Br. 31 Biblioteka SVEDOANSTVA VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991U mrei propagandnih lai i oruane moi JNAKnjiga II

Uredila i priredila: Sonja Biserko

Beograd 2007.

808

809

Vukovarska tragedija 1991

Bibliotheca SVEDOANSTVA Br. 31 VUKOVARSKA TRAGEDIJA 1991 U mrei propagandnih lai i oruane moi JNA Knjiga II IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko***

Sadraj:

ULOGA JNA U RATU U HRVATSKOJ Analiza dokumenata u posedu Tuilatva ............................................... - Ekspertski izvetaj tima za vojne analize .............................................. - Izvetaj general majora (u penziji) Andrewa Pringlea u vezi s predmetom Vukovar .................................................................................... - Izjava Marka Crawforda Wheelera ........................................................ Suenje Slobodanu Miloeviu ispitivanje svedoka ............................ - Svedok Dobrila Gaji-Glii .................................................................... - Borisav Jovi o etnikom ienju .......................................................... Intervju sa Veselinom ljivananinom: Zato sam sruio Vukovar ... Ova knjiga je tampana zahvaljujui pomoi Savezne Republike Nemake u okviru Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope Dnevnik dobrovoljca: Doivljaji vojnika anka (Nenad anak) ....... PRED HAKIM TRIBUNALOM Izmenjena optunica protiv Slobodana Miloevia za Hrvatsku ......... Uvodna re Tuilatva Hakog tribunala za deo optunice protiv Slobodana Miloevia koji se odnosi na Hrvatsku .................................. Agencija SENSE o suenju Vukovarskoj trojci ..................................... Izricanje presude Vukovarskoj trojci ...................................................... 1221 1249 1257 1447 815 815 1113 1158 1180 1180 1198 1200 1205

UREDILA I PRIREDILA: Sonja Biserko KORICE: Ivan Hraovec PRELOM: Neboja Tasi TAMPA: Zagorac, Beograd 2007. TIRA: 750 ISBN - 86-7208-140-4 (niz) ISBN 86-7208-142-8 (knjiga II)

810

811

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

SVEDOENJA PRED HAKIM TRIBUNALOM I NA SUENJU U BEOGRADU ZA OVARU Lovas: na minskom polju (svedok C-1204) .............................................. Svedoci o ulozi JNA u Hrvatskoj ............................................................... - Svedok Aleksandar Vasiljevi ................................................................ - Svedok Vesna Bosanac ............................................................................ - Svedok Vojislav eelj .............................................................................. Javnost i svedoci (Milo Vasi) ................................................................ Transkript audio zapisa sa glavnog pretresa od 13.09.2005 (svedok Karlovi Vilim) ............................................................................... Proces u Beogradu (svedok Jovan Dulovi) ............................................. Transkript audio zapisa sa glavnog pretresa od 01.09.2005 (svedok Boo Latinovi) .............................................................................. Sudska overa zloina (Tanja Tagirov) .................................................... Nove presude i optunice u sudu za ratne zloine (TANJUG) ............. Reakcije na haku presudu Vukovarskoj trojci ..................................... 1463 1479 1479 1535 1547 1561 1566 1575 1586 1609 1617 1619

ULOGA JNA U RATU U HRVATSKOJ

812

813

Vukovarska tragedija 1991

Vukovarska tragedija 1991

ANALIZA DOKUMENATA U POSEDU TUILATVA

Ekspertski izvetaj tima za vojne analize za predmet IT-95-13 Operativna grupa Jug Oruanih snaga SFRJ i dejstva u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (SBZS)Pregled - Cilj ove studije je analiza uloge Operativne grupe Jug Oruanih snaga SFRJ (Gardijske motorizovane brigade i dodatne jedinice) tokom dejstava u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu u cilju zauzimanja Vukovara, i nakon tih operacija (od septembra do 24. novembra 1991). - Dva su bitna aspekta ove analize. Prvo, u izvetaju se istrauje struktura oruanih snaga SFRJ, doktrina komande i kontrole (nad oruanim snagama i unutar njih), disciplina i ostali vani aspekti. Drugo, u izvetaju se analizira na koji nain je Operativna grupa Jug oruanih snaga SFRJ u jesen 1991. izvodila operacije u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (i Vukovaru), ukljuujui odnose izmeu Gardijske motorizovane brigade i drugih oruanih grupa koje su dejstvovale na vukovarskom podruju pre, za vreme i posle evakuacije vukovarske bolnice. - Da bi postigla svoj cilj na najefikasniji nain, studija je podeljena na dve velike celine. Svaka celina se sastoji od vie delova. Da bi se olakaalo itanje, svaki deo poinje saetim prikazom. Skraenice su navedene i objanjene posebno u Glosaru.

814

815

Vukovarska tragedija 1991 - Prva celina nosi naslov Struktura, komanda i kontrola i disciplina u oruanim snagama SFRJ. Ova celina poinje kratkim pregledom zakonske regulative i doktrine u okviru kojih su delovale oruane snage SFRJ. Govori se i o glavnim elementima doktrine komande i kontrole, operativnoj i vojnoteritorijalnoj organizaciji JNA i TO-a (ukljuujui gmtbr), operativnih grupa i drugih struktura osnivanih ad hoc, kao i o planiranju i izvoenju vojnih operacija na nivou brigada, i propisima oruanih snaga SFRJ u vezi s primenom vojnih zakona i ratnog prava. Prva celina je tako organizovana da daje podatke neophodne da bi se razumeli delovi druge celine i da bi se ti delovi stavili u kontekst. - Druga celina ovog izvetaja nosi naslov Operativna grupa Jug Oruanih snaga SFRJ i dejstva u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu. Zapoinje poreenjem legislative i doktrine o kojima se govori u prvom delu izvetaja, sa stvarnom situacijom na terenu za vreme sukoba u Hrvatskoj, meutim, bez namere da se detaljno prikau operacije oruanih snaga SFRJ u Hrvatskoj. Polazei od tog poreenja, u drugoj celini istrauje se evolucija zadataka i uloge oruanih snaga SFRJ za vreme sukoba u Hrvatskoj sa namerom da se pokae da su dejstva u cilju osvajanja Vukovara bila sastavni deo celokupnih operacija JNA u Hrvatskoj u leto i jesen 1991. godine. Nadalje, u drugoj celini podrobnije se opisuje organizacija komande i kontrole uvedena sa namerom da se odgovori na posebne okolnosti i uslove koje je nametnuo sukob u Hrvatskoj, na primer, angaovanjem dobrovoljaca/pripadnika paravojnih formacija. - U TREEM delu druge celine objanjava se strateka vanost Vukovara u sklopu borbenih dejstava JNA u Hrvatskoj u leto i jesen 1991. godine. Nakon toga sledi detaljna razrada i analiza borbenih dejstava Gardijske motorizovane brigade (Operativne grupe Jug) sa ciljem zauzimanja Vukovara, izvoenih pre, za vreme i posle evakuacije vukovarske bolnice, ukljuujui odnose izmeu pripadnika gmtbr i ostalih snaga (izmeu ostalog, dobrovoljaca i pripadnika paravojnih formacija) na tom podruju za vreme gorepomenutih borbenih dejstava. - Ova analiza se zasniva na prouavanju dokumenata koje poseduje Tuilatvo, izuzimajui izjave svedoka i osumnjienih, te svedoenja pred sudom. Dokumentarni izvori obuhvataju zakone SFRJ, propise i pravila slube JNA, publikacije koje su izdali SSNO, JNA i publikacije iz javnih izvora, te druge dokumente koji se odnose na vojne operacije. Trei deo druge celine uglavnom se bavi naredbama i izvetajima SSNO, 1. vojne oblasti, gmtbr-a i Operativne grupe Jug, ukljuujui i Ratni dnevnik gmtbr. U vreme

Vukovarska tragedija 1991 pisanja ovog izvetaja nismo imali na raspolaganju niz dokumenata koje smatramo relevantnim za pripremu ove studije i koje, iz tog razloga, poslednjih meseci i godina traimo od Srbije i Crne Gore. Reynaud THEUNENS, obavetajni (vojni) analitiar Tuilatvo Saeti prikaz 1. Oruane snage SFRJ sastojale su se od JNA i Teritorijalne odbrane (TO). TO je obuhvatala sve oruane formacije koje nisu bile deo JNA ili policije. JNA je bila savezni organ, dok je TO organizovana na republikom nivou (ili na nivou autonomnih pokrajina). U drugoj polovini osamdesetih godina, preduzete su mere da se povea savezna kontrola nad TO. Prema Zakonu o optenarodnoj odbrani iz 1982. dozvoljeno je, pod dobro definisanim uslovima, popunjavati oruane snage SFRJ dobrovoljcima (tj. licima koja nisu obavezna vriti vojnu slubu, a koja su primljena u oruane snage). 2. Najvii organ komande i kontrole nad oruanim snagama SFRJ bilo je Predsednitvo SFRJ. Po objavi jednog od tri stanja (ratno stanje, neposredna ratna opasnost, vanredno stanje), Predsednitvo SFRJ postaje Vrhovna komanda, kojoj pomae tab Vrhovne komande (u kom su savezni sekretar za narodnu odbranu, njegov Sekretarijat, naelnik Generaltaba i Generaltab oruanih snaga SFRJ). 3. JNA se sastojala od Generaltaba (koji je 1988. godine preimenovan u Generaltab oruanih snaga SFRJ) i tri vida oruanih snaga: Kopnene vojske (kopnenih snaga), Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane i Ratne mornarice. Kopnene snage sastojale su se od rodova (peadija, oklopne jedinice, artiljerija, itd.) i slubi (npr. tehnika, intendantska, sanitetska, veterinarska, saobraajna, graevinska, pravna itd.) organizovanih u tri vojne oblasti, koje su se sastojale od odeljenja, vodova, eta, bataljona, pukova, brigada, divizija i korpusa. 4. U oruanim snagama SFRJ postojao je zaseban organ za pitanja bezbednosti (ukljuujui i protivobavetajnu slubu): Uprava bezbednosti (UB). Organi bezbednosti (OB) su, izmeu ostaloih zadataka, uestvovali u otkrivanju i spreavanju tekih krivinih dela povezanih sa oruanim snagama, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja. Oficiri za bezbednost

