telecad-gis 2016

Geoinformatic Group

INOVA GIS PLATFORMA INOVA TELECAD-GIS

BOSNIA AND HERZEGOVINA INOVA informatički inženjering doo Address: 78000 Banja Luka , Vidovdanska 2 Phone: +387 (0)51 219-209

+387 (0)51 226-130 Fax: +387 (0)51 226-131 E-mail: [email protected] Web: www.geoinova.com

SERBIA INOVA - Geoinformatika doo Address: 11070 Beograd Jurija Gagarina 36 D Phone: +381 (0)11 228 95 83 Fax: +381 (0)11 228 95 76 E-mail: [email protected] Web: www.geoinova.rs SLOVENIA GeoINOVA geoprostorske restive doo Address: 1000 Ljubljana, Vojkova cesta 63 Phone: +386 (0)41 666 508 Fax: +387 (0)51 226-131 E-mail: [email protected] Web: www.geoinova.si

http://www.geoinova.rs/kontakt/lokacijabanjaluka.html

mailto:[email protected]

http://www.geoinova.com/

http://www.geoinova.rs/kontakt/lokacijabeograd.html

mailto:[email protected]

http://www.geoinova.rs/

Inova GIS PLATFORMA&TeleCAD-GIS 2016

2 | P a g e

Uvod 3 Opšti principi 3 Arhitektura sistema 4 TeleCAD GIS 5 OpticView 7 GIS Portal 8 Google Earth 10 INOVA GIS server 11 Map server 13 INOVA GIS Platforma – integracije 13 Dodatak 1: Ilustracija rada u TeleCAD GIS-u 14


3 | P a g e

Uvod Telekomunikacione kompanije spadaju u grupu preduzeća koje poseduju i upravljaju objektima složenog geometrijskog oblika i položaja u prostoru. Bez obzira da li su u pitanju mreže bakarnih ili optičkih kablova, antenski stubovi, korisnički priključci ili sami korisnici, podaci koji ih opisuju su nepotpuni bez informacije o njihovom obliku i položaju u prostoru.

Telekomunikacioni objekti se nalaze u složenim odnosima: kabl se nalazi u cevi, cevi su završene na oknu, kabl poseduje rezervu, optička vlakna su završena na portovima optičkog razdelnika itd. Informacioni sistem koji upravlja telekomunikacionim objektima mora biti sposoban da efikasno objedini evidenciju geometrijskih i prostornih osobina sa klasičnim opisnim podacima o objektu i podacima o relacijama i povezanosti sa drugim objektima.

Pored evidencije i unosa objekata informacioni sistem mora imati mogućnost prikaza podataka različitim grupama korisnika na način koji objedinjuje tabelarni i prostorni prikaz preko interak-tivnih mapa

INOVA GIS platforma je savremeni geografski informacioni sistem koji je specijalizovan za upravljanje telekomunikacionim objektima na način koji zadovoljava sve navedene zahteve. Višegodišnjim prisustvom u najvećim telekomunikacionim kompanijama u regionu, konstant-nim ulaganjem u razvoj i usavršavanje i direktnom saradnjom sa krajnjim korisnicima INOVA GIS platforma je uspela da ponudi softverske alate skrojene po meri inženjera telekomunikacija bez obzira da li radi u oblasti planiranja i projektovanja ili održavanja infrastrukture.

Opšti principi INOVA GIS platforma je zasnovana na najboljim svetskim GIS komercijalnim i open source proiz-vodima.

CAD je nezamenljiv kada je u pitanju precizno, tehničko crtanje i izrada dokumentacije. Sa druge strane GIS posmatra i modeluje stvaran svet kao skup objekata sa svojim osobinama i odnosima. TeleCAD GIS je baziran na AutoCAD platformi koju proširuje bogatim objektnim modelom telekomunikacionih objekata. Linija u TeleCAD GIS-u nije samo linija nego je optički kabl sa svojim nizom osobina i pravila povezivanja sa drugim objektima.

INOVA GIS platforma je otvoren sistem, zasnovan na prihvaćenim GIS standardima, bez sop-stvenog formata podataka i potreba za naknadnim konverzijama. Temelj platforme predstavlja centralna relaciona baza podataka sa otvorenim i čitljivim modelom. Platforma podržava imple-mentaciju sa Oracle bazom podataka i standardnim tipom SDO_GEOMETRY za smeštanje geometrije.

Potpuno je integrisana sa sve brojnijim Internet maping servisima kao što su Google maps, Bing maps, OpenStreet itd. Mape koje se mogu dobiti preko Internet servisa postaju sve kvalitetnije i bogatije sa sadržajem i predstavljaju vredan dodatak platformi. Veliki broj inženjera svakodne-vno koristi navedene servise, INOVA GIS platforma ih integriše u svoje alate, kombinuje sa prikazom telekomunikacione infrastrukture olakšavajući njihovu upotrebu.

