TemaUgradnja demit fasada

SavetnikStarenje arhitektonskih premaza

KomentarDragoljub Bogdanović

Company profileKarbon

Specijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 28 Godina IV Besplatan primerak

Tržišta:

Crna Gora

Str. 26

Ve­sti:

Str. 10-20

Kome­ntar:

Dragoljub Bogdanović

Str. 29

Zaštita be­tona

Str. 32

Pitanja i odgovori:

Kvalite­t se­ uve­k

isplati

Str. 42

Ke­ma:

Polime­rce­me­ntni

hidro pre­maz

Str. 50

Uradi sam

Str. 58

Pitajte­...

Str. 28

Te­ma:

De­mit fasade­

Str. 22

Company profile­:

Karbon

Str. 30

Kutak za parke­t:

Le­plje­nje­ parke­ta

Chromode­n le­pkom

Str. 38

Me­nadžme­nt:

Važnost ljudskih

re­sursa

Str. 44

Save­tnik:

Stare­nje­ pre­maza

Str. 54

Sve­t boja:

Me­re­nje­ boja

ne­kad i sad

Str. 62

Re­č ure­dnika

Poštova­ni prija­tel­ji,

Početa­k sva­ke godine obično je vreme preda­ha­ za­ mol­ere,

pa­rketa­re, gra­đevince, a­l­i ove godine, zbog neuobiča­jeno

topl­e zime, pa­uze nije bil­o. Gra­đevinska­ sezona­ gotovo da­

nije ni prekida­na­, pa­ su mnogi iskoristil­i pril­iku da­ i u

„nevreme” uređuju sta­nove i posl­ovne prostore, a­ objekti

čiji je za­vršeta­k pl­a­nira­n za­ sredinu ove godine pol­a­ko

se privode kra­ju.

Ta­ko će se sa­jmovi gra­đevina­rstva­ na­ći u „špicu” sezone

ra­dova­, a­l­i će biti pril­ika­ za­ nove posl­ovne konta­kte i pred-

sta­vl­ja­nje novih proizvoda­.

U temi ovog broja­ ča­sopisa­ Ton-energija boja ba­vi-

mo se neophodnošću stroge primene propisa­ protivpoža­rne

za­štite pril­ikom posta­vl­ja­nja­ „demit” fa­sa­da­. Ia­ko veoma­

popul­a­rne posl­ednjih godina­, termoizol­a­cione fa­sa­de kriju

u sebi i vel­iku potencija­l­nu opa­snost. Na­ime, za­nema­ri-

va­nje oba­veze izol­a­cije gorl­jivih ma­terija­ od kojih se sa­stoje

(stiropor, stirodur i sl­ični ma­terija­l­i) može zna­tno oteža­ti

ga­šenje poža­ra­ koji eventua­l­no izbije na­ ova­ko izol­ova­nim

objektima­ il­i unuta­r njih.

Predsta­vl­ja­njem tržišta­ boja­ i l­a­kova­ Crne Gore, od ovog

broja­ počinjemo prika­z regiona­l­nih tržišta­, pre svega­ onih

u bivšim jugosl­ovenskim republ­ika­ma­. To ćemo ra­diti u

ra­zgovorima­ sa­ na­jvećim sna­bdeva­čima­ na­ pojedinim trži-

štima­, a­ sa­govornik u ovom broju bio na­m je Jože Ba­rnja­k,

vl­a­snik firme Eurocol­or iz Podgorice.

Trudićemo se da­ va­m u sva­kom broju predsta­vimo kl­juč-

ne proizvođa­če, uvoznike, distributere i kupce na­ ovim

tržištima­, trendove ra­zvoja­, promene u tržišnom učešću,

pril­a­gođa­va­nju evropskim sta­nda­rdima­ i svemu onom što

bi va­m bil­o korisno da­ sa­zna­te o usl­ovima­ posl­ova­nja­ u

tim zeml­ja­ma­.

Na­ va­ša­ pita­nja­ u vezi sa­ proizvodnim progra­mom, dis-

tribucijom, proda­jom, promocijom i svemu drugom što biste

žel­el­i sa­ sa­zna­te o nekoj kompa­niji, u rubrici „Pita­jte…”

odgova­ra­ direktor AD El­a­na­ iz Prijepol­ja­ Gora­n Sekul­ić.

Komenta­r o probl­emima­ ra­da­ komercija­l­nih sl­užbi pro-

izvođa­ča­ boja­ i l­a­kova­ na­ srpskom tržištu, zna­ča­ju ko-

munika­cije sa­ trgovcima­ i novim pristupima­ u komer-

cija­l­nom sektoru piše Dra­gol­jub Bogda­nović, pomoćnik

direktora­ DBC Hel­iosa­.

I u ovom broju moći ćete da­ čita­te sta­l­ne rubrike „Ura­di

sa­m”, „Pita­nja­ i odgovori”, „Anketa­”, „Kuta­k za­ pa­rket”,

a­l­i i da­ sa­zna­te više o novim trendovima­ u pol­a­ga­nju

kera­mike, va­žnosti ra­zvoja­ i una­pređenja­ l­judskih resursa­

za­ uspeh jedne kompa­nije, osetl­jivosti kupa­ca­ na­ cene pro-

izvoda­ i njihove promene…

Poziva­m va­s, poštova­ni prija­tel­ji, da­ na­m pišete i uka­žete

na­ eventua­l­ne propuste il­i predl­ožite nove ideje i teme o

kojima­ bi, po va­šem mišl­jenju, treba­l­o pisa­ti u Tonu. Va­ši

sa­veti i predl­ozi biće na­m sva­ka­ko od koristi jer je Ton i

na­menjen va­ma­

Zora­n Knežević

IMPRESUM

Izda­va­č:

FRAME media -

Cara Lazara 9, Beograd

za klijenta “Roma company”

Urednik:

Zoran Knežević

Ma­rketing:

Roma Company

Urednica­ fotogra­fije:

Lena Ivanović

Na­sl­ovna­ stra­na­:

Lena Ivanović

Sa­ra­dnici:

Jelica Putniković, Aleksa Urošević,

Srđan Zorić, Ratko Stojković,

Marija Milosavljević, Ivana Hibner

Lektura­ i korektura­:

Vesna Kalabić

La­yout:

Branko Žužić

Prepress:

studio triD

Adresa­ reda­kcije:

Cara Lazara 9

(tel/fax) 011/ 3285-890,

011/ 3285-883

(e-mail) redakcija@framemedia.biz

www.framemedia.net

Šta­mpa­:

AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture javnog informisanja Republike Srbije, pod rednim brojem 3391

10

vesti

SAJAM

GrađeVIna 2007. GodIneBeogradski Sajam građevinarstva, najveći međunarodni

specijalizovani sajam iz oblasti građevinarstva u regionu

jugoistočne Evrope, biće održan od 11. do 15. aprila. Ova

sajamska manifestacija je član Unije međunarodnih saj-

mova (UFI) u Parizu.

Na Sajmu građevinarstva predstaviće se proizvođači i

trgovci, projektna i građevinska preduzeća, proizvođači i

distributeri boja, lakova i materijala za završne radove u

građevinsratvu, firme koje se bave inženjeringom i mon-

tažom, proizvođači i prodavci građevinske opreme i ma-

šina, uslužne firme za izvođenje završnih i instalacionih

radova, izdavači stručnih publikacija…

Biće to prilika da se na jednom mestu nađu stručnjaci

i poslovni ljudi, prvenstveno arhitektonske i građevinske

struke, predstavnici menadžmenta građevinskih preduze-

ća, projektnih biroa, preduzeća za konsalting, stambenih

zadruga, stambeno-komunalnih preduzeća, predstavnika

privrednih komora, ministarstava, velikih javnih sistema,

značajni investitori, ali i zainteresovana publika.

Na predlog stručnog žirija najboljim izlagačima biće do-

deljene nagrade, kao i priznanje „Nova vizura” i diplome

„Posebno priznanje”.

Očekuje se da na ovogodišnjem sajmu svoje proizvode i

usluge ponudi više od 1.100 izlagača iz Srbije i inostranstva.

ROMA COMPANY

noVI junacI za dečje SoBe

Od 1. janura 2007. Roma Company obogatila je svoj asor-

timan nalepnicama za zidove sa ilutracijama dečjih junaka

iz programa renomiranog proizvođača Decofun. Pored već

postojećih junaka iz crtanih filmova kao što su Princeze, Vini

Pu i drugi, Roma Company sada nudi i kompletnu dekora-

ciju za zidove dečjih soba sa ilustracijama Nemo i Kralj Lavi i

Nacionalna geografija.

KEMA

HIdroMenT LPOd ove godine KEMA,

pored postojećih i do-

kazanih isušivih maltera,

proizvodi i HIDROMENT

LP, već pripremljen isušivi

malter na bazi hidrauličnih

veziva po DIN 18 557, sa

lakim mineralnim agrega-

tom granulacije 0–2 mm,

uz dodatak aditiva za bolju obradivost i izdašnost materijala.

Spoljašnji i unutrašnji malter za ručno i mašinsko nanošenje, za

sve vrste vlagom i solima oštećenih zidova, posebno pogodan za

zidove zasićene solima, vlažne zidove, kao sigurnosna preventiva

na novogradnjama na vlažnim terenima, isti proizvod kao kon-

taktni sloj (ako je potrebno), izravnavajući i grubi malter.

STRAŽILOVO

InVeSTIcIja TrI I Po MILIona eVra Industrija građevinskog materijala Stražilovo iz Sremskih

Karlovaca, članica Nekse grupe, ugovorila je sa grčkom

firmom Sabo kupovinu opreme za proizvodnju

termoblokova vredne tri i po miliona evra. Ugradnja

nove opreme u pogonu 1 sremskokarlovačke ciglane

omogućiće povećanje kapaciteta fabrike sa trenutnih

60 miliona na 135 – 140 miliona blokova godišnje.

Hrvatska Nekse grupa u rekonstrukciju pogona i

uređenje kompleksa ciglane Stražilovo uložiće 10.300.000

evra, radovi bi trebalo da budu završeni u prvoj polovini

2008. godine, a uposliće se 24 nova radnika.

12

vesti

KEMA

KeMaKoL SuPerFLeX 175KEMA Beograd nudi novi proizvod klase C2TE S1, koji

je od ove godine u njenom prodajnom programu. KE-

MAKOL SUPERFLEX 175 je visokofleksibilni lepak na

bazi cementa obogaćen polimerima za polaganje obloga

u sloj debljine tri milimetra. Novi proizvod može se ko-

ristiti za spoljašnje i unutrašnje lepljenje novih pločica na

stare, teške zidne i podne keramike, keramike u bazenima

za plivanje, klinkera, prirodnog i veštačkog kamena, za

lepljenje na podno grejanje i gips-kartonske ploče, na

podlogu od livenog asfalta (u unutrašnjim prostorijama).

EUROPOLIS

noVI PoGonKrajem decembra prošle godine u fabrici za proizvodnju

čeličnih građevinskih armatura Europolis iz Beograda pušten

je u rad novi pogon, vredan oko tri miliona evra, u kome je

posao našlo 20 radnika. Otvaranjem ovog pogona proizvod-

nja kompanije moći će da se uveća za oko 40 odsto.

Europolis je do ove godine dnevno proizvodio oko 150

tona armaturnih mreža, binor nosača i hladno valjane

šipke i žice, čime je pokrivena oko trećina tržišta u Srbiji,

dok se u Mađarsku, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Ma-

kedoniju i Bugarsku izvozilo 40 odsto proizvodnje.

