Svako mora da ima upaljen fenjer u glavi. Da mu svetli danju i noću. Jer, ko ne svetli iznutra, taj ne živi; fenjer pomaže da bolje vidimo lica, predmete, šta se dogadja. On pomaže da odaberemo, nanižemo i svaku sitnicu povežemo u sliku, u pletivo; da u jednom životu otkrijemo sto drugih. Bez upaljenog fenjera nema ni reči; nema priče u kojoj život diše, jeca ili se razliva od miline.

Borisav Stanković

UVodna reč,

Počinje još jedan Piano Summer festival. Leto puno iznenađenja i vrhunskih muzičkih dostig-nuća je pred nama! Natalija Gutman trio, Gulsin Onaj, Klaus Šilde, Majkl Lesli, Goran Jurić, Nino Gurevič, samo su neki od umetnika svetskog glasa koji će gostovati na našem festivalu. Grad Vranje, koji je od 1. do 18. avgusta 2017. godine ponovo domaćin festivala, pronašao je svoje mesto na mapi značajnih kulturnih deša-vanja Evrope. Preko sedam hiljada posetilaca, gostujućih umetnika iz celog sveta i veliko interesovanje javnosti najbolji su pokazatelj uspeha ove manifestacije, koja se održava već četvrti put, a po obimu i po kvalitetu se svrsta-va među najveće u regionu. Pored svakodnevnih koncerata, u sklopu fes-tivala se održava i Letnja akademija, jedin-stvena po tome što su polaznici majstorskih kurseva univerzitetski profesori, umetnici sa uspešnim karijerama, studenti, a sve više je i dece. Intergeneracijsko druženje čini ovaj fes-tival posebnim, a broj polaznika na kursevima i njihova imena govore o kvalitetu naših eduk-acionih programa. Naši gosti i stručna javnost ove godine, kao i prethodnih, imaće priliku da uživaju u raznovrsnom i bogatom programu. Svi zainteresovani mogu posetiti mnogobrojna predavanja i majstorske kurseve klavira, vio-line i kamerne muzike. Profesori su eminentni umetnici: Klaus Šilde, Natalia Gutman, Majkl Lesli, Aida Gavrilova, Biljana Gorunović i Ger-trud Šilde. Jedna od atrakcija festivala je i Piano Maraton

koji se održava na vranjskom gradskom šetal-ištu a sa ciljem promocije klasične muzike. Ovaj koncert je po svojoj dužini jedinstven u svetu. Seriju autorskih koncerata posvećenih srp-skim kompozitorima, započetih 2016. godine izvođenjem integralnog klavirskog opusa Al-eksandra Vujića, nastavljamo autorskim kon-certom akademika Ivana Jevtića, a time umet-nici i studenti koji dolaze sa pet kontinenata, imaju priliku da iz godine u godinu bolje up-oznaju naše muzičko stvaralaštvo i doprinesu afirmaciji naše kulture u svetu. Ovaj projekat je jedinstven jer je nekomerci-jalan. Većina umetnika nastupa bez nadok-nade, a prikupljeni novac se ulaže u obnovu muzičke infrastrukture, nabavku instrumena-ta i promociju mladih talenata u inostranstvu. Školsku biblioteku u Vranju opremili smo na-jsavremenijim notnim materijalom izdavačke kuće Henle iz Minhena, a pored donacije kon-certnog klavira iz Nemačke organizovan je i koncert u dvorcu Nimfenburg u Minhenu kao i zajednička poseta Bavarskoj državnoj operi.Piano Summer je i idealna platforma za razvoj kulturnog turizma jer pruža priliku da osmišl-jenim planovima, a u saradnji sa zaduženim institucijama, mnogobrojnim gostima iz in-ostranstva prikažemo najlepše lice Vranja i Srbije. Nadamo se da će veliki broj učenika i umetnika iz zemalja regiona biti podsticaj za interkulturni dijalog i međusobno razumevanje.Na ovom mestu želimo da se zahvalimo pokroviteljima festivala: Ministarstvu kulture

Republike Srbije, gradu Vranju i SANU, kao i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vojsci Srbije i RTS-u, koji su ovaj festival srdačno prihvatili i velikodušno podržali. Veliku zahvalnost dugujemo partnerima festi-vala: Turističkoj organizaciji Vranja i Muzičkoj školi Stevan Mokranjac Vranje, svim volonter-ima i ljudima dobre volje, kao i našem organ-izacionom timu u Minhenu, Londonu i Srbiji na svesrdnoj podršci, entuzijazmu i želji da daju svoj doprinos kulturnom životu Srbije. Na kraju, ali ne najmanje bitno – ceo ovakav festival u jednom gradu bez muzičke infra-strukture koja je potrebna za održavanje ovako zahtevnog i obimnog poduhvata, ne bi bio moguć bez našeg sponzora i partnera, firme Pianoland iz Beograda, koja je gener-alni zastupnik najekskluzivnijeg proizvođača instrumenata, firme Steinway & Sons, i njiho-vom vlasniku, mađioničaru klavirskog štima, gospodinu Borisu Vrbanecu. Niz vrhunskih koncerata sa slobodnim ula-zom svakako predstavlja i jedinstven poklon građanima Vranja, a gostoprimstvo i boemski šarm grada u divnim letnjim večerima su ide-alna kulisa za uživanje u muzici i druženje sa gostima festivala. Neizmerno hvala i vranjskoj publici koja je s najvećom pažnjom propratila prošlogodišnji festival! Unapred se radujemo rojnoj publici i nezaboravnim trenucima u pre-divnoj sali Doma vojske.

Zoran Imširović , osnivač i umetnički direktor festivala

Jana Begin, osivač i direktor festivala

6 7

Dragi ljubitelji muzike,

Dragi prijatelji, poštovani ljubitelji klasične muzike, najsrdačnije Vas pozivam da ove, 2017. godine, posetite Vranje i festival Piano Summer!Naš grad je ove godine četvrti put domaćin ovog festivala, i s ponosom ističem, jednog od najvećih festivala klasične muzike u Srbiji. Zadovoljstvo mi je što smo u prilici da ugosti-mo vrhunske umetnike sa svih meridijana, a našim sugrađanima, ljubiteljima ovog muz-ičkog žanra, pružamo priliku da uživaju u bo-gatom kulturnom programu.Vranje je grad koji odiše posebnim senzibi-litetom, grad prepoznatljiv po sevdahu i mer-aku, po specifičnim i nadaleko čuvenim vran-jskim melosom. Muzika, igra i pesma su naše tradicionalno nematerijalno kulturno blago.Pored očuvanja tradicionalnog muzičkog nasleđa, na koje smo veoma ponosni, ništa manje ne cenimo i druge, dobre muzičke žan-rove, prihvatamo, unapređujemo i promov-išemo klasične i savremene muzičke pravce, jer lepota muzike i muzičkog stvaralaštva leži i u njenoj raznovrsnosti.Nama je veoma stalo da i ova manifestacija postane brend po kojoj će se o Vranju čuti i van granica naše zemlje, kao i da festival postane deo tradicije ovog, po ljubavi prema muzici i vrsnim muzičarima, oduvek poznatom kraju.Ovaj internacionalni festival daje veliki do-prinos kulturnom životu i razvoju turizma ne samo Vranja nego i celog Pčinjskog okruga, a osim naše tradicionalne prepoznatljivosti, nadamo se da će i Piano Summer u skorije vreme zauzeti značajno mesto na turističkoj mapi grada. Na kraju, želim srdačnu dobrodošlicu svi-ma koji planiraju da posete Vranje, a ujedno pozivam i sve ostale da, u duhu čuvenog ci-tata Hansa Kristijana Andersena „Gde reči ne vrede, muzika progovara“, pustimo da muzika govori umesto nas.

S poštovanjem, Gradonačelnik VranjaDr. Slobodan Milenković

Na mnogaja ljeta!

Čini mi čast da u ime Srpske akademije nau-ka i umetnosti pozdravim Piano Summer u Vranju i poželim dobrodošlicu kako stranim, tako i domaćim učesnicima festivala! Takođe, srdačno pozdravljam sve organizatore iz Sr-bije i iz inostranstva koji su nam priuštili ovu vrednu muzičku manifestaciju. SANU je, sa svoje strane, počastvovana što može svojim imenom da se pridruži ovim muzičkim danima u Vranju, rodnom gradu našeg velikog pisca Bore Stankovića, te tako svi zajedno ostva-rimo kontinuitet u kulturi ovoga kraja, naše južne Srbije. Ako govorim kao kompozitor, za mene je muzička kultura od osnovne važnosti, a Piano Summer festival je obogaćuje, nadahnjuje naš muzički život i daje mogućnosti našim mladim umetnicima da pokažu svoje umeće na na-jvišem nivou.Čvrsto verujući u višestruke vrednosti ovog festivala, ja mu želim uspeh i dug život. Na mnogaja ljeta!

U ime Srpske akademije nauka i umetnostiakademik Ivan Jevtić, kompozitor

10 11

Želim da svim učesnicima četvrte edicije projekta Piano Summer 2017. godine iskažem srdačnu dobrodošlicu.

Posebnu zahvalnost upućujem svim institucijama i pojedincima zaslužnim za realizac-iju ovog projekta a posebno Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije kao i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti koji su prepoznali kvalitet ovog velikog muzičkog događaja.

U veoma živom sećanju nam je ostala veoma topla podrška gradskih institucija i publike prošlog leta, i da se ne zaboravi, pažnja za primer najmlađih posetilaca - dece.

Mi, stari i novi učesnici projekta, želimo da i ovaj Piano Summer protekne uspešno.

Prof. Klaus SchildePredsednik letnje akademije

DOBRODOŠLI!

1 - 18 AVGUST 2017

koncertiDom vojske srbije • 20h

Piano maratonGradsko Šetalište • 11h

ulaz je besplatan

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

11

12

13

14

15

16

17

18

SVEČANO OTVARANJE FESTIVALA

GÜLSIN ONAY

MICHAEL LESLIE

BILJANA GORUNOVIĆ • MIROSLAV PAVLOVIĆ

NINO GUREVICH

CAESAR YUWONO

NIKOS STAVLAS

GORAN JURIĆ • SANDRA VUČENOVIĆ- SCHNABEL

CLAUDIO CARBÓ MONTANER

PORTRET KOMPOZITORA • IVAN JEVTIĆ

Solisti di sud

PIANO MARATHON

GERTRUD SCHILDE • KLAUS SCHILDE

HYUN SOOK TEKIN

SATOKO MIMURA

DIMITRI ROMANOV

Završni koncert

svečano zatvaranje festivala

14 15

SVEČANO OTVARANJE FESTIVALA NATALIA GUTMAN TRIO

010817

Natalia Gutman - violončelo • Sviatoslav Moroz - violina • Dimitri Vinnik - klavir

SCHUMANN Fantastični komadi op.73 za violončelo i klavir

BRAHMS Sonata za klavir i violinu op.108 d-mol RACHMANINOV Elegični trio br.1, g-mol

SHOSTAKOVICH Trio br.2, op.67, e-mol

Natalia Gutman spada među najcenjenije svetske muzičare. Publika i kritičari poznaju je kao „Kraljicu violončela“.Njen prestiž ogleda se u mnogim uglednim nagradama koje je osvojila: Narodni umet-nik SSSR-a (1991), Državna nagrada Ruske Federacije (2000), Krst zasluga prve klase Savezne Republike Nemačke (2005), Šostak-ovičeva nagrada (2002, 2013), Trijumfalna na-grada (2002), “Fellow of the Royal College of Music” u Londonu (2010), Nagrada udruženja nemačkih koncertnih direkcija (2012), Nagra-da NEM u Firenci (2014). Po završetku Moskovskog konzervatorijuma u klasi Galine Kozolupove, Gutman je nas-tavila postdiplomske studije sa Mistislavom Rostropovičem na Konzervatorijumu u Len-jingradu. Već pre završetka studija, u junu 1968. godine, Rostropovič je pozvao da se pridruži peda-goškom osoblju Moskovskog Konzervatori-juma. Od 1959. učestvovala je na raznim međunar-odnim takmičenjima osvojivši te godine zlat-nu medalju na Bečkom omladinskom festival. Slede prva nagrada na Međunarodnom tak-mičenju Dvoržak u Pragu (1962) i treća na-grada na takmičenju Čajkovski (1962), a 1967. godine zajedno sa svojim duo partnerom, pijanistom Aleksejem Nesedkinom, Gutman je dobila prvu nagradu na Minhenskom ARD takmičenju. U Njujorškom Karnegi holu sjajno je debitova-la 1969. godine, svirajući Blohovljev Šelomo i Prokofijevov končertino pod upravom maestra Leopolda Stokovskog. Po njenom povraku u Moskvu, ruske vlasti zabranjuju Gutmanovo putovanje u inostranstvo, te je tako njena in-ternacionalna karijera zaustavljena narednih 10 godina. U Rusiji je pak njena solo karijera cvetala, a nastupala je i snilmala sa naju-glednijim sovjetskim dirigentima kao što su Kondrašin, Svetlanov, Roždestvenski i Temir-kanov. Kao zaljubljenik u kamernu muziku formirala je važan muzički odnos sa izuzetnim violini-stom Olegom Kaganom, koji je postao i njen muž. Zajedno su osnovali trio sa Svjatoslavom