Podržan je prikaz infrastrukture preko Google Earth aplikacije. Iako nije deo platforme, Google Earth je izuzetno praktičan klijent za pregled i prezentaciju infrastrukture iz centralne baze podataka i omogućava korisnicima koji nisu inženjerske struke brz i jednostavan uvid u GIS podatke.


4 | P a g e

Arhitektura sistema INOVA GIS platforma je višekorisnički, troslojni sistem sa jasno izdvojenim klijentskim, aplikati-vnim i slojem baze podataka.

Slika 1 – Arhitektura INOVA GIS platforme

Klijentski sloj, softver sa kojim su korisnici u direktnom kontaktu se sastoji od TeleCAD GIS-a, „editabilnog“ klijenta zasnovanog na AutoCAD-u, web klijenata koji pristupaju platformi preko GIS Portala i Google Earth aplikacije koja prikazuje podatke o infrastrukturi dobijene u KML formatu od strane Internet maping servera. Dodatno, web klijenti mogu biti različiti mobilni uređaji, telefoni i tableti, tako da je pristup podacima moguć sa bilo koje lokacije na internetu.

Srednji, aplikativni sloj je implementiran u obliku INOVA GIS servera (IGS) i Internet maping servera. IGS je zadužen za preslikavanje GIS objekata iz crteža u relacionu bazu podataka i obrnuto. Sadrži znanje o kompletnom modelu podataka i obavlja proveru saglasnosti unetih podataka sa modelom. Podržava duge transakcije i višestruko verzioniranje podataka. Pruža složene GIS servise, ranije rezervisane za desktop klijente, svim tipovima klijenata i predstavlja temelj INOVA GIS servisno orijentisane platforme.

Internet maping server je zadužen za serviranje GIS podataka iz različitih izvora (GIS baza, mape u obliku fajlova, drugi maping servisi) GIS klijentima. Podaci se serviraju u skladu sa OGC WMS i WFS standardima. Glavni izbor maping servera kao komponente INOVA GIS platforme je GeoServer koji se već niz godina pokazao kao stabilan i brz proizvod sa dinamičnim razvojem i odličnom podrškom open source zajednice.

Centralna baza podataka, kao temelj INOVA GIS platforme, provereno dobro radi sa Oracle DB Standard Edition 11g. Pored podataka iz centralne baze, platforma je sposobna da čita podatke iz različitih spoljnih izvora: WMS servera, popularnih Internet maping servera (Google, Bing …), direktno iz fajlova u okviru fajl sistema itd.


5 | P a g e

TeleCAD GIS TeleCAD GIS je glavni klijentski alat INOVA GIS platforme. Sadrži bogat set alata za upravljanje telekomunikacionom infrastrukturom koji je godinama razvijan i prilagođavan potrebama telekomunikacionog inženjera. Zasnovan je na AutoCAD platformi od koje je nasledio precizne alate za crtanje, kotiranje, upravljanje lejerima itd. Sa druge strane TeleCAD GIS ne služi za crtanje nego za unos objekata. Poseduje detaljan objektni model telekomunikacione infrastrukture i pri unosu vodi računa da li su zadovoljena pravila predviđena modelom, tako da predstavlja uspešnu simbiozu CAD i GIS softvera. Na jedinstven način upravlja kako postojećom tako i planiranom infrastrukturom. Svaki objekat poseduje dodani atribut o stanju tako da je u jednom crtežu moguće kombinovati postojeću i planiranu infrastrukturu.

Slika 2 – Vezivanje optičkih vlakana na portove razdelnika

Podržava rad u offline režimu, odnosno rad nad objektima iz baze podataka bez stalne konekcije sa bazom. Podržan je scenario učitavanja podataka u crtež i rad nad objektima bez uspostavljene konekcije Nakon završetka posla uspostavlja se veza i obavlja se unos podataka u bazu. INOVA GIS server je tada zadužen da detektuje eventualne konflikte nad podacima i da obezbedi očuvanje integriteta baze podataka.

Podržane su sve relevantne tehnologije: od bakarne preko optičke do bežične. Bez obzira o kojoj se tehnologiji radi TeleCAD GIS održava relacije povezanosti elemenata (conectivity) od glavnog čvorišta (razdelnika, centrale, antene na stubu) pa do krajnjeg korisnika. Za svaki elemenat mreže u modelu može se odrediti sa kojim elementima je povezan i na koji način i koje je njegovo mesto u lancu elemenata koji obezbeđuju protok signala od čvornog uređaja do krajnjeg korisnika.

Sadrži detaljan model mreže zaštitnih elemenata (kanalizacione mreže). Kablovsko okno je podzemni objekat sa definisanom osnovom i visinom. Cevi se završavaju na stranicama okna na tačno definisanim mestima. Podržava smeštanje kablova u cevi, cevi u cevi itd.


