svedocanstva 36

SVEDOANSTVA 36 Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Jens-Martin Eriksen i Frederik Stjernfelt

Scenografija ratanova putovanja u bosnu i srbiju

HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJIBIBLIOTEKA SVEDOANSTVA, KNJIGA BR. 36


SCENOGRAFIJA RATANova putovanja u Bosnu i Srbiju

Beograd, 2010

Jens-Martin Eriksen i Frederik Stjernfelt SCENOGRAFIJA RATA, Nova putovanja u Bosnu i Srbiju Izdava Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji Biblioteka Svedoanstva, knjiga br. 36 Za izdavaa Sonja Biserko Copyright 2004, Jens Martin Eriksen og Frederik Stjernfelt, Lindhardt og Ringhof Forlag Copyright za srpsko izdanje 2010, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd Naslov originala Jens-Martin Eriksen og Frederik Stjernfelt Krigens Scenografi, Nye rejser i Bosnien og Serbien, Lindhardt og Ringhof Forlag, Kbenhavn 2004 (isbn 87-595-2270-4) Prevod s danskog Predrag Crnkovi Lektura Danica teri Grafiko oblikovanje i slog Ivan Hraovec tampa Zagorac, Beograd, 2010 tampanje ove knjige pomogli su Knjievni savet Danskog fonda za umetnost i Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Danske Bogens udgivelse var stttet af Statens Kunstrdets Litteraturudvalg og Kongeriget Danmarks Udenrigsministerium isbn 978-86-7208-164-0 cobiss.srid 174839052CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 355.426(497.6)1992/1995 Eriksen, Jens-Martin, 1950. Scenografija rata : nova putovanja u Bosnu i Srbiju / Jens-Martin Eriksen i Frederik Stjernfelt : [prevod s danskog Predrag Crnkovi] Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2010 (Beograd, Zagorac) 312 str. : geografske karte : 23cm (Biblioteka Svedoanstva : knjiga br. 36) Prevod dela Krigens Scenografi Tira 500 Istroijska hronologija: str 301312 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 289269. 1. Stjernfelt, Frederik, 1957 [autor] a) graanski rat Bosna i Hercegovina 19921995.

Sadraj

Predgovor Scene rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Deo I Labudova pesma radikalnog nacionalizma, ili uvertira za novi poetak? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17Prolost pridobija veinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 Na demonstracijama za Cecu Ranatovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 Obraun s prolou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 Ministar: Uvek sam bio protiv Miloevia! Aleksandar Tijani . . . . . . . . .36 Audijencija u eeljevoj stranci Aleksandar Vui . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 Relativizovanje je poslednja faza rata Sonja Biserko . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

Deo ii Mediji su puni nacionalizma i teorij zavere Petar Lukovi i Filip David . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Deo iii Od Praksisa do Memoranduma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67Akademija je raunala da e graanski rat kotati 70.000 ivota Olivera Milosavljevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 Dalje od ekspira i Dostojevskog Neboja Popov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 Nacionalizam je trebalo da spasi socijalizam Zagorka Golubovi . . . . . . . . .79

Deo iv Susret sa zaetnicima Memoranduma Mihailo Markovi i Vasilije Kresti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85

6

SADRAJ

Deo v Od plana RAM do Srebrenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110Pomno planirani pakao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110 Avet koja se zove ram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111 Dokument na dve kucane strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113 JNA je planirala rat davno pre Miloevia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118 Plan o podeli na salveti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125 Varijante A i B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126 Oruje iz Beograda za Pale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134 ebad, daske, brano, eer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136 Praktini intelektualac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137 Zvali su ga Otac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .139 Parlament bez ustruavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142 Plan za prikrivanje plana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148 Srebrenica, jedan pokolj, jedan plan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150

Deo VI Ljudi koje je pogodio rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .160Put ka reci Drini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .160 Za oveka je najbolje da bude tamo gde je roen. Poseta Podravanju . . . . .162 Generacije e nas slediti Imam u Srebrenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .170

Deo VII Fundamentalista kao marioneta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .176Svetilita u Sarajevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .176 Beogradu je Izetbegovi bio potreban kao ekstremista! Senad Peanin . .178 Izetbegovia je angaovala Kontraobavetajna sluba (kos) Muhamed Filipovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184

Deo viii Predsednik koji je pocrveneo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .190Alija Izetbegovi (19252003). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .190 Uneli su faks, i domain u studiju je pobledeo verzija Muhameda Filipovia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195 Sporazum je bila samo predstava verzija Senada Peanina . . . . . . . . . . . . .200

SADRAJ

7

Slobodan pristup mudahedinima verzija Rusmira Mahmutehajia. . . . .203 Izetbegovi je sabotirao mirovni sporazum verzija Adila Zulfikarpaia. . .206 Razgovor s Adilom Zulfikarpaiem, februara 2004. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .216 Put koji nisu napali verzija Muhameda Borogovca . . . . . . . . . . . . . . . . . . .224 Pravila igre verzija Marka Atile Hoarea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .228 Ponos i strah verzija Alije Izetbegovia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .232 Uporedna procena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239

Deo IX Na ruevinama rata. Razmiljanja i pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .246Virus i skrivena poruka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .246 Postaemo kao oni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .251 Privatne i javne due . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .253 Stvarnost koja je odrasla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .256 Zaboravljeni heroj povlaenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .257 Tabu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .259 Ideologizovanje zla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .261 Nation building Balkan godine nulte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .266 Kada ko mora da se umea? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .270 Scenografija rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .276

dodatak Svedoenje Anta Markovia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .283 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 Mape . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Istorijska hronologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301

8

9

PREDGOVOR

Scene rataOva knjiga je nastala tokom dramatinih godina za srpsku politiku. U martu 2003. ubijen je premijer ini sve ukazuje na to da je ubica poticao iz Crvenih beretki pod komandom Ministarstva unutranjih poslova, ukljuujui njihove kontaktie u beogradskoj mafiji pri emu su moda bili ukljueni i vei delovi dravnog aparata. Posle vie predsednikih izbora bez rezultata, zbog premalog odziva biraa, parlamentarni izbori od 28. decembra 2003. bili su iznenaenje za one koji su mislili da je Srbija na putu normalizacije. Pobednici su bile stranke koje su podravale ranijeg predsednika Miloevia i jo radikalnijeg Vojislava eelja iako su obojica sedeli na optuenikoj klupi u Hagu. eeljeva radikalna stranka postala je najjaa, sa 28% glasova i jedino ju je koalicija etnika, monarhista, liberalnih reformskih ekonomista i prethodnog predsednika, leviarskog nacionaliste Kotunice, spreila da preuzme vlast; Kotunica se, pak, iskljuivo zahvaljujui goroj alternativi, predstavljao kao umeren. Pozornica u ovoj knjizi otvara se reportaama sa beogradskih demonstracija protiv izruivanja ratnih zloinaca i protestima protiv onoga to se doivljava kao nasrtaj na suverenitet Srbije. To je glavni grad u letnjoj vrelini, kada je situacija nepredvidiva premijer je nekoliko meseci pre toga ubijen, a vlada je uvela po svemu drakonsko vanredno stanje, uhapsivi vie od 10.000 ljudi, koji su navodno bili umeani u kriminalne aktivnosti. Granini prelazi bili su oblepljeni poternicama za osumnjienima zbog atentata na premijera. Nastavili su saradnju sa Trubunalom u Hagu, a u predgrau Beograda kao da prolost ponovo ulazi na velika vrata jedne vrele letnje veeri. Radi se o oveku koji je optuen za ubistvo vie od dve stotine ljudi iz bolnice u hrvatskom gradu Vukovaru. Gomila ljudi organizuje se preko telefonskih poziva i zapoinje gnevni protest na licu mesta, a policija se napada kao faistiki pomaga. Kako razmiljaju ovi Srbi? Ko su oni? Kakva je ovo zemlja? Njihove predstavnike sreemo i u skuptini jedan od vodeih u radikalno nacionalstikoj stranci, koja je danas najjaa

10

PREDGOVOR

u Srbiji i raspitujemo se zato su ljudi protiv Tribunala u Hagu i zato ne ele da izrue srpske ratne zloince. Frustracija i gnev kipte na svakom koraku.. Ali, da li je to labudova pesma radikalnog nacionalizma ili uvertira za novi poetak? Otkako smo zapoeli ovo putovanje Srbijom, mnogi znaci ukazuju na to da je ovo poslednje sluaj, da je balkanska zemlja Srbija na putu prema novoj meunarodnoj izolaciji, i da sa radikalnim nacionalistima na vlasti ide u iracionalni mrak i haos. Zato se uopte dalje zanimati za scenografije iz balkanskih ratova devedesetih? Kao prvo, i dalje pronalazimo nove i iznenaujue materijale, izmeu ostalog, zahvaljujui poslu koji je temeljito obavljen u Tribunalu u Hagu nove materijale, koji sve vie razotkrivaju koliko je ovaj rat stvarno bio planiran i uprizoren daleko od toga da je to bio izliv spontanog, arhainog nasilja, neke prastare etnike mrnje, to su mnogi nekada zapravo mislili da vide u tim dogaajima. Sve vie postaje jasno da su stavovi Slobodana Miloevia kako je samo eleo da ouva Jugoslaviju bili takoe samo kulisa kao to je to bila i multikuturalna, demokratska, zamumuljena Bosna Alije Izetbegovia. Ali postoji i drugi razlog zato se interesujemo za ove scenogafije. Jer se odvijaju po veem obrascu koji se iri jo od klijajuih nacionalizama iz 70-ih i 80-ih, pa preko ratova 90-ih, do ove teke obnove koja je u toku i namere da se pokua sa izgradnjom nacije nation building sa neprestanim vraanjima unatrag. Ovaj tok dogaaja ini prototip problema za meunarodnu politiku xxi veka: razvoj krize, izbijanje rata, stvaranje barikada oko njega i, na koncu, obnova i demokratizacija. S meunarodnom zajednicom, u sve veoj meri obuzetom time kako postupati u ratu, ova scenografija ukinula je hladni rat kao najbitniji meunarodni scenario. Ali ovo razotkrivanje inscenacija rata i sudsko gonjenje scenografa ima i te kakve veze sa mogunou reizgradnje ako nita drugo, to su nemilosrdno pokazali srpski izbori 28. decembra 2003, kada su pobednici izbora postala dvojica optuenih u Hagu, Slobodan Miloevi i Vojislav eelj. Partija prvog, sps, postala je jeziak na vagi u skuptini i ak je dala podrku Kotuniinoj partiji pri formiranju vlade 2. marta 2004. A partija drugog, ultranacionalstika srs, postala je najjaa u parlamentu. Uzroci lee

SCENE RATA

11

u ratovima poetkom 90-ih, i jo ranije, u onim planovima ije obrise opisujemo u ovoj knjizi u intervjuima i analizama, i koji su bili pretpostavka da bi rat u Bosni uopte mogao da se dogodi. Poznata je pretpostavka da je velikosrpski nacionalizam dobio svoj savremeni politiki progam famoznim Memorandudom iz sredine 80-ih. Mi istraujemo koji su istorijski naini razmiljanja mogli da dovedu do prihvatanja tog implicitnog plana za delovanje koji (plan) lei u tom spisu. Sreemo zaetnike dokumenta, jednog filozofa i jednog istoriara, i oni dobijaju priliku da brane svoja gledita. Ali posledice planova su, kao to je poznato, konkretne, i da ne bismo slepo zurili u planove i ponavljali ono komforno distanciranje planera od efekata njihovih ideja, nae istraivanje ii e i do ljudi koje je rat pogodio. Putujemo iz Sarajeva sve do bosanske visoravni prema reci Drini i poseujemo i Srbe i Muslimane, ije su ivote unitili dramatini dogaaji. Taj aspekt, koji je jedan od najvanijih u ovoj knjizi, tie se razmera srpskih ratnih planova. Ne samo njihovih logistikih delova, planiranja i napada na civile, to samo po sebi zahteva obimno crtanje mapa, ve sam taj odnos, na koji ukazuju mnoge indicije: da su sa srpske strane bili u stanju da insceniraju ratnu pozornicu s potpuno neophodnim, islamistikim nacionalistikim protivnikom u liku Alije Izetbegovia. To je bio nuni uslov koji je moga da mobilie dramsku predstavu i da je pokrene. Otud i naslov knjige Scenografija rata. Re je o predstavi, sasvim sigurno o predstavi u stvarnom svetu, ali koja ne organizuje iskljuivo vlastite snage, ve i protivnika. Filozof Neboja Popov procenjuje da je to toliko komplikovano, da ak i ako biste znali napamet sva dela ekspira i Dostojevskog, pojedini delovi prie ipak vam ne bi bili shvatljivi. Kuriozitet je u tome to je ovaj antinacionalistiki filozof Srbin, koji ivi u Beogradu. Tamo, u antinacionalistikim krugovima, koji su u velikoj meri na izvor informacija u ovoj zemlji, imaju veoma malo razumevanja ili interesa da vide ratnu krivicu kao bilo iju osim srpsku. to se toga tie, tu smo naisto: svako treba da poisti ispred svojih vrata, a uistinu ima dosta toga pred srpskim vratima. Ali, da bismo mogli da stvorimo sliku o tome kako je rat uopte postao mogu, pokuali smo da skiciramo portret islamistikog protivnika, koji u sutini