Rihterom koji je često nastupao i kao Natal-ijin duo partner. Ova grupa je nastupala I kao klavirski kvartet sa Jurijem Bašmetom, a kao klavirski kvintet sa Viktorom Tretijakovom. Zajedno su istraživali ceo repertoar kamerne muzike. Gutmanina i Kaganova izvanredna in-terpretacija Bramsovog duplog koncerta kao i veći deo njihovog klasičnog repertoara bili su veoma cenjeni. Oni su takođe angažovali bro-jne kompozitore kao što su Sofija Gubaidulina, Edison Denisov, Vasilij Lobanov i Tigran Man-surijan da pišu za njih. U kasnim sedamde-setim i osamdesetim godinama Alfred Šnitke posvetio je niz radova Gutmanovoj i Kaganu koji uključuju prvu sonatu za violinčelo, veliki koncert br.2 za violinu i violončelo (1981) i prvi koncert za violončelo (1984/5).Konačno, u decembru 1987.godine Gutman je dobila dozvolu da ponovo putuje van Sov-jetskog Saveza te tako nastavlja svoju in-ternacionalnu karijeru. Od tada je svirala u najprestižnijim dvoranama širom Evrope pod upravom velikih dirigenata kao što su Sergiu Čelibidake, Jurij Antonovič, Mistislav Rostrop-ovič, Kurt Mazur, Volfgang Savališ, Bernard Haitink, Rikardo Muti, Juka-Peka Saraste i Gustavo Dudamel. Posebna muzička veza koja je izgrađena sa Klaudijom Abadom još ranih osamdesetih godina, rezultirala je brojnim na-stupima pod njegovim vođstvom sa orkestri-ma kao što je Berlinska filharmonija, Evropski omladinski orkestar, orkestar Gustav Maler i orkestar Mocart. U periodu od 1992. do 2000. godine, zajedno sa Abadom, Gutman je prire-dila seriju “Berliner Begegenungen” u dvoran-ama Berlina. Tokom godina, Gutman je napravila mnogo-brojne snimke među kojima se izdvajaju oba koncerta Šostakoviča sa orkestrom Kralje-vske filharmonije pod upravom Jurija Temir-kanova (RCA Viktor), Dvoržakov koncert sa orkestrom Filadelfije pod upravom Volfganga Savališa (EMI), Koncert br.1 Šnitkea i Šumanov koncert sa orkestrom Londonske filharmonije pod upravom Kurta Mazura, a 2007. Godine i drugu verziju Šumanovog koncerta sa Klaudi-jom Abadom i Kamernim orkestrom Maler. Zajedno sa Marijom Majkl-Bajerle pokrenula je producenstku kuću „Live Classics“, sa nam-erom da objavi brojne snimke koncerata sa

16 17

Svjatoslavom Rihterom, Olegom Kaganom, Eliso Virsaladze, Jurijem Bašmetom, Vasiljem Lobanovim, Eduardom Brunerom i mnogim drugima. Gutmanova je danas profesor na Moskovskom konzervatorijumu, na privatnom Bečkom uni-verzitetu i u Školi muzike u Fiesoli (Italija). Njeno vreme je podeljeno između koncerata širom Evrope, na Dalekom Istoku, Južnoj Am-erici i Sjedinjenim Američkim Državama gde nastupa kao solista sa orkestrima. Takođe izvodi Bahove svite, duo recitale i kamernu muziku sa njenim klavirskim triom (Svjatoslav Moroz, violina i Dimitrij Vinik, klavir). Širom sveta je priznata i kao istaknuti profesor ma-jstorskih kurseva.

Sviatoslav Moroz počeo je da svira violinu sa svojih pet godina. Studirao je sa Olegom Ka-ganom na Konzervatorijumu u Moskvi. Nakon završenih studija radio je sa Žerarom Poletom na Pariskom konzervatorijumu. U Sjedinjene Američke Države preselio se 2000. godine. Hvaljen kao umetnik izuzetne individualnosti čiji je repertoar u rasponu od Baha do Šnitkea, Moroz je posebno cenjen zbog svojih moćnih interpretacija romantičarskog repertoara. Po-javljuje se kao solista sa mnogim priznatim orkestrima uključujući i Berlinsku filharmon-iju. Moroz je takođe izvodio kamernu muzi-ku sa mnogim svetski pozatim muzičarima uključujući Svjatoslava Rihtera, Mistislava Rostopoviča, Olega Kagana, Nataliju Gutman, Kim Kaškašian, Viktora Tretjakova i Borisa Berezovskog. Nedavno se među njegovim snimljenim materijalom našao Parnassus disc sa drugim klavirskim triom Šostakoviča koji je izveo sa Natalijom Gutman i Mikolom Šu-kom. Pored svoje izvođačke karijere ostvario je zapaženu karijeru i kao nastavnik, vodeći majstorske kurseve u Rusiji, Nemačkoj i Sjed-injenim Američkim Državama. Kao violinista Tria Gutman, ima zapažene snimke u disko-grafskoj kući “Live Classics”.

Dimitri Vinnik je svoje prve koncerte izveo kao pratnja svojoj majci, poznatom ruskom mecosopranu Emi Sarkisian.Nakon studija sa Levom Petrovim, Pavelom Mesnerom (pomoćnikom Emila Gilelsa) i Naumom Štarkmanom (jednim od poslen-jih učenika Konstantina Igumnova), završio je 1993. godine konzervatorijum Čajkovski u Moskvi sa svim pohvalama, i 1997. godine master studije na Visokoj školi za muziku u Minhenu u klasi Eliso Virsaladze.

Prvu nagradu na međunarodnom takmičenju u Italiji u Kaltaniseti (9 Concorso international di Esecuzione Musicale) osvojio je 1992. godine. Nastupao je kao solista i kamerni muzičar na različitim međunarodnim festivalima: Oleg Kagan Musikfest u Krojtu (kao solista sa Min-henskim kamernim orkestrom, 2008), Fes-tival kamerne muzike Libek, Chamber Music connects the World u Kronbergu, kulturno leto Villa Musica u Majncu, Muzički festival u Frankfurtu na Odri, Moskau an der Isar u Min-henu, Kuhmo Chamber Music Festival u Fin-skoj, Fetes muscales a la grange de Meslay u Tursu, festival Oragerie de Sceaux , Festi-val international de Colmar i festival Hom-mage a Schostakovich et Schnittke u Parizu. Zapaženi su njegovi nastupi u okviru Festivala savremene muzike u Udinama i na Festival di musica da camera u Bergamu, međunar-odnom festivalu Hommage a Oleg Kagan u Moskvi i na Sviatoslav Richter Festivalu u Tau-rusu (Rusija), te muzičkom festivalu Classic on the mountains u Sjedinjenim Američkim Drža-vama i na Festival internacional de musica u Maputu (Mozambik). Koncertirao je u Salle Gaveau (Pariz), u ok-viru prezentacije Societe des Grands Inter-prets u dvorani Viktorija (Ženeva), nastupao je u Moskovskom Kremlju i u Minhenskoj rezidenciji, u Kijevskoj filharmoniji, Donjem Novgorodu i Voronežu (Rusija), na Letnjim koncertima u palati Pomersfelden, na dobrot-vornom koncertu Fondacije princeze Kire od Pruske u zamku Hoencolern, u okviru seri-je konverata fondacije Belajef u Hamburgu i Blackheath sundays u Londonu. Redovno je izvodio koncerte za fondaciju Jehudi Menju-hina Live Music Now i za koncertno udružen-je Minhena. Brojni koncerti vodili su ga kroz Nemačku, Italiju, Rusiju, Ukrajinu, Švarcars-ku, Finsku, Francusku, Češku, Austriju, Eng-lesku i Sjedinjene Američke Države. Intenzivno umetničko prijateljstvo sa Natali-jom Gutman i Svjatoslavom Morozom vodilo je do osnivanja Gutman tria 2001. godine. Ve-liko iskustvo u oblasti kamerne muzike stekao je, između ostalog, u zajedničkom stvaranju muzike sa violončelistkinjom Tatjanom Vasil-jevom, violinistom Markom Lubotskim, klari-netistom Karijem Krikuom i oboistom Ivanom Podiomovom, kao I Minhenskim i Gruzijskim kamernim orkestrom I solistima-duvačima orkestra Minhenske filharmonije.

18 19

GÜLSIN ONAYklavir

020817

BEETHOVEN Sonata quasi una fantasia op.27 br.2 cis-mol • Andante favori WoO 57 F-dur

SCHUMANN Abegg varijacije op.1

CHOPIN Balada br.3 op.47 As-dur • Nokturno op.9 br.2 Es- dur • Andante spianato et grande polonaise brillante op.22 Es-dur

SAYGUN Merenje zaustavljenog op.45 • Prelidi IV i XII • Sonatina op.15

Međunarodna karijera Gulsin Onaj proteže se od Venecuele do Japana, preko svih kontine-nata i kroz 75 zemalja. Gulsin Onaj nastupa u glavnim muzičkim centrima sveta kao što su: Amsterdamski Concertgebouw, Berlinska filharmonija, Bečki Konzerthaus, Londonski Queen Elizabeth Hall i Wigmore Hall, Salle Gaveau u Parizu, National Gallery of Art u Vašingtonu i Miller Theater u Njujorku. Nas-tupala je kao solista sa vrhunskim orkestrima kao što su: Staatskapelle Dresden, Philhar-monia Orchestra, English chamber orchestra, Royal philharmony, Filharmonija Japana, Sim-fonijski orkestar Bavarskog Radija u Minhenu, Filharmonija Sankt Petersburga, Simfonijski orkestar Tokija, Varšavska filharmonija i Beč-ka filharmonija. Dirigenti sa kojima je nastu-pala su: Vladimir Ashkenazy, Erich Bergel, Michael Boder, Andrey Boreyko, Jorg Faerber, Vladimir Fedoseyev, Edward Gardner, Neeme Järvi, Emmanuel Krivine, Ingo Metzmacher, Esa-Pekka Salonen, Jose Serebrier, Vassily Si-naisky, Stanislaw Wislocky i Lothar Zagrosek. Njena mnogobrojna festivalska pojavljivanja vodila su je u Berlin, Varšavu, Granadu, Mo-zartfest Würzburg, Njuport, Šlesvig-Holštajn i Istanbul.

Pijanistkinja Gulsin Onaj, umetnik države Tur-ske u Kembridžu i Ambasador dobre volje UNICEF-a, prepoznatljiva je po jedinstvenim i senzualnim interpretacijama Šopena, Sajgu-

na i Rahmanjinova. Svoj dvehiljaditi koncert izvela je u julu, na trinaestom International Gümüşlük Classical Music Festivalu, čiji je umetnički direktor od osnivanja.U sezoni 2015/16 svirala je u velikim koncert-nim dvoranama i festivalima u Turskoj, a naišla je i na odličan prijem u gradovima širom sveta kao što su: Luksemburg, Minster, Katar, Pariz, London, Kembridž, Sao Paulo, Brazilia, Tokio i Njujork. Njena poslednja sezona obuhvatila je svetske premijere, majstorske kurseve, do-brotvorne koncerte i koncerte za prikupljanje donatorskih sredstava.

Ove godine Gulsin Onaj slavi 110. godišnjicu rođenja njenog nastavnika i životnog mentora, svetski priznatog turskog kompozitora Ahm-eda Adnana Sajguna, specijalnim koncertima i premijerama širom sveta. Onaj je svirala njegov prvi koncert za klavir na 45. Hong fes-tivalu sa BIFO-m pod upravom Saše Goetzela. Ponovila je ovaj komad u maju sa Getingen-skim simfoničarima pod upravom Kevina Gri-fitsa.

Kao izuzetan interpretator Šopena, Gulsin Onaj je 2007. godine počastvovana nagra-dom državne medalje Poljskog naroda. Ona je takođe priznata širom sveta kao najbolji interpretator muzike A. Adnana Sajguna, čiji radovi zauzimaju važno mesto na njenim kon-certima i snimcima i koji je njoj posvetio svoj

20 21

drugi koncert za klavir, a ona ga je premijerno izvela. Savremeni kompozitori koji su takođe posvetili radove Gulsin su: Hubert Stuppner, Denis Dufour, Jean-Louis Petit, Muhiddin Dür-rüoğlu-Demiriz, Marc-André Hamelin i Bujor Hoinic. Gulsin Onaj je izvela i koncertne prem-ijere Stupnera, Tabakova i Hoinika.Gulsin Onaj je nosilac titule državni umetnik u rodnoj Turskoj i soliste Predsedničkog sim-fonijskog orkestra u Ankari. Ona je rezidentni umetnik Bilkent univerziteta u Ankari i ima počasnu doktorsku diplomu Bosforskog uni-verziteta u Istanbulu i Hacettepe univerziteta u Ankari. Sevda-Cenapi Music Foundation dodelili su joj 2007. godine prestižnu počasnu zlatnu medalju a 2011. godine imenovana je za pijanistu godine na Donizetti Classical Mu-sic Award. Na 42. Festivalu muzike u Istan-bulu (2014) nagrađena je počasnom medal-jom. Tokom poslednje dve godine turski grad Tekirdaj, koji je jednu od svojih ulica nazvao po imenu Gulsin Onaj, održao je koncertnu seriju Gülsin Onay Piano Days u njenu čast.“Izuzetna pijanistkinja, obdarena izuzetno vir-tuoznim sjajem i neograničenom energijom, čija je interpretativna snaga i inteligentna i emotivno osetljiva”, Gulsin Onaj snimila je 20 albuma koji ilustruju širinu njenog reper-toara kao i njenu intrepretativnu moć. Njen CD iz 2007. godine sadrži koncertni snimak prvog koncerta za klavir Čajkovskog i trećeg koncerta Rahmanjinova. Izdanje su pozdravili podjednako kritičara i kolege. U 2008. godini, CPO izdaje njen snimak oba Sajgunova kon-certa. Ovaj snimak pratile su odlične kritike širom sveta. Američka skala VAI objavila je DVD sa snimcima Grigovog i Sen Sansovog koncerta. Njen resital sa delima Hajdna, Lista i Šuberta je rangiran na Dorian Sono Lumi-nus label. Mnogi njeni koncerti su emitovani

na Evropskom radiju i televiziji, a u SAD-u na Nacionalnom javnom radiju (National Public Radio). Njen poslednji album Noćna muzika (Night Music), sadrži dela Betovena, Šopena, Debisija i Ravela, kao i predivnu retkost - Elga-rovu kompoziciju U Smirni (1905), inspirisanu njegovom posetom Izmiru.