6 | P a g e

Slika 3 – Šema razvijenog okna sa prikazanim cevima i prolazom kabla

Kompleksne operacije nad objektima su obuhvaćene posebnim čarobnjacima (wizard). Na primer operacija sečenja kablovske kanalizacije i kreiranja okna na mestu preseka, operacija sečenja svih vlakana na optičkom kablu, sečenja bakarnog kabla itd. Automatski generiše tehničku dokumentaciju i šematske prikaze: blok šeme kablova, glavne i detaljne šeme povezanosti vlakana, šeme razvijenog okna sa prolazom kablova itd. Automatski generiše predmer materijala i nekih radova za određeni projekat nove mreže. Sadrži opcije za detaljna podešavanja obavljenih radova na izgradnji mreže.

Slika 4 – Automatski generisana šema vezivanja vlakana

Sadrži napredne alate za automatski proračun uticaja elektroenergetskih kablova na projektovanu telekomunikacionu mrežu. Generiše tablicu i dijagram uticaja.


7 | P a g e

OpticView

Kontrola koja omogućava uvid u podatke u bazi u realnom vremenu. Obogaćena je novim opcijama koje sada omogućavaju upotrebu u poslovima planiranja i analize, projektovanja, održavanja kao i u prodaji.

Poboljšane su opcije zumiranja i kretanja u okviru kontrole. Poboljšana je opcija razdvajanja kablova koji idu istom trasom.

Prikaz elemenata, u automatski generisanoj šemi, sada omogućava tri moda: pravilo glavne grane, geometrijski ili metro-šema.

Analiza šeme vlakana obogaćena je sa novim opcijama. Sada je, između ostalog, moguće pronaći i prikazati samo vlakna sa OTDR merenjima ili vlakna koja su zaključana za izmene.Rad sa relacijama je korigovan.

Poboljšane su opcije snimanja šeme u fajl. Sada nije bitno da li radite sa bazom ili u okviru jednog crteža, tj. ako sačuvate šemu od elemenata iz crteža i pokušate da je otvorite kroz OpticView, aplikacija proverava da li objekti postoje u bazi i za sve koji postoje vrši se njihovo selektovanje i prikazivanje u šemi. Ova opcija je jako korisna u slučajevima kada je potrebno razmeniti dokumente između kolega u kompaniji.

FiberTrace je komanda koja omogućava da se na nivou baze izabere n tačaka koje je potrebno povezati, a pri tom se definišu uslovi pod kojima je to potrebno odraditi. Rezultat je tehničko rešenje koje sadrži šematski prikazano predloženo vlakno i sve potrebne akcije (splice, patch) da bi se traženi kriterijum ispunio.

Slika 5 – FiberTrace

Na slici iznad je prikazan jedan primer gde su izabrane dve lokacije u okolini Beograda, a pronađen je put na osnovu zadatih kriterijuma. Crvenim krugom su prikazane lokacije gde je potrebno uraditi neku intervenciju.

Primena ove funkcionalnosti je praktično potrebna svima koji se bave poslovima od planiranja i analize do prodaje usluga.


8 | P a g e

OTDR Trace je obogaćen sa novim opcijama koje pomažu u što preciznijem određivanju lokacije problema. Moguće je na svakom vlaknu precizno definisati fizičke i optičke dužine. Uraditi određivanje lokacije prekida preko fizičke ili preko optičke dužine. Sve parametre potrebne za proračun je moguće korigovati da bi u potpunosti odgovarali trenutnom stanju na terenu. Ovo povećava preciznost određivanja potencijalne lokacije tačke prekida. 3D model terena, koji je sastavni deo proračuna za izabrano vlakno, će nam biti od koristi posebno na brdovitom terenu. PowerBudget i FiberAttenuation su nove opcije koje omogućavaju da u bilo kom trenutku proverite projektovane (ili stvarne) vrednosti za izabrano vlakno na željnoj talasnoj dužini. Ove opcije su primenjive posebno u fazi planiranja i analize ili projektovanja. Međutim, veliku primenu mogu imati u kombinaciji sa komandom FiberTrace. Kada se pronađe put između dve ili više lokacija koje je potrebno povezati, aplikacija Vam odmah nudi da uradite proračun na osnovu predloženog tehničkog rešenja. Ovo je jako korisno, ako imamo u vidu da lokacije mogu biti prilično udaljene. VlaknoInfo je moguće dobiti na bilo kom elementu, što omogućava lak i brz uvid u raspoloživost vlakana. Ovaj izveštaj se prikazuje tabelarno i moguće ga je sačuvati u obliku xlsx fajla

GIS Portal je „prozor“ u GIS podatke za najširu publiku. Inženjeri dobijaju brz pregled

postojeće infrastrukture preko veb-a, zaposleni u prodaji pregled najbližih slobodnih kapaciteta a menadžment set izveštaja realizovan preko tematskih mapa.

