Страна III

Страна IV

Страна V

Страна X

ОДЛУКА НА ЈАВНОЈ РАСПРАВИ

Одборници ДПС-а

најнеактивнији

У Тузима квадрат дивље градње

од 26 до 48 еура

Свједочанство о патњи и страдању

КЊИГА „ЗЛОЧИНИ: КОСОВО, ЋУТАЊЕ И СЕЋАЊЕ” ПРЕДСТАВЉЕНА У САБОРНОМ ХРАМУ

АНАЛИЗА ПРОШЛОГОДИШЊЕГ РАДА ПРЕД-СТАВНИКА ГРАЂАНА У СО БИЈЕЛО ПОЉЕ

Гдје је интерес Ђукановића, Ђачић не смије да се мијеша

МИЛКО ЖИВКОВИЋ o РЕКУЛТИВАЦИЈИ КОПОВА РУДНИКА УГЉА

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

ХЕРЦЕГ НОВИ - Агонији поро-дице Мађар из Херцег Новог, која пуних шест деценија тражи имо-вину тј. хотел Плажа Зеленика са припадајућим земљиштем која јој је неправедно одузета 1948.године, још се не назире крај. Након 16 го-дина „шетње” од Основног, преко Вишег и Врховног суда, предмет се налази на Уставном суду који би требало да одлучи на који ће на-чин и коме припасти хотел „Плажа Зеленика”, први хотел на јужном Јадрану, који је прије 113 година изградио др Антал Мађар.

Његов унук, Ћаба Мађар, по-часни конзул Републике Мађарске у Црној Гори, подсјећа на невјеро-ватно дуг процес и све правне ла-виринте који још увијек пролазе, истакавши да је породица покре-нула поступак одмах по усвајању Закона о праведној реституцији 2002. године.

– Кренули смо од Основног суда, који је три пута пресуђивао у на-шу корист, па је предмет прошао н Виши суд, који је такође пресудио

у нашу корист и најзад Врховни суд који је поништио све претход-но донијете одлуке. Тренутно по овом предмету одлучује Уставни суд који се још не оглашава и ми-слим да намјерно одуговлачи. Ми не можемо уложити жалбу Страз-буру, док се не изјави и Уставни суд – каже Мађар.

Он истиче да док су постојале општинске комисије за реститу-цију два пута је донијето рјешење у корист његове породице али је оба пута тужилац приговорио због формалних пропуста у поступку. Када су ти пропусти отклоњени, каже Мађар, општинске комисије су престале да раде и прешло се на регионални ниво.

- Комисија у Бару која покрива приморски регион обуставила је наш предмет јер се 2006.године, као странка у поступку појавила и Општина Центар- Сарајево, која, како ја сматрам, нема право да потражује ни имовину ни новац. Они својатају хотел и земљиште, али за то немају основ јер су са Општином Херцег Нови имали са-мо Уговор о коришћењу. Напросто државна имовина се није могла та-да пренијети, зато је и држава Црна Гора укњижена као власник, али је Комисија у Бару обуставила посту-пак до правоснажности рјешења - истиче Мађар.

Осим спорости, он има примјед-бу и да су људи слични њему не само закинути за имовину која им је неправедно одузета, него и чекањем да се иста врати, стално плаћајући, како је истакао, нека но-ва вјештачења, која су врло скупа.

Ћаба Мађар додаје да је породи-ца покренула и засебан поступак пред Комисијом за обештећење за стилски намјештај који је изнесен

из хотела или уништен, али да се ни то не рјешава.

– На жалост кроз све то врије-ме хотел пропада. Не само од зуба времена. У њега упадају, разваљују. Нема више ниједног шалтера који је остао читав - резигниран је Ћаба Мађар.

Подсјећамо да је и Општина Цен-тар - Сарајево, затражила поврат имовине 2006.године покренувши поступак у којем је тужила државу Црну Гору. Општина Центар- Са-рајево је 1960. године од Општи-не Херцег Нови купила спорно земљиште и хотел који је дуго го-дина служио као сарајевско дјечије одмаралиште.

Из Општине Центар- Сарајево појашњавају да је проблем настао јер је 1996. године Општина изб-рисана из земљишних књига као носилац права располагања имо-вином, и на њено мјесто уписана држава Црна Гора. Парнични по-ступак у којме су затражили пре-дају у посјед како земљишта, тако и објекта хотела Плажа - Зеленика покренули су 2006. године у Херцег Новом.

– Основни суд је 2009. године одбацио наш захтјев као неосно-ван, уз образложење да земљишни извадак није довољан доказ, иако је у њему Општина Центар - Са-рајево до 1996. године уписана као

једини власник. Потом смо жалбу уложили Вишем суду у Подгорици, који је донио рјешење о враћању на поновни поступак. За њим су ошли Врховни и сада Уставни суд. Године су потрошене на поновље-ни поступак, и ми одлучујемо да бисмо прихватили и новчани износ у противвриједности коју одреди судски вјештак - објаснили су уз Општине Центар-Сарајево.

Др Антун Мађар 1902. године у Зеленици је отворио први турис-тички хотел у Црној Гори, назва-вши га „Плажа Зеленика”. Током Првог и Другог свјетског рата, хотелу је пријетила конфискација, а у њему је боравила војска. По-родицу Мађар тада практично са просјачког штапа спасава Мирко Комненовић, тадашњи градона-челник Херцег Новог и посланик у Скупштини Краљевине Југосла-вије. Ипак, 1948. године хотел бива национализован и у њему до 1961. године бораве туристи, да би убр-зо потом постао сарајевско Дјечје одмаралиште. Ратних деведесетих у овом хотелу је била смјештена Команда ЈРМ.

Данас су собе торња у којима је некада живјела породица Мађар празне, баш као и оне у којима су боравили гости хотела, а некада беспрекорно уређен парк је зарас-тао у коров. К. Матовић

Золтан Мађар, брат Ћабе Мађара, редакцији „Дана” упутио је обимно писмо са историјатом хотела и напорима његове породице да га врате у свој посјед. Золтан Мађар каже да је у сазнању да се ових дана извршава пресуда Врховног суда, односно давање имања у посјед и слободно располагање Општини Центар - Сарајево.

– Преостаје још чл. 6 европске Конвенције људског права на фер поступак, у разумном року, правично и непристрасно, и то сврхом заштите људског права на имовину, по чл. 1 Додатног протоко-ла 1 уз Конвенцију. Исте ове формулације садржи и Устав Црне Горе, а људско право на имовину иде испред свих других таквих комбинација, поготово ако је то имање џабе отето. Претходница ове државе је одузела фамилијарну егзистенцију без накнаде, да би за-тим трговала са тим имањем, а ова нова држава сад поступа по дру-ги пут једнако штеточински. Или само за неку своју корист. Тужба Европском суду за љуска права одпослата је јуче Стразбур - тврди Золтан Мађар.

Золтан Мађар:Тужба послата Европском суду за љуска права

Хотел породице Мађар препуштен пропадању

Међу високим гостима овог хотела који се до 1905. године звао „Пансион на зеленој плажи” убрајају се краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Никола Петровић, потом бугарски краљ Борис Кобург Први, албански краљ Ахмед Зогу и многи други. Хо-тел је осим мирног одмора, гостима омогућавао и онај активни, организујући лов, риболов, балове, маскенбале и дводневне излет-ничке туре у Хрватску, Албанију и по Црној Гори

Дочекивао и испраћао крунисане главеЋаба Мађар

Хотел Плажа Зеленика некада

ПОРОДИЦА МАЂАР НИ НАКОГ 16 ГОДИНА ПРАВНИХ ПЕРИПЕТИЈА НЕ МОЖЕ ДА ПОВРАТИ ХОТЕЛ КОЈИ ИМ ЈЕ 1948.ГОДИНЕ ОДУЗЕТ

Док судови рјешавају познато здање пропада

■ Кренули смо од Основног суда, који је три пута пресуђивао у нашу корист, па је предмет прошао на Виши суд, који је такође пресудио у нашу корист и најзад Врховни суд који је поништио све претходно донијете одлуке. Тренутно по овом предмету одлучује Уставни суд– каже Ћаба Мађар

недјеља, 29. април 2018.ПодгорицомII страна

Овог викенда лијепо вријеме је измамило ви-ше посјетилаца на Ками-онској пијаци. Продавци кажу да се са појавом производа домаће про-изводње повећала пот-ражња, а да је куповина на гајбе чешћа. Тезге су пуне разноврсног поврћа и воћа, па су купци имали добар избор.

–Продаја се повећала са појавом домаћих произ-вода, у понуди се од њих појавила домаћа тиквица, краставац. Купци чес-то купују производе на гајбу јер је то свакако ис-плативије – каже Драгица Вељковић, продавац.

Килограм краставаца кошта еуро, док се, уко-лико се купује на гајбу, килограм могао купити за 80 центи. Тиквице су се могле пазарити за 80 центи по килограму.

Купци су могли паза-рити и стари лук, па џак од пет килограма кошта еуро и по, док се десет килограма могло наћи за два и по еура. У понуди се могла наћи и паприка за коју је било потребно издвојити од 1,20 до 1,30 по килограму уколико се купује на велико.

Осим поврћа на тезга-ма се могло наћи велики избор воћа, а цијене су остале исте као претход-них дана. Цијена јагоде је од 1,20 до два еура, док су се банане могле паза-

рити од 50 центи до еура. Килограм поморанџи се могао купити за 80 центи. Цијена кивија је два еура, колико кошта и килограм крушака.

М.М.Н.

И зградња фекалне кана-лизације у Студентској

ули ци до ни је ла је не во ље мје­шта ни ма ко ји већ мје сец да на тр пе пре ко пе од ка пи је до ка­пи је. Са о бра ћај ни ца је ком плет­но рас ко па на, па је са о бра ћа ње њо ме не мо гу ће, а ни пје ша ци­ма ни је ла ко да са вла да ју број не ру пе, пре ко пе, из диг ну те шах те.

Ка ко при ча ју, већ 15 да на рад­ни ка не ма у ули ци па се на да ју да ће се уско ро вра ти ти и за вр­ши ти за по че ти по сао.

–Ули цом већ мје сец да на не мо же да се про ђе јер је рас ко­па на па иде мо за о би ла зном ули­цом. Пра ши на је ве ли ка, ци пе ле су нам уви јек пр ља ве, ро бу не мо же мо да из не се но да се су ши јер је облак пра ши не. Док је ки­ша па да ла би ло је бла то. Ова ко рас ко па на ули ца ни је без бјед на ни за пје ша ке, а ка мо ли за дје цу. Ма ши не су јед но ври је ме ра ди­ле ту али са да их не ма 15 да на. Да ли ће са о бра ћај ни ца уско ро би ти за вр ше на не знам, ни ко ни­шта не по ми ње – ка же Ду шан Ву ко вић, мје шта нин ули це.

На не мо гу ће усло ве жи во та ука зу је и Ива на Ни ша вић.

–Сва ко днев но про ла зим ули­цом и не вје ро ват но је да већ 15 да на рад ни ци ни шта не ра де.

Ули цом се је два про ла зи у рав­ној обу ћи а ка мо ли у ви со ким пот пе ти ца ма. На да мо се да ће ра до ви би ти за вр ше ни и да ће­мо ули цом по но во нор мал но функ ци о ни са ти – на ве ла је Ни­ша вић.

Мје шта нин Вла до Вук са но­вић сма тра да се мо же претрп­пје ти са мо да ко нач но до би ју ка на ли за ци ју. Вук са но вић у ули ци жи ви ви ше од 40 го ди­на и ка же да су му ку му чи ли са сеп тич ким ја ма ма.

–Има ли смо про бле ма са сеп­тич ким ја ма ма. Ка да се пре пу не он да се из ли ва ју и ши ре се не­при јат ни ми ри си. Мно го нов ца сам по тро шио да би цр пи ли сеп тич ку ја му и сма трам да је ка на ли за ци ја до бро рје ше ње, да нас је ко нач но гла во бо ља око сеп тич ких ја ма про шла – сма­тра Вук са но вић.

Вук са но вић на во ди да Сту­дент ска ули ца са да ни је без­бјед на због ве ли ког бро ја пре­ко па и ру па али се на да да ће уско ро тај дио по сла би ти за­вр шен.

–По ку ша вао сам не ко ли ко пу та да ауто мо би лом про ђем ули цом али због ве ли ких ру па и кра те ра, од у стао сам, јер бих на пра вио ве ћу ште ту. На дам се да ће се рад ни ци по но во вра ти­ти и бр зо за вр ши ти по сао – ка-же Вуксановић.

Н.С.

У СТУдЕНТСКоЈ УЛици ПоЧЕТА ПА ПрЕКиНУТА грАдЊА КАНАЛиЗАциЈЕ

Прекопи одкапије до капије

■ Саобраћање улицом је немогуће, а ни пјешацима није лак-ше да савладају рупе, отворене шахте и прекопе

раскопана улица

Јавни превоз у главном гра-ду је прилично запуштен, нере-дован, са недовољним бројем линија, неприлагођен лицима са инвалидитетом, оцијенила је Бранка Бошњак, одборник ДФ­а. Бошњак указује да су аутобуска стајалишта неадек-ватно означена, неусловна, по-себно ван ужег центра града.

–Туристи који дођу у наш град не могу се снаћи и ко-ристити градски превоз, јер не постоје ни мапе рута поје-диних линија, ни ред вожње. Приградске линије готово да не постоје. Примјер су Пипе-ри, који су надомак Подгори-це, а немају аутобуску линију. Велика је саобраћајна гужва, многи објекти немају адеква-тан саобраћајни приступ, по-пут новог вртића у Блоку пет, неадекватан је број паркинг мјеста, па су тротоари препуни паркираних аутомобила – на-води Бошњак.

Она указује да будућа власт Демократског фронта планира учинити градски превоз удоб-нијим и сигурнијим.

–Ми планирамо потпуно прилагодити градски превоз лицима са инвалидитетом, увести редовне приградске линије, набавити нове ауто-бусе, означити квалитетно сва стајалишта, са бројем линије која ту стаје, мапом руте и редом вожње, увести ноћне линије. Посебну пажњу треба посветити чистоћи и чувању возила градског превоза. Сма-трамо да треба изградити што више подземних гаража јер је простор врло драгоцјен ресурс да би се трошили на паркинге. Постојеће паркинге замије-нићемо зеленим површинама

и игралиштима – наводи Бо-шњак.

Она додаје да активном кам-пањом треба промовисати би-цикло, као превозно средство.

–Треба направити бици-клистичке стазе у свим дје-ловима града, и уподобити саобраћајну сигнализацију за ову врсту превоза у циљу по-већања сигурности оних који користе бицикло као превозно средство. Потребно је изгра-дити пунктове за рентирање бицикала, и паркинге за бици-кла испред свих институција, а приоритетно испред школа и факултета, и тиме стимулиса-ти посебно младе људе да као превозно средство користе бицикло, што је уобичајено у многим европским метропола-ма – наводи Бошњак.

Бранка Бошњак сматра да треба изградити систем пар-киралишта већег капацитета на прилазима граду, као и у непосредној близини станица градског саобраћаја.

–Систем коришћења бази-рао би се на годишњој карти-ци. Таква картица би сваком кориснику омогућавала не са-мо употребу паркинга, већ и бесплатно коришћење јавног превоза унутар ширег центра града. Тиме би се постигло веће растерећење аутомобил-ског промета у ужем језгру града. За потпуну имплемен-тацију овог пројекта било би потребно значајније подићи квалитет возила у градском саобраћају а главни град то заслужује. Значајан проценат прихода од наплате паркинга уложити у изградњу нових паркинг мјеста –закључује Бошњак. Н.С.

Пипери без градског превоза

Бранка Бошњак

душан Вуковић ивана Нишавић Владо Вуксановић

БрАНКА БоШЊАК (дФ) УКАЗУЈЕ дА СЕ морА миЈЕЊАТи ПоЛиТиКА ЈАВНог САоБрАЋАЈА

Главни град угостио је орга-низаторе и учеснике семинара о ауторским и сродним прави-ма који је организовао Завод за интелектуалну својину. Посје-та је, како наводе из Секрета-ријата за културу и спорт, ор-ганизована поводом Свјетског

дана интелектуалне својине.–Семинару су присуствова-

ли представници колективних организација и експерти из Брисела, Женеве и Лондона – наводе из Секретаријата.

Н.С.

Подгоричка фирма Теком Промет купиће гвожђарију за потребе предузећа Спортски објекти. За овај посао Подго-ричани су понудили 6.266 еура због чега су изабрани за најпо-вољнијег понуђача. На тендеру Спортских објеката понуду је доставила и фирма Техно тим у

вриједности од 7.638 еура али је она вреднована као исправна и другорангирана.

Против одлуке о избору најповољнијег понуђача може се доставити жалба Државној комисији за контролу поступ-ка јавних набавки у наредних десет дана. Н.С.

