stvarno pravo - osnovni termini

5/28/2018 Stvarno Pravo - osnovni termini

1/5

STVARNO PRAVO je posebna grana prava koja obuhvata pravne norme kojima se

reguliu stvarna prava. Stvarna prava su subjektivna gradjanska prava koja svom titularugarantuju ovlaenja povodom stvari neposredno na osnovu zakona.U stvarna pravaspadaju: dravina, svojina, slubenost, realni teret, zalono pravo, pravo pree kupovine ipravo gradjenja.

STVAR je deo materijalne prirode koja slui zadovoljavanju potreba pojedinacapovodom kojih mogu postojati subjektivna gradjanska prava. Stvari se dele na:

a) TELESNE I BESTELESNEb) PROSTE I SLOENE, PRIPADAK - * Proste stvari su one kod kojih senjihovi sastavni delovi ne vide, kao da su izgradjeni od jedne materije. * Sloenestvari se sastoje od vie delova koji se mogu raspoznati. * Pripadak je pokretnasporedna stvar namenjena da trajno slui upotrebi glavne stvari.c) ZBIRNE STVARI

d) PLODOVI I PROIZVODI* Plodovi su stvari koje daje plodonosna stvarperiodicno, bez unistenja svoje sutine.* Proizvod je sve ono to stvardaje kao deo svoje supstance.

e) STVARI U PROMETU I VAN PROMETAf) STVARI ODREDJENE PO RODU I POJEDINACNO ODREDJENE

* Stvari odredjene po rodu su one koje se u pravnom prometu odredjuju po vrsti,meri i broju.

* Pojedinacno odredjena stvar je ona koju su strane imale u vidu ili je jedinstveni

primerak.g) ZAMENLJIVE I NEZAMENLJIVE - Zamenljive stvari su one na mesto kojih

se u ispunjenju obaveze moe dati druga stvar istih svojstava i vrednosti, aostale stvari su nezamenljive.

h) DELJIVE I NEDELJIVE - * Deljiva stvar je ona koja se moe tako fizikipodeliti da je zbir vrednosti delova dobijenih deobom prilicno ravan vrednosti

stvari pre deobe i da namena stvari nije izmenjena. * Nedeljiva stvar u slucajupodele gubi svoju namenu.i) PROCENLJIVE I NEPROCENLJIVE

j) POTROSNE I NEPOTROSNE - * Potrosne stvari su one koje se mogu koristiti

samo ako se potrose, tj. upotrebe i njihova namena je da se jednom upotrebom

potrose ili otudje.* Nepotrosne stvari se mogu vise puta upotrebljavati.k) NEPOKRETNE I POKRETNE - * Nepokretne stvari su one koje se ne mogu

premestati sa jednog mesta na drugo, bez povrede njegove sutine.* Pokretnestvari su one koje se mogu premestati sa jednog na drugo mesto bez povredenjihove sutine.l) NOVAC I HARTIJE OD VREDNOSTI - * Novac je stvar i opste merilo

vrednosti, i zato se sve stvari mogu svesti na novac kao zajedniki imenitelj. Kaostvar, novac se tretira kao pokretna, telesna, potrona, zamenljiva, deljiva igenerina stvar.* Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalacobavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu.


2/5

DRAVINAje faktika vlast koju jedno lice ima na nekoj stvati. Faktika vlast na stvaripodrazumeva preduzimanje materijalnih radnji na stvari (korienje, upotreba i sl.). Vrstedravine su:

1. ZAKONITA I NEZAKONITA Zakonita dravina jeste ona koja se zasnivana punovanom pravnom osnovu (pravnom poslu) koji je podoban za sticanjeprava svojine i koja je steena na zakoniti nain. Nezakonita je ona koja nema

pravni osnov ili ona koja ima ali je on nevaei.2. SAVESNA I NESAVESNA Savesna dravina jeste ona kod koje dralac nezna, niti prema okolnostima moe da zna da mu ne pripada pravo iju faktikuvlast vri. Nesavesna postoji kada dralac zna ili prema okolnostima mora da znada nije titular prava iju faktiku vlast vri.3. PRAVA I MANLJIVA Manljiva dravina je ona koja je steena silom,prevarom ili zloupotrebom poverenja, a prava je ona koja nije steena ni silom, niprevarom ni zloupotrebom poverenja.

