survival pocket guide 3.0

8/3/2019 Survival Pocket Guide 3.0

http://slidepdf.com/reader/full/survival-pocket-guide-30 1/3

Ne bori se protiv prirode, razumi je.

Signalizacija

- MAYDAY (Upomoć!) je signal koji se koristi u radio komunikaciji.

Gotovo svaki signal koji se ponavlja tri puta poslužide kao poziv upomod: tri vatre ili stuba ima; tri zvižuka ili pucnja, onosno trisvetlosna signala. Ako koristite zvučne ili svetlosne signale,napravite pauzu o jene minute između svake grupe o po trisignala.

- TRI STUBA DIMA iz vatri koje istovremeno gore na međusobnommalom razmaku u istoj ravni, stariji je znak za poziv u pomod uslučaju nevolje u planinama i pustinjama. Dim se postiže bacanjemsvježe trave i lišda na vatru, onosno loženjem svježih grana.- Ako ostavljate znakove gledajte da budu uvek u kontrastu sa

okolinom. Ostavljajte strelice u smeru kojim se kredete. Voda

Vodu iz prirode OBAVEZNO PROKUVATI najmanje 10 min. Posle

prokuvavanja ukus vode demo popraviti oavanjem kiseonika u nju,presipanjem pomodu posua. - Izbegavajte naprezanje, znojenje, sunce. Omarajte se. Ne ležite natoploj zemlji.

- Ne pričajte puno - išite kroz nos, a ne na usta. Postičite lučenjepljuvačke žvakanjem nekog premeta.

- Ne pijte alkohol, kafu, čaj, energetske napitke, mokradu, krv, morsku vou, ne pušite, ne jeite. Telo de tražiti oatnu tečnost iovesti o brže ehiracije. - Ne jedite sneg, otopite ga, snižava temperaturu tela.

- Vou pijte što češde i u malim količinama, čak i ka niste ženi pijte.Ka se oseti žeđ ehiracija je ved nastupila. Ne pijte velike količinevoe ojenom, telo ne može sve a iskoristi. Pronalaženje voePrvo mesto gde dete pronadi vou je u olinama ge joj je prirodno

stanište. Ako nema potoka ili bazena, potražite vedu zelenuvegetaciju i pokušajte je iskopati. Mogude je a ima voe omahispo površine zemlje i ona de začas ispuniti iskopanu jamu. Čak ikopanje u vooerinama i koritima isušenih potoka, može Vasovesti o izvora ispo površine zemlje, pogotovo u šljunkovitimporučjima. U planinama tražite vou u pukotinama. Na obali,kopajte ispod razine vode, pogotovo na peščanim površinama, ge

postoje šanse a obijete oko 5 cm sveže voe koja se potom filtrira

prema dole i pluta na težoj slanoj voi. Ta voa može biti bljutava, alijoš uvek je za pide. Na mestima ge greben (stena) ulazi u vodu,

potražite vegetaciju, pa čak i paprati i mahovine. Ako se ne može nadisvježa obična voa, može se estilirati i slana voa. Ako je voda u

pukotini koristite slamčicu, šuplju gumu ili premet o pamuka koji

de povudi vou a na kraj stavite posuu. Vatra

Najvažnije pravilo: vatru treba ložiti sasvim sitnim grančicama. Suhoali ebelo granje teže je upaliti od sasvim sitnog ako je ono malo

vlažno.Sleeda va pravila onose se na zrak: 1. Natrpano rvo se

"guši" jer nema zraka; stoga drvo nesme biti prilegnuto jedno uz

rugo. 2. Loženje granjem ili granama koje se rašljaju na sve strane

takođe nije uspešno jer je prevelik međusobni razmak između gratako a ih plamen ne ostiže.

Korenje daje jaku toplinu

koristite grane koje ste naispod suvog lišda jer suredovno u stanju truljenja

takvo drvo slabo gori. Da

se brzo i bez problemazapalila vatra na otvoreno

potrebno je pre svega

sleede: a) ovoljno suve

potpale, b) dovoljno suvo

goriva za prvih nekoliko minuta dok se vatra potpuno ne razgori. Z

pre nego li pristupite loženju vatre, sakupite dovoljno suvaraka ko

se u šumi nalaze na tlu. Pogotovo de obro odi suve jelove, smrekove i borove grane te

brezova kora. Sve sakupljene suvarke istrgajte na krade komae.Neka buu pri ruci kaa započnete s loženjem.

Paljenje vatre Bowdrill-om : Izubite malu epresiju (ulegnude) blkraja rvene ploče baze. Ispo ploče izubite šupljinu u koju detestaviti pripalu. Štap koji dete rotirati mora biti ravan, ako nije,

oblikujte ga tako. Napravite luk od savitljivog drveta, zategnite ko

ili vezicu sa cipela (čizama). Nađiteneki šupalj kamen ili koma rvetakojim dete priržavati gornji eo

štapa i ujedno pritiskati ga prema

dole.Konopac luka omotajte

jenom oko štapa. Postavite onjikraj štapa u ulegnude, mirnopriržavajte gornji io štapa ilagano ga pritišdite prema olje

dok pomičete luk u smeru napred-naza. Lagano povedavajte brzinuvrtnje štapa kako on počinje bušitirupu u bazi mekane rvene ploče. Kaa štap probije ploču i uđe u

šupljinu sa pripalom, pritisnite ga jače i snažno zavrtite. Štap morasve vreme biti u okomitom položaju, a kretnje luka jednakomerno

Pomodi de i ako jenom nogom kleknete na rvenu ploču koju"bušite" kako se ne bi pomicala.Nastavite sa vrtnjom štapa sve ousijani vrh štapa ne propane u pripalu. Paljenje pomodu firestell-a:

S nazubljenim premetom(nož,koma željeza ili sl.) nastružitemagnezij na jenu površinu. Taa s nožem ili istim metalnimpredmetom zapalite magnezij pomodu kremena. Ako imate običnkremen,zatim samo potezanjem po njemu nožem ili metalnimpredmetom proizvodite iskre. Kod tog postupka, probajte primakn

firestell čim bliže srestvu zapaljenja a ga što više iskri zahvati, te

vam se tako poveda šansa za zapaljenjem i obijanjem vatre.