Gulsin Onaj priređuje humanitarne koncerte širom sveta. Najskoriji je bio za decu iz Lib-anona pod pokroviteljstvom UNICEF-a, zbog čega je Turski nacionalni komitet imenuje za Ambasadora dobre volje 2003. godine. Gulsin Onaj je umetnički direktor festivala Gümüşlük Classical Music Festival od njegovog osnivanja 2004. godine. Gulsin Onaj počela je svoje pijanističko obra-zovanje kada je imala tri godine i debitovala je recitalom na Turskom Radiju kada je imala samo šest godina. Uz pomoć posebne državne stipendije studirala je kod Ahmeda Adnana Sa-jguna i Mithata Fenmena, a zatim na Pariskom konzervatorijumu gde je diplomirala sa 16 godina, osvojivši prestižnu nagradu Premier Prix du Piano. Nagrade koje je osvajala na vrhunskim međunarodnim takmičenjima uk-ljučuju i nagrade na konkursima Marguerite Long -Jacques Thibaud i Ferruccio Busoni.

22 23

MICHAEL LESLIEklavir

030817

BEETHOVEN 6 Bagatela op.126 • Sonata op.106 B-dur “Hammerklavier”

Michael Leslie je poreklom iz Australije, a živi i radi u Minhenu kao koncertni pijanista. Njego-va misija, obaveza i jedini kriterijum usmereni su kako na spoljni sjaj dela i virtuozna inter-pretaciju, tako i na poruku koja proizili iz muzike kompozitora. Leslijeve interpretacije Bahovih, Betovenovih i Šubertovih dela važe za prave poslastice među poznavaocima muzike. Njegovo izvođenje odiše samovoljnim karakterom, neuporedivo je verno detaljima, zrelo i prodorno, što kod većine današnjih virtuoza možemo uzaludno tražiti. Lesli je već za vreme studija, na Konzer-vatorijumu u Sidneju, nastupao sa vodećim orkestrima u Australiji, gde je premijerno izveo Prvi klavirski koncert Bele Bartoka. Kao student čuvene pijanistkinje Rozl Šmid na Visokoj školi za muziku u Minhenu osvaja prestižnu prvu nagradu takmičenja svih nemačkih akademija i treću nagradu na internacionalnom ARD takmičenju. Tokom bogate muzičke karijere bio je profesor na Royal Academy of Music and Drama u Glazgovu, Jehudi Menuhin School u Londonu i Richard Strauss Konservatoriumu u Minhenu. Leslijev repertoar se proteže od Skarlatija do Lutoslavskog i, pored ostalog, uključuje sva ve-lika dela Baha i celokupni opus Betovena i Arnolda Šenberga. Pristupa višeslojnosti Šubertove muzike temeljno i sa velikim poštovanjem. Lesli je mnogobrojnim nastupima sa orkestrima i na radiju na radiju stekao veliki ugled. Redovno gostuje na festivalima i koncertima u mnogim zem-ljama: Austriji, Velikoj Britaniji, Škotskoj, Francuskoj, Italiji, Norveškoj, Švedskoj, Srbiji, Gani, Australiji i širom Nemačke. U Sidneju je njegova slava, kao jednog od najznačajnijih pijanista koji potiču iz Australije, pro-praćena tekstom na naslovnoj strani novina: “Sydney’s loss is Germany’s gain”.

24 25

BILJANA GORUNOVIĆ • MIROSLAV PAVLOVIĆ040817 klavir • violina

TCHAIKOVSKY Melodija • Vals-skerco SHOSTAKOVICH 24 preludijuma za violinu i klavir

MOKRANJAC Odjeci • Sonata za violinu i klavir g-mol

Biljana Gorunović je rođena 1968. godine u Beogradu. Klavir je počela da uči sa šest godi-na u muzičkoj školi Mokranjac, gde završava niže i srednje obrazovanje i 1984. godine dobi-ja nagradu iz fonda Smiljka Uzelac kao najbolji diplomac. Kao učenik niže i srednje škole tri puta osvaja prvu nagradu na republičkom i tri puta drugu nagradu na saveznom takmičen-ju. Do 1995. godine školovala se u Moskvi na učilištu konzervatorijuma Čajkovski u klasi prof. Larise Mohelj i na Državnom konzerva-torijumu Čajkovski gde završava i postdiplom-ske studije kod prof. Gleba Akselroda. Zvanje magistra umetnosti stiče i na Fakultetu muz-ičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Jokut Mihailović 1997. godine. Dugogodišnji je član ansambla Orfej Muzičke omladine Beograda. Učestvovala je kao solista i član brojnih kamernih ansambala na mnogim koncertima u: Beogradu, Sarajevu, Novom Sadu, Kraljevu, Kragujevcu, Čačku, Valjevu, Šapcu, Loznici, Požarevcu, Vršcu, Vrbasu, Pančevu, Kovinu, Novoj Varoši, Zrenjaninu, Somboru, Budvi, Herceg Novom i Baru. Na-stupala je i sa Beogradskom filharmonijom (dirigent Bojan Suđić), orkestrom JNA, u ciklusu Mladi za mlade (dirigent Angel Šurev), Gudačima Sv. Đorđa, a povodom obeležavan-ja 120 godina Kolarčeve zadužbine (dirigent Petar Ivanović), 65 godina od otvaranja Velike dvorane i 60 godina postojanja Radio-ork-estra, svirala je sa Simfonijskim orkestrom Radio Televizije Srbije i dirigentom Stankom Šepićem. Nastupala je sa klarinetistom Alek-sandrom Tasićem kao i sa Državnim gudačkim kvatretom Glinka iz Moskve. U Rusiji i bivšem SSSR-u održala je niz solističkih koncerata (Moskva, Kostroma, Dnjepropetrovsk, Perm, Omsk, Tomsk, Tjumen, Surgut, Saransk). Tu je i počela svoju saradnju sa koncertnim pevačima Ljudmilom Ivanovom, u Moskvi, i Ljudmilom Gros, Mirjanom Savić, Jelenom Vlahović, Katarinom Jovanović u Srbiji. Gos-tovala je u Grčkoj, Češkoj, Nemačkoj, Španiji, Norveškoj, Rusiji. Dobitnik je počasne diplome na Međunarodnom konkursu Maria Canals u Barseloni 1991. godine. Laureat je 2. Međun-arodnog konkursa Šopenove muzike u Getin-genu u Nemačkoj 1993. godine. Njeno sviranje na gala koncertu pobednika ovog konkursa

snimljeno je i na kompakt-disku. Povodom obeležavanja 50 godina od smrti kompozito-ra Miloja Milojevića premijerno je izvela ciklus Kameje op.51, a zatim ih snimila na kompa-kt-disk za PGP RTS zajedno sa Minijaturama i Melodijama i ritmovima saBalkana istog autora. Na rang-listi kritičara NIN-a koncert posvećen delima Miloja Milojevića proglašen je za najbolji koncert u 1999. godini. Član je Udruženja muzičkih umetnika Srbije od 1994. godine. Svoju pedagošku karijeru ostvaruje kao profesor na Katedri za klavir Akademije umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je nagrade Udruženja muzičkih umetnika Srbije za na-jbolji koncert u 2006. godini.

Miroslav Pavlović, koncert-majstor Be-ogradske filharmonije, rođen je u Kragujevcu. Bio je učenik Škole za muzičke talente u Ćupri-ji, a potom student Fakulteta muzičke umet-nosti u Beogradu u klasi Aleksandra Pavlovića. Godine 1999. promovisan je u koncertmajsto-ra Beogradske filharmonije. Sarađivao je sa velikim umetnicima kao što su: Zubin Mehta, Mihail Jurovski, Nikolaj Luganski, Miša Ma-jski, Uroš Lajovic, Muhaj Tang i drugi. Veoma je aktivan i kao solista, te se ističu nastupi takve vrste sa matičnim orkestrom, kao i orkestrom vojske Stanislav Binički, Srpskim kamernim orkestrom, zatim pijanistima Ivanom Pav-lović, Biljanom Gorunović, Katarinom Pipović i drugima. Kamerna muzika mu je posebno važan i zastupljen segment umetničkog st-varalaštva. Pavlović koncertira na mestu prve violine Gudačkog kvarteta Mokranjac, kao umetnički rukovodilac Okteta Beogradske filharmonije, prva violina gudačkog kvarte-ta Ars, saradnik mnogih kamernih sastava u Srbiji i šire. Takođe, kao kamerni muzičar sarađivao je sa: Gordanom Nikolićem, Jane Tomsen, Aleksandrom Šandorovim, Sandrom Belić, Ljiljanom Nestorovskom, Hagajem Ša-hamom i mnogobrojnim drugim izvođačima. Pavlović se danas bavi pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kao pro-fesor violine.

26 27

010817

NINO GUREVICHklavir

050817

BACH Partita br.1 BWV825 B-duR BEETHOVEN Sonata op.109 E-dur

CHOPIN Barkarola op.60 Fis-dur • Sonata op.58 h-mol

Nino Gurevich poreklom je iz Tbilisija, glavnog grada Gruzije. Odrasla je u muzičkoj porodici – majka joj je nastavnik klavira, a otac ugled-ni profesor Vili Gurevič, dirigent, muzikolog i dugogodišnji šef odseka za kompoziciju i te-oriju muzike na Državnom konzervatorijumu u Tbilisiju. Kao četvorogodišnjakinja stiče prva znanja u školi za talente Z. Paliashvili, a diplo-mirala je na Državnom konzervatorijumu u Tbilisiju. Njene muzičke korake, od najmlađih dana do diplome na akademiji, prati poznati pedagog Edišer Rusišvili, profesor na Konzer-vatorijumu u Tbilisiju, inače bliski porodični prijatelj Gurevičevih, koji je odmah prepoznao veliki pijanistički potencijal i muzikalnost na-darenog deteta. Tako se Nino od samog počet-ka našla u društvu studenata koji su bili stariji od 18 godina. Debitovala je sa Gruzijskim sim-fonijskim orkestrom izvodeći Mocartov kon-cert KV 488 u A-duru.Od tada redovno nastupa sa najznačajnijim orkestrima u Gruziji i poznatim dirigentima, kao što su Đansug Kakidze, Revaz Takidze i Vaktang Mahavariani. Redovan je gost na fes-tivalu Telavi International Music Festival, gde nastupa sa svetskim muzičkim velikanima kao što su: Eliso Virsaladze, Dmitrij Baškirov, Oleg Kagan, Oleg Krisa, Jurij Bašmet, Natalija Gutman, Eduard Bruner, Saulius Sondekis. Od 1991. do 1999. godine redovno snima za gruz-ijsku nacionalnu radio-televiziju. Lista nacionalnih i internacionalnih takmičenja na kojima osvaja nagrade je impresivna: Prvo klavirsko takmičenje Tbilisija, Prvo

državno klavirsko takmičenje Gruzije, Međun-arodno takmičenje mladih pijanista “B. Dvar-ionas” u Litvaniji, Prvo međunarodno tak-mičenje mladih pijanista “Frederik Šopen” u Moskvi.

Nagradu i stipendiju programa New Names Fondacije Vladimira Spivakova dobija 1991. godine. Posle nastupa na internacionalnom festivalu u Telaviju njen talenat zapaža ču-vena gruzijska pijanistkinja Eliso Virsaladze, kod koje nastavlja školovanje na Visokoj školi za muziku u Minhenu gde dobija odlikovanje akademije. Slede nagrade na velikim inter-nacionalnim konkursima kao što su: Šope-nov konkurs – Varšava, Šumanov konkurs – Cvikau, Klara Šuman – Dizeldorf, Šubertov konkurs – Dortmund i Konkurs Feruča Bu-zonija – Bolcano (Italija). Gurevič redovno na-stupa kao solista, kamerni muzičar u Evropi i Aziji i na velikim festivalima kao što su Oleg Kagan Festival – Krojt i Ruhr Piano Festival – Dortmund. Član je klavirskog trija Daphioni.

28 29

010817

CAESAR YUWONOklavir

060817

Haydn Sonata XVI:23 F-dur Beethoven Sonata op.2 br.3 C-dur

Prokofiev Sonata br.7 op.83 B-dur Scriabin Sonata br.4 op.30 Fis-dur

Caesar Yuwono je rođen 1997. godine u Indoneziji. Kao četvorogodišnjak počinje sa nastavom

klavira, a od šeste godine pohađa i časove violine.

Od samog početka osvaja mnogobrojna nacionalna i internacionalna takmičenja u kategorijama

za violinu i klavir. Posle završene srednje škole 2015. godine počinje sa studijama na konzerva-

torijumu u Amsterdamu u klasi profesora Franka Petersa i na Visokoj školi za muziku u Vajmaru

u klasi profesora Elene Nesterenko.

Uz veoma strastven angažman on skoro hipnotično vodi publiku na muzička putovanja i uvodi

je u priču koju pripoveda. Sa takvim talentom i trudom ova međunarodna zvezda koja se rađa

obećava da će biti jedan od vrhunskih pijanista u budućnosti.

Nastupao je na mnogim koncertima u Holandiji, Nemačkoj, Maleziji, Singapuru i Indoneziji, gde

je svirao kao solista ili sa orkestrom.

Osvojio je brojne nagrade na sledećim takmičenjima:

Singapurski omladinski festival, Azijsko Šopenovo takmičenje, Malezijski omladinski festival,

Diploma ABRSM (završetak studija), Indonežansko Steinway takmičenje, Azijsko-pacifičko

Šopenovo takmičenje, Malezijski omladinski festival i Konkurs (holandske) princeze Kristine.

Pohađao je majstorske kurseve mnogih renomiranih umetnika kao što su: Ćongju Vang, Lili

Dorfman, Mati Reikalo, Antonij Barjuševski, Frank van de Lar, Ananda Sukarlan, Henoh Kris-

tianto i Isvardia Renardi Sudarno.

30 31

010817

NIKOS STAVLASklavir

070817

Mompou Prelid br.1 Constantinidis Osam igara sa grčkih ostrva 8

Mompou Prelid br.3 Mejia - Tri Kolumbijske igre Mompou Prelid br.6

Ginastera Tri argentinske igre op.2 Mompou Prelid br.6

Hatzidakis Za malu belu školjku Mompou Prelid br.12 Piazzolla Adios Nonino

Grčki pijanista Nikos Stavlas završio je Muzičku školu u Seru (Grčka) u klasi Eline Gram-

matopoulou, a studirao je na Nacionalnom konzervatorijumu u Solunu u klasi Igora Petrina,

na Univerzitetu Makedonije u Solunu u klasi Vinie Tsopele i na Kraljevskom muzičkom koledžu

u Londonu gde su mu profesori bili Yonty Solomon i Kathron Sturrock (uz finansijsku podršku

Državne fondacije za stipendiranje Grčke i Kraljevskog muzičkog koledža). Doktorat je stekao

na Goldsmithsu, pri Univerzitetu Londona, pod vođstvom Andrewa Zolinskog i Keitha Pottera, a

doktorski rad bio mu je “Ludwig Van”, film i muzička kompozicija posvećena Betovenu argentin-

skog kompozitora Mauricija Kagela.