Slika 6 – GIS Portal

Predstavlja čistu veb aplikaciju za koju nije potrebna instalacija dodatnih komponenti (plugin) kod korisnika. GIS Portal je integrisan sa popularnim Internet servisima za mape (Google, Bing, OpenStreet …) koje koristi kao osnovne mape za prikaz GIS sadržaja.


9 | P a g e

GIS Portal omogućava pretragu svih elemenata infrastrukture (razdelnici, optičke relacije, iznajmljeni kablovi itd.) po različitim kriterijumima i njihovo pozicioniranje na mapi. Omogućava jednostavan pregled podataka o infrastrukturi „klikom“ na objekat.

Slika 7 – Pregled osnovnih podataka “na klik”

Omogućava uvoz dodatnih mapa i GIS lejera: adminstrativna podela (opštine, naseljena mesta …), infrastruktura iz drugih domena (vodovodna mreža, elektro mreža, gasovod …), katastarske mape itd.

Slika 8 – Prikaz predefinisanih izveštaja preko veb GIS portala u tabelarnom ili u obliku tematskih mapa

Sadrži set predefinisanih tabelarnih izveštaja kao i izveštaja u obliku tematskih mapa. Izveštaji su konfigurabilni i za dodavanje novih izveštaja nije potrebno dodatno programiranje.


10 | P a g e

Google Earth INOVA GIS platforma podržava pregled podataka iz centralne baze u Google Earth aplikaciji. Prikazuju se svi objekti iz baze podataka na način kako su definisani u okviru Internet maping servera. Nisu potrebne dodatne aktivnosti u obliku eksporta ili pripreme podataka, podaci se u realnom vremenu distribuiraju Google Earth klijentima u KML formatu.

Slika 9 – Prikaz kanalizacione i optičke mreže u Google Earth-u

Google Earth omogućava efektan pregled infrastrukture „presvučene“ preko 3D reljefa. Podržan je pregled osnovnog skupa opisnih podataka o objektima.


11 | P a g e

INOVA GIS server INOVA GIS server (IGS) je jezgro platforme. Upravlja velikim brojem istovremenih korisnika, proverava ispravnost podataka koji se unose, rešava konflikte i servira podatke iz centralne baze. Predstavlja srednji, aplikativni sloj između klijenata i baze podataka. Sva komunikacija prema bazi podataka ide preko IGS-a tako da sistem praktično ne zavisi od konkretnog vendora DBMS-a. IGS trenutno podržava Oracle.

IGS je mnogo više od posrednika prema bazi podatka. U IGS je ugrađen veliki broj složenih alata koji su ranije bili prisutni isključivo na desktop klijentu. Šematski prikaz zauzetosti portova na razdelniku ili detaljni šematski plan vlakana više nisu rezervisani samo za korisnike sa TeleCAD GIS-om. Prostim web zahtevom sa određenim parametrima bilo koji lagani klijent dobija tražene šeme u željenom formatu.

Modularna arhitektura omogućava jednostavno proširivanje funkcionalnosti servera tako da IGS postaje servisno orijentisana GIS platforma sa širokom ponudom GIS servisa koje mogu da zadovolje sve potrebe kompanije.

Slika 10 – IGS kao servisna platforma


12 | P a g e

Glavne osobine IGS-a:

- model podataka: IGS sadrži kompletan model podataka odnosno „znanje“ o objektima i njihovim relacijama koje mogu biti upisane u bazu podataka. Podaci koji se na neki način ne uklapaju u model neće biti prosleđeni u bazu podataka a klijentu se šalje detaljna poruka o grešci,

- duge transakcije i verzije: implementirana je podrška za duge transakcije, odnosno objekti mogu da budu u fazi izmene duži vremenski period (u okviru projekta). Takođe IGS podržava postojanje više verzija jednog objekta. Jedna od verzija je uvek važeća i vidljiva svim korisnicima, ostale su vidljive samo autoru koji ih je kreirao. Tek nakon prihvatanja jedne od verzija za važeću ona postaje vidljiva svim korisnicima a ostale se brišu.

- rešavanje konflikata: IGS upravlja velikim brojem istovremenih korisnika koji mogu na različite načine doći u konfliktne situacije (na primer kada dva korisnika pokušaju da promene isti objekat). IGS sadrži sofisticirane metode sa rešavanje konfliktnih situacija i održavanje konzistentnosti baze podataka.

