teh nike

M a r i j o K r i

Tehnike za bolji ivot

N L P P r i r u N i k

Marijo KriTehniKe za bolji ivoT

nlP prirunik

Copyright 2013 Portalibris.

Sva prava zadrana ukljuujui pravo na reprodukciju u bilo kom obliku u celosti ili delimino.

Posveeno svim mojim prijateljima, onima koji to jesu i onima koji to nisu

Predgovor

nlP ili neuro-lingvistiko programiranje mnogi smatraju za savre-menu vetinu koja omoguava brze promene stavova, uverenja i na-vika. Meutim, nlP je pre svega psihologija: savremena i napredna psihologija koja nam objanjava na koji nain komuniciramo sa sobom i sa drugima.

ideja za stvaranje ove knjige bila je dvostruka. Pre svega, eleo sam da pribliim nlP svima onima koji trae naine da bolje razumeju svet i ljude oko sebe, svima onima koji su iznenaeni i razoarani svojim i tuim reakcijama, kao i onima koji ele da naue brze i efikasne tehnike pomou kojih bi se reili loih navika, neprijatnih uspomena, razoaranja, nerviranja, nesigurnosti i uopte svega onog to im smeta i to ih spreava da unaprede svoj ivot.

Druga stvar koju sam imao na umu jeste ideja da svima onima koji su zavrili neki vid nlP treninga pruim kvalitetan prirunik kojem bi se vraali, podseali na nlP principe i naine na koje to znanje mogu da primene.

odmah da napomenem da ova knjiga nema ambiciju da zameni kva-litetan nlP trening, niti je to mogue uiniti putem pisane rei. Me-utim, neuro-lingvistiko programiranje je oblast koja moe oveku da prui mnogo, ak i sa ovoliko malo koliko jedna knjiga moe da donese. zbog toga ete u njoj nai sasvim dovoljno informacija da razumete osnovne principe nlP-a i nauite kako da primenite ta znanja, kroz praktine primere koji su dati u drugom delu knjige. a za sve one koji ele da prodube svoja znanja i saznaju vie o ovoj najmlaoj i trenutno najpopularnijoj oblasti psihologije, mogu samo da preporuim da nastave istraivanje i slobodno eksperimentiu. jer, ovekov um e jo dugo, dugo biti nepresuno polje iznenaujuih i zadivljujuih informacija.

Sadraj

I deoNLP kao model komunikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2ta je nlP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2Upotrebna vrednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4nlP ili izuavanje subjektivnog iskustva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

1. Kako doivljavamo realnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Model komunikacije i linosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

brisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9izvrtanje (distorzija). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10Generalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11Metaprogrami. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13verovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13Memorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

neke implikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14neuro-logiki nivoi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

2. Teorija i principi za dostizanje uspeha . . . . . . . . . . . . . . . . . 18nlP Pretpostavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

nlP Pretpostavke o ljudima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19nlP Pretpostavke o komunikaciji i promenama. . . . . . . . . .21

Pet principa za dostizanje uspeha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .241. znaj ta eli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .242. Uradi neto po tom pitanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .253. Primetite ta se dogodilo (izotrite ula). . . . . . . . . . . . . .25

x Tehnike za bolj i ivot NLP prirunik

4. budite fleksibilni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .255. Radite iz ugla izvrsnog i izuzetnog, kako psiholoki tako i fizioloki. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

Tekue stanje i poeljno stanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26obrazac otkria (engl. The Discovery Frame) . . . . . . . . . . . . . . .27

obrazac otkria i iskustvo uenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

3. Ciljevi i rezultati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29nlP pravila za postavljanje ciljeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

Dobra potpitanja za sebe u vezi sa ciljem. . . . . . . . . . . . . . . .31Stav cilja protiv stava krivice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

obrazac za ciljeve (engl. Outcome Frame) prikupljanje informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34Kljuevi za ostvarive rezultate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35veba dobro formulisani ciljevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36veba 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

4. Sistemi za reprezentaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39vodei i primarni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40

vizuelni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40auditorni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41Kinestetiki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41audio-digitalni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42

Predikati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42lista fraza sa predikatima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45

Pokreti oiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

5. raport (engl. Rapport = prisnost, veza) . . . . . . . . . . . . . . . . 52Usklaivanje i odraavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53

est osnovnih elemenata raporta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53Senzorska otrina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55

Kalibracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56voenje i navoenje (engl. Pacing and Leading) . . . . . . . . . .57

veba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

Sadraj xi

6. Usidravanje (ankerisanje, engl. Anchoring) . . . . . . . . . . . . . 58izgradnja ojaanog usidravanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59Pet kljueva za uspeno usidravanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

intenzitet iskustva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61Pravovremeno usidravanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61jedinstvenost sidra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62Ponavljanje (replikacija) stimulansa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63Prosto ponavljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63

Skript za izmamljivanje stanja (engl. State Elicitation Script). .63Usidravanje snanog resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64

Slaganje (nanizavanje) sidra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65Uruavanje sidra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66Usidravanje i dodavanje resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