816

817

Vukovarska tragedija 1991 u jedinicama, komandama i ustanovama potinjeni su svojim operativnim komandantima, u rukovodnom smislu vezani su za Upravu bezbednosti. Oficiri za bezbednost nemaju nikakvu de jure komandnu odgovornost, ali vre struno rukovoenje i daju strune savete jedinicama vojne policije (VP). Izmeu ostalog, zadaci vojne policije JNA bili su liavanje slobode i sprovoenje ratnih zarobljenika i njihova zatita. 5. Peadijske i motorizovane brigade su vie kombinovane taktike jedinice. Motorizovana brigada namenjena je za borbena dejstva na ravnom terenu i na manevarskom podruju, a sastoji se od motorizovanih bataljona. Bataljon je osnovna zdruena taktika jedinica peadije i sastoji se od komande, eta i jedinica za vatrenu podrku, protivoklopnu borbu, protivavionsku odbranu, veze i logistiku podrku. 6. Gardijska motorizovana brigada (gmtbr) je bila neposredno potinjena saveznom sekretaru za narodnu odbranu (SSNO), preko efa njegovog kabineta. Zbog specifinog zadatka zatite Vrhovne komande SFRJ, gmbtr se smatra elitnom jedinicom. Za razliku od redovnih peadijskih ili motorizovanih brigada JNA, koje obino imaju po jednu etu vojne policije, gmtbr ima dva bataljona vojne policije, ukljuujui i jednu anti-teroristiku etu. 7. Komanda brigade je organizacijski organ za rukovoenje i komandovanje brigadom. Komandant brigade ima iskljuivo pravo da komanduje svim jedinicama brigade i pridodatim jedinicama. On snosi punu odgovornost za rad komande brigade i potinjenih komandi. Komandantu brigade pomae tab, ijim radom upravlja naelnik taba (N). Osim toga, postoji niz organa (za politiki rad, bezbednost i logistiku) kojima rukovode pomonici komandanta, koji su neposredno odgovorni komandantu brigade. Pomonik komandanta za bezbednost odgovoran je za kontraobavetajnu delatnost i pruanje strunih saveta komandantu brigade za korienje jedinice/jedinica vojne policije u brigadi. 8. tab brigade je duan da u svakom trenutku tokom operacija komandantu prui detaljne informacije o situaciji i aktivnostima njegovih jedinica. Komandant u svakom trenutku mora znati stanje u svojim potinjenim jedinicama, dva nivoa nie. Akti komandovanja (zapovesti, nareenja, instrukcije i direktive) sadre zadatke upuene podreenima. Dokumenta o izvetavanju i obavetavanju koriste se za informisanje nadreenih i podreenih. Ratna knjiga/dnevnik vodi se svaki dan celo trajanje rata. Sastoji se od hronolokog pregleda svih znaajnih dogaaja, kratkog sadraja svih nareenja komandanata, najvanijih zapovesti, informacija iz

Vukovarska tragedija 1991 izvetaja podreenih, primljenih i poslatih obavetenja i drugih vanih aktivnosti i dogaaja u bataljonu /kao u originalu/. 9. Jedinstvena komanda, jednostareinstvo nad i u sklopu sastavnih elemenata oruanih snaga SFRJ (JNA i TO) i obaveza sprovoenja odluka u delo smatraju se osnovnim principima uspenog izvoenja vojnih operacija. 10. Za vreme operacija mogu se osnivati operativne grupe (OG), taktike grupe (TG), jurini odredi (JOd) i jurine grupe radi lakeg rukovoenja i komandovanja. To su privremene formacije, koje se obrazuju za potrebe izvoenja konkretnih operacija u konkretnom vremenu, a sastoje se od jedinica svih vojnih snaga (JNA, TO) angaovanih za odreenu operaciju. 11. Vojna borbena dejstva dele se na napad i odbranu. Napad je osnovni oblik (ofenzivnog) borbenog dejstva u kom brigada dejstvuje po svim elementima neprijateljskog borbenog poretka, kombinacijom vatre i pokreta. Osnovni cilj napada je razbijanje, unitavanje ili zarobljavanje neprijateljskih snaga i osvajanje ili zauzimanje nekog podruja ili objekta. Cilj napada je, kad god je to mogue, opkoliti, izolovati i, na kraju, zauzeti gradove i naselja u sadejstvu sa jedinicama TO-a pod jedinstvenom komandom. 12. Velika borbena dejstva izuzetno su sloena i zahtevaju detaljno planiranje i uzimanje u obzir faktora koji na svakom sledeem viem nivou komandnog lanca postaju sve kompleksniji. Priprema borbenih dejstava ukljuuje niz aktivnosti kao to su obuka, reorganizacija, podizanje morala i odmor za predstojea dejstva; prikupljanje podataka i procenu rasporeda, mogunosti i verovatnog naina dejstava neprijatelja; procena borbene spremnosti i poveanje situacione i borbene spremnosti vlastitih snaga i sredstava; izvianje; itd. Tokom priprema, komanda brigade e neprekidno pratiti situaciju, predviati dogaaje i blagovremeno preduzimati delotvorne mere za pripremu borbenih dejstava. 13. Stalna i trajna logistika podrka je neophodna za izvravanje kontinuiranih (borbenih) dejstava. Komanda brigade je odgovorna za logistiku podrku niih i pridatih jedinica JNA i TO. 14. Propisi oruanih snaga SFRJ, koji su proisticali iz vojnih zakona i odredbi ratnog prava i o krivinom gonjenju za povrede tih zakona i propisa, eksplicitno upuuju na mnoge meunarodne sporazume o humanitarnom pravu koje je SFRJ ratifikovala. Izmeu ostalog, pominje se Haka konvencija iz 1899. i 1907, enevske konvencije iz 1949. i Dopunski protokoli uz enevske konvencije iz 1977. godine. Pored toga, u SFRJ-u su postojali zakoni po kojem je obrazovan sistem vojnih tuilatava i vojnih sudova.

818

819

Vukovarska tragedija 1991 15. Osmo poglavlje Propisa o primeni pravila meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ iz 1988. sadri opsean i detaljan pregled propisa koji se odnose na osnovna prava ratnih zarobljenika i obaveznog postupanja prema njima. U tim propisima ogledaju se odredbe Tree enevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o postupanju sa ratnim zarobljenicima. 16. Svaki stareina u oruanim snagama SFRJ duan je prijaviti povrede ratnog prava. Komandanti su odgovorni za postupke svojih potinjenih i mogu biti pozvani na odgovornost zbog propusta da spree ili kazne za krivina dela izvrena pod njihovom komandom ili s kojima su upoznati, ali i za one o kojima su zbog svog slubenog poloaja ili funkcije mogli da znaju ili je trebalo da znaju. 17. Vojna policija i organi bezbednosti imaju poseban zadatak da vre istrage o krivinim delima, ukljuujui krenja zakona i obiaja ratovanja. Nadalje, od njih se trai da preduzimaju potrebne mere pronalaenja izvrilaca, obezbede tragove krivinih dela i druge mere ako postoje osnovi sumnje da je poinjeno krivino delo. Organi bezbednosti i vojna policija su ovlaeni da lie slobode lica za koja se sumnja da su poinila krivina dela iz nadlenosti vojnih sudova. Organi bezbednosti su ovlaeni da koriste fiziku silu, to ukljuuje i upotrebu vatrenog oruja, protiv lica koja odbiju privoenje ili da bi se odbranili od napada na sebe ili lice koje obezbeuju. 18. Zadatak oruanih snaga SFRJ bio je da titi nezavisnost, suverenitet, teritorijalni integritet i drutveni poredak utvren Ustavom SFRJ. Od kraja leta 1991. godine nadalje, nakon povlaenja JNA iz Slovenije, kao posledica promena koje su se desile u Predsednitvu SFRJ (= Vrhovnoj komandi), u Hrvatskoj se situacija razvijala tako da su ciljevi oruanih snaga SFRJ, gledano iz vojne perspektive, postajali sve manje jasni. Nareenja i uputstva onog to je preostalo kao Vrhovna komanda i tab Vrhovne komande pokazuju da je, bar de facto, JNA prestajala da bude armija SFRJ i da je, bar u Hrvatskoj, umesto toga postepeno prerastala u uglavnom srpsku snagu, koja je sluila srpskim ciljevima. Stoga se ustavna dunost zatite teritorijalnog integriteta svela na uvrivanje srpske/srbijanske kontrole nad delovima hrvatske teritorije. Ovaj pomak u ciljevima JNA u Hrvatskoj pozdravili su nacionalistiki politiari u Srbiji, meu kojima i Vojislav eelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS). eelj je pozvao na ujedinjenje svih zemalja koje se smatraju srpskim, istono od linije Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica. 19. Poev ve od januara 1991, pre izbijanja sukoba u Hrvatskoj, policija i teritorijalna odbrana Republike Hrvatske postepeno se podelila na hrvatske i

Vukovarska tragedija 1991 (mesne) srpske strukture. U podrujima gde su Srbi bili veina ili znaajna manjina, lokalni Srbi su preuzeli postojee strukture (poto su nesrbi otili ili ih se poticalo da odu, ili nisu vie priznavali SFRJ i prestali su da sarauju sa JNA) ili formirali sopstvenu policiju i jedinice i tabove TO koji nisu bili odgovorni republikim organima u Hrvatskoj, ve su ostali lojalni onome to je ostalo od SFRJ, i Srbiji. Isto se dogodilo u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu (SBZS). 20. Tokom sukoba u Hrvatskoj, nacionalne politike stranke u Srbiji, meu kojima i Srpska radikalna stranka (SRS), organizovale su regrutaciju, obuku i upuivanje dobrovoljaca u zone sukoba u Hrvatskoj ili ak osnivale sopstvene dobrovoljake/paravojne formacije. Takve dobrovoljake/ paravojne formacije nisu bile predviene zakonima SFRJ ni Srbije. Dobrovoljci iz Srpske radikalne stranke (SRS) preuzeli su naziv rojalistikog pokreta otpora iz Drugog svetskog rata i nazvali se etnicima, a zvali su ih i eeljevci. U isto vreme postojale su i druge grupe, kao to su Arkanovi tigrovi, koji su odravali tesne veze sa Ministarstvom unutranjih poslova (MUP) i Ministarstvom odbrane (MOD) Republike Srbije (MUP) /kao u originalu/. Da bi se de facto stanje koje je postojalo na terenu regularisalo, menjano je zakonodavstvo, Srbija i SFRJ donele uredbe i uputstva za upis i prijem dobrovoljaca u TO Republike Srbije i JNA. U decembru 1991. godine, (krnje) Predsednitvo SFRJ donelo je naredbu o angaovanju dobrovoljaca u oruanim snagama SFRJ. 21. Za vreme sukoba u Hrvatskoj, JNA je formirala operativne i taktike grupe (OG i TG) da bi ponovo uspostavila i/ili odrala ujedinjenu i jedinstvenu komandu i kontrolu nad JNA, mesnim srpskim TO-om, srbijanskim TO-om i dobrovoljcima/paravojskom. 22. Istona Slavonija, Baranja i zapadni Srem smeteni su u zoni odgovornosti 1. vojne oblasti, kojom je komandovao general-potpukovnik ivota Pani. Dana 29. septembra 1991. gmbtr, pod komandom pukovnika Mileta Mrkia, (pre)potinjena je 1. vojnoj oblasti i upuena u Vukovar. Major Veselin ljivananin je bio pomonik komandanta za bezbednost u gmtbr. Kapetan Miroslav Radi je bio komandir ete 1. motorizovanog bataljona gmtbr. 23. Po dolasku na vukovarsko ratite, gmtbr se ukljuio u Operativnu grupu Jug, kojom je komandovao pukovnik Baja Bojat. Osam dana kasnije, pukovnik Mile Mrki preuzeo je komandu Operativne grupe Jug. Gardijska motorizovana brigada je osnovna jedinica Operativne grupe Jug ija uloga je bila da izvrava vei deo operacija u cilju osvajanja Vukovara. Poloaji 1.