IGS arhitektura IGS se sastoji iz dve komponente: Login servera i App servera. Login server predstavlja load-balancing server koji prima zahteve od strane klijenta i prosleđuje ih jednom ili više App servera. App serveri obrađuju zahtev i vraćaju odgovor direktno klijentu. IGS obezbeđuje pouzdanost i skalabilnost. App serveri mogu biti instalirani na različitim serverima čime se eliminiše single point of failure.

Slika 11 – IGS arhitektura


13 | P a g e

Map server Internet map server služi za definisanje i distribuciju GIS podataka u obliku mapa širokom krugu korisnika. INOVA GIS platforma može da se integriše sa bilo kojim internet maping serverom koji podržava OGC WMS i WFS standarde (http://www.opengeospatial.org/). Kao najbolji izbor, u praksi se pokazao GeoServer (http://geoserver.org) koji je već niz godina standardna komponenta INOVA GIS platforme. Upotreba Google mapa i ostalih velikih javno dostupnih servisa (Bing maps, Open street itd.) se danas podrazumeva. Glavne osobine Map servera su:

- podrška za veliki broj rasterskih formata: GeoTIFF, GTOPO30, ArcGrid, WorldImages, ImageMosiacs, MrSID, ECW, JPEG2000, DTED itd.

- podrška za vektorske formate: PostGIS, Shapefile, ArcSDE, DB2, Oracle, MySQL, MapInfo itd.

- mogućnost generisanja mapa u velikom broju izlaznih formata: GML, shapefile, KML, GeoJSON, PNG, JPEG, TIFF, SVG, PDF, GeoRSS,

- odlična podrška za prikazivanje podataka preko GoogleEarth aplikacije, - puna podrška za SLD (Styled layer descriptor,) standard za definisanje izgleda (način

iscrtavanja) publikovanih podataka, - detaljan web administratorski alat …

INOVA GIS Platforma – integracije Inova GIS platforma predstavlja specijalizovan sistem za upravljanje mrežnom infrastrukturom u prostornom, GIS obliku. Sa druge strane u savremenim telekomunikacionim kompanijama postoji niz poslovnih procesa koji u drugačijem obimu i kontekstu koriste iste elemente infrastrukture. To mogu biti različiti network menadžeri, fault i trouble ticketing sistemi, servis menadžeri, inventory sistemi, CRM itd. Svaki od tih sistema upravlja objektima iz svog domena ali takođe koristi objekte iz drugih. Pri podizanju informacionog sistema kompanije najčešće se nabavljaju specijalizovani proizvodi različitih proizvođača i veoma je važno obezbediti njihovu dobru integraciju. Inova GIS platforma je zasnovana na najboljim svetskim softverskim rešenjima i tehnologijama i kao takva nudi mnogobrojne opcije za integraciju sa drugim sistemima. Integracije mogu biti izvedene: na nivou baze podataka (vezne tabele, procedure, db linkovi …), na nivou srednjeg sloja (COM, message queues …), na klijentskom sloju (web servisi …) ili kombinacijama sva tri.

Slika 12 – INOVA GIS server u društvu svetski priznatih OSS/BSS rešenja

http://www.opengeospatial.org/

http://geoserver.org/


14 | P a g e

DODATAK 1: ILUSTRACIJA RADA U TELECAD GIS-U TeleCAD GIS je tokom godina razvoja izrastao u složeni proizvod sa velikim brojem alata. Ovaj prikaz će ilustrativno prikazati glavne korake i alate za unos optičkog kabla bez zalaženja u detalje. Nakon startovanja TCG-a pojaviće se ekran kao na slici. Centralni deo ekrana obuhvata prostor za unos/crtanje objekata. Iznad centralnog dela nalaze se palete alata sa komandama razvrstanim po tipu infrastrukture.

Slika 13 – TeleCAD GIS okruženje

Projekat

Prvi korak u poslovima unosa ili izmena podatka je kreiranje projekta ili posla. Projekat može obuhvatiti unos jedne kompletne optičke relacije u Beogradu, dodavanje privoda na postojeći kabl ili samo prevezivanje vlakana u nekom nastavku. Projekat može trajati par sati ili par dana. Svaki projekat ima svoj naziv, tip, datum kreiranja i vlasnika.

Slika 14 – TeleCAD GIS projekat

Svakom projektu je dodeljen jedan glavni crtež (Situacioni plan.dwg) u kome obavljamo planirani posao. Tokom rada na projektu TCG je u offline režimu, objekti koje unosimo ili menjamo su vidljivi samo u lokalnom crtežu. Nakon završetka kompletnog posla/projekta obavlja se unos svih novih objekata kao i izmene nad postojećim objektima u centralnu bazu podatka i time se projekat završava.


15 | P a g e

Učitavanje postojećih podataka i podloga

Glavni crtež projekta je u početku prazan. Retko kada ćemo početi da unosimo objekte od „nule“, osim možda u projektima inicijalnog unosa, tako da je sledeći korak učitavanje objekata od interesa iz centralne baze podataka u glavni crtež projekta.