7. Submodaliteti (engl. Submodalities) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Promena neeljenih uverenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70

veba promena uverenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70Promena nekorisnog ponaanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72

8. Strategije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Formalno izmamljivanje strategije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

neformalno izmamljivanje strategije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79Dodatna pitanja koja postavljate za izdvajanje strategije . . .79obrazac sinestezije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80

Upotreba (engl. Utilisation) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80Primer postupka za izmamljivanje strategije za donoenje odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81Strategije za motivaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82

9. Mo jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83nivoi apstrakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83Miltonov model, metamodel i komadanje. . . . . . . . . . . . . . . . . .84Miltonov model i obrasci hipnotikog jezika . . . . . . . . . . . . . . .85

xii Tehnike za bolj i ivot NLP prirunik

itanje misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86izgubljeni govornik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87Uzrok i posledica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88Sloeni ekvivalenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89Pretpostavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89Univerzalne odrednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90Modalni operatori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91nominalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91neodreeni glagoli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92Tag pitanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92nedostatak referentnog indeksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93Komparativno brisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94Kopiranje trenutnog iskustva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94Dvostruke veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95Konverzacijski postulati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96Proireni navodi (citati). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97naruavanje selektivnih ogranienja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98Ugraene komande . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98Ugraena pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99obuhvatanje svih mogunosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100efikasno korienje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100Promena znaenja (rifrejming, engl. Reframing) . . . . . . . . .101Drugi obrasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101

10. Metamodel. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103izvrtanje (promena znaenja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104

itanje misli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104izostavljen govornik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105Uzrok i posledica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105Kompleksne jednakosti (a=b) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106Pretpostavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106

Sadraj xiii

Generalizacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107Univerzalne odrednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107Modalni operatori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107

brisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108nominalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108neodreeni glagoli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109nedostatak referentnog indeksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110

napomene za elegantno korienje metamodela . . . . . . . . . . .110veba obrazac, reakcija, posledica. . . . . . . . . . . . . . . . . . .111

11. okviri i promena okvira (engl. Framing and Reframing) 113Radna teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114Promena znaenja (engl. Meaning Reframe) . . . . . . . . . . . . . . .115

Kako promeniti znaenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115Promena konteksta (engl. Context Reframe) . . . . . . . . . . . . . . .116

Kako promeniti kontekst. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117Druge frejming tehnike tehnike za sastanke . . . . . . . . . . . . .117

okvir ishoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118okvir odobravanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118okvir relevantnog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118okvir kontrasta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119okvir kao da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119okvir sumiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119

12. vremenske linije (engl. Time Lines) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Korienje vremenskih linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122

Skript za proveritu vremenske linije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122Programiranje budunost pomou vremenske linije . . . . .124eliminisanje ograniavajuih odluka. . . . . . . . . . . . . . . . . . .125

xiv Tehnike za bolj i ivot NLP prirunik

II deoTehnike i obrasci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

13. Integracija delova (engl. Parts Integration) . . . . . . . . . . . . 128

14. Brzo procesiranje fobije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130Primer teksta za brzo procesiranje fobije. . . . . . . . . . . . . . . . . .132

15. generator novog ponaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

16. Promenite neuspeh u povratne informacije . . . . . . . . . . 136

17. Uvaavanje ponaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

18. Kada bi obrazac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

19. Provera ekologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

20. Pristupanje stanju s resursima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

21. razreenje unutranjih konflikta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

22. Pomirite se sa roditeljima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

23. obrazac za alergije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

24. Ugradnja zadovoljstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

25. redukcija zadovoljstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

26. voleti sebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

27. Unitavanje ograniavajuih odluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

28. Prekidanje ograniavajuih asocijacija . . . . . . . . . . . . . . . . 162

Sadraj xv

29. Uskladite sami sebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

30. reite se izgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169Dodatni saveti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171

31. osnovni obrazac za motivaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

32. obrazac za zaljubljivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174Dodatni saveti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175

33. Izmamljivanje strategija za uenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176

34. reavanje zavisnosti (od nekog) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

35. okvir za dogovaranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

36. Identifikovanje hijerarhije vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186Dodatne napomene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188

37. generator novog ponaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189Dodatne napomene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .190

38. aktivni snovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

39. obrazac za tugu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194

40. Pranjenje memorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197

41. Isceljujue metafore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

42. dezintegracija uverenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

43. osnovno povezivanje uverenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

44. SCore obrazac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

45. rasputanje negativnih emotivnih asocijacija . . . . . . . . . 208

46. Proirenje izbora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

47. Brzo popravljanje samopouzdanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212

48. Zahvalnica i krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

I deoNLP Kao ModeL KoMUNIKaCIje

U prvom delu knjige objasniemo ne samo ta je to nlP, skraenica za koju su mnogi uli ali nemaju ideju ta ona predstavlja, ve emo to novo znanje iskoristiti da nauimo neto i o nama samima: da shva-timo zbog ega realnost doivljavamo onako kako je doivljavamo, zbog ega reagujemo onako kako reagujemo i zbog ega se esto ne razumemo sa drugima, iako govorimo jasno i precizno.