820

821

Vukovarska tragedija 1991 proleterske gardijske motorizovane divizije (pgmd) nalazili su se juno od Operativne grupe Jug i divizija je bila zaduena za juni deo istone Slavonije i zapadnog Srema. Dvanaesti novosadski korpus je bio severno od Operativne grupe Jug i pokrivao je Baranju i najseverniji deo istone Slavonije, ukljuujui i severni deo Vukovara. 24. Ratni dnevnik gmtbr i redovni protok nareenja podreenim jedinicama i izvetaja 1. vojnoj oblasti i SSNO ukazuju na to da je sve vreme tokom dejstava u cilju zauzimanja Vukovara, pa tako i pre, tokom i posle evakuacije vukovarske bolnice, funkcionisao komandni lanac i sistem obavetavanja izmeu OG Jug (gmtbr) i njenih pretpostavljenih i potinjenih komandi i jedinica. 25. Za vreme operacija u Vukovaru, gmtbr (OG Jug) bio je ojaan pripadnicima drugih jedinica, meu kojima i jedinica JNA, TO-a iz Srbije i mesnog srpskog TO-a (ukjuujui dobrovoljce i pripadnike paravojnih formacija), i dobrovoljcima, a svima je komandovao pukovnik Mile Mrki putem podreenih komandanata. Izdavana su nareenja da se odstrane paravojne grupe/odredi dobrovoljaca koji odbijaju da se potine JNA. 26. U oktobru 1991. pukovnik Mile Mrki, pukovnik OG Jug, uveo je jurine odrede (JOd). Major Borivoje Tei je bio komandant 1. jurinog odreda. Prvi jurini odred sastojao se od tri jurine grupe, a treom je komandovao kapetan Miroslav Radi. (Mesni srpski) odredi TO-a u Vukovaru - Petrova Gora, Leva Supoderica, kojima je komandovao Milan Lanuanin zvani Kameni, i Vukovar, kojim je komandovao Miroljub Vujovi bili su potinjeni 1. jurinom odredu, a preko Ratnog taba SRS usko povezani sa SRS. 27. Za sve vreme trajanja operacija u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, stizale su dojave o navodnom ueu dobrovoljaca/pripadnika paravojnih formacija i pripadnika JNA, u delima koja su krenje zakona i obiaja ratovanja. Dana 18. novembra 1991, neposredno posle pada Vukovara, general-potpukovnik ivota Pani izriito je naredio pukovniku Mrkiu da se pridrava svih aspekata enevskih konvencija koji se odnose na ratne zarobljenike i da u potpunosti kontrolie situaciju u svojoj zoni odgovornosti. Pani je nedvosmisleno upozorio Mrkia na opasnost od odmazde pripadnika mesnih srpskih jedinica TO-a. 28. Dana 18. novembra 1991. u Zagrebu je potpisan sporazum o evakuaciji vukovarske bolnice. Prema tom sporazumu, JNA je trebalo da bolesne i ranjene iz bolnice preda hrvatskim vlastima. U sporazumu o evakuaciji nigde se nije pomenulo da JNA treba da evakuisane preda nekim

Vukovarska tragedija 1991 drugim vlastima ili organu. Istog dana je general pukovnik ivota Pani naredio pukovniku Miletu Mrkiu da zauzme bolnicu u Vukovaru. Evakuacija vukovarske bolnice nije bila jedina akcija evakuacije koju je OG Jug izvela tokom svog uea u operacijama zauzimanja Vukovara. U oktobru i novembru 1991. MKCK, PMEZ i druge organizacije evakuisale su ranjene i bolesne iz Vukovara u Hrvatsku. Dana 18. novembra 1991. velik broj pripadnika hrvatskih snaga predao se pripadnicima gmtbr na Mitnici. 29. U Ratnom dnevniku se ne pominje sporazum o evakuaciji potpisan u Zagrebu 18. novembra 1991. Gmtbr ne pominje nikakva konkretna nareenja 1. vojne oblasti ili OG Jug o sprovoenju sporazuma o evakuaciji. Meu belekama unesenim u Ratni dnevnik gmtbr i redovnim borbenim izvetajima OG Jug nema razlike izmeu raznih drugih evakuacija izvrenih 20. i 21. novembra 1991. Stoga, u borbenim izvetajima OG Jug (i gmtbr), pa tako ni u izvetajima 1. vojne oblasti, nema nikakvih posebnih napomena u vezi s evakuacijom bolnice. 30. Prema Ratnom dnevniku 80. mtbr, bezbednost u logoru zarobljenih pripadnika ZNG-a na Ovari preuzeli su 20. novembra 1991. u 22:35 asova pripadnici vukovarskog TO-a. U Ratnom dnevniku gmbtr i redovnim borbenim izvetajima OG Jug 1. vojnoj oblasti i SSNO-u ne pominje se injenica da je OG Jug 20. novembra 1991. izvrio primopredaju evakuisanih iz vukovarske bolnice pripadnicima lokalnog TO-a na Ovari. Nema nikakvih naznaka o tome da je nareenje o primopredaji koju je izvrila OG Jug dolo od 1. vojne oblasti i/ili SSNO ili sa bilo kog drugog komandnog nivoa. 31. Prva beleka u Ratnom dnevniku gmbtr posle pada Vukovara koja se odnosi na prepotinjavanje (mesne srpske) TO unesena je 21. novembra u 02:00 asa. Nakon te beleke sledi strogo poverljivo nareenje OG Jug br. 4641, Regulisanje pitanja pretpoinjavanja i vraanja u matini sastav nareenje od 21. novembra 1991. u 06:00 asova, jutro posle ubistava na Ovari, koje je potpisao naelnik taba gmtbr, potpukovnik Miodrag Pani. Prema nareenju OG Jug br. 464-1, Petrova Gora, Leva Supoderica, TO Vukovar i drugi mesni srpski odredi TO-a, ukljuujui njihove komandante, Milana Lanuanina, Stanka Vujanovia i Miroljuba Vujovia, ostaju potinjeni OG Jug (tj. pukovniku Miletu Mrkiu) do posle ubistava na Ovari. 32. Dana 22. novembra 1991. pukovnik Mile Mrki obavestio je 1. vojnu oblast i SSNO da su reena sva pitanja u vezi sa (pre)potinjavanjem dobrovoljakih jedinica i da gmtbr upravo predaje ovlaenja 80. mtbr. Prema izvetavanju 1. vojne oblasti, 80. mtbr je preuzela komandu nad vukovarskim sektorom 23. novembra 1991. godine.

822

823

Vukovarska tragedija 1991 33. Predajom ovlaenja Gardijske motorizovane brigade 80. motorizovanoj brigadi, potpukovnik Milorad Vojnovi, komandant 80. mtbr, postaje komandant mesta Vukovara. Tokom operacija na vukovarskom podruju, general potpukovnik ivota Pani i pukovnik Mile Mrki izdali su nareenja o osnivanju mesnih komandi JNA u optinama koje je zauzela JNA i snage pod njenom komandom. U tim nareenjima ne pominje se saradnja sa civilnim organima, nego se upozorava da treba da se sprei meanje (neodreenih) mesnih organa vlasti. Krajem novembra i poetkom decembra 1991. SSNO je donelo daljnja uputstva o regulisanju zadataka komandi mesta i njihove saradnje sa mesnim (civilnim) organima. 34. Dana 27. novembra 1991. predstavnici Saveznog izvrnog vea (SIV) SFRJ, JNA, Republike Srbije i Republike Hrvatske potpisali su Memorandum o saglasnosti, pod pokroviteljstvom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) kojim su se slubeno obavezale da e primenjivati sve etiri enevske konvencije. U informisanju potinjenih jedinica koje je usledelo SSNO istie potrebu da stareine neposredno angaovane na ovim poslovima ponovo paljivo proue odredbe enevskih konvencija i Uputstvo o primeni pravila ratnog prava u oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i obezbede njihovu doslednu i potpunu primenu. 35. Pukovnik Mile Mrki, major Veselin ljivananin, kao i ostale stareine gmtbr posle pada Vukovara unapreeni su u vie inove. 36. U decembru 2003. Tuilatvo za ratne zloine podiglo je pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu optunicu protiv Stanka Vujanovia, Miroljuba Vujovia i jo estorice drugih za uee u ratnom zloinu izvrenom nad ratnim zarobljenicima. Dana 24. maja 2004. otpunica je proirena optubama protiv Milana Lanuanina, Slobodana Katia i jo devet lica. Optunica se odnosi na ubistvo 200 ljudi na Ovari posle pada Vukovara, u noi sa 20. na 21. novembar 1991. Deo I: injenini kontekst PRVI deo: Oruane snage SFRJ Kratki pregled a.U ovom delu naveden je relevantan zakonodavni okvir na osnovu koga su definisane oruane snage SFRJ, njeni sastavni delovi i zadaci.

Vukovarska tragedija 1991 b. Godine 1968. SFRJ je usvojila optenarodnu odbranu1 kao svoju vojnu doktrinu. Optenarodna odbrana znai odbranu zemlje ili voenje rata korienjem svih ljudskih i materijalnih dobara i snaga drutva u borbi protiv agresora. c. Oruane snage SFRJ sastojale su se od Jugoslovenske narodne armije (JNA) i (republike) Teritorijalne odbrane (TO). TO je ukljuivala sve naoruane sastave koji nisu pripadali ni JNA ni policiji. d. Zakon o optenarodnoj odbrani iz 1982. godine dozvoljava, pod tano definisanim okolnostima, popunu Oruanih snaga SFRJ dobrovoljcima (tj. licima koja se primaju u oruane snage, a nisu vojni obveznici).2 U pogledu prava i dunosti dobrovoljci se izjednauju sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima. e. Zadatak Oruanih snaga SFRJ bio je da tite nezavisnost, suverenitet, celokupnosti teritorije i Ustavom utvreno drutveno ureenje SFRJ. Opte injenice Optenarodna odbrana (1) Odbrana Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zakonski je regulisana. Tokom veeg dela kasnijeg perioda postojanja Jugoslavije osnovne zakonske odredbe kojima su se regulisala vojna pitanja bile su sadrane u Zakonu o optenarodnoj odbrani SFRJ (Zakon o ONO) proglaenom 1982.3 Izvesne osnovne odredbe navedene su u Ustavu SFRJ iz 1974.4 na koji se Zakon o ONO esto pozivao. Zakonom o slubi u oruanim snagama iz 1985. ureuje se vojna sluba u Oruanim snagama SFRJ.5

ONO: optenarodna odbrana. Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982, lan 119. 3 Dokazni predmet 387,ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982. 4 Dokazni predmet br. 471, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. objavljena na engleskom u Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974. 5 Dokazni predmet 95, ERN teksta na b/h/s-u 0036-4339-0036-4395; engleski prevod L003-7316-L003-7360, Zakon o slubi u oruanim snagama, Beograd, 1985.2

1

824

825

Vukovarska tragedija 1991 (2) Vojna doktrina optenarodne odbrane6 SFRJ proglaena je 1969. slubenom vojnom doktrinom.7 Optenarodna odbrana znai odbranu zemlje ili voenje rata korienjem svih ljudskih i materijalnih sredstava i snaga drutva u borbi protiv agresora.8 Optenarodna odbrana ukljuivala je razne oblike borbe i otpora; osim oruanih snaga (koje su glavni nosilac i oslonac borbe), u njoj uestvuje celokupno stanovnitvo, ukljuujui sve one koji su sposobni za borbu i pruanje otpora, kao i svi ekonomski i ostali drutveni potencijali.9 (3) Doktrina optenarodne odbrane kodifikovana je u lanu 240. Ustava SFRJ iz 1974. lan 240. Ustava SFRJ, 1974. Oruane snage Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije tite nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i ovim ustavom utvreno drutveno ureenje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije. Oruane snage Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije ine jedinstvenu celinu i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije, kao zajednike oruane sile svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i graana, i od teritorijalne odbrane kao najireg oblika organizovanog oruanog optenarodnog otpora utvrene ovim Ustavom. Svaki graanin koji sa orujem ili na drugi nain uestvuje u otporu protiv napadaa pripadnik je oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.10 Poslednji stav je naroito znaajan jer je iz njega jasna implikacija komandne odgovornosti u vezi sa korienjem naoruanih graana (ukljuujui dobrovoljake formacije).