Nastupao je više puta kao solista sa orkestrima u Grčkoj, Albaniji i Velikoj Britaniji i održao je

brojne solističke nastupe kamerne muzike i resitale u: Grčkoj, Albaniji, Italiji, Španiji, Belgiji,

Velikoj Britaniji i u SAD. Član je Zalas Trija sa kojim je nastupao u raznim koncertnim salama u

Velikoj Britaniji i u inostranstvu, od čega su najznačajniji nastupi u Southbank Centru i Wigmore

Hallu u Londonu, te na Cadaqués International Music Festivalu, i u Gaudijevoj La Pedreri u Špani-

ji. Takođe nastupa i u okviru Vladimir&Estragon Piano dua i sa eksperimentalnim savremenim

ansamblom Oiseaux Bizarres, a istražuje i retko izvođeni repertoar sa violinistima Saayom Ike-

noya i Sophijom Baltatzi. Snimio je dva kompakt diska sa katalonskim i latinoameričkim umet-

ničkim pesmama sa sopranom Patricijom Caicedo.

Nikos trenutno podučava na Morley Collegeu i City Litu u Londonu, gde drži redovne master

klasove naprednim studentima klavira. Često nastupa i kao pridruženi klavirski saradnik na Kral-

jevskom muzičkom koledžu i u Kraljevskoj operi, a od 2014. godine je i glavni klavirski saradnik

Festivala pesme Barselone.

32 33

080817

VEČE RUSKIH ROMANSIGORAN JURIĆ - bas • SANDRA VUČENOVIĆ-ŠNABEL - klavir

TCHAIKOVSKY Blagosiljam vas, šume... op.47.5 • Slavuj op.60.4 • Bilo je to u rano proleće op.38.2 • U plesnoj dvorani op.38.3 • Shvati me jednom op.16.3 RACHMANINOV Jutro op.4.2 • U mojoj duši op.14.10 • Ništa ti neću reći • Pred vratima manastira • Bićemo spokojni op.26.3 SVIRIDOV Šumska strana • Gavran gavranu doletio • Suza • U Nižnjem Novgorodu • Peterburška pesma

Goran Jurić rođen je u Karlovcu. Aktivan je operski, oratorijumski i koncertni pevač. Živi u Minhenu, gde je od sezone 2011/2012 solista Bavarske državne opere.Studirao je pevanje na Muzičkoj akademiji u Zagrebu u klasi Vlatke Oršanić, kao i fonetiku i italijanski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. U leto 2011. godine, usavršavao se u programu Young Singers ProjectSalzburških svečanih igara. Po-hađao je seminare uvaženih muzičara i peda-goga (Gerhard Celer, Filip Piket, Roberto Skan-diuci, Romualdo Savastano...).Osvojio je prvu nagradu na Državnom tak-mičenju učenika i studenata muzike i plesa u Dubrovniku (2005), drugu nagradu na Međun-arodnom takmičenju pevača Mikuláš Schnei-der-Trnavský u Trnavi u Slovačkoj i posebne nagrade Slovačkog narodnog pozorišta u Bra-tislavi i Češkog narodnog pozorišta u Pragu (2010). Krajem 2010. godine osvojio je i prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju Iris Adami Corradetti u Padovi u Italiji. Dobitnik je nagrade Hrvatske muzičke mladeži Ivo Vuljević za mladog muzičara godine za 2012. godinu.Debitovao je u Hrvatskom narodnom kazališ-tu u Zagrebu, na drugoj godini studija, u ulozi Plutona u Monteverdijevom “Orfeju”, a kasnije je u toj operi pevao i deonice Harona. U istoj operskoj kući otpevao je Sarastra u Mocar-tovoj “Čarobnoj fruli”, kao i Sulejmana u “Niko-li Šubiću Zrinskom” Ivana Zajca. Sarastra je pevao i u Hrvatskom narodnom kazalištu u Osijeku. Pevao je u Teatro dell’opera di Roma Velikog sveštenika Bala u Verdijevom “Nabu-ku” pod dirigentskom palicom Rikarda Mutija (2011) i Sparafucilea u Verdijevom “Rigoletu” (2014). Velikog sveštenika Bala pevao je 2011. godine i u Sankt Petersburgu u Marinski tea-tru. U Veneciji, u pozorištu La Fenice, pevao je Komtura u Mocartovom “Don Đovaniju”. Tu je nastupio i kao Koline u Pučinijevim “Bo-emima” (2012) i kao Sarastro (2015), kojeg je iste godine pevao i u Gracu u kući Oper Graz. U Madridu, u Teatro Real, pevao je Heinriha Voglera u Vagnerovom “Loengrinu” (2014) i Don Fernanda u Betovenovom “Fideliju” (2015). Od sezone 2011/2012 kao solista Bavarske državne Opere u Minhenu u Nemačkoj, nastu-

pa u ulogama Kolina, Komtura, Don Fernanda i Kaluđera u Verdijevom “Don Karlosu” sa Zubi-nom Mehtom, Biterolfa u Vagnerovom “Tan-hauseru” sa Kentom Naganom, Kralja Egipta u Verdijevoj “Aidi”, Kapelija u Belinijevim “Ka-puletima i Montekima”, Titurela u Vagnerovom “Parcifalu”, Bankoa u Verdijevom “Makbetu”, Feranda u Verdijevom “Trubaduru”, Timura u Pučinijevoj operi “Turandot”, Bauera u Šenber-govim “Gurre-Lieder” sa Zubinom Mehtom, Or-ovesoa u Belinijevoj “Normi”, Raimonda Bide-benta u Donicetijevoj “Luciji di Lamermor”...Aktivan je pevač barokne i savremene muz-ike. Često je nastupao sa Hrvatskim baroknim ansamblom (Monteverdijev “Orfej”, Hendlovi “Akis i Galateja” i “Mesija”, dela M.A. Karpenti-jera) i Zborom HRT-a (“Membra Iesu Nostri” D. Buxtehudea, Rekvijem u c-molu M. Hajdna, “Musikalische Exequien” H.Šuca, “Jama” S. Horvata). Sarađivao je solistički i s CANTUS ansamblom (Garsijin “Transcending Time”, te “Renard” Stravinskog). U proleće 2013. godine nastupio je u Cirihu u delu “Svadba” I. Stravin-skog. Sandra Vučenović - Schnabel rođena je u Kotoru. Svoje muzičko obrazovanje započela je u petoj godini. U Beogradu završava Muz-ičku gimnaziju Mokranjac. U sedamnaestoj godini započinje studije klavira na beogradskoj Muzičkoj akademiji. Za vreme studija radi kao umetnički saradnik. Godine 1986. odlazi na postdiplomske studije u Minhen, gde studira na konzervatorijumu Richard Strauss u kla-si profesorke Bjanke Bodalije. Godine 1993. dodeljena joj je nagrada Musikförderpreis Gasteig za uspešnu interpretaciju Varijaci-ja na temu Korelija Sergeja Rahmanjinova. U periodu 1994-2008 radi kao docent na pome-nutom konzervatorijumu. Njeno muzičko težište je kamerna muzika. Uspešno muzicira sa solistom Berlinske filharmonije Dominikom Volenveberom, Klaudijom Robah (solistkinja Opere u Kelnu), kao i drugim muzičarima. Bila je član ansambla Zeitsprung koji se posvetio izvođenju savremene muzike. Nastupa kao solista i kamerni muzičar u zemljama Evrope, Kini i Egiptu. Od 2008. godine je docent na Vi-sokoj školi za muziku u Minhenu.

34 35

010817

VEČE ŠPANSKE MUZIKECLAUDIO CARBÓ MONTANER - klavir

090817

RODRIGO Pet komada iz 16. veka MONLLOR Tokata XI f-mol • Tokata XXIX C-dur

GRANADOS Devojka i slavuj • El pelele ALBENIZ Grenada-Serenata • El albaicín

ABRIL-CARBÓ Četiri scene iz baleta “La Gitanilla” ASENCIO Tango i ples

DE FALLA Svita iz baleta “Ljubav čarobnica”

Claudio Carbó Montaner rođen je u Benjar-hu u okolini Valensije. Muzičko obrazovanje započeo je uz svog oca. Kasnije je studirao kod Karmen Perez Blanker i Fernanda Puhola na Conservatorio Superior de Musica u Valesiji i Madridu, gde stiče najviše ocene i nagrade sa priznanjem na kraju studija.Na visokoj školi za muziku kraljice Sofije (Es-cuela Superior de Música Reina Sofia) studirao je kod Dimitrija Baškirova, Anatolija Povzouna i Galine Egiazarove, sa priznanjima u klavir-skoj i kamernoj muzici pod vođstvom Marte Guljaš. Usledio je nastavak studija na Richard Strauss Konzervatorijumu u Minhenu kod profesora Vadima Suhanova, na Visokoj školi za muziku i pozorište u Minhenu i na konzervatorijumu Čajkovski sa pijanistkinjom Eliso Virsaladze.Između ostalog pohađao je i specijalističke kurseve kod: Leona Flajšera, Alisije de Laroče, kod Vitalja Margulisa, Karl-Ulriha Šnabela, Jo-ahima Acuharoa i Žaka Ruvjea.Dobio je mnogobrojne nagrade na nacion-alnim i međunarodnim takmičenjima. Među njima se ističe druga nagrada na IX Internac-ionalnom klavirskom takmičenju Gerero fon-dacije (2003) i prva nagrada na III klavirskom takmičenju Anton Garsia Abril (2006).Beleži učešće na različitim međunarodnim muzičkim festivalima, a takođe i brojne kon-certe sa orkestrima, kako u celoj Španiji tako i u: Nemačkoj, Austriji, Škotskoj, Francuskoj,

Italiji, Portugalu, Češkoj Republici, Rusiji, Šv-ajcarskoj, Venecueli. . .Istaknute su i koncertne turneje na Bliskom Istoku (Egipat, Liban, Sirija i Jordan) i u Italiji (Rim, Milano, Napulj i Katanija) sa programom klasične i savremene španske muzike.Učestvuje na svetskoj premijeri Latino kon-certa (Latino concert) za klavir i orkestar kom-pozitora Gerarda Gerulevica sa Nacionalnim orkestrom filharmonije iz Karakasa i na prem-ijerama ciklusa Microprimaveras i Baladas de otoño kompozitora Antona Garvije Abrila.Trenutnu pedagošku delatnost profesora kla-vira i kamerne muzike ostvaruje na Jozep Kliment konzervatorijumu u Olivi (Valensija) i predstavlja se redovno različitim monografi-jama, koje su posvećene kompozitorima i muzičkim nadahnućima: Isaku Albenizu, Fred-eriku Šopenu, Robertu Šumanu, Francu Lis-tu, Klodu Debisiju, Verdiju i Vagneru i Antonu Garciji Abrilu. Među ovim radovima ističu se Piano Misericordiae i muzički redovi posvećeni Šekspiru i Servantesu (Musikalische Zeilen an Shakespeare und Cervantes gewidmet).

36 37

IVAN JEVTIĆPORTRET KOMPOZITORA

100817

Dance suite za solo klavir • Hepta fantazija za flautu i klavir • Atmosphères za solo klavir • Sonata za trubu i klavir “Vers le pys du soleil levant” • Quintette de cuivre n°2

Ivan Jevtić je rođen u Beogradu, gde je studirao kompoziciju na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Stanojla Rajičića. Diplomirao je 1971. godine, a magistrirao 1973. godine. Nastavio je usavršavanje na Pariskom nacion-alnom konzervatorijumu za muziku u klasi poznatog francuskog kompozitora Olivijea Mesijana, a nakon toga i u Beču kod profesora Alfreda Ula na Visokoj školi za muziku. Od 1978. godine živi i radi kao slobodni umet-nik. Laureat je mnogobrojnih domaćih i inter-nacionalnih konkursa za kompoziciju. Dela Ivana Jevtića izvodili su eminentni muzički umetnici (Moris Andre, Andre Navara, Žerard Sose, Andre Anri, Manfredo Šmit, Paskal Gal-je, Žen Pokorni, Stefan Berns, Roberto Gato, Roberto Duarte, Erik Objer, Erik Fric, Radovan Vlatković, Tjeri Eskaih, Irena Grafenauer, Mira Jevtić, Ksenija Jankovič, Aleksandar Madžar, Svetlana Tirmenštajn, Mladen Đorđević, Bojan Suđić, Gi Tuvron, Bernard Sustro...) u skoro svim zemljama Evrope, Severnoj i Južnoj Am-erici, Rusiji, Japanu i Kini. Bio je član žirija brojnih internacionalnih muz-ičkih takmičenja, gde su na programu njego-va dela bila zadata kao obavezni komadi: u Parizu, Narbonu, Lunevilu, Beogradu, Arlu i Ženevi. Od 1997-1999 bio je profesor kom-pozicije i orkestracije na Konzervatorijumu za muziku Federalnog univerziteta u Pelotasu (Rio grande do sul) u Brazilu. Do danas je Ivan Jevtić napisao više od 120 kompozicija (opu-sa) u oblasti kamerne, koncertne i simfonijske muzike. Njegova dela objavila su tri poznata francuska izdavača: A. Leduc, G. Billaudot, Chant du Monde i švajcarski izdavač Éds. Bim. Štampano je oko 20 CD-ova sa njegovim kompozicijama u Srbiji, Francuskoj, Švedskoj, SAD, Nemačkoj, Japanu... Za dopisnog člana SANU-a izabran je 2003. godine.