ROMA COMPANY

FoToTaPeT oPeT u ModI

Od 1. januara 2007. godine u asortimanu Roma Com-

pany možete naći fototapete poznatog nemačkog proi-

zvođača Komar. Fototapete su svrstane u četiri osnovne

cenovne grupe u zavisnosti od dimenzija:

KOD DIMENZIJE/cm CENA/din

Kod a 368x254; 388x270 6.950

Kod c 254x184; 270x194 4.400

Kod e 97x220 3.100

Kod F 100x70 1.400

Za više informacija možete posetiti prodajna mesta Roma

Company, a izložbeni pano fototapeta nalazi se u malopro-

dajnom objektu Rome u Ugrinovačkoj 206, u Zemunu.

Kompletan asortiman fototapeta možete pogledati na

veb-adresi www.komar.de

14

vesti

KRONOŠPAN

InVeSTIcIja od STo MILIona $Austrijska kompanija Kronošpan planira da u Srbiju in-

vestira 100 miliona dolara radi izgradnje fabrike za proi-

zvodnju univera, oplemenjene iverice i panel-ploča.

ZORKA COLOR

najBoLje Iz SrBIjeNa trećem takmiče-

nju za najbolje robne

marke Srbije Zorka

Color dobila je nagra-

du kao najbolji korpo-

rativni brend u robnoj

grupi građevinskih

materijala, dok je Zo-

ralux proglašen za naj-

bolju robnu marku.

U organizaciji Ministarstva trgovine, turizma i usluga,

Privredne komore Srbije i dnevnog lista Pregled, nagrade

su dodeljene u svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

Kriterijumi za ocenjivanje bili su profit, izvoz i prepoznat-

ljivost. Žiri je uzimao u obzir i kvalitet proizvoda, posedo-

vanje međunarodnih standarda i dizajn.

SAJMOVI

IzLoŽBe ToKoM MarTa I aPrILaTRATTAMENTI&PMA FINITURE – Parma, 22 – 24.

mart 2007.

Internacionalni sajam tretmana površina, tretmana za-

grevanjem i industrije boja (mašine, postrojenja, oprema,

roboti, oprema i proizvodi za tretman površina i završnu

obradu, postrojenja i mašine za tretman zagrevanjem).

ExpoCoating Moscow – Moskva, 10 – 12. april 2007.

Izložba i konferencija na temu površinske zaštite, zašti-

te od korozije i slojevite zaštite, hemikalija i materijala

za čišćenje, pripreme i završne obrade, rešenja ekoloških

problema, opreme za površinsku zaštitu.

HANNOVER MESSE – Hanover, 16 – 20. april 2007.

Vodeći svetski sajam tehnologije, inovacija i automatizacije

koji se sastoji od stručnih sajmova Surface Technology i Powder

Coating Europe (tretman površina); Factory Automation (auto-

matizacija); FM Solutions (integrisano upravljanje postrojenjima

i njihovo održavanje); Industrial Buliding Automation (auto-

matizacija proizvodnje, integrisanih građevinskih i industrijskih

sistema); INTERKAMA+ (automatizacija proizvodnje).

CONSTRUCTION DESIGN/Interior Solutions – Sankt

Peterburg, 17 – 21. april 2007.

Specijalizovana izložba građevinarstva i unutrašnjih ra-

dova (arhitektonski dizajn, enterijer, ugradni nameštaj i

mašine, boje i površinska zaštita, završni radovi).

FARBE-AUSBAU&FASSADE – Keln, 18 – 21. april 2007.

Manifestacija na temu izgradnje i fasada (materijali za po-

vršine, boje, lakovi, izolacioni sistemi za zadržavanje toplote,

sistemi i materijali za lepljenje, podne i zidne obloge, tapete,

renoviranje i održavanje, alati, oprema i mašine za raspršiva-

nje farbe, lepkovi i pribor, merdevine i skele).

PRIMUS: BUILDING UKRAINE/SPRING – Kijev, 25

– 28. april 2007.

Sveukrajinski forum građevinarstva, arhitekture i dizajna

(smese za „suvu“ gradnju, sistemi gipsanih ploča, kerami-

ka, sanitarna oprema, dekorativni kamen, boje, građevin-

ska hemija, materijali za učvršćivanje).

LACQUERS, PAINTS AND COATINGS – Sankt Peter-

burg, 26 – 29. april 2007. godine

Izložba lakova, boja i površinske zaštite (moderne boje za ra-

zličite branše industrije), sirovina za proizvodnju boja, materija-

la, opreme i tehnologije za proizvodnju sredstava za površinsku

zaštitu i pripremu površina i bojenje, testiranja i kvaliteta tre-

tmana površina, laboratorijske i analitičke opreme, pakovanja.

Odlazak organizuje:

TTI - Trade & Travel International

Terazije 16/V, Beograd

Telefon: 011/3618-488

16

vesti

TOP 20

aKzo noBeL na VrHuEuropean Coatings Journal objavio je u poslednjem broju

listu 20 najvećih evropskih kompanija iz oblasti boja i lako-

va, boja za štamparsku industriju i industrijskih hemikalija.

Prema dostupnim podacima najveće učešće na tržištu i dalje

ima kompanija Akzo Nobl, a slede je ICI Paints i BASF Co-

atings. Zanimljivo je da sa izvesnim izuzecima sve kompanije

koje su se našle na listi Top 20 beleže rast proizvodnje.

Kompanija Država Prodaja 2005. Prodaja 2004.

akzo nobel nL 5.555 mil. evra 5.237

IcI Paints GB 3.459 3.198

BaSF coatings de 2.180 2.022

SigmaKalon nL 1.800 1.710

jotun Group no 823 745

aB With Becker Se 815 744

daW de 750 780

Sto de 741 679

Hempel dK 655 584

Materis paint Fr 647 465

atlana chemic de 543 854

jW ostendorf de 500 500

Brillux de 500 350

Tikkurila FI 458 440

Helios SI 230 169

dyrup dK 226 224

Meffert aG de 204 300

Yasar Ir 200 200

Teknos FI 196 169

Flugger a/S dK 180 160

JUB

SPreMnI za SajaM JUB će i ove godine spre-

mno dočekati predstoje-

ći Sajam građevinarstva

i nastojaće da opravda

očekivanja i ponovi uspeh

od prošle godine kada je

osvojio nagradu za najbolji

štand. Pored standardnog

proizvodnog asortimana, predstaviće i nove proizvode,

među kojima značajno mesto zauzima JUPOL BRI-

LJANT. Svojom sajamskom postavkom JUB će pokazati

da je kompanija koja kreativno pristupa osmišljavanju

ovakvih nastupa i koja želi da približi svetske trendove

posetiocima u Srbiji. Svi oni koji žele da vide šta ima

novo u JUB-u, mogu da posete njegov štand od 11. do

15. aprila u hali 3.

JUB

STudenTI u PoSeTI FaBrIcIKrajem decembra prošle

godine, kompaniju JUB Ši-

manovci posetili su studenti

završne godine Građevinskog

fakulteta iz Novog Sada, za-

jedno sa svojim profesorima.

Ovo je već tradicionalan

susret budućih inženjera i

stručnjaka iz JUB-a, koji je

rezultirao dobrom atmosferom, mnoštvom korisnih informacija

i željom za budućim viđanjem. Studenti i profesori su, pored

predavanja i obilaska fabrike, bili u mogućnosti da se u trening-

centru upoznaju sa najzanimljivijim materijalima i njihovom

pravilnom primenom. Kao što se može videti sa slike, pomoć

„ženske ruke“ nije izostala. Svi koji su bili hrabri i testirali svoju

veštinu mogli su da ponesu svoj možda prvi samostalno urađen

uzorak kao uspomenu na lepo druženje.

ZVEZDA HELIOS

PrIznanja najBoLjIM KuPcIMaPC Dekorativa Zvezde-

Helios AD svake godine

u prigodnim prilikama

dodeli priznanja svojim

najvećim kupcima. Već

tri godine redosled se

ne menja, najveći kupac

je firma VRAČAR iz Be-

ograda, a prate je OLI-

KOOP iz Vrnjačke Banje i S-GROUP iz Gornjeg Milanovca. U

2006. godini uveden je i novi vid nagrade za uspešan plasman

ugovorenih količina iz grupe proizvoda građevinskih premaza.

To je pick-up volkswagen caddy izbrendiran Zvezdinim arti-

klima. Uslov za dobijanje ove nagrade prošle godine uspela je

da ispuni firma OLI-KOOP iz Vrnjačke Banje. Za tu priliku

napravljena je i svečana primopredaja, kada je direktor Zve-

zde-Helios Velimir Radovanović uručio ovu lepu nagradu, tj.

ključeve, vlasniku Oli-Koopa Marjanu Živkoviću.

KARBON

SILIKonSKI MaLTerOd ove godine preduzeće KAR-

BON je u svoj prodajni asortiman

uvrstilo i kompletan program deko-

rativnih maltera. Počev od akrilnih

zaribanih maltera u pastoznom sta-

nju, velike čvrstoće i izuzetne obra-

divosti do silikonskih zaribanih mal-

tera koji zadovoljavaju i najviše zahteve kupaca. Malteri se

proizvode u željenim granulacijama u više od 150 nijansi.

18

vesti

JUB

aKrInoL PoLIce na TrŽIšTuRadi promovisanja robne marke

AKRINOL kompanija JUB ponu-

dila je tržištu Srbije i Crne Gore

reklamne police za deo svojih praš-

kastih proizvoda objedinjenih pod

zajedničkim imenom AKRINOL. U

te proizvode, pored već poznatih

fug-masa različitih veličina i nijan-

si, spadaju i lepkovi za spoljnu i

unutrašnju keramiku i porobeton

– AKRINOL; visokoelastični lepak

za keramiku – AKRINOL ELASTIK; lepak za unutrašnju

keramiku – AKRINOL INTERIER; dvokomponentni gra-

đevinski lepak – AKRINOL FORTE. Ovakav način izlaga-

nja proizvoda, osim što ima estetsku funkciju, omogućava

trgovcima i lakšu prodaju.

KARBON

noVa uPraVna zGradaPreduzeće KARBON

otvorilo je krajem proš-

le godine novu upravnu

zgradu, koja je delo sa-

vremene arhitekture i ima

približno 1.500 kvadratnih

metara korisne površine. U

njoj prostor dele zaposleni

u komercijalnoj, tehničkoj

i finansijskoj službi, kao i uprava preduzeća. Sa potpuno

novim imidžom, vizuelno izmenjenom ambalažom, KAR-

BON planira još intenzivnije ulaganje u proizvodnju, teh-

nologiju i marketing kako bi na što kvalitetniji način izašao

u susret svim potrebama kupaca. Istovremeno, obnovljen i

osavremenjen proizvodni pogon preseljen je u Topolu.

PRVI MAJ, ČAČAK

noVI ProIzVodIS obzirom na pojačane

zahteve tržišta za ekono-

mičnije i obradljivije pro-

izvode, HI Prvi maj Čačak

počeo je ove sezone pro-

izvodnju novih varijanata

lepka za stiropor, lepka za

keramičke pločice i unutrašnje glet-mase.

Ovi proizvodi, kao modifikacija postojećih, prošli su test

kvaliteta i majstorske ruke. Zadovoljavajućeg su kvaliteta i

veoma pristupačne cene, a sve to vodeći se poslovnom po-

litikom HI Prvog maja Čačak da se uvek napravi najbolji

mogući odnos cene i kvaliteta.