Uvod

ta je NLPPostoji nekoliko definicija nlP-a. Pre svega, da objasnimo ovu skra-enicu. nlP dolazi od sledeih rei:

neuro lingvistiko Programiranje

Re neuro predstavlja na nervni sistem: naih pet ula i nerve kroz koje ona prenose informacije u mozak. To je sposobnost da prene-semo informacije iz okruenja i prevedemo ih u razumljivu formu, uz pomo naeg nervnog sistema.

lingvistika predstavlja na jezik, odnosno rei i reenice uz pomo kojih komuniciramo sa drugima ili sami sa sobom. na jezik je u stvari nain na koji mi sebi (i drugima) opisujemo ono to ula putem nerava donose u na mozak. Moemo rei i da je to nain na koji komuni-ciramo i tumaimo iskustva kroz jezik, ukljuujui govor tela, slike, zvukove, oseaj, ukuse, mirise i same rei.

i na kraju, re programiranje odnosi se na unutranje programe koji utiu na to kako emo razumeti i reagovati na iskustva koja doi-vljavamo. To je ujedno i nain na koji mi konstruiemo sopstvene programe za svoje misli, komunikaciju i ponaanje. Moemo na-praviti paralelu sa kompjuterskim programima: mi, dakle, sami sebe programiramo i ti programi kasnije utiu na naa emotivna stanja, reakcije i odluke. ve ovde se vidi prednost nlP-a u odnosu na druge

Uvod 3

komunikacijske modele: ba kao to na kompjuterima moemo pro-meniti program, isto tako moemo menjati sopstvene programe i time unaprediti svoje raspoloenje, emocije, ponaanje i reakcije. zbog toga neki nlP nazivaju i (kompjuterskim) programom za mozak.

neuro-lingvistiko programiranje (nlP) je pre svega modelovanje, a to znai prouavanje naina na koji razmiljamo i komuniciramo sa sobom i sa drugima i razumevanje naina na koje to znanje moemo upotrebiti kako bismo postigli eljene ciljeve. Samo srce ili sr nlP-a je modelovanje uspenog ponaanja. Upravo kao rezultat tog mode-lovanja nastaju mnogobrojne tehnike kojima se slue nlP praktiari. iako mnogi nlP poistoveuju upravo sa tim tehnikama, to je u stvari teorija: skup principa i pretpostavki o tome kako svet funkcionie (u smislu zakljuaka koje mi donosimo u svojoj glavi), a same tehnike su direktna posledica tih zakljuaka.

evo kako su nlP definisali razliiti autori:

Sposobnost da se savladaju sopstvena stanja, koristei sop-stveni mozak Riard bendle

Prouavanje izuzetnog i kako ga reprodukovati Don Grinder

Stav (bezobzirna radoznalost) i metodologija (modelovanje) koji za sobom ostavljaju niz tehnika Riard bendler

Nain da koristimo jezik uma kako bismo dosledno ostvarivali odreene i eljene ciljeve

Ted Dejms

4 Tehnike za bolj i ivot NLP prirunik

Upotrebna vrednostKao potpuno jedninstvena sinteza neurologije i lingvistike, nlP nam nudi praktine metode za brza lina unapreenja. U nekim situacijama eljene promene nastaju gotovo trenutno, odnosno nakon svega neko-liko minuta praktikovanja odreene metode, i to je jedan od razloga sve vee i sve bre popularnosti neuro-lingvistikog programiranja. Uopteno, postoje dve osnovne ili glavne oblasti u kojima se nlP najvie koristi. To su:

brze i efikasne metode (odnosno obrasci, kako to zovemo u nlP-u) za stvaranje promena u ponaanju i

napredne strategije za unapreenje komunikacije i uticanja.

nlP-om se zato danas slue ne samo vrhunski terapeuti, ve i ljudi koji se bave prodajom, marketingom, javnim nastupima i tako dalje. Svuda gde postoji komunikacija, nlP moe doprineti da se ona osnai. a komunikacija je sveprisutna, odnosno, kao to emo kasnije nauiti, mi ne moemo da ne komuniciramo, ak i onda kada utimo.

odmah treba rei da se nlP, u terapeutskom smislu, ne bavi brzim popravkama. U ostalom, jedna od nlP pretpostavki kae da ljudi nisu pokvareni, pa ih zato ne treba ni popravljati. U stvari, ono u ta verujemo jeste to da ljudi poseduju sve potrebne resurse da bi postigli promenu. i upravo emo se time i baviti: otkrivanjem i oslobaanjem skrivenih resursa unutar drugih ljudi ili unutar nas samih, ukoliko radimo na linim promenama.

iako veina psihologa i dalje veruje da se do promena uglavnom do-lazi dugim, tekim i ponekad bolnim procesom, to u stvari nije tano. injenica je da razne vrste terapija, od frojdovske pa do danas po-pularnih, imaju veliki potencijal, meutim, ono u emu se sve one razlikuju od nlP-a jeste preterani fokus na sam problem, umesto na kljuno pitanje: na koji nain je osoba (sistematski) koristila svoj