гЛАВНи грАд УгоСТио СТрУЧЊАКЕ иЗ Три грАдА

СПорТСКи оБЈЕКТи одЛУЧиЛи

Семинар о својини

Гвожђаријукупују за 6.266

Кабине на скоро свим аутобуским стаја-лиштима потпуно су уништене. Ниједна кабина нема стакло, а као таква ничему не служи. Ако су оне постављене да би се грађани у њима склонили од кише, сунца и вјетра, сада се не користе. С обзиром на

то да су у оваквом стању надлежни би их требали уклонити, уколико не планирају да их поправе, јер су овако ружна слика града. Посебно ако се налазе у центру, као што је једно од њих у Улици Станка Драгојевића. А.Д.

У УЛици СТАНКАдрАгоЈЕВиЋА

Кабинабез стакла

Уништена кабина

Килограм тиквица 80 центи

Богата понуда

НА КАмиоНСКоЈ ПиЈАци

недјеља, 29. април 2018. Подгорицом страна III

Вечерас у градуБи­о­скоп­ Си­не­плекс – те ле­

фон за ин фор ма ци је 020 414 424ЦНП­ Велика сцена, Концерт

црногорског симфонијског ор­кестра, у 20 сатиКИЦ­ „Будо­ Томовић”­ Ве­

лика сала, Фестивал балета Allegro, у 19 часоваДворац­Петровића ­ излож­

ба њемачких фотографа Еирха­Саломона­и Барбаре­КлемПерјанички­ дом­ ­ изложба

„молимо вас, додирните”Галерија­ Центар­ изложба

Радована­ГрујићаМодерна­ Галерија­ -­ ретро­

спективна изложба Тодора­ВучковићаМу­зеј­ Мар­ка­ Ми­ља­но­ва –

Стал но отво рен. За ор га ни зо ва­не по сје те по до го во ру кон такт те ле фон 069 616 200

‣хитне службеПозив у хитним ситуацијама 112Полиција 122Ватрогасци 123Хитна помоћ 124

‣службе информација о телефонским бројевимаУниверзална служба за информације 1180Претплатници Телекома 1181Претплатници Теленора 1188Претплатници м:тела 1600

‣оператори електронских комуникацијацрногорски Телеком 1500Теленор 1188м:тел 1600м кабл 18000Telemach (020)446­666Тотал ТВ (020)446­666

‣Дежурне службеЕлектродистрибуција 633­979Водовод 440­388Агенција за становање 623­493 067/266­663Чистоћа 625­349Погребно 662­480

‣поЗовитеТачно вријеме 125Телеграми 126СоС број за жртве трафикинга 116­666дом наде ­ ванбрачне мајке 646­090 069­077­023Пријава корупције 020­245­666Сигурна женска кућа 069­013­321ЈУ Какарицка гора 611­847и СоС инфо о третмануболести зависности

0800­82­000

СоС­за жене и дјецу жртве насиља 232­253СоС­за жртве насиља у породици 080­111­111Временска прогноза 044­600­200 царинска отвор. линија 080­081­333центар за зашт. потрош. 244­170Управа за антикорупцијску иницијативу 234­396 рдццг­квар на репетиторима 408­021

‣апотекеКрушевац (дежурна) 241­441Апотека м.С. (нон­стоп) 225­444рибница 627­739Сахат­кула 620­273"радовић" 238­633"Лијек" 633­767"Бона фидес" 264­497"Подгорица" 230­798"медеонфарм" 248­922"SANATHEA" 248­677Свети Лука 272­303

‣болницеКлинички центар 412­412дјечја 412­412домоВи ЗдрАВЉА Call центар 19816

‣ветеринарске станице"монтвет" 625­713Јавна вет. станица 645­300"Анимавет" 641­651

‣такси службе„Наш такси" 19709"Ало такси" 19700"Хит такси" 19705"Бум такси" 19703"Лукс" 19706„ред такси” 19714„Екслузив” 19721„Сити такси” 19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове 234­421Комунална инспекција 067­245­799Комунална полиција 067­ 002 ­005

‣хотели"Костас" 610­000"Холидеј" 611­411"Подгорица" 402­500"Амбасадор" 272­233"Европа" 623­444"Ловћен" 669­201"Амбијент" 235­535”Хотел м” 670­111

‣реДакције 481­529 481­520

радио "д" 481­560радио "д плус" 481­570маркетинг "дана" 481­555

020

М је­шта­ни­Ту­зи­ко­ји­же­ле­да­ле­га­ли­зу­ју­бес­прав­

не­објек­те­на­те­ри­то­ри­ји­ове­оп­шти­не­пла­ти­ћа­ће­на­кна­ду­од­26­до­48­еура­по­ква­дра­ту­у­за­ви­сно­сти­од­зо­не­ко­јој­при­па­да­ју.­То­про­пи­су­је­од­лу­ка­о­на­кна­ди­за­ ко­му­нал­но­ опре­ма­ње­ гра­ђе­вин­ског­зе­мљи­шта­за­бес­прав­не­објек­те­ко­ју­је­при­пре­ми­ла­Оп­шти­на­у­окви­ру­Глав­ног­гра­да­–Ту­зи,­а­ко­ја­је­на­ред­них­15­да­на­на­јав­ној­рас­пра­ви.Од­лу­ка­про­пи­су­је­да­је­те­ри­

то­ри­ја­Ту­зи­по­ди­је­ље­на­у­че­ти­ри­зо­не.­Пр­ва­зо­на­об­у­хва­та­про­стор­ко­ји­за­хва­та­ГУР­Ту­зи­и­то­ДУП­Ту­зи­цен­тар,­ДУП­Шип­ча­нич­ка­го­ра­1,­ДУП­Ку­ће­Ра­ки­ћа­и­ДУП­Ка­ра­бу­шко­по­ље­и­у­овој­зо­ни­пред­ви­ђе­не­су­ко­му­на­ли­је­од­48­еура­по­ква­дра­та.­Дру­га­зо­на­об­у­хва­та­про­стор­ко­ји­за­хва­та­ГУР­Ту­зи­осим­пла­но­ва­ко­ји­су­об­у­хва­ће­ни­пр­вом­зо­ном­и­ци­је­на­ко­му­на­ли­ја­у­овој­зо­ни­је­37­еура­по­ква­дра­ту.­Пре­ма­од­лу­ци­тре­ћу­зо­ну­чи­ни­про­стор­ко­ји­за­хва­та­КО­Ди­но­ша,­КО­Вук­сан­ле­ки­ћи,­КО­Врањ,­КО­Ту­зи­ то­је­сте,­све­осим­пла­но­ва­ко­ји­су­об­у­хва­ће­ни­пр­вом­и­дру­гом­зо­ном­и­за­ову­зо­ну­је­пред­ви­ђе­на­на­кна­да­од­26­еура­по­ква­дра­ту.­Че­твр­та­зо­на­об­у­хва­та­сва­оста­ла­се­о­ска­на­се­ља­и­зе­мљи­ште­и­за­њих­су­бес­плат­не­ко­му­нал­ни­је.–На­кна­ду­пла­ћа­вла­сник­бес­

прав­ног­ објек­та,­ а­ она­ се­ об­ра­чу­на­ва­ на­ осно­ву­ ела­бо­ра­та­пре­мје­ра­ из­ве­де­ног­ ста­ња­ из­гра­ђе­ног­ објек­та­ овје­ре­ног­ од­стра­не­ ли­цен­ци­ра­не­ ге­о­дет­ске­

ор­га­ни­за­ци­је­ по­ ква­дра­ту­ не­то­по­вр­ши­не­објек­та­и­по­ква­дра­ту­ отво­ре­ног­ про­сто­ра­ на­ пар­це­ли­на­ми­је­ње­ног­за­оба­вља­ње­дје­лат­но­сти.­Над­ле­жни­ор­ган­за­из­да­ва­ње­рје­ше­ња­о­ле­га­ли­за­ци­ји­бес­прав­ног­објек­та­до­ста­вља­ела­бо­рат­ пре­мје­ра­ из­ве­де­ног­ста­ња­из­гра­ђе­ног­објек­та­Се­кре­та­ри­ја­ту­за­фи­нан­си­је,­ло­кал­не­при­хо­де­ и­ ин­ве­сти­ци­је,­ на­ об­ра­чун­на­кна­де­–­пи­ше­у­од­лу­ци.У­од­лу­ци­ је­на­зна­че­но­да­ се­

на­кна­да­ утвр­ђу­је­ у­ за­ви­сно­сти­од­сте­пе­на­опре­мље­но­сти­гра­ђе­вин­ског­зе­мљи­шта­и­про­сјеч­них­тро­шко­ва­ко­му­нал­ног­опре­ма­ња,­пре­ма­зо­на­ма.–Из­нос­ на­кна­де­ по­ ква­дра­

ту­ не­то­ по­вр­ши­не­ бес­прав­ног­објек­та­об­ра­чу­на­ва­се­као­про­из­вод­про­сјеч­них­тро­шко­ва­ко­му­нал­ног­опре­ма­ња­и­ко­е­фи­ци­јен­та­опре­мље­но­сти­по­зо­на­ма.­Про­сјеч­ни­ тро­шко­ви­ ко­му­нал­ног­опре­ма­ња­на­ни­воу­свих­зо­на­из­но­се­37,54­еура­по­ква­дра­ту­–­на­во­ди­се­у­од­лу­ци.У­ до­ку­мен­ту­ је­ на­зна­че­но­

да­ се­ на­чин­ пла­ћа­ња­ на­кна­де,­оба­ве­зе­ вла­сни­ка­ бес­прав­ног­објек­та­и­ло­кал­не­са­мо­у­пра­ве­и­оста­ла­пи­та­ња­на­кна­де­уре­ђу­ју­уго­во­ром­ на­ осно­ву­ об­ра­чу­на­ко­ји­вр­ши­Се­кре­та­ри­јат­ за­фи­нан­си­је,­ло­кал­не­при­хо­де­и­ин­ве­сти­ци­је­у­ро­ку­од­30­да­на­од­да­на­под­но­ше­ња­ела­бо­ра­та­пре­мје­ра­из­ве­де­ног­ста­ња­из­гра­ђе­ног­објек­та.–Се­кре­та­ри­јат­ је­ ду­жан­ да­

у­ ро­ку­ од­ 10­ да­на­ од­ да­на­ за­кљу­чи­ва­ња­ уго­во­ра­ до­ста­ви­над­ле­жном­ор­га­ну­за­из­да­ва­ње­

рје­ше­ња­ о­ ле­га­ли­за­ци­ји,­ до­каз­о­ уре­ђи­ва­њу­ од­но­са­ у­ по­гле­ду­пла­ћа­ња­на­кна­де­за­ко­му­нал­но­опре­ма­ње,­ од­но­сно­ оба­вје­ште­ње­да­се­ни­су­сте­кли­усло­ви­за­из­да­ва­ње­по­твр­де­–­пи­ше­у­до­ку­мед­нту.Од­лу­ка­про­пи­су­је­да­се­на­кна­

да­упла­ћу­је­на­уплат­ни­ра­чун­бу­џе­та­Оп­шти­не­Ту­зи.–­На­кна­да­за­бес­прав­не­објек­те­

основ­ног­ста­но­ва­ња­пла­ћа­се­јед­но­крат­но­или­у­јед­на­ким­мје­сеч­ним­ра­та­ма­на­ве­де­ним­у­за­хтје­ву­вла­сни­ка­бес­прав­ног­објек­та,­а­нај­ви­ше­у­240­мје­сеч­них­ра­та.­За­оста­ле­бес­прав­не­објек­те,­на­кна­да­се­пла­ћа­јед­но­крат­но­или­у­ јед­на­ким­ мје­сеч­ним­ ра­та­ма­на­ве­де­ним­ у­ за­хтје­ву­ вла­сни­ка­бес­прав­ног­објек­та,­а­нај­ви­ше­у­120­мје­сеч­них­ра­та.­Јед­но­крат­но­пла­ћа­ње­под­ра­зу­ми­је­ва­пла­ћа­ње­

на­кна­де­ у­ цје­ло­куп­ном­ из­но­су­у­ ро­ку­ од­ 15­ да­на­ од­ да­на­ за­кљу­чи­ва­ња­уго­во­ра­о­на­кна­ди­у­ком­слу­ча­ју­вла­сник­бес­прав­ног­објек­та­ има­пра­во­ на­ ума­ње­ње­за­15­од­сто­од­об­ра­чу­на­те­ври­јед­но­сти­на­кна­де.­На­ ума­ње­ње­се­до­дат­но­об­ра­чу­на­ва­ума­ње­ње­од­30­од­сто­за­бес­прав­не­објек­те­основ­ног­ста­но­ва­ња­до­200­ква­дра­та­укуп­не­не­то­по­вр­ши­не,­од­но­сно­до­дат­них­20­од­сто­за­бес­прав­не­стам­бе­не­објек­те­укуп­не­не­то­по­вр­ши­не­до­500­ква­дра­та.­За­бес­прав­не­објек­те­на­кна­да­се­уве­ћа­ва­5­од­сто­ако­се­уве­ћа­ни­из­нос­пла­ти­је­до­крат­но,­од­но­сно­20­од­сто­ако­вла­сник­бес­прав­ног­објек­та­зах­ти­је­ва­да­и­уве­ћа­ни­из­нос­пла­ти­у­ра­та­ма.­За­бес­прав­не­објек­те­основ­ног­ста­но­ва­ња,­на­кна­да­се­уве­ћа­ва­за­2,5­од­сто­ко­ји­из­нос­се­мо­же­пла­ћа­ти­јед­но­крат­но­или­у­јед­на­ким­мје­сеч­ним­ра­та­ма,­у­скла­ду­са­за­хтје­вом­вла­сни­ка­бес­прав­ног­објек­та­–­на­зна­че­но­је­у­од­лу­ци.Про­пи­са­но­ је­ и­ да­ оп­шти­на­

по­кре­ће­ при­нуд­ну­ на­пла­ту­ у­слу­ча­ју­да­вла­сник­бес­прав­ног­

објек­та­ за­ка­сни­ са­ пла­ћа­њем­ду­же­од­три­мје­се­ца.–При­ли­ком­ за­ла­га­ња­ не­по­

крет­но­сти­ вла­сник­ бес­прав­ног­објек­та­је­ду­жан­да­од­овла­шће­ног­ про­цје­ни­те­ља­ обез­би­је­ди­про­цје­ну­ври­јед­но­сти­не­по­крет­но­сти­на­ко­јој­ће­би­ти­ус­по­ста­вље­на­хи­по­те­ка.­Пред­мет­хи­по­те­ке­мо­же­би­ти­обје­кат­за­ко­ји­се­об­ра­чу­на­ва­ на­кна­да­ са­ зе­мљи­штем­на­ко­јем­је­обје­кат­из­гра­ђен­под­усло­вом­да­на­ње­му­не­по­сто­је­те­ре­ти­и­огра­ни­че­ња,­као­и­дру­ге­не­по­крет­но­сти­упи­са­не­у­ли­сту­не­по­крет­но­сти­без­те­ре­та­и­огра­ни­че­ња­и­то­стам­бе­ни­про­стор,­по­слов­ни­про­стор,­ур­ба­ни­стич­ка­пар­це­ла,­га­ран­ци­ја­бан­ке,­а­из­у­зет­но­уко­ли­ко­оп­шти­на­има­ин­те­ре­са­и­ка­та­стар­ска­пар­це­ла­на­ко­јој­ је­пла­ни­ра­на­из­град­ња­објек­та­од­оп­штег­ин­те­ре­са­ко­ји­слу­же­ко­му­нал­ном­опре­ма­њу­ло­ка­ци­је.­Сред­ства­обез­бје­ђе­ња­не­ис­кљу­чу­ју­пра­во­оп­шти­не­на­по­кре­та­ње­суд­ског,­из­вр­шног­и­дру­гих­по­сту­па­ка­у­ци­љу­на­пла­те­ по­тра­жи­ва­ња­ –­ на­во­ди­ се­ у­од­лу­ци.­ Н.С.

одЛУКА НА ЈАВНоЈ рАСПрАВи

На јав ној рас пра ви је и од лу ка о на кна ди за ко му нал но опре ма ње гра ђе вин ског зе­мљи шта ко ја та ко ђе оп шти ну у окви ру гла­вог гра да ­ Ту зи пре по зна је у че ти ри зо не. Пр ва зо на об у хва та про стор ко ји за хва та гУр Ту зи и то дУП Ту зи цен тар, дУП Шип ча нич ка го ра 1, дУП Ку ће ра ки ћа и дУП Ка ра бу шко по ље за ко ји је про пи са на на кна да од 48 еу­ра по ква дра ту, дру га зо на по кри ва про стор ко ји за хва та гУр Ту зи осим пла но ва ко ји су

об у хва ће ни пр вом зо ном а за ко ју је пред­ви ђе на ци је на ко му на ли ја од 37 еура. Тре ћа зо на об у хва та про стор Ко ди но ша, Ко Вук­сан ле ки ћи, Ко Врањ, Ко Ту зи осим пла но ва ко ји су об у хва ће ни, пр вом и дру гом зо ном и у њој је пред ви ђе на ци је на ко му на ли ја од 26 еура, док че твр тој зо ни при па да ју оста ла се о­ска на се ља и зе мљи ште на под руч ју Про стор­но ур ба ни стич ког пла на Ту зи и у овој зо ни су бес плат не ко му на ли је.