12

PREDGOVOR

postaje element srpske ratne scenografije, i tamo je namontiran zato to poseduje sasvim prave karakterne crte i savren politiki profil. Moe se rei da su svi nai izvori za ovaj scenario bosanski; srpskobosanski ili muslimanko-bosanski, ali u svakom sluaju antinacionalistiki i demokratski; ljudi, pojedinci, politiari, intelektualci, koji su izgubili bitku za vlast sa fundamentalistima i nacionalistima te izbaeni sa ove istorijske scene, to je zajednika karakteristika za sva tri nacionalizma. A kada su osvojili vlast i uguili demokratiju demokratskim metodama, rat je mogao da pone. Dotle su se mogli usaglasiti, sada je predstojao rat za teritorije. Mnogi su odbijali da prihvate onu kritiku koju smo ve u Anatomiji mrnje izloili protiv islamskog nacionalizma u Islamskoj deklaraciji koji je realno bio program religiozne faistike drave kao i protiv Izetbegovievih doslovnih idolopoklonika u nacionalistikoj stranci sda. Na to se gledalo kao da obavljamo posao u korist srpskog nacionalizma. Ali, nama se ini da je intelektualno kratkovido biti galantan prema jednom nacionalovinizmu samo iz tog razloga to se on definie pre religozno nego teritorijalno, ili samo stoga to je bio ideologija gubitnikog umesto dobitnikog vostva. Da se bezuslovno mora stati na stranu rtava od kojih veinu ine bosanski Muslimani ni u najmanjoj meri ne podrazumeva da se mora stati na stranu ideologija njihovih vo. Kritiko preispitvanje mora da kae, poput Artura Kestlera: ne mogu da preuzmem odgovornost za onog ko se slae sa mnom i da se oslobodim misli o tome ko i u koju svrhu moe da upotrebljava istinu. Ove knjige Anatomija mrnje i Scenografija rata sa svojom kombinacijom intervjua, eseja i analize namenjene su itaocima koji su voljni da samostalno razmiljaju. I imamo puno poverenje u to da ovom scenografijom, dok crtamo obrise ratne pozornice na kojoj se predstava odigravala poetkom 90-ih, ne dajemo legimitet nijednom od vlastodraca. Oni su pokrenuli tu predstavu, ili su preuzeli uloge u njoj, i tim ulogama su u manjoj ili veoj meri doprineli unitenjima i bezonom nasilju. Scenografija rata bavi se time kako je rat uopte postao mogu. Filozof Edmund Burke rekao je da se zlo moe dogoditi kada dobri ljudi ne ine nita. Istina. Ali ova knjiga eli da kae i ovo: rat moe da nastupi kada gospodar zla pravi scenografiju. Scenogarfija rata upravo se bavi tim tekim

SCENE RATA

13

pitanjima. ta meunarodna zajednica moe da uradi kada je scena ve postavljena, a rat izbije? I ta moe da uradi kasnije, kada se katastrofa ve dogodi, kada je teta nainjena, i kada je ostalo polarizovano drutvo obeleeno diskursima dalekim od uobiajene demokratije, i u njemu ljudske i strukturne ruevine koje uveliko nadmauju one prave? Posveujemo ovu knjigu onim ljudima uz demokratske opozicije u Bosni i Hercegovini, koji su nam pomogli u radu tokom putovanja po Balkanu, i iju kritiku njihovih sopstvenih monika nisu uli na Zapadu u strahu da bi se tako taktiki legimitisali srpski ratni zloini. Ali, moemo se nadati da e ljudi posle itanja ove knjige uvideti da se, u stvari, opratanjem Izetbegoviu i muslimanskom faizmu uskae u ulogu antisprskog elementa u toj scenografiji rata. Hvala Peru F. Bundgoru, Martinu Menekeu, Arijani Milanovi, Larsu P. Meleru, Aneti Lindegor, Uli Tunander, Narcisu i Narcisi Vuina za savete i pomo. I hvala danskom Ministarstvu spoljnih poslova (Programu za mir i stabilizaciju), Knjievnom savetu, te Kopenhagenskom univerzitetu za finansijsku i svaku drugu pomo u radu na knjizi Scenografija rata.


februar 2004. godine

14

15

DEO I

Beograd, juna i septembra 2003.

Labudova pesma radikalnog nacionalizma, ili uvertira za novi poetak?Prolost pridobija veinu Sluaj je hteo da smo se zatekli u Beogradu 12. juna 2003. Poslepodne su telefoni poeli da zvone, a glasine su zabrujale u grupama za ljudska prava i meu novinarima u manje ili vie opozicionim medijima, izmeu ostalih, sa Radija B92. Policija je preduzimala privoenje Veselina ljivananina, onog majora koji je optuen za ratne zloine u vezi sa srpskim osvajanjem hrvatskog grada Vukovara, novembra 1991, kada je zajedno sa drugim oficirima naredio ubijanje veeg dela pacijenata vukovarske bolnice. Planirano je da posetimo vou grupe za podrku ljivananinu, enu koja se zove Vesna Gojkovi, da bismo s njom razgovarali o principijelnijim pitanjima u vezi sa saradnjom sa Hakim tribunalom i o tome koje e posledice ova opstrukcija imati na kanjavanje zloinaca koji su poinili ubistva i napali Srbe u Bosni. Ali, pomou kojih bi ona argumenata uopte mogla da pledira za oslobaanje, ne samo Veselina ljivananina, optuenog za zloine protiv ovenosti? Da nije moda elela da zagovara i to da bosanski komandant Naser Ori, optuen za zloine protiv Srba u srebrenikoj oblasti, takoe treba da bude osloboen optubi? Jer za podrku optoj amnestiji za ratne zloince mora da postoji bar jedan logian argument, ako makar jednom od njih daju podrku protiv same pomisli da bude optuen i da svoj sluaj dokae pred sudom. Ukoliko se zanemare moralne i politike zamerke prema takvom stavu, ostaje itav niz pravnih problema, prema kojima se mora oekivati da jedan branilac ljivananina mora da ima sasvim jasan odnos. Sa kojim argumentima bi se moglo tvrditi da odluke enevske konvencije, koje se bave postupanjem

16

DEO I

sa civilima i ratnim zarobljenicima, treba da se suspenduju za tu oblast, koja ini nekadanju Jugoslaviju u periodu izmeu 1990. i 1999? Optuba protiv Veselina ljivananina mora biti voi njegove grupe za podrku poznata unapred, budui da se nalazi na veb-stranici Hakog tribunala, i to jo na srpskom jeziku. Optuba pominje ubijanje oko 260 mukaraca koji su, povezano sa osvajanjem Vukovara od strane jugoslovenske federalne armije, odvedeni iz bolnice, mueni u oblinjem dvoritu i zatim ubijeni u neposrednoj blizini kod mesta Ovara. Za oko dve stotine ljudi se, prema optunici Hakog tribunala, zna da je ubijeno metkom, dok oko 60 osoba nije vieno u ivotu otkako ih je federalna armija uhapsila u bolnici u Vukovaru. Uvod u ovaj dogaaj jeste sledei: posle meunarodnog priznanja Hrvatske u junu 1991, poela je pobuna meu Srbima u Vukovaru u Hrvatskoj, u istonoj Slavoniji pored obale Dunava na granici prema Srbiji. Ta pobuna je dobila podrku jugoslovenske federalne armije (jna) u koordinaciji sa razliitim paravojnim grupama iz Srbije. To je vodilo bici za Vukovar, koji je podlegao srpskim snagama 18. novembra 1991. Zamenik komandanta regularnih srpskih snaga bio je major Veselin ljivananin, koji je pored toga vodio i vojnu policiju, koja je uestvovala u zauzimanju grada. Istog dana postignut je sporazum izmeu hrvatske vlade i jna o tome da se bolnica evakuie uz meunarodni nadzor. Pacijenti, bolniko osoblje i osobe u gradu, koje su se predstavljale da pripadaju ovim dvema grupama, bili su sakupljeni u podruju bolnice. Dan kasnije, 19. novembra, jna je preuzela kontrolu nad bolnicom bez otpora. A ujutro sledeeg dana, ljivananin je sazvao osoblje na sastanak. Dok se taj sastanak odvijao, regularne trupe jna i sprske paravojne snage odvele su 400 mukaraca iz bolnice. Meu odvedenima su bili ranjenici, bolniko osoblje, vojnici koji su branili grad, te hrvatski politiki aktivisti i drugi civili. Tri stotine od tih ljudi je kasnije tog jutra autobusima odvezeno u deo Vukovara u kojem je bila jna, i po ljivananinovom nareenju njih15 osloboeno je s obrazloenjem da su deo bolnikog osoblja. Ostatak je odvezen u dvorite u Ovari, oko etiri kilometra izvan Vukovara, gde su izbaeni iz autobusa. Svi su bili podvrgnuti premlaivanju i muenju, pri emu su dvojica zatvorenika umrla. Sedmorica drugih zatvorenika je posle napada prisutnih Srba osloboeno i

LABUDOVA PESMA RADIKALNOG NACIONALIZMA, ILI UVERTIRA ZA NOVI POETAK?

17

odvezeno nazad u Vukovar. Zatim je ostalima nareeno da pokau legitimacije, i u grupama od po 10 ili 20 odvoeni su iz dvorita u kamionu, koji se prazan vraao posle svakog transporta. Kamion je odvozio mukarce oko jedan kilometar od dvorita prema padini u oblinjoj umi. Tamo su bile prisutne regularne trupe jna i paravojne snage pod komandom majora Veselina ljivananina i njegovih nadreenih i jo jednog oficira. Tokom veeri 20. novembra 1991. na tom mestu streljano je 200 ljudi. Ovi konkretni i stravini detalji lako nestaju u eufemizmima uoptavanja kada se raspravlja manjak volje nekad predsednika a sada premijera Kotunice da prizna ratne zloine i da zauzme stanovite prema njima. Ali, mi bismo da razgovaramo i o tome i o drugim stvarima sa liderkom grupe za podrku ljivananinu, Vesnom Gojkovi. Takoe bismo porazgovarali i o drugim zloinima poinjenim prema srpskim civilima u Bosni. I zato se oni koji su optueni za te zloine ne smatraju odgovornim. Ali, u meuvremnu, u Beogradu su se dogaaji ubrzali, tog 12. juna. Kasnije istog popodneva, na tuma Uro dobio je poruku preko mobilnog telefona od prijatelja, zaposlenog u Radiju B92. On zove iz predgraa Vidikovac, tek deset kilometara udaljenog od centra Beograda, kuda su ga poslali da izvetava o hapenju ljivananina. Oko dve hiljade ljudi, manje li vie spontano, okupilo se ispred ljivananinovog solitera da bi spreili njegovo pritvaranje. Ali, da li je ljivananin ve priveden, ili je u toku masovna tua s policijom, nije jasno. Maemo taksiju i dolazimo u sasvim obino predgrae sa stambenim blokovima izmeu kojih su travnjaci. Put do kraja u kojem stanuje ljivananin blokiran je za automobile; policajci su postavili privremenu barikadu. Svuda je puno policije, a velika grupa ljudi ve peai prema centru dogaanja. Izlazimo iz taksija i sledimo gomilu. Mladi voza se pobunio protiv namera vlasti u ovom sluaju. Parkirao je automobil nasred puta ispred policajaca i ljutito gestikulira. Prodajete duu Srbije, da li vam je to jasno! Ostajemo tu jo malo da bismo uli vie o tome, i iz torbi vadimo mikrofone i opremu za snimanje. Ali odmah zatim, mladi se odvezao. Stariji gospodin gleda prema nama pored peakog prelaza i shvata ta nam je posao. Smei se i pokazuje znak pobede. ljivananin je Bog ovde u kraju! Ali vlada I onda prua ruku i trlja palac o kaiprst. Oigledno, meunarodno poznati gest za novac.