Vukovarska tragedija 1991 Oruane snage SFRJ (1) Na osnovu lana 91. Zakona o ONO iz 1982. (u kojem se citira drugi stav lana 240 Ustava SFRJ iz 1974), oruane snage SFRJ sastoje se od dva elementa: - Jugoslovenska narodna armija (JNA) i - Teritorijalna odbrana (TO). lan 91. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Oruane snage ine jedinstvenu celinu i sastoje se od Jugoslovenske narodne armije i teritorijalne odbrane. Pripadnik oruanih snaga je i svaki graanin koji sa orujem ili na drugi nain uestvuje u otporu protiv neprijatelja.11 (2) U Priruniku Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu Strategija oruane borbe iz 1983. detaljnije se govori o dvema komponentama Oruanih snaga SFRJ: Oruane snage SFRJ sastoje se od Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane. Jugoslovenska narodna armija je zajednika oruana sila svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i graana Jugoslavije. Teritorijalna odbrana je najiri oblik organizovanja ranih ljudi i graana za oruanu borbu i odreene zadatke drutvene samozatite i najiri oblik organizovanog oruanog optenarodnog otpora.12 Jugoslovenska narodna armija (JNA) (1) Kao komponenta optenarodne odbrane, JNA je bila jezgro jugoslovenskih oruanih snaga.13 JNA je bila znaajna i mona savezna ustanova. Kao jedna od najznaajnijih saveznih ustanova u SFRJ, JNA je bila ujedinjujui elemenat u jugoslovenskom federalnom sistemu u kom su iveli

U originalu na engleskom all peoples defence. Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973, na str. 536. 8 Dokazni predmet br. 472; ERN teksta na b/h/s-u 0068-1276-0068-1276; engleski prevod 0081-6252-0081-6335, Pravni prirunik za komandire, 1976. 9 Dokazni predmet br. 472; ERN teksta na b/h/s-u 0068-1276-0068-1276; engleski prevod 0081-6252-0081-6335, Pravni prirunik za komandire,1976. 10 Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljen u Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 240.7

6

11 Dokazni predmet 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 91. 12 Dokazni predmet br. 401; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV. 13 Dokazni predmet br. 401; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV.

826

827

Vukovarska tragedija 1991 pripadnici razliitih nacionalnosti, zatitnik i simbol ideje bratstva i jedinstva i grupa najlojalnija jugoslovenskoj dravi.14 (2) U lanu 99. Zakona o ONO iz 1982. JNA je definisana na sledei nain: lan 99. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Jugoslovenska narodna armija je zajednika oruana sila svih naroda i narodnosti Jugoslavije i svih radnih ljudi i graana. Jugoslovenska narodna armija organizuje se u mirnodopske i ratne jedinice i ustanove.15 (3) U lanu 101 Zakona o ONO govori se o strukturi JNA. JNA se sastojala od vidova (kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana i ratna mornarica), rodova (vojska: peadija, oklopne jedinice, artiljerija) i slubi (intendantska, inenjerijska itd.) lan 101. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Jugoslovenska narodna armija sastoji se od vidova, rodova i slubi. Vidovi su: kopnena vojska, ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana i ratna mornarica. Vidovi se sastoje od rodova i slubi. Rodovi se dele na vrste i specijalnosti, a slube na grane i specijalnosti.16 Teritorijalna odbrana (TO) (1) Osim JNA, u sklopu koncepcije optenarodne odbrane Tito je 1968. naredio osnivanje snaga Teritorijalne odbrane (TO).17

Vukovarska tragedija 1991 (2) Koncepcija teritorijalne odbranne bila je da veliki broj mukog stanovnitva proe vojnu obuku i bude osposobljen za uee u odbrani SFRJ kroz lokalno organizovane velikim delom nezavisne jedinice. (3) Iako je JNA savezna ustanova, TO organizuju, finansiraju i opremaju konstitutivne republike SFRJ (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i Makedonija) i autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina).18 (4) Zakon o optenarodnoj odbrani iz 1982. sadravao je niz odredbi o snagama TO-a i njihovoj komandnoj strukturi. Osnovna struktura TO-a izloena je u pasusima 3 i 4 lana 102. Izmeu ostalog, ovaj lan odreuje da TO obuhvata sve naoruane sasteve koji nisu deo JNA ili policije. lan 102. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Teritorijalna odbrana je najiri oblik organizovanog oruanog optenarodnog otpora. Teritorijalna odbrana se organizuje u osnovnoj i drugoj organizaciji udruenog rada, mesnoj zajednici, optini, autonomnoj pokrajini, republici i drugoj drutveno-politikoj zajednici. Teritorijalna odbrana obuhvata sve naoruane sastave koji nisu deo Jugoslovenske narodne armije i milicije. Teritorijalna odbrana se sastoji od jedinica, ustanova i tabova i drugih oblika organizovanja radnih ljudi i graana za optenarodni oruani otpor. Jedinice i ustanove teritorijalne odbrane i drugi oblici organizovanja radnih ljudi i graana za optenarodni oruani opor organizuju se i pripremaju u miru, a aktiviraju u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili u drugim vanrednim prilikama, kao i za vreme izvoenja vebi i izvravanja drugih zadataka u miru predvienih ovim zakonom. Za potrebe obuavanja pripadnika teritorijalne odbrane i za vrenje drugih zadataka i poslova u vezi sa pripremama teritorijalne odbrane, mogu se za vreme mira obrazovati ustanove teritorijalne odbrane. Jedinice veze koje obrazuju drutveno-politike zajednice za potrebe rukovoenja u tim zajednicama u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti17 Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, Foreign Area Studies, American University, 1973, na str. 536. 18 Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, Foreign Area Studies, American University, 1973, na str. 536.

14 Dokazni predmet 474, ERN engleskog teksta 0063-4242-0063-4295, Bradford Studies on Yugoslavia nr. 13, The Yugoslav Peoples Army: The Political Dimension, Marko Milivojevi, 1988. 15 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 99. 16 Dokazni predmet 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 101.

828

829

Vukovarska tragedija 1991 ili u drugim vanrednim prilikama, organizuju se i pripremaju prema odredbama ovog zakona koje se odnose na teritorijalnu odbranu.19 (5) lan 103 Zakona o ONO iz 1982. u glavnim crtama navodi pravni okvir u sklopu koga je dejstvovao TO. lan 103. (Zakon o optenarodnoj odbrani, 1982) Teritorijalna odbrana se organizuje i priprema u okviru jedinstvenog sistema optenarodne odbrane, u skladu sa ustavom, zakonom, osnovama organizacije i osnovama planova razvoja oruanih snaga i planom njihove upotrebe, sistemom rukovoenja i komandovanja oruanim snagama, jedinstvenim osnovama naoruavanja, opremanja i obuavanja oruanih snaga i odlukama i planovima drutveno-politikih zajednica.20 Dobrovoljci (1) U lanu 119. Zakona o ONO iz 1982. govori se o dobrovoljcima. Prema tom lanu pod dobrovoljcima, u smislu ovog lana, podrazumevaju se lica koja nemaju vojnu obavezu, i na svoj zahtjev su primljena i stupila u oruane snage.21 (2) U lanu 119. takoe se definiu okolnosti pod kojima se angauju dobrovoljci kao i njihove dunosti i mesto u vojnoj hijerarhiji. U stavu 5. kae se sledee: U pogledu prava i dunosti dobrovoljci se izjednauju sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima. lan 119. (Zakon o optenarodnoj odbrani, 1982.) U ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili u drugim vanrednim prilikama, kao i za potrebe vojnih vebi i proveravanja mobilizacijske spremnosti i obuke, jedinice, ustanove i tabovi oruanih snaga popunjavaju se ljudstvom stalnog i rezervnog sastava oruanih snaga, materijalnim sredstvima iz ratne rezerve i materijalnim sredstvima iz popisa.19 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 102. 20 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 103. 21 Odnosno, u JNA ili TO.

Vukovarska tragedija 1991 U ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili u drugim vanrednim prilikama oruane snage mogu se popunjavati i dobrovoljcima. Pod dobrovoljcima, u smislu ovog lana, podrazumevaju se lica koja nemaju vojnu obavezu, i na svoj zahtev su primljena i stupila u oruane snage. Za vreme mira mogu se, radi obuavanja, dobrovoljno ukljuivati na vojne vebe i druge oblike obuke jedinica, ustanova i tabova teritorijalne odbrane i lica koja nisu vojni obveznici. Lica iz st. 2. i 4. ovog lana u pogledu prava i dunosti izjednauju se sa vojnim licima, odnosno vojnim obveznicima.22 (3) Dobrovoljci su bili vaan element popune redova JNA, naroito tokom sukoba u Hrvatskoj kada se JNA suoavala sa sve slabijim odzivom na mobilizaciju i sve veim brojem dezertera. lan 119 Zakona o ONO iz 1982. odnosi se, meutim, na dobrovoljce-pojedince, tj. ljude koji se, uprkos tome to nemaju vojnu obavezu, samostalno prikljuuju (postojeim) jedinicama oruanih snaga SFRJ (JNA i TO). Pravna regulativa na snazi pre sukoba u Hrvatskoj nije davala politikim strankama mogunost da osnivaju dobrovoljake/paravojne formacije van okvira Oruanih snaga SFRJ (koje se sastoje od JNA i TO), niti je bilo predvieno da bi politike stranke mogle imati bilo kakvu ulogu u popuni i/ili upuivanju dobrovoljaca. O daljnjim aktima i naredbama koje su tokom sukoba u Hrvatskoj donele vlasti SFRJ i Srbije bie vie govora u drugoj celini ovog izvetaja, u Drugom delu. Policija Iako nije bila komponenta Oruanih snaga SFRJ, policija se mogla koristiti za izvoenje vojnih zadataka. lan 104 Zakona o ONO nalae da u ratu, neposrednoj ratnoj opasnosti ili drugim izvanrednim okolnostima milicija moe biti upotrebljena i za izvravanje borbenih zadataka oruanih snaga u skladu sa zakonom. Stoga se za vreme dok policija izvrava vojne zadatke za oruane snage, potinjava se nadlenom stareini koji rukovodi borbenim dejstvom. U ovom kontekstu, pojam policija odnosi se na savezne i republike policijske snage. Potinjavanje vojom stareini znai da je on

Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 119.22

830

831

Vukovarska tragedija 1991 preuzimao odgovornost za nain na koji te potinjene policijske snage izvode dejstva.23 lan 104. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. U ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i u drugim vanrednim prilikama, milicija moe biti upotrebljena i za izvravanje borbenih zadataka oruanih snaga u skladu sa zakonom. Za vreme za koje izvrava borbene zadatke oruanih snaga milicija se potinjava nadlenom stareini koji rukovodi borbenim dejstvom. Rezervni sastav milicije popunjava se vojnim obveznicima. Zadatak Oruanih snaga SFRJ a.lan 92. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. (Zakon o ONO) definie zadatke oruanih snaga. lan 92. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Oruane snage tite nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i Ustavom SFRJ utvreno drutveno ureenje. Oruane snage mogu, pod uslovima predvienim saveznim zakonom, izvravati i odreene zadatke drutvene samozatite.24 b. Prirunik SSNO-a iz 1983. Strategija oruane borbe detaljnije govori o zadacima Oruanih snaga SFRJ i naglaava njihovu ulogu u ouvanju interesa svih naroda i narodnosti u SFRJ. Oruane snage SFRJ, zajedno sa drugim snagama optenarodne odbrane i drutvene samozatite, tite interese svih naroda i narodnosti i svih radnih ljudi i graana socijalistike samoupravne i nesvrstane Jugoslavije i izraz su njihove spremnosti i odlunosti da se uspjeno odbrane od svake agresije. Oruane snage SFRJ imaju narodni, socijalistiki, revolucionaran i odbrambeni karakter i iskljuivo su namijenjene za odbranu zemlje i