4. NEPOSREDNA I POSREDNA Neposredna dravina postoji kada jedno licevri faktiku vlast neposredno (lino) ili prekopritaoca. Posredna je ona kadajedno lice vrenje faktike vlasti prenosti na drugog na osnovu pravnog posla.

5. DRAVINA STVARI I DRAVINA PRAVADravina stvari postoji ondakada jedno lice vri faktiku vlast na stvari koja po obimu odgovara pravusvojine. Dravina prava je dravina koja za objekt ima pravo koje draocuomoguava faktiku vlast uu od one koju prua pravo svojine. 6. IDEALNA(DRAVINA NASLEDNIKA) je vrsta dravine prava i postoji usluajevima kada dralac nema faktiku vlast na stvari.7. ZEMLJINO-KNJINA8. ISKLJUIVA DRAVINA I SUDRAVINA Iskljuiva dravina postojikafa faktiku vlast na stvari vri samo jedno lice. Ako je vre vei broj lica, ondaje re o sudravini.

SAMOPOMO je ovlaenje draoca da svojom silom sprei svaki neovlaeni napad

na njegovu dravinu.

SVOJINA je pravo korienja i raspolaganja stvarima na najapsolutniji nain poduslovom da se ne vri protivno zakonu i uredbama. Pravo svojine se sastoji iz ovlaenjadranja, korienja, pribiranja plodova i prihoda i raspolaganja. Karakteristike pravasvojine su da je ono apsolutno, iskljuivo i trajno pravo.

SUSEDSKO PRAVOje zakonsko ovlaenje sopstvenika jedne nepokretnosti da sekoristi susednom nepokretnou ili da zahteva od njenog svakodobnog sopstvenika(suseda) neko injenje ili uzdravanje od neega sto bi sused po zakonu smeo initi.

DERIVATIVNO STICANJE PRAVA SVOJINE postoji onda kada sticalac svojepravo izvodi iz prava prethodnika, odnosno kada se vri prenos prava od pravnogprethodnika na pravnog sledbenika. Za derivativno sticanje prava svojine potrebno je da

budu ispunjena dva uslova: zakljuenje punovanog pravnog posla kojim se prenosisvojina (pravni osnov) i predaja stvari u dravinu sticaoca. Derivativno sticanje pravasvojine na nepokretnim stvariva vri se upisom u javnu knjigu ili na drugi nain odredjenzakonom. Najpre se zakljuuje pravni posao a zatim se podnosi zahtev za upis uzemnjine knjige.


3/5

ORIGINARNO STICANJE PRAVA SVOJINE postoji kada sticalac svoje pravo ne

izvodi iz prethodnikovog prava, ve ga stie na osnovu zakonskih injenica, neposredno.STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA je nain sticanja prava svojine nepokretnoj stvari ako je sticalac savestan, ako je stvar pribavljena uz naknadu od

nevlasnika.ODRAJ predstavlja originaran nain sticanja prava svojine na osnovu dravine

odredjenog kvaliteta i proteka zakonom predvidjenog vremena.PRIRATAJ ili pripadak je nastanak nove stvari od delova stvari koje pripadajuraznim vlasnicima.OKUPACIJApredstavlja sticanje svojine na niijim stvarima.EKSPROPRIJACIJA predstavlja prinudnu meru oduzimanja ili ograniavanjaprivatne svojine na nepokretnim stvarima u optem interesu, uz naknadu ranijemvlasniku.

SUSVOJINApredstavlja oblik svojine kada vie lica imaju pravo svojine na istoj stvari ito tako da svakome pripada odredjeni idealni deo, srazmerno prema celini.

ZAJEDNIKA SVOJINA postoji kada na istoj stvari dva ili vie lica imaju pravosvojine, pri emu njihovi delovi nisu odreeni.

ETANA SVOJINA je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garai kaoposebnim delovima zgrade koje obuhvata i sporedno pravo na zajednikim delovimazgrade i zemljitu na kome je zgrada podignuta.

SLUBENOSTI predstavljaju stvarna prava na tudjim stvarima. Titular prava

slubenosti je ovlaen da za potrebe svoje nepokretnosti, upotrebljava tudju stvar naodredjeni nain i u odredjenoj meri ili da od njenog vlasnika zahteva da stvar neupotrebljava na odredjeni nain i u odredjenoj meri.