18

DEO I

Moe se mnogo toga rei, ali ovek je oigledno uspeo da izrazi problem zemlje i dilemu u jednoj i po reenici, bez ikakvih retorikih zakoljica. Nastavljamo dve stotine metara putem i dolazimo do stambenog bloka u kome je, kako se pokazuje, ljivananin i dalje pod opsadom. Lanac naoruanih policajaca i andarma u crnom opkolio je i blokirao ulaz. Odmah ispred je parkiran dip, s kojim su demonstranti meutim prilino loe postupali. Prozori su polupani i vozilo sada slui kao govornica za ono to se uobiajeno zove glavni tab situacije. Meu njima je upravo voa protestnog odbora Vesna Gojkovi, koja sa krova dipa najavljuje razne govornike. Smesta ukljuujemo opremu za snimanje i pribliavamo se, a onda kao da se situacija menja u neto prilino pretee. Pogledi puni mrnje dolaze od ljudi koji stoje okolo i kakofonijski hor svih moguih optubi. Jasno je da nas smatraju zapadnim novinarima. Izgleda zastraujue kada su ak i obine domaice dovedene do takvog raspoloenja, i kada jezgro demonstranata, koje u ritmu skandiranja grmi: Sr-bi-ja!, i protiv policije: U-sta-e!, ine visoki, dobro utrenirani mukarci, iji su vratovi deblji od glava. Linovanje nije neto to je nezamislivo u takvoj siutaciji. Policija se ne odluuje da poe na gomilu, ve je zauzela busiju kod ulaza u zgradu i du zidova. Neki mukarci u etrdesetim godinama pribliavaju nam se, a njihov izraz lica kao i gestikulacija ne upuuju na to da su spremni, kako bi rekao Habermas, na razgovor bez ogranienja o principijelnom u izruenju optuenog ratnog zloinca. Njih ne mue ni filozofija ni etika. Na sreu, na tuma Uro stupa na scenu veoma razborito, i, ne uznemirujui masu time da je i on sm novinar Radija B92, uverava prisutne da mi uopte nismo zapadni novinari, ve naprotiv danski dokumentaristi, to je profesija koju nam tom prilikom dodeljuje. Mi smo sasvim prosto doli da posvedoimo ta se dogaa i da ujemo ta ljudi misle. To je mudar potez, tavie, to je i istina. Pitamo ga zato samo ne kae da smo pisci? Uro vrti glavom. To je previe komplikovano. Ovi ovde momci ne znaju ta je to pisac. A ako neko i zna, pitae se ta pisac ovde radi. On treba da sedi u svom sobiku i tu pie svoju zbirku pesama! Drugim reima, raspoloenje oko nas pomalo se raskravljuje, i ljudi okupljeni kod ulaza u soliter ponovo se usredsreuju na uzvikivanje parola protiv policije. Ne usuujemo se ni da pomislimo ta bi se dogodilo da nas


19

je pratio neko od naih prijatelja meu borcima za ljudska prava u Srbiji. Jedva da bismo preiveli i pet minuta na tom mestu. Mnogi nam dovikuju savete kao dokumentaristima: U redu, napravite dokument o tome ta mi Srbi mislimo i kaite im da emo jebati majku Amerikancima! Povremeno nas zagluuje hor besnih glasova prema opkoljenoj zgradi. U-sta-e! U-sta-e! U-sta-e! Hapsite naeg heroja! Ne damo naeg heroja! Ne damo ljivananina, Mladia i Karadia! Ustaa je ime pobornika faistike hrvatske kvislinke vlade za vreme Drugog svetskog rata, koja je ubila stotine hiljada Srba u koncentracionim logorima. Sada gomila optuuje policiju da je preuzela ulogu faistikih Hrvata time to izruuje majora. Jedan ovek se penje na dip s megafonom i poinje da ita imena andarma koji uestvuju u hapenju. Ukrao je listu sa imenima iz patrolnih kola koja su oteli od policije. Policija se, meutim, ne d provocirati. Novi ovek se penje na dip i vie u megafon da su Arkanovi Tigrovi na putu da zavre demonstracije. Uzvici oduevljenja rastu do ekstaze. Jedan od ljudi u etrdesetim godinama prilazi nam i pita da li smo zaintersovani da ujemo ta ljudi na ulicama misle o tome ta se dogaa sa hapenjem majora? Pokuavaju da uhapse srpskog heroja. On je veoma popularan ovek koji nije uinio nita pogreno itavog ivota. Zato treba da bude uhapen? Zato to Haki tribunal tako eli. Za ta je optuen? Za neke zloine koji su poinjeni u Vukovaru, prema takozvanoj komandnoj odgovornosti. Ali poto smo mi, graani, videli objektivnost Hakog suda u poslednje dve ili tri godine, nikada ne bismo tom tribunalu predali jo jednog od Srba. Statistika sve objanjava, jer je procenat optuenih Srba mnogo puta vei od optuenih drugih nacionalnosti. Miloevi je prvi predsednik u itavoj istoriji sveta, koji je bio izruen. To patriotski graani ne mogu da gledaju. Deset godina sam bio u opoziciji Miloeviu.

20

DEO I

Ali kao ovek i kao Srbin mislim da nikada nije trebalo da bude optuen. Svedoci smo kako Amerikanci gledaju na to kada su njihovi vojnici poinili zloine u Iraku. Amerikanci bi hteli da prisile evropske zemlje da potpiu sporazume o tome da amerike graane ne izruuju Meunarodnom sudu pravde. Nadam se da e se nai evropski prijatelji suprotstaviti amerikom pritisku. I nadam se da e nas podrati, jer razvoj dogaaja pokazuje da u Evropi postoji novi antiglobalistiki pokret. A to znai da e se politika mapa sveta izmeniti. Jo od Rimskog carstva nismo imali unipolarni svet. To je to. Kako se zovete? Zovem se Marko Pekovi. Ja sam voza kola hitne pomoi. I lan sam eeljeve Radikalne stranke. Hvala Vam mnogo. Hvala Vama. Usred razgovora sa gospodinom Pekoviem jedan od andarma odevenih u crno prilazi sa titom i lemom kroz masu, a Pekovi se osvrne i potape ga po ramenu. andarm obara pogled i izgleda zaista postieno dok ide dalje prema svojim kolegama. Pekovi objanjava: on je dobar, to je jedan od prijatelja. Protiv svega je to se deava, ali mora da slua nareenja. Sreemo reportera iz Radija B92 i raspitujemo se kakvo je stanje u zemlji. Oigledno je sve stalo poetkom popodneva, ali ne mogu se dobiti sigurne informacija o tome ta se dogodilo sa ljivananinom. Krue glasine da se zabarikadirao iza armiranih vrata, koje policija jo uvek nije uspela da probije, a druge glasine vele da sedi u stanu s pojasom eksploziva oko pasa i da preti da e poiniti samoubistvo i povesti u smrt i svoju porodicu, koja je tu, pored njega. Tree glasine govore o tome da je ve priveden i da vie nije u stanu i da je u njemu samo policija u potrazi za dokaznim materijalom. etvrte, pak, glasine kau da ljivananina uopte nisu zatekli u stanu. Ali nijedna od ovih glasina ne moe se sa sigurnou potvrditi.


21

Najpopularnija je ipak bila ona s pojasom eksploziva. Moda ljivananin uopte nije u Srbiji. Moda je ve u Paragvaju? Jo jedan demonstrant se ukljuuje i raspituje se o tome ko smo. On uverava naeg tumaa da smo sreni to nismo strani novinari! Zatim poinje da se zakuvava kada novi govornik staje na dip ispred ulaza. Masa ponovo poinje da kljua. Ustae! Ustae! Ustae! I nastavlja da grmi poznatu etniku pesmu iz Drugog svetskog rata. Na nae relativno umirenje, Vesna Gojkovi sa krova dipa sada ozbiljno moli ljude da ne napadaju medije. Oni su naa mogunost da irimo informacije o tome ta se dogaa. Ne napadajte novinare, ponavlja ona preklinui, ne napadajte novinare! To je svinja, to govno od Duana Mihajlova, ministra policije, on je sve pokrenuo! Ali sada dolazi Alaksandar Vui i on e govoriti. On je poslanik u skuptini i broj tri u eeljevoj radikalnoj stranci, praktino broj dva budui da je eelj u Hagu. Gomila bruji od odueveljenja. Tridesetogodinji Vui penje se na krov dipa i dobija megafon. Ja sam, kao i svi vi, kao obian graanin izaao da branim to malo od Srbije to nam je ostalo. Nita drugo. A ako ima nekog iz medija ko moe da poalje poruku odavde, onda hoemo da pozovemo ljude iz itave Srbije, elimo da ih zamolimo da dou ovde na demonstracije. Gomila ga prekida viui: Sr-bi-ja! Sr-bi-ja! Sr-bi-ja! Sada se prema nama probija ovek u majici s likom e Gavare da bi dodao svoje neverovatno miljenje o vladi. Na poslednjim predsednikim izborima pokazalo se da ova vlada u Srbiji nema veinu iza sebe. Veina biraa je glasala za kandidate koji su protiv ovoga emu smo danas svedoci. Gospodin Labus, jedini je koji ovo ovde podrava, a dobio je samo 800.000 glasova. Znai, Vi mislite da je ovo emu svedoimo nedemokratski? Apsolutno! Apsolutno! Policija treba da hapski kriminalce. Kriminalce koji sede u vladi. Ali niko nee da objavi ko su oni. Trenutno vlada obezbeuje skuptinsku veinu zahvaljui prevari i podvali. Ali ako bi se vlada sastojala od istinskih demokrata, ona bi raspisala izbore o ovome ovde i pobrinula se da dobije podrku.

22

DEO I

Moemo li dobiti Vae ime? Jovan Trifkovi. Ja sam preduzetnik ovde u Beogradu. ovek pokazuje na sliku na svojoj majici i smeje se. e Gevara i Vojislav eelj, ponosno izjavljuje. Dok proveravamo raspoloenje kod ljudi, sve vie policijskih snaga razmeta se oko stambenog bloka, a poetni lanac maskiranih i naoruanih andarma formira jo jedan lanac da bi potisnuo masu ljudi od kue. Sada su prisutne sve tri policije obina policija, koja stoji kao kordon oko kraja, zatim, naoruane i u crno odevene snage, sa lemovima i titovima, koje uvaju ulaz u zgradu, i novopristigle snage u maskirnim uniformama, s maskama na licu i automatskim pukama; oni se sasvim polagano slivaju prema soliteru i zauzimaju poloaj. Oigledno je doneta odluka da se ide na taktiku iscrpljivanja, pri emu se ne sme dozvoliti nasedanje na provokacije, premda je policijskim automobilima ve nainjena velika teta. A izgleda kao da se demonstranti postepeno pomeraju kao po inerciji, pri emu e biti teko iznai nove inicijative da bi se ljudi podbunili. Dogaanje na terenu izgleda se pomera prema takvoj mrtvoj taki dok se sputa mrak, i mi posle nekoliko sati odluujemo da se vratimo u centar grada. Pre toga sluamo emotivne govore Vesne Gojkovi. Ona kae da joj je popodne policija iskljuila mobilni telefon, a to se dogodilo u vezi sa ovim protestom. Ali ona eli da ostane tu da bi branila Veselina ljivananina. A pored sebe ima Aleksandra Vulina, vou male levo orijentisane stranke, PDL Partije demokratske levice koja je, to je neobino, otpadnika frakcija komunistike partije jul, Mire Markovi. Aleksandar Vulin obeao je da je nee ostaviti te veeri dok brane ljivananina. Utanaujemo dogovor da se sretenemo sa Vesnom Gojkovi sledeeg dana, po mogustvu u neto manje uzavreloj atmosferi, tako da moemo da razgovaramo o principijelnim pitanjima. Ona je to se toga tie voljna da porazgovara sa nama, ali nam ne moe rei tano vreme kada moe da nas primi. Jasno je da je ovaj trenutak njenih pet minuta slave, i moramo da shvatimo da se situacija sve vreme razvija i da ona mora da se brine za