Vukovarska tragedija 1991 obezbjeenje mirne izgradnje socijalistikog samoupravnog drutva i nesvrstane spoljne politike.25 DRUGI deo: Rukovoenje i komandovanje Oruanim snagama SFRJ Kratki pregled a. U ovom delu govori se o zakonodavstvu i doktrini, kojima je bila regulisana politika vlast i (vojno) komandovanje i kontrola nad Oruanim snagama SFRJ i unutar njih. b. Predsednitvo SFRJ je bilo najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama. Posle proglaenja jednog od tri stanja (ratnog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja) Predsednitvo SFRJ postaje Vrhovna komanda, a u radu mu pomae tab Vrhovne komande (koji ine savezni sekretar za narodnu odbranu i njegov Sekretarijat, naelnik Generaltaba i Generaltab JNA26). Opte injenice a. Prema Ustavu SFRJ iz 1974.27 glavni organi dravne vlasti bili su: - Savezna skuptina - Savezno izvrno vee - Predsednik Republike (posle Titove smrti kolektivno Predsednitvo SFRJ) b. Savezna skuptina je imala dva vea: Savezno vee i Vee republika. Savezno vee se sastojalo od 220 delegata iz samoupravnih organizacija, mesnih zajednica i drutveno-politikih organizacija u

23 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 104. 24 Dokazni predmet 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 92.

25 Dokazni predmet br. 479; ERN teksta na b/h/s-u 0115-9746-0116-0096; engleski prevod L007-1841-L0007-1889, prirunik SSNO-a Strategija oruane borbe, Beograd, 1983, glava IV. 26 Naslov naelnik Gereraltaba JNA promenjen je 1988. u naelnik Generaltaba Oruanih snaga SFRJ. 27 Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljen u izdanju Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974.

832

833

Vukovarska tragedija 1991 republikama i autonomnim pokrajinama. Vee republika i pokrajina se sastojalo od delegacija republikih i pokrajinskih skuptina.28 c. Savezno izvrno vee imalo je ulogu vlade ili kabineta, sa predsednikom na elu pet potpredsednika i dvadeset tri lana. Predsednik Predsednitva je Saveznoj skuptini predlagao kandidata za funkciju predsednika Saveznog izvrnog vea. Savezna skuptina je potvrivala nominaciju tog kandidata, koji je morao da bude lan Skuptine, i nominovala kandidate za druge funkcije u Veu.29 d. Ustavom iz 1974. Tito je postao doivotni predsednik Republike.30 Kada je 4. maja 1980. Tito umro, deo Ustava koji se odnosi na predsednika Republike (lanovi od 333. do 345) automatski je zamenjen odredbama o kolektivnom Predsednitvu drave.31 Taj organ je imao osam lanova po jednog predstavnika (koji nije predsednik svoje republike) svake od est republika (Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije) i dve autonomne pokrajine (Kosova i Vojvodine).32 Rukovoenje i komandovanje Oruanim snagama SFRJ Uvod (1) U lanu 96. Zakona o ONO iz 1982. u optim crtama se opisuje postupak rukovoenja i komandovanja oruanim snagama. lan 96. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Nadleni organi federacije rukovode i komanduju oruanim snagama, utvruju osnove organizacije oruanih snaga, sistem rukovoenja i komandovanja oruanim snagama, osnove planova razvoja i plan upotrebe oruanih snaga i obezbeuju jedinstvo njihovog dejstva i, u skladu s tim, organizuju i pripremaju Jugoslovensku narodnu armiju.

Vukovarska tragedija 1991 U skladu sa osnovama planova iz stava 1. ovog lana, propise o nainu i postupku izrade planova razvoja i plana upotrebe oruanih snaga donosi savezni sekretar za narodnu odbranu. Nadleni organi u republikama i autonomnim pokrajinama, u skladu sa osnovama planova razvoja i planom upotrebe oruanih snaga, organizuju i pripremaju teritorijalnu odbranu, rukovode njome i obezbeuju jedinstvo njene organizacije, priprema i dejstva.33 (2) U Uputstvu za rad komandi i tabova (nacrt) iz 1983. definisana su tri nivoa rukovoenja i komandovanja oruanim snagama: - Strategijski nivo rukovoenja i komandovanja ini Predsednitvo SFRJ sa delom SSNO-a i Generaltabom Vrhovna komanda. - Operativni nivo rukovoenja i komandovanja sainjavaju komande armija, odnosno republiki i pokrajinski tabovi teritorijalne odbrane, komande korpusa i druge operativno-strategijske komande kada se formiraju. - Taktiki nivo rukovoenja i komandovanja sainjavaju komande taktikih jedinica, zakljuno sa komandom divizije, i tabovi teritorijalne odbrane, zakljuno sa zonskim tabom teritorijalne odbrane.34 Predsednitvo SFRJ (1) Predsednitvo SFRJ je bilo kolektivni organ, sastavljen od predstavnika svih republika i autonomnih pokrajina i predsednika Saveza komunista Jugoslavije po slubenoj dunosti,35 u kom su svi lanovi ravnopravni, a u praksi se formalno postupalo na osnovu konsezusa. Meu lanovima Predsednitva biraju se na jednogodinji mandat predsednik i

Dokazni predmet br. 398; ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5305, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973. 29 Dokazni predmet br. 398, ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5304, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973. 30 Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 335. 31 Dalje u tekstu Predsednitvo SFRJ. 32 Dokazni predmet br. 398; ERN engleskog teksta 0343-4653-0343-5305, Prirunik za podruje Jugoslavije, 1973.

28

33 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani ONO, Beograd, 1982, lan 96. 34 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, glava I, par. 19. 35 lan 321. Ustava SFRJ iz 1974.

834

835

Vukovarska tragedija 1991 potpredsednik Presednitva, koji imaju odreena ustavna i zakonska ovlaenja.36 (2) U drugom stavu lana 328. Ustava SFRJ iz 1974. uloga predsednika Predsednitva SFRJ definisana je na sledei nain: Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, ostvaruje komandovanje oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, u skladu sa ovim ustavom i saveznim zakonom. U stavu 4 kae se sledee: Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva vri, za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti i u drugim slinim vanrednim prilikama kad Predsednitvo SFRJ nije u mogunosti da se sastane, odreena prava i dunosti za ije vrenje ga Predsednitvo SFRJ ovlasti. lanom 328 se, nadalje, regulie postupak u sluaju odsutnosti predsednika Predsednitva SFRJ i prestanka njegove dunosti. lan 328. Ustava, 1974. Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, 1) predstavlja Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju, 2) predstavlja Predsednitvo SFRJ, 3) saziva i predsedava sednicama Predsednitva SFRJ, 4) potpisuje akte koje Predsednitvo SFRJ donosi, 5) stara se o sprovoenju akata i zakljuaka Predsednitva SFRJ, 6) izdaje isprave o ratifikaciji meunarodnih ugovora i 7) prima akreditivna /i opozivna/ pisma stranih diplomatskih predstavnika akreditovanih kod Predsednitva SFRJ. Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, ostvaruje komandovanje oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, u skladu sa ovim ustavom i saveznim zakonom. Predsednik Predsednitva SFRJ je predsednik Saveta za narodnu odbranu. Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, vri, za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti i u drugim slinim vanrednim prilikama kad Predsednitvo SFRJ nije u mogunosti da se sastane, odreena prava i dunosti za ije vrenje ga Predsednitvo SFRJ ovlasti.

Vukovarska tragedija 1991 Potpredsednik Predsednitva SFRj zamenjuje predsednika u sluaju njegove odsutnosti ili due spreenosti i moe ga zastupati u vrenju poslova koje mu poveri predsednik. Prestankom funkcije Predsednika Republike, Predsednitvo SFRJ vri sva prava i dunosti koje ima prema ovom ustavu, a potpredsednik Predsednitva SFRJ postaje predsednik Predsednitva SFRJ do isteka mandata za koji je izabran za potpredsednika.37 (3) U lanu 107. Zakona o ONO iz 1982. navodi se da predsednik Predsednitva, pored poslova predvienih Ustavom SFRJ i saveznim zakonom, kao i poslova koje vri na osnovu ovlaenja Predsednitva SFRJ, predstavlja i komanduje oruanim snagama u skladu s Ustavom SFRJ, saveznim zakonom i odlukama Predsednitva; potpisuje akte Predsednitva SFRJ koji se odnose na oruane snage i nadgleda njihovo sprovoenje.38 (4) lan 313. Ustava SFRJ iz 1974. odreuje da je Predsednitvo SFRJ najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u ratu i miru. lan 313. Ustava SFRJ, 1974. Predsednitvo SFRJ predstavlja Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju u zemlji i inostranstvu i vri druga ovim ustavom utvrena prava i dunosti. Predsednitvo SFRJ, u okviru svojih prava i dunosti, a radi ostvarivanja ravnopravnosti naroda i narodnosti, stara se o usklaivanju zajednikih interesa republika, odnosno autonomnih pokrajina, u skladu sa njihovom odgovornou u ostvarivanju prava i dunosti federacije. Predsednitvo SFRJ je najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u ratu i miru. Predsednitvo SFRJ razmatra stanje u oblasti spoljne politike i zatite ovim ustavom utvrenog poretka (dravne bezbednosti) i zauzima stavove

36

Vidi lanove 327, 328. i 330. Ustava SFRJ iz 1974.

Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 328. 38 Dokazni predmet 387, ERN teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102, eng. L0037316-L003-7360, Zakon o optenarodnoj odbrani , 1982. godina, l. 107.

37

836

837

Vukovarska tragedija 1991 radi davanja inicijative za preduzimanje mera i usklaivanje delatnosti nadlenih organa u sprovoenju utvrene politike u tim oblastima.39 U vrenju poslova iz stava 1. ovog lana, Predsednitvo SFRJ moe donositi smernice, direktive, pravila, odluke, naredbe i druge akte.40 (5) O tome da je Predsednitvo SFRJ najvii organ rukovoenja i komandovanja govori i lan 106. Zakona o ONO iz 1982. U skladu sa tim, Predsednitvo SFRJ: - utvruje plan upotrebe oruanih snaga za sluaj rata; - nareuje upotrebu oruanih snaga u miru; - utvruje vojnoteritorijalnu podelu zemlje; - razvija strategiju oruane borbe (osnovna pravila i druge akte koje se odnose na strategiju oruane borbe, mobilizaciju i upotrebu oruanih snaga); - utvruje sistem rukovoenja i komandovanja oruanim snagama u skladu sa naelima navedenim u Ustavu i prati sprovoenje utvrene politike rukovoenja i komandovanja oruanim snagama; i - utvruje organizaciju i odreuje formaciju JNA (6) U lanu 316. Ustava SFRJ iz 1974. navode se odgovornosti Predsednitva u odnosu na organizaciju i strukturu Oruanih snaga. Prvi pasus tog lana regulie vojne pripreme, mobilizaciju, utvrivanje postojanja neposredne ratne opasnosti i proglaenje ratnog stanja. lan 316. Ustava SFRJ, 1974. Predsednitvo SFRJ, u ostvarivanju optenarodne odbrane: 1) utvruje osnove planova i pripremnih mera za odbranu zemlje 2) daje smernice za preduzimanje mera priprema i mobilisanja izvora i snaga zemlje za odbranu i za usklaivanje planova i mera drutvenopolitikoh zajednica, organizacija udruenog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica 3) utvruje postojanje neposredne ratne opasnosti, nareuje optu i deliminu mobilizaciju i, ako Skuptina Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije nije u mogunosti da se sastane, proglaava ratno stanje.