Uvod 5

mozak kada je kreirala problem? Uopteno gledano, u naoj kulturi se ne daje preterana panja temi namernog korienja sopstvenog mozga u cilju usmeravanja ivota u eljenom pravcu. Pritom ne mislim na zakon privlaenja ili snagu vizuelizacije, ve upravo na programiranje sopstvenog uma i sopstvene podsvesti, u cilju postizanja onog ka emu stremimo. ljudi se, naalost, u glavnom koncentriu na probleme, loa iskustva i pogrene pretpostavke, dok je premisa nlP-a sledea: umesto da iznova punite svoj um proivljavanjem starih, loih i bolnih iskustava, zato ga ne biste ispunili divnim stvarima? Svi mi koristimo svoj mozak da komuniciramo sa drugima. neuro- -lingvistiko pro-gramiranje je nauka (ujedno i umetnost) o tome kako mi koristimo sopstveni mozak da bismo komunicirali.

Dakle, nlP je nauka o tome kako koristiti sopstveni mozak, sopstveni jezik i sopstveno ponaanje da bismo postigli ono to elimo. on ui ljude novom nainu namerne i svrsishodne upotrebe sopstvenog mo zga. on unapreuje komunikaciju svake vrste, unapreuje nae zdra vlje dajui nam nove naine da promenimo svoja uverenja o sebi sa mima i pomae nam da vie prodamo, uei nas da shvatimo kako nai kupci donose odluke. on se uvukao u reklame, u vladu, u politike kam panje, u nae kole, u sport, u religiju, u kompjuterske igrice... svu gde gde postoji komunikacija.

NLP ili izuavanje subjektivnog iskustvanlP se bavi prouavanjem toga kako nastaju naa iskustva: zbog ega ono to doivljavamo, doivljavamo upravo na taj nain. zbog ega na iskustva reagujemo tako kako reagujemo i zbog ega se oseamo tako kako se oseamo. Takoe se bavi i pitanjem iz ega se sastoje naa iskustva, koji su to elementi jednog iskustva i kako ih doivljavamo, svaki pojedinano. ako klasina nauka kae da iskustva doivljavamo preko svojih pet ula, nlP nam dodatno objanjava na koji nain kori-stimo ta ula i kojim redosledom. ba kao to niemo slova da bismo


stvorili rei i kao to niemo rei da bismo dobili reenice, mi niemo i svoje mentalne slike, zvukove i oseaje da bismo dobili trenutak, povezujemo te trenutke da bismo stvorili dogaaje i na kraju niemo dogaaje kako bismo kreirali svoju ivotnu priu.

nain na koji niemo stvari, kao i veze koje izmeu njih stvaramo pravi su uzrok i naih talenata i naih ogranienja. ovaj proces krei-ranja sopstvene realnosti nazivamo stvaranjem line mape, odnosno linog modela sveta. Svako od nas komunicira sa svetom na drugaiji nain, pa su nam samim tim razliite i mape, odnosno pogledi na svet. To znai da mi na neurolokom nivou kreiramo svet onakvim kakav mi mislimo da jeste, a onda se u skladu sa tom kreacijom ponaamo.

Svako od nas procenu (pa samim tim i odluku) o tome ta moemo i ta ne moemo donosi na osnovu ivotnih iskustava i pritom je veina tih procena zasnovana na onome na ta smo obraali panju. one potom kreiraju nae vrednosti i formiraju naa uverenja o tome ta je svet. veinu tih procena doneli smo sluajno, odrastajui kroz ivotna iskustva i sluajui ljude oko sebe: roditelje, uitelje i prijatelje. Pa ak i ukoliko su te vrednosti i ta uverenja nekada bili korisni, oni to danas moda vie nisu, ali ljudi se i dalje ponaaju kao da su to jedine istine.

zbog toga je ovek proizvod sopstvene mape sveta i zato se svi nai talenti i sva naa ogranienja nalaze u unutranjem, a ne u spoljanjem svetu. ali to ne treba da nas brine, jer ba kao to smo zahvaljujui sluajnosti nauili da budemo to to jesmo, mi moemo nauiti i da namerno kontroliemo svoj um i mozak kako bismo nauili da bu-demo drugaiji.

veina ljudi e esto svoju pasivnost pravdati reima: ja to ne znam ili nisam to nikada uio, zato to veruju da sa prestankom mladosti prestaje i sposobnost za uenje. Meutim, mi uimo svakog dana i dovoljno je samo prisetiti se ta smo sve nauili u poslednjih godinu dana, na primer. ljudi imaju neverovatno veliku sposobnost da ue

Uvod 7

i samo su pogrena uverenja ta koja tu sposobnost sputavaju. ak i savremena nauka danas shvata da ovek, u bilo kom ivotnom dobu, uei neto novo, pokree nove neurone i razvija nove veze meu njima.