обје од лу ке оп шти не у окви ру глав ног гра да –Ту зи на јав ној рас пра ви су за кључ но са 11. ма јом. цен трал на јав на рас пра ва за ка за на је у про сто ри ја ма Скуп шти не оп шти не у окви ру глав ног гра да­ Ту зи 9. ма ја у 10 ча со ва.

За легалну градњу најјефтиније у селима

Централна расправа 9. маја Тузи подијељене у четири зоне

Ученици­шестог­разреда­ОШ­„Владо­ Милић”­ посјетили­ су­Музеје­и­ галерије­што­ је­ ујед­но­и­њихов­први­сусрет­са­му­зејском­ поставком.­ У­ пратњи­кустоса,­ музејских­ педагога­ и­наставника,­како­наводе­из­Му­зеја­и­галерија,­ученици­су­били­у­прилици­да­виде­археолошку­збирку­од­средњег­вијека­до­пе­риода­између­два­рата.–Музејски­експонати­изазвали­

су­заинтересованост­код­дјеце­те­су­их­подстакли­на­дискусију­и­на­различите­врсте­активности­

и­све­то­у­ведром­духу.­У­гале­ријском­простору­музеја­дјеца­су­погледала­и­изложбу­„Фотогра­фи­на­црногорском­двору”­гдје­су­били­у­могућности­да­сазнају­нешто­више­у­вези­културне­ис­торије­ондашње­Црне­Горе­на­ос­нову­презентованих­фотографија­–наводе­из­Музеја­и­галерија.Након­ обиласка­ музеја­

обишљи­ су­ Дукљу­ гдје­ су­ се­упознали­ са­ културном­исто­ријском­ баштином­ овог­ не­покретног­културног­добра.

Н.С.

УЧЕНици оШ „ВЛАдо миЛиЋ” У ПоСЈЕТи мУЗЕЈимА и гАЛЕриЈАмА

Почела­ је­ манифестација­„Викенд­ у­ Титограду“­ у­ орга­низацији­Секретаријата­за­кул­туру­и­спорт­и­Љуба Јововића, аутора­пројекта.­Посјетиоци­су­могли­да­уживају­у­обиљежјима­старог­времена,­од­бријачнице,­маркета,­старих­ретро­експона­та­и­врате­се­бар­на­тренутак­у­Титоград.­Кроз­добро­дружење­носталгија­и­сјећања­посматрача­су­се­враћала,­а­млади­су­имали­могућност­да­упознају­симболи­ку­и­кутак­прошлог­времена.Љубо­Јововић,­аутор­пројекта­

„Викенд­у­Титогарду”­каже­да­је­ово­први­пут­да­се­овај­догађај­одржава­ на­ Тргу­ независности­и­да­своју­прошлост­не­смијемо­заборавити.–Манифестација­под­именом­

„Викенд­ у­ Титограду”­ је­ први­пут­ одржана­ у­ Делти,­ а­ након­двије­године­радимо­га­на­мјесту­које­је­прилагодљивије­за­овакав­догађај,­у­центру­града­гдје­смо­поставили­два­шатора.­У­првом­шатору­ се­ налази­ управо­ град­из­ тог­ времена­­ од­ бријачнице­до­Јусоваче,­фоторадње,­собе­из­тог­времена,­Кина­културе,­вој­ног­одсјека,­има­доста­сегмента­и­ретро­старих­експоната.­Идеја­је­да­се­људи­подсјете,­да­млади­

виде­како­је­то­некад­изгледало­и­упознају­се­са­тим­­­рекао­ је­Љубо­ Јововић,­ аутор­ пројекта­„Викенд­у­Титограду”.Каже­да­велико­интересовање­

често­изазове­Кино­центар­па­је­и­једно­од­љубитеља­за­фотогра­фисање.­Сваки­дио­носи­посебну­причу,­вриједности­које­вријеме­не­може­да­избрише­а­то­доказују­и­палме­које­красе­ресторан­Ра­довче.–Имамо­ ту­ носталгију­ коју­

највише­ изазива­ кино­ култура­гдје­ се­ људи­ највише­ сликају,­поред­тога­што­воле­да­се­сли­

кају­и­у­затвору­Јусоваче­што­је­за­мене­било­прошли­пут­велико­изненађење­сваки­посјетилац­се­сликао­тамо­иза­решетака,­мож­да­то­говори­о­нама.­Очекујемо­велику­посјету­иако­су­ту­дола­зећи­празници­доста­је­људи­оти­шло­на­одмор,­али­они­који­воле,­схватају­и­желе­да­покажу­својој­дјеци­ово­сјећање­ће­доћи.­Ције­ли­ресторан­Радовче­је­поново­ту­и­оно­што­је­интересантно­је­што­су­палме­које­се­ту­налазе­упрво­из­тог­ресторана­скинуте­и­поно­во­се­враћу­на­лице­мјеста­­­казао­је­Јововић.­ М.М.Н.

мАНиФЕСТАциЈА ВиКЕНд У ТиТогрАдУ НА ТргУ НЕЗАВиСНоСТи

Мали кутак прошлих времена

Експонати изложени у центру града

У Тузима квадрат дивље градње од 26 до 48 еура

Погледалиархеолошку збирку

недјеља, 29. април 2018.РегиониIV страна

ДАН у Пљевљима

Одборник Демократског фронта Милко Живковић већ дуже вријеме потенцира да је неопходно извршити рекулти-вацију експлоатисаних копова Рудника угља и тврди да ак-туелна локална власт на челу са предсједником Општине Мирком Ђачићем не смије да се мијеша тамо гдје су ин-тереси породице Ђукановић. Живковић каже да је Закон о рударству јасан и да омогућа-ва, ако концесионар не изврши рекултивацију неког простора, да то о његовом трошку уради локална управа. Живковић је у неколико наврата на сједни-ца локалног парламента по-стављао одборничко питање због чега локална управа у том правцу ништа не преду-зима. Каже да су из локалне управе дали такве одговоре да је сасвим јасно да они не желе ништа да предузму.

– Очигледно је да локална власт не смије да се мијеша тамо гдје постоји интерес по-родице Ђукановић. Локална власт због интереса породице Ђукановић већ четири године ћути о невршењу рекултива-ције у већ затвореном копу Шумане, о невршењу рекул-

тивације у копу Боровица, у случају кипе у Греву, али и о пословима у копу Потрлица - каже Живковић и подвлачи да Закон о рударству јасно каже да се на простору гдје је врше-на експлоатација тај простор мора довести у исто или чак боље стање.

Он наводи да Рудник угља у потпуности касни са рекул-тивацијом а локална управа упорно ћути о тој проблема-тици.

-Закон о рударству јасно ка-же да ако концесионар неће, у овом случају Рудник угља, да изврши рекултивацију, онда то

ради локална управа о трош-ку концесионара. Нажалост у Пљевљима, локална власт то није урадила јер је Ацо Ђукановић брат предсједни-ка ДПС-а и сада предсједника државе Мила Ђукановића, сувласник Рудника угља- ис-тиче Живковић и наглашава да је практично затворен коп Боровица, али да нема пројек-та о његовом затварању што је обавеза.

– Чим немате пројекат о затварању копа значи ту се не планирају послови на ре-култивацијим, јер пројекат о затварању копа предвиђа и његову рекултивацију –

појашњава Живковић и до-даје да локална управа мора уложити све напоре како би ријешила питање рекултива-ције на бројним депонијама и коповима, које је користио Рудник угља.

У одговору на једно од од-борничких питања Живко-вићу, предсједник Општине Мирко Ђачић је потврдио да је обавеза Рудника угља да изврши рекултивацију, као и да те послове надгледа минис-тарство које се бави заштитом животне средине. Ђачић је у одговору Живковићу признао да приликом прошлогодиње посјете премијера Душка Марковића Пљевљима и Руд-

нику угља, није било разгово-ра на тему рекултивације.

– Приликом посјете пред-сједника владе општини Пљевља, као посебно питање није разматрано ни једно пи-тање, па ни рекултивација на депонијама и коповима Рудни-ка угља. Ово питање се као дио опште проблематике стања животне средине и заштите и унапређења животне средине у општини Пљевља, од стра-не овлашћених представника општине Пљевља, истиче у свим контактима са представ-ницима владе и надлежног министарства - наводи Ђачић у одговору на питање Живко-вића. Б.Је.

МиЛКо ЖиВКоВиЋ ТВРДе ДА ЛоКАЛнА УПРАВА не СМиЈе ДА ТРАЖи оД РУДниКА УгЉА РеКУЛТиВАЦиЈУ еКСПЛоАТиСАниХ КоПоВА

Гдје је интерес Ђукановића, Ђачић не смије да се мијеша

■ Локална власт због интереса породице Ђукановић већ чети-ри године ћути о невршењу рекултивације у већ затвореном копу Шумане, о невршењу рекултивације у копу Боровица, у случају кипе у греву, али и о пословима у копу Потрлица, каже Живковић

напуштени копови чекају рекултивацију

Када је у питању власничка структура Рудника угља Пљевља, не треба заборавити да је држава власник 31, 11 одсто акција, италијанска компанија А2А, 39,49, а Ацо Ђукановић 11, 15 одсто акција. остатак имовине се налази у рукама мањинских акционара. Током прошле године Руд-ник угља у Пљевљима није извршио рекултивацију ни једног метра квадратног, али је остварио добит од 6, 4 милиона еу-ра. Поставља се питање због чега дио новца није усмјерен за рекултивацију неке од поменутих депонија, већ је новац од рекултивације приписан у профиту. У сваком случају они који правдају кашњење рекултивације причом да нема довољно новца, то не могу да раде, јер је профит и за 2016. годину приказан у износу већем од четири милиона еура.

Пара има, али рекултивације немаМилко Живковић

Након што је са мјеста вршиоца дужнос-ти директора Дома старих лица у Пљевљима отишла Кенана Струјић, на мјесто извршног директора изабрана је Мерсида Аљићевић. Струјићева је добила стално запослење у Руд-нику угља, а на њено мјесто протекле недеље је именована Аљићевићева, која је досада ра-дила у пљеваљском Центру за рад и социјално старање.Када је у питању рад ове установа у току је конкурси за пријем радника, јер су тренутно ангажовани радници из домова за стара лица у Бијелом Пољу и Рисну. Б. Је.

иЗАБРАнА ДиРеКТоРКА ДоМА ЗА СТАРА ЛиЦА

Аљићевић замијенила

Струјић Подгоричко предузеће „Пут инжење-ринг” добило је посао на изради пројек-та за реконструкцију Улице Народне омладине у Пљевљима. Локална упра-ва ће за овај пројекат издвојити 13.480 еура. Пројекат треба да ријеши питање реконструкције свих инсталација и ко-ловоза у улици чија је дужина један километар и 200 метара. Раније је из локалне управе саопштено да је Дирек-ција за јавне радове Црне Горе обећала новац за реконструкцију улице, али да је Општина обавезна да обезбједи проје-кат. Б. Је.

ПРеДУЗеЋе „ПУТ инЖеЊеРинг“ ДоБиЛо ПоСАо нА иЗРАДи ПРоЈеКТА РеКонСТРУКЦие УЛиЦе нАРоДне оМЛАДине

На Тргу Тринаести јул конач-но је почела градња нове град-ске фонтане коју пљеваљско предузеће „Винг” у наредних шесдесет дана треба да изгра-ди. Радови ће коштати локалну управу 70.000 еура.

Фонтана треба да има изглед диатрете, стаклене чаше, про-нађене у ископинама римског града Муниципиум С, у мјесту Комини.

Градња фонтане почела је 2015. године и да је тада са предузећом „Пуповић –елек-тро” из Тивта био склопљен посао у вриједности од око

30.000 еура. Поменути из-вођач је напустио радилиште због неслагања са представни-цима локалне управе. Потом је 2016. године изабран нови извођеч радова, бјелопољска фирма „Перошевић“ а том приликом вриједност радо-ва је утврђена на 60.000 еуа. Поменути извођач није се ни појавио на градилишту, а сада је посао склопљен са преду-зећем „Винг”. Можда ће овај трећи почетак бити срећан, па Пљевљаци напокон добију фонтану.

Б. Је.

ПоЧеЛА гРАДЊА гРАДСКе ФонТАне

Трећа срећаобезбијеђено градилиште

Извршни директор „Чистоће” Саша Јечменица прије два дана је суспендовао са радног мјеста Ненада Унковића јер навод-но Унковић није желио да брани финасијски извјештај овог предузећа пред одбором локалног парламента. Унковић је наводно Јечменици саопштио да није учествовао у изради истог, да незна садржај истог и да тај документ не може бранити. Јечменица је потом потегао за суспензијом. Како сазнаје-мо, о овом случају ће се више знати након што Дисциплинска комисија донесе одлуку, арок за то је два мјесеца, Добро упућени у дешавања у предузећу „Чистоћа” тврде да ће се чекати последњи рок за доношење такве одлуке, јер директор Јечменица максимално покушава да исцрпи неистомишљенике.

„Дан” није успио да ступимо у контакт ни са Јечменицом ни са Унковићем. Унковић се није јављао на наше позиове, а Јечменица је на нама познате бројеве, био недоступан.

Од запослних у предузећу „Чистоће” дознали смо да је Унковић раније био руко-водилац за сакупљање и одвоз смећа, да је по доласку Јечменице именован за једног од савјетника, јер му је на тај начин смањен коефицијент за зараду. Унковић је од краја 2016. па до маја 2017. године био вршилац дужности директора предузећа и на тој функцији је дочекао долазак Јечменице, али због чињенице да припада опозиционим партијама, брзо се нашао на удару изврше-ног директора који је члан ДПС-а.

Према нашим сазнањима у предузећу

„Чистоћа” последњих дана суспендовано је пет радника, јер им је током контроле на рад-ном мјесту пронађен алкохол у крви. Међу суспендованим се нашао и предсједник јед-ног од два синдиката Александар Вуковић, који је одбио да дува у дрегер. Вуковић има око 37 година радног стажа и међу првим се нашао на удару Саше Јечменице, који га је прошле године са мјеста шефа одвоза кому-налног отпада премјестио у Радну јединицу „Зеленило”.

Јечменица је раније у изјави за „Дан“ од-бацио оптужбе да се ради о политичком про-гону, иако је у „Чистоћи“ са радних мјеста помјерено око двадесет радника који су се истицали у опозиционим партијама.

Б. Је.

СУСПенДоВАн ненАД УнКоВиЋ, неКАДАШЊи РУКоВоДиЛАЦ ПРеДУЗеЋА „ЧиСТоЋА“

Јечменица наставља са чисткама

Посао вриједан 13,5 хиљада еура

Улица народне омладине

недјеља, 29. април 2018. Региони страна V

ПЕТЊИЦА – Планирано је да на локацији код зграде Здравствене станице у Петњи-ци наредних дана почне из-градњом објекта за потребе државних органа, саопштили су из локалне управе. Истакли су да је Влада Црне Горе обез-биједила 300.000 еура за из-градњу објекта док се локална управа обавезала да ослободи инвеститора од плаћања свих обавеза који се тичу комунал-них прикључака. Нагласили су да је предвиђено да се у згради о којој је ријеч смјесте одјељења Центра за социјални рад, Завода за запошљавање и Фонда ПИО.

– У партнерском односу из-међу локалне управе и Владе Црне Горе, а преко Минис-тарства рада и социјалног

старања, ускоро ће у центру Петњице започети изградња још једног објекта за потре-бе државних органа. Тако ће Петњица добити још један мо-дерни пословни објекат који ће утицати да центар града добије обрисе модерне средине. Зна-чајно је истаћи да ће у новом објекти свој кутак за упражња-вање слободног времена имати и пензионери. Такође, доћи ће до уређења читавог локалите-та на ком ће се градити зграда, јер овај простор досад није био култивисан. Ту ћемо, из-градњом прилазног пута, доби-ти и нова паркинг мјеста –са-општили су из лоалне управе.

Извођач радова је предузеће „Техноградња” из Пљеваља, а рок завршетак овог посла је 90 радних дана. Д.Ј.

У ПеТЊиЦи ПоЧиЊе гРАДЊА оБЈеКТА ЗА ПоТРеБе ДРЖАВниХ оРгАнА

Рок завршетка радова 90 дана

Локација на којој ће бити изграђен нов објекат

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Невлади-на организација „Бјелопољски демократски центар” спровела је анализу о прошлогодшњем раду одборника локалног пар-ламента. Циљ ове анализе је да се унаприједи сарадња одбор-ника и грађана али и органи-зација цивилног друштва. Та-кође, каже извршни директор НВО „Бјелопољски демократ-ски центар” Здравко Јањуше-вић, циљ је и да се анимирају органи Скупштине да редовно ажурирају податке и да грађа-ни благовремено буду упозна-ти о активностима њихових изабраних представника.

– Према евиденцији о раду Скупштине Општине Бије-ло Поље која је објављена на општинском сајту може се закључити да више од по-ловине одборника редовно присуствује сједницама СО, односно да је 16 од 38 од-борника присуствовало свим сједницама одржаним у 2017. години, док је пет одборника пропустило једну сједницу. За неке одборнике нема потпуних података, док је интересантно да неки од одборника нијесу присуствовали скоро ниједној сједници и да се за сваку сјед-ницу наводи да су оправдано одсутни. Према подацима, мада непотпуним, два одбор-ника нијесу присуствовала ни једној сједници Скупштине

општине-каже Јањушевић. и наглашава да се на основу расположивих података може закључити да су одборници изразито неактивни.

