Sukob pojedinca i vlasti u ,,Antigoni univerzalni smisao

Sofokleova tragedija ,,Antigona i poruke koje proizilaze iz nje ostaju aktuelne kroz vie od dva milenijuma. Antigona daje svetli primer kako se treba boriti za svoja ubeenja iako su ona u suprotnosti sa stavovima vlasti.

Antigona je samostalna i beskompromisna. Hrabra je i istrajna kod svojih odluka. Ona se nije pokolebala kada je u pitanju ispunjavanje religiozno-moralnih dunosti iako je tako rizikovala da doe u sukob sa vlastima. Antigona odluuje da sahrani svog brata Polinika iako je to kralj Kreont izriito zabranio. Antigonina odluka je po shvatanju bogova i srca sveto delo. Ona je verna zakonu krvi i prirodi svoga sestrinskog nagona, a taj zakon joj nalae da ispuni dunost prema mrtvima. Zbog toga ona ustaje protiv kralja Kreonta koji svojim nareenjima gazi moralne norme i boanske zakone. Antigona od svoje namere ne odustaje iako je svesna kazne koja e uslediti. Ona deluje u ime boanskih zakona koji su iznad zemaljskih zakona koje postavlja Kreont. Antigona je imala izbor: sluati naredbu vladara i poneti se bezoseajno prema mrtvom bratu ili brata sahraniti, kako joj je govorilo srce. Ona je svoje srce i posluala znajui ta je eka ako je neko otkrije. Toga se nije uope bojala, jer je imala samo jedan cilj koji je i ostvarila. Antigona je lik kojim nam pisac pokuava objasniti i dokazati da je ljubav uvek ispravna odluka i da je vredna ak i rtvovanja. Upravo to je Antigona znala i sledila. Nasuprot Antigoni je Kreont, apsolutistiki vladar bezoseajnog i hladnog srca. Naredba kojom zahteva poslunost je bezobzirna mera koja nije odraz volje naroda, ve njegova samovolja. Antigonu alje u poniavajuu smrt uprkos tome to je ona ki njegove sestre i verenica njegova sina. Mrnju je uspeo pobuditi i u vlastitom sinu kojeg ne slua uprkos njegovoj razumnoj molbi da ne osudi Antigonu. Naprotiv, on ak eli Antigonu ubiti pred njim. Kreont je ovek koji ne slua nikog osim sebe i svoje hladno srce. Tek na kraju poslua Tiresiju zbog strahopotovanja prema bogovima. Kao to se on boji bogova, narod Tebe se boji njega. Kreont je savren primer okrutnog vladara koji iri strah oko sebe. Ta ga ohololost i dovodi do propasti. On se naposletku i kaje, ali prekasno. Sudbina je ve odluila da ostane sam, propao kao otac, suprug i vladar. Kreont i Antigona stoje jedno nasuprot drugom u nepomirljivoj suprotnosti. Ona kae u ime ega se bori i pati: u ime velikih i nepisanih zakona bogova pred kojima je bezvredan svaki propis koji bi njima da se naruga. Zatim izgovara: ,,Za ljubav, ne za mrnju ja sam roena, rei koje ilustruju humanu irinu njenog bia.

Pojedinac koji veruje u svoje ideale esto ostaje suprotstavljen vlasti i veini .Pojedinac je usamljen i nemoan,te je njegovo stradanje neminovno. Kroz istoriju su razni veliki ljudi svojim sudbinama potvrdili ovo pravilo, zato je Sofokleova ,,Antigona delo koje traje kroz vekove i poduava nas svojim univerzalnim i vanvremenskim porukama.