Slika 15 – Učitavanje postojeće relacije u crtež

TCG poseduje nekoliko alata za filtriranje i učitavanje dela objekata iz centralne baze u lokalni crtež. Iskoristićemo „Optički navigator“ za učitavanje relacije „Novi Beograd - Zemun“ u lokalni crtež. Učitavanjem relacije učitavaju se svi elementi optičke mreže: razdelnici, kablovi, nastavci i rezerve kao i svi objekti kanalizacione mreže kroz koju prolazi kabl.

Slika 16 – Učitana relacija: kompletna trasa i detalj oko objekta od interesa

Pored učitavanja postojećih elemenata infrastrukture po pravilu su nam potrebne i rasterske podloge sa prikazom ulične mreže, zgrada i sl. Rasterske podloge mogu biti katastarske podloge, ortofoto snimci, planovi gradova itd. TCG omogućava jednostavno učitavanje bilo kog tipa rasterske podloge koja je publikovana preko Internet maping servera za željeno područje.


16 | P a g e

Trasiranje

Trasa je poseban objekat u TCG-u. Predstavlja prazan rov u slučaju podzemne infrastrukture. Trasa je jedini objekat koji se crta. Svi ostali objekti se nanose na trasu. Trasa određuje geometriju svih nanetih objekata. Preciznost unosa trase određuje i preciznost kablova koji prolaze trasom. Trasa može biti automatski kreirana na osnovu elaborata geodetskog merenja i tako kreirana trasa ima najvišu prostornu preciznost. Sa druge strane, ako nemamo drugih izvora podatka, trasa može biti iscrtana ručno na nivou skice. Trasa sadrži dodatni atribut koji čuva podatak o toma kako je nastala trasa i na osnovu koga kasnije određujemo koliko možemo „verovati“ položaju trase.

Slika 17 - Trasiranje

Crtanjem trase se određuje kategorija zemljišta, tip podloge i dubina rova što se dalje koristi u proračunima radova i materijala kod projekata novih mreža. Postavljanje čvornih elemenata Nakon unosa trase pristupamo unosu čvornih elemenata, u našem slučaju optičkog nastavka i završne optičke kutije (ZOK) u objektu banke. Svi čvorni elementi se nanose na lomne tačke trase. Nastavak postavljamo na glavnu relaciju na mestu gde obavljamo „operaciju“ – sečenje samo jedne cevčice sa vlaknima i „splajsovanje“ na privod. U našem slučaju to je okno broj 16. Nastavku možemo dodeliti broj/oznaku a ZOK-u definišemo tip, broj, tip i kapacitet modula i tip interfejsa na modulima.


17 | P a g e

Unos kabla

Unos kabla se obavlja izborom krajnjih čvornih elemenata (u našem slučaju nastavka i ZOK-a) a TCG sam iscrtava kabl po trasi. Od osobina kabla unosi se tip vlakana, broj i cevčica i vlakna po cevčici kao i strukturne karakteristike kabla.

Postavljanje rezervi

Nakon unosa kabla, može se pristupiti unosu rezervi na kablu. Rezerva predstavlja mesto gde je ostavljen „višak“ dužine kabla zbog kasnijih poslova na održavanju kabla. Rezerva se unosi na konkretan kabl na bilo koje mesto na kablu. Rezerva automatski povećava ukupnu dužinu kabla.

Vezivanje vlakana i dodela namene vlakna

Vezivanje vlakana u čvornim elementima se obavlja u specijalizovanom alatu za vezivanje. Prvi korak je kreiranje šematskog prikaza situacije kablova. Šematski prikaz u našem slučaju je jednostavan ali može biti višestruko složeniji. Nakon kreiranja šematskog prikaza prelazimo u interfejs za vezivanje vlakana.


18 | P a g e

Slika 18 – Šema relacije

Interfejs za vezivanje vlakana u slučaju vezivanja u nastavcima prikazuje sve kablove koje dolaze do nastavka. Omogućava selekciju po dva kabla za vezivanje, intuitivan interfejs za izbor vlakana za vezivanje i šematski prikaz vezanih vlakana. TCG vodi računa o različitom prikazu vlakana koji su presečeni i spojeni od onih koji samo prolaze i nisu „dirani“. Podržani su svi slučajevi vezivanja i sečenja vlakana koji se dešavaju u praksi.

Slika 19 – Korisnički interfejs za vezivanje vlakana u nastavku

Slika 20 – Vezivanje vlakana u nastavku


19 | P a g e

Slika 21 – Prikaz vezanih vlakana u nastavku

Interfejs za prikaz vezivanja vlakana na optičkom razdelniku / ZOK-u je složeniji. Grafički prikazuje strukturu razdelnika po modulima koji mogu biti proizvoljnog kapaciteta i rasporeda sa različitim vrstama konektora. Moduli mogu biti organizovani po vertikalama, horizontalama, policama itd.