U nlP-u svako ogranienje posmatramo kao vetinu. Moda nam ta vetina naizgled ne donosi nita korisno, ali mi smo je ipak razvili iz nekog razloga. osoba koja se boji lifta, na primer, razvila je tu vetinu kao model zatite od opasnosti koje vrebaju tokom vonje liftom. Poenta je da svaku vetinu, dakle svako nae ogranienje, moemo promeniti tako to emo nauiti da prekinemo automatske obrasce i preusmeriti mozak u drugom smeru.

Kae se za nlP da je to softver (kompjuterski program) za ljudski mozak zato to se fokusira na procese. jedan praktiar nlP-a nikada nee pitati klijenta zbog ega ima problem, ve e eleti da sazna kako problem nastaje, kako se ispoljava i kako se dolazi do njega. Moete to posmatrati kao kuvaricu koja priprema kolae. nju ne zanima zato se taj kola zove tako kako se zove i ne zanima je zato izgleda tako kako izgleda, ve je koncentrisana na njegove sastojke i redosled njihovog dodavanja. jer, sloiete se, nije dovoljno da samo skupite sve sastojke na gomilu, izmeate ih i ubacite u rernu. Dobili biste sve samo ne onaj ukusni i mirisni kola koji ste oekivali. Kada ovo primenimo na nau realnost, videemo da je ona nita drugo do redosled stvari na koje fokusiramo panju kroz naa ula i nain na koji je konstruiemo u svojoj glavi. i ba kao to na Tv aparatu moemo da podeavamo osvetljenje, kontrast i boju, to moemo da radimo i u svome mozgu.

1KaKo doIvLjavaMo reaLNoST

Model komunikacije i linostiDa bismo shvatili zbog ega postoje razlike u ponaanju ljudi i zbog ega dolazi do promena u ponaanju pojedinca, moramo najpre razu-meti na koji nain mi doivljavamo realnost. i tek onda kada shvatimo na koji nain komuniciramo sa sobom i sa drugima, biemo spremni da efikasno pomognemo drugim osobama da promene svoje pona-anje.

ovekov doivljaj realnosti bi se u najkraem mogao opisati na sledei nain: kada se dogodi neki spoljanji dogaaj, mi najpre kreiramo in-ternu (odnosno vlastitu ili linu) predstavu tog dogaaja (ili skraeno: i/P). Taj i/P se potom kombinuje sa naom fiziologijom i to konano kreira neto to u nlP-u zovemo stanje. Kada kaemo stanje mi-slimo na emotivno stanje pojedinca. i zato, kada uzmete u obzir da je ivot oveka nita drugo do jedno veliko arenilo razliitih stanja u koja ulazi, onda vrednost shvatanja komponenti koje utiu na kreiranje tih stanja postaje vie nego oigledna.

Stanje u kom se trenutno nalazite je kombinacija vaih internih slika, zvukova, oseaja i unutranjih dijaloga. isto tako bilo koje drugo stanje u kom se moete nai takoe je rezultat ovih inilaca. Da pojasnimo ovo malo detaljnije.

Spoljni dogaaj dolazi do naeg mozga prolazei kroz nae ulne ka-nale, a to su:

Kako doivljavamo realnost 9

vizuelni odnosno stvari koje vidimo u svom umu (to jest, za-miljamo ih) ili u stvarnosti (odnosno realnosti).

auditorni zvuci ili rei koje ujemo. Takoe ih ujemo eksterno (ulom sluha) ili ih zamiljamo u svom umu.

Kinestetiki oseaji koji dolaze preko koe, kao to su dodir, toplina ili tekstura predmeta, ali isto tako i bilo koja emocija.

olfaktorni mirisi koje osetimo ili zamislimo. Gustatorski ukusi koje osetimo ili zamislimo.

Kako spoljanji dogaaj, prolazei kroz te kanale dolazi do naeg mo-zga, on se tamo najpre filtrira (vrlo brzo emo objasniti o kakvom filtriranju je re) i mi potom obraujemo, odnosno procesiramo in-formacije o tom dogaaju, pre nego to ga uopte postanemo svesni. Procesiramo ga tako to briemo, izvremo i generalizujemo ono to dolazi (kroz naa ula) do mozga. Upravo ovi procesi objasnie nam zbog ega dve osobe reaguju potpuno razliito na jedan isti dogaaj.

BrisanjeU svakom trenutku oko nas se deava na hiljade dogaaja. Meutim, kapacitet svesnog uma je izuzetno mali i on ne moe da obradi sve te informacije, pa zbog toga mora doi do brisanja nepotrebnih infor-macija. Mi to inimo tako to selektivno obraamo panju na samo neke aspekte svog iskustva, dok sve ostale ignoriemo. Drugim reima, ono na ta smo trenutno fokusirani (najee ulom vida, ali i nekim drugim ulom) su jedine informacije koje e (delimino) dopreti do nae svesti, dok emo sve ostale ignorisati. na taj nain mi emo za-pravo prevideti ili izostaviti druge informacije.

Sve informacije koje naa ula prikupe iz okruenja, alju se u mozak putem elektrinih impulsa. Procena je da u jednoj sekundi nai nervi prenesu oko etiri milijarde impulsa do mozga, od kojih naa svest obradi svega oko dve hiljade. i zato, kada ne bi dolazilo do brisanja,


svest bi tada morala da se izbori sa previe informacija, za ta ona nema kapacitet. Smatra se, pa i kae, da bismo verovatno poludeli kad ne bismo brisali stvari na koje nije potrebno da se fokusiramo.