23

vanije stvari. Za to, naravno, imamo najvee mogue razumevanje. Vesna Gojkovi umorno klima glavom i daje nam broj mobilnog telefona Aleksandra Vulina u sluaju da njen jo uvek bude iskljuen, i mi se pakujemo i odvozimo u centar grada. Nastavak noanjeg feljtona gledamo na televiziji u hotelu sledeeg jutra. Policija je udarila oko jedan nou, kada su konano probili blindirana vrata stana pa se tako barem jedan deo glasina pokazao tanim. Dogaaj kod Ovarske farme svinja gore pored Vukovara, u kojem je oko 360 mukaraca hladnokrvno streljano, stigao je Veselina ljivananina. Uhapen je, i zatim e biti izruen Tribunalu u Hagu. Policijska taktika iscrpljivanja tako se pokazala kao pametna. Na ekranu nije bilo nikakvih spektakularnih ili dramatinih epizoda, samo nekolicina mukaraca koji su u svetlosti zapaljenih kontejnera trali napred-nazad preko travnjaka izmeu solitera, bacali kamenje na policijska vozila i zvidali. To je bilo sve. Nikakvih slika policije kako se tue sa demonstrantima. Smesta telefoniramo Vesni Gojkovi, ali, naalost, nije u stanju da se sabere i da nam d intervju. Potpuno je skrhana i ojaeno jeca u telefon. Dogovaramo se da je pozovemo kasnije istog dana, kada bude dola k sebi. Dajemo joj nekoliko sati, i ponovo pokuavamo. Ali sada se javlja muki glas. Predstavlja se kao momak Vesne Gojkovi i kae da, naalost, ne moemo da razgovaramo s njom, poto su ona i Aleksandar Vulin iz Partije demokratske levice oboje uhapeni. To ne obeava nita dobro naoj prncipijelnoj raspravi o izruenju ratnih zloinaca. Zatim pokuavamo da nazovemo oveka broj tri u eeljevoj radikalnoj stranci, Aleksandra Vuia, koji je demonstrantima drao govor, da ujemo da li moda s njim moemo na te teme da sainimo intervju. Ali, kad je uo da su i Vesna Gojkovi i Aleksnadar Vulin uhapeni, poeo je da vrda i uverava naeg tumaa da je iznenada veoma zauzet i da ne moe da nastavi razgovor. Uostalom, uvereva nas da se vie i ne nalazi u Beogradu. On je, naime, na putu za Maarsku, ako emo ve istinu. Izgleda kao da smo izgubili svaku mogunost da dobijemo odgovore na naa ozbiljna pitanja. Odlazimo u etnju po suncu po centru Beograda, u kojem se temperatura pribliava 40-om podeoku. Ta vruina je sasvim retka pojava na

24

DEO I

ovim geografskim irinama u junu mesecu, to daje povoda za neobine pretpostavke. Ljudi za to krive rat. Pre rata, tako je bilo toplo samo jedne avgustovske nedelje, a sada, pak, celog leta. Posle rata je postalo toplije. Sasvim sigurno, to mora da je zbog nekog tajnog oruja koje je korieno tokom napada nato. Gotovo da su nas smekali, u tom kraljevstvu glasina.

Na demonstracijama za Cecu Ranatovi Tim vie, sledei dan donosi nam novu nadu. Kombi sa zvunicima grmi centralnom ulicom, Terazijama, zagluujui tako ostali saobraaj, kao i pneumatske builice koje rade na obnovi ulice pored naeg hotela. Putaju traku sa Cecinom pesmom, popularna pevaica je udovica optuenog za ratne zloine Arkana, koji je ubijen dve godine ranije u jednom od modernih beogradskih hotela. Najavljuju demonstracije istog dana uvee oko 7 sati na Trgu Republike, zahteva se njeno putanje iz pritvora, a narod se poziva da se pridrui protestima. Organizator ovih dogaaja jeste Arkanova Stranka srpskog jedinstva. Ceca, ili Svetlana Ranatovi, sigurno nije optuena zbog ratnih zloina, ve za prevaru i nezakonito posedovanje oruja, a uhapena je za vreme nove ivkovieve vlade u vezi sa obraunom s mafijakim strukturama posle ubistva premijera inia. Ali jo je nejasno da li bismo mogli da sretnemo vou stranke. On je najavljen kao govornik na skupu, i verovatno e imati ista ona stanovita koja su nam u kratkoj formi predstavili graani na ulici prilikom demonstracija protiv hapenja ljivananina. Ali, budui da je najbolje sresti se sa sagovornicima u pravo vreme, tako da moemo da se upoznamo sa dogaajima, smesta uzimamo taksi do zamka Arkanove partije, Stranke srpskog jedinstva. U prizemlju se nalazi ogroman razuen kompleks, koji podsea na pravoslavnu crkvu, u funkcionalistikom stilu, sa bezbrojnim tek podignutim graevinama od stakla i hroma, odmah prekoputa stadiona fudbalskog kluba Crvena zvezda , iji su huligani inae sainjavali jezgro Arkanovih Tigrova. Kompleks je Arkanova i Cecina privatna palata, i jedva da su nam otvorili vrata sa ogledalima, a ve nam u susret dolaze dvojica mrzovoljnih mukaraca, koji nas,


25

idui prema nama, potiskuju na vrata. Kaemo zato smo doli, ali nam saoptavaju da se vostvo stranke preselilo na novu adresu. Kada doemo na tu novu adresu, eka nas prijatno iznenaenje. Za pisaim stolom u donekle tunoj i zaputenoj kancelariji, sedi mlada devojka i sija usred zauzetosti i nervoze. Ona je Cecina verna kopija, jako naminkana, fenomenalno utegnutih grudi i odevena u ruiasti pulover sa srebrnim ukrasom na trbuhu u obliku velikog srca. U prostoriji je prijatno zbog er- kondina. Rado bi nam pomogla, ali kao to moemo da vidimo u jeku su pripreme za demonstracije. Ako se pojavimo tamo, ona e da se pobrine da doemo u kontakt sa predsedavajuim Stranke srpskog jedinstva, gospodinom Peleviem. Saekae nas na Trgu Republike ako budemo tamo pola sate pre poetka demonstracija. Zahvaljujemo joj na pomoi. Sada konano izgleda da e nai napori uroditi plodom. Predsedavajui Pelevi je voa stranke, koja sa svojim osnivaem Arkanom, alijas eljkom Ranatoviem, ima istorijske korene u paravojnim jedinicama koje su harale za vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni. A gospodin Pelevi je, prema izjavama oevidaca u procesu protiv Miloevia, i sm iskusan uesnik u paravojnim aktivnostima (videti stranu 27.878 procesa na veb-stranici Hakog tribunala prim. autora). Vie nego iko drugi, ovaj ovek bi mogao biti stranka u procesu, i mogao bi da nam d uvid u to kako ljudi sa ekstremno nacionalistikog stanovita gledaju na pitanje izruenja optuenih za ratne zloine ukljuujui naravno i bosanske, kao to je Naser Ori. Mislimo da se jo nismo sreli s nekom jaom argumentacijom u ovoj stvari dok smo razgovarali sa obinim ljudima. Ali, osoba koja je voa Stranke srpskog jedinstva mora da bude u stanju da brani svoju stvar. Kada smo stigli na Trg, ve nas eka devojka sa srcem na demperu i predstavlja nas gospodinu Peleviu. Moda smo oekivali nekog Arkanove harizme, ogromnih miica i opasnog pogleda. Meutim, pokazalo se da je gospodin Pelevi onii, vitki gospodin u mokasinkama, svee podian povodom dogaaja koji sledi. On sedi izmeu nekoliko drugara, ali ustaje im nas vidi i iroko se smei, znojavog ela pruajui nam ruku, vidno nervozan pre svog javnog nastupa. Predstavljameo se i jo jednom kaemo zato smo tu, ali, naalost... Pokuavamo da ga nagovorimo i molimo za samo deset minuta. Ali, on nas mirno moli da ga pustimo na miru. To

26

DEO I

dobro razumemo. Moda moemo da razgovaramo posle dogaaja. A u svakom sluaju, ekaemo njegov govor okupljenim ljudima. On onda ponovo seda da dovri svoje pivo, a mi nestajemo u gomili. Trg nije sasvim ispunjen, ima sigurno oko dve hiljade prisutnih koji su se okupili da protestuju protiv Cecinog hapenja, dok optimistiniji posmatrai misle da ih ima i svih 5.000. Zahteva se njena sloboda. Da bi se ljudi zagrejali, organizovano je takmienje devojaka koje lie na Cecu, i one pevaju pesme te ikone folk muzike na plej bek. Na prevodilac nikada nije uo njeno ime, ali misli da ona definitivno peva kao klovn. Zagrevanje se nastavlja, i moemo da konstatujemo da su to isto srpske demonstracije, koje treba da ponu tek onda kada u stvari treba da se zavre. Prolo je pola sata od najavljenog vremena poetka, i oigledno se nadaju da e sluajni prolaznici da zastanu i prikljue se protestu. U meuvremenu, zabava na bini se nastavlja. Mladi i sredoveni mukarci nose velike Cecine postere, i pokazuju ih masama u stilu religiozne procesije. Mi strpljivo ekamo uz mineralnu vodu. Prvi govornik je Cecina lina doktorka, dr Nedeljka Pavlovi, sredovena ena u velikom letnjem eiru. Ona je konsternirana nainom na koji se postupa sa samohranom majkom. elim da kaem neto o Cecinom stanju i kako ona pati u zatvoru. I to ne kaem samo vama, koji ste se ovde danas okupili, ve i odgovornima, tako da ih istina pogodi pravo u lice! Gomila je prekida uzvikom: Lopovi! Lopovi! Lopovi! Nadam se da e istina da pogodi u lice ljude koji nemaju nikakvu savest. Setimo se da je Ceca samohrana majka sa dvoje male dece, a baena je u zatvor. Izgleda da je uhapena na neodreeno vreme. Zato je primenila jedino oruje koje joj stoji na raspolaganju: zapoela je trajk glau. A to oruje je izabrala bez obzira na rizik. Bori se kao muko, kao veoma jaka ena. Ona je oajna ena, koja se bori za svoja osnovna ljudska prava, da bi bila sa svojom decom. Svaki graanin ove zemlje zna da je ona nevina, i da je za nju najvanija stvar ljubav prema pokojnom muu. Ali elim da kaem neto o njenom stanju, o toj drami koja se odigrava i zatvoru u Beogradu. Cecino stanje je dramatino pogorano otkako je zapoela trajk glau. Sada trajkuje ve deseti dan, i postoji ozbiljna opasnost za njen ivot.