– Одборници су у прошлој години дали два предлога од-лука или иницијатива и под-нијели седам амандмана, од којих је усвојено осам.На 12 сједница СО постављено је укупно осам одборничких пи-

тања.Утврдили смо да је најак-

тивнији одборник био Ту-фик Бојаџић (СДП), а потом шеф Клуба одборника СНП-а Видран Кљајевић, са 50 дис-кусија, а ту си и његове пар-тијске колеге Зоран Бошковић са 37 и Радослав Нишавић са 23 дискусије. Шеф Клуба од-борника ДПС-а Милко Кова-чевић имао је 35 дискусија, а одборник СДП Жељко Коње-вић 13, колико је имао и неза-висни одборник Авдо Горче-вић. По једну мање дискусију имали су Миомир Војиновић и Љубомир Злајић из СНП.

Ни једну дискусију нијесу имали Слободанка Анђелко-вић из СНП, која није ни при-суствовала сједницама, као ни Фикрет Бећировић, Амела Губеринић, Весна Раосавље-вић, Садик Шахнман, Жарко Шћекић, Томислав Јеремић, Татјана Кљајев ић (поднијела оставку),сви из ДПС, али ни Тања Милатовић и Гордан Шћекић (није присутвовао ниједној сједници) из ДФ-а.

Интересантно је да су се са-мо по једном за годину дана јавили Данило Цвијовић из СНП, Мевлида Гусињац из СД, као и Јелена Кљајевић из ДФ, Вера Медојевић, Звонко Пулетић и Елида Међедовић из ДПС.

Амандмане су предложила само два одборника. Четири Зоран Бошковић и два Љубо-мир Злајић, а одборничка пи-тања упутила укупно четири одборника. По два Зоран Бош-ковић (СНП), Радомир Јокић (независни одборник), Видран Кљајевић и Љубомир Злајић (СНП).

Од 38 одборника само двоји-ца су дали предлог, одлуку и иницијативу. По једном Рефик Бојаџић (ДПС) и Фахрудин Касумовић (СДП)- наводи Јањушевић.

Према анализи БДЦ из ДПС-а је седам одборника који се ни једном нијесу јавили за ријеч па се оправдано прихва-та мишљење већине грађана да они припадају гласачкој маши-нерији. М.Н.

нВо БЈеЛоПоЉСКи ДеМоКРАТСКи ЦенТАР АнАЛиЗиРАЛА ПРоШЛогоДиШЊи РАД ПРеДСТАВниКА гРАЂАнА У ЛоКАЛноМ ПАРЛАМенТУ

Одборници ДПС-а најнеактивнији

– Велики проблем представља и чињеница да Скупштина није препознала улогу „активних одборника” и установила институт „најактивнији одборник” који би у значајној мјери анимирао одборнике да се укључе у расправу. Са друге стра-не и партије и скупштина треба да препознају неактивне од-борнике и то треба јавно саопштити.

Такође, улога одборника би требала да буде усмјерена и према грађанима, гдје би одборник био прва карика у лан-цу пружања сервиса и информација грађанима али и „ом-будсман” њихових интереса. Да то није случај у пракси, ви-ди се и по истраживању да ни један одборник није одржао састанак нити консултације са грађанима, нВо, нити дру-гим организацијама цивилног друштва. Тренд пасивности појединих одборника је настављен и у првом кварталу 2018.године-закључује Јањушевић.

Настављен тренд пасивностиСа једне од сједница Со Бијело Поље

БАР - Ученици Средње стручне школе из Бара и ове године су организовали тур-нир у малом фудбалу, на којем је учествовало осам екипа. По-бједник турнира је одјељење II-

2, а други финалиста одјељење IV-3.

Обје екипе су читави износ новчане награде донирали за лијечење једногодишње Маше Баошић из Сутомора. Д.С.

УЧениЦи ССШ иЗ БАРА оРгАниЗоВАЛи ХУМАниТАРни ФУДБАЛСКи ТУРниР

Помоћ за Машу

Једна од фудбалских екипа Средње стручне школе

ТИВАТ -Припадници ти-ватске Службе заштите и спа-шавања јуче су брзом интер-венцијом угасили пожар који је избио у стамбеној згради у Другој далматинскоj улици, и спријечили већу материјалну штету. Према ријечима на-челника Службе заштите и спасавање Зорана Барбића око 10 часова ватрогасци су

добили позив да је на балко-ну стана Дениса Баљака на четвртом спрату избио пожар на плинском шпорету.

– Пожар је угашен веома брзо и уз минималну мате-ријалну штету. У интервен-цији је учествовало седам ватрогасаца и два противпо-жарна возила- каже Барбић.

Ж.К.

Табеларни приказ учинка рада одборника Со Бијело Поље

Учешће одборника у дискусијама

■ ни једном се нијесу јавили за ријеч Фикрет Бећировић, Амела губеринић, Весна Рао-сављевић, Садик Шахнман, Жарко Шћекић, Томислав Јеремић, Татјана Кљајевић (под-нијела оставку),сви из ДПС, али ни Тања Милатовић и гордан Шћекић (није присуство-вао ни једној сједници) из ДФ-а, као ни Слободанка Анђелковић (СнП), која није ни присуствовала сједницама, каже Здравко Јањушевић

■ најактивнији одборник био је Туфик Бојаџић (СДП), а потом шеф Клуба одборника СнП Видран Кљајевић, са 50 дискусија, а ту су и његове партијске колеге Зоран Бошковић са 37 и Радослав нишавић са 23 дискусије. Шеф Клуба одборника ДПС-а Милко Ковачевић имао је 35 дискусија, а одборник СДП Жељко Коњевић 13, колико је имао и независни одборник Авдо горчевић, показује анализа Бјелопољског демократског центра

ТиВАТСКи ВАТРогАСЦи УгАСиЛи ПоЖАР У СТАнУ У ДРУгоЈ ДАЛМАТинСКоЈ УЛиЦи

Запалио се шпорет на балкону

недјеља, 29. април 2018.РегиониVI страна

ТИВАТ -Делегација Одбора за обнову манастира Михољска Превлака боравила је у посјети италијанској Венето регији по-водом прикупљања потребне историјске грађе. Делегација предвођена свештени-

ком Миајлом Бацковићем и архитектом Владаном Здравковићем, чланом струч-ног тима задуженог за обнову Превлачке светиње, била је гост Покрајинске владе регије Венето.

У Верони је одржан састанак са мини-стром Стефаном Валдагамберијем и ти-мом стручњака из области архитектуре на челу са архитектом Николом Папа Ђар-дином, који је члан и експертског тима. На захтјев делегације Одбора за обнову Превлаке састанку су присуствовали и представници Венецијанског архива који-ма су тражени важни подаци о манасти-ру, политичком и друштвеном стању Боке прије, током и послије рушења Михољске превлаке.

Након састанка организован је обила-зак Вероне и старих базилика на којима је урађена обнова и реконструкција. По ријечима јереја Бацковића посјета је би-ла организовано на највишем нивоу, а договорено је да се у том духу истинског екуменизма настави сарадња на обнови Превлачке светиње.

– Понуђена нам је сарадња на више поља везано за обнову манастира а веома драгоцјено је било присуство господина Здравковића који је као један од највећих стручњака из ове области имао кључну улогу у нашим разговорима - каже свеште-ник Бацковић.

Ж.К.

ХЕРЦЕГ НОВИ -Град Хер-цег Нови од јуче је богатији за још једно спомен- обијежље.Свечаним отварањем на пли-валишту ВК Ривијера Ђе-новићи које иначе приватно власништво породице Данило-вић откривена је спомен бис-та знаменитом капетану Боке Которске из 19 вијека Шпи-ру Даниловићу. Биста је рад академског вајара из Београда Драгана Димитријевића,а открили су је потомак Шпира Даниловића, Урош Данило-вић и мали адмирал Бокељске морнарице Лука Ковачевић.

О животу и дијелу свог прет-кана на отварању спомен-бис-те говорио је поморски капе-тан Тихомир Даниловић који је присутне упознао са исто-ријом породице Даниловић и са животом свог дједа који је био први капетан друге пло-видбе.

– Капетан Шпиро Данило-вић био је директна веза родне Боке са трговцима из Одесе и Трста и честа су била његова путовања из ових лука за Хам-бург и Петресбург. Његов рад људски квалитети довели су га да је од 1862 до 1865 био градоначелник Херцег Новог. Власник, је капетанске палате у Баошићима и Ђеновићима а његову потомци данас живе у тим мјестима. Капетан Шпиро Даниловић је носилац Злат-ног крста за цивилне заслуге.Путник и пролазник, који се заустави да погледа историју овог насеља од данас ће моћи да упозна и дио историје овог

мјеста који је „писао” капетан Шпиро Даниловић. Моји брас-твеници и ја смо се потрудили да се подигне овај споменик да би и на овај начин истакли личност и дијело нашег претка - казао је Тихомир Даниловић

По откривању споменика свештеници протојереј Радо-мир Никчевић, надлежни па-рох Радован Томовић и јереј Небојша Вуловић освештали су бисту. Овом чину прису-ствовао је и жупник цркве све-тог Јеронима из Херцег Новог и Светог Николе из Ђеновића дон Нико Шошић.

О животу и дјелу Шпира Да-

ниловића бесједио је протоје-реј Радомир Никчевић истака-вши да је поносан народ који је не тако давно имао човјека као што је капетан Шпиро.

– Он је човјек који је пони-као овдје у Ђеновићима а који носи име по светитељу коме је посвећен храм у његовом родном Ђеновићу. Овдје у не-посредној близини храма, ње-гови потомци су подигли овај споменик и сачували успо-мену на њега. Овај споменик подсјећа и њих и нас на човје-ка који је имао велики допри-нос за град, за поморство Боке. Сјећа нас на човјека који је

биран да буде први и да једно вријеме руководи Херцег Но-вим. На овај начин потомци се одужују својим прецима а овај споменик ће остати на вјечној стражи мира и доброте једног човјека по којем се вријеме памтило а ми данас бесједи-ли и свједочили о том дијелу и времену - рекао је Никчевић

Свечаном отварању споме-ника присуствовали су прес-тавници Општине Херцег Нови као и брони мјештани. Усвечаности су и ичланови Бокељске морнарице,подруж-ница Херцег Нови.

З. Ш.

У ЂеноВиЋиМА оТКРиВенА БиСТА КАПеТАнА ШПиРА ДАниЛоВиЋА

Потомци се одужили славном претку

откривање бисте Шпиру Даниловићу

БАР - У организацији НВО „Старобарска чаршија” орга-низовано је чишћење, фарбање и уређивање Старог Бара. Ак-ција траје до краја априла, а њоме руководи предсједница скупштине ове НВО Слави-ца Ивовић. У акцији учествују активисти „Старобарске чар-шије” и волонтери који улажу максималан напор како би Ста-ри Бар био љепши.

Према ријечима предсјед-ника ове организације Емила Шкријеља, акција организо-вана је самоиницијативно и о сопственом трошку, са циљем припреме, уљепшавања и сређивања Старог Бара за

предстојећу туристичку сезо-ну.

– НВО „Старобарска чар-шија” је и раније имала неко-лико сличних акција у Старом Бару, од којих је последња постављање садница. У плану нам је да у наредном периоду обогатимо Стари Бар амбијен-талним фењерима, за које смо путем донација обезбиједили потребна средства, и уколико буде слуха код надлежних ор-гана, изградња јавног тоалета. Такође, међу приоритетима наше организације је враћање старе калдрме, по којој је и позната старобарска чаршија - каже Шкријељ. Д.С.

АКЦиЈА нВо „СТАРоБАРСКА ЧАРШиЈА”

Уређење и чишћење Старог Бара

Фарбање ограда у Старом Бару

БАР - У организацији НВО „Инфо Спорт ЦГ” садњом 340 борова у „Шумицама” завршен је Еко дан Општи-не Бар. Према ријечима мр Миодрага Бановића, Еко дан Општине Бар био је као сегмент пројекта „Еколошко уређење приобалног појаса”, започет је 21. новембра 2017.

а завршен 26. априла ове го-дине. Наводњавање младих засада маслина, багрема и борова, обављано је одмах након садње. Ручни алат за завршетак садње донирали су Компанија „Церово” и Робна кућа „2. децембар”.

Након завршетка акције садње, Бановић је донирани ручни алат уступио Морна-рици Војске Црне Горе са

идејом да се сачува и користи у будућим еколошким акција-ма за уређење Бара.

–У будућим еколошким акцијама очекујемо веће ан-гажовање и бољу информиса-ност грађана Бара, организо-ваније и масовније учешће грађана посредством пред-сједника мјесних заједница

и одборника у СО. Вјерујемо да ће се у будућем периоду и други организованије укљу-чити у еколошке акције, дати конкретан допринос да наш Бар буде љепши и да зајед-но стварамо претпоставке за даљи просперитет и бољу бу-дућност нашој дјеци и гене-рацијама које долазе - истиче Бановић.

Д.С.

Засађено 340 борова

Учесниције еко дана у Бару

Акција у Шумицама

ЗАВРШен еКо ДАн оПШТине БАР

оДБоР ЗА оБноВУ МАнАСТиРА МиХоЉСКА ПРеВЛАКА ПоСЈеТиO РегиЈУ ВенеТо

одбор за обнову манастира Превлака у Венецији i

Обнова светиње у духу екуменизма

ТИВАТ - Радови на реконструкцији и об-нављању амбијенталне цјелине Бјелила у Тивту, које је недавно започело Јавно предузеће за уп-рављање морским добром Црне Горе кроз са-радњу са Општином Тиват одвијају се плани-раном динамиком. У Морском добру очекују да сви радови буду завршени средином маја.

– Тренутно је у току реконструкција више обалних зидова, након чега слиједи хортикул-турално уређење и оплемењивање самог под-ручја медитеранским биљкама- саопштили су из Морског добра.

Општина Тиват је ангажовала извођача радо-ва, механизацију и локално комунално преду-зеће, а радове је финансирало Морско добро, које је планом коришћења средстава за 2018. годину за ову намјену предвидјело износ од 20.000 еура.

У саопштењу се каже да је главни циљ обно-ве обезбијеђивање „да ово заштићено подручје сачува аутентичност и традицију и као такво буде саставни дио посебне културне и турис-тичке понуде Тивта”.

Ж.К.

МоРСКо ДоБРо оБнАВЉА АМБиЈенТАЛнУ ЦЈеЛинУ ЛоКАЛиТеТА БЈеЛиЛА

Очување аутентичности

Радови у Бјелилима

недјеља, 29. април 2018. Региони страна VII

БИЈЕЛО ПОЉЕ - Локални акциони план заштите биоди-верзитета први је плански доку-мент такве врсте који Општина Бијело Поље доноси у циљу очувања и заштите природе, уна-пређења и одрживог коришћења биодиверзитета. Секретар Се-кретаријата за рурални и одр-живи развој Јасмин Ћоровић и професор Душан Бугарин су чланови радне групе за израду овог Локалног плана.

– Документ о заштити био-диверзитета урађен је у скла-ду са свим прописима, а поред општих карактеристика Бијелог Поља, садржи законски и инсти-туционални оквир, методолошке приступе, као и истраживања - каже Ћоровић и наглашава да је важност овог документа у очу-вању и заштити животне среди-не, прије свега биодиверзитета.

– Биодиверзитет подразу-мијева доста тога, а ми смо кроз овај план покушали да се осврнемо на све животињске и биљне врсте на овом подручју. Локални акциони план садржи опис природних вриједности територије Бијелог Поља, по-датке о заштићеним природ-ним добрима на том подручју, негативан утицај на заштићена природна добра, финансијска средства за спровођење мјера заштите природе, изазове зашти-

те и спровођење мјера заштите природе, мјере и активности за спровођење плана са утврђеним приоритетима и друге елементе од значаја за заштиту природе- појашњава Ћоровић.

Професор Бугарин сматра да стање биодиверзитета на под-ручју општине Бијело Поље није на задовољавајућем нивоу, те да израда Локалног акционог плана представља први корак ка рјеша-вању тог систематског проблема.

– Највеће промјене детектова-не су у ријечним еко системима, који су и најизложенији негатив-ним антропогеним утицајима и кад то кажем, онда мислим на легалну и легалну експлоата-цију шљунка, дивље депоније чврстог и грађевинског комунал-ног отпада, криволов, канализа-ционе и индустријске испусте, а ништа мање нијесу угрожени шумски еко системи, како због неконтролисне сјече дрвета, та-ко и због многобројних пожара. Такође, не можемо занемарити ни сакупљање шумских плодова које није под контролом и које, уколико се настави овако,може да узрокује девастацију био-диверзитета- истиче Бугарин, додајући да највеће негативне последице по биодиверзитет имају депоније смећа, посебно у ријечном еко систему, као и загађеност Лима. М.Н.