20 | P a g e

Slika 22 – Vezivanje vlakana u optičkom razdelniku

Vezivanje vlakana kabla na portove razdelnika može se obaviti na više načina: prevlačenjem celog kabla na prvi port (vlakna se automatski vezuju na naredne portove), prevlačenjem vlakana jedne cevčice na prvi port ili pojedinačnim prevlačenjem vlakana.

Slika 23 – Vezana vlakna na razdelniku

TCG podržava „pečovanje“ portova na istom razdelniku. Prespajanje vlakana može biti u okviru istog ili između različitih kablova.


21 | P a g e

Slika 24 – “Prepečovani” portovi na razdelniku

Nakon vezivanja vlakana na svim čvornim elementima, vlaknima je moguće dodeliti namenu. Namena predstavlja naziv osnovnog servisa na vlaknu. Namena se definiše samo na jednom kraju. TCG automatski propagira namenu po svim segmentima vlakana u skladu sa definisanim vezivanjem u nastavcima/razdelnicima.

Slika 25 – Dodela namene vlaknu i propagacija “sa kraja na kraj”


22 | P a g e

Kreiranje relacije

Relacija predstavlja logičku grupu optičkih kablova. Relacije su organizovane hijerarhijski: postoje glavne relacije, privodi na glavnoj relaciji, privodi privoda itd. Relacije mogu imati kategoriju: međunarodna, mesna, metro pristupna, metro transportna itd. Kategorije se kreiraju u obliku šifarnika i prilagođavaju se potrebama korisnika. Moguće je kreirati različite dodatne tipove kategorija relacija: privodi do baznih stanica, FTTx relacija itd. Kreiranje relacije se obavlja u intuitivnom alatu gde se prvo kreira određena relacija a zatim joj se dodele kablovi.

Slika 26 – Kreiranje relacije

Provlačenje kabla kroz cevi

TeleCAD GIS poseduje set alata za detaljno opisivanje elemenata kablovske kanalizacije i njihovih međusobnih odnosa. Okno se modeluje kao prizma proizvoljne osnove i visine. Cevi kablovske kanalizacije se postavljaju na stranice okna sa preciznim definisanjem položaja. Cevi mogu sadržati druge cevi itd.

Slika 27 – Prikaz okna u razvijenom obliku

Interfejs za provlačenje kablova kroz cevi u oknu je veoma jednostavan. U centralnom delu se prikazuje okno u „razvijenom“ obliku. U gornjem levom delu su kablovi koji nisu raspoređeni po cevima a u donjem levom su prikazane stranice okna sa raspoređenim elementima. Kabl uvlačimo u cev jednostavnim prevlačenjem kabla na odgovarajuću cev. Ukoliko je kabl potrebno uvući u cev koja je slobodna u zemlji, odnosno ne kreće od okna, onda se koristi poseban alat koji prikazuje poprečni presek rova u proizvoljnoj tački.


23 | P a g e

Kreiranje šematskih prikaza

TeleCAD GIS poseduje bogat set alata za kreiranje različitih šematskih prikaza i štampanje situacija u određenoj razmeri. Kada je optička mreža u pitanju najzanimljivije su: glavni šematski plan i detaljna šema vezivanja vlakana. Glavni šematski plan prikazuje trasu kabla sa čvornim elementima, oknima i dužini između čvornih elemenata i kao i kompletne trase. Detaljni plan vezivanja vlakana prikazuje sva vlakna kabla sa vezivanjem u nastavcima, na razdelnicima i dodeljenom namenom. Vlakna u detaljnom šematskom planu mogu biti organizovana po parovima ili pojedinačnim vlaknima.

Slika 28 – Šema vezivanja vlakana – detalj

Šema vlakana je obogaćena novim opcijama kao što je pronalaženje puta (Fiber Trace) kroz vlakana između dve ili više tačaka. Ova opcija za rezultat ima generisanje tehničkog rešenja sa šematskim prikazom operacija koje je potrebno uraditi.

Slika 29 – Detaljna šema sa tehničkim rešenjem

Analiza šeme vlakana obogaćena je sa novim opcijama. Sada je moguće prikazati samo vlakna sa OTDR merenjima ili vlakna koja su zaključana za izmene.

Omogućeno je podešavanje veličine i tip fonta koji se koristi za prikaz naziva elemenata i vlakana na šemi.