Vukovarska tragedija 1991 Predsednitvo SFRJ utvruje plan upotrebe oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije za sluaj rata i nareuje upotrebu oruanih snaga u miru. Predsednitvo SFRJ moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu (SSNO). Savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsednitvu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije za poslove koji su na njega preneseni. Radi praenja sprovoenja utvrene politike rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Predsednitvo SFRJ moe uputiti svoje delegate kod Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i kod drugih viih komandi oruanih snaga SFRJ. Prema odredbama treeg stava lana 316. Ustava SFRJ iz 1974. Predsednitvo moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu, a savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsednitvu SFRJ za sve poslove koju su na njega preneseni. Ta odredba je potvrena i lanom 108. Zakona o ONO iz 1982. godine. lan 108. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Predsednitvo SFRJ moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja oruanim snagama preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsednitvu SFRJ za poslove koje na njega prenese Predsednitvo SFRJ. Za izvravanje akata Predsednitva SFRJ iz lana 106. stav 2. ovog zakona i za izvravanje poslova rukovoenja i komandovanja oruanim snagama koje na njega prenese Predsednitvo SFRJ, savezni sekretar za narodnu odbranu moe donositi pravila, nareenja, uputstva i druge akte.41 (7) Osim toga, u lanu 97. Zakona ONO definiu se konkretne odgovornosti Predsednitva SFRJ prema TO-u. Prema tom lanu, Predsednitvo SFRJ - koordinie pripreme planova JNA i TO - osniva zajedniku komandu za JNA i TO; i - dodeljuje jedinice JNA jedinicama TO i obratno.Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 108.41

39 Dokazni predmet br. K1093, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/ od Blausteina i Flanza, 1974, lan 313. 40 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani, Beograd, 1982, lan 106.

838

839

Vukovarska tragedija 1991 lan 97. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Odlukom Predsednitva SFRJ mogu se za odreena podruja obrazovati jedinstvene komande za jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije i teritorijalne odbrane. Odlukom Predsednitva SFRJ pojedine jedinice i ustanove Jugoslovenske narodne armije mogu biti preimenovane u jedinice, odnosno ustanove teritorijalne odbrane i ui u sastav teritorijalne odbrane, a pojedine jedinice i ustanove teritorijalne odbrane u jedinice, odnosno ustanove Jugoslovenske narodne armije i ui u sastav Jugoslovenske narodne armije, ako to posebni uslovi zahtevaju.42 Savezno izvrno vee (SIV)43 lanom 347. Ustava SFRJ iz 1974. i lanom 77. Zakona o ONO utvrena su ovlaenja i odgovornosti Saveznog izvrnog vea (SIV-a). U stavu 7 lana 347. kae se da se Savezno izvrno vee stara, u okviru prava i dunosti utvrenih ovim ustavom i saveznim zakonom, o izvravanju politike odbrane zemlje i o sprovoenju priprema za odbranu.44 Savezni sekretar/Sekretarijat za narodnu45 odbranu (SSNO)46 (1) Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu rukovodi savezni sekretar za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu je lan SIV-a, a dunost mu je da svakodnevno organizuje i nadgleda oruane snage SFRJ. (2) U lanovima od 79. do 88. lana Zakona o ONO iz 1982. navode se ovlaenja saveznog sekretara i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu

Vukovarska tragedija 1991 (SSNO). U lanu 79. opisana je organizacija i priprema za optenarodnu odbranu, kao i njeno sprovoenje, a u stavu 4. navodi se da je Savezni sekretarijat zaduen za ostvarivanje sistema rukovoenja i komandovanja oruanim snagama.47 U lanu 80. govori se o ulozi SSNO-a u organizovanju i pripremi JNA za ostvarivanje svojih zadataka. U prvom pasusu SSNO se ovlauje da nadgleda usklaivanje odgovarajuih planova teritorijalne odbrane sa planovima JNA.48 lan 87. je znaajan jer se u njemu govori o ovlastima SSNO-a nad organima odbrane i republikim organima.49 (3) lan 108. Zakona o ONO ovlauje saveznog sekretara za narodnu odbranu da izdaje pravila, nareenja, uputstva i druge akte. Na taj nain on je mogao stvarno izvravati zadatke rukovoenja i komandovanja koje je na njega prenelo Predsednitvo SFRJ kao to je navedeno u lanu 108. Odredbe tog lana takoe omoguuju sprovoenje akata Predsednitva SFRJ iz lana 106. Zakona o ONO iz 1982. lan 108. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Predsednitvo SFRJ moe odreene poslove rukovoenja i komandovanja oruanim snagama preneti na saveznog sekretara za narodnu odbranu. Savezni sekretar za narodnu odbranu odgovara Predsednitvu SFRJ za poslove koje na njega prenese Predsednitvo SFRJ. Za izvravanje akata Predsednitva SFRJ iz lana 106. stav 2. ovog zakona i za izvravanje poslova rukovoenja i komandovanja oruanim snagama koje ne njega prenese Predsednitvo SFRJ, savezni sekretar za narodnu odbranu moe donositi pravila, nareenja, uputstva i druge akte.50

Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 97. 43 U engleskom originalu engleskog teksta: Federal Executive Council. 44 Dokazni predmet br. 470, ERN engleskog teksta 0046-0834-0046-1076, Ustav SFRJ iz 1974. na engleskom objavljeno u izdanju Constitutions of the Countries of the World /Ustavi zemalja sveta/, Blaustein i Flanz, 1974, lan 347. 45 U nekim izvacima na engleskom za narodnu odbranu se osim peoples defence koristi i izraz national. 46 Skaraenica SSNO (Savezni sekretarijat za narodnu odbranu) koristi se u ovom dokumentu i za sekretara.

42

Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 79. 48 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 80. 49 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 87. 50 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 108.

47

840

841

Vukovarska tragedija 1991 (4) Uloga saveznog sekretara za narodnu odbranu u komandnom lancu oruanih snaga objanjena je u lanu 110. Zakona o ONO iz 1982. U njemu se takoe navodi da rukovoenje i komandovanje JNA vre stareine jedinica i ustanova JNA u skladu sa saveznim zakonom. lan 110. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Rukovoenje i komandovanje oruanim snagama ostvaruje savezni sekretar za narodnu odbranu u skladu sa ovlaenjima koje na njega, na osnovu Ustava SFRJ, prenese Predsednitvo SFRJ i u skladu sa saveznim zakonom. Saveznog sekretara za narodnu odbranu u sluaju njegove odsutnosti ili spreenosti u poslovima iz stava 1. ovog lana zamenjuje naelnik Generaltaba. Rukovoenje i komandovanje u Jugoslovenskoj narodnoj armiji ostvaruju stareine jedinica i ustanova Jugoslovenske narodne armije, u skladu sa saveznim zakonom.51 Generaltab Oruanih snaga SFRJ52 Generaltab Oruanih snaga SFRJ je u sastavu Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i izvrava tapske i druge strune poslove u oblasti organizacije i priprema Oruanih snaga SFRJ u sklopu prava i dunosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu predvienih saveznim zakonima i dokumentima Predsednitva SFRJ.53

Vukovarska tragedija 1991 Vrhovna komanda tab Vrhovne komande

VRHOVNA KOMANDA(8 lanova: Po JEDAN iz svake od EST republika, JEDAN iz svake od DVE autonomne pokrajine)

TAB VRHOVNE KOMANDE

(1) Iako se u Ustavu SFRJ iz 1974. ne pominje Vrhovna komanda kao zaseban organ,54 taj organ se pominje u najmanje dva propisa JNA. Prema nacrtu Uputstva za rad komandi tabova JNA iz 1983,55 strategijski nivo rukovoenja i komandovanja ini Predsednitvo SFRJ sa delom SSNO-a i Generaltabom Vrhovna komanda. Sem toga, u priruniku Strategija oruane borbe56 iz 1983. kae se: Funkciju najvieg organa rukovoenja i komandovanja oruanim snagama SFRJ u ratu Predsjednitvo SFRJ obavlja u svojstvu Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ. tapske poslove Vrhovne komande u ratu obavlja Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Predsjednitvu SFRJ, kao najviem organu rukovoenja i komandovanja, neposredno su potinjeni savezni sekretar za narodnu odbranu, komandanti armija, Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdune odbrane, Ratne mornarice i obalske odbrane, samostalnih korpusa i Teritorijalne odbrane socijalistikih republika i socijalistikih autonomnih

51 Dokazni predmet br. 387, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-6067-0216-6102; engleski prevod L004-8941-L004-9076, Zakon o optenarodnoj odbrani , Beograd, 1982, lan 110. 52 Vidi takoe odeljak g. (8) u ovom delu. 53 Dokazni predmet br. 379, ERN broj teksta na b/h/s-u K035-9828-K035-9828; engleski prevod 0306-4783-0306-4783; Naredba Predsednitva SFRJ br. 26, 13. oktobar 1987.

54 U skladu sa lanom 342. Ustava SFRJ iz 1974. predsednik SFRJ je bio vrhovni komandant oruanih snaga dok je Tito bio iv. lan 313. kae da je najvii organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije u ratu i miru Predsednitvo SFRJ. 55 Dokazni predmet br. 383, ERN teksta na b/h/s-u K023-9361-K023-9576, engleski prevod K011-1600-K011-1749, Uputstvo za rad komandi tabova, nacrt, 1983, glava I, par.18. 56 Dokazni predmet br. 479; ERN teksta na b/h/s-u 0055-1062-0055-1221; prirunik JNA Strategija oruane borbe, (na slovenakom), 1983.