Sklonište

Sklonište je potrebno za pružanje hlada, suzbijanje naleta vetra i kte zaržavanje topline.Spavanje i adekvatan odmor su bitni, a vrem

tru koji dete uložiti u izrau što uobnijeg skloništa, to de vampružiti. Sklonište pravite na ravnom elu, ge se voa nedezaržavati. Oko skloništa iskopajte male kanale za prelivanje voeGraite alje o trulog rveda, koje bi moglo a pane u slučajunevremena.



Gde postavljati zamke:

Pronađite tragove ivljači ili locirajte njihovo glasanje, što de Vasovesti putem o njihovog staništa do mjesta gdje se hrane ili mesta

s vodom.

Potražite bilo kakvu prironu šupljinu už puta kojim obično ivljačprolazi, onosno kroz oređenu poziciju - srušeno rvo ili mesto ge

tragovi završavaju ispo nekog zakrčenja na putu, što je iealnomjesto za postavljanje zamke. Ne postavljajte zamke blizu

životinjskog legla. To je mesto ge životinja obitava, osluškuje i njušizrak. Ako na bilo što sumnja, ona de ostati mirna ili de koristiti manjeprimetan put. Takođe ne postavljajte zamke blizu mesta gde odlaze

na vou. Ako postavite zamke na prironoj ispaši životinja, one senede njima niti približiti, ved de se koristiti drugim putevima. Kako

bilo, kaa se uznemire i uspaniče, tražiti de najkradi put o skloništa.Tako de i najjenostavnije i najočitije zamke biti uspešne. Zec, naprimer, najbolje se lovi kaa je uspaničen. Pravila u postavljanju zamki:

Izbegnite uništavanje okoline. Ne gazite po tragovima ivljači, a zasvoje učinite sve a ih sakrijete. Ne ostavljajte nikakav znak da ste bili

na nekom mestu. Sklonite miris. Pri konstruiranju zamke ili rukovanju

njome trudite se ne ostaviti miris na njoj. Rukujte njome što je manje

mogude i po potrebi nosite rukavice. Zamku ne raite o borovadrveta. Svaka vrsta rva luči svoj vlastiti miris, a životinje kojepokušavate uloviti imaju vrlo oštro osjetilo mirisa.Također se bojevatre, a priklanjaju se mirisu dima pa je izlaganje zamke u smeru

ima koji olazi o logorske vatre učinkovito, jer de prikriti svakiljudski trag. Prikrijte sveže osječene vrhove rveda blatom. Svakuzamku na zemlji (tlu) prikrijte tako a se što je više mogude više stopis okolinom. Zamka mora biti čvrsta i jaka. Uhvadena životinja borit dese za svoj život. Utrošit de puno energije kako bi se osloboila. Svaka

slabost u zamki pomodi de životinji u oslobađanju. Zamka se posta

u visini glave životinje koju želimo a ulovimo. Prva pomod

Obrada rane: 1. Čistom gazom očisititi ranu od zemlje i peska. 2.

Okolinu rane, ali ne i samu ranu, oprati toplom vodom i sapunicom

uvek povlačedi o ruba rane prema okolnoj koži. 3. Okolinu ranenatopiti alkoholom ili razređenom otopinom joa. 4. Ranu prekritsterilnom gazom i staviti zavoj. 5. Imobilizirati ranjeni deo tela. 6.

Osigurati udoban prevoz. 7. Tekom 6 - 8 sati bolesnika odvesti lekzbog neophodne primarne obrade rane.

Rane i previjanje

Otvorene rane predstavljaju rizik za pojavu infekcija, posebno

tetanusa - zbog čega je bitna prethodna vakcinacija svih koji

odlaze na putovanje. Sva strana tela moraju se iz organizma

izvaiti sterilnim pincetama. Osim u situacijama preživljavanja,ovaj posao je najbolje prepustiti stručnom medicinskom osoblju.

Izrežite eo oede na mestu povree, očistite poručje rane iisperite ranu kako bi ostranili svu prljavštinu. Ranu čistite onjenog sreišta prema rubovima. Nakon toga ranu osušite i nanju stavite čistu tkaninu. Imobilizirajte u na kojem se nalazirana tako da bude u ugodnu položaju. Zavoj na rani trebamenjati ako se navlaži, počne zauarati ili ako se bol u ranipojača. Sve to mogu biti inikatori infekcije. Lokalne infekcije

tretirajte umakanjem u vrudu zasoljenu vou ili stavljanjemtoplih obloga namočenih zasoljenom voom kako bi izvukli gnojiz rane. Sapun deluje antiseptično, koristite ga za ispiranje rana.

Pre obrade rane svoje ruke operite u prokuvanoj vodi. Ranu

isperite prokuvanom vodom ili ako je nemate, urinom koji je

sterilan i nede potaknuti infekciju.

Čvorovi

survival pocket guide 3.0

Documents