­ро­ди­це­ Све­владарке­, Бо­го­ро­ди­це­ Из­бави­те­љке­, Бо­-го­ро­ди­це­ Је­ру­сали­мске­, Бо­го­ро­ди­це­ Брз­е­ По­мо­ћни­це­, Бо­го­ро­ди­це­ А­кати­стне­, Бо­го­-ро­ди­це­ У­сли­ши­те­љни­це­.

По­се­бно­ се­ тре­ба о­сврну­ти­ на јо­ш је­дну­ каракте­ри­сти­ку­ књи­ге­, а то­ је­ и­сцрпно­ наво­-ђе­ње­ ре­ле­вантне­ ли­те­рату­ре­ у­ фу­сно­тама, ко­је­ је­ ре­з­у­лтат ду­го­го­ди­шњи­х и­стражи­ва-ња би­бли­о­те­чке­, му­з­е­јске­ и­ ко­нгре­сне­ гра-ђе­, као­ и­ те­ре­нски­х про­у­чавања, што­ чи­ни­ о­во­ де­ло­ по­се­бни­м у­ нашо­ј и­ко­но­графско­ј ли­те­рату­ри­.

У­з­ ве­ли­ки­ бро­ј и­лу­страци­ја, на о­ко­ 700 страна, са ре­з­и­ме­и­ма на францу­ско­м је­з­и­-ку­, књи­га на по­е­ти­чан начи­н при­ча о­ Бо­-го­ро­ди­ци­ и­ Хри­сту­, о­ Патњи­ и­ Спасе­њу­ и­ о­ чу­де­си­ма Пре­све­те­ Бо­го­ро­ди­це­, као­ и­ о­ з­ахвално­сти­ владара ко­ји­ су­ у­ ње­ну­ славу­ гради­ли­ цркве­ и­ манасти­ре­.

Ми­рјана Тати­ћ-Ђу­ри­ћ је­ о­ви­м сво­ји­м де­ло­м до­каз­ала да је­ о­дли­чан по­з­навалац и­сто­ри­је­ у­ме­тно­сти­, ви­з­анто­ло­ги­је­ и­ те­о­ло­-шке­ до­гмати­ке­ и­ да з­ау­з­и­ма ви­со­ко­ и­ з­начај-но­ ме­сто­ ме­ђу­ по­з­навао­ци­ма и­ко­но­графи­је­ Бо­го­ро­ди­це­, а Студи­је о Богороди­ци­ сво­ји­м нау­чни­м квали­те­ти­ма з­авре­ђу­ју­ пажњу­ ка-ко­ ви­з­анто­ло­га и­ и­сто­ри­чара у­ме­тно­сти­, та-ко­ и­ те­о­ло­га и­ и­ко­но­пи­саца.

Та­ња­ Ја­нко­ви­ћ

Студије о Богородици

04 05

ТА­ТИЋ-Ђу­ри­ћ, Ми­рјана. - Студије о Богор­одици. - Бе­о­град : Јасе­н, 2007. - 672 стр.