Izvrtanje (distorzija)Do izvrtanja dolazi kada (potpuno nesvesno) promenimo doivljaj (odnosno iskustvo) onoga to nam naa ula alju, to dovodi do toga da pogreno interpretiramo realnost. Postoji vie razloga zbog kojeg dolazi do izvrtanja: da bismo se zatitili, da bismo se motivisali ili jednostavno samo zato to naa prethodna iskustva (to jest memorija) ne mogu na drugi nain da interpretiraju taj dogaaj. nekada emo, opet, odluiti da sebi neto prezentujemo na takav nain koji bi nas naterao na nekakvu aktivnost: na primer, zamiljanje kako dobijamo otkaz zato to smo zakasnili na posao, dovelo bi do toga da iskaemo iz kreveta im budilnik zazvoni. naravno, pod uslovom da nam je taj posao vaan i da elimo da ga zadrimo. na ovaj nain izvrtanje nam praktino pomae da se motiviemo.

Psihologija je definisala nekoliko takozvanih kognitivnih pristrasno-sti koje su karakteristine za veinu ljudi, a zbog kojih mi esto iskriv-ljujemo svoj pogled na svet. Prouite ih i razumeete kako izvrtanje deluje na poimanje realnosti:

Pristrasnost zbog potvrde.ljudi mnogo vie i mnogo ee obraaju panju na dokaze koji potvruju njihova trenutna uverenja, dok umanjuju ili ak ignoriu dokaze koji ta uverenja negiraju. ljudi e neretko ak i odbijati da uju informacije koje su u suprotnosti sa njihovim uverenjima.

efekat voza.ova kognitivna pristrasnost kae da je verovatnije da emo ura-diti (ili verovati u) ono to vidimo da i drugi ljudi rade (ili veruju).


Svima je poznato da se ljudi najlake odluuju da krenu za ma-som. ovo je zbog toga to za najvei broj tema ili dilema koje se pojave u naim ivotima nismo prethodno imali priliku da raz-miljamo ili formiramo stav, drugim reima nemamo prethodna iskustva i tada nam je lake da poverujemo da je istina ono u ta veina ljudi u naem okruenju veruje, nego da razbijamo glavu o tome i sami donosimo zakljuke.

iluzija kontrole.ljudi esto veruju da mogu da kontroliu ili bar utiu na rezul-tate, ak i onda kada je oigledno da ne mogu. i zato e mnogi uporno i tvrdoglavo ponavljati neku radnju koja im do tada nije donosila eljeni rezultat, uvereni da mogu to da promene.

halo efekat.ova pristrasnost opisuje estu ljudsku osobinu zbog koje ukoliko volimo jedan kvalitet (ili osobinu) neke osobe (ili stvari), biemo skloni da gledamo pozitivnije i na druge kvalitete te osobe. zbog toga smo esto previe subjektivni i ne primeujemo loe osobine kod osoba koje su nam bliske, a esto emo i u takvim (loim) osobinama traiti pozitivne elemente kojima bismo opravdali njihove postupke.

generalizacijaGeneralizacija je proces zbog kojeg donosimo zakljuke ve na osnovu nekoliko iskustava ili nekoliko informacija. ovo je direktna posle-dica malog kapaciteta svesnog dela uma. Svest istovremeno moe da obrauje samo 5-9 informacija i sve preko toga je zbunjuje i iziskuje od nje veliki napor. Kako bi se oslobodila komplikovanih i nepotreb-nih operacija, svest je razvila sposobnost da donosi zakljuke ve na osnovu nekoliko informacija. i zato e nam ponekad osoba koju prvi put vidimo liiti na nekog koga poznajemo (iako zaista i ne postoji slinost), samo zato to smo ve na osnovu nekoliko crta lica doneli


(generalizovali) zakljuak. isto tako, ukoliko nam neko izgovori neko-liko istinitih tvrdnji, mi emo (pogreno) zakljuiti da e i sve drugo to on izgovori biti istinito.

iako je generalizacija jedan od procesa zbog kojih imamo pogrenu sliku o realnosti, ona ponekad ume da bude i korisna. Recimo, gene-ralizacija je jedan od naina da uimo. Uenje je zapravo stvaranje asocijacija izmeu neeg to nam je nepoznato i onoga to nam je poznato, tako da generalizacijom jedinstvenih dogaaja mi zapravo razvijamo sposobnost da saznajemo neto novo, odnosno da uimo. Generalizacija je takoe i jedan od naina za stvaranje alternative i tako dalje.

a sada, moemo zakljuiti da smo nauili jednu istinu. ako smo se ikada pitali zbog ega dve osobe ne reaguju na isti nain na potpuno isti stimulans (odnosno dogaaj u okruenju), odgovor glasi: zato to mi briemo, izvremo i generalizujemo spoljanje informacije.

ova tri procesa su bazirana na pet filtara. To su: metaprogrami, vero-vanja, vrednosti, odluke i memorija.