KARBON

PoVraTaK PoLIKoLoraKao osveženje na tržištu

KARBON najavljuje povratak

prepoznatljive robne mar-

ke disperzije za zidove PO-

LIKOLOR. Polikolor je boja

izuzetne pokrivnosti izrađena

na bazi kvalitetnih punilaca i

veziva. Kao dodatak asortimanu Polikolor disperzija, teh-

nolozi ove kompanije razvili su i recepture Polikolor gold

i Polikolor star koncentrovanih perivih disperzija.

DBC HELIOS

cHroModen I SIa PrezenTacIjeDCB Helios i G.A. su tokom februara, u saradnji sa vele-

prodajom Vračar d.o.o., održali prezentacije za svoje kupce

i korisnike proizvoda u Kruševcu i Beogradu. Tom prili-

kom prisutni su bili upoznati sa osnovnim karakteristikama

i načinom primene proizvoda marke CHROMODEN (la-

kovi za parket, lepkovi), kao i sa asortimanom proizvoda

proizvođača SIA (brusni materijali) i LEGLER (mašine za

hoblovanje i poliranje parketa). Tokom prezentacije, a i u

prijatnom druženju koje je usledilo nakon nje, učesnici su

od vrhunskih stručnjaka saznali koje su prednosti korišćenja

proizvoda marke CHROMODEN, SIA i LEGLER.

PRVI MAJ, ČAČAK

SajaMSKI naSTuPIHI Prvi maj Čačak tradicionalno

će i ove godine nastupiti na Saj-

mu građevinarstva u Novom Sadu i

Beogradu. Pozivamo kolege i pri-

jatelje da nas posete od 20. do 25.

marta u Novom Sadu u hali Master

i od 11. do 15. aprila u Beogradu

u hali 3 Beogradskog sajma.

DBC HELIOS

MoBIHeL druŽenjeU nameri da sa poslovnim partnerima još jednom obeleži

uspešne rezultate u 2006. godini, DCB Helios je organizovao

MOBIHEL druženje u Beogradu. U prijatnom ambijentu resto-

rana „Milošev konak“ gosti i domaćini su imali priliku da pro-

dube poslovne ali i prijateljske odnose, sa zajedničkom ocenom

da u 2007. godini očekuju još bolje poslovne rezultate. Inače,

MOBIHEL je poznata i cenjena robna marka, zastupljena u više

od 40 zemalja sveta. Razvojni tim MOBIHEL-a pažljivo prati

svetske trendove i dopunjuje svoj asortiman novim proizvodima,

a ujedno razvija i recepture za nove nijanse automobila.

20

vesti

ZORKA

PreuzIManje aLKaLoId-PreMaza

Ugovorom o strateškom partnerstvu, potpisanom u Sko-

plju 8. februara ove godine, između kompanija Alkaloid

a.d. iz Skoplja i Zorka Color a.d. iz Šapca, okončani su

višemesečni pregovori ove dve kompanije o budućim par-

tnerskim odnosima. Ovaj važan dokument potpisima su

ozvaničnili Živko Mukaetov, generalni direktor Alkaloi-

da iz Skoplja, Miroslav Aleksić, generalni direktor Zor-

ka Color-a i Lidija Sofrevska, direktor Alkaloida-Premazi.

Potpisanim ugovorom Zorka Color preuzima upravljanje

kompanijom Alkaloid–premazi sa ciljem zajedničkog na-

stupa na tržištima bivše Jugoslavije i osvajanja novih. Ovo

je put prema novim poslovnim projektima šabačke kom-

panije koja će svoja dokazana znanja i iskustva preneti

na kompaniju iz Skoplja, uključujući i uvođenje novina u

tehnologiji, markentiške nastupe i unapređenje sveuku-

ponog poslovanja. Trenutno, Alkaloid je apsolutni lider

na tržištu boja i lakova u Makedoniji, a značajan izvoz

ostvaruje i na tržištima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i

Kosova i Metohije.

- Ovim ugovorom postiže se jačanje tržišne pozi-

cije kompanije Zorka Color, kao i pozicije Alkaloida.

Sinegijom nekadašnjih konkurenata, a sada partnera,

razmena znanja i iskustva doprineće unapređenju kva-

liteta postojećih i razvoju novih proizvoda zasnovanih

na savremenim tehnologijama - naglasio je Miroslav

Aleksić, generalni direktor Zorka Colora neposredno

po potpisivanju ugovora.

Poslovni aranžman sa Alkaloidom, dodao je Aleksić,

predstavlja početak ostvarivanja naše vizije da postanemo

lider na tržištu boja i lakova u Jugoistočnoj Evropi.

ELAN

aKcIje na BerzIAkcijama AD „Elan“ iz Prijepolja od 24. januara 2007.

godine trguje se na Beogradskoj berzi. Do sada je oko

56 odsto vlasnika akcija - malih akcionara - iznelo svoje

akcije na Berzu. Oko 30 zainteresovanih lica (pravnih i

fizičkih) preuzelo je prospekt „Elan“-a što govori o zain-

teresovanosti kupaca za „Elan“.

INVESTICIJA

PeKoKar GradI FaBrIKu u zrenjanInu

Holandska kompanija za proizvodnju građevinskih pa-

nela, ploča i delova za automobile na bazi poliestera Pe-

kokar osnovala je preduzeće u Srbiji i najavila da će u

izgradnju fabrike u Zrenjaninu uložiti 8 miliona evra.

Prva faza izgradnje, vredna 4,6 miliona evra, trebalo bi

da bude završena do kraja ove godine, najavio je menadžer

kompanije Pekokar Srbija Dirk Vermeulen na radnom sa-

stanku borda menadžera grupe Pekokar u Zrenjaninu.

On je najavio da će izgradnja celokupnog proizvodnog

pogona od 12.000 kvadratnih metara u industrijskoj zoni

Bagljaš trajati pet godina, a da će u fabrici biti zaposleno

najmanje 200 radnika. Pekokar je zakupio 2,8 hektara i u

toku je priprema dokumentacije za gradnju objekata.

Fabrika u Zrenjaninu biće deo grupe Pekokar, čije je se-

dište u Holandiji i Nemačkoj, a pogoni se nalaze u Velikoj

Britaniji, Koreji, Poljskoj, Francuskoj i još nekoliko zemalja.

TARKET

u noVI PoGon 10 MILIona eVraKompanija Tarket iz

Bačke Palanke počela je

izgradnju novog pogona

za proizvodnju višesloj-

nog parketa, u koji će

uložiti 10 miliona evra.

To proširenje fabričkih

pogona obezbediće proi-

zvodnju dodatna dva mi-

liona kvadratnih metara

parketa godišnje, što će

omogućiti udvostručava-

nje proizvodnje od 2008.

godine.

Fabrika parketa Tar-

ket u Bačkoj Palanci

otvorena je u novembru 2005. godine, zajedničkim

ulaganjem Sintelona i međunarodne kompanije Tar-

ket, a u prvoj godini poslovanja proizvela je 1,3 mili-

ona kvadratnih metara parketa i izvezla 95 odsto pro-

izvodnje za 96 miliona evra.

Direktor Tarketa u Srbiji Veselin Vesković rekao je da je

početno ulaganje od 22 miliona evra i dodatnih 10 mili-

ona evra za obrtna sredstva ispunilo sva očekivanja, zbog

čega je doneta odluka o proširenju proizvodnje.

Ove godine planirano je povećanje izvoza u Rusiju,

Švedsku, Ukrajinu i na Balkan, a predviđen je i početak

plasmana višeslojnog parketa u SAD.

Međunarodna kompanija Tarket početkom novembra

2006. uspešno je završila preuzimanje dodatnih 21,1 odsto

akcija bačkopalanačkog Sintelona, nakon čega je postala

većinski vlasnik sa 64,3 odsto kapitala.

22

tema

Sigurna ugradnja demit fasadaU želji da se što brže, lakše i ekonomičnije a sa aspekta građevinske fizike, kvalitetno izvedu objekat, investitori jednostavno izostavljaju aspekte zaštite od požara (prenos širenja požara po fasadi objekata i obezbedi sigurna evakuacija ljudi kretanjem duž stepeništa)

Da bi se poboljšali kva-

litet i brzina izgrad-

nje objekata investitori

su često primorani da

u građevinarstvu na racionalan način

primenjuju nove materijale. Napori

da se zadovolje različiti aspekti kvali-

teta (ekomična cena, lakoća i brzina

izvođenja, nezavisnost izvođenja od

vremenskih uslova i pre svega smanje-

nje toplotnih gubitaka uz poboljšanje

komfora življenja) pokazalo je da se

neki do sada najčešćee korišćeni mate-

rijali u funkciji termoizolacije fasadnih

zidova mogu zameniti novim.

Ovde se pre svega podrazumeva

upotreba materijala na bazi polistere-

na (stiropor, stirodur, stirofoam i drugi

komercijalni nazivi) koji su svoju upo-

trebu prvenstveno našli u termičkim

izolacijama delova zgrade koji su izlo-

ženi vlazi (temelji, podovi, podrumski

zidovi, bazeni i ravni krovovi). Kvalitet

njihove upotrebe se ogledao u tome

što su smanjivali toplotne gubitke, a

time i troškove grejanja. Zahvaljuju-

ći svojoj mehaničkoj čvrstoći oni štite

hidroizolacione trake od mehaničkih

oštećenja, sprečavaju pojavu konden-

za u podrumu i na mestima toplotnih

mostova i tako produžavaju vek tra-

janja podzemnih delova zgrade. Lak

transport, jednostavno postavljanje le-

pljenjem ili tiplovanjem, nezavisnost u

postavljanju od vremenskih uslova, ali

i sve prethodno navedeno, naveli su

investitore da ove materijale koriste i

u nadzemnim delovima zgade (termo-

izolacije fasada, erkera i stepenišnih

zidova prema stanovima i poslovnim

prostorijama koje se greju).

Primena ovih materijala najpre je

ipočela na prizemnim montažnim

objektima, zatim se koristila za izola-

ciju porodičnih kuća, nižih stambenih

i poslovnih objekata, da bi se danas

toliko proširila da se mogu videti i kosi

krovi kao i visoki objekti ‘’utopljeni’’ na

ovaj način. Sa aspekta termičke zaštite

i zaštite od vlage termoizolacioni ma-

terijali na bazi polistirena dokazali su

svoj kvalitet.

Međutim, postavljanjem ovih termo-

izolacionih materijala u navedenoj na-

meni njihova ugradnja podrazumevala

je i postavljanje obloge koja je imala

svoju ulogu u formiranju građevinskog

sklopa. Tako je preko termoizolacije

podrumskog zida postavljana opeka ili

je u zavisnosti od kvaliteta materijala

(ako nisu bile-razgradive) nasipana

zemlja. Preko termoizolacije podova

postavljana je laka betonska ploča, a

na mestu dilatacija između dve zgra-

de termoizolacija je bila u sendviču

od dva bočna fasadna zida od ope-

ke ili betona. Preko termoizolacije na

objektima visokogradnje postavljana je

fasadna opeka. Na taj način ovi ma-

terijali su uvek bili postavljani između

konstrukcija i obloga visoke mehaničke

čvrstoće.

Termoizolacije na bazi polistirena

koje se danas koriste za izolaciju fa-

sadnih zidova, erkera i unutrašnjih ste-

penišnih zidova izvode se sa oblogama

tipa ‘’demit’’ - preko tankog sloja lep-

ka, armirane staklene (plastične) mre-

žice i tankog sloja (3-4mm) ‘’maltera’’

izvodi se fasadna boja.