У ТоКУ иЗРАДА ЛоКАЛног АКЦионог ПЛАнА ЗАШТиТе БиоДиВеРЗиТеТА

Лим ових дана

БУДВА - У Рафаиловићима је у петак, 27. априла, одржана конститутивна сједница Одбора за прославу јубилеја 100 година од ослобођења Будве у Првом свјетском рату 1918-2018. На сједници је једногласно усвојен Пословник и Програм рада.

Програм рада Одбора садржи огроман број активности које ће бити спровођене у току цијеле године - више изложби на тему 100 година од ослобођења Будве, 10 бројева „Малих новина” са темама из Великог рата, аутентични фељтон у дневним новинама у 30 наставака, неколико циклуса филмова ос-лобођења са тематиком из рата, ТВ емисије, трибине, књижевне вечери и друге културне догађаје.

– Будва ће цијеле године наградити суг-рађане низом промотивних активности које

ће се огледати у поставци билборда, сити-лајтова, новинских огласа, илустрованих мапа Мојковачке битке и Албанске голготе и других промотивних материјала едукати-вног карактера.

Грађани ће добити низ поклона које ћемо дијелити путем медија.

Одбор покреће иницијативу за израду монументалне монографије у којој ће се, именом и презименом, наћи сви учесници Великог рата са територије Будве, а затим и спомен- обиљежја на пригодном мјесту у Будви са учесницима рата и одликовањима која су заслужили својом храброшћу.

Са поносом обавјештавамо јавност да ћемо позвати савезничке земље Велику Британију, Русију, Србију, Француску, Грчку и друге да се придруже и партиципирају у будванским

свечаностима – наведено је у саопштењу Од-бора за прославу јубилеја.

Програм прославе завршиће се великом свечаном академијом у данима око 8. новем-бра. А на Митровдан, Дан ослобођења Будве у Великом рату биће одржана свечана сједни-ца Скупштине општине.

– Од посебног значаја за историју и културу нашег краја је израда интернет сајта „Албум сјећања” који ће забиљежити све прикупљене породичне приче и фотографије и одликовања учесника Великог рата и остати трајна архива. Интернет сајт је припремљен за лаку адапта-цију за друге градове којима ће бити поклоњен.

Позивамо све грађане да се јаве Одбору и доставе податке о својим прецима како бисмо их припремили за објављивање – наведно је у саопштењу за јавност.

оДРЖАнА СЈеДниЦА оДБоРА ЗА ПРоСЛАВУ ЈУБиЛеЈА 100 гоДинА оД оСЛоБоЂеЊА БУДВе У ПРВоМ СВЈеТСКоМ РАТУ

На свечаност позвали земље савезнике

Лим највише угрожен смећем

РОЖАЈЕ - Ученици угос-титељског смјера у рожајској Средњој стручној школи су на такмичењу у кулинарству, одр-жаном у СМШ „Данило Киш’’ у Будви, остварили завидне резултате. Ивана Гаровић је показала умијеће у спремању роловане пилетине и за ово јело је награђена сребрном ме-даљом, док су Елдин Дедеић и Харис Кошута добили бронза-не медаље за специјалитете као што је телећи стек у јагњећој марамици, односно паста у ка-ри сосу. Према ријечима њихо-вог ментора, Мурата Хаџића, конкуренција у спремању јела је била веома јака.

Хаџић истиче да су профе-сори и Средња стручна школа задовољни успјехом даровитих будућих кулинара, наглаша-вајући да је успјех ових уче-ника велика ствар за локалну

заједницу. Он наглашава да су већ добили позив из Хотела „Сплендид’’ да ученици кули-нарског и конобарског смјера током љета обављају праксу у том престижном објекту, гдје ће им бити обезбијеђен смјештај и исхрана, те да ће радити са вр-

сним куварима и конобарима. Хаџић упућује захвалност у име ученика и школе, ментору СМШ у Будви, као и Радова-ну Делићу, те Богдану Крс-мановићу који су им пружили подршку за учествовање на такмичењу. В.Ра.

награђени ученици и њихови ментори

УЧениЦи иЗ РоЖАЈА оСТВАРиЛи ДоБАР РеЗУЛТАТ нА ТАКМиЧеЊУ У КУЛинАРСТВУ

Освојили три медаље

НИКШИЋ -Први ово-годишњи тренинг чланови Спортско-риболовног друшт-ва(СРК) „Никшић“ одржали су минулог викенда на језеру Крупац. Циљ им је, кажу, да се што боље припреме за пред-стојећа званична такмичења. На тренингу су били пионири, омладинци и сениори који ће у наредном периоду имати низ такмичења, као и државно које

ће организовати Риболовни са-вез Црне Горе.

Пецарске вјештине ник-шићки риболовци су на Крупцу унапређивали уз инструкције тренера Будимира Гојковића и члана СРК-а и репрезента-тивца Ранка Вуксановића. Он ће у мају, као члан националне селекције, учествовати на Ев-ропском првенству у Слове-нији. Б.Б.

ЧЛАноВи СРК „ниКШиЋ“ ПРиПРеМАЈУ Се ЗА ТАКМиЧеЊА

Тренинг на Крупцу

КОТОР - С обзиром на значај затвореног пливачког базена „Никша Бућин“ пред-сједник Општине Котор Вла-димир Јокић ће „уколико буде требало“омогућити да се посао реконструкције тог спортског објекта одвија и у периоду забране обављања грађевинских радова (током туристичке сезоне).

Јокић је то потврдио гос-тујући у емисији Радио Кото-ра „Питајте градоначелника“, наводећи да је од директора Дирекције за јавне радове Црне Горе (ДЈРЦГ), надлеж-не за реконструкцију базена чија је површина 5.978 мета-ра квадратних, информисан о понављању цијеле тендерске процедуре пред Комисијом за жалбе.

-Након тога сам писао мол-бу Комисији да што хитније и приоритетније ријеши по тој жалби, како би процес могао коначно да се „отче-пи“, па да видимо да ли ће се ићи у нови тендер, односно понављање по новој закон-ској процедури, или ће овај остати на снази, како год да се ствари одвијају, рекао је Јокић, Општина ће изаћи у сусрет интензивирању радо-

ва на базену и у случају да се они поклопе са периодом забране градње.

-Господи из Дирекције за јавне радове Црне Горе рекао сам да немају никакву сумњу да, оног момента када се уђе у радове, морају уопште да размишљају о томе да ли је грађевинска сезона у Котору у току или не, да ћемо као локална управа, с обзиром од каквог је виталног интер-

са да се тај објекат заврши, ми учинити све што је до нас и дати све дозволе да се радови одвијају, децидирао је Јокић наводећи да нема лоше комуникације локалне управе са ДЈРЦГ, као и да то свакако није разлог, ни узрок чекања да се коначно заврше радови, чиме би се омогући-ло да се у Котору поново одвија тренажни процес за стотине корисника, прије

свега чланова Ватерполо клубова „Приморац“ и „Ка-таро“. Иначе, због кашњења радова на реконструкцији овог спортског објекта, чији је инвеститор Дирекција за јавне радове Црне Горе, 17. априла је одржан протест грађана. Базен, који је 1984. године изграђен средствима грађана Котора, није у функ-цији више од годину дана, због чега преко 300 дјечака и дјевојчица свакодневно на тренинге путују у сусједне градове, прије свега Будву. Радови на реконструкцији објекта процијењени су на 4,5 милиона еура. Б.М.

С оБЗиРоМ нА ЗнАЧАЈ ЗАТВоРеног БАЗенА „ниКША БУЋин“ иЗ ЛоКАЛне УПРАВе нАЈАВиЛи

Зелено свијетло за радове и током љета

■ Владимир Јокић је потврдио да је од директора Дирекције за јавне радове Црне горе информисан о понављању цијеле тендерске процедуре пред Комисијом за жалбе и нагла-сио да је писао молбу да што хитније и приоритетније ријеше по тој жалби, како би процес могао коначно да се „отчепи“

Владимир Јокић

недавно објављена читуља грађана Котора

недјеља, 29. април 2018.РегиониVIII страна

оПШТинА ХеРЦег ноВи РАСПиСАЛА КонКУРС ЗА РАСПоДЈеЛУ СРеДСТАВА нВо

ТИВАТ – Комисија за рас-подјелу средстава за пројекте невладиних организација на првом конкурсу подијелила је 24.703 еура за 19 пројека-та тиватских НВО. Одлуком о критеријумима, начину и поступку расподјеле сред-става невладиним организа-цијама,а у складу са буџетом Општине Тиват за 2018. годи-ну за ову сврху планирана су средства у износу од 60.000 еура. Невладиним органи-зацијама које имају посебан статус за Општину - Глаз-бено просвјетном друштву, Бокељској морнарици и КУД „Бока”, додијељено је 15.000

еура што представља 25 одсто од укупног износа средста-ва намијењених за пројекте НВО у овој години.

Међу пројектима за које је опредијељено највише средстава су Саксофон про-менаде” НВО „Арс Праесен-тиа“ са 2.670, дефектолошке радионице НВО „Европски дом” 2.500 и „Клапа Јадран” са пјесмом „45 година своме граду” које је Општина подр-жала са 2.400 еура.

За средства из општинског буџета са пројектима су кон-курисале 24 НВО, а комисија пет пројеката није прихвати-ла. Ж.К.

нА КонКУРС оПШТине ТиВАТ ЈАВиЛе Се 24 нВо

Прошло 19 предлога

НИКШИЋ - Стање које се односи на акуелно загађење потока Мачак у Жупи никшићкој је алармантно и надлежне службе би требале што прије да реагују, навео је у јучерашњем саопштењу за јав-ност Драгиша Мушикић потпредсједник

Општинског одбора омладине Социјалде-мократа Никшића и предсједник мјесног одбора те партије у Жупи. Отпадне воде из рудокопа већ више од мјесец несметано се уливају у жупски поток, а њиме даље теку у ријеку Грачаницу и језеро Ливеровићи.

Мушикић је истакао да се омладин-ска организација СД-а увијек залагала за заштиту животне средине и развој еколош-ке свијести грађана, а воде у црној гори сматрају једним од највећих државних блага.

– Трудићемо се да друштвеним акти-визмом и кроз акције едукације наших суграђана оне воде које су загађене учи-нимо чистим. Стење у Мјесној заједници Жупа изазвано загађењем потока Мачак сматрамо алармантним, те позивамо на-длежне институције да што прије изађу на терен, утврде стање и узроке загађења, и допринесу рјешавању овога проблема који је за становнике Жупе од великог значаја - истакао је Мушикић чија партија иначе у Никшићу заједно са ДПС-ом врши власт.

Б.Б.

оМЛАДинА СД-а ниКШиЋ АПеЛУЈе нА ЗАШТиТУ ВоДА У ЖУПи

Загађење потока Мачак алармантно

Драгиша Мушикић

Вода у потоку Мачак црвене боје

ХЕРЦЕГ НОВИ – Општин-ска Комисија за расподјелу средстава расписала је кон-курс за расподјелу средстава из буџета опредијељених не-владиним организацијама у 2018. години.

Како саопштавају оз локал-не управе, за подршку невла-дином сектору опредијељено је буџетом планираних 70.000 еура.

– Позивају се невладине организације регистроване у Црној Гори са сједиштем у општини Херцег Нови, које су регистроване до дана објављивања Конкурса, да до-ставе своје пријаве за пројекте који се реализују на терито-

рији општине Херцег Нови.Конкурс за расподјелу

средстава биће отворен 20 дана од дана објављивања. Средства предвиђена буџе-том Општине за 2018. годину расподјељују се првенствено невладиним организацијама чије се дјелатности односе на области: развоја локалне заједнице, екологије, заштите животне средине и здравља грађана, програма за предш-колску, школску дјецу и омла-дину, програма за стара лица, културну баштина, његовање историјских тековина, во-лонтеризам - саопштвају из Општине Херцег Нови.

К.М.

За пројекте 70.000 еура

■ отпадне воде из рудокопа већ више од мјесец нес-метано се уливају у жупски поток, а њиме даље теку у ријеку грачаницу и језеро Ливеровићи

недјеља, 29. април 2018. Маркетинг страна IX

недјеља, 29. април 2018.КултураX страна

К њига „Злочини: Косово, ћутање и сећање” ита-

лијанске новинарке из Рима Марилине Веке и књижевника и новинара са Косова и Ме-тохије Веселина Џелатовића, представљена је пред подго-ричком публиком у крипти Са-борног храма Христовог васкр-сења. Поред аутора, о књизи су говорили митрополит црного-рско-приморски Амфилохије и проф. Вукосава Ђурђевац Гру-јић. Уводну ријеч изговорио је Борис Мусић који је нагласио да је „Косово наша кућа, те да никад није доста бриге о њој и њеног помињања”, као и то да је књига Веке и Џелатовића вриједно историјско свједочан-ство.

Дјело „Злочини: Косово, ћутање и сећање” је уствари трокњиже састављено од књи-га Марилине Веке и Веселина Џелетовића.

Митрополит црногор-ско-приморски Амфилохије ка-зао је да је много значајно што се на западу, који је и довео до косовско-метохијске трагедије појављују свједоци савремене драме српског народа, попут италијанске новинарке Мари-лине Веке.

-Осим ње, тамо постоји још људи који чувају душу и памћење, не само онога што и ми заборављамо, него чувају душу својих народа, рекао је митрополит Амфилохије и као примјер навео личности као што су француски генерал Пјер Галоа и њемачки књижев-ник Петер Хандке.

Он је подсјетио на ријечи које је генерел Галоа казао блаженопочившем Патријарху Павлу: „Ваша Светости, ви не чувате само образ свога наро-да, ви чувате образ оне истин-ске, праве Европе”.

-Исто тако Петер Хандке чува образ њемачког народа, казао је митрополит црногор-ско-приморски. Владика је ре-као да је кроз ову књигу Мари-лине Веке проговорила честита душа италијанског народа.

-Она је схватила сву трагику збивања и осјетила ко је носи-лац злочина на Косову и Мето-хији и дубински осјетила душу

српског косовско-метохијског народа. То њено свједочанство је изузетно драгоцјено, казао је митрополит Амфилохије. Посебно је значајно, нагласио је митрополит, да се то свје-дочанство чује у савременој Црној Гори.

-То више није Црна Гора него Монтенегро. Јер оно што је Црна Гора, то је Мерилина посвједочила, а оно што данас ради власт црногорска, то је не-

гирање свега онога што је била и што јесте Црна Гора, казао је митрополит Амфилохије.

Умировљени епископ захум-ско-херцеговачки Атанасије, такође се обратио публици на-водећи примјер како је српски љекар спасио албанску дјевој-

ку. Он је такође рекао да „власт у Србији сада, нажалост, не го-вори да је Косово окупирано”, те да мисли да би добро било да власт у Србији „престане да говори о заједници српских општина и да почне да говори о заједници порушених срп-ских црква и манастира, да се то чује”.

-Има људи који пишу и свје-доче о томе, као што то ради Марилина Века. Има Францу-за, наше браће Руса, али има и других, рекао је умировљени епископ захумско-херцеговач-ки Атанасије.

Он је додао да на жалост, по-стоји и издаја.

-Издржаћемо ми и то, јер смо ми народ на дуге стазе. Како је говорио Јован Дучић, ми смо народ са дубоким духовним резервама. Жив је Бог и жива је душа наша. Исто тако, живо је Косово - рекао је владика Атанасије.

Коаутор књиге, пјесник и новинар са Косова и Метохије Веселин Џелетовић рекао је да о злочинима морамо стално да говоримо, јер онај који ћути о злочину јесте саучесник у ње-му.

-Можда сте примијетили да су ови свјетски моћници ућут-кали све који су говорили о тр-говини органима. Нас, једнос-тавно не могу да зауставе у тој причи само из једног разлога: то су наша браћа и сестре, ти страдалници, рекао је он. Он је увјерен да ће све нестати када је у питању самопроглашено Косово, „као пјена од сапуни-це” онога тренутка кад свијет сазна пуну истину о тим зло-чинима.

-Она је настала на крви не-дужних српских цивила. Тим зликовцима који воде ту наказ-ну творевину руке су у крви до

лаката, казао је Џелетовић.Марилина Века је говорила

о својим искуствима с Косова и Метохије, гдје је небројено пута боравила о свом трошку проносећи у свијет истину и објективну слику о тамошњим догађајима. Она сматра да рат на Косову и Метохији није за-вршен, већ да се и даље води и као доказ навела недавно убиство Оливера Ивановића и хапшење Марка Ђурића.

-Иво Андрић је написао да је страшно кад неко пати, али да је још страшније кад неко пати, а нико о томе не говори. То је оно што се дешава Србима на Косову и Метохији, казала је италијанска новинарка.

Вече је водила професорка Вукосава Ђурђевац Грујић, која је уједно и преводила. Она је публици открила и да је Марилина Века прешла у православље, те објаснила да је ауторка више пута српску дјецу са Косова и Метохије во-дила у Рим о свом трошку, како би их упознала са животом ван енклава.

Пошто је у питању тро-књижје Веке и Џелатовића, потребно је истаћи да је књига Марилине Веке „Вучје срце” уствари збирка истинитих при-ча о трговини људским органи-ма на Косову и Метохији, док је друга њена књига „Косово и Метохија – запад под освоје-ним небом”. Џелетовићева је књига позната под насловом „Српско срце Јоханово”, чија тема је такође трговина људ-ским органима.