27

Gomila je ponovo prekida ritmikim uzvicima: Ubice! Ubice! Ubice! Kao to znate, ona je veoma mrava, i nema neke zalihe masnoe za troenje, pa, poto i dalje trajkuje glau, trenutno je u velikoj opasnosti da ne doe do trajnih zdravstvenih posledica. Njena depresija je svakim danom sve vea i vea, i to joj slabi snagu da prua otpor u zatvorskoj eliji. Ona je oajna i mue je samoubilake misli. Pravo na leenje je pravo koje treba da vai za sve, bez obzira da li su u zatvoru ili ne. Ali, otkako je zapoela trajk glau, ima znakova da njeno telo nastavlja da slabi, ali ona ne moe da dobije odgovarajui lekarski tretman u zatvoru. Lekar je preporuio da je poalju u bolnicu, jer u zatvoru on nije u stanju da joj prui neophodno leenje. Ali i to su odbili. Ceca je takoe odbila da je lee u zatvorskoj bolnici, zato to nee da bude zajedno s narkomanima i psihopatama. Zapravo, Ceca je povrgnuta torturi od strane vlasti. Kao ovek i kao lekar moram da zahtevam da ovakvo postupanje odmah prestane. I moram da protestujem protiv toga to je dvoje dece tako odvojena od majke. Mi ne elimo da dozvolimo simpatizerima homoseksualaca i onima koji se bore za prava ptica i ivotinja da postupaju sa ljudskim biem kao to je Svetlana Ranatovi na taj nain! Suze uplakane dece e prokleti njihova neasna dela vie nego to e im oruje nauditi. Danas je Cecin roendan, i molim vas za minut utanja. Poaljimo joj pozitivnu energiju i pomolimo se da joj pomognu. Na Trgu Republike tajac. Srean ti roendan, i neka ti Bog pomogne, Ceco! Ceca danas puni 30 godina. Gomila aplaudira i zvidi, a jedan od organizatora dolazi i zahvaljuje na energiji koju smo joj poslali da bismo je ojaali u njenoj eliji. Kao sledei dolazi aktivista sa Kosova i pria o Cecinom humanom radu za Srbe koji su izbegli sa Kosova i iz Krajine. On ubrzava svoje izlaganje do stakata i govori s velikim ogorenjem o tome kako su brojni Albanci s Kosova osloboeni, dok se u zatvoru i dalje dri plemenita Srpkinja. To nije sloboda! Gomila ga prekida standardnom psovkom Ustae! Ustae! Ustae! On nastavlja: Hiljade ljudi slua Cecine pesme, bez obzira da li to vlada eli ili ne! Sluaju je po hotelima i po kafiima svuda po svetu. Sluaju je kada peva

28

DEO I

o naem gradu Beogradu i na taj nain ime Beograda uje se svuda na zemljinoj kugli! Ako u ovoj zemlji ima slobode, onda oslobodite tu enu! Dvoje male dece eka na svoju majku da se vrati kui, jer su im baba i deda rekli da im je majka na putu. Ta deca ne mogu doveka da ekaju. Vlada se bori za ljudska prava, kau. Niko, meutim, to ne primeuje! Optube protiv nje su lane, to svako zna. Vlada pokuava da muri ali e morati da uje nas ovde. elim da svako od nas prisutnih ovde plae za Cecom, jer je ona u eliji koja nije daleko od nas! Govornik poinje da vie u ritmu, a gomila ga sledi: Ceca! Ceca! Ceca! Hvala vam na panji, prijatelji, brao i sestre! Usledio je jo jedan govornik, stariji ovek, koji je s indignacijom istakao da kada zahtevamo slobodu za Cecu, onda mislimo na slobodu za Srbiju. Sada se ljudi hapse bez obrazloenja. Drugi se oslobaaju, a ne kae se zato. elimo stvarnu demokratiju, a ne ovu udnu demokratiju, u kojoj vlada ovakvo stanje. Sloboda za Srbiju! Sloboda! Sloboda! Sloboda! Sloboda! Sloboda! Ovo nije politiki skup, ali svaki put kada se zauje re sloboda, on dobija politiku auru. Ali za nau stranku, Stranku srpskog jedinstva, to je skup na kojem zahtevamo nae pravo da ivimo u slobodi. Ceca je jedna od seljanica koja je hrabra i koja nam daje hrabrosti da se borimo protiv takvog stanja. Hvala vam na panji! Dok strpljivo ekamo na gospodina Pelevia, brojni govornici se reaju. Predstavnik izbeglica sa Kosova govori o napadima koje Albanci svakodnevno ine protiv Srba, i o porodici koju su ubili prole nedelje, a ija je pria opisana u poslednjem broju nedeljnika Vreme. Ali niko se ne brine za njihovu sudbinu, zato to su Srbi. A Srbija i Srbi stigmatizovani su u meunarodnoj zajednici, kojoj vlada eli da se dodvori na svaki mogui nain. Govornik zna da mu je ivot u opasnosti kada to kae, ali svejedno mu je. On e nastaviti da se bori za prava Srba, bez obzira na to ta kae meunarodna zajednica. Posle njega sledi poznata glumica, koja kae da ne moe da veruje da je vlada tako glupa da je uhapsila Cecu. Ona zahteva da odmah puste najlepu enu u Srbiji.


29

Sada sledi vrhunac demonstracija, voa Stranke srpskog jedinstva, gospodin Pelevi. Brao i sestre, pre dva dana posetio sam Cecu u zatvoru i rekao sam joj za ove demonstracije. Ona je rekla da vas pozdravim i da vam kaem da je hrabra, da je dobro raspoloena, i da je sauvala dostojanstvo kao Srpkinja, i da zna da nije kriva i da je to nepravedno to je u zatvoru. Tri nepravde su je pogodile. Tri bola joj razdiru srce. Prva se odnosi na njenu decu. Druga se tie nepravde koja ju je pogodila bez razloga. A trea se tie toga kako je tretiraju mediji. Isti oni mediji koji su je podravali tokom njene karijere. Od samog poetka, im je uhapena, predstavili su je kao kriminalca. Radio-stanice vie ne emituju njene pesme. To je licemerno. Mogu da je uhapse, ali ne mogu da uhapse pesmu. Ali u svakoj kafani, u svakom kafiu, ljudi sluaju njene pesme. Ona je jo popularnija danas nego ikada pre. I nikada nee biti popularnija nego onog dana kada bude izala iz zatvora. Zato je vlast uhapsila Cecu? Ve od prvog dana prikazivali su je kao kriminalca. Kao da pripada organizovanom kriminalu. Kao nekog ko je verovatno titio i finansirao kriminalce. Ali gde je optunica? Oni lau. Vlada eli samo da sakrije sopstvenu povezanost s tim kriminalcima. U njenoj kui su nali 88 predmeta koje je zabranjeo posedovati. Ali otkuda ti predmeti sada? Na kraju, vlada kae da ima samo 11 pitolja za koje nema dozvolu. Od toga su tri pitolja koja je njen sin dobio kada se rodio, i na kojima je ugravirano njegovo ime. Pa to je sramota! Svi ostali pitolji su trofejni, i pripadaju njenom muu, srpskom heroju i ratniku, Arkanu! Oni ele da se osvete najveem savremenom heroju Srbije, eljku Ranatoviu. Ali Arkan nije mrtav, Arkan je iv! On ivi u naim srcima. Sudija je dva puta naredio da se Ceca oslobodi, ali neko pri vrhu vlasti svaki put to spreava. Optuena je za neto to nije poinila. Gde je tu pravda? Neko eli da se osveti njenom pokojnom muu. Neko eli da se osveti njenoj porodici. Iz zatvora su puteni mnogi kriminalci. Oslobodili su albanske teroriste. I gde su svi oni koji su poslednjih petnaest godina vikali traei slobodu, gde su sada? Upravo sam razgovarao sa Cecom, i ona je rekla: Ako mene uhapse, ta e da bude s mojom decom? Ali u zatvoru je vole drugi zatvrorenici. I tamo je zvezda. I ja kaem sa Cecom svi mi Srbi treba da se ujedinimo, kao to nas je Arkan ujedinio, bez obzira na to kojoj partiji pripadamo.

30

DEO I

Upravo sada putaju iz zatvora albanske teroriste, koji su osueni za ubistvo srpskih policajaca. Oslobodili su ih 1.500. Ubijali su nae vojnike na Kosovu. A zato ne oslobode Cecu? Ali oni znaju koju podrku ona ima u narodu, i ako je ne oslobode 17. juna, kada sluaj treba da izae na sud, stotine hiljada ljudi e da se skupi i protestuje. Sloboda za Cecu! Sloboda za Srbiju! Mi elimo da Srbija bude gazda u svojoj kui, ne elimo one koji su nas bombardovali! Mi smo ljudi sa dostojanstvom. elimo jedino slobodu. elimo da Cecina deca budu sa svojom majkom. Brao i sestre, to je na zahtev. Zahtevamo slobodu i za drugog velikog srpskog heroja koga su uhapsili pre dva dana, Veselina ljivananina! Video sam policajce koji su plakali dok su ga hapsili. Rekli su da je to to se dogodilo sramota. Ali da nisu oni krivi. Vlada je kriva. Policijaci su naa braa. Brao i sestre, oni ne mogu da pohapse sve srpske heroje. Ali kaem vam, jednog dana ovome e doi kraj. Pa se ovo mesto vie ne zvati Trg Republike. Zvae se tada Trg slobode. I Ceca e doi ovde na Trg da peva za sve nas. Brao i sestre, rei u Ceci, ako mi dopuste da je ponovo posetim, da sam video vae suze, vau tugu i vau e za pravdom! Skup je zavren time to je Cecina pesma Beogradu putena glasno, i to moemo da protumaimo tako da je ovaj skup samo uvertira za pravu predstavu zakazanu za 17. jun, kada o njenom pritvoru treba da odlui Vrhovni sud. Ili, sve ovo moemo i drugaije da posmatramo? Da li je to emu smo upravo bili svedoci labudova pesma radikalnog nacionalizma pre nego to se Srbija odlui da zapone dugi mar ka Evropi? Ipak su ovi burni dani manifesacija nestvarnog naina na koji dogaaji iz Bosne postoje u javnom mnjenju ovog grada i u ovoj zemlji, barem onoliko koliko demonstranti i ovde, u centru, i u predgrau, Vidikovcu, mogu da odraze shvatanje prolosti. Sve konkretno je nestalo u slomu politikog diskursa koji je, neprosveen, osuen na to da zadrto ponavlja svoje sopstvene nacionalistike mitove. Ono to smo konkretno videli u liku emsa Daferagia pored jendeka, gore u severnoj Bosni, gde se podsetio ubijene porodice i podstakao nas da napiemo priu o napadu na njegov grad. Dok je stajao ispred svog sruenog dvorita i unitenog ivota. Scenografiju ovek moe da zamisli jo iz Vukovara, gde je 260 mukaraca jedne veeri udaljeno iz bolnice, odvezeno kamionima i streljano u oblinjoj umi.


31

itava ta konkretna istina o monstruoznim i neizrecivim zloinima priguuje se u ovoj atmosferi. Ali tu je jo jedan aspekt koji moda moemo da iitamo ovog ranog leta radikalni nacionalzam sada je u defanzivi. Sada je Miloevi izruen i svakog je bogovetnog dana u Hagu izloen optubama, a detalji o tajnom ratu Srbije protiv Bosne, korak po korak, izlaze na svetlo dana, dok je njegov nacionalistiki naslednik Kotunica do daljeg na sporednom koloseku. Ubistvo inia nije preokrenulo razvoj dogaaja, kao to su se nacionalisti moda ponadali, ve je umesto toga osnailo volju ivkovieve vlade da se okrene od prolosti prema saradnji sa Evropom. Ovaj razvoj ostavlja sve bespomonije radikalne nacionaliste u zaverenikom oseanju da su izdati, i oni bespomono trae da se vrati vreme opijajueg nacionalizma s poetka 90-ih. Pola godine kasnije Ceca je ve uveliko osloboena, a izbori 28. decembra 2003. pokazae paraliui comeback radikalnih nacionalista. Teko da je tokom itavog perioda Miloevieve vladavine Srbija videla tako radikalni parlamanet kao to je ovaj to sada.