U želji da se što brže, lakše i ekono-

mičnije a sa aspekta građevinske fizike,

kvalitetno izvede objekat, jednostavno

su izostavljeni aspekti zaštite od požara

(prenos širenja požara po fasadi objek-

ta i obezbeđenje sigurne evakuacije

ljudi kretanjem duž stepeništa). Pošto

im je ovaj problem poznat proizvođači

u delovima kataloga, najčešće u onim

u kojima se navode opšti podaci i uslo-

vi primene, stavljaju napomenu da se

‘’prilikom gradnje moraju poštovati va-

žeći državni protivpožarni propisi’’. Na

taj način proizvođači se ograđuju od

mogućih posledica pogrešne primene

svog proizvoda.

Za regulisanje ovih problema i obez-

beđenje odgovarajuće zaštite od požara

u našoj zemlji postoje propisi prema

kojima je dozvoljena upotreba ovih

materijala za izolaciju fasada, ali pod

određenim uslovima i na određen na-

čin - uz određena ograničenja.

Tako se u članu 14 Pravilnika o teh-

ničkim normativima za zaštitu visokih

objekata od požara (‘’Sl. list SFRJ’’ br.

7/84) navodi da „izolacioni materijal

na spoljnim stranama zidova (nosećih

i ojačanih) može biti i goriv pod uslo-

vom da je nalepljen na zid i ankerovan

tako da ne otpada u slučaju požara i da

je sa spoljne strane obložen negorivim

materijalom koji je otporan na požar

najmanje jedan sat. Izolacioni materijal

u zidovima (spoljnim nosećim i oja-

čanim) može biti goriv, ako je obloga

s unutrašnje strane tih zidova otporna

prema požaru najmanje 90 minuta“

Pored toga, u u tački 236.14 Odlu-

ke o uslovima i tehničkim normativi-

ma za projektovanje stambenih zgrada

i stanova (‘’Sl. list grada Beograda’’ br.

32/83) navodi se gotovo identično re-

šenje. Nadovezujući se na prethodno

pomenute akte u članu 45 Pravilnika o

tehničkim normativima za projektova-

TEKST zoran Knežević

23

tema

nje i izvođenje završnih radova u gra-

đevinarstvu (‘’Sl. list SFRJ’’ br. 21/90)

navodi se da ‘’Projektovanjem i izvođe-

njem fasade i obimnih zidova mora se

obezbediti protivpožarna zaštita objek-

ta. Za fasadu se ne smeju upotrebiti za-

paljivi materijali niti se u fasade smeju

smeštati instalacije koje mogu izazvati

požar ili doprineti njegovom širenju.

Pri projektovanju i izvođenju fasade

moraju se poštovati odredbe Pravilnika

o tehničkim normativima za zaštitu vi-

sokih objekata od požara ‘’. Standardi

kojima se definiše klasa zapaljivosti (A i

B) su JUS U.J1.050 i JUS U.J1. 055.

Problem primene i načina primene

ovih materijala nije jasno definisan ni

u zemljama zapadne Evrope. Austrija,

na primer, postoje propisi koji se razli-

kuju u zavisnosti od oblasti u kojima su

objekti izgrađeni. Grad Beč je doneo

svoja pravila gradnje koja su reguli-

sana Uredbom u kojoj između osta-

log stoji da se „Demit fasada (termička

izolacija) može primenjivati samo na

spoljnim zidovima koji imaju svojstvo

barem prigušivanja vatre“. Prema

ovom propisu nije dozvoljena upotreba

demit fasada na visokim zgradama (ne-

boderima). Način postavljanja ovakvih

fasada na objektima koji ne pripadaju

ovoj kategoriji preciznije je definisan u

daljem tekstu iste uredbe.

Upotrebu ove vrste fasade Rusija je

dozvolila uz obavezu primene veoma

strogih kriterijuma a koji se odnose na

ograničenje veličine površine koja se

može oblagati gorivom termoizolacijom,

kao i ograničenje tih površina trakama

- razdelnicama (u nivou međuspratne

konstrukcije i oko otvora) od negorivih

materijala. Bez obzira na ta ograniče-

nja investitori su uslovljeni obavezom

da preko gorive termoizolacije postave

oblogu od negorivog materijala koji se

dalje eksterijerski obrađuje.

Stručnjaci u Velikoj Britaniji obavili su

seriju laboratorijskih ispitivanja i došli

do određenih zaključaka o sprečavanju

širenja požara na ovoj vrsti fasade a koji

su gotovo identični ruskim iskustvima.

U našoj zemlji slučaj intervencije

vatrogasaca na Dorćolu kada je pre

nekoliko godina goreo vagon udaljen

desetak metara od objekta sa demit

fasadom pokazao je lošu stranu kori-

šćenja ovog tipa termoizolacione zidne

obloge. U toku akcije gašenja požara

primećeno je da obližnja fasada poči-

nje da se topi i od tog trenutka inter-

vencija je morala biti proširena. Pored

gašenje požara na vagonu vatrogasne

ekipe su morale i da se bave „hlađe-

njem“ fasade čija je temoizolacija od

gorivog materijala u sendviču između

fasadnog zida i tanke fasadne obloge.

Širenje požara kroz ventilisanu fasadu

sa ugrađenom termoizolacijom na bazi

polistirena bez negorive obloge može

imati katastrofalne posledice pogotovo

ako je objekat useljen (za šta postoje

brojni primeri iz prakse).

Požar koji je izbio na objektu hlad-

ne valjaonice u železari u Smederevu

(1986.godine) na površini od 11,5 ha

pokazao je sve loše strane obloge od

„samogasivog“ poliuretana. Posle tog

požara i veoma lošeg iskustva upotre-

ba panela sa ispunom od poliuretana

ograničena je samo na objekte koji iz

tehnoloških razloga ne mogu imati pa-

nele sa ispunom od negorivih termo-

izolacionih materijala. Međutim, zbog

svojih izuzetnih termičkih karakteristika

nastavljen je razvoj i usavršavanje kvali-

24

tema

teta ovih vrsta panela tako da dobijaju

sve veću primenu u građevinarstvu. Sa

aspekta zaštite od požara njihova pri-

mena je ograničena stepenom otpor-

nosti objekta na požar koji je definisan

standardom JUS U.J1. 240. Ovim stan-

dardom precizno se određuje otpornost

na požar svih elemenata konstrukcije

objekta, a samim tim i fasade.

Da se priča o neophodnosti predu-

zimanja strogih protivpožarnih mera i

prilkom korišćenja „demit“ fasada ne

bi shvatila kao antipropaganda za pri-

menu novih materijala, važno je istaći

da novi materijali moraju i treba da

nađu svoju primenu u građevinarstvu,

ali samo na način na koji neće ugro-

ziti bezbednost ljudi. Očekuje se da će

i Srbija uskoro dobiti Pravilnik poput

onog u Beču koji će širom otvoriti vra-

ta (na jedan jasan i precizno definisan

način) primeni novih materijala u iz-

gradnji objekata.

- Upotreba gorivih materijala stiro-

pora i stirodura dozvoljena je ako se

spoljni delovi građevine oblože nego-

rivim materijalom koji može da izdrži

temperature požara do 60 minuta. Ako

se ovim materijalima oblaže unutraš-

njost objekta oni moraju biti obloženi

materijalima koji mogu da izdrže viso-

ke temperature požara i do 90 minuta,

kaže Zoran Lazović, načelnik Odeljenja

za sprovođenje preventivnih mera pri

izgradnji objekata pri Upravi za zaštitu

i spašavanje MUP Srbije.

Lazović kaže da se u tu svrhu mogu

koristiti malter debljine oko tri centi-

metra kao i građevinska veziva na bazi

cementa ili silikatna opeka. Ranije ko-

rišćeni materijali sa azbestnom osno-

vom danas se uglavnom ne koriste zbog

kancerogenih svojstava ovog materijala

iako je on jedan od najotpornijih na

izuzetno visoke temperature i požar.

Statistika o tome koliko je korišćenje

demit fasada otežavalo gašenje požara na

pojedinim objektima u Beogradu ili Sr-

biji ne postoji, ali se iz postojeće statistike

o broju i uzrocima požara može zaklju-

čiti da je najčešći uzrok ljudski faktor.

- O ponašanju „demit fasada“ pri-

likom požara nema mnogo iskustava

sa terena jer je to relativno nova teh-

nologija gradnje. One jesu brz i jeftin

način oblaganja građevina i zato se sve

masovnije koriste ali se zbog njihove

gorljivosti moraju preduzimati sve ne-

ophodne mere kako bi se rizici sveli

na najmanju meru. Svaki materijal će,

naravno, naći primenu ali to treba da

bude sigurno i po zakonu, objašnjava

inspektor Lazović.

Odeljenje za sprovođenje preven-

tivnih mera pri izgradnji objekata

Uprave za zaštitu i spašavanje MUP-

a Srbije daje saglasnost na upotrebu

građevinskih stambenih objekta viših

od četiri sprata. Trenutno se radi na

tome da se ne dozvoli primena grad-

nje sa prosecanjima između spratova

jer to olakšava širenje požara. Radi

se o tome da je neophodno osigurati

da se plamen zaustavi na trakama od

negorivog materijala koje se postav-

ljaju između manjih delova gorivih

delova fasade.

Uprava za zaštitu i spasavanje MUP

Srbije, zajedno sa stručnjacima Tehno-

loškog fakulteta u Beogradu angažovana

je na izradi novog Pravilnika o tehnič-

kim normativima za zaštitu visokih obje-

kata od požara i Pravilnika o tehničkim

normativima za zaštitu od požara pri

završnim radovima u građevinarstvu.

Cilj inoviranja ovih propisa koji su do-

neti još pre dvadesetak godina je da se

organizuje brža i efikasnija izgradnja ali

i da se u njih ugrade savremena rešenja

i standardi zaštite od požara.

Kako ne postoje propisi koji direk-

tno regulišu protivpožarne propise pri-

likom izgradnje poslovnih objekata, za

takve investicije primenjuju se propi-

si Pravilnika koji se odnosi na visoke

objekte. Da bi se to ispravilo inicirano

je donošenje posebnog pravilnika koji

će regulisati izgradnju poslovnih i jav-

nih objekata.

Jedan od koraka u tom pravcu sva-

kako je donošenje Tehničke preporuke

TP21 iz 2003. godine koja nije obave-

zujuće ali definiše sve ključne parame-

tre koji usmeravaju projektante prili-

kom izade konkretnih protivpožarnih

rešenja za pojedine objekte.

Jedan od razloga za intenzivan rad

na izradi novih zakonskih rešenja je i

to što postojećim propisima neke situ-

acije nisu ni obuhvaćene tako da se u

tim slučajevima prihvataju i sprovode

propisi koji o toj situaciji važe u dru-

gim zemljama.

- U takvim slučajevima propise drugih

zemalja uređeno našim zakonskih akti-

ma i ako je moguće primenjujemo ih

po analogiji. Dešava se, međutim često,

da investitori i projektanti u takvim situ-

acijama daju samo izvode onih stranih

pravila koji im odgovaraju što nas dovodi

u sitaciju da odobrimo nešto što se može

pokazati kao loše sa aspekta protivpožar-

ne zaštite, objašnjava Lazović.