MetaprogramiMetaprogrami su tipini obrasci ponaanja koje svi posedujemo. ovi obrasci nastaju kao posledica prethodnih ivotnih iskustava i oni odreuju nain na koji emo se kretati kroz ivot. ovi programi su podloni promenama i u zavisnosti od trenutnih okolnosti i okruenja, ljudi e menjati svoje metaprograme.

Metaprograme moemo posmatrati i kao dva kraja tapa ili dva su-protna ugla: za neke ljude aa je dopola prazna, dok je ista za druge dopola puna. jedan od primera metaprograma bio bi filtar smera kretanja, koji se ispoljava u jednom od dva elementa: ka ili od. neki ljudi ine neke stvari u ivotu zato to misle da ih one vode ka uspehu ili ka zadovoljstvu, dok drugi rade potpuno iste stvari, ali


zato to smatraju da ih one vodi dalje od bola i problema. Uop[teno gledajui, nijedan od ova dva elementa nije bolji, dok su istovremeno oba korisna. oba donose potpuno isti rezultat, samo iz dva razliita razloga: jedan vodi ka onom to elimo, dok nas drugi sklanja od onog to ne elimo. isto tako, neki ljudi ivotne odluke donose na osnovu intuicije i oni e se u velikoj meri oslanjati na svoje instinkte. S druge strane, drugi ljudi e se oslanjati iskljuivo na svoja ula, odnosno na ono to vide, uju i osete.

vrednostiU osnovi, vrednosti su filtar za odreivanje znaaja, to jest filtar za ocenjivanje. na osnovu njih mi odreujemo da li su nae aktivnosti ili dogaaji iz okruenja dobri ili loi, odnosno ispravni ili neispravni. vrednosti takoe odreuju i kako emo se oseati zbog sopstvenih poteza.

za razliku od metaprograma, vrednosti su poreane po hijerarhiji, gde je ona na samom vrhu ujedno i najvanija. neretko e nam ivotni izazovi stvarati konflikte izmeu vrednosti. na primer, kada odre-ujemo gde emo ii na letovanje, moe doi do konflikta izmeu vrednosti kada ocenjujemo kakav je tamo provod i koliko je tamo mirno. odluku emo doneti na osnovu one vrednosti koja nam je (hijerarhijski) vanija.

verovanjeono u ta verujemo nije nita drugo do naa generalizacija toga ta je svet. To su nae pretpostavke o tome ta je svet i one najee kreiraju ili nipodatavaju nau sopstvenu snagu. Uverenja su, dakle, neka vrsta prekidaa kojim ukljuujemo ili iskljuujemo sopstvenu sposobnost da neto uradimo.


veoma je vano da razumemo ono u ta verujemo zato to e nam to objasniti zbog ega odluujemo da li da neto uradimo ili ne!

MemorijaMemorija je na sopstveni prikaz samih sebe o tome kako smo rea-govali u prolosti. Memorija nas direktno vodi ka tome u ta emo da verujemo i ona istovremeno odrava (tj. opravdava) nae vrednosti.

neki psiholozi veruju da su nae reakcije u dananjosti zapravo samo reakcija na skup memorije (koja je na odreeni nain organizovana) i da sadanjost, to jest sadanji dogaaji imaju veoma malu ulogu u naem ponaanju.

odlukeodluke se oslanjaju na nau memoriju i one mogu da kreiraju ono u ta verujemo. Tokom vremena, one mogu da utiu i na nau percepciju. iako ih ponekad donosimo na svesnom nivou, najee to radimo na podsvesnom i zato ne moramo uvek biti svesni razloga (ili uzroka) zbog kojeg smo doneli neku odluku.

Neke implikacijeSada kada smo razumeli na koji nain svako od nas doivljava real-nost, jasno nam je da je naa mapa sveta samo naa i da ono to mi smatramo za logino ili za istinu ne mora istovremeno i drugima da znai to isto. U svakom sluaju, moemo izvesti nekoliko veoma vanih zakljuaka koje treba dobro upamtiti jer oni e nam pomoi ne samo da bolje razumemo sebe i druge, ve i da unapredimo svoju komunikaciju, izbegnemo neprijatna iznenaenja i na kraju, lake po-mognemo sebi i drugima.


naravno da nikada neemo potpuno shvatiti i razumeti druge ljude. esto e nam njihovi postupci izgledati nerazumno i pogreno kada sudimo iz ugla nae mape. ali ne zaboravite da oni imaju sasvim drugi smisao i znaaj kada su posmatrani iz njihovog ugla. zbog toga morate iskljuiti osuivanje i ocenjivanje kada kouujete druge ljude ili kada komunicirate sa njima.