Obraun s prolou Jedno od odluujuih pitanja za normalizovanje veza izmeu zemalja nekadanje Jugoslavije a i za normalizovanje odnosa sa silama Zapada jeste spremnost za saradnju sa Tribunalom u Hagu i bezuslovno izruenje graana koji su optueni za ratne zloine. Stoga je za zapadne politiare, a i tamonje javno mnjenje, dolo kao prilino iznenaenje to pad Miloevievog reima 5. oktobra nije odmah doveo do reenja tog problema. To je ostalo kao problem, koji nije samo produio da stvara krizni odnos izmeu Zapada i Srbije, ve je i podelilo njen politiki ivot. S jedne strane, postojala je intelektualna demokratska opozicija koju su izmeu ostalog inili Helsinki odbor, Beogradski krug i razliite grupe za ljudska prava. Te grupe su, meutim, u vreme Kotuniinog predsednikovanja postale sasvim izolovane, dok su se na Zapadu puni nade stisli u oekivanju da vide kakav e biti novi demokratski predsednik. Ali demokratija je re koja ima vie znaenja i moe se upotrebljavati u mnoge svrhe. U proteklom

32

DEO I

vremenu postalo je jasno da se sa Kotunicom kao predsednikom ne radi o naputanju nacionalistikog kursa po tom vanom pitanju. Formula da Haki sud nije trenutno meu prioritetima varirana je na mnoge naine za vreme Kotunice, koji je odbio susret s glavnom tuiteljkom Tribunala Karlom del Ponte. U napetoj vladavini izmeu Kotunice i srpskog premijera inia sve je zavisilo od odnosa snaga izmeu njih dvojice; odnos je dugo bio u Kotuniinu korist. Kada je izruenje Slobodana Miloevia konano preduzeto, to je bilo na inievu inicijativu, potpomognuto velikim ekonomskim garancijama sa Zapada, a Kotunica je to ak pokuao da sprei birokratskim procedurama. Taj manevar, kao to je poznato, nije uspeo. Po svom odnosu prema tom problemu, a i sa svojim dvosmislenim izjavama o stvarnom priznanju Dejtonskog sporazuma i granici na Drini prema Bosni, Vojislav Kotunica je u oima Zapada sve vie postajao ovek prolosti pre nego budunosti, dok je ini, koji je kroz parlament gurao saradnju sa Tribunalom, sve vie nastupao kao partner Evrope. Ali tek je ubistvo inia, u martu 2003, koje je poinio oficir Crvenih beretki, sa jo nerazmrenim koncima u dravnom aparatu izmeu ostalog dva Kotuniina savetnika bila su pritvorena u tom procesu ozbiljno preokrenulo meunarodno miljenje protiv Kotunice. On u ovim nacionalnim pitanjima ni u kom pogledu nije formulisao, a kamoli preduzeo obraun s politikom prethodnog reima. U izvesnim sluajevima ak je i poricao da je Srbija kao drava kriva za ratne zloine u Bosni. Od samog poetka njegovog predsednikovanja ljudi iz demokratskih srpskih intelektualnih grupa za ljudska prava nisu gajili iluzije o karakteru njegovog nacionalzma. Dan kada je pao Miloeviev reim, 5. oktobar 2000, za njih ne oznaava prelaz iz nacionalizma u demokratiju, ve naprotiv institucionalizovanje nacionalizma drugim sredstvima, prelaz sa Miloevievog taktikog leviarskog nacionalizma na drugaiji, duboko usaeni desniarski nacionalizam s dravnim priznanjem etnike ideologije i centralnim mestom crkve ali s velikim preklapanjima u stanovitima ove dve struje. Posle sloma u ratu s nato, vojna sredstva su istroena u svakom sluaju, do daljeg. Sad se, po proceni ovih grupa, radi o tome da se nacionalizam uvrsti u stanovnitvu uz pomo crkve i kulture. Odnos prema Hakom tribunalu kao posledica takvog stava postao je zategnutiji. Nedostatak spremnosti da


33

se priznaju ratni zloini i nedostatak sposobnosti za obraun sa zloincima danas se na Zapadu smatraju sramotom i to moe samo da sprei konstruktivno evropsko angaovanje i ekonomsku i politiku stabilizaciju u Srbiji. Kotuniine nejasne izjave o priznanju meunarodno priznate granice s Bosnom na Drini i o potovanju Dejtonskog sporazuma poele su ak da lie na korak unazad u odnosu na Miloevia. Posle ubistva inia i sa ivkovievim preuzimanjem premijerske funkcije a s predsednitvom koje je drano u biroktratskom stend baju, dok je predsednik skuptine privremeno obavljao tu dunost ipak se nazirao pozitivan razvoj u sposobnosti da se preduzme stvarni obraun s prolou. I unutranjepolitiki i u odnosu prema meunarodnoj zajednici. Uinjeni su napori, potpomognuti uvoenjem vanrednog stanja u prolee 2003, da se oisti dravni aparat i udalje osobe iz Miloevievog reima, i, ako nita drugo, na veoma spektakularan nain dolo je do obrauna sa odreenim pojedincima iz mafijake strukture. Ostalo je jo da se obrauna sa strukturama na univerzitetu i u sektoru medija, a u nepoznatom obimu i sa razliitim paravojnim snagama u vezi sa tajnim slubama. Takoe, i u odnosu prema Hakom tribunalu pokazana je vea spremnost da se izrue optueni za ratne zloine. Ali jedno je to to je premijer ivkovi, koji je, takorei, nasledio mo, mislio da uradi u pogledu saradnje sa Hagom povezujui uspeh sa rezultatima, koje kao ishod te saradnje moe da postigne u odnosu prema Evropskoj uniji. Neto sasvim drugo jeste ta zapravo stanovnitvo Srbije misli o obraunu sa optuenima za ratne zloine. Moramo se prisetiti da je premijer imao slabu podrku u narodu, i da je veina graana izabrala Kotunicu, koji je samo privremeno bio skrajnut na sporedni kolosek posle predsednikih izbora 2002, koji su zavreni bez rezultata zbog preniskog odziva biraa. Izbori 28. decembra 2003. stvorili su nejasnu situaciju u skuptini s pobedom sps, a naroito srs dok su predsednici obeju partija bili u Hagu. Dugotrajna parlamentarna kriza dovela je 2. marta 2004. do povratka Kotunice na vlast, sada kao premijera vlade koja se zasnivala na podrci Moloevieve sps, stranke Vuka Drakovia, monarhistike partije, kao i zagovornika ekonomskih reformi, stranke G17 plus, dok su bile iskljuene partija ubijenog inia i eeljeva Radikalna stranka. Jedini vid saradnje

34

DEO I

sa Hagom, o kome se sada govori u Beogradu, jeste mogunost da se optueni vrate i da se procesi vode u Srbiji.

Ministar: Uvek sam bio protiv Miloevia! Aleksandar Tijani ta sa onim delovima aparata moi koji je ranije podravao Miloevia, i ta sa medijima koji su mu donosili mo i podravali ga tokom genocidnog rata protiv Bosne? U neverici sluamo demonstracije za Cecino oslobaanje, kako su joj sada okrenuli lea, i da vie nee da putaju pesme te ene koja je takorei muziki producirala nacionalistiku kampanju. Da bismo stekli utisak o toj tendenciji, da bismo osetili atmosferu meu novinarima iz prolosti, zakazali smo sastanak sa nekadanim ministrom za informacije, Aleksandrom Tijaniem. Neko vreme on je sluio Miloeviu, ali je po sopstvenim izjavama uvek bio protiv njega. To zvui paradoksalno, i Tijani moda i nije najobjektivniji svedok u odnosu na sve aspekte koje analizira. Ali, on je u svakom sluaju seizmograf toga u kojem pravcu ide raspoloenje ljudi. Jer, kada lan nekadanje vlade tvrdoglavo tvrdi da je uvek bio protiv predsednika, onda sve ukazuje na to da je javno mnjenje na putu prema zaboravu i da treba oekivati novi period u istoriji zemlje. Sreemo nekadanjeg ministra jedne subote poslepodne u bati restorana Vuk blizu glavnog gradskog trga. On je kratko podian, miiav i skriven iza Ray-Ban naoara u toku itavog razgovora. Neto na njemu podsea na bokserskog veterana koji iza sebe ima veliku karijeru. Prvo bismo eleli da nam ispriate malo o Vama, recimo, o tome ta ste radili poslednjih 10 15 godina. ime ste se bavili kao profesionalni novinar? Radio sam kao profesionalni novinar poslednjih 2530 godina. Pisao sam politike kolumne poslednjih 10 godina. Pisao sam za sve velike


35

jugoslovenske novine pre ratova. I bio sam moda jedan od samo nekoliko novinara ovde, koji su pisali za novine izvan Beograda. Pisao sam za novine u Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni. Bio sam takoe i urednik najboljeg asopisa u svoje vreme, NIN. Ali, nakon to je Miloevi doao na vlast, zabranio mi je 3 godine da piem. Zbog toga sam bio protiv njega, a i zbog naina na koji je doao na vlast. Bio sam lan Komunistike partije, a zbog onoga to sam pisao izbacili su me. To je bilo 1988. Dve-tri godine kasnije, postao sam sticajem okolnosti urednik Politike. U tom periodu sam bio iniev prijatelj, 1993. kao voa njegove izborne kampanje formulisao sam slogan Poteno. Na tim izborima on je udvostruio podrku biraa. Ali, budui da se ini dogovorio s Miloeviem da postane premijer u tadanjoj socijalistikoj vladi 1994 dogovor je, meutim, propao Miloevi je verovao da sam ja odgovoran za propast dogovorenog. Bio sam bez posla dve godine. Zatim sam postao direktor privatne BK-televizije (Braa Kari). To je postala najpopularnija tv-stanica u to vreme. Zatim je Miloevi potpisao Dejtonski sporazum i teio da pobolja imid Srbije u inostranstvu. Onda me je pozvao da postanem ministar informisanja u srpskoj vladi. A kada smo o svemu prodiskutovali, pitao me je: Misli li da li je trebalo da potpiem sporazum o miru, misli li da treba da se pomirim s Amerikancima? Odgovorio sam potvrdno. I postao sam ministar. Ali moj uslov je bio da ne elim da primam platu od Miloevia. Bio sam uporan da elim i dalje da primam platu od BK-televizije. Na taj nain nisam imao nikakvih obaveza prema Miloeviu. To je tada bilo uasno i loe iskustvo za mene, zbog toga to je Miloevi preduzimao represivne napade na medije protiv njih je koristio policiju. A uloga ministra je bila tako zamiljena da javnost s tim u vezi treba da napada iskljuivo Ministarstvo informisanja, a da ostavi Ministarstvo unutranjih poslova na miru, kao i slubu bezbednosti. Ono to se dogodilo bilo je da su ukidali novine i ometali radio i televizijske stanice. Ali, sva kritika sruila se na mene. U meuvremenu je Miloevi poinio izbornu krau da bi dobio na lokalnim izborima. To je izazvalo demonstracije. Tako sam iskoristio te proteste kao povod da se povuem. To je bilo 1996, u decembru. I ja sam jedini srpski ministar koji se ikada povukao za vreme Miloevia.

36

DEO I

ta je bio Va najprecizniji i formalni razlog da se tom prilikom povuete? Miloevi nije dozvoljavao srpskim medijima da izvetavaju o protestima. Pola miliona ljudi se okupljalo u Beogradu, u Srbiji, a mediji o tome nisu govorili ni rei! A ja sam rekao: Za to ne mogu da se podmetnem. I posle duge, temeljite i teke rasprave s Miloeviem i njegovom enom to je trajalo tri sata odstupio sam. to se tie toga kako sam uopte postao ministar, to je bila ideja njegove ene. Ona je javno isticala da sam najbolji jugoslovenski novinar. I mislila je da e za njenog mua biti najbolje da ja postanem ministar informisanja. A budui da tada nisam bio lan nijedne partije a nisam ni sada, to se toga tie to je bio simbol pomirenja sa sad i Evropom, to to bih ja bio ministar. Ali ve tada sam rekao prijateljima da je itava ta pria s ministarstvom nee da traje vie od 6 meseci, jer sam napisao stotine lanaka protiv Miloevia, a on mi to nikada nije oprostio. U emu se sastojao Va posao kao ministra informisanja? ta je bio stvarni sadraj tog poloaja? Najvie u tome da ne radim nita! Formalno, u tome da radim ono to Ministarstvo informisanja radi da pripremam zakone o medijima i da ih nadgledam. To je bio veoma ineteligentan Miloeviev potez to mi je dozvolio da budem ministar i tako mi vezao ruke. Na taj nain je udesio da sve kritike budu upuene meni. Da sve bude moja krivica. Takoe, onemoguio mi je da piem protiv njega. A kao drugo, sva liberalna opozicija ustremila se na mene mediji i udruenje novinara. Bilo je primera da su lokalne vlasti ukinule novine to po zakonu uopte nije bilo mogue. Ali svi su mislili da sam ja za to odgovoran i kritiku su usmeravali prema meni. U stvari, ja sam zatvorio samo jedan medij. To jest, zabranio sam TV-Koavi, vlasnitvo Miloevieve erke Marije, da pone da emituje sopstveni program a da zaobie zvanini sistem konkurisanja za dodelu frekvencija, itd. To je znailo kraj mog odnosa s porodicom Miloevi. to se tie TV-Koave, naterali su drugo ministarstvo da je odobri. Ali sada,