Dešava se i to da se svi propisi ne

ispoštuju kada to realna situacija na

terenu ne dozvoljava a to je retko i

u slučajevima kada se radi o starom

gradskom jezgru. Tu najčešće odustaju

od protivpožarnih propisa kada Zavod

za zaštitu spomenika zabrani bilo kakve

građevinske intervencije.

26

TEKST: Siniša Milosavljević

Regionalna tRžišta

Preduzeće Eurocolor

iz Podgorice, osnovano

1999. godine, uvoznik

je i distributer proizvoda

najprestižnijih proizvođača boja, lako-

va, aditiva za beton, kao i svih ostalih

vrsta materijala i alata za završne ra-

dove u građevinarstvu. Kompanija na

čijem je čelu Jože Bernjak, danas ima

20 zaposlenih i vozni park od osam

dostavnih vozila, što joj omogućava

da svu robu doprema do odredišta

kupca. Eurocolor snabdeva oko 250

maloprodajnih objekata na terito-

riji Crne Gore, tako da se njegova

roba može pronaći u svakom bolje

snabdevenom prodajnom mestu. Iako

je crnogorsko tržište relativno malo,

potrebe potrošača svakodnevno ra-

stu, tržište postaje sve zahtevnije, pa

je, prema rečima direktora Bernjaka,

Eurocolor kao veleprodaja u stalnoj

trci da obezbedi kvalitet, širok asorti-

man, kontinuitet, što povoljniju cenu

i poštovanje ugovorenih rokova.

– Potrebe našeg tržišta iz dana u

dan sve više rastu, a tome svakako do-

prinosi i činjenica da je Crna Gora

postala gradilište u malom. Kako naša

zemlja nema dovoljno razvijenu pro-

izvodnju iz ove oblasti, pored našeg

preduzeća pojavljuje se, po mom mi-

šljenju, još pet veleprodaja koje su

najozbiljniji i najveći dobavljači boja,

ilakova i materijala za završnu obradu

u građevinarstvu na crnogorskom trži-

štu – kaže za časopis Ton – energija

boja Jože Bernjak, vlasnik i direktor

preduzeća Eurocolor iz Podgorice.

Godišnji promet maloprodaja i do 800.000 evra

Bernjak ističe da su ključnim pro-

izvođačima iz zemlje i inostranstva

veleprodaje svakako najinteresantnije

za plasiranje proizvodnog programa,

tako da preko njih ide dalja distri-

bucija proizvoda, usmerena ka ma-

loprodajama i gradilištima. Naglaša-

vajući da u Crnoj Gori još uvek nisu

stvoreni uslovi za plasman proizvoda

kroz megamarkete, jer „kod nas me-

gamarketa u pravom smislu te reči i

nema“, Bernjak kaže da se nada da

će se stvari na tom planu uskoro pro-

meniti.

– Naša interna analiza pokaza-

la je da se na crnogorskom tržištu

promet većih maloprodajnih objekata

na godišnjem nivou kreće od 600.000

do 800.000 evra. Svi mi, računajući

i maloprodaje, trudimo se da svojim

kupcima ponudimo proizvode po što

povoljnijim uslovima, tako da razlika

u ceni u proseku ne prelazi 20 odsto

– kaže Bernjak.

Vlasnik Eurocolora dodaje da u Cr-

noj Gori postoji oko 300 maloprodaja

koje se bave prodajom proizvoda iz

ove oblasti i napominje da je podatak

kojim se svakako može pohvaliti to

što se veoma malo tih objekata zatva-

ra, odnosno svi posluju rentabilno. S

druge strane, Bernjak ističe da se iz

dana u dan otvaraju novi malopro-

dajni objekti, posebno na primorju.

– Već sam kazao da naša kompani-

ja pripada grupi od pet-šest najvećih

distributera ove robe u Crnoj Gori,

da ostvarujemo sličan promet, me-

đutim bio bih nepravedan kada bih

preskočio činjenicu da konkurencija

raste svakim danom i da svako ko želi

da opstane u ovom poslu mora da

unapređuje svoje poslovanje. To se,

pre svega, odnosi na potrebu da se

Potrebe crne Gore stalno rastu

Konkurencija dobrodošlaCrna Gora postala je gradilište u malom, potrebe potrošača svakodnevno rastu, a tržište postaje sve zahtevnije. Budući da Crna Gora nema dovoljno razvijenu proizvodnju boja, lakova i materijala za završnu obradu u građevinarstvu, nekoliko veleprodaja pojavljuje se kao najozbiljniji i najveći dobavljač te robe

27

Regionalna tRžišta

kupcima obezbedi kvalitet po najpo-

voljnijoj ceni, da se poboljša sistem

nabavke i distribucije robe; jednom

rečju, da se bude stepenik iznad kon-

kurencije – objašnjava Bernjak.

Prijateljski odnos među konkurencijom

Bernjak, međutim, negira da u ovoj

branši u Crnoj Gori postoje „udruži-

vanja“ trgovaca kojima bi se remetili

uobičajeni tokovi trgovine, i naglašava

da „klasičnog udruživanja u takozvane

klanove skoro da i nema“. Bernjak,

ipak, ostavlja mogućnost da, ako u

nekom manjem delu i postoje, ona

ne deluju tako da ugrožavaju nečije

poslovanje. Prema njegovim rečima,

među konkurencijom u Crnoj Gori

postoji prijateljski odnos, jedni dru-

gima pomažu, razmenjuju iskustva i

informacije.

– Na tako malom tržištu kao što je

crnogorsko, zastupljenost prozvođača

boja i lakova je prevelika, što svakako

nije loše jer skoro da nema poznatog

brenda iz ove oblasti, bilo srpskog,

evropskog, a čini mi se da neću pre-

terati ni ako kažem i svetskog, koji se

ne može pronaći na stovarištima, ve-

leprodajama ili maloprodajama. Kao

takve izdvojio bih nekoliko, pre sve-

ga Zorku Color, Helios, JUB, Dugu,

Henkel, TKK, Smirdex, ali i mnoge

druge – nabraja Bernjak.

Kao najprodavanije artikle, napo-

minjući da svakako neće reći ništa

novo, Jože Bernjak ističe disperzije i

poludisperzije, glet-mase, emajle i lak

lazure. Kao apsolutni trend na tržištu

u poslednjih godinu dana on označa-

va termoizolacionu fasadu i naglašava

da je sve veća potražnja za materija-

lom za njenu izradu.

– U Crnoj Gori gradi se na sve

strane, i na primorju, koje je uvek

aktuelno, ali i u unutrašnjosti. Veliki

broj stambenih i poslovnih objeka-

ta se adaptira, renoviraju se hoteli,

objekti od kulturnog i istorijskog

značaja... Prema tome, u budućno-

sti s razlogom očekujem veliki porast

prometa u ovoj branši – zaključuje

Bernjak.

28

PitaJte

Bel-kolor, Bela Crkva, Musa Salijević, vlasnikZašto Elan nije više prisutan na području Bele Crkve i zašto

njegovi komercijalisti češće ne obilaze prodajne objekte u

tom delu Srbije?

ODGOVOR: Elan svoje proizvode na tržište plasira pre-

ko veleprodaja koje snadbevaju maloprodaje, tako da nismo

imali uvid u zastupljenost naših proizvoda. U planu je veća

posvećenost maloprodajama i angažovanje novih komercija-

lista za taj deo posla.

Dunav, Obrenovac, Milivoj Jokić, vlasnikZašto na tržištu nema više vaših lepkova za auto-industriju, s

obzirom na njihov dobar odnos kvalitet – cena?

ODGOVOR: Lepila za auto-industriju rade se namenski i

isporučuju direktno proizvođačima, tj. zainteresovanima za

ta lepila. U širokoj potrošnji ta vrsta lepila može se naći u

manjim pakovanjima (El­a­pren 1150, 120 ml tube)

Kolor, Kovin, Dragan Jovanov, vlasnikDa li ćete u budućnosti više pažnje polagati na prodaju u

maloprodajnim objektima ili veletrgovinama i hipermar-

ketima? Zašto?

Mogu li cene vaših proizvoda da budu niže, a ako ne

mogu, zašto?

ODGOVOR: U planu je veća posvećenost maloprodajnim

objektima, jer smatramo da ćemo tako biti zastupljeniji na

tržištu.

Cene naših proizvoda na svetskom su nivou, a zavise od ula-

znih imputa.

Hemkolor, Subotica, Zorica Šolaja, vlasnikDogađa se da je u određenim periodima teže doći do nekih

proizvoda Elana jer ih distributeri nemaju na lageru, pa mo-

ramo da se obratimo konkurenciji. Zašto se to dešava?

Da li je u planu proširenje asortimana i kojim proizvodima?

ODGOVOR: Elan u svakom trenutku proizvodi dovoljne

količine, ali je problem u neblagovremenim porudžbinama

distributera.

U planu je proširenje asortimana proizvodima namenjenim

grafičkoj industriji.

Frateli, Lazarevac, Aleksandar Kamenica, vlasnikDa li će se i kada na tržištu pojaviti Elanovi dvokomponentni

lepkovi?

Planira li možda Elan da pravi svoju distributivnu mrežu?

ODGOVOR: Elan u svom proizvodnom programu već ima

dvokomponentna lepila.

Elan neće praviti svoju distributivnu mrežu u ovoj godini, ali

ima u planu to da uradi.

STR Mit, Sremčica, Milan Petrović, vlasnikKoliko je Elan napredovao u primeni evropskih standarda u

proizvodnji i da li je kvalitet njegovih proizvoda konkurentan

stranim, posebno u delu proizvodnog programa lepkova za

drvo?

ODGOVOR: Elan već deset godina poseduje sertifikat JUS ISO

9001:2001, a od prošle godine i međunarodni sertifikat IQNet

ISO 9001:2000 za sve proizvode, kao i za lepila za drvo.

Kolor tapet, Šabac, Mile Tadić, vlasnikHoće li i Elan, kao i mnoge fabrike u Srbiji, uskoro preći u

ruke neke strane kompanije? Ako hoće, koje?

ODGOVOR: Elan je akcionarsko društvo i od 24. januara 2007.

godine akcije se nalaze na Beogradskoj berzi. Po svojoj reputaciji,

svakako zaslužuje da bude u sastavu neke uspešne strane kompa-

nije. U toku su pregovori sa više stanih kompanija.

Kompanija MB, Novi Sad, Branko Matijašević, vlasnikDa li će i kada Elan uvesti mogućnost onlajn kupovine?

Ko su vam najveći konkurenti na tržištu?

ODGOVOR: Pitanje je vrlo interesantno i svakako ćemo

razmotriti tu mogućnost.

Naši najveći konkuretni na tržištu su: Henkel, HIV, Tigar.

MDM, Jakovo, Milena Đorđević, vlasnikDa li i koliko proizvodi Elana odgovaraju evropskim norma-

ma zaštite čovekove okoline?

Koliko je tržišno učešće Elana u Srbiji?

ODGOVOR: Naši proizvodi odgovaraju evropskim normama

zaštite čovekove okoline.

"Sve što vas zanima o..."- Elan, PrijepoljeODGOVARA: Goran Sekulić, Vd GeneraLnoG dIreKTora HI eLan

29

Pisati o distribuciji boja i lakova u Srbiji i problematici koja

prati taj put znači ukratko analizirati lanac prodaje: proizvođač

– veleprodaja – maloprodaja – krajnji potrošač i konačno možda

i najvažniji segment – moler.

Pokušaću, koliko je to moguće, da iz jednog neutralnog

ugla, ukratko opišem taj put koji prođe svaka limenka, kanta

ili vreća.