842

843

Vukovarska tragedija 1991 pokrajina, kao i komandanti privremenih strategijskih grupacija kada se ove obrazuju.57 (2) tab Vrhovne komande pominje se i u priruniku Teritorijalna odbrana58 iz 1985. U tom priruniku se kae: tabne poslove Vrhovne komande u ratu obavlja SSNO u svojstvu taba Vrhovne komande oruanih snaga SFRJ. Predsjednitvu SFRJ, kao najviem organu rukovoenja i komandovanja neposredno su potinjeni komandanti Teritorijalne obrane socijalistikih republika i socijalistikih autonomnih pokrajina (lan 4. Ustava SFRJ i Zakonu o optenarodnoj obrani Socijalistike Republike Srbije).59 (3) U Izmenama i dopunama Zakona o optenarodnoj odbrani koji je donesen 1991. godine, lan 79. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. dopunjen je sledeom reenicom u kojoj se navode ovlaenja SSNO-a: Kada vri ove poslove Savezni sekretarijat za narodnu odbranu postupa kao tab vrhovne komande oruanih snaga.60 (4) Gorenavedeni lanovi i propisi mogu se saeti na sledei nain: - U mirnodopsko vreme savezni sekretar za narodnu odbranu (i njegov Sekretarijat) i naelnik Generaltaba JNA (uz pomo Generaltaba) imaju savetodavnu ulogu u Predsjednitvu SFRJ. - U sluaju jednog od tri stanja rata, neposredne ratne opasnosti, vanrednog stanja Predsednitvo SFRJ postaje Vrhovna komanda i postupa kao dravna komanda. U tim uslovima SSNO (sekretar i Sekretarijat) i Generaltab (ukljuujui i naelnika Generaltaba) ine tab Vrhovne komande, a savezni sekretar je naelnik taba Vrhovne komande. (5) U Ustavu iz 1974. nema odredbi o ueu predsednika est konstitutivnih republika SFRJ u komandovanju snagama JNA. Predsednici republika nisu bili lanovi Vrhovne komande i nisu imali nikakve zakonske nadlenosti nad snagama JNA. Meutim, imali su pravo da utiu na

Vukovarska tragedija 1991 donoenje odluka putem predstavnika svojih republika (to se odnosi i na predsednike autonomnih pokrajina) u Predsednitvu SFRJ. TREI deo: Oruane snage Republike Srbije Kratki pregled f. U ovom delu opisuje se zakonodavni okvir kojim su bila regulisana pitanja odbrane u Republici Srbiji. g. Prema Ustavu iz 1990. i Zakonu o odbrani Republike Srbije iz 1991, predsednik Republike komanduje oruanim snagama Republike u ratu i miru. Dok se ne formiraju takve oruane snage, oruana snaga je TO. h. U Zakonu o odbrani Republike Srbije iz 1991. navodi se da samo ovlaeni dravni organi mogu da organizuju, popunjavaju, naoruavaju, opremaju i obuavaju oruane snage. Oruane snage Republike Srbije Uvod U skladu sa lanom 118. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. samo dravni organi mogu da formiraju oruane snage. lan 118. Zakona o odbrani Republike Srbije , 1991. Oruane snage, u skladu sa zakonom, organizuju, popunjavaju, naoruavaju, opremaju i osposobljavaju samo nadleni dravni organi. Svako lice koje postupi protiv odredbe stava 1. ovog lana, kaznie se zatvorom u trajanju do 60 dana. Odgovorno lice u pravnom licu koje postupi protiv odredbe stava 1. ovog lana, kaznie se novanom kaznom u iznosu od 1.000 dinara do 10.000 dinara.61 lan 118. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. podrazumeva da se eeljevci i druge srpske/srbijanske dobrovoljake/paravojne formacije o kojima se govori u drugoj celini ovog izvetaja mogu formirati (i popunjavati)

Dokazni predmet br. B9720; ERN teksta na b/h/s-u 0055-1062-0055-1221; prirunik JNA Strategija oruane borbe, (na slovenakom), 1983, na stranici oznaenoj ERN brojem 0055-1128. 58 Dokazni predmet br. 480, ERN teksta na b/h/s-u 0046-9953-0047-0194, prirunik JNA Teritorijalna odbrana, 1985. 59 Dokazni predmet br. 480, ERN teksta na b/h/s-u 0046-9953-0047-0194, prirunik JNA Teritorijalna odbrana, 1985, str. 147. 60 Dokazni predmet br. 481, ERN teksta na b/h/s-u 0046-1971-0046-2267, engleski prevod 0085-8931-0085-8942, Uredba o proglaenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o optenarodnoj odbrani, 17. maja 1991, lan 26.

57

Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 118.61

844

845

Vukovarska tragedija 1991 i postojati uz ovlaenje i dozvolu srpskih vlasti uopte, a posebno srpskog Ministarstva za unutranje poslove. Teritorijalna odbrana (TO) Republike Srbije (1) lanovi 31. i 32. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. sadre i zajednike odredbe za TO Republike Srbije. lan 31. istie da je TO Republike Srbije deo jedinstvenih oruanih snaga SFRJ. lan 31. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Teritorijalna odbrana u Republici Srbiji, kao deo jedinstvenih oruanih snaga Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, titi nezavisnost, suverenitet, teritorijalnu celokupnost i ustavom utvreno drutveno ureenje Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Teritorijalna odbrana u Republici Srbiji, kao namenski deo oruanih snaga, organizuje se na nivou Republike, autonomne pokrajine i optine. Organizovanje, pripremanje, razvoj, opremanje i rukovoenje teritorijalnom odbranom u Republici Srbiji u okviru jedinstvenog sistema odbrane, ostvaruje se u skladu sa Ustavom Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Ustavom Republike Srbije, saveznim zakonom, ovim zakonom, organizacijom i planovima razvoja oruanih snaga i planom njihove upotrebe, sistemom rukovoenja i komandovanja oruanih snaga, jedinstvenim osnovama naoruanja, opremanja i obuavanja oruanih snaga i planovima razvoja teritorijalne odbrane Republike.62 lan 32. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, komandanti teritorijalne odbrane autonomnih pokrajina, operativnih zona i optina, u skladu sa planovima razvoja i planom upotrebe oruanih snaga, u okviru prava i dunosti utvrenih zakonom, organizuju i pripremaju teritorijalnu odbranu, rukovode njome i obezbeuju jedinstvo njene organizacije, pripreme i dejstva.6362 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 31. 63 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 32.

Vukovarska tragedija 1991 (2) O rukovoenju i komandovanju TO-om Republike Srbije govori se u lanovima od 34. do 36. U tim lanovima navode se odgovornosti komandanta TO-a i opisuje njegova uloga u komandovanju, rukovoenju i organizovanju TO-a. Komandant republikog TO-a bio je odgovoran predsedniku Republike za obuku, borbenu pripravnost i opremu TO-a. lan 34. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Rukovoenje i komandovanje u teritorijalnoj odbrani ostvaruju komandanti teritorijalne odbrane i stareine tabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane u skladu sa saveznim i ovim zakonom i ovlatenjima koja se na njih prenesu. Komandanti teritorijalne odbrane i stareine tabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane odgovaraju pretpostavljenim stareinama za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i za rukovoenje i komandovanje, u skladu sa sistemom i naelima rukovoenja i komandovanja oruanim snagama. Komandant teritorijalne odbrane autonomne pokrajine odgovoran je za svoj rad, borbenu gotovost, upotrebu jedinica i ustanova i za rukovoenje i komandovanje komandantu teritorijalne odbrane Republike Srbije.64 lan 35. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Za svoj rad, borbenu gotovost i upotrebu i rukovoenje i komandovanje teritorijalnom odbranom, komandant teritorijalne odbrane koji rukovodi jedinstvenom komandom za jedinice Jugoslovenske narodne armije i jedinice teritorijalne odbrane u izvravanju zajednikog borbenog zadatka, odgovoran je i pretpostavljenom komandantu teritorijalne odbrane.65 lan 36. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije, u sluaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u drugim vanrednim prilikama, izdaje nareenja komandantima teritorijalne odbrane za upotrebu teritorijalne odbrane, mobilizaciju snaga i materijalnih sredstava teritorijalne odbrane i64 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 34. 65 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 35.

846

847

Vukovarska tragedija 1991 nalae preduzimanje drugih mera za uspeno voenje optenarodnog otpora na teritoriji Republike. Mobilizaciju odreenih jedinica, tabova i ustanova teritorijalne odbrane radi proveravanja mobilizacijske spremnosti i borbene gotovosti teritorijalne odbrane, odnosno radi obuke jedinica i tabova teritorijalne odbrane, kao i radi uea u zatiti od elementarnih ili drugih veih nepogoda u miru, nareuje komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije.66 (3) to se tie popune TO-a, lan 39. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. kae da se u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i za vreme vanrednog stanja teritorijalna odbrana moe popunjavati i dobrovoljcima. lan 39. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. U ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i za vreme vanrednog stanja, teritorijalna odbrana moe se popunjavati i dobrovoljcima. Ministarstvo odbrane vri upis dobrovoljaca iz stava 1. ovog lana.67 (4) lan 40. navodi daljnje informacije o dunostima komandanta TO-a Republike Srbije. lan 40. Komandant teritorijalne odbrane Republike Srbije: 1) propisuje i utvruje formaciju tabova, jedinica i ustanova teritorijalne odbrane u miru i ratu; 2) donosi propise i druga akta o organizaciji, pripremanju, razvoju, upotrebi, rukovoenju i komandovanju teritorijalnom odbranom. Dunosti predsednika Republike Srbije, ministra odbrane i ministra unutranjih poslova Predsednik Republike (1) U lanu 83 Ustava Republike Srbije iz 1990. opisane su konkretne dunosti predsednika Republike. Stav 5 lana 83. kae se da predsednik

Vukovarska tragedija 1991 komanduje oruanim snagama u miru i ratu. Te oruane snage u Ustavu iz 1990. nisu definisane. U tom ustavu teritorijalna odbrana se ne pominje. lan 83. Ustava Republike Srbije , 1990. Predsednik Republike: 1.predlae Narodnoj skuptini kandidata za predsednika Vlade, poto saslua miljenje predstavnika veine u Narodnoj skuptini; 2.predlae Narodnoj skuptini kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda; 3.ukazom proglaava zakone; 4.obavlja poslove iz oblasti odnosa Republike Srbije sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama, u skladu sa zakonom; 5.rukovodi oruanim snagama u miru i ratu i narodnim otporom u ratu; nareuje optu i deliminu mobilizaciju; organizuje pripreme za odbranu u skladu sa zakonom; 6.kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, po pribavljenom miljenju predsednika Vlade, utvruje postojanje neposredne ratne opasnosti ili proglaava ratno stanje; 7.po svojoj inicijativi ili na predlog Vlade, za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti, donosi akte o pitanjima iz nadlenosti Narodne skuptine, s tim to je duan da ih podnese na potvrdu Narodnoj skuptini im ona bude u mogunosti da se sastane. Aktima donetim za vreme ratnog stanja mogu se ograniiti pojedine slobode i prava oveka i graanina i izmeniti organizacija, sastav i ovlaenja Vlade i ministarstava, sudova i javnih tuilatava; 8.na predlog Vlade, kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroeni bezbednost Republike Srbije, slobode i prava oveka i graanina ili rad dravnih organa, proglaava vanredno stanje i donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, u skladu s Ustavom i zakonom; 9. daje pomilovanja; 10. dodeljuje odlikovanja i priznanja utvrena zakonom; 11. obrazuje strune i druge slube za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti; 12. obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom.68

Zakon o odbrani Republike Srbije, lan 36. /kao u originalu/ Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 39.66 67

68 Dokazni predmet br. 483; ERN teksta na b/h/s-u 0046-1139-0046-1222, Ustav Republike Srbije, na engleskom objavio Blaustein, 28. septembar 1990, lan 83.