24 | P a g e

OTDR Trace

Slika 30 – OTDR Trace

OTDR Trace je obogaćen sa novim opcijama koje pomažu u što preciznijem određivanju lokacije problema. Moguće je na svakom vlaknu precizno definisati fizičke i optičke dužine. Uraditi određivanje lokacije prekida preko fizičke ili preko optičke dužine. Omogućeno je dodavanje rezervi, koje nisu ucrtane na standardan način kroz TCG, direktno u ovoj kontroli. Opcije Generisanje slabljenja i PowerBudget izabranog vlakna upotpunjuju opciju FiberTrace. Informacije koje mogu da se sačuvaju na nivou vlakna sada su proširene, pa je tako moguće dodati ime zakupca i vreme od kad do kad traje zakup vlakna.

Slika 31 – Pregled informacija zapisanih na vlaknu

Informacije sa vlakana su sada još transparentnije i moguće ih je izvesti u excel fajl. Napomena: Korišćenje šeme vlakana je ograničeno na podatke koji se nalaze u crtežu u trenutku pokretanja komande. Važno je napomenuti da je u bilo kom trenutku moguće dodati nove elemete ili segmente kabla i to direktno crtanjem u TeleCAD-GIS-u ili preuzimanjem iz baze podataka. Ovo je osnovna razlika u odnosu na kontrolu OpticView koja prikazuje podatke direktno iz baze. Više o korišćenju ovih opcija će biti u delu opisa kontole OpticView.


25 | P a g e

Snimanje u bazu podataka

Nakon završetka posla obavlja se snimanje izmena u bazu podataka. Snimanje se obavlja na klik mišem međutim u pozadini se startuje niz složenih procesa. Najveći deo posla pri snimanju obavlja INOVA GIS server. Prvo se obavlja automatska provera ispravnosti unetih objekata i relacija u crtežu: proverava se ispravnost trase, međusobnih odnosa unetih objekata, povezanosti optičkih elemenata itd. TeleCAD GIS neće dozvoliti unos objekta koji nisu uneti po definisanim pravilima. Zatim se pro-veravaju odnosi unetih objekata sa postojećim objektima u bazi podataka: detektuju se konflikti na portovima razdelnika, proverava se povezanost optičkih elemenata i da li je pravilno propa-girana namena vlakana sa kraja na kraj bez obzira da li su oba kraja u lokalnom crtežu ili ne. Tokom unosa podatka obavlja se kreiranje svih novounetih objekta, izmena svih menjanih objekata i demontaža svih demontiranih objekata u crtežu. Detektuju se konflikti sa drugim korisnicima. Moguć je scenario da dva korisnika istovremeno menjaju isti objekat. U tom slučaju prikazuje se poruka sa opisom konflikta: naziv objekta na kom je konflikt, naziv korisnika i projekta kojim se kreirao konflikt. Jedan korisnik mora prvi da završi izmene nad objektom, drugi mora da sinhronizuje taj objekat u crtežu sa objektom u bazi i nakon toga nastavi sa upisom u bazu. Nakon uspešnog snimanja podataka u bazu, projekat je završen. Za neke nove izmene ili unose potrebno je kreirati novi projekat i postupak kreće iz početka.

Pregledna mapa

TeleCAD GIS crteži barataju sa manjim broj objekata učitanih iz baze podataka. Učitani objekti su filtrirani po različitim kriterijumima: pripadnost kablovskom pravcu, relaciji, optičkom vlaknu, pripadnost određenoj oblasti itd. Ukoliko želimo da pregledamo sve podatke iz baze sa pripadajućim podacima, relacijama i istorijama izmena onda koristimo komponentu TeleCAD GIS-a preglednu mapu.

Slika 32 – Pregledna mapa


26 | P a g e

Pregledna mapa prikazuje sve objekte iz baze podataka raspodeljene po lejerima zajedno sa pomoćnim slojevima podloga: ortofoto snimcima, katastarskim podlogama, planovima gradova itd. Nova verzija pregledne mape ima mogućnost prikaza podloga sa raznih Internet servera: Google maps, Bing maps, Open street itd. Pregledna mapa sadrži dodatne module za: prikaz šeme izabranog okna sa svim kablovima, prikaz poprečnog preseka rova, prikaz osobina selektovanih objekata sa istorijom izmena itd.

Slika 33 – Šematski prikaz okna sa prolaskom kablova

Pored pregleda podataka pregledna mapa omogućava izmene svih atributskih podataka i međusobnih relacija koje ne podrazumevaju izmenu geometrije direktno kroz preglednu mapu. Omogućeno je provlačenje kabla kroz cevi okna direktno preko šeme okna pregledne mape. Omogućeno je vezivanje optičkih vlakana u nastavku ili na razdelniku. Selekcijom optičkog nastavka ili razdelnika iz pregledne mape otvara se identičan interfejs za vezivanje vlakana kao iz TeleCAD-GIS-a. Time se znatno ubrzavaju i pojednostavljuju najčešći poslovi održavanja podataka.

telecad-gis 2016

Technology