Brass Camerata je nastala 2013. godine na inicijativu Nikole Mijajlovića i već je održa-la brojne koncerte. Najznačajniji su u Sava Centru (2014), Atrijumu Narodnog muze-ja u Beogradu (maja 2014), kao i na prvom Beogradskom festivalu (juna 2015). Brass ansambl je sarađivao i sa najznačajnijim muzičkim zvezdama kao sto su trubači Pako Flores i Luis Gonzales. Camerata Brass je jed-ini aktivni ansambl čiji su članovi specijalizanti beogradske Akademije.

Članovi Brass-a su:Nikola Mijajlović – trubaAleksandar Arsić – truba Ivan Jovanović – trombon Mirko Marić – hornaMiloš Budimirov – tuba

Nikola Mijajlović je rođen u Ćupriji. Muz-ičko obrazovanje je stekao u Beogradu, gde je završio srednju muzičku školu i Muzičku akademiju. Od 2007. godine je aktivan kao solista, kamerni i orkestarski izvođač. Nikola je prvi solo trubač orkestra Camerata Serbica, opere Madlenijanum i simfonijskog orkestra Makris. Bio je solista sa svim navedenim ork-estrima. Kao solo trubač svirao je sa mnogim svetskim zvezdama – Sting, Andrea Bočeli, Plasido Domingo. Od 2010. godine je profe-sor trube u muzičkoj školi Vojislav Vučković u Beogradu. Od 2012. godine Nikola je osno-vao svoj ansambl Camerata Brass i postao direktor Brass Festivala u Beogradu. Od 2014. godine Nikola je stalni član Simfonijskog ork-estra Radio-televizije Srbije.

38 39

Dragana Tomić muzičko obrazovanje započinje u klasi Goare None Lazić u Šapcu. Osnovne akademske studije je završila na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Nevene Popović. Sada je na master studijama u klasi prof. Vladimira Miloševića. Još kao učenica osvojila je brojne nagrade u zemlji i inostranstvu.Aktivno nastupa na koncertima klase, sa kamernim sastavima i svira solističke kon-certe. Nastupala je u salama: Skupštine grada Beograda, Banskog dvora u Banjaluci, Stu-dentskog kulturnog centra, Dečijeg kulturnog centra Beograd, Guarneriusa; galerijama: SANU u Beogradu, Kolarčeve zadužbine; u: Narodnoj biblioteci u Subotici, Gradskoj kući u Leskovcu, Narodnom pozorištu u Skadru. Us-avršavala se na nekoliko majstorskih kurseva kod renomiranih pedagoga među kojima su profesori Svetlana Bogino, Vladimir Ogarkov i Igor Lasko. Pri završetku srednje škole, do-deljena joj je Mokranjčeva nagrada za najtal-entovanijeg učenika MŠ Mihailo Vukdragović u Šapcu. Vladimir Milošević proglašen je umetnikom u usponu za 2013. godinu od strane Udruženja koncertnih umetnika Njujorka. Ovo priznanje mu je omogućilo da nastupi sa Simfonijskim orkestrom NYCA u sali Merkin u Njujorku, izvodeći Prvi klavirski koncert u b-molu P. I. Čajkovskog.Koncertirao je širom sveta u centrima kao što su: Pariz, London, Berlin, Prag, Sankt Petersburg, Beč, Tel Aviv, Milano, Lion, Nica, Kazablanka, Marakeš, kao i u Brazilu: Porto Alegre, Pelotas i Sao Hoze dos Kampos.Kao pobednik konkursa Concerti in Villa u Vićenci debitovao je pred američkom publikom nastupajući u čuvenoj dvorani Carnegie Weill hall u Njujorku. Koncertirao je i širom Južnoa-fričke Republike, gde je imao zapaženu tureju od petnaest koncerata uključujući recitale i nastupe sa orkestrima u: Kejptaunu, Johanes-

burgu, Durbanu, Blumfonteinu, Port Elizabetu, kao i u Australiji gde je pored recitala u Sidne-ju, Kanberi i Melburnu održao i masterklas na Univerzitetu Monash u Melburnu.Redovno nastupa i kao kamerni muzičar u duu sa violončelistom Draganom Đorđevićem sa kojim je ostvario niz uspešnih koncerata na festivalima u Srbiji (Cello fest, Ledamus, Fes-tival gudača Sremska Mitrovica, Nacionalna koncertna sezona i dr.) U inostranstvu su im-ali veoma zapažene nastupe na festivalima u Sankt Petersburgu (Contemporary Piano Fac-es) u koncertnoj sali Marinskog teatra, festival Večeri na Griču u Zagrebu, Ljubljani, Kotoru itd. Nastupao je i sa članovima ansambla Liaison iz Melburna, kao i sa raznim solistima kao što su: Stefan Milenković, Janoš Balint, Dejan Gavrić, David Kastro-Balbi, Erik Krambs, Bilja-na Kitanović. Sa francuskim pijanistima Miše-lom Dalbertoom i Žanom Bernarom Pomieom i orkestrom iz Bretanje izveo je Mocartov Trostruki klavirski koncert na prestižnim fes-tivalima u Renu i Lilu.Pobednik je više konkursa u Francuskoj (Nikolai Rubinstein Paris, Rencontre inter-nationale de piano au Mée-sur-Seine, TIM Marseille), a zaslužio je četvrtu nagradu na takmičenjiima Ciudade do Porto u Portugal-iji i Paderewski u Poljskoj. Dobitnik je treće nagrade, kao i nagrade publike i nagrade za najbolju izvedbu romantičnog komada, na međunarodnom pijanističkom takmičenju Southern Highlands u Boralu (Australija). Bio je polufinalista takmičenja u Klivlendu (SAD), Frederyk Chopin u Varšavi i Clara Haskil u Šv-ajcarskoj.Nastupao je sa: Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Sr-bije, Orkestrom Praške opere, Simfonijskim orkestrom teatra Olimpico, Simfonijskim orkestrom grada Volongonga, Pomorskom filharmonijom, Kamernim orkestrom Dušan Skovran, Simfonijskim orkestrom Camerata

Serbica i dirigentima kao što su: Anton Nanut, Darinka Matić-Marović, Biljana Radovanović, Janoš First, Martin Luter, Nuran Arman, Ema-nuel Sifert, Ori Lešman, Omri Hadari, Romolo Gesi, Žan-Bernar Pomje, Jirži Maksimijuk. Sn-imao je za radio i TV kanale u Japanu, Brazilu, Maroku, Kanadi, Poljskoj, Izraelu itd.Vladimir Milošević je završio osnovno i sred-nje muzičko obrazovanje u Leskovcu u klasi Mile Veljković, a zatim je nastavio studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao i magistrirao u klasi prof. Nevene Popović. Usavršavao se na pijanis-tičkoj akademiji Incontri col Maestro u Imoli u klasama Lazara Bermana i Mišela Dalbertoa i u Parizu na École Normale de la Musique. Pohađao je kurseve kod eminentnih pijanista: Zoltana Kočiša, Fransoe Renea Dišabla, Nau-ma Štarkmana, Arija Vardija. Zaposlen je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao vanredni profesor. Katarina Milošević je završila studije flaute na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ljubiše Jovanovića, a zatim i post-diplomske studije na Fakultetu umetnosti u Is-točnom Sarajevu u klasi prof. Sanje Stijačić. U toku školovanja usavršavala se na seminari-ma kod istaknutog flautiste i profesora Janoša Balinta. Nakon završenih studija Katarina započinje pedagoški rad u muzičkoj školi Petar Konjović u Beogradu u kojoj je i trenutno angažovana kao profesor flaute. Izuzetno neguje i podstiče razvoj kamerne muzike kod svojih đaka i kole-ga. Aktivno učestvuje na koncertima kamerne muzike sa svojim kolegama u značajnim sala-ma Beograda (Kolarčeva Zadužbina, Galerija Progres, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Kamerna sala Gvarnerijus, Katedrala Blažene Device Marije, sala Beogradske filharmonije, Galerija ULUS), kao i u gradovima Srbije: Novom Sadu, Prištini, Vranju, Leskovcu, Nišu i Grockoj. Katarina nastupa i u kamernom duu sa bra-

tom, pijanistom Vladimirom Miloševićem. Pored velikog broja zajedničkih nastupa na-jznačajniji su koncerti održani u maju 2014. godine, u SAD-u na ostrvu Hilton Head u Južnoj Karolini, gde su Katarina i Vladimir predstavili svoju zemlju svirajući klasični rep-ertoar i kompozicije domaćih autora. Katarina je u julu i avgustu 2016. Godine, kao član orkestra Umetničko baletskog ansambla Simyonov, predstavljala svoju zemlju na kon-certnoj turneji po Španiji i Portugaliji. Kao pro-fesor sa svojim učenicima osvojila je niz prvih i specijalnih nagrada, zahvaljujući čemu je u junu 2016. godine dobila priznanje za najbol-jeg profesora škole Petar Konjović u školskoj 2015/2016. godini.

40 41

solisti di sud110817 bojan mladenović • jovan bogosavljević • petar mladenović • vladan karadžov • bojan videnović

Piazzolla Milonga del Angel • Adios Nonino • Michelangelo 70 • Invierno porteno Cobian Nostalgia

Piazzolla Primavera portena • Soledad • Fugata • Fuga i misterio • Chichilin de Bachin • La Muerte del Angel

“Solisti di Sud” su osnovani 2015. Godine u Nišu. Ovaj sastav je osnovao Jovan Bogosavljević

violinista svetskog renomea za izvođenje muzike Astora Pjacole i jedan od vodećih srpskih muz-

ičkih umetnika.

Kao ansambl profesionalnih muzičara, njih karakteriše visok nivo solističkog izvođaštva, jaka

individualnost kao i sposobnost za zajedničkim umetničkim stvaranjem. Njihov avanturistički

pristup koncinpiranju programa i virtuoznih izvođenja kao i jarka muzička fantazija je sve što

karakteriše snažan individualni koncept muzičke interpretacije. Oni sviraju Pjacolinu muziku kao

i dela klasičnog muzičkog repertoara sa originalnim aranžmanima kao i svoju autorsku muziku.

Prvi snimak koji su ostvarili, doveo ih je na prvo mesto top liste državnog radija u serijalu “Klasi-

ka molim”. Ubrzo su usledili pozivi iz Evrope, kao i pozitivne kritike.

Ovaj sastav čine Jovan Bogosavljević-violina, Bojan Mladenović- harmonika, Petar Mladeno-

vić-klavir, Vladan Karadžov-kontrabas i Bojan Videnović kahon, trombon i glas.

42 43

PIANO MARATHON120817 KOncert na otvorenom • gradsko šetalište 11h

KONCERT učenikamuzičke škole vranje

KONCERT ZA DECURavel „Moja majka guska“Klavir: Jana Begin • Marija Dinov VasićNarator: Radovan Miljanić

ZAVRŠNI KONCERTI KLASA • PROF. AIDA GAVRILOVA • Prof. BILJANA GORUNOVIĆ

JOVANKA ARANĐELOVIĆ klavir

Haydn Sonata Hob.XVI:32 h – mol Franck Preludijum, koral i fuga

Ravel Gaspard de la nuit

MARIJA GLUVAKOV MEDENICA klavir

Bach Tokata BWV 914 e-mol

Liszt Fantasia quasi sonata apres une lecture du Dante

Prokofiev Prolazne vizije op.22

ITALIJANSKO VEČE

Katarina Simonović • Marija Dinov Vasić

Rossini La regata veneziana Liszt Tri soneta Petrarke Respighi 7 klavirskih komada

IVA IKON • GOSPEL BAND

RETRO tv BAND VRANJE

44 45

Radovan Miljanić rođen je 1952. godine u Pančevu. Glumu je diplo-mirao 1979. godine na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu u klasi prof.Predraga Bajčetića. Učestvovao je na snimanju pedes-etak drama na Radio Beogradu i ostvario zapažene uloge (Vladislav Petković Dis, Branko Miljković, To-mas Mor), a dve decenije bio je i stalni učesnik u emisijama Kulturne i Naučne redakcije TV Beograd. Ig-rao je u nekoliko domaćih serija i fil-movima, među kojima su značajne i glavne uloge u filmovima Vladimira Mančića, koji su osvojili mnoge nagrade na festivalima kratkome-tražnog filma. Sa Italijanima je os-tvario saradnju u tri igrana filma i dve TV serije. Dobitnih je nagrada među kojima su i dve Pohvale Nar-odnog Pozorišta. Odigrao je preko 100 uloga u mnogim pozorištima i bar 70 premijera, najviše u Narod-nom pozorištu gde radi od 1985. godine.

Jana J. Begin osnovno i srednje muzičko obrazovanje stice u Be-ogradu. Sa 17 godina upisuje Muz-ičku akademiju u Beogradu, a sa 18 odlazi na studije klavira u Minhen. Diplomira na Visokoj školi za muziku i teatar u Minhenu u klasi profesorke Jasuko Matsude i u Beogradu u kla-si prof. Dejana Sinadinovića. Svoje muzičko obrazovanje proširuje ra-dom sa renomiranim svetskim pi-janistima među kojima su najznača-jniji: Eliso Virsaladze, Bela Siki, Karl Bec, Rikardo Risaliti, Majkl Lesli, Boris Romanov, Miroslava Lili Pet-rović. Nastupala kao solista na ra-zličitim koncertnim binama u Evropi (Nemačka, Austrija, Italija, Španija, Francuska, Srbija, Makedonija) i u kamernim sastavima sa poznatim muzičarima. Učestvovala na dobrot-vornim koncertima za decu, žrtvama zemljotresa 2004 u Iranu. Kao ped-agog je radila u Minhenu, u Srbiji u Muzičkoj školi u Vršcu (2007-2009) i u Privatnoj muzičkoj skoli Pianofor-te u Skoplju a njeni učenici redovno dobijaju nagrade na takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je druge nagrade na “Rubinstein” konkursu u Parizu 1997. Sa pijani-stom Zoranom Imširovićem osni-va projekat Piano Summer 2014. godine koji se do sada održavao u Ohridu i Vranju.