37

kad god uestvujem u nekoj tv-debati, u stvari, kad god sam na televiziji, daju mi do znanja da sam jednom bio ministar informisanja i da sam ukidao srpske medije. Onda vadim dokumenta i predstavljam im taj sluaj TV-Koava. A niko ne moe da pokae dokumenta koji dokazuju da sam zatvarao druge medije. Pre nego to sam postao ministar informisanja bio sam stigmatizovan, bio sam obeleen zato to sam pisao u slovenakim i hrvatskim novinama. Posle mog ministarskog perioda, napadali su me i osuivali zato to sam bio ministar. Zatim sam kasnije bio napadan i zato to sam dve godine bio savetnik predsednika Kotunice za medije. Sada sam ponovo poeo da piem kolumne za NIN. I sada me napadaju zato to dobro piem! Takoe sam pisao i za Dnevni telegraf, iji je vlasnik bio ubijeni Slavko uruvija. On i ja smo objavili otvoreno pismo Miloeviu u listu koji je on takoe posedovao, u Evropi. Na neki nain, to je bilo ono to je dovelo do njegovog ubistva. Mislili smo da e vlasti prvo da ucmekaju mene, jer sam ja napisao to pismo, a on je bio samo urednik. Ali ubili su njega. Znai, pretpostavljate da je to bio razlog za ubistvo uruvije? To je jedan od razloga. Koji su bili drugi razlozi? Srpski novinari ga nisu podrali. Pre svega on je bio sjajan urednik. I jo jedna stvar, koja je retka pojava on je bio u stanju da zaradi novac bavei se novinarstvom. Kada je zavrio fakultet, radio je kao novinar godinu dana za slubu bezbednosti, i kasnije je bio obeleen kao dounik. I to uprkos tome to je bio otputen iz tajne policije zato to je upozorio neke novinare da ih prislukuju. A godinu dana posle njegove smrti ja sam optuio sve novinare zato to ga nisu podrali. Jer kada je reim uvideo da on nema nikakvu podrku, onda je bilo lako ubiti ga. Poto je veina mislila da je rat izmeu reima, s jedne strane, i uruvije i mene, s druge strane, samo unutranji obraun koji se ne tie drugih, zato to je Miloevieva supruga u to vreme pila kafu i sa uruvijom i sa mnom. Time

38

DEO I

to smo se sretali s Mirom Markovi dobijali smo razliite informacije. U takvim prilikama uvek sam pominjao imena mnogih osoba, i samo po onome to biste videli na njenom licu, po grimasi koju bi napravila, mogli ste da budete siugrni da je ta osoba gotova. Upravo takvom jednom prilikom smo saznali da e Miloevi da raskine s Radovanom Karadiem. I mnogo drugih stvari. I pretpostavljam da je ona u tim prilikama verovala da i ona dobija mnogo informacija od nas. Nikad nije bilo fino uti ta ona ili njen mu misle. Tim vie nju je uvek zanimalo da uje nae politike nalize. To je ta reenica kojom imam obiaj da odgovorim srpskim novinarima kada pominjemo taj odnos: uruviji ste oprostili rupe u biografiji tek kada su ga ubili. A ja to nikada neu da oprostim srpskim novinarima. Znai, Vi ste uvereni da je uruviju u stvari ubila tajna policija? Da, u to sam uveren. Kada je re o Miri Markovi, da li mislite da je ona uobiajeno inteligentna osoba koja je u stanju da sagleda i prosudi sopstvene postupke? to se nje tie, to je vie fasada koja treba da predstavlja inteligenciju. Ali, Miloevi je veoma inteligentan. Meutim, ima neto udno u itavoj toj porodici. I to se moglo primetiti. Kada smo uruvija i ja raspravljali o tome ta e se dogoditi, on je rekao da to vie napadamo Miloevia, to smo sigurniji. A ja sam se sloio, samo kada bismo imali posla s normalnim ljudima. Ali, dodao sam da upravo nemamo posla s normalnim ljudima! Godine 1997. prekinuo sam sve odnose s tom porodicom, a uruvija je jo malo nastavio da bi zatim i on obustavio kontakte s Miloeviima. Pre toga je rekao Miri Markovi da se situacija moe okonati tako to e nju i njenog supruga obesiti rulja na Terazijama u centru Beograda. ta je ona na to rekla? Oboje su ustali, rukovali se i, dok su izlazili iz zgrade, ona je pogledala za uruvijom kao da je to slika iz jeftinog filma! Ali nekoliko meseci


39

kasnije sve uruvijine novine su zabranjene i njemu i njegovim urednicima presuene su velike globe i on je ostao bez iega. Na jednoj konferenciji za tampu uruvija je ispriao da ga je Mira Markovi zvala i plakala i rekla da nema nikog od porodice i da je morala da ga pozove. I kada su se nali ona mu je plakala na ramenu. Sve to je rekao javno. Kasnije sam mu rekao da je tim postupkom sebi potpisao smrtnu presudu. Ali zbog ega je plakala Mira Markovi? Zbog neeg smeno beznaajnog. Zbog toga to njena partija jul nije dobila dovoljan broj glasova. Sranje! Na taj nain kao da je prikazujete kao sentimentalnu i cininu osobu? Ne. Ona nije cinina. Da biste bili cinik, morate prvo da budete inteligentni! Ona je samo glupa i brutalna. Ali Miloevi je krajnji primer cinika. Meutim, on koristi svaku priliku da pokae da sve to ini ini zbog nje. Jednom prilikom napisao sam lanak pod naslovom Slobodan je umro od ljubavi. Na primer, u jednom trenutku ona ga je nagovorila da raspie izbore koje je izgubio i time izgubio vlast. To nije morao da radi. On bi drao Mirinu ruku dok Beograd gori kao car Neron u Rimu. Ili, jednom drugom zgodom, kada je Slavko [uruvija] ve godinu dana bio mrtav, pisao sam za Nezavisne novine, nezavisni dnevnik iz Banjaluke u Republici Srpskoj. To je bilo verovatno najbolje to sam u to vreme pisao. A to je bilo izvan dometa vlasti u Beogradu. Pa su me optuili da sam umean u ubistvo tadanjeg ministra odbrane Pavla Bulatovia. To je bilo 1999. Svi dravni mediji pisali su da sam bio umean u zaveru. Zatim je sluba bezbednosti na internetu objavila tekst, u mom stilu, i u kojem sam pledirao da se itava porodica Miloevi pobije. Tada sam znao da je to bila moja smrtna presuda. Zar niste rekli javnosti da je re o falsifikatu? Da. Otiao sam do nezavisnog Radija B92 i pokazao im lanak i rekao

40

DEO I

da ga je napisala sluba bezbednosti, i da su to uradili da bi dobili dozvolu za ubijanje. Onda mi se obratio grki ambasador i rekao mi da smesta treba da napustim zemlju. Iste veeri. I onda sam otiao Kotunici koji je rekao isto. Treba da odem iz istih stopa. Isto je bilo i sa Dobricom osiem. Kontakirao sam ga i on je rekao isto. Svi su govorili da treba da odem jo iste veeri. I tako sam pobegao i iveo godinu dana u egzilu u Italiji, Bosni, Crnoj Gori i Maarskoj. Vratio sam se tek kada je Miloevi izgubio vlast. Sada smo stigli do kraja Miloevievog reima u Vaoj linoj prii. Ali vratimo se za trenutak na poetak. Rekli ste da ste od poetka bili protiv njega. Koje ste razloge zaista imali za to? On je doao na vlast prevratom u partiji protiv Ivana Stambolia. Bio sam protiv toga. I znao sam da e svaki oblik uzavrelog nacionalzma da dovede do rata. Tree, i odluujue za mene da budem protiv, bilo je to to su ljudi kojima se Miloevi okruio a koje je birala Mira Markovi svi odreda bili ruske marionete. Tvrda deoloka linija, rigidni, niko nije imao smisla za humor. Niko nije umao da razlikuje Bitlse od Stounsa. Niko od njih nikada nije uo za Nila Janga ili Romana Polanskog. Voleli su ruske komunistike pesme i rusku kulturu. U tim prvim godinama svi novi tajkuni su se drali podalje od novca i bogatstva. Ali to se postepeno promenilo, i poela je uobiajena korupcija. Mira Markovi je stvorila svoju partiju komunistiku nazvanu jul. Ali obe partije, i Miloevieva socijalistika partija i njena stranka imale su nameru da sauvaju porodinu vlast nad dravom. Porodica se podelila. Miloevi i erka bili su socijalisti, a sin Marko i majka komunisti. U meuvremenu otkako su oni doli na vlast, ubijeno je 20 osoba. Ne kaem da ih je porodica Miloevi ubila, samo da su ubijeni. A sve su to bili ljudi koje je poznavala porodica Miloevi. To jednostavno neto govori o tome kakva je to vrsta reima koju je predstavljala ta porodica. Slobodan Miloevi u svojim govorima nikada nije upotrebio re demokratija. Niti Mira Markovi. Nisu govorili ni o zakonu i redu. Ni o izbeglicama se nisu brinuli srpskim izbeglicama iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova.


41

Audijencija u eeljevoj stranci Aleksandar Vui Vraamo se naem pitanju na koje smo uzalud traili odgovor kod obinih ljudi na protestima. Ali moemo da pokuamo da dobijemo kvalifikovaniju argumentaciju za to to Srbija ne treba da zauzme odnos prema ratnim zloinima i da izrui optuene Hagu. Kako ekstremni nacionalisti vide sebe, oni koji su spremni da brane ratne zloince? Posle izvesnog vremena uspeva nam da ugovorimo susret sa Aleksandrom Vuiem iz srs, govornikom na demonstracijama protiv hapenja ljivananina. Primaju nas u njegovom kabinetu u srpskoj skuptini i nude nas mineralnom vodom i turskom kafom. On je spreman da odgovori na nae pitanje o otporu protiv izruenja optuenih za ratne zloine. Kao uvod, velikoduno nam skicira situaciju. Srbija je potpuno zavisna od sad i gradi svoj navodni dekokratski imid na tom odnosu. Ali postoji i druga Srbija, koja unapred osuena kao kriva. Ali ta Srbija eli samo slobodu i pravo da odluuje sama o sebi. A popularnost Srpske radikalne stranke raste iako istraivanja javnog mnenja to ne pokazuju. Ali to je injenica, a ta takozvana istraivanja uopte nemaju zadatak da pokau injenice. Na primer, istraivanja pred poslednje predsednike izbore davala su samo 10% podrke Vojislavu eelju, a on je u stvari dobio 24% glasova. To pokazuje da popularnost stranke jo raste. Nasuprot tome stoji vlada i oni koji je podravaju. Konfrontacija izmeu nas i njih postajae sve ozbiljnija poto nas optuuju da jo uvek podravamo sve od ratnih zloina pa do etnikog ienja itd. Meutim, re je samo o tome da se eli udaljavanje eelja sa unutranjopolitike scene, i to je jedini razlog zbog ega on sada sedi u Hagu. Sve to se dogodilo u zaveri sa Tribunalom ovde u zemlji. I to uprkos tome to ne postoje nikakve stvarne optube za realne ratne zloine. Vojislav eelj je sada avgusta 2003 ve 6 meseci u zatvoru, a proces jo nije ni poeo. Poto je optunica podignuta samo protiv njega, a nije zajednika tako nema argumenata za dalje ekanje. Tim vie e se naa kampanja nastaviti, uprkos svim tim lanim optubama iz Haga jer da te optube zaista vrede, oni bi nas odavno obesili na ulici usred Beograda. U stvari, i sm oekujem da me

42

DEO I

vlasti optue, samo zato to sam bio prisutan na protestima protiv hapenja Veselina ljivananina. ak sam i pitao sudiju ta sam to skrivio da li sam udario policajca ili neto tako? Ali on je odgovorio da sada neko treba da snosi odgovornost za protest protiv izruivanja majora. Sudija me je dalje pitao da li sam ja pozivao na demonstracije, i da li je tamo bilo nekog iz nae stranke, da li sam ih podsticao da se okupe. Rekao sam da nije tano, iako su me svi doekali dobrodolicom. A onda sam jo rekao sudiji da treba da se zabrine zbog toga to su tamo bili samo mladi ljudi, i to su oni bili protiv tog hapenja. Sada bismo eleli da porazgovaramo o principijelnijim stvarima u protestu i o otporu zbog hapenja Veselina ljivananina. Jedino to mogu o tome da kaem jeste da smo protiv hapenja zato to je ljivananin bio samo oficir jna u vezi s osvajanjem Vukovara. Ali nema konkretnih optubi protiv njega u Hakom tribunalu. A uostalom nema ni optubi protiv bilo koga u vezi s tim to su mnogi Srbi proterani iz Vukovara kada je poeo rat. Jer morate se setiti da je pre rata u gradu bio jednak broj Srba i Hrvata a ipak na kraju samo Srbe smatraju krivim za sve to se tamo dogodilo. To je naravno samo zato to su sada Srbi izgubili rat protiv sad, pa su jo jednom ispali jedini krivci pa i u Vukovaru. Ne Hrvati, koji su poinili zloine nad Srbima. Moemo li sada da Vas pitamo, gospodine Vuiu, kako sada stvari stoje? Jer u vezi sa hapenjem Veselina ljivananina, prema sajtu Hakog tribunala, protiv njega je podignuta specijalna optunica. A tu je re o ubistvu oko 260 ljudi koji su odvedeni iz bolnice nakon zauzimanja Vukovara, i koji su potom streljani u oblinjoj umi. Mi, naravno, ne moemo da znamo da li je major zaista kriv za taj zloin ali onoliko koliko moemo da znamo, o tome je re u toj konkretnoj optunici. Zato da se ta optunica ne proveri u Hagu, gde je major uostalom optuen sa jo dva druga oficira? Ovo pitamo iz radoznalosti, budui da ste Vi protiv izruenja majora, jer uskoro putujemo u Bosnu, u