Промоцији је присуствовао и викарни Епископ диоклијски Кирило, а публика је на крају вечери имала прилику да ау-торки књиге поставља питања и учествује у разговору.

А.Ћ.

КЊИГа „ЗлОЧИНИ: КОСОВО, ЋутаЊЕ И СЕЋаЊЕ” ПрЕДСтаВЉЕНа у ПОДГОрИЧКОМ СаБОрНОМ ХраМу

Свједочанство о патњи и страдању

Џелатовић, Ђурђевац Грујић, митрополит амфилохије, Века

-Све ме ово подсјећа на оно што је записао ловћенски тајновидац „Нада нема више ни у кога до у Бога и у своје руке. Надање се наше закопало, на Косово у једну гробницу”. Ево, једног савременог свједока да Косово није безнађе, не-го је управо надање. Косово и Метохија нијесу само историја, него су, иако су ћутање, и памћење, али оно право и истинско памћење - казао је, између осталог, митополит црногорско-приморски амфилохије.

Надање

Марилина Века

Салон ликовних педагога Црне Горе, четврти по реду, отворен је прексиноћ у га-лерији „Арт” подгоричких Музеја и галерија. Поставку чине радови око 50-ак ликов-них педагога и умјетника из Црне Горе. Поставка се може посматрати и као својеврстан пресјек стања на овдашњој ликовној сцени јер су многи од њих активни излагачи и чланови Удружења ликовних умјетника Црне Горе.

Отварајући изложбу Слобо-дан Савовић, предсједник подгоричког Градског одбора Синдиката просвјете Црне Горе, истакао је да ова излож-ба подсјећа друштво да су просвјетни радници његова елита, као и да су ликовни педагози један од најљепших украса црногорског Синдика-та просвјете.

Савовић додаје да је човјек увијек, од свјесног постања, покушавао да се кроз ликов-ни израз – приказ овјековјечи, остави траг о свом постојању и трајању.

– Упорно, стрпљиво човјек кроз своје слике свједочи о свом постојању. Касније, много касније то је названо умјетношћу. А, одувијек је био живот. Јер, што је човјек без Мона Лизе, без „Гернике”,

без фресака из Сикстинске ка-пеле. Одговарам, човјек није ништа без својих слика, без своје умјетности, само прах у времену. Просвјетни радници Црне Горе оставили су траг у трајању ових простора. И кад смо били јаки и кад смо би-ли слаби, наш траг је остајао

у новим генерацијама које су живјеле и стварале послије нас. Слике и скулптуре које смо вечерас изложили вашем суду причају причу о нашем трајању у садашњем време-ну. Вечерас, наше колегинице и колеге ликовни педагози уједињују своје приче у јед-ну слику коју слика човјек од свог настанка па до краја вре-

мена – рекао је Савовић.Он је додао и да је просвјет-

ни радник позив, а не профе-сија, јер рад с дјецом заокупља читавог човјека цијели дан.

Изложба се може погледати наредних 15 дана, у термини-ма од 9 – 14 и 18 – 20 часова.

Ж.Ј.

Професорски траг у времену

Бројна публика

Савовић је отворио изложбу

Национални координатор манифестације „Ноћ књиге” Марта Михачић, званично је прогласила барски програм поводом Дана књиге најбољим у држави.

Организатори овог програ-ма, који је награђен пригодним књигама, били су Културни центар Бар и Народна библи-отека „Иво Вучковић”, а осми-слила га је руководилац биб-лиотеке Мила Чордашевић.

Према ријечима Чордаше-вић, она јесте била идејни по-кретач и координатор цјело-дневног програма, али су сви учесници и посјетиоци допри-нијели да светковина књиге у Бару привуче пажњу јавности.

- Веома сам срећна што је наш заједнички програм, како организатора књижевне мани-фестације, тако и васпитних и културних институција из Бара, проглашен најбољим у

Црној Гори. Показало се, по ко зна који пут у Бару, да за квалитетне књижевне програ-ме има публике и занимања - каже она.

Цјелодневна књижевна манифестација „Дан књиге/Ноћ књиге” била је у Бару намијењена свим поштовао-цима књижевности и читања, у жељи подстицања, нарочито младих нараштаја, на читање.

У оквиру акције „Бесплат-

но учлањење”, Библиотека је вршила упис нових чланова. За предшколце и прваке одр-жана је квиз игра „Читам и играм се”, потом креативна радионица „Растем уз Малог принца” за ученике VI и VII разреда, квиз знања „Трагом књиге” за ученике Гимназије „Нико Роловић”, као и разго-вор уз књигу „Зашто (баш) читање - седамдесет и више савјета како да своје дијете

усмјерите ка читању” Весне Павићевић. У ноћном дијелу промовисана је прва књига барског писца Сава Маркоча „Кула од сјећања и друге при-

че”, и барска издавачка кућа „Медитеран Мултимедиа”, а затим одржано тросатно јавно читање „Са књигом у руци у биоскопу”. Д.С.

ВрИЈЕДНО ПрИЗНаЊЕ За КултурНу МаНИФЕСтаЦИЈу

Креативна радионица о „Малом принцу”

Барска „Ноћ књиге” најбоља у држави

ОтВОрЕН СалОН лИКОВНИХ ПЕДаГОГа ЦрНЕ ГОрЕ

недјеља, 29. април 2018. Култура страна XI

К омпозициjа „Косара за сопран и камерни окес-

тар” Нине Перовић са успjехом jе премиjерно изведена приjе двиjе вечери у пуноj дворани Црногорског народног позо-ришта. И то ниjе било све што смо имали прилику да чуjемо прексиноћ у дворани нацио-налног театра. Изузетном ин-терпретациjом Бетовеновог Концерта за клавир и оркестар у ц–молу одушевила jе и наша пиjанисткиња Весна Дамљано-вић. Све то употпунио jе Црно-горски симфониjски оркестар, коjи jе био на висини задатка предвођен сигурном руком маестра Григориjа Краска. Ово музичко вече коjе ћемо памти-

ти по значаjу изведених дjела, закључено jе опет jедним из-узетно захтjевним и по умjет-ничкоj тежини врхунским дjе-лом – Брамсовом Симфониjом броj 3 у ф–дуру.

Онаj ко jе имао прилику до-сад да чуjе дjела Нине Перовић сигурно jе да jе „Косару, за со-пран и камерни оркестар” слу-шао са одређеном дозом изне-нађења. И даље инспирисана нашом музичком, културном и духовном традициjом, Нина Перовић jе своjу нову компо-зициjу обоjила снажним емо-циjама, у молу, коjима jе, мало jе рећи, описала или дочарала, већ скоро отjелотворила тра-гичну љубав несрећне Косаре. Дубока емотивност компо-

зициjе „Косара, за сопран и камерни оркестар” поjачала jе изузетном и надахнутом ин-терпретациjом сопран Оливера Тичевић, коjу jе пратио камер-ни састав састављен од гудач-ког оркестра, харфе, клавира, челесте и удараљки.

Иако звучи другачиjе, „Ко-сару” не види као нови лист у своjом ауторском опусу. Ова композициjа jе њено прво дjе-ло након докторских студиjа, а ово дjело jе како jе истакла, посљедица вишегодишњег раз-мишљања.

– Не могу да кажем да сам започела овом композициjом неку нову фазу у свом ства-ралаштву. Из мог угла посма-трано све jе то исто. Моjе док-торске студиjе су траjале три године. И док сам завршава композициjу у те три године сам се и као човjек и као аутор

миjењала. Можда се у смислу тога да jе ово први производ након тог процеса може рећи да jе у питању нова фаза – обjаснила jе она.

„Косара...” jе заправо дjело о љубави и вjери, нагласила jе она. Сопран Оливера Тичевић, са коjом сарађуjе већ годинама, од почетка jе била „у игри” кад jе Косара у питању. За текст своjе композициjе употриjе-била jе 23. псалм, истичући да оваj текст „обjашњава Косари-ну патњу и трагедиjу”.

Тичевић jе рекла да jе за раз-лику од раниjих композициjа Нине Перовић коjе су биле „пуне техничких потешкоћа за глас”, „Косара” нешто сас-вим друго.

– Ова jе све само не то, али jе захтиjевна приjе свега у емотивном смислу. Косара jе жена коjоj брат убиjа сапруга

а она се са тим мири, без риjе-чи. Нијесам таква особа, и да бих отпjевала „Косару“ мора да сам тражила ту емоциjу – казала jе Тичевић.

Уочи концерта одржани су „Разговори” на коjем jе по-ред Перовићеве и Тичевићеве учествовао и Жарко Мирковић, директор Музичког центра Цр-не Горе. Он jе поjаснио да jе „Косара, за сопран и камерни оркестар” наручена компози-циjа, настала у оквиру трого-дишњег проjекта „Music Up Close Network”. Он jе наjавио да ће наша публика наредне сезоне имати прилику да чуjе премиjерно дjело композито-ра Александра Перуновића, као и и дjела неколико савре-мених европских аутора, коjи су компоновали у оквиру истог проjекта.

С.Ћ.

НОВО ДJЕлО НИНЕ ПЕрОВИЋ И БЕтОВЕНОВ КОНЦЕрт у ИНтЕрПрЕтаЦИJИ ВЕСНЕ ДаМЉаНОВИЋ НаГраЂЕН аПлауЗИМа ПОДГОрИЧКЕ ПуБлИКЕ

Вече музичких емоциjа

разговори о музици

Пиjанисткиња Весна Дамљановић, након неколико се-зона, поново у улози солисте, представила се подгоричкоj музичкоj публици. Као и сваки пут, извела захтjевно дjело. Овог пута то jе био Бетовенов концерт за клавир и оркестар у ц–молу.

– На моjе огромно задовољство изабрали смо оваj Бетове-нов концерт. Ово jе изузетно дjело, jедно од наjпопуларниjих, али и веома захтjевно. радуjе ме и поновна сарадња са Црногорским симфониjским оркестром, због феноменалне енергиjе и сарадње са маестром Краском. Заиста волим да свирам са овим оркестром – казала jе она.

Дамљановић, прва наша пиjанисткиња коjа jе завршила доктоске студиjе клавира код пизнатог пиjанисте и угледног професора александра Сердара, коjа се бави и педагогиjом на Музичкоj академиjи универзитета у Источном Сараjеву, неће наступити ни на jедном од наша четири музичка фести-вала коjа ће се одржати на љето. али, вриjедно се припрема за септембар и сусрет са никшићком публиком.

– Наступићу у оквиру прославе 70 година Музичке шко-ле „Дара Чокорило” и томе се jако радуjем. у складу са тим направићу сериjу концерата по Црноj Гори и региону - каза-ла је она. то ће бити прилика да након двиjе године чуjемо ову пиjанисткињу коjа влада веома богатим репертоаром по-ново као солисту у Црноj Гори.

Сарадња која радује

Изложбама „Југословенски неоавангардни умјетнички часописи 1960-1990” ауторке Ане Радовановић, „30 ФЛУ АЛУМНИ Дизајн/Дизајн” као и „Говорити језиком ши-вења” и „Untitled Moments” аустралијских умјетника Рут Хингстон и Тима Брука које су отворене у Црногорској га-лерији умјетности „Миодраг Дадо Ђурић” и галерији „42 степена” на Цетињу, обиљежен је завршни дан овогодишњег, шестог по реду ФЛУИД дизајн форума.

Посјетиоце у ЦГУ „Миодраг Дадо Ђурић” поздравила је ди-ректорица Умјетничког музеја Мирјана Дабовић Пејовић која је подсјетила да је Народни му-зеј Црне Горе од првог издања

ФЛУИД-а партнер у реализа-цији овог фестивала.

-Они који су дуже са нама знају да је устаљена пракса да у оквиру програма фестивала организујемо у једној од на-ших галерија, било самосталну или изложбу која је посвећена значајним догађајима и лич-ностима из области графичког дизајна. Оно што посебно же-лим да нагласим је да је излож-ба коју смо назвали „30 ФЛУ АЛУМНИ Дизајн/Дизајн” са-мо један од пројеката које ће НМЦГ реализовати поводом јубилеја 30. година Факултета ликовних умјетности Цетиње – казала је Дабовић Пејовић.

Говорећи о изложби „30 ФЛУ АЛУМНИ Дизајн/Дизајн”, ко-ординаторка ФЛУИД-а проф.

Ана Матић казала је да ова из-ложба представља пресјек ра-дове преко тридесет дизајнера који су били студенти студијс-ког програма Графички дизајн ФЛУ Цетиње.

- Изложба је конципирана тако да представља радове који су комерцијалног типа и реали-зовани за различите клијенте, а ти радови су грађаним Црне Горе препознатљиви јер су их већ видјели у својој свакодне-вици. У јесен, такође у парт-нерству са НМЦГ планирамо да оквиру пославе јубилеја направимо још једну изложбу која се зове „Дизајн Арт”, гдје ће већина истих и других ау-тора, наших бивших студената, представити радове које раде за себе, а не за клијенте – рекла

је Матић.Стручно вођење кроз излож-

бу „Југословенски неоаван-гардни уметнички часописи” одржала ауторка Ана Радова-новић, а ријеч је о изложби која представља историјски и дизајнерски преглед умјет-ничких часописа насталих на територији бивше Југославије у раздобљу од шездесетих до почетка деведесетих година и која доноси анализу контекста у којем су настајали радови аутора и група као и њихове међусобне везе на локалном и међународном нивоу.

У наставку програма у Га-лерији „42 степена” отворена је изложба „Говорити јези-ком шивења” умјетнице Рут Хигстон која третира питање заштите животне средине у контексту хиперпродукције изградње стамбених блокова у урбаним центрима Аустра-лије, као и изложба „Untitled Moments” Тим Брука која је колаборативни пројекат који истражује визуелни утицај ручног веза, цртежа и фотогра-фије у дигиталној анимацији.

Организатор ФЛУИД дизајн форума који је ове године од 22. до 27. априла одржан у Ко-тору и на Цетињу је Факултет ликовних умјетности Цетиње, а покровитељи су Министар-ство културе, Универзитет Црне Горе, Министарство одрживог развоја и туризма, Туристичка организација Ко-тор, Општина Котор, Престо-ница Цетиње, Архитектонски факултет из Подгорице и Гете Институт из Београда.

З.П.

ЗаВршЕН ФлуИД ДИЗаЈН ФОруМ

Четири изложбе за Цетињане

Посјетиоци изложби на Цетињу

Представа „Код Нојеве бар-ке у осам”, са Драмске сцене за дјецу Градског позоришта, биће играна данас у 12 сати у сали Додест КИЦ-а „Будо То-мовић”. Ову узбудљиву пинг-винску авантуру, намијењену дјеци старијој од пет година, режирао је словеначки реди-тељ Роберт Валтл према тексту савременог њемачког аутора Урлиха Хуба.

Рафинираног стила, са пуно хумора, овај Хубов комад сло-ви и за једно од највећих ев-ропских открића за најмлађу публику у посљедње вријеме. Ријеч је о забавној и поучној причи о библијском Потопу, која је уједно и химна прија-тељства, солидарности и толе-ранције.

Јунаци представе су три пингвина који су сплетом окол-ности, путем голуба, добили вијест о Потопу који ће заде-

сити планету. Ту је, наравно, и Ноје, старац са дугом сиједом брадом, који се спрема да у осам сати увече на барку укр-ца по два представника од сва-ке живе врсте, како би негдје далеко изградио нови и бољи свијет. Два пријатеља пингви-на не желе да оставе трећег, најмлађег, па га домишљато у коферу укрцавају на барку пуну животиња...

Улоге тумаче: Славиша Гру-биша, Смиљана Мартиновић, Горан Славић, Бранко Илић и Сејфо Сеферовић. Аутор-ски тим, поред редитеља, чи-не још: Наталија Вујошевић (сценографкиња), Тијана То-доровић (костимографкиња), Немања Бечановић (компо-зитор), Славка Нелевић (ко-реографкиња), Миха Хорват (дизајнер свијетла), Ђорђе Кривокапић (превод текста).

А.Ћ.

ГраДСКО ПОЗОрИштЕ

Пингвинска пустоловина

Организациони одбор шес-тог Регионалног фестивала фантастичне књижевности „Рефестикон” прудужио је до 20. маја рок конкурса за збир-ку кратких прича „Триум ре-гинарум’’ о средњевјековним владаркама. Како су најавили организатори због локалних избора у Бијелом Пољу, који се одржавају 27. маја, пред-виђено је да фестивал буде у јуну, због чега се писцима из региона даје додатно вријеме да пошаљу приче.

Како је раније најавље-но овогодишњи фестивал је посвећен владаркама из средњег вијека Мари Цр-нојевић, Катарини Косача и Милици Хребељановић, и потребно је да да се радња приче епске или научне фантастике, фантазије или хорора, односи на бар једну од њих. М.Н.

„Рефестикон” у јуну

Поводом обиљежавања 145 година од изласка првог броја „Гласа Црногорца”, На-ционална библиотека „Ђурђе Црнојевић” у понедјељак, 30. априла у 19 сати приређује на Цетињу изложбу плаката „Европа на страницама Гла-са Црногорца”. Уз плакате, посјетиоци ће моћи да погле-дају и оригиналне примјерке ове значајне новине с краја 19. и почетка 20. вијека, која има статус културног добра од посебног значаја за исто-рију и културу наше државе. На изложби ће говорити: амбасадор Бугарске Младен Червењаков који предсједава Европском унијом, библио-текар и публициста Маријан Миљић и проф. др Весна Ки-либарда. З. П.