Marija Dinov Vasić studije klavira završila je na FU u Nišu u klasi prof. Dragoslava Aćimovića. Magistrirala je na NMA Pančo Vladigerov u Sofi-ji, u klasi prof. Ženi Zaharieve, kao stipendista bugarskog Ministarstva obrazovanja i mađarske organ-izacije Soros Supplementary Grants Program. Nastupajući kao solista ili kamerni muzičar dobila je nekoliko nagrada tokom školovanja na pija-nističkim takmičenjima u zemlji i in-ostranstvu (Italija, Francuska), a bila je i solista sa Niškim simfonijskim orkestrom. Učestvovala na kurse-vima priznatih pedagoga i pijanista (N. Lj. Štarkman, A. Dorenjski, M. L. Petrović, Ž. Zaharieva i K. Šilde). Tokom studija više puta je ubrajana među najbolje studente Univerziteta u Nišu. Nosilac je povelje Univer-ziteta kao najbolji diplomirani stu-dent Fakulteta umetnosti. Od 2005. godine radi kao asistent na Katedri za klavir na istom fakultetu, gde je u radu sa studentima je pokazala profesionalizam i posvećenost, što potvrđuju njihovi brojni nastupi u zemlji i inostranstvu, među kojima se izdvaja integralno izvođenje svih Betovenovih dela za klavir i orke-star (od kojih četiri premijerno) u Nišu i Skoplju (2009). Nastupa kao solista, kamerni muzičar i klavirski saradnik. Zabeleženi su njeni nastu-pi (putem TV i radio-stanica) širom Srbije i u zemljama iz okruženja. Povremeno održava i svojevrsna muzička predavanja, na kojima svo-ja zapažanja ilustruje izvođenjem kraćih segmenata ili celovitih kom-pozicija, za koje je dobijala dobre kritike u domaćoj štampi.

Katarina Simonović rodjena je u Nišu. Diplomirala je i magistrirala 2006. godine na Muzičkoj Akademiji u Istočnom Sarajevu, u klasi Prima-done Radmile Bakočević. Stručno se usavršavala na majstorskim kur-sevima kod eminentnih pedagoga solo pevanja Aleksandre Ivanović, Radmile Bakočević, Biserke Cve-jić i Olivere Miljaković . Ostvarila je mnogobrojne solističke koncerte-re-sitale u zemlji i inostranstvu, od kojih treba izdvojiti solistički koncert 2010.godine u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu. Nastupa i kao kamerni muzičar. Njen repertoar se kreće od starih majstora, solo pesama, preko baroka, romantičara, impresionista, operskih arija i uloga. Kao operski pevač ostvarilla se 2005. u operi “ Na uranku“ Stanislava Biničkog, sa ulogom Stanke, 2008. u komičnoj op-eri „Telefon“ G.C. Menotti sa ulogom Lusi u Beogradu i Nišu, i opereti „Slepi miš“ J. Štrausa sa ulogom Adele u Narodnom pozorištu u Nišu, koncertna sezona 2013/2014. Na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu nastupila je sa ulogom Adele aprila meseca 2014.god. Kao solista nastupala je sa horovima iz Sarajeva i Niša, u Srbiji, BiH, Make-doniji, Grčkoj, Švedskoj, Švajcar-skoj, Italiji, Americi, Kanadi i Rusiji. Uspešno je sarađivala, kao solista u izvodjenjima velikih vokalno-instru-mentalnih dela (S.Mokranjac „Ivko-va slava“, J.Slavenski „Pesme moje majke“, J.S.Bach – Cantate 151 and 209, G.B.Pergolesi „Stabat Mater“, A.Vivaldi „Gloria“, 9. Betovenova sim-fonija, W.A. Mozart – Requiem) sa ho-rom i orkestrom Fakulteta Umetnosti iz Niša, orkestrom „Konstantinus“, orkestrom “Amorozo“, orkestrom „Cvrčanin“ i Niškim simfonijskim orkestrom sa kojim je kao solista bila na dvadesetodnevnoj turneji po Španiji i Portugaliji, ostvarivši veliki broj koncerata. Saradjivala je sa di-rigentima: Ivanom Mirović, Zoranom Stanisavljević, Miroslavom Ivanković, Radetom Pejčićem, Milenom Injac, Svilenom Simeonovim, Suzanom Kostić, Vladimir Kranjčević i Dejanom Savićem. Radi na Fakultetu Umet-nosti u Nišu kao docent na Katedri za solo pevanje.

Jovanka Aranđelović osnovne i magistarske studije klavira završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu 1989. godine u kla-si profesora Mirjane Vukdragović. Kamernu muziku je pohađala u klasi primadone Biserke Cvejić i klari-netiste profesora Ernesta Ačkuna. Tokom studija dobila je nagrade: za najuspešniju klavirsku saradnju u kamernoj muzici, 1981. godine i kao najbolji student Odseka za klavir na FMU u Beogradu, školske 1983/84. godine. Jovanka Aranđelović us-avršavala se kod pijanista Dubravke Jovičić, Vladimira Krpana, Arba Valdme i Nauma Štarkmana. Pored osobnog usavršavanja Jovanka Aranđelović zajedno je sa svojim učenicima i studentima učestvovala na tečajevima profesora Arba Vald-me u Nišu i Novom Sadu, a na kursu 1990. godine u Novom Sadu bila je asistent u nastavi. Kao pedagog usavršavala se i na predavanjima profesora Sijavuš Gadžijeva i Jurija Kota, kao i Kongresima EPTA-Ju-goslavije u Zagrebu (1989.), Novom Sadu (1990 .) i Beogradu (1994.). Nastupala je kao solista i klavirski saradnik u Nišu, Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju, SAD-u, Italiji i Grčkoj. Sa Niškim simfo-nijskim orkestrom (dirigenti Živojin Zdravković, Milena Injac) i kamernim orkestrom „Amorozo“ (dirigent ŠerifDamadžić), bila je solista u klavir-skim koncertima Šopena, Lista i Mo-carta. Sarađivala je s solo pevačima,duvačima i bila horski korepetitor. Zapažene koncerte ostvarila je kao klavirski saradnik violinistkinji Mariji Rajković i hornisti Milanu Stajiću Pedagoškim radom bavi se od 1985. godine, radeći u muzičkim školama u Nišu i Leskovcu, na Višoj muzičkojškoli u Nišu od osnivanja 1987. go-dine do 2003., a zatim kao profesor na Katedri za glavni predmet klavir na Fakultetu umetnosti u Nišu, od 2003. godine do danas.

Marija Gluvakov Medenica je rođena u Senti. Diplomirala je i magistrirala klavir na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof.Miloša Ivanovića, a speci-jalizirala kamernu muziku u klasi prof. Olivere Đurđević. Usavršavala se na majstorskim kursevima kod Dušana Trbojevića, Arba Valdme, Ol-ivere Đurđević, Sergeja Dorenjskog i Andreja Pisarjeva, kao aktivan učesnik. Više puta nagrađivana na republičkim i saveznim takmičen-jima, dobitnik je i nagrade iz fonda Radmile Đorđević (za kamernu muziku ), kao i nagrade iz fonda Slobodanke Milošević- Savić, koje dodeljuje FMU najboljim i najper-spektivnijim mladim pijanistima. Najznačajnije je učešće i nagrada na međunarodnom takmičenju u Rimu, posle čega je usledio poziv prof.Solomona Mikovskog za us-avršavanje u Njujorku, na Manhat-ten School of Music. Učestvovala je na muzičkim svečanostima BEMUS, NOMUS, međunarodnim festivalima ClarinetFest (Asizi, Italija) i Donne in musica (kao izvođač i član žirija) i više puta nastupala kao solista sa Simfonijskim orkestrom “Stanislav Binički” i Kamernim orkestrom “Ko-rnelije.” Ostvarila je mnogobrojne snimke za radio i TV. Godine 1996. primljena je u članstvo Udruženja muzičkih umetnika Srbije. Uvrštena je u Srpski Who is Who (Zavod za udžbenike, Beograd, 2013).Mr.lMarija Gluvakov Medenica je predavala kao asistent Katedre za klavir na FMU u Beogradu (1998-2004) i kao stručni saradnik na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici (2004-2008). Od 2008. go-dine na Fakultetu umetnosti predaje u zvanju docent, a od 2015. godine u zvanju vanrednog profesora za umetničku oblast klavir.

46 47

Iva Ikon, pevačica, pijanistkinja i kantautor, poreklom je iz Beograda. Rođena u muzičkoj porodici, već sa pet godina pohađa nastavu klavira, pevanja, glume i plesa, pa dobija nagrade u raznim disciplinama. Muzika, njena najveća strast i hobi, postala je njeno zanimanje. Diplomi-rala je klavir na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu u klasi Nevene Popović, a u Minhenu u klasi Vadima Zu-hanova i Olafa Dreslera. U Minhenu počinje studije džez pevanja i gospela u klasi čuvene američke džez ikone Karin Edvards. Nastupa kao solista ili sa nemačkim i inostranim zvezdama. Objavila je kod EMI-ja oficijalni al-bum The Olympic Dream za Olimpijske igre 2004. godine, sa pevačem Maksimom, a u produkciji Dejvida Eseksa. Njena pesma 21 Grams korišćena je u TV serijama (1-5) Messiah, koje je objavio BBC One. Ivina kulturna podlo-ga, iskustvo, život i putovanja širom sveta ohrabrili su je da istražuje nove kulture, pa se ta raznolikost ogleda i u bogatstvu muzičkih žanrova kojima se bavi (klasika, džez, gospel, bluz, rok). Muzika Stivija Vondera, Arete Frenk-lin i Vitni Hjuston bila joj je velika inspiracija i nadahnuće. Zahvaljujući njima otkrila je predivni svet gospela, koji u njihovom duhu i dalje neguje. 2013. sa najboljim be-ogradskim muzičarima osniva The Iva Ikon Gospel Choir and Band. Nastupajući na festivalima kao što je Mixer festival, širom Srbije i u inostranstvu izvodi tradicionalni ili savremeni gospel i stiče veliku naklonost publike. Iva je kao vokalista i pijanistkinja član ženskog benda Wild i ekskluzivni umetnik poznate diskografske kuće EMI Clas-sic International (London). Kao ideja Mela Buša, poput Vanese Mej (violina), Bond (bend), Maksim (klavir), Wild je snimio CD i DVD. U rad na albumu bili su uključeni nabol-ji producenti i autori kao: Džef Vejn (War of the Worlds), Erik Sera (The Fifth Element, Big Blue), Orion (Prodigy, Dido, Embrace), Tonči Huljić. Bend Wild je imao turneje u Meksiku, Aziji (Japan, Hong Kong, Malezija, Bangkok, Singapur) i Australiji, gde je otvorio Melbourne Cup pred 120 000 gledalaca na stadionu. Godine 2005. su imali pre-ko milion gledaoca na britanskom programu Sky, a iste godine bend je otvorio Heineken Rugby Cup Final u Ed-inburgu pred 60 000 gledalaca. Bend Wild je nastupio i sa čuvenim italijanskim tenorom Pavarotijem.

RETRO TV BAND

Dalibor Mladenović • vokalSaša Milenković • bas gitaraSaša Andonov • klavirGoran Mitić • perkusije

48 49

KLAUS SCHILDE • GERTRUD SCHILDE130817 klavir • violina

Jevtić Sonata za violinu i klavir Takemitsu “Distance de Fée” za violinu i klavir

Brahms Sonata za violinu i klavir op.78 G - dur

Mozart Sonata za violinu i klavir KV304 e-mol Ravel Sonata za violinu i klavir

Profesor Klaus Šilde, rođen 1926. godine, odrastao je u Drezdenu. Prvo obrazovanje i odlučujuće muzičke impulse stekao je od Valtera Engela, kod koga je učio klavir (metoda Kodalj), kompoziciju i violinu, a posle njegove smrti nastavlja školovanje kod pijaniste Hansa Zauera.Posle turbulentnih ratnih godina i selidbe u Lajpcig, studira kod Huga Štrojerera (1945-1949). Profesor je na Visokoj školi za muziku “Hans Eisler” u Istočnom Berlinu (1950- 1952). Posle prelaska u Zapadnu Nemačku (1952) nastavlja studije sa Valterom Gizekingom i Edvinom Fišerom, a od 1953. godine paralel-no studira u Parizu kod Margaret Long, Lusete Deskavi i Nadje Bulanže.Dobitnik je sledećih nadrada:• 1947: 1. nagrada na konkursu Franz-Liszt u Vajmaru• 1948: 1. nagrada na konkursu Carl Maria von Weber u Drezdenu• 1957: 3. nagrada na takmičenju Concours In-ternational Marguerite Long-Jaques Thibaud, Paris i nagradu Prix de la Ville de ParisŠilde nastupa od 1946. godine kao solista – u kamernim sastavima ili sa velikim orkestri-ma poput: Staatskapelle Dresden, Berliner Philharmoniker, Münchner Philharmoniker, Bayerisches Staatsorchester München, Staat-sorchester Rheinland-Pfalz Staatskapelle Mannheim Orchester Gürzenich-Orchester Köln, Orchester der Beethoven-Halle Bonn, Essen, Recklinghausen, Dortmund, Hannover, Hamburg, Dresden, Rostock, Baden-Baden, Karlsruhe, Heidelberg, Radio-Symphonie-orchester Berlin, München, Leipzig, Frank-furt, Baden-Baden, Köln, Hannover, Hamburg. State orchester Athen, Orchestre Pasdeloup Paris, Lyon, Orquestra Filarmonica de la UNAM Mexico City, Geidai Orchester Tokyo, Peru (Lima), Argentina (Mendoza), Brazil (Re-cife), i uz velike dirigentime kao što su: Her-mann Abendroth, Rudolf Kempe, Arthur Roth-er, Ernst Bour, Ferdinand Leitner, Felix Salten, Heribert Esser, Gustav König, Bernhard Conz, Christoph Stepp, Hans-Martin Schneidt, Jorge Fontenla, Enrique Diemecke, David del Pino.Pored mnogobrojnih tonskih zapisa (LP/CD, RTV) postoji preko 100 urtekstovih izdan-ja muzičke edicije Henlе u redakciji Klausa