STVARNA SLUBENOST je pravo vlasnika jedne nepokretnosti da za potrebe tenepokretnosti vri odredjene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika, ili da zahteva odvlasnikia poslunog dobra da se uzdri od vrenja odredjenih radnji koje bi inae imaopravo vriti na svojoj nepokretnosti. Razlikuju se:

1. POLJSKE I KUNE SLUBENOSTI Poljske su one kod kojih je poslunodobro zemljite, a kune su one kod kojih je posluno dobro kua. 2. POZITIVNE I NEGATIVNE Pozitivne slubenosti ovlauju titulara daposluno dobro upotrebljava na odredjeni nain i u odredjenoj meri. Negativneovlauju titulara da vlasniku poslunog dobra zabrani da neto ini iako bi on nato imao pravo da nema prava slubenosti.

3. VIDLJIVE I NEVIDLJIVE Vidljive stvarne slubenosti su one ije jepostojanje vidljivo, a nevidljive su one ije vrenje nije praeno odredjenimspoljnim znacima.

4. TRAJNE I POVREMENETrajne su one kojima se uspostavlja trajno stanje,a povremene su one za ije vrenje je potrebno preduzimanje odredjenih radnji odstrane titulara slubenosti.5. SEZONSKE I ZA IZUZETNE PRILIKESezonske slubenosti su one koje seustanovljavaju za odredjeno vreme ili za odredjeno doba godine. Slubenosti zaizuzetne prilike su one koje se ustanovljavaju za neku izuzetnu priliku.


4/5

LINE SLUBENOSTI su stvarna prava koja ovlauju titulara na korienje tudjestvari, bez prava raspolaganja i zahtevanja supstance poslunog dobra. Vrste linihslubenosti su:

a) PLODOUIVANJE je stvarno pravo koje ovlauje plodouivaoca nasveobuhvatnu upotrebu i ubiranje plodova sa tudje stvari, bez prava zahvatanja

supstance poslunog dobra.b) UPOTREBAje stvarno pravo koje ovlauje titulara da upotrebljava i pribiraplodove sa tudje sa tudje stvari u granicama njegovih potreba, bez zahvatanjasupstance stvari.

c) STANOVANJE je stvarno pravo koje ovlauje titulara da stanuje u tudjemstanu bez prava zahvatanja supstance stvari.

REALNI TERET predstavlja ovlaenje imaoca na odredjene, po pravilu, periodineinidbe od svagdanjeg vlasnika optereene nepokretnosti.

ZALONO PRAVO je stvarno pravo na tudjoj stvari. Titular zalonog prava je

ovlaen da svoje potraivanje naplati iz vrednosti zaloene stvari ako mu dunik neispuni obavezu u roku. Naela zalonog prava su: naelo akcesornosti, oficijelnosti,specijalnosti i nedeljivosti.

RUNA ZALOGA je zalono pravo na pokretnim stvarima. Zalogodavac predajepokretnu stvar u ruke zalonom poveriocu za obezbedjenje potraivanja, a ovaj se moenaplatiti iz vrednosti zaloene stvari ako dunik ne ispuni obavezu u trenutku dospelosti.Runa zaloga se najee zasniva ugovorom, mada moe nastati i na osnovu sudskeodluke i po samom zakonu. Objekt rune zaloge moe biti svaka pokretna stvar koja senalazi u prometu. Isto tako, moe se zaloiti i suvlasniki deo. Najee seu zaog dajuindividualno odredjene i nepotrosne stvari. Kada je u pitanju trabina koja se obezbedjuje

zalogom, to podrazumeva da bez postojanja potraivanja ne moe nastati ni zaloga.Potraivanje koje se obezbeuje zalogom, ne mora biti izraeno u novcu, ali mora bititakvo da se moe ekonomski izraziti.

OVLAENJA ZALOGOPRIMCA su: pravo namirenja, pravo prvenstva, pravo nadravinu, pravo sledovanja, pravo upotrebe zaloene stvari, pravo na dopunu zaloge.OBAVEZE ZALOGOPRIMCA su: obaveza briljivog uvanja stvari i obavezavraanja zaloene stvari.