848

849

Vukovarska tragedija 1991 (2) lanovima 5. i 6. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991, koji je stupio na snagu 3. avgusta 1991, reguliu se ovlaenja predsednika u vezi s oruanim snagama Republike, potvrujui odredbe lana 83. Ustava Republike Srbije iz 1990. lan 5. Zakona o odbrani Republike Srbije , 1991. Organizacija oruanih snaga Republike Srbije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ureuje se posebnim zakonom. Predsednik Republike u organizovanju priprema za odbranu: rukovodi oruanim snagama u miru i ratu, ukljuujui i ovlaenja u reavanju organizacijskih i personalnih pitanja u teritorijalnoj odbrani; donosi plan odbrane Republike Srbije i druge akte kojim utvuje mere za organizovanje i sprovoenje priprema za odbranu; nareuje sprovoenje mera pripravnosti i drugih potrebnih mera; utvruje osnove za organizaciju i brojni sastav milicije u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu; - moe da naredi upotrebu milicije u ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi zatite prava i dunosti Republike i njenih graana utvrenih Ustavom.69 lan 6. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Predsednik Republike u organizovanju priprema za odbranu: 1. rukovodi oruanim snagama u miru i ratu, ukljuujui i ovlaenja u reavanju organizacijskih i personalnih pitanja u teritorijalnoj odbrani; 2. donosi plan odbrane Republike Srbije i druge akte kojim utvuje mere za organizovanje i sprovoenje priprema za odbranu; 3. nareuje sprovoenje mera pripravnosti i drugih potrebnih mera; 4. utvruje osnove za organizaciju i brojni sastav milicije u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu;

Vukovarska tragedija 1991 5.moe da naredi upotrebu milicije u ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi zatite prava i dunosti Republike i njenih graana utvrenih Ustavom.70 U skladu sa stavom 1. lana 5. ovog zakona, u sluaju ugroenosti interesa Republike, dok se posebnim zakonom ne uredi organizacija oruanih snaga Republike, u tom svojstvu e se angaovati teritorijalna odbrana. Meutim, lanovima 113. i 115. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. utvreno je da teritorijalnom odbranom komanduje Predsednitvo SFRJ. lanom 4. Zakona o odbrani iz 1991. utvruje se da je odbrana Republike Srbije jedna od funkcija teritorijalne odbrane. lan 4. Zakona o odbrani Republike Srbije , 1991. Republika Srbija, preko republikih organa, u oblasti odbrane: organizuje i obezbeuje pripreme za odbranu; rukovodi narodnim otporom u ratu; planira pripreme za odbranu i donosi plan odbrane Republike; organizuje i rukovodi oruanim snagama; organizuje i priprema teritorijalnu odbranu; civilnu zatitu, osmatranje i obavetavanje i veze rukovoenja, organizuje i izvrava mobilizaciju dravnih organa, preduzea i drugih organizacija; obezbeuje ostvarivanje prava i obaveza graana; organizuje i obezbeuje pripreme dravnih organa, preduzea i drugih organizacija u ratu; organizuje obuavanje za odbranu; vri i druga prava i dunosti od znaaja za odbranu Republike.71 (3) U odreenim uslovima predsednik Republike Srbije ima zakonsku nadlenost nad policijom i ostalim osobljem MUP-a. lan 17. Zakona o unutranjim poslovima, koji je stupio na snagu 1. avgusta 1991, predvia da, za vreme vanrednog stanja, MUP sprovodi mere obezbeenja utvrene naredbama i drugim aktima predsednika.72 U lanu 6, stav 5, Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. navedeno je da predsednik moe da naredi70 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 6. 71 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 4. 72 Dokazni predmet br. 484, ERN broj teksta na b/h/s-u 0046-1930-0046-1970, Zakon o unutranjim poslovima Republike Srbije, 17. juli 1991, lan 17.

Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 5.69

850

851

Vukovarska tragedija 1991 upotrebu milicije u ratu, za vreme neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja, radi zatite prava i dunosti Republike i njenih graana utvrenih Ustavom.73 lan 17. Zakona o unutranjim poslovima, 1991. U sluaju proglaenja vanrednog stanja na delu teritorije Republike, Ministarstvo unutranjih poslova preduzee i mere zatite bezbednosti republike i njenih graana, utvrene naredbama i drugim aktima Predsednika Republike donetim radi otklanjanja vanrednog stanja, u skladu sa zakonom. Mere iz stava 1. ovog lana ministar preduzima u skladu sa zakonom i pod uslovima i na nain utvren aktima Predsednika Republike. Ministar odbrane Republike Srbije (1) lanovi 7. i 8. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. utvruju nadlenosti Vlade u vezi s odbranom. Te dunosti uglavnom se odnose na aktivnosti u vezi sa pripremama za odbranu. lan 7. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Vlada u oblasti odbrane: - predlae predsedniku Republike donoenje plana odbrane Republike Srbije i drugih akata kojima se utvruju mere za organizovanje i sprovoenje priprema za odbranu; - sprovodi akte i mere u oblasti priprema za odbranu koje naredi predsednik Republike; - donosi akte o organizaciji i sistematizaciji poslova ministarstva i posebnih organizacija za vreme ratnog stanja; - osniva sudove asti za rezervne vojne stareine, odreuje podruje i sedite tih sudova, organe za pokretanje postupka, utvruje organizaciju, sastav i rad sudova asti i imenuje i razreava predsednika, zamenika, sudije, tuioce i njihove zamenike u tim sudovima; - vri druge poslove utvrene zakonom.74

Vukovarska tragedija 1991 lan 8. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Ministarstva, u okviru svog delokruga, u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, sprovode zakone, ratne propise i zadatke utvrene planom odbrane Republike i odgovorna su za funkcionisanje oblasti u kojima su obrazovana.75 (2) U lanu 9. navedene su dunosti Ministarstva odbrane. Te dunosti se uglavnom odnose na civilnu zatitu i pomo u mobilizaciji. Ministarstvo odbrane Srbije nije imalo komandnu odgovornost nad TO-om Republike Srbije niti JNA. Dunosti navedene u lanu 9. ne ukljuuju posebne odredbe za podrku dobrovoljakim /paravojnim formacijama ni drugim naoruanim grupama koje nisu u sastavu oruanih snaga SFRJ. lan 9. Zakona o odbrani Republike Srbije, 1991. Ministarstvo odbrane: 1) sprovodi mobilizaciju dravnih organa, jedinica i tabova civilne zatite koje obrazuje Republika, slube osmatranja i obavetavanja i jedinica veze rukovoenja i stara se o izvravanju mobilizacije u preduzeima, drugim organima i organizacijama, u skladu sa propisom Vlade o kriterijumima za rasporeivanje i mobilizaciju graana i materijalnih sredstava za potrebe odbrane; 2) vri inspekciju odbrambenih priprema i druge poslove upravnog nadzora u sprovoenju odredbi ovog zakona; 3) vri procenu vojnih, ekonomskih i drugih uslova u sluaju agresije i procenu ugroenosti i mogunosti za zatitu i spasavanje i potrebne elemente iz ovih procena dostavlja ministarstvima, optinama i preduzeima i drugim organizacijama od posebnog znaaja za odbranu Republike, a elemente iz procene ugroenosti i mogunosti za zatitu i spasavanje dostavlja preduzeima, organizacijama i slubama koje se bave zatitom i spasavanjem; 4) vri odreene poslove vojne obaveze i vojne mobilizacije; 5) donosi blie propise o nainu voenja evidencija u oblasti odbrane; 6) vri druge poslove utvrene zakonom.

73 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 5. 74 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 7.

Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 8.75

852

853

Vukovarska tragedija 1991 Ministarstvo odbrane obavlja poslove iz svog delokruga i u organizacionim jedinicama obrazovanim van sedita Ministarstva.76 Ministar unutranjih poslova Republike Srbije U lanu 10. Zakona o odbrani Republike Srbije iz 1991. navedene su dunosti ministra unutranjih poslova u oblasti odbrane. Ministar unutranjih poslova Republike Srbije nema komandnu odgovornost nad TO-om Republike Srbije niti JNA. Ministarstvo unutranjih poslova: 1) organizuje i sprovodi pripreme za odbranu i za rad u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, 2) utvruje organizaciju i brojni sastav milicije u sluaju neposredne ratne opasnosti i u ratu, 3) organizuje mere bezbednosti i obavlja poslove zatite objekata znaajnih za odbranu Republike, 4) vri poslove centara za obavetavanje u skladu sa propisom koji sporazumno donose ovo Ministarstvo i Ministarstvo odbrane, 5) organizuje, priprema i planira upotrebu milicije u ratu, u sluaju neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja.77 ETVRTI deo: Komanda i kontrola u oruanim snagama SFRJ Kratki pregled a.U ovom delu ispituju se teoretski i praktini aspekti komande i kontrole u oruanim snagama SFRJ. To ukljuuje pregled relevantnog zakonodavstva SFRJ i doktrine JNA, propise, principe i funkciju rukovoenja i komandovanja, kao i ulogu komandanta i taba brigade, komandnih struktura (tabove komande i komandna mesta), borbene dokumente (ukljuujui izvetaje) i komandovanje na nivou jedinice u ratu i miru.Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 9. 77 Dokazni predmet br. 482, ERN broj teksta na b/h/s-u 0216-2249-0216-2261; engleski prevod ET 0216-2249-0216-2261, Uredba o proglaenju Zakona o odbrani, 18. juli 1991, lan 10.76

Vukovarska tragedija 1991 b. Jedinstvo komandovanja i jednostareinstvo nad i u sklopu sastavnih elemenata Oruanih snaga SFRJ (JNA i TO) i obaveza sprovoenja odluka smatraju se osnovnim principima za uspeno izvoenje vojnih dejstava. Krajem osamdesetih godina preduzete su odreene u cilju vre savezne kontrole nad republikim organima teritorijalne odbrane. c. Komanda brigade je organizacijski organ za rukovoenje i komandovanje brigadom. Komandant brigade ima iskljuivo pravo da komanduje svim jedinicama brigada i pridodatim jedinicama. Snosi punu odgovornost za funkcionisanje komande brigade i potinjenih komandi. Komandant donosi odluke, dodeljuje zadatke jedinicama, prati njihovo izvrenje i zahteva njihovo striktno sprovoenje bez obzira na eventualne potekoe. d. Komandantu pomoe tab komande, kojim rukovodi naelnik taba (N). Nadalje, postoji niz organa (za politiki rad, bezbednost i logistiku), koji su neposredno odgovorni komandantu brigade. Naelnici tih organa su pomonici komandanta. Organ bezbednosti je odgovoran za kontraobavetajne aktivnosti i pruanje strunih saveta komandantu brigade za korienje jedinice/jedinica vojne policije u brigadi. e. tab brigade je duan da u svakom trenutku tokom operacija komandantu prui detaljne informacije o situaciji i aktivnostima njegovih jedinica. U skladu sa propisima JNA, komandant u svakom asu mora da zna stanje u svojim potinjenim jedinicama, dva nivoa nie. f. Akta komandovanja (zapovesti, nareenja, instrukcije i direktive) sadre zadatke upuene podreenima. Dokumenta za izvetavanje i obavetavanje koriste se za informisanje nadreenih i podreenih. Ratna knjiga/dnevnik vodi se svaki dan celo trajanje rata i sadri hronoloki pregled svih znaajnih dogaaja, kratkog sadraja svih nareenja komandanta, najvanijih zapovesti, informacija iz izvetaja podreenih, primljenih i poslatih obavetenja i drugih vanih aktivnosti i dogaaja u bataljonu /kao u originalu/. Zakonski okvir JNA (1) lan 110. Zakona o optenarodnoj odbrani iz 1982. navodi da rukovoenje i komandovanje JNA ostvaruju stareine jedinica i ustanova JNA u skladu sa saveznim zakonom. Osim toga, navodi se da naelnik

854

855

Vukovarska tragedija 1991 Generaltaba oruanih snaga SFRJ zamenjuje saveznog sekretara za narodnu odbranu u sluaju odsutnosti . lan 110. Zakona o optenarodnoj odbrani, 1982. Rukovoenje i komandovanje oruanim snagama ostvaruje savezni sekretar za narodnu odbranu u skladu sa ovlaenjima koje na njega, na osnovu Ustava SFRJ, prenese Predsednitvo SF