Neuro-logiki nivoi Uenje, odnosno spoznaja i sticanje iskustava dogaaju se na razlii-tim neuro-logikim nivoima. ovo je model koji je originalno razvio Robert Dilts, kao pomo u terapeutskoj praksi, odnosno neku vrsta vodia kroz proces intervencije. Umesto da se fokusiramo na fizio-logiju, ponaanje i emotivna stanja, Dilts je smatrao da panju treba drati na linim strategijama, uverenjima i submodalitetima (koje emo objasniti kasnije u ovoj knjizi), a to je i postalo mogue (ili bar mnogo lake) sa razvojem ovih neuro-logikih nivoa spoznaje. Da ih objasnimo:

1. okruenje.Prvi nivo predstavlja kontekst ponaanja i pritom mislimo na sve ono to nas okruuje i ljude na koje se oslanjamo. ovo je nivo koji nam daje odgovor na pitanja: gde, kada i sa kim. nijedno ponaanje ne moe da se razume izvan konteksta, a jedan od naina da prepoznate odgovarajui kontekst jeste sledei: treba najpre da shvatite da se to ponaanje (koje analizirate) ne dogaa uvek i stalno i ne svim ljudima. Prema tome, treba da utvrdite ta je to karakteristino za vreme i mesto i ljude koji su umeani, u trenucima kada se ponaanje ispoljava.

2. Ponaanje.Drugi nivo predstavljaju specifini potezi koje vuemo, odnosno ono kako reagujemo. ovaj nivo nam omoguava da konkretno


definiemo ili identifikujemo ponaanje, a ujedno nam pomae da izbegnemo upadanje u stanje apstraktnih objanjenja i kon-fuzije.

3. Sposobnosti i vetine.To je sve ono to moemo i znamo da uradimo. na ovom nivou posmatramo kako se analizirano ponaanje izraava kroz line sposobnosti. na primer, ukoliko osoba ima napade straha, ele-emo da saznamo na koji nain ona konstruktivno kanalie svoju energiju kako ne bi poela da panii i vriti ili pak na koji nain se njena energija koristi pri ispoljavanju haosa i panike. Sve spo-sobnosti koje neka osoba poseduje mogu se iskoristiti kao resursi prilikom prevazilaenja problema.

4. verovanje i vrednosti.To je sve ono to verujemo i to nam je bitno (odnosno, to nam znai). To su nae svesne vrednosti koje upravljaju naom bor-bom sa problemima ili promenama koje elimo da dostignemo. Kao vodi za odreivanje vrednosti (i uverenja), jednostavno pi-tajte osobu zbog ega radi to to radi. ta ini da bi se nosila sa problemom, da izbegne neeljene situacije, kao i zbog ega to radi. Traite joj da objasni, sebi i drugima, svoje ponaanje. Posle toga moete je pitati da vam objasni ta eli da postigne ili ta misli da su njene obaveze i odgovornosti u datoj situaciji. To e vam ne samo dodatno produbiti saznanje o uverenjima te osobe, ve e vam i pokazati da li je ono to eli iskreno i njeno ili je nastalo pod uticajem roditelja, prijatelja, ili okruenja.

5. identitet.identitet je naa osnovna spoznaja sebe, nae osnovne vrednosti i ivotna misija. na koji nain sebe doivljavamo (ili na koji nain na klijent sebe doivljava)? Kako na identitet utie na ponaanje koje analiziramo? jedan od naina za utvrivanje identiteta jeste da pitamo osobu kako vidi sebe u tim trenucima, odnosno na


koga (koju osobu) je to njeno ponaanje podsea? i u kakvoj ulozi vidi sebe u tim trenucima, na primer: kao roditelja, poslodavca, siromaha i tome slino.

6. Duhovnost.ovo je esti i finalni nivo, koji se nalazi na vrhu zamiljene pi-ramide, na kojoj okruenje predstavlja osnovu, odnosno najnii stepenik. ovaj nivo predstavlja duhovnost i svrhu, svesnu pove-zanost sa viim nivoima realnosti. veina ljudi ima neto to se nalazi negde izvan i u odnosu na ta se porede ili to ih vodi. ovo bi se moglo nazvati i proirenom verzijom vrednosti i iden-titeta. ak i osobe koje nisu religiozne esto imaju neke vrednosti za koje oseaju da se nalaze izvan njih i kojima definiu svoje mesto u svetu. Te vrednosti e esto uticati na njihovo ponaanje, ba kao to religija utie na ponaanje svojih vernika.

Posmatranjem problema, odnosno ponaanja koje elimo da prome-nimo kroz prizmu neuro-logikih nivoa, pomoi e nam da lake iden-tifikujemo sve faktore koji utiu na ispoljavanje problema i pre svega neophodne resurse koji nam mogu posluiti da unapredimo ponaa-nje. Postavljanjem pravih i konkretnih pitanja, sa ciljem da definiemo elemente svakog nivoa, unaprediemo svoje razumevanje neeljenog ponaanja, a to e nam onda pomoi da na njega odgovorimo na ade-kvatan nain. i jo da napomenem da ovo ne znai da treba provesti sate u postavljanju gomile pitanja za svaki od nivoa. Sticanjem iskustva postajaete sve bolji i sve vetiji u postavljanju pravih i preciznih pita-nja, a va pristup problematici postajae efikasniji i precizniji.

teh nike

Documents