43

sela oko Srebrenice, gde je muslimanski zapovednik Naser Ori optuen da je poinio pokolje nad srpskim civilnim stanovnitvom. Treba da posetite selo Podravanje. To emo uiniti. Ali ta da kaemo preivelima koji su izgubili porodice? Ako se nijedan optueni srpski oficir, kao to je Veselin ljivananin, uopte ne izrui, da li onda ni muslimanski vojni zapovdenik ne treba da ide u Hag? Kako da objasnimo tim Srbima da vi kao srpski politiar podravate takvu politiku? Teko je videti kako bi Meunarodni sud mogao da funkcionie ako optueni ne bi bili izruivani iz svih zemalja. Sa vaeg zapadnjakog naina, na koji posmatrate stvari, vi mislite da smo svi mi protiv Srbi protiv izruenja Srba, Muslimani protiv izruenja Muslimana, i Hrvati protiv izruenja Hrvata. Meutim, stvari ne stoje ba tako. Jer, re je tome da se Naser Ori sasvim ispravno smatra optuenim, komandant, kao to sud tvrdi u optunici. Ali, kada je re o Srbima, koje to ljude optuuju? Odjednom to nije vie neko nie osoblje unutar armije, ve su to istaknuti i znaajni politiari Miloevi, Karadi itd. Stoga se moe rei da su oni koje Tribunal u stvari optuuje itav srski narod to je cela srska nacija, optuena pred Meunarodnim sudom za ratne zloine u Hagu. Ne drugi narodi. Samo srpski narod. Kada se radi o Hrvatima i Muslimanima, optueni su samo pojednici u armijama, i oni predstavljaju samo sebe. Na primer, Naser Ori. Ali, zato nije optuen Alija Izetbegovi? Ako Haki tribunal nastavi da radi na taj nain, onda nikada nee zadobiti poverenje Srba. Znai, Vi to shvatate tako da je sud u svom radu potpuno jednostran i uperen protiv Srbije i Srba? Sud je osnovala amerika administracija, a kao profesionalni advokat mogu da kaem da ta institucija nije osnovana po uputstvima koje treba da vae za sud te vrste. Jer Savet bezbednosti nema pravo da osniva takvu instituciju, ve to pravo, prema Povelji un, ima samo Generalna skuptina

44

DEO I

i to sa dvotreinskom veinom. Tako da je, formalno gledano, re o nelegalno osnovanom Tribunalu. Ali, hajdete da se zadrimo kod principijelne stvari u ovom sluaju. ta mislite o tome to se izruuju optuene osobe koje se se ogreile o npr. enevsku konvenciju? Ne smete sada da shvatite pogreno ovo to u da kaem, jer, naravno, svi koji su poinili ratne zloine treba da budu optueni. Ali, ne pred Hakim tribunalom. Gde onda? Zato ne pred nekim stalnim sudom koji bi se osnovao da bi se sudilo ratnim zloinima, genocidu i tako dalje? Zato to treba da se dogaa pred jednim ad hoc osnovanim sudom kao to je Haki tribunal, koji se bavi samo zloinima na jednoj teritoriji, koju je inila nekadanja Jugoslavija? Zato se zbog tih zloina ne sudi pred naim sudovima? I ako treba da budemo pristrasni, zato ne pred nekim stalnim sudom koji takoe moe da optui i Amerikance koji su poinili ratne zloine protiv nas, Srba? Uskoro emo se sresti sa nekim ljudima u jednom selu u Bosni, a njihove porodice su izgubile ivote u masakrima za koje je optuen Naser Ori. On se do pre nekoliko meseci izdravao kao vlasnik jednog fitnes-centra u Tuzli u Federaciji. Niko ga nije dirao. I ko sada treba da preuzme njegov sluaj, ko e da ga optui? Bosanski sudovi? Ko e da im veruje u tom kontekstu? Ako Bosna i Hercegovina nee kao samostalna zemlja da preuzme taj sluaj, onda treba stalni sud da podigne optunicu. Sud koji se ne bavi samo procesima iz nekadanje Jugoslavije, iz Ruande itd. ve koji je smiljen da se bavi takvim sluajevima uopte.


45

Moemo li to tako da razumemo da Va otpor Hakom tribunalu ne dolazi toliko zbog toga to ste protiv principa meunarodnog suda, ve zato to smatrate da je Haki tribunal ameriki izum, usmeren samo protiv Srbije? Naravno da nisam protiv toga da se ljudi optuuju za ratne zloine ali ja i mi u srs jesmo protiv tog pristrasnog naina na koji se postupa kada se upotrebljava pojam pravde. Jer u osnovi, odbrana u tom kontekstu nema nikakva prava. Primer sa Vojislavom eeljem govori sve. On je u pritvoru ve 6 meseci, i sada moraju da ga proglase krivim, inae nikada nee moi da opravdaju to to je bio u pritvoru toliko dugo. A to je protiv svih principa po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Hajdete da porazgovaramo o poziciji Srbije malo uoptenije. Kako vidite mogunosti Vae zemlje u evropskoj perpektivi? Evropa nas unapred optuuje i ne pita nas ta mislimo i ta elimo. Ali ipak u odgovoriti na pitanje. Podravamo integraciju Srbije u sve civilne institucije u Evropi, ali ne elimo da se Srbija prikljui nato-paktu. Prvi razlog za to protivljenje jeste napad na Srbiju u vezi sa krizom ili ratom u nekadanjoj Jugoslaviji. Drugi razlog je ekonomski. Mi nemamo dovoljna sredstva koje bismo mogli da upotrebimo za vojne ciljeve povezane sa lanstvom. Naprosto, neemo nita dobiti od tog lanstva. to se tie lanstva u Evropskoj uniji, to podravamo. Ta dva lanstva ne treba da se spajaju. ta mislte o kampanji koju je ivkovieva vlada zapoela neposredno posle ubistva Zorana inia tokom koje je navodno uhapeno oko 11.000 osoba u pokuaju da se ue u trag takozvanim mafijakim strukturama vezama izmeu dravnog aparata i mafije? Da li ste razgovarali sa samim ivkoviem ili nekim iz vlade, ili ste i sami pod uticajem odreenih medija ovde u Srbiji kada postavljate takvo pitanje?

46

DEO I

Mislimo samo na ono kako je kampanja predstavljena u medijima. Ali kako Vi vidite to to se odvija? Stvar je u tome to vlada optuuje sve koji su protiv nje. Ali oni stvarni krivci ne optuuju se ni za ta i nalaze se i dalje na najviim funkcijama u ovoj zemlji. Na primer, ne manje od 10 osoba koje su bile deo inievih snaga bezbednosti optueno je i naeno krivim za trgovinu narkoticima. Zato ne oekujte nita od vlade to se tie optubi za korupciju. Mi samo ekamo na izbore, tako da narod moe da dobije priliku da kae svoje miljenje o onome to se deava. itava igra sa uhapenima, meu kojima su neki kriminalci, deava se samo kao karika u veoj igri privatizacije, i tu pokuavaju da maknu s puta neke od protivnika, tako da mogu da nastupe samo oni koji podravaju vladu. O tome se zapravo radi. Prava igra je privatizacija, a pametni ljudi s velikim interesima jesu u njoj, oni odreuju ta je vano i vlada ih podrava. Na izborima 28. decembra 2003. godine srs Aleksandra Vuia bila je najjaa sa 28% glasova.

Relativizovanje je poslednja faza rata Sonja Biserko Sonja Biserko je iskusni posmatra sloenih politikih intriga u Srbiji. Nekada je bila diplomata od karijere za vreme Tita, ali je napustila rad u slubi 1991. iz protesta protiv nacionalizma i rata protiv Hrvatske. Bila je jedan od osnivaa Helsinkog odbora u Srbiji na ijem je elu ve godinama. Tu je prikupljala dokaze za krenja ljudskih prava u Srbiji i regionu u celini i izdaje mesenik Helsinki Charter na engleskom i srpskom, koji sadri ono najbolje od nezavisnog novinarstva o srpskoj politici, a izdaje i knjige koje se bave srpskom politikom tokom poslednjih turbulentnih 1015 godina. Sonja Biserko je tako bila jedna od prvih koja je detaljno mapirala ekstremni nacionalizam biveg predsednika, sada premijera Kotunice, i na taj nain pomogla da se raskrinka njegova fasada razboritog demokrate. Razume se da biti demokratski kritiar u autoritarnoj dravi kota.


47

Biserkovu stalno ikaniraju provalama, pretnjama, preteim pismima i obinim medijskim kampanjama, ali, kao to ona veli, ovek na kraju ovrsne, to je deo zadatka intelektualca, smatram, da bi se uspostavile demokratske vrednosti i obino samopotovanje kroz ludilo. Ona u maju dolazi u posetu u Kopenhagen kao gost danskog Helsinkog odbora, gde imamo priliku da razgovaramo s njom a intervju nastavljamo u Beogradu u junu poto su gu Biserko u meuvremenu napali na ulici. Bilo je ohrabrujue uti Vas u Kopenhagenu. Izgledali ste zaista optimistikije nego obino? Da, situacija u Srbiji jo uvek je uasno teka, ali neke okolnosti su se izmenile posle atentata na inia. Nova vlada pod ivkoviem mnogo je vie reformski orijentisana nego stara. Neke od vladinih inicijativa bile su u razvoju dok su ini i Kotunica vodili borbu za vlast, u kojoj je ini, to je bilo iznenaenje, postepeno postao jaa strana. Otuda se dogodilo da je meunarodna zajednica posle atentata veoma brzo shvatila kakva je bila njegova uloga i koju opasnost njegova smrt predstavlja za Srbiju. Susedne drave pokazale su razumevanje za to koliko je vaan graanski razvoj Srbije time to su poslale efove drava na sahranu. Evropska unija takoe se vie otvorila prema integraciji Zapadnog Balkana. Hrvatski predsednik Stipe Mesi jedan je od najsjajnijih i najdoslednijih dravnika u regionu, a ini se razvijao u tom pravcu. Ali ta je razlog za atentat na inia? Ovde se moramo vratiti nekoliko meseci unazad, pre nego to se sve dogodilo. Bio je itav niz pokuaja atantata na njega i lanove njegove porodice pre tog fatalanog ubistva. Kotunica na iznenaenje nije uspeo da dobije predsednike izbore, postignut je novi savez izmeu Srbije i Crne Gore, a iniu i ministru odbrane uspelo je da postave nove ljude u Savetu za nacionalnu odbranu sve to je ukazivalo da voe nacionalistikog bloka sve vie slabe. Onda je ini planirao strou politiku prema armiji i policji koja je u velikom obimu bila van civilne kontrole. Tako je

48

DEO I

njegovo ubistvo bio pokuaj dravnog udara, pu, koji su podstakli nacionalistiki krugovi to u Srbiji jo uvek nije poznato, i ovde se i dalje veruje da je to bilo mafijako ubistvo. To to je Evropa brzo prihvatila ivkovia na vlasti, kao i javna podrka u Srbiji, spreilo je puiste da izvedu pu posle ubistva. Iako je sadanja vlada slaba, dobila je podrku Zapada. Vanredno stanje s ratnim zakonima podrali su i Zapad i srpsko javno mnjenje. Zatim je usledila brza kampanja protiv organizovanog kriminala naroito zemunske mafije kao prvi korak. Puisti su eleli da zadre vlast u rukama nacionalista i da spree saradnju sa Hakim tribunalom, u koju j

svedocanstva 36

Documents