ZALONO PRAVO NA PRAVIMA je zalaganje potraivanja. Poverilac moeobezbediti svoje potraivanje tako to e mu dunik, umesto stvari, zaloiti neko svoje

potraivanje prema treem licu svom duniku. Pored potraivanja, predmet zalaganjamogu biti i druga prava (autorska, pronalazako, patenti, pravo plodouivanja, podzaloga,nadhipoteka...)

PRAVO RETENCIJE ILI ZADRAVANJAje pravo poverioca dospelog potraivanjada zadri dunikovu stvar koja se nalazi u njegovoj dravini, dok mu potraivanje nebude naplaeno.


5/5

HIPOTEKAje stvarno pravo na tudjoj nepokretnoj stvari koja ovlauje hipotekarnogpoverioca da, radi naplate trabine, zahteva prodaju hipotekovane nepokretnosti nazakonom odreeni nain, bez obzira u ijoj dravini i svojini se ta stvar nalazi u momentuprodaje, i iz dobijene vrednosti naplati svoje potraivanje pre obinih i pre hipotekarnihpoverioca sa kasnijim rangom. Razlikuju se sledee hipoteke:

1. UGOVORNA HIPOTEKA je najei oblik hipoteke i nastaje na osnovu

ugovora o zajmu ili kreditu.2. JEDNOSTRANA HIPOTEKA nastaje na osnovu izjave vlasnika stvarikojom se obavezuje da ukoliko dug ne bude isplaen o dospelosti, poverilacnaplati svoje potraivanje iz vrednosti te nepokretnosti.3. SUDSKA HIPOTEKA se stie na osnovu pravosnane i izvrne sudskeodluke, koja predstavlja pravni osnov, a hipoteka nastaje tek momentom uknjibeu javni registar.4. ZAKONSKA HIPOTEKA nastaje momentom kada se ispune uslovi za njennastanak.

ZABRANJENE KLAUZULE KOD HIPOTEKE U hipotekarnom pravu postoje

zabranjene klauzule kojima se remeti ravnotea interesa subjekata zalonog odnosa, a unaem pravu to su: ugovaranje prodaje na nain koji nije regulisan ZH; prenos svojine nahipotekovanoj stvari poveriocu umesto isplate; prenos svojine poveriocu po odredjenojceni marcijanski pakt; ugovaranjue prava korienja hipotekovane stvari; otuenjepredmeta hipoteka ili optereenje u korist kasnijeg poverioca.

PRAVA HIPOTEKARSKOG POVERIOCA su: pravo namirenja, pravo poverioca u

sluaju ugroavanja vrednosti predmeta hipoteke, pravo prvenstvenog namirenja, pravosledovanja, pravo raspolaganja hipotekom, pravo preuzimanja hipoteke.

PRAVA I OBAVEZE HIPOTEKARNOG DUNIKA su: pravo na ostatak vrednosti,

pravo raspolaganja rangom hipoteke, obaveza uvanja vrednosti hipotekovane stvari,obaveza trpljenja namirenja potraivanja iz vrednosti predmeta hipoteke.

PRAVO PREE KUPOVINE ovlauje imaoca da zahteva od vlasnika, kada odlui daproda stvar, da mu je ponudi pre ostalih kupaca kao i da ukoliko vlasnik, ne potujuinjegovo pravo, proda stvar treem licu, zahteva da mu stvar bude ustupljena pod istimuslovima pod kojima je zakljuen ugovor o prodaji. Titular prava pree kupovine ima dvaovlaenja: pravo prvenstvenog sticanja svojine na stvari i pravo prekupa ili otkupa stvariod treeg lica kome je prodata stvar bez postovanja prava svojine.

PRAVO GRADJENJAje ovlaenje imaoca da na tudjem zemljitu podigne zgradu,

bilo na povrini ili ispod. Imalac prava gradjenja stie pravo svojine na zgradi koje jevremenski ogradjeno.

NAELA EVIDENCIJE NEPOKRETNOSTI PRAVA su: naelo upisa; naelojavnosti; naelo pouzdanja (poverenja); naelo legaliteta; naelo prvenstva.

stvarno pravo - osnovni termini

Documents