Значајан јубилеј

недјеља, 29. април 2018.КултураXII страна

У ручењем награда најуспјеш-нијим рецитаторима, али и

стиховима и музиком бенда „Микро-козма” прексиноћ је у Капитал пла-зи завршен трећи Фестивал младих рецитатора Црне Горе. Организатор овог фестивала је издавачка кућа „Ободско слово” у сарадњи са По-штом Црне Горе.

Награда „Џони Хоџић” припала је ове године подгоричкој гимназијал-ки Хани Растодер, која је говорила пјесму „О љубави” Халила Џубрана, али тако да је завриједила назив најус-пјешније.

– Ову пјесму изабрала сам сама након што сам дуго и много читала

његову поезију, и пронашла сам се у овој пјесми. Ова награда ми мно-го значи с обзиром да носи име јед-ног од најбољих рецитатора на овим просторима некад. Иначе, волим да читам Миљковићеву поезију и може-те је стално читати и да је се никад не „наситите” – каже за „Дан” Хана Растодер, додајући да ће је поезија

сигурно пратити стално кроз жи-вот. Иначе, она је освојила и прво мјесто у категорији средњошколаца и студената. Образлажући зашто је баш Хани Растодер припала Награ-да „Џони Хоџић”, редитељ Благота Ераковић, који је био и предсједник стручног жирија који је оцјењивао ре-цитаторе, подсјетио је и на умијеће казивања стихова Џонија Хоџића, и његово слављење поезије на сваком кораку.

– Ова награда Хана, носи велико признање, а прије тебе добила ју је Ана Бјелица, један од најуспјеш-нијих студената глуме у Београду на

државној академији, као и глумци ЦНП-а Мирко Влаховић и Слобо-дан Маруновић, који такође сјајно говоре поезију – рекао је Ераковић, уручујући јој признање. Режисер се публици и рецитаторима обратио и прије овог чина, истичући да се вриједност овог фестивала огледа између осталог и у масовности, јер су се такмичили ђаци из 68 црного-рских основних и средњих школа и студенти. Нажалост то се не (до)ти-че Министарства просвјете, додао је Ераковић.

– Овдје је сваке вечери требало да буде неколико људи из Министарства просвјете, јер ако већ не знају што је поезија, овдје су имали прилику да на-уче што је поезија. Још од старих Хе-лена, речено је да онај ко воли поезију

не може да мрзи. А, у времену пуном мржње гајити поезију, учити неког нечем лијепом је херојство достојно сваког поштовања – рекао је Ерако-вић.Објаснио је и којим критеријима се жири у коме су поред њега ради-ле и Мирослава Уљаревић, дирек-торка „Ободског слова”, мр Марија Ненензић и Невенка Вулић, руково-дио приликом оцјењивања: тежином изабране пјесме, дикцијом – начином и чистоћом изражавања, начином на који су донијели смисао пјесме – од-носно пјесникову идеју, емоција – гдје су пазили да је не буде ни превише а ни премало и озбиљношћу приступа чину изласка на сцену. У име Поште Црне Горе која је спонзорисала на-граде присутнима се обратила Анка Перовић. Ж.Ј.

ЗаВрШЕН трЕЋИ ФЕСтИВал МлаДИХ рЕЦИтатОра ЦрНЕ ГОрЕ

Медаља за храброст учитељима поезије

Прво мјесто у категорији рецитатора основних школа од првог до пе-тог разреда припала је Ксенији Бојић, ОШ „Милорад Муса Бурзан” (Подгорица), друго мјесто Мони Мујовић, ОШ „Сутјеска” (Подгорица), а треће мјесто су подијелили Симон Матијашевић, ОШ „Душан Бојовић” (Никкшић) и Ђорђије Шебек, ОШ „Сутјеска”, (Подгорица).

Прво мјесто у узрасту од VI до IX разреда припало је Милошу Ћирковићу, ОШ „Стефан Митров Љубиша” (Будва), друго мјесто Лани Јовановић, ОШ „Павле ровински” (Подгорица), а треће Анастасији Радојевић, ОШ „Ду-шан Обрадовић”, (Жабљак) и Марији Дамјановић, ОШ „Максим Горки” (Подгорица).

Најбољи рецитатори основних школа

Специјална награда за ауторску пјесму у категорији основне школе припале су Никшићанкама Жани Радуловић, ОШ „Душан Бојовић” и Маји Перошевић, ОШ „лука Симоновић”. Специјалне награде за ауторску пјесму у категорији средња школа и факултет припале су: Ксенији Тешовић, Гимназија Котор, Милени Бојанић, Средња економско-угоститељска школа, Никшић, Елсану Цикотић, ССШ „Спасоје распоповић”, Подгори-ца, Јовани Мараш, универзитет Доња Горица, Бојани Мараш, уДГ. Награда за креативно гово-рење стихова припале су Павлу Оташевићу и Матији Перовићу.

Специјалне награде

Похвале фестивала добили су основношколци Дејана Наталић, Митар Радуновић, Софија Са-вић, Дамир Хаџић, Нафија Мар-кишић, Нина Ђурђевац, Мар-ко Кузмановић, Балша Дедић, Кристина Мркић, Тара Ненадо-вић и Елена Мијатовић.

Похваљени су и средњошколци Дијана Бећир, Андреа Чабарка-па, Лејла Дрешевић, Анастасија Брајовић и Алекса Дамјановић.

Похваљени

Прво мјесто у категорији средњошколаца освојила је Хана растодер, Гимназија „Слободан Шкеровић”, Подгорица, а друго мјесто припало је њеној друга-рици из школе Ани Ивановић,

које дијели са учеником Цетињске гимназије Давидом Вуковићем. треће мјесто дијеле Ксенија Ву-којевић, Гимназија „Милоје До-брашиновић”, Бијело Поље и Маша Шћекић, СМШ „Младост”, тиват.

Награђени средњошколци

Хана растодер

недјеља, 29. април 2018. Фељтон страна XIII

ПЕТАР РОМАНОВ: JЕЗУИТИ И МАСОНИ У РУСИJИ (6)Приредио и Превео са руског: воJиН ПеруНиЧиЋ

■ Jезуити и масони из Западне европе су покушали да остваре своjе циљеве и пренесу своjу идео-логиjу на Исток континента. Сjеме, коjе су сиjали по европи, успjели су да посиjу и у царскоj Русиjи. Колико су у томе успjели описано jе у диjелу књиге „Русија и Запад” од Петра Романова

Г одине 1787. њемачка штампа jе изброjала 145 масонских ложа у Русиjи. Имаjући у

виду тиjесну повезаност руских масона са брат-ством из иностранства, онда тоj информациjи треба вjеровати. Руски научници могу докумен-товано да потврде постоjање више од 30 ложа у том периоду, међутим, треба узети у обзир да масони ниjесу себе претjерано истицали, а документациjа о њиховом постоjању и што се односи на њихов прогон, не само jедном, већ више пута jе уништавана. Главни центри масо-на су, наравно, били Москва и Петербург, али за вриjеме Катаринине владавине ложе су се налазиле и у многим провинциjским градовима, а и у армиjи и у поморскоj флоти.

Григориj Вернадски, jедан од наjозбиљниjих истражних судиjа историjе руског масонства приjе револуциjе, наводи интересантне ста-тистичке податке о броjу масона у државном апарату. Године 1777. од 11 чланова Царског савjета, четворица су били масони. У Катари-нином дворском персоналу, од 31 вишег дворс-ког чиновника, jеданаест њих су били масони, на чиjем челу jе био Иван Jелагин, чувени слободни зидар.

Отприлике таква иста слика jе била и у Сена-ту. Масони су били и у Министарству спољних послова, и у Адмиралитету, и у Министарству за ревизиjу, и Министарству за трговину, као и Министарству здравља и другим министар-ствима. При томе треба имати у виду да се не говори о обичним чиновницима, већ о бирократ-скоj рускоj елити, а као минимум за учлањење морао jе бити бар начелник неког одjељења у

министарствима. Масона ниjе било само у Воj-ном министарству, мада су два имена високих чиновника, према мишљењу Вернадског, била под знаком питања.

У Рускоj академиjи 1787. године, од 60 члано-ва, њих 13 су били масони. И међу професорима Московског универзитета лако jе наћи масоне. Слободни зидар се налази на челу Академиjе за умjетност. Године 1777. чак и на челу поли-циjе jе био масон Д. Волков. Међу руским гу-бернаторима и намjесницима такође има доста слободних зидара. Општи закључак Вернадског jе овакав:

„...Краjем 1770-их година у ложама jе било од jедне трећине до шестог диjела чиновништва... Осим тога, иза правих чланова ложа су, нарав-но, стаjали њихови приjатељи и њима блиске особе.“

Масонство jе стизало из разних центара и средина, наjчешће из Енглеске, Француске и Пруске, зато су у Русиjи постоjале разне ложе по саставу (чисто иностране, мjешовите, или искључиво руске). Оне су радиле по разним системима (енглеском, шкотском, шведском и многим мjешовитим вариjантама), на разним jезицима и доста често су се битно и суштински разликовале jедна од друге по своjим правилима и ритуалима.

И филозофска гледишта разних масонских кружока су била много различита. Неки су те-жили да схвате „законе ума“ и управо на ос-новама тих закона граде своj духовни живот. Овдjе jе био доминантан рационализам. Такво jе било новоенглеско масонство током 1770-их година, чиjи jе лидер био Иван Jелагин. Током

1780-их годинама поjавио се дубоки мистици-зам розенкраjцера, коjи jе постао антипод тог рационализма.

Дакле, говорити о jединству руских масона jе могуће само уз велике примjедбе. Понекад су се односи видљиво заоштравали између представника разних ложа, чак су постаjали неподношљиви и прелазили у неприjатељство. Критикуjући руске розенкраjцере за њихову претjерану затвореност, Иван Jелагин их jе упоређивао чак са jезуитима:

„Да ли то учење уништава ложу? Оно показуjе безграничну жељу за влашћу, али jе прикрива од братства, слично jезуитском генералу, коjи има своjе сjедиште у Риму, али коjи фанатично дjе-луjе и управља редом у свим краjевима земље на штету људског рода.“

Судећи према свему, нешто jе Jелагина веома много наљутило у том моменту, jер упоређи-вање масона са jезуитума jе била велика увреда.

Житељ из Катаринине епохе, коjи ништа ниjе знао о масонима, као по неком правилу, ниjе примjећивао све те разлике и ниjансе. Не са-мо што су му сви масони изгледали подjеднако сумњиви, већ jе он стављао знак jеднакости између масона и „безбожника-Волтеријанаца“. Међутим, однос масона према Волтеру, москов-ски професор (масон) Шварц jе веома прецизно обjаснио у jедном свом предавању:

„У свим своjим дjелима, Волтер нас учи до-брочинству, али jе имао несрећу да буде васпи-таван у таквом кругу, гдjе су ти, коjи су мора-ли да бране своjу религиjу, они исти који су jе срамотили и брукали, и он jе помислио да су сва таква свештена лица преваранти и лажови

и, прикључивши се ученим људима jош као незрео човjек, он се изгубио у своjоj процjе-ни и такорећи трчећи прошао.“ Тако jе, што jе очигледно, за масоне Волтер у свом воjничком безбожништву „промашио циљ“, па зато ниjе имало никаквог смисла да га слиjеде.

У Катаринино вриjеме руски масон jе био религиозан, али на своj начин. Њега ниjе ст-варао ни Волтеров атеизам, нити институт православне цркве, масони из времена њене владавине су jе оштро критиковали, окривљи-вали црквене jерархе за њихов бирократизам, меркантилизам и за све остале грехове.

(НасТавиЋе се)

Масонске ложе у Русији

Иван Јелагин, руски масон

Н ије велики број по-литичара из српске

прошлости којима је пошло за руком што и Томи Вучићу Перишићу. Од обичног си-ромаха и слуге кнеза Ми-лоша, он се уздигао у једну од најмоћних политичких фигура нововјековне српске државе и био један од њених најбогатијих људи. Како је то текло, на врло успјешан, све-обухватан и допадљив начин у својој књизи „Тома Вучић Перишић“, описао је др Ра-домир Ј. Поповић, један од најзначајних представника средње генерације српских историчара. Састављена од пет хронолошки повезаних поглавља, Поповићева књига садржи и поглавље „Господар и слуга“, у коме је објашњена Вучићева потчињеност Мило-шу, а чији ћемо један дио пре-зентовати кроз овај фељтон, заједно са оним страницама књиге које говоре о Вучиће-

вом дјетињству и младости, и његовим устаничким данима. Чинимо то уз одобрење ауто-ра и сагласност издавача ове вриједне књиге – београдског „Службеног гласника“ и Ис-торијског института Београд, који су је заједно објавили 2003. године.

Др Радомир Ј. Поповић рођен је 1969. у Богатићу.Студије историје је завршио на Филозофском факултету у Београду, гдје је мaгистрирао и докторирао. Запослен је у Ис-торијском институту Београд. Проучава политичку, друштве-ну и културну историју српс-ког народа у 19. вијеку. Поред ове објавио је књиге: Основна школа у Бадовинцима 1843–1998; Аврам Петронијевић; Л. Ареснијевић Баталака, Живот и прикљученија Карађорђа (приређивач); Протокол и Ре-гистар Шабачког магистрата 1808–1812. (приређивач).

Преци Томе Вучића Пери-шића поријеклом су из села Шаховића код Бијелог Поља, одакле су се у другој полови-ни 18. вијека, наводно због туче са Турцима, доселили у гружанско село Горњу Врбаву. Вучићев отац Периша и мајка Стана живјели су у заједници с Перишиним братом Павлом. У тој кући је рођен Мелентије 1776. године, Павлов син, по-тоњи враћевшнички архиманд-рит и први српски митрополит.

Међутим, за вријеме рата Аустрије против Турске 1788–1791. године, познатијег код нас као Кочина крајина, Ву-чићеви родитељи напустили су Шумадију и кренули су с ос-

талим становништвом у збјег.Вучић је рођен у Баричу,

у збјегу. У вези с годином рођења постоје различита мишљења. У литератури је

најчешће коришћен Милиће-вићев податак, према којем је он рођен 1787/1788. године. Илија Гарашанин казивао је сину Милутину да је Ву-

чић око седамнаесте године пошао у школу, али је школо-вање прекинуо због почетка устанка, што упућује на то да је рођен око 1787. године. Када Сима Милутиновић Сарајлија пише о почетку Вучићевог школовања, наводи да је 1804. године имао 15 го-дина, па је, према томе подат-ку, рођен 1789. године, иако у истом тексту пише да је рођен на почетку аустријско-турс-ког рата. На основу наведених чињеница произилази да је Вучић рођен између 1787. и 1789. године. Премда су по-даци о години рођења разли-чити, заједничка им је тврдња да је Вучић рођен на почетку аустријско-турског рата. Тако пишу Сима Милутиновић Са-рајлија и Милан Ђ. Милиће-вић. Пошто је овај рат почео фебруара 1788. године, та го-дина се може сматрати годи-ном Вучићевог рођења.

На крштењу је име добио по светом Томи, који се празнује 16. октобра, али на основу те чињенице не може се тврдити да је рођен тог дана. По оцу Периши се презивао, а Ву-чићем је прозван према раши-реном народном вјеровању да ће тим именом бити спасен од болести и злих демона. У по-четку се потписивао као Вук Перишић, а касније је надимак равноправно употребљавао с крштеним именом.

Вучић је имао четири сес-тре. Једна од њих, Јанглика, била је удата за Обрада Пер-визовића Радосављевића у Великим Крчмарима, а друга је живјела у Бечевици у Гружи.

За преостале двије његове сес-тре нијесмо утврдили имена и мјеста гдје су биле удате.

Према легенди, Вучић је турског поријекла. Први по-мен о томе налази се у спјеву Ивана Соколовића, а дру-ги у мемоарима Бартоломеа Куниберта. Описујући сукоб Вучића с мајком Станом, Ку-ниберт је записао Станине ријечи: „Твоје ћуди потврђују општу повику да си син Турчи-на.“ Пошто подаци потичу од лица која су неблагонаклоно судила о њему, а писани су у политички осјетљивом време-ну, прије ће бити да су ови пис-ци извели закључак на основу Вучићевог насилништва, које их је подстакло да га оптуже да је Турчин. Соколовићеву и Кунибертову тврдњу прихва-тили су Слободан Јовановић и Драгослав Страњаковић, али ни њихова тумачења није-су прихватљива.

Послије завршетка рата 1791. године Вучићева поро-дица вратила се из Срема и настанила се у Вучковици, у Гружи. Послије очеве смрти мајка му се преудала. Очух Луко доселио се на породично имање, али је послије сукоба са својим слугом задобио по-вреде, од којих је вјероватно преминуо у љето 1820. године. И Стана је завршила трагично. Кнез Милош у писму подсјећа Вучића да је он син „баба Ста-не која је врат с крушке сло-мила“. Посмртни остаци Ву-чићевих родитеља сахрањени су јуна 1832. године у порти цркве у Честину.