Veliki broj proizvođača i generalnih uvoznika svakodnevno

se suočava sa problemom kako da sa svojim proizvodom na

što efikasniji način dođe do krajnjeg korisnika sa željom da ga

učini zadovoljnim a uspeh je potpun ukoliko se kod krajnjeg

potrošača ponovo javi želja za kupovinom istog proizvoda ili

robne marke.

Mislim da u ovom trenutku u Srbiji u distributivnom lancu

(proizvođač – veleprodaja – maloprodaja – krajnji korisnik)

najviše razloga za zadovoljstvo imaju krajnji potrošači jer za

relativno nisku cenu mogu kupiti robu srednjeg kvaliteta a

ponekad i visoko kvalitetan proizvod.

Generalno, tržište boja je još nedefinisano, tako da proizvo-

đači, prihvatili to ili ne, imaju dilemu da li plasirati robu putem

nekoliko većih distributera – veleprodaja ili preko velikog bro-

ja maloprodaja, koji su lideri u svojim sredinama.

Gledajući ukupno, tržište boja i lakova u Srbiji ima izuzetno do-

bru ponudu a ponuđače možemo svrstati u nekoliko kategorija:

1. Proizvođači boja iz zapadnoevropskih zemalja

Karakteristično za njih je da im je tržišni udeo u ovom tre-

nutku zanemarljiv, iz razloga što je nivo prodajnih cena u Srbiji

znatno niži u odnosu na njihove domicilne cene ili cene u

ostalim evropskim zemljama. U ovom trenutku oni ne vide neki

ekonomski interes, što ne znači da ih neće biti sa porastom

kupovne moći na našem tržištu.

2. Prizvođači iz okolnih zemalja koji su tradicionalno prisut-

ni na ovom tržištu, koji sa svojom konkurentnom cenovnom

politikom i visokim i dokazanim kvalitetom zauzimaju visoki

tržišni udeo.

3. Domaći privatni proizvođači koji su nastali u poslednjih

10-15 godina u uslovima zatvorenog tržišta i koji svojom pale-

tom proizvoda i obimom proizvodnje imaju najveći tržišni udeo

u delu programa koji oni proizvode.

4. Domaće fabrike, bivše društvene, koje su privatizovane od

strane domaćih i stranih investitora i koje zahvaljujući svojoj

tradiciji i novim idejama čine značajni deo ukupne prodaje.

Ako se ovakvo stanje ponude poredi sa tržištem okolnih zema-

lja ili tržištem EU, a naše želje su da postanemo deo tog tržišta,

moje lično mišljenje je da mora doći do velike selekcije jer na

tržištu neće biti mesta za sve. Iako je svaka prognoza u Srbiji

nezahvalna ja imam svoje favorite, ali to nije tema ove analize.

Ovako velika ponuda uticala je na stvaranje jednog zbunjuju-

ćeg tržišnog ambijenta, tako da svi proizvođači, neki opravdano

a neki neopravdano, nastupaju sa istim argumentima a to su:

naš tržišni udeo je najveći, naš rast prodaje je najveći, naša boja

je najkvalitetnija, naša prodajna politika je najkorektnija. To se

sve objašnjava „modernim marketingom“, tržišnom kategorijom

koja je svojstvena našem tržištu.

Sledeća karika u tržišnom lancu su veleprodaje. Relativno

mlada porodična preduzeća kod kojih su vidljivi veliki kvali-

tativni pomaci u smislu poslovne politike i investicija. Iako im

je i dalje osnovni motiv koju će robnu marku prodavati visina

rabata, sve više je prisutan kriterijum kvaliteta robe a takođe

veličina i kvalitet tržišne podrške od proizvođača.

Kod ovih firmi je sve više prisutno investiranje u kadrove,

skladišni prostor

i poboljšanje servisa, odnosno distribucije. Lošija strana ovih

preduzeća je preglomazna širina asortimana, koja rezultira ve-

likim zalihama, što ih čini manje jakim kod proizvođača, ugro-

žava im likvidnost i zauzima ogroman skladišni prostor.

Sledeći segment tržišta su maloprodaje, koje su najbliže kraj-

njem potrošaču a istovremeno su najbitnije za ispunjavanje

krajnjeg cilja prodaje.

Ovu grupu čini veliki broj uglavnom malih objekata čiji se

broj višestruko uvećao u odnosu na period od pre 10-15 godi-

na. Ako bi to ilustrovali na primeru gradova od 50-70 hiljada

stanovnika, trenutni broj maloprodaja je od 30 do 40, dok je

on u ranijem periodu iznosio 5-10 objekata.

Ove maloprodaje su mala porodična preduzeća sa manje ili više

iskustva u ovoj oblasti. Ako izuzmem određeni broj radnji, velikoj

većini od njih nedostaje dovoljno prodajnog i skladišnog prosto-

ra. Zajednička im je karakteristika da žele da u svom prodajnom

asortimanu imaju veliki broj sličnih proizvoda od različitih proi-

zvođača, tako da ne retko u tim objektima možemo pronaći 5-6

vrsta emajla ili 5-8 vrsta boja za unutrašnju dekoraciju.

U poslednje vreme imamo primer da pojedine farbare po-

seduju tri i više sistema za nijansiranje boja. Takav prodajni

koncept ima za rezultat povećan i neracionalan lager što ionako

mali prodajni prostor čini još manjim i direktno utiče na sma-

njenje likvidnosti i solventnosti.

Mislim da takva strategija, nazovimo je svaštarenje, nije put

do uspeha jer raditi sa svima po nešto znači nemati ni od koga

tržišnu podršku. Moj savet je da maloprodaje, pre svega u svom

interesu, moraju napraviti selekciju asortimana uz opredeljenje

na kvalitetne brendove i snažne dobavljače koji ih mogu kroz

partnerske odnose maksimalno podržati.

Poslednji u tom lancu, kada limenka ili kanta prođe sve ve-

like i male trgovce su moleri, fasaderi, parketari, odnosno svi

oni čije je glavno i sporedno zanimanje aplikacija boja. To su

oni koji na uglavnom objektivan način ocenjuju kvalitet boje

i svojim znanjem i veštinom zadovoljavaju potrebe za lepim i

korisnim kod krajnjeg potrošača – investitora.

Oni su ti koji kupuju boju ili sugestivno utiču na investitora

koju će boju kupiti. Kod vrhunskih majstora četke i valjka ili

onih koji žele to postići, stečene navike se teško menjaju i tu

sve proizvođače očekuje veliki zadatak. Veoma često da bi se

menjale navike nisu dovoljni ni argumenti poput - dobar kva-

litet, prihvatljiva cena, jednostavniji način rada. U prilog toga

navešću primer parketara koji veoma teško primenjuju aplicira-

nje parket laka valjkom, koji je dosta lakši, komforniji i zdraviji

u odnosu na tradicionalni način rada četkom. U evropskim

zemljama parket lak se u 90 odsto slučajeva nanosi valjkom.

Neprekidan, uporan i stručan rad sa molerima, fasaderima,

parketarima i prodajnim osobljem je neophodan za opstanak

proizvoda na tržištu. Ovakav način rada uz dobar kvalitet je nešto

bez čega se perspektiva i budućnost ne mogu zamisliti.

dragoljub Bogdanović, pomoćnik direktora dcB HeLIoS

Distribucija boja i lakova

KomentaR

30

Stariji poznavaoci gra-

đevinskih materijala za

završne radove u gra-

đevinarstvu sigurno se

sećaju robne marke POLIKOLOR,

nekada sinonima disperzije za unu-

trašnju upotrebu. Na zadovoljstvo svih

majstora koji su nekada koristili ovaj

popularni brend i na zadovoljstvo

uprave preduzeća KARBON, komple-

tan program POLIKOLOR disperzija

ponovo je aktuelan.

KARBON je nastao pre 26 godi-

na u Aranđelovcu, u blizini planine

iVenčac i istoimenog rudnika, sa tada

skromnim proizvodnim kapaciteti-

ma i proizvodnjom samo jednog, ali

visokokvalitetnog materijala za fino

izravnavanje zidnih površina u ente-

rijerima.

Danas, sa automatizacijom u teh-

nološkom procesu i širokom lepezom

proizvoda, instalisani kapacitet dostiže

50.000 tona praškastih i 5.000 tona

tečnih proizvoda. Kompletno obnov-

ljen i osavremenjen proizvodni pogon

preseljen je u Topolu.

Sa potpuno novim imidžom i vizu-

Tradicija sutrašnjice

ComPanY PRoFile

Topola Karbon d.o.o.

Karađorđeva 126 tel/fax: 034/705-000

034/813-598

Pored dobro prepoznatljivih robnih marki koje su činile okosnicu preduzeća KARBON asortiman od ove godine obuhvata paletu od 42 proizvoda podeljena na praškasti i tečni program i program dekorativnih maltera

Predstavništvo u BeograduKarbon d.o.o. Novi Beograd

Bulevar Mihaila Pupina 10d/3tel/fax: 011/311-90-42

011/313-01-74

31

elno izmenjenim ambalažama KAR-

BON planira još intenzivnije ulaganje

u proizvodnju, tehnologiju i marke-

ting, kako bi na što kvalitetniji na-

čin izašao u susret svim potrebama

kupaca.

Pored dobro prepoznatljivih rob-

nih marki koje su činile okosnicu

preduzeća KARBON, izravnavajuće

mase POLIFIX, građevinskog lepka

SIPROKOL i mineralnih maltera,

asortiman od ove godine obuhvata

paletu od 42 proizvoda podeljena

na praškasti i tečni program i pro-

gram dekorativnih maltera. Potpuno

oplemenjene i tehnološki usavršene

recepture garantuju visok kvalitet

proizvoda.

U skladu sa postavljenim ciljevima,

preduzeće se opredelilo za odgovoran

i partnerski pristup društvenoj sredini

i pojedincu, što mu bez sumnje otva-

ra velike mogućnosti u budućnosti.

Ovom prilikom pozivamo sve nove i

potencijalne partnere da nam se pri-

druže u rastu i razvoju jedne potpuno

nove proizvodnje.

Ove godine preduzeće KARBON

otvorilo je svoje predstavništvo i u

Beogradu za sve koji žele da pozovu,

pitaju i posavetuju se.

Tehnički tim KARBONA stoji na

raspolaganju prilikom odabira opti-

malnog rešenja, davanju odgovora na

pitanja koja se javljaju tokom rada i

odgovarajuće obuke radnih ekipa.

ComPanY PRoFile

Samo deo proširenog proizvodnog programa KARBONA čine:

GLET-MASE

• Polifix – za fino izravnavanje• Gletstar – za fino izravnavanje u

debljem sloju• Polifix T – tečna masa za fino izrav-

navanje unutrašnjih zidova• Polifix VF – za izravnavanje fasada

GRAĐEVINSKI LEPKOVI

• Siprokol – lepak za keramiku za spoljnu i unutrašnju upotrebu

• Siprokol specijal – lepak za stiro-por

• Siprokol rabitz – za izravnavajući sloj DEMIT sistema

• Siporeksol – lepak za gasbeton• Siprokol Flex – fleksibilni lepak za

granitne, mermerne i sinterovane ploče, lepljenje pločica na pločicu

GRAĐEVINSKE BOJE

• Polikolor – disperzija za unutrašnje zidove

• Poliklor gold – koncentrovana disperzija za unutrašnje zidove

• Polikolor star – periva disperzija za unutrašnje zidove

• Poliflor fasadni – disperzija za spoljašnje zidove

• Poliflor steel – mikroarmirana boja za spoljašnje zidove

DEKORATIVNI MALTERI

• Karboplast – akrilni zaribani malter• Karboplast Full – akrilni puni malter• Karbosil – silikonski zaribani malter• Karbosil Full – silikonski puni malter

32

tehnologiJe

Industrijski premazi, u koje

spadaju i epoksidni premazi

za zaštitu betona, namenjeni

su za eksploataciju u najte-

žim uslovima u industriji. Dugogodišnjim

praćenjem i unapređivanjem ovih proi-

zvoda došlo se do premaza koji se mogu

primeniti u raznim uslovima, počev od

prehrambene industrije, magacinskih i

proizvodnih prostorija, odnosno svuda

gde su prisutna izuzetno velika mehanič-

ka opterećenja i agresivni agensi.