Šildea. Ima veoma bogato pedagoško iskus-tvo i bio je profesor na sledećim muzičkim akademijama: Detmold (1957-1958), UDK Berlin (1975-1980) MHS München (1980-1994), na kojoj je bio predsednik (1988-1991). Tri godine kasnije (1994) prihvatio je poziv za profesuru na carskoj akademiji SHSK Geidai u Tokiju i na Elisabeth University Hiroshima. U period 2003-2005 bio je gostujući profesor na akademiji u Vajmaru (Nemačka). Mnogi poznati muzičari bili su njegovi učenici. Gertrud Šilde je studirala violinu i kamer-nu muziku u Minhenu, Čikagu, Salcburgu i Sidneju sa profesorima kao sto su: Ana Ču-mačenko, Samuel Aškenazi, Vermer kvartet i Uzi Vizel. Diplomirala je sa najvišom ocenom i posle toga zavrsila postdiplomske studije u Minhenu. Pored toga, pohađala je majstorske kurseve kod Hermana Krebersa i Valerija Kli-mova, stipendista je fondacija Jehudi Menju-hin i Rihard Vagner, a laureat je različitih inter-nacionalnih takmičenja. Nastupa kao solista i dobija redovno pozive za učestvovanje na velikin festivalima kao što su: Rheingau Fes-tival (Nemačka), Shira Music Festival Eilat (Iz-rael), Bowdoin Summer Music Festival (SAD), Baalbek Music Festival (Liban), Schubertiade Roskilde (Danska), Gustav Mahler Festival Toblach (Italija), Pasionska Baština Zagreb (Hrvatska), Klavier Festival Ruhr, München-er Biennale, ADEvangarde, Festivo, Festspiel (Münchner Opernfestspiele), Festival für neue Musik Bayreuth, Jazzfestival Leipzig. Pored toga slede i mnogobrojni pozivi širom Evrope, Srednje i Južne Amerike, SAD-a, Japana i Južne Koreje kao gost institucija poput: Gete Instituta, Juventudes musicale, ProArte Tokio, Daigaku Gedai Univerziteta u Tokiju, Elisabeth Univerziteta u Hirošimi, Nagoya College of Mu-sic i državnog univerziteta UNAM u Meksiko Sitiju. Šildeova je koncert-majstor u brojnim kamernim ansamblima i sarađuje sa pozna-tim kolegama sa kojima je premijerno izvela i veliki broj modernih kompozicija. Objavila je mnogobrojne snimke za renomirane disko-grafske kuće. Docent je za violinu i kamernu muziku na Visokoj školi za muziku i teatar u Minhenu.

50 51

010817

HYUN SOOK TEKINklavir

140817

Schubert Sonata D959 A-dur • Tri klavirska komada D946

Hyun Sook Tekin je rođena u gradu Daegu (Južna Koreja). Sa šest godina počinje da uči klavir

i u periodu 1989-1994 osvaja prve nagrade na raznim takmičenjima za mlade pijaniste. Godine

1996. osvaja najveći broj poena na prijemnom ispitu na uglednom „Kyung Pook National Uni-

versity – College of Fine Art and Music” i dobija specijalnu stipendiju rektora. U klasi profesora

Junga završava studije na Odseku za klavir (1996) a potom i na Odseku za muzičku pedagogiju

(2000). Već kao student radi kao pratilac u raznim operskim kućama kao sto je Opera Young Nam

– Daegu i nastupa sa raznim koncertnim ansamblima. Većina tih nastupa snimljena je i od strane

Korejske nacionalne televizije. Posle završenih studija u Koreji nastavlja školovanje u Berlinu u

klasi prof. Kupernagela, i Lajpcigu u klasi prof. Erbera. Postdiplomske studije završava na Vi-

sokoj školi za muziku „Franz Liszt” u Vajmaru u klasi prof. Šildea. U isto vreme završava studije

kamerne muzike u klasi prof. Beca (Abbeg Trio). Svoje obrazovanje je upotpunila na mnogo-

brojnim majstorskim kursevima kod sledećih profesora: Mishory (Frajburg), Schirmer (Manha-

jm), Kehrer (Cirih), Mia Paul (North Texas Univerity). Od 2004-2010 pohađa doktorske studije na

MIAM „Istanbul Technical University (ITU)” u Turskoj u klasi narodne umetnice Ayşegül Sarıće.

Doktorirala je na tezi R. Schumann’s miniature piano pieces which are related to literary ideas

pod mentorstvom prof. dr Cihat Aşkın-a i prof. Judith Uluğ-e. Hyun Sook Tekin redovno nastupa

na festivalima kao što su: Afyon Music Festival, Verona Piano Festival, Contemporary Music

Festival (ITU), St. John Classical Music Festival, Piano Summer Ohrid i Pharos Music Foundation.

Pored nastupa sa značajnim orkestrima u Turkoj, Južnoj Koreji i nastupa u mnogim zemljama,

nju krasi i bogata diskografija. Radi kao gostujući profesor univerziteta u Bolonji i dekan na uni-

verzitetu Marmara u Istanbulu.

52 53

010817

SATOKO MIMURAklavir

150817

Chopin 24 prelida op.28 • Koncert op.21 f-mol

Satoko Mimura počinje da svira klavir već sa 3 godine. Prve koncerte održava kao student uni-

verziteta u Kjotu – Kyoto City University of Arts, Faculty of Music. Posle završenih studija (1994),

plasira se na drugo mesto 13. muzičkog takmičenja u Izuki. Izabrana je za solistu prominentne

koncertne serije Enren Concert Osaka Vol.1 (1995), sponzorisane od ugledne Japan Federation

of Musicians (Subsidized by the Agency for Cultural Affairs). Svoj prvi recital je održala u Osaki

u čuvenom centru Izumi, što je 1996. godine rezultiralo prestižnim odlikovanjem – Osaka Cul-

tural Festival Oncentive Award, posle čega slede brojni koncerti širom Japana. Celokupni opus

francuskog kompozitora Kloda Debisija izvodi 1996. godine, a sledi i debitantski CD pod nazivom

Poissons d’or, za koji je dobila uglednu nagradu Aoyama Music Award. Od 2002. godine nastu-

pa kao solista, u kamernim ansamblima ili sa orkestrom u Češkoj, Rusiji, Estoniji, Makedoniji,

Nemačkoj itd. Satoko Mimura je profesor na Univerzitetu u Kjotu i učenik poznatih profesora kao

što su: Kazujo Macui, Reiko Šiba, Tami Jabe, Šinja Okahara i Klaus Šilde.

54 55

010817

DIMITRI ROMANOVklavir

160817

Schumann Arabeska op.18 • Fantazija op.17 C- dur Debussy 3 prelida

Villa-Lobos Rude-poema

Dimitri Romanov rođen je 1982. godine u Moskvi, gde pohađa Gnjesin institut na odsecima za

klavir i kompoziciju. Posle toga nastavlja obrazovanje na Rihard Štraus konzervatorijumu i Vi-

sokoj školi za muziku i pozorište u Minhenu. Studije kompozicije je završio u klasama profesora:

dr.h.c. Dieter Acker, prof. Jan Müller Wieland i Wilfried Hiller, a klavir su mu predavali: Vadim

Suchanov, Gernot Sieber i Eliso Virsaladze. Oba smera je završio sa titulom Meisterklasse, što je

najviši obrazovni stepen ekvivalentan našim postdiplomskim studijama. Usavršavao se na ma-

jstorskim kursevima koje su držali prof. Rudolf Kerer, Menahem Presler i više puta na kursevima

koje je držao Klaus Schilde. Kao solista je debitovao još u svome rodnom gradu Moskvi. Čuveni

su njegovi snimci gde kao sedmogodišnjak svira za državnu RTV SSSR-a.

Dobitnik je značajnih nagrada: Musikförderpreis des Konzertvereins Ingolstadt (2002), Steinway

nagrada za podsticaj mladih talenata u Minhenu (2003) i prve nagrade na takmičenju Reinl u

Beču (2005).

Nastupao je na raznim festivalima kao što su Brahms Festival - Hajde (2004) i Oleg Kagan Fes-

tival – Krojt (2008). U više navrata je bio korepetitor, pratilac i solista na festivalu Isny Oper

Festival (2004, 2006-2009, 2011).

Od 2009-2012. svira u koncertnoj seriji Live Music Now. Osim toga, član je kluba pijanista u Min-

henu (od 2010), a iste godine nastupa na festivalima Samos i Rhodos u Grčkoj. Od 2014. godine

radi na Visokoj školi za muziku i teatar u Minhenu kao baletski korepetitor.

56 57

170817

završni koncert 180817

svečano zatvaranje festivala

58 59

KONCERT ODABRANIH UČESNIKALETNJE AKADEMIJE

DVORac SANKT GOAR NA RAJNI. DVORac NIMFENBURG U MINHENU

APRIL 2018

RIHARD ŠTRAUS VILa U GARMIŠ PArtenkirhenu

60 61

PIJANIZAM KAO NARATIVNA PRAKSA • 15HVišestruke mogućnosti korelacije između naratologije i pijanističke izvođačke prakse, disciplina analognih pre svega preko fenomena temporalnosti, pokazu-ju da su procesi narativizacije zapravo fundamentalna humanistička tendencija. Ovakva istraživanja mogu biti posebno značajna i korisna aktivnim izvođačima, te mogu konačno ukazati i na utemeljenost stavova brojnih pijanista koji tokom celokupne istorije pijanizma koriste narativne strategije u svojoj izvođačkoj i pedagoškoj praksi, a u cilju postizanja ubedljive interpretacije različitih muz-ičkih formi. Pijanizam kao izvođačka umetnost podrazumeva svojevrstan ko-munikacijski proces koji egzistira na posredničkoj ulozi izvođača - pijaniste. Od samog početka u pijanističkoj literaturi zastupljena je ideja o idealu ekspre-sivne zvučnosti klavira po uzoru na ljudski glas koji opet može biti eksplic-itan instrument za prezentaciju narativa i narativnih procesa. Težnja ka ovom idealu prožima sve značajne teorijske i metodičke radove u oblasti klavirskog izvođaštva. Individualni rad na sticanju kompetencija u kreiranju autentičnog, sugestivnog umetničkog koncepta interpretacije muzičkog dela predstavlja svakodnevni izazov pijanistima. Ovakvim kreativnim konceptualnim zahtevi-ma koji se stavljaju pred izvođače moguće je ovladati upotrebom narativnih strategija. Ova ideja ima za cilj da utemelji pretpostavku da upoznavanje sa naratološkim principima i šira primena naratoloških strategija u individualnom radu može u velikoj meri unaprediti pijanističku izvođačku praksu. Konkretne mogućnosti primene različitih modela narativnih strategija u samoj izvođačkoj praksi ovom prilikom ostaju marginalizovane, ali kao tema sa značajnim po-tencijalom za dalja individualna istraživanja.

MARIJA DINOV VASIĆstudije klavira završila je na FU u Nišu u klasi prof. Dragoslava Aćimovića. Mag-istrirala je na NMA Pančo Vladigerov u Sofiji, u klasi prof. Ženi Zaharieve, kao stipendista bugarskog Ministarstva obrazovanja i mađarske organizacije Soros Supplementary Grants Program. Nastupajući kao solista ili kamerni muzičar dobila je nekoliko nagrada tokom školovanja na pijanističkim takmičenjima u zemlji i inostranstvu (Italija, Francuska), a bila je i solista sa Niškim simfo-nijskim orkestrom. Učestvovala na kursevima priznatih pedagoga i pijanista (N. Lj. Štarkman, A. Dorenjski, M. L. Petrović, Ž. Zaharieva i K. Šilde). Tokom studija više puta je ubrajana među najbolje studente Univerziteta u Nišu. Nosi-lac je povelje Univerziteta kao najbolji diplomirani student Fakulteta umetnosti. Od 2005. godine radi kao asistent na Katedri za klavir na istom fakultetu, gde je u radu sa studentima je pokazala profesionalizam i posvećenost, što potvrđuju njihovi brojni nastupi u zemlji i inostranstvu, među kojima se izdvaja integralno izvođenje svih Betovenovih dela za klavir i orkestar (od kojih četiri premijer-no) u Nišu i Skoplju (2009). Nastupa kao solista, kamerni muzičar i klavirski saradnik. Zabeleženi su njeni nastupi (putem TV i radio-stanica) širom Srbije i u zemljama iz okruženja. Povremeno održava i svojevrsna muzička predavanja, na kojima svoja zapažanja ilustruje izvođenjem kraćih segmenata ili celovitih kompozicija, za koje je dobijala dobre kritike u domaćoj štampi.

060817

predavanjadom vojske

070817

UMETNOST I ESTETIKA KARNEVALA U DELIMA ROBERTA ŠUMANA • 15HKao jedan od najznačajnijih društvenih događaja u Srednjem veku i Renesan-si, karneval je vršio veliki uticaj na raznovrsne umetničke forme. Karnevalska umetnost i estetika, koja se formira krajem 15. veka, doživljava svoj procvat i vrhunac tokom celog 16. veka, a ova tematika biće aktuelna sve do danas. Na primeru dela Roberta Šumana, videćemo na koji način se karneval manifestuje u muzici i kako opstaje u umetnosti kroz različite vekove.

VOJIN JAGLIČIĆnakon osnovnog i srednjeg muzičkog obrazovanja ostvarenog u rodnom Kral-jevu, 2009. godine upisuje Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Osnovne i master studije iz oblasti muzičke teorije završene 2014. godine, dopunjuje masterom iz muzikologije na pariskoj Sorboni (Univerzitet Paris IV). Svoj diplomski rad na temu karnevala u muzici, uspešno odbranjuje u junu 2017.

FILOZOFIJA I MUZIKA • 17HMuzika, kao specifična umetnička disciplina, intrigirala je, tokom istorije, mno-ge filozofe – od Platona (Πλάτων), koji joj je dao specifično mesto u svojoj viziji idealnog društva, do dvadesetovekovnog mislioca, Teodora Adorna (Theodor Adorno), koji je značajan deo svog rada posvetio upravo razmatranju muz-ike. Ukoliko ostavimo po strani estetička razmatranja muzike i orijentišemo se isključivo ka istoriji filozofije muzike, nailazimo na veliki broj najrazličitijih stanovišta i pristupa. Tako je za idealistu, Šopenhauera (Arthur Schopenhauer): „muzika odgovor na misteriju života“, dok je neomarksista, Žižek (Slavoj Žižek) posmatra kao svojevrsni „ideološki tekst“ koji se može tumačiti sa stanovišta društveno-političke teorije. Posebno su, međutim zanimljivi autori koji su se ipraktično oprobali u muzici kao kompozitori. Izazovno je razmatrati odnos koji su oni uspostavljali između teorijskog promatranja fenomena muzike i stvaralačke prakse – Žan Žak Ruso (Jean Jacques Rousseau), Fridrih Niče (Friedrich Nietzsche) i Teodor Adorno su samo neka od imena koja možemo da navedemo u ovom kontekstu. Naše predavanje o odnosu između filozofije i muzike će upravo pokušati da osvetli sva ova pitanja, predstavljajući različita filozofska stanovišta i fokusirajući se na nekoliko upečatljivih primera muz-ičkog stvaralaštva određenih filozofa.