(НасТавиЋе се)

ДР РАДОМИР Ј. ПОПОВИЋ: ТОМА ВУЧИЋ ПЕРИШИЋ – СЛУГА КНЕЗА МИЛОША (1)

Бјелопољско поријекло предака ■ Фељтон смо урадили према Поповићевој књизи „тома Вучић Перишић“, коју су издали београдски

„Службени гласник“ и Историјски институт Београд

тома Вучић Перишић

Приредио: МиЛадиН веЉковиЋ

Др Радомир Ј. ПоПоВИЋ

недјеља, 29. април 2018.ШаренаXIV страна

О но што је желио у жи-воту, то је и остварио.

Јер, за Славка Калезића препрека нема. Многобројне представе, концерти, сингло-ви, али и учешће на Еврови-зији обиљежили су његову деценију умјетничког ства-ралаштва, прву од оних које тек слиједе. Настављајући свој креативни рад, са истом радошћу и храброшћу, овај мултимедијални умјетник представио је недавно у Под-горици оно што се од њега дуго очекивало. Своју прву књигу, „Моја истина”. Овај вјечити дјечак, како за себе често каже, пренио је на странице свог пр-вјенца искуство које је стекао кроз Евровизијско такмичиње,

његово сазријевање и пут који је прешао, откривши лијепе али и оне мање лијепе ствари које прате овај популарни му-зички шоу.

Све препреке и потешкоће на путу стварања Славко је прет-ворио у своју корист, доказа-вши да за истинске умјетнике увијек има мјеста, у било ком дијелу свијета. За кратко врије-ме, постао је идол младим сањарима за које се нада да ће управо у овој књизи пронаћи храброст и кренути ка оства-рењу својих снова.

- Ја сам сањар који све што замисли труди се да оствари јер креативност је нешто што је у мени 24 сата. Увијек сам имао жељу да напишем нешто што ће да остане, а посебно

што ће да буде инспирација дјеци, и свим оним сањарима који би хтјели да ураде нешто у животу. Сви смо свјесни да простор гдје живимо носи одређене тешкоће, тако да сам након Евровизије, схватио да је вријеме за овако нешто. Ни-сам био у фазону да напишем роман већ нешто што је исти-на, због чега сам је и насловио тако јер је свака ријеч у књизи истина - казао је Славко.

„Нису штедјели ударце на мом путу истине, нећу ни је њих на њиховом путу лажи” пише Славко у књизи, прко-сећи свему што долази из не-гативне људске природе.

- Од самог почетка мог ст-варања јесам наилазио на по-тешкоће, не лично, али увијек су до мене долазиле реченице типа како реагујем на нега-тивне коментаре. Мене никад суштински није то дотицало, али сам се питао шта ја то ра-дим људима лоше својим ст-варањем. Кад сам психолош-ки сагледао и схватио какав је то простор на ком живимо просто сам ставио одбрамбени зид да те ствари не долазе до мене. Било је доста удараца којима сам одлијевао, људско лицемјерје ми је инспирација и њиме сам се бавио у књизи,

али издржао сам све то - објас-нио је он.

Његове визије су како каже, увијек биле другачије, и зато је бирао тежи пут током свог

умјетничког рада.- Велики сам перфекцио-

ниста, и колико год да волим људе са друге стране тешко им вјерујем. Зато сам одлучио да

стварам сам и годинама сам та-ко радио док ми евровизијско искуство није донијело управо то да сад имам двије менаџерке, једну из Србије, другу из Вели-ке Британије - открио је он.

Циљ му је да у наредном пе-риоду само ствара, а имао је и поруку за све младе људе:

- Сматрам да је ово књига која би могла сјутра да буде лектира, посебно за младе љу-де, има доста њих који сањају. Сигуран сам да овдје у Црној Гори постоји талентованијих људи од мене, али ће они оста-ти само на том нивоу сањања, зато је моја порука њима да се усуде и да истински вјерују - закључио је Славко.

А.ШАботић

„Ова књига није за препричавање, није за доношење суда, није за убијање вре-мена, није за ограничене, није за подлав-це, ова књига је за мене, за радознале, за правдољубце, за другачије. ” Овим ријечима је Мара Радовић, дугогодишња Славкова пријатељица отворила промоцију „Моје ис-тине”, нагласивши да је сматра важном јер истиче висок ниво свјесности и самосвијести.

- Говори о стремљењу ка висинама, сма-трам је важном јер сам и сама учила из ње. У књизи као на длану, овај златни дјечак

оставио је своје срце, будите пажљиви према том срцу, будите пажљиви према свом срцу. Стремите ка висинама, његујући своје исти-не. Тако ћемо једног дана сви постати браћа и сестре у величанственој симфонији космо-са. Књига „Моја истина” једна је од музич-ких фраза те симфоније. наставите то дјело својим животом и будите добри родитељи, данас или сјутра, као што су били Славкови родитељи. Једино тако ће нека нова, лијепа и надахнута дјеца моћи да спасу овај свијет - поручила је радовић.

Истина вјечитог дјечака

Стремите ка висинама, његујући своје истинеСа промоције у Подгорици

СЛаВКО КаЛеЗИЋ ПрОМОВИСаО СВОЈУ ПрВУ КЊИГУ У ПОДГОрИЦИ

Дан прије промоције књиге, Славко се вратио са мини тур-неје по аустралији одакле носи невјероватне утиске.

-Тамо се десила једна нестварна ситуација, невјероватно искуство. Први пут се десило да је неко од евровизијских представника био гост на њиховим концертима и сама чиње-ница да је из Перта који је четири, пет сата лета удаљен од Сиднеја дошло преко 200 људи да би гледало мој наступ који је трајао око 15 минута је била нестварна. најдивније што се десило у свему томе јесте сусрет са свим фановима и тај не-прегледни ред, мислим да сам све људе који су били на кон-церту загрлио и потписао ЦД. најдрагоцјеније ми је то што су они заљубљени у моју душу - истакао је Славко.

Аустралијска турнеја

Поред промоције прве књиге, ово вече било је за Славка посебно из још једног разлога, а то је 60. рођендан његове мајке којој је и посветио „Моју истину”.

- Књигу посвећујем својој мајци, она данас слави 60 го-дина. Ја сам за идеју да се људи славе за живота. Свједоци смо да постоје многе легенде и људи који су ту међу на-ма, а чије смо постојаности свјесни онда кад оду. Одлучио сам да славим своје родитеље, породицу и своју мајку која ми је инспирација. немјерљива је њена љубав током мог сазријевања. Њена подршка била ми је пресудна за све што радим и што ћу радити - казао је Славко.

Књигу посветио мајци

Најновији студијски албум групе „Га-лија” под називом „У рају изнад облака”, у издању ПГП РТСа, појавиће се у про-даји у другој половини маја 2018. Ово је двадесети, јубиларни Галијин албум, а посебно је значајно то што ће ова група следеће године прославити 40 година од Прве пловидбе њиховог првог студијског албума.

Руководилац ПГП РТСа Владимир Граић, након потписивања уговора са фронтменом групе Ненадом Мило-сављевићем, рекао је да ПГП РТС на-ставља праксу објављивања нових сту-дијских албума наших најеминентнијих извођача. – Посебно нам је задовољство што је Галија, од првог албума 1979. го-дине до данас, вјерна нашој издавачкој кући. Албум „У рају изнад облака” је сјајан и очекујем да ће, захваљујући мо-дерној продукцији, новим генерацијама

приближити оно што се већ 40 година сматра добром музиком изјавио је Граић.

Ненад Милосављевић популарни Неша Галија, каже да је куриозитет у домаћој издавачкој дјелатности да неко од почет-ка каријере, која траје деценијама, повје-рење поклања истој издавачкој кући.

– Пред нама је велики јубилеј и чи-ни ми се да смо успјели да одемо корак даље, јер смо музику са којом живимо већ 40 година унаприједили у складу са данашњим технологијама, не одустајући од ауторских принципа којих се држимо од самог почетка. Албум садржи 10 нуме-ра, музику је писао Ненад Милосавље-вић, текстове Предраг Милосављевић, а занимљиво је да су три пјесме испјеване на стихове наших великих пјесника Ма-тије Бећковића, Пере Зубца и Милора-да Митровића.

А.Ш.

ЧеТИрИ ДеЦенИЈе СараДЊе ГрУПе ГаЛИЈа И ПГП рТСа

„У рају изнад облака“ – 20. албум

Фот

о: П

ром

о Ф

ото

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм недјеља 29. април 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

06:00 радио Црне горе-Будилник07:00 доБро јутро Црна горо, јутарЊи програм07:00 вијести08:00 вијести09:00 вијести11:00 агросазнаЊе12:00 вијести12:05 аБс,12:35 стил13:05 запис13:35 музика14:00 вијести 14:05 двиктор иго-изгнаник, р15:15 укуси јутра15:25 маркетинг15:30 дневник 116:00 нво сектор 16:25 путеви живота16:50 регионална мрежа17:20 мостови18:00 вијести18:10 саворе, емисија на ромском језику 18:40 треЋе доБа19:15 тв тека19:25 маркетинг 19:30 дневник 220:05 како је настао нови завјет21:00 оквир 22:30 дневник 322:50 спортски дневник23:05 Фестивал Црногорске на-родне пјесме: старе ноте, нови звуЦи 00:40 оквир 02:10 путеви живота02:35 регионална мрежа03:00 саворе, емисија на ромском језику 03:25 треЋе доБа03:55 конЦерт04:10 мостови04:50 нво сектор05:15 стил

07:00 аБс, р 07:30 конЦерт08:00 тв арХив, р09:00 анимирани 09:45 дјеЧије поподне, р 10:30 Цветана жели крила11:00 серија: велики и мали, р12:00 анимирани Филмови, р 12:45 спортска суБота, р13:45 сат тв: периодика у Боки, р

14:15 Филм: БоЉшој вавилон, р15:45 Филм: Хамлет, р 18:00 проФил: милош карадаглиЋ18:50 седми континент19:30 конЦерт20:10 серија: велики и мали21:05 Филм: велико улагиваЊе23:05 ФиФа: пут до русије, р23:30 Филм: среЋан празник тата 01:05 серија: велики и мали, р02:00 проФил: милош карадаглиЋ 02:45 тв арХив, р 03:45 конЦерт04:45 регионална мрежа, р05:15 стижу БеБе, р

04:30 звезде гранда спеЦијал (р)07:15 Филм: каспер (р)09:00 проЦес (р)09:15 како вријеме пролази (р)11:30 вреле гуме 12:00 никад није касно (р)14:00 жива истина 15:00 звезде гранда спеЦијал 17:50 Четвртак у 22 (р)19:00 журнал 19:30 квиз: 100 Људ, 100 Ћуди 20:15 уБиЦе мог оЦа (р)21:05 Филм: господар прстенова, двије куле 00:05 EXKLUZIV 00:30 жива истина 01:35 EXKLUZIV тХе Бест оФ (р)02:00 како вријеме пролази (р)03:00 Филм: господар прстенова, двије куле (р)

07:00 маша и медвјед 07:25 продавниЦа намаЊиХ ЉуБимаЦа 07:30 инвизималс 08:00 трансФормерси 08:15 пЧелиЦа, р 08:45 БејБлејд 09:15 гастро 09:20 Филм, посЉедЊи самурај, р09:25 вријеме измеЂу шавова, р12:00 вијести у 1212:05 метео Центар у 1212:06 вријеме измеЂу шавова, р12:40 снови, куЋа, дом13:10 стар , р 13:35 M:TECH, р 14:00 вијести у 2

14:05 метео Центар у 2 14:07 Филм, гас до даске, р 15:40 живот са морем 16:30 вијести у пола 5 16:38 метео Центар у пола 5 16:40 за воланом 17:10 дневниЦа, р 18:30 вијести у пола 7 19:07 метео Центар 19:10 лоза20:00 директно 21:15 Британија је велика 21:25 док. серијал22:00 вијести у 10 22:13 метео Центар у 10 22:15 спорт 22:30 Филм, соБа за игру, р 00:00 реприза програма

07:06 дјеЧији програм07:30 оБразовни програм 08:30 телешопинг09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи 09:14 музиЧки програм - гусле 10:00 дјеЧији програм, р10:24 оБразовни програм, српски језик11:00 вијести у 1111:05 тако су говорили наши преЦи 12:00 Oгледало, контакт емисија, р 13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи14:00 дуХовни портрети, р 15:00 вијести у 1515:05 тако су говорили наши преЦи15:07 документарни програм16:00 српско становиште, р17:00 телешопинг17:30 новости 117:50 тако су говорили наши преЦи19:00 телешопинг19:20 оБразовни програм, српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 седмиЦа плус 21:00 драмски програм 22:00 новости 222:20 тако су говорили, наши преЦи22:30 Филмски програм00:35 седмиЦа плус, р инФормативна емисија 01:00 реприза програма

06:30 Ћерке, р08:00 Централни дневник, р08:30 жикина шарениЦа11:30 тв продаја11:50 спортисимо Цг 1212:03 I LOVE MY CAR12:33 метео плус12:45 CITY M13:03 рез14:00 премијера викенд спеЦијал

16:05 капитал16:20 сиФра деспот, р .17:00 елиФ, р17:45 CITY M18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно све у 619:03 спортисимо Цг 18.3019:10 метео плус19:13 елиФ20:00 Ћерке21:03 шиФра деспот22:00 пинкове звезде23:40 задруга преглед дана00:30 задруга уживо

05:55 CITY M06:10 метео плус06:15 ексклузивно све у 6, р06:30 I LOVE MY CAR, р

07:00 Филм за дјеЦу09:00 дјеЧији свијет, продукЦија твнк10:00 снага села10:35 мали огласи11:00 серија за дјеЦу11:30 серија-слатко срЦе-р12:00 из арХива13:00 мали огласи13:10 серија-росела-р14:00 моторспорт магазин14:20 Филм-р16:00 Храна и вино16:50 мали огласи17:00 дјеЧији свијет-р 18:00 винк 1 18:20 снага села-р18:50 мали огласи19:00 серија-росела 20:00 винк 2 21:00 викенд серија 22:00 винк 322:20 мали огласи 22:30 Филм

07:00 промо тв Будва 07:00 музиЧки програм07: 53 мали огласи 07:55 епп08:00 широм свијета (р) 08:30 широм свијета (р) 09:00 дружина плави делФин 09:30 епп09:35 дјеЧији вал (р) 10:05 спортско поподне 10:50 најава програма10:52 тв Будва промо10:53 мали огласи, инФо10:55 епп 11:00 серија: Бандолера (р) 11:55 епп 12:00 серија: Бандолера (р) 12:55 док. серија: култура Џеза 13:55 епп 14:00 перспектива 14:30 емисија: кокиЦе 14:53 мали огласи, инФо14:55 епп 15:00 Филм 16:30 музиЧки програм16:55 Биоскопске најаве 17:00 најава програма

17:02 епп17:07 тв Будва промо 17:10 прелаз (р) 17:40 породиЦа јермолов (р) 18:40 тв Будва промо 18:42 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи, инФо 18:55 епп 19:00 зелена патрола 19:30 епп19:35 музиЧки програм 20:00 серија 21:00 емисија: митови и легенде 21:55 епп22:00 глас америке22.30 епп22.35 музиЧки програм 23:00 Биоскопске најаве23:05 викенд Филм 01:00 конЦерт

08:00 календар 08:05 више од вијести08:30 маркетинг08:35 Цртани Филм09:00 родитеЉијарије09:25 ЦврЧак на сат10:30 моБил ауто (р)11:00 стем 01111:30 аБс12:00 календар12:05 дневник радио светигора12:30 пролог13:00 више од вијести 13:25 маркетинг13:30 вјенЧаЊе од а до да14:00 наша недјеЉа15:30 атлас16:00 у жижи (р)17:55 каленадр18:00 новска седмиЦа 18:25 маркетинг18:30 нешто ново19.00 радио светигора дневник19:30 пролог19:40 музиЧки програм20:00 календар 20:05 нијесмо ми од јуЧе (р)20:30 ријеЧ више21:15 мувиленд22:00 новска седмиЦа22:25 маркетинг22:30 ауто мото магазин23:00 дневник радио светигора23:30 пролог23:40 стем 01100:10 ауто мото магазин 00:40 ријеЧ више (р)01:30 ништа лиЧно (р) радио светигора

Промјена за Оскара

у најновијем трејлеру за филм „веном” редитеља рубена Флајшера, популарни глумац том Харди појављује се у улози едија Брока, лика који у једном тренутку поприма прилично застрашујући облик.

он постаје веном, ванземаљац, стрип јунак из марвеловог универ-зума, сачињен од слузаве материје која му омогућава да се претвори у свог домаћина.

веном се годинама појављује у стриповима и један је од главних марвелових ликова. Његов први домаћин био је спајдермен, који се коначно одвојио од венома када је схватио да овај жели да науди људима, а не да их заштити.

осим Хардија, улоге у филму ту-маче мишел вилијамс, риз ахмед, скот Хејз и рид скот.

у светску биоскопску дострибуцију „веном” креће 5. ок-тобра.