Pod betonom se u opštem smislu

podrazumeva veštački kameni materijal

dobijen očvršćavanjem mešavine nekog

vezivnog materijala i agregata (gra-

nulata). Pored pomenutih osnovnih

komponenata, beton može da sadrži

još jednu komponentu – različite adi-

tive. Više od 50 odsto osnovnog kon-

strukcijskog materijala u građevinarstvu

čini beton.

Korozija betonskih konstrukcija

može se u opštem slučaju razmatrati

kao posledica ili fizičkih ili hemijskih

procesa na relaciji beton – sredina.

Međutim, bez obzira na to po kom

se mehanizmu odvija, posledice ovog

procesa su manje-više identične, do-

lazi do degradacije materijala, što se

najočiglednije ispoljava u formi raza-

ranja strukture i smanjivanja meha-

ničkih svojstava. Destruktivne pojave o

kojima je reč po pravilu se iniciraju

na površinama betonskih konstrukcija

i teku „po dubini“.

Korozija betonaSve oblike korozije betona možemo

svrstati u dve velike grupe, i to fizičke

i hemijske oblike korozije.

iErozija predstavlja fizički oblik ko-

rozije i posledica je mehaničkih delo-

vanja kojima je izložena površina be-

tona. Otpornost betona na ovaj oblik

korozije zavisi od ostvarenog nivoa

mehaničkih karakteristika.

Kavitacija je fizički proces površin-

skog razaranja betona pod uticajem

vode koja se kreće preko betonske

površine.

Razaranje betona pod dejstvom

mraza posledica je nekompatibilno-

sti koeficijenata termičke dilatacije

cementnog kamena i zrna agregata.

Sledeći faktor je smrzavanje vode i

širenje leda u kapilarnim porama ce-

mentnog kamena.

Razaranje pod dejstvom visokih

temperatura uslovljeno je različitom

kompatibilnošću cementnog kamena

i agregata, ali je to posledica i ne-

kih drugih fizičkih i hemijskih procesa

koji se odigravaju u betonu izloženom

temperaturama koje su van uobičaje-

nih okvira.

Na malterima se često usled de-

lovanja agresivnih gasova i tečnosti

zapaža pojava nagrizanja, pa i znat-

no ozbiljnijih destruktivnih procesa.

Najčešće je u ovakvim slučajevima reč

o delovanju voda u čiji sastav ulaze iz-

vesne rastvorene supstance koje, uko-

liko takva voda prodre u strukturu

cementnog kamena, stupaju u hemij-

ske reakcije sa njegovim sastojcima.

Budući da se najveći obim štetnih

posledica usled nedovoljne hemijske

otpornosti cementnog kamena ispo-

ljava na betonu, dalje ćemo pitanje

korozije cementa uglavnom razmatra-

ti baš sa aspekta njegovog prisustva u

betonu. Korozija cementa može biti

svedena na tri osnovna oblika:

– razlaganje komponenata cemen-

tnog kamena, rastvaranje i ispira-

nje kalcijum-hidroksida (dejstvo tzv.

”mekih voda”)

– obrazovanje lakorastvornih je-

dinjenja pri međudejstvu kompone-

nata cementnog kamena i agresivnih

agenasa, rastvaranje ovih jedinjenja i

ispiranje (kiselinska i magnezitna ko-

rozija)

– obrazovanje u porama cemen-

tnog kamena takvih jedinjenja koja po

zapremini zauzimaju veći prostor od

polaznih supstanci; ovo izaziva poja-

vu unutrašnjih napona u cementnom

kamenu, odnosno betonu, što dovodi

do destrukcije (sulfatna korozija).

Sistemi zaštite betonaSistem zaštite zavisi od namene be-

tona, od agresivnosti supstance i sta-

nja u kom se beton nalazi. Na osnovu

tih podataka određujemo sistem za-

štite.

Priprema površine za zaštitu epok-

sidima

Betonska podloga treba da zadovo-

lji sledeće uslove:

– da je marka betona min. MB 30

– da je stara min. 28 dana sa max.

pet odsto vlage

– da je ravna, perdašena bez ošte-

ćenja, bez glazure do crnog sjaja, bez

masnih mrlja i otprašena.

Zaštita betona u prehrambenoj industriji

Premazi u prehrambenoj industriji

ne smeju da utiču na kvalitet pre-

Sistem zaštite betonaU izuzetno agresivnim procesima hemijske industrije za zaštitu betona preporučuju se epoksidni sistemi. Karakteristike epoksidnih premaza su odlična hemijska i korozivna postojanost, adhezija i dobra termička stabilnost

TEKST: Željko Selenić, dipl. inž. tehnologije, ad zorka color

33

hrambenih proizvoda. Za ovu svrhu

preporučuje se Epoven, koji ima sani-

tarni atest.

Za unutrašnje zidove rezervoara za

prehrambene proizvode

Epoven (dsf= 350–400µm) za zido-

ve proizvodnih hala u prehrambenoj

industriji

Epoven (dsf=200–250µm)

Preporučena debljina Epovena­ u

jednom sloju je oko 100µmEpoven se sa uspehom primenjuje u

prehrambenoj industriji za unutrašnju

zaštitu zidova proizvodnih hala, rezer-

voara i cisterni u kojima se skladište

ili transportuju prehrambeni proizvo-

di. Epoven je premaz bez razređivača

koji može doći u dodir sa čvrstim i

tečnim proizvodima kao što su: voda

za piće, vino, pivo, žestoka pića do 40

odsto alkohola, prerađevine šećera,

mleko, mlečni proizvodi, maslinovo

ulje, brašno i žitarice...

Masa za lepljenje i fugovanje kise-

lootpornih pločica u prehrambenoj

industriji

1. Epoksi-prajmer impregnacija

2. Kemakol EP (dsf= 3–4 mm) za

lepljenje

3. Keramičke pločice

Za fugovanje kiselootpornih pločica

1. Kemakol EP (dsf=u zavisnosti od

vrste fugni)

Kema­kol­ EP koristi se za lepljenje

i fugovanje keramičkih pločica, pri

čemu pokazuje izuzetnu otpornost

na dejstvo sledećih hemikalija: vo-

donik-peroksid troprocentni, natri-

jum-hipohlorit četrnaestoprocentni,

natrijum-hidroksid 10 odsto, amoni-

jum-hidroksid 10 odsto, sirćetna ki-

selina 10 odsto, mlečna kiselina 10

odsto, mravlja kiselina 10 odsto, li-

munska kiselina 10 odsto, hlorovo-

donična kiselina 10 odsto, sumporna

kiselina 10 i 50 odsto, fosforna kise-

lina 10 odsto, sok od limuna i na-

randže, pivo, jestivo ulje, mineralno

ulje, benzin, melasa, rastvor šećera 20

odsto.

Sistem je otporan na temperaturu

od -25o

C do +70o

C.

Zaštita betona u hemijskoj industriji

U izuzetno agresivnim procesima

hemijske industrije za zaštitu beto-

na preporučuju se epoksidni sistemi.

Karakteristike epoksidnih premaza su

odlična hemijska i korozivna postoja-

nost, adhezija i dobra termička stabil-

nost. Usled kredanja nije postojan na

UV zračenje.

Epoksidni sistem zaštite I

1. Epoksi-prajmer impregnacija

2. Epoven (dsf=300 µm)

Ovaj sistem preporučuje se za za-

štitu betona u jako agresivnim sredi-

nama. Otporan je na dejstvo širokog

spektra hemikalija:

– kiseline: hlorovodonična (37

odsto), sirćetna (20 odsto), fosforna

(30 odsto), sumporna (40 odsto), vo-

donik sulfid, mravlja kiselina do 20

odsto, mlečna kiselina do 10 odsto

– baze: amonijum-hidroksid, na-

trijum-hidroksid (40 odsto), kalijum-

hidroksid (40 odsto)

– soli: kalcijum-hlorid, amonijum-

fosfat

– organske supstance: nafta, ke-

rozin, petroletar, ricinusovo, sojino i

riblje ulje, glicerin.

tehnologiJe

PE K A R A ŽI TO B A N, I Z ZRE N J A N I N A

34

tehnologiJe

Epoksidni sistem zaštite II

1. Epoksi-prajmer – impregnacija

2. Plastolit HB (dsf=200 µm)

1. Epoksi-prajmer – impregnacija

2. Plastolit HB (dsf=200 µm)

3. Plastolak (dsf=60 µm)

Ovaj sistem zaštite koristi se za za-

štitu betonskih površina. Otporan je

na sledeće agresivne hemikalije: na-

trijum-karbonat (10 odsto), natri-

jum-hidroksid (pet odsto), natrijum-

hlorid (tri odsto), sumporna kiselina

(pet odsto), hlorovodonična kiselina

(pet odsto).

Epoksidni sistem zaštite III

1. Epoksi-prajmer – impregnacija

2. Zopoks (dsf=3,0–3,5 mm)

Zopoks je samorazlivajuća masa koja

je zbog dobrih fizičko-mehanič-

kih karakteristika našla primenu u

oblaganju podne površine sa velikim

opterećenjima. Hemijska otpornost

sistema:

– kiseline: azotna (30 odsto),

sumporna (10 odsto), mravlja (10

odsto), sirćetna (10 odsto), mlečna

(pet odsto)

– organske supstance: benzin su-

per, toluol, mineralno ulje, sok od

narandže, sok od limuna, sok od ana-

nasa, šećer rastvor 20 odsto, melasa

1. Epoksi-prajmer impregnacija

2. Zopoks antistatik (dsf=3,0–3,5

mm)

Zopoks a­ntista­tik koristi se za zašti-

tu podnih površina sa kojih je po-

trebno kontinuirano odvoditi statički

elektricitet u prostorijama gde postoji

potencijalna opasnost od eksplozije.

Pored elektrostatičke zaštite, ima i

dobre fizičko-mehaničke karakteristi-

ke i hemijsku otpornost na dejstvo

agresivnih hemikalija.

Hemijska otpornost sistema:

– kiseline: azotna (30 odsto), sum-

porna (10 odsto), sirćetna (10 odsto),

ćilibarna (pet odsto), oksalna (10 od-

sto)

– baze: natrijum-hidroksid (15

odsto)

– organske supstance: benzin su-

per, mineralno ulje.

Epoksidni sistem zaštite IV

Česta je i upotreba modifikovane

(jeftinije) varijante Zopoksa­ – tan-

koslojnog Zopoksa­ – pogotovu tamo

gde nisu velika mehanička optereće-

nja. Navedeni sistem pruža istu he-

mijsku otpornost kao pod III.

1. Epoksi-prajmer – impregnacija

2. Zopoks tankoslojni (dsf=1,5–2,0

mm)

Kao posebnu varijantu ovog sistema

predlažemo:

.