RADOŠ MITROVIĆ(rođen 1989. u Beogradu) je asistent i sekretar Katedre za muzikologiju, Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Osnovno polje njegovog akadem-skog interesovanja jeste savremena muzika i estetika muzike, a trenutno radi na doktorskoj disertaciji pod nazivom Kraj postmoderne. Redovno učestvuje na okruglim stolovima i međunarodnim konferencijama i objavljuje članke u stručnim časopisima. Autor je e-knjige Stvaralački odnos Maurisija Kagela pre-ma muzičkog tradiciji (2014) i dobitnik nagrade Vlastimir Peričić za najboljeg studenta muzikologije (2011/12). Bio je član uredništva studentskog zbornika radova za 2012. godinu, kao i organizacionog odbora simpozijuma Transpo-sitions: Music/Image (2016). Član je Muzikološkog društva Srbije i Centra za istraživanje popularne muzike. Aktivan je kao muzički kritičar i autor emisija na Radio Beogradu 2.

62 63

080817

predavanjadom vojske

ŠTA JE TERAPIJA MUZIKOM? • 14HOvaj uvod u terapiju muzikom će obratiti pažnju na pitanja kao što su: kako funkcioniše terapija muzikom; šta ovakav terapeut radi; ko može imati koristi od terapije muzikom; da li ljudi moraju da sviraju na nekom instrumentu da bi im koristila terapija muzikom; kako se postaje terapeut muzikom; gde terapeu-ti muzikom rade. Predavanje će istraživati kako, kao što psihoterapeut koristi reči, terapija muzikom koristi muziku kao medijum komunikacije i kao način da se poveže s klijentom. Uključuje studije slučaja i delove sesija sa terapija muzikom da bi se prikazalo kako se muzika praktično primenjuje kao način da potpomogne psihološkom, emocionalnom, mentanom i socijalnom zdravlju klijenata.

JANE BRACKLEYje diplomirala na Colchester univerzitetu, gde je studirala klavir sa Alanom Granvilom i Aidom Gavrilovom. Zatim je završila postdiplomske studije klavira na koledžu Trinity College of Music u Londonu, a profesori su joj bili Džefri Pretli i Kristin Krošo. Dok je živela u Londonu, pohađala je Institute of Education i za-vršila studije za predavača muzike. Tokom 2001. se preselila u Kembridž da za-vrši postdiplomske studije iz terapije muzikom i, posle završetka istraživačkog projekta, dobila je titulu mastera iz ove oblasti. Od tada radi za nacionalni zdravstveni centar Ujedinjenog Kraljevstva kao terapeut muzikom za odrasle i adolescente koji imaju probleme u učenju, a u okviru specijalnih škola, i sa decom. Njena usko stručna oblast je, međutim, terapija muzikom za decu sa socijalnim, emocionalnim i problemima u ponašanju i s decom koja su isključe-na iz škole, a ujedno je počela da radi i u grupama za ranu intervenciju pri prob-lematičnom ponašanju kod dece i tinejdžera koji su pred isključenjem iz škole. Završila je prvu godinu doktorskih studija radeći na stipendiranom projektu o tehnikama u terapiji muzikom pri pomoći deci koja ispoljavaju agresivno pon-ašanje, a na ovu temu je 2011. napisala poglavlje za knjigu „Terapija muzikom u školama“. Radi u Kembridžu kao terapeut muzikom i nastavnik klavira.

NOVE TENDENCIJE U INSTRUMENTALNOJ PEDAGOGIJI • AIDA GAVRILOVA • 16H• Šta se ustvari promenilo u instrumentalnoj pedagogiji u zadnjih 50 godina? Da li deca dostizu “bolje rezultate” u ranijem uzrastu? Koliko je to važno i za koga?• Da li je način predavanja (nove tendencije) doprineo enormnom broju dece vunderkinda , ili ih sada samo češće čujemo zbog pristupa internetu?• Da li se može “napraviti” vunderkind” posebnim načinom predavanja?• Koji su ciljevi uspešnog pedagoga? - sa svim implikacijama reči “uspešan pedagog”.• Koliko korišćenje interneta pomaže učeniku?

PSIHOFIZIOLOŠKE PRIPREME MUZIČARA ZA JAVNI NASTUP • 18HNastup je rezultat napornog stvaralačkog rada umetnika i postaje za njega odgovorni čin koji stimuliše njegov st-varalački razvoj. Različita prirodna svojstva izvođača – vol-ja, intelekt, dubina emocija, stvaralačka fantazija – sve to, u većoj ili manjoj meri, dolazi do izražaja za vreme javnog nastupa.“Scensko subjektivno osećanje” (Stanislavski) predstavlja u sebi zapravo jedinstvo intelektualne i emocionalne sfere umetnika, usmereno na najbolje izvršenje stvaralačkog zadatka. U tom jedinstvu je važna polazna tačka intelekt – “budno oko”, koje prati da se emocija nabijena sadržajem kradom ne zameni afektiranim uzbuđenjem, da se umesto živog lika na sceni ili estradi ne pojavi grubi naturalizam. Iz toga proizlazi da scensko, stvaralačko uzbuđenje umetnika nikad ne sme izlaziti izvan estetskih okvira i preći u sferu svakidašnjeg “proživljavanja”. Priprema za koncertni nas-tup, na taj način se pretvara u najvažniju etapu oblikovanja muzičara – interpretatora, a uspešnost njegovog nastupa na sceni direktno će zavisiti ne samo o kvalitetu i solidno naučenim delima, već i o nivou njegove psihološke sprem-nosti za kontakt s publikom. Rad profesionalnog muzičara je ustvari jedan od najsloženijih oblika čovekove delatnos-ti, koji zahteva dugogodišnji svakodnevni rad, često fizički i psihički iscrpljujući. Opterećenja neprekidno rastu radi stalno povećavanje konkurencije sredine u koju ulaze mla-di muzičari. I danas se pobednikom često javlja onaj ko se pokaže izdržljivijim, vrednijim, sabranijim, fizički i moralno jačim. Koliko postoji ljudski rod i njegova aktivnost, toliko postoji i večni problem objektivne ocene čovekovog položa-ja. Nažalost, njegove su snage ograničene, a povećanje napora (umnog ili psihomotoričkog) iznad njemu prirodom dozvoljenih granica, izaziva stanje dubokog umora: muz-ičar gubi svežinu, osećanje radosti od izvođenja. U takvom stanju uzaludno se nadati visokim rezultatima. Suvišno uz-buđenje ne omogućava da se koristimo ni mogućnostima aktivne strane razuma, ni energetskog potencijala, ponekad dovodi do sloma svega što se zamislilo i učinilo kroz dugi vremenski period, i što je najstrašnije – to se može do-goditi za vreme odgovornog nastupa. Nedostatak svežine, tj. optimalnog – najboljeg od svih mogućih psihičkih stan-ja, negativno se odražava na kvalitet mišljenja, osećanja i fantazije, a u stanju premorenosti, njihove funkcije su na granici nestanka. Međutim, ipak uzbuđenje uzbuđenju nije neprijatelj. Uzbuđenost ili određeno povišeno raspoloženje pre nastupa nije samo prirodno i poželjno, kao što pokazuje

praksa, već ono često spašava izvođenje od svakidašnjosti. Kako dakle sebe podići na potreban ritam pre nastupa i donetislušaocu najbolje od svojih sposobnosti, kakve meh-anizme uključiti za postizanje uspeha na sceni i kako odga-jati u sebi ljubav prema kontaktu s publikom?Ta pitanja brinu danas mnoge muzičare, bio to tek početnik ili koncertni izvođač koji već odavno nastupa pred publikom. Rešenje se, nema sumnje, krije u pripremnoj etapi, koja i jesteglavni predmet mog rada.Nesumnjivo da će svakom izvođaču biti interesantno: ko-liko traje pripremni period, kakve je načine samoupravljan-ja psihičkih stanja potrebno primeniti u kojem momentu, kakve zadatke u raznim vremenskim intervalima treba muzičar izvršiti, kako pametno postaviti pripremni proces da se on ne pretvori u zbrkano preispitivanje različitih nači-na i metoda rada?Vredni saveti o psihološkoj pripremi izvođača za koncertni nastup nalaze se u knjigama i člancima poznatih muzičara i pedagoga – L.A. Barenbojma, G.G. Nejgauza, G.M. Kogana, S.I. Savšinskog i dr. Nažalost, te preporuke nisu sistema-tizovane, nisu objedinjene u samostalnoj knjizi i što je na-jglavnije, ne daju jasnu analizu vremenske periodizacije u pripremi za javni nastup.Da bi utvrdili potrebu uvođenja kompleksa psihotehnički-hmetoda, koja će biti u mogućnosti korigovati estradnu tremu kod muzičara u izvođačku praksu i odredili vremen-sku periodizaciju pripremnih etapa za koncertni nastup, neo-phodno je postaviti i rešiti sledeće zadatke :1. Odrediti kompleks mera za postizanje optimalnog scen-skog stanja.2. Otkriti potencijalne greške kod pripreme za nastup, a takođe otkriti konkretne ciljeve i zadatke izvođača u svakom periodu pripreme za javno nastupanje.3. Označiti osnovne periode u pripremnom radu za koncert-ni nastup. 4. Razmotriti i predložiti izvođačima na muzičkim instru-mentima, elemente glumačke tehnike radi svladavanja estradne treme.5. Objasniti uticaj mehanizama samokontrole i voljnog up-ravljanja na individuu s gledišta psihofiziologije.Slađana Buklijaš, diplomirala je na Muzičkoj akademi-ji u Sarajevu u klasi prof. M. Blum i prof. J. Dimitrijević, a magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Skoplju kod prof. T. Svetieva. Usavršavala se kod uglednih pedagoga i pijanista (N. Lj. Štarkman, A. Valdma, A. Timakin, K. Gekić, N. Flores, K. Bogino i dr.). Nastupala je solistički i u raznim sastavima klavirskih dua. Na Fakultetu umetnosti u Nišu radila je kao izvanredni profesor na kolegiju metodika nas-tave klavira do 2013. godine.Od Udruženja muzičkih i baletskih pedagoga Srbije 2003. godine dobila je nagradu i priznanje za višegodišnje izuzetne pedagoške i umjetničke rezultate. Na europskom pijanističkom natjecanju Citta di Moncalieri proglašena je profesorom godine (2008. Diploma d’onore). U zemlji i in-ozemstvu održala je brojne seminare za solo klavir i klavir četveroručno. Bila je članica mnogih međunarodnih žirija pijanističkih natjecanja u kategorijama učenika i studena-ta. Sa učenicima i studentima osvojila je brojne nagrade na raznim domaćim i međunarodnim natjecanjima. Trenutno radi kao profesor klavira u glazbenoj školi u Bjelovaru i voditelj je Pijanističke umjetničke radionice u Zagrebu. Živi u Zagrebu.

64 65

impressum

ORGANIZATOR | ORGANISATION

Udruženje umetnika “Piano Summer”

www.pianosummer-vranje.eu

Matični broj : 28193882

PIB: 109370842

Bankovni račun : 265401031000404927 Raffeisen Banka

KONTAKT | CONTACT

Umetnički direktor | Artistic director

Zoran Imširović

artisticdirector@pianosummer-vranje.eu

Direktor festivala | Festival director

Jana Begin

+381 62 8230931

office@pianosummer-vranje.eu

AKADEMIJA | ACADEMY

academy@pianosummer-vranje.eu

PARTNERI PROJEKTA | PARTNERS

Turistička organizacija Vranje | Tourism Organisation of Vranje

29. Novembra 2

17500 Vranje

Srbija

Tel: +381 (0)17 417 545

http://www.tovranje.rs

Muzička škola “Stevan Mokranjac” Vranje | Music Shool Vranje

Bore Stankovića 10

17500 Vranje

Srbija

Tel:00381 17 421928

Web: http://msvranje.edu.rs

KREATIVNI DIREKTOR | CREATIVE DIRECTOR

FERHAT KARTAL - BERLIN

WEB DESIGN

TILO BAUER - MUNICH

GRAFIČKI DIZAJN | GRAPHIC DESIGN

DARKO ALISPAHIĆ - LONDON

WWW.DARKOALISPAHIC.COM

FOTO VIDEO ART

DARKO ALISPAHIĆ - LONDON

VISUAL EFFECTS

VIKTOR RENČELJ - MUNICH

TON MAJSTOR | SOUND

ZORAN JERKOVIĆ

MEDIA PARTNER

TV FOCUS VRANJE

VIDEO PRODUCENT

DRAGAN MLADENOVIĆ BUCKO

READAKCIJA I PREVODI NA SRPSKI

EDITORIAL AND TRANSLATION

ZORAN IMŠIROVIĆ

NASLOVNA STRANICA

COVER PAGE

ULLA VON GEMMINGEN

Prijatelji festivala • Friends of the festival

Central Military Club VranjeDom Vojske Srbije Vranje

Serbian Orthodox ChurchSrpska Pravoslavna Crkva

National Museum of VranjeNarodni Muzej Vranje

Music school Stevan Mokranjac VranjeMuzička škola Stevan Mokranjac Vranje

66 67

WANT TOSUPPORT

PIANOSUMMER?We appreciate your donation

Bank Account:RZBSRSBG, RAIFFEISEN BANK AG, BElGRADE, SerbiaRS3526510000006977864, Asociation of Artists “Piano Summer”, Niš - Serbia

68 69

70 71