1 Epoksi prajmer - impregnacija

2 Epoksi malter - za popunjavanje

neravnina ili kao nivelacioni sloj

3 Zopoks tankoslojni (dsf=1,5–2,0

mm)

Epoksidni sistem za­štite V

Na mestima gde se traži protivkli-

zna površina i dobra hemijska i me-

hanička otpornost može se preporu-

čiti sledeći sistem:

1. Epoksi-prajmer – impregnacija

2. Epoksi-malter (2–20 mm), kao

završni sloj

Navedeni sistem pruža istu hemijsku

otpornost kao pod 3.1.2.

Zbog izuzetnih mehaničkih

osobina i hemijske postojanosti,

epoksidi su našli veliku primenu

u industriji, a zbog svoje hemijske

inertnosti i lakog održavanja sve se

češće primenjuju i u prehrambe-

noj industriji.

Za sve navedene sisteme kompanija

Zorka Color, koja ih proizvodi, pose-

duje i odgovarajuće ateste o njihovoj

hemijskoj otpornosti i zdravstvenoj

ispravnosti.

Dečje sobe kao iz bajke

Distribucija:ROMA COMPANY

Milana Rešetara 11, Zemun tel/faks: 011/ 222-4000

38

KutaK za PaRKet

Definicija lepka po normi

DIN 16920 je sledeća: le-

pak je nemetalni materijal

koji tela koja se lepe, kroz

površinski spoj i unutrašnju tvrdoću

(adhezija i kohezija), međusobno lako

poveže i pri tome bitno ne menja nji-

hovu kompoziciju (sastav).

To znači da je lepljenje povezivanje

dvaju delova koje stvara sloj leplje-

nja. Svojim sušenjem ili hemijskom

reakcijom povezuje ili drži zalepljene

delove zajedno. Pri lepljenju istovre-

meno deluju dve sile: adhezija i ko-

hezija. Adhezija je sila povezivanja iz-

među lepka i površine materijala koji

se lepi. Ona je tim bolja što je tesniji

međusobni kontakt. Naravno, osno-

va za kvalitetnu adhezijsku vezu lepka

odgovarajuće je pripremljena podlo-

ga materijala koji se međusobno lepi

(tvrdoća, čistoća...).

Kohezija je sila povezivanja izme-

đu molekula u samom lepljivom sloju

lepka. Ona je bolja što je nanos lepka

tanji i ravnomerniji.

iPriprema betonske podloge za lepljenje

Pravilna priprema podloge osnova je

za uspešno polaganje podnih obloga.

Tome pripada i upotreba proizvoda

za impregnaciju upijajućih podloga.

Jer, često se događa da korisnici s

nevericom prihvataju podatke proi-

zvođača o utrošku lepka za parkete.

Zaboravlja se da podatak o potroš-

nji lepka vredi samo u slučaju kada

je podloga ravna (izravnana masama

za niveliranje – Chromos proizvodi

samonivelirajuće mase u prahu na

bazi cementa NIVELIT P-F i NIVE-

LIT P-G) ili impregnirana. Važnost i

prednost upotrebe impregnacija pre

lepljenja parketa je sledeća:

· impregnacije učvršćuju podlogu

(duboko prodiru u podlogu i na taj

način povezuju, odnosno fiksiraju sve

labave čestice i smanjuju površinsko

prašenje)

· impregnacije smanjuju i izjed-

načavaju upojnost podloge (na taj

način znatno se smanjuje potrošnja

lepka, odnosno omogućuje formira-

nje spoja s manjom i ravnomernijom

količinom lepka)

Zbog tih razloga proširili smo

našu ponudu robne marke CHRO-

MODEN dvema impregnacijama za

betonske podloge:

Chromoden primer AC – viso-

kokvalitetno disperzivno sredstvo

od smole koje služi za impregnira-

nje upijajućih podloga pre lepljenja

parketa sa lepkovima na bazi vode-

nih disperzija

Chromoden primer PU – visoko-

kvalitetni jednokomponentni premaz

na poliuretanskoj bazi koji služi za

impregniranje upijajućih podloga pre

lepljenja parketa sa lepkovima na po-

liuretanskoj bazi.

Konačan rezultat jeste smanjena

potrošnja lepka, odnosno niža je i

cena slepljenog spoja.

Chromosovi lepkovi za parkete

Chromos u svom proizvodnom

programu ima široku paletu lepkova

za drvo, papir, podne obloge i gra-

đevinarstvo.

Proizvodi dva tipa disperzijskih lep-

kova za parkete:

1) Chromoden lepak za klasičan parket

2) Chromoden lepak za lamel parket

To su lepkovi izrađeni na osno-

vi polivinilacetatne vodene disper-

zije, punila i aditiva. Koriste se za

lepljenje klasičnog, odnosno la-

mel parketa, na betonske, drvene

i slične podloge. Podloga na koju

se lepi mora biti ravna, fino obra-

đena (glatka) i dobro očišćena od

prašine, masnoće i ostale nečistoće.

Betonska podloga mora biti stara

najmanje od četiri do šest nedelja,

a vlažnost može biti maksimalno

dva odsto. Vlažnost drvene podloge

i parketa može biti maksimalno 10

odsto. Ne sme se upotrebljavati kod

temperatura nižih od 12˚C.

Lepak je pre nanošenja potreb-

no dobro promešati. Nanosi se na-

zubljenom lopaticom u prosečnoj

debljini od 1 mm. Zatim se par-

ket poslaže i dobro pritisne. Vre-

me sušenja nanetog lepka zavisi od

relativne vlažnosti u prostoriji, od

temperature u prostoriji, kao i od

temperature lepka, parketa i pod-

loge. Optimalna temperatura pri-

mene je 20±5˚C. Konačnu čvrstoću

slepljeni spoj postiže nakon 48 sati.

Utrošak Chromoden lepka za par-

kete je 0,6-0,8 kg/m2.

Nanošenjem disperzijskih lep-

kova u estrih i u parkete unese

se određena količina vode. Zbog

toga se ne sme pristupiti lakiranju

parketa odmah iza lepljenja već

je potrebno ostaviti parket da se

suši nekoliko dana, u zavisnosti od

RVV i temperature.

Priprema parketa i lepljenje Chromoden lepkovima

39

KutaK za PaRKet

Novost u Chromosovom asortimanu lepkova

CHROMODEN 2K PUR – dvokom-

ponentni poliuretanski lepak za parkete

Chromoden 2K PUR je lepak izrađen

na bazi reaktivne smole, punila i aditi-

va. Ne sadrži vodu niti rastvarače.

Namena mu je lepljenje parketa ve-

likih dimenzija (dužine – debljine 14

mm), lam parketa (debljine 10 mm) i

parketa malih dimenzija (lamel parke-

ti) na upijajuće i neupijajuće podove,

pločice od prirodnog kamena, kera-

mičke pločice i metal. Podloga na koju

se lepi mora biti ravna, fino obrađena

(glatka) i dobro očišćena od prašine,

masnoće i ostale nečistoće. Idealna

temperatura okoline, parketa, podloge

i lepka iznosi 18–25˚C, RVV 65–75

odsto, vlažnost podloge maksimalno

dva odsto, a parketa osam odsto.

Način nanošenja: U posudu sa kom-

ponentom A odmeri se i dobro umeša

komponenta B u odnosu A:B=10:1,5.

Brzo i potpuno mešanje postiže se spi-

ralnom mešalicom na električnoj bu-

šilici. Lepak se nanosi ravnomerno na

podlogu pomoću lopatice nazubljenja

B3 23/48 ili 23/47, parket se polaže

na sloj lepka, pa se laganim guranjem

i udaranjem učvrsti na mestu.

Važno je napomenuti da se uvek

umeša i nanosi samo onoliko lepka

koliko se može obraditi unutar ogra-

ničenog vremena upotrebe koje je

cca 45–60 min. na 20˚C. Parket se

može opteretiti nakon cca četiri sata,

krajnju čvrstoću postiže posle 48 sati.

Utrošak Chromoden 2K PUR lepka za

parkete je 0,9–1,2 kg/m2.

Kod primene dvokomponentnih

poliuretanskih lepkova bitno je napo-

menuti da previše lepka i nedovolj-

na suvoća parketa ili podloge, ili niža

temperatura od 15˚C mogu u potpu-

nosti onemogućiti lepljenje.

Prednost Chromoden 2K PUR lep-

ka za parkete u odnosu na disperzij-

ske lepkove je: veća čvrstoća vezanja,

brže prianjanje na površine koje se

lepe, lepljenje parketa osetljivih na

vlagu, zatim lepljenje parketa većih

dimenzija. Dalje, kada je reč o leplje-

nju parketa na neupijajuće podloge

poput keramike ili kamena, vodu iz

disperzijskih lepkova upija samo par-

ket, a to onda gotovo sigurno dovodi

do podizanja parketa. Odgovarajući

odabir je dvokomponentni lepak koje

ne sadrži vodu i brzo kristalizira.

Dakle, bez obzira na to da li je reč

o disperzijskim ili dvokomponentnim

lepkovima, da bi lepljenje bilo uspešno,

podloga mora biti dobro pripremljena.

Ako se parket nanosi na samonivelirajuće

mase, obavezno je pridržavanje uputstva

proizvođača za nanošenje mase i njenu

pripremu za lepljenje parketa.

40

Podloga za keramiku

stRučni savet

Kvalitet podloge za ke-

ramiku trebalo bi da

bude veoma značajan već

pri planiranju izgradnje

objekta. Karakteristike podloge, pre

svega njena priprema, najvažniji su

preduslov za uspešan završetak posla.

Bez obzira na to o kojoj je podlozi

reč, neophodna je posebna prethod-

na priprema.

Pri polaganju svih vrsta podnih

obloga, pa tako i keramičkih, potreb-

no je obratiti posebnu pažnju i na

kvalitet postojeće podloge. Da bi bio

postignut najbolji učinak, podlogu

je potrebno temeljno proveriti. Ona

mora biti:

– čvrsta

– suva

– nezaleđena

– stabilnog oblika

– čista (od prašine, ulja, nevezanih

čestica i ostataka materijala).

U praksi se kao podloga najčešće

sreću malter, estrih, beton, gips, kar-

itonske ploče, gasbeton, postojeća ke-

ramička obloga i iverica.

Polaganje keramike na beton i estrih

Pločice se na beton mogu pola-

gati posle najviše tri meseca sušenja,

jer beton prilikom sušenja gubi na

obimu, odnosno dolazi do njegovog

stezanja, usled čega nastaje pritisak.

Keramičke pločice su krute ploče kod

kojih, zbog prerano urađenog oblaga-

nja betonske podloge, može doći do

zadizanja jer pritisci u betonu mogu

biti i višestruko čvršći od lepka.

Kod cementnog premaza sušenje

traje najmanje 28 dana, odnosno

osam dana ukoliko je reč o brzovezu-

jućem premazu.

Prema tehničkim pravilima, nor-

malno sušenje traje 10-15 dana po

kvadratnom centimetru debljine, dok

je za anhidritni premaz potrebno oko

sedam dana po centimetru debljine.

U zavisnosti od doba godine i spoljne

temperature, period sušenja se sma-

njuje, odnosno povećava.

Polaganje keramike na malter

Malteri i gotovi malteri na koje se

polaže keramika za unutrašnje pro-

store, prema austrijskoj normi B 3340,

moraju imati čvrstoću na pritisak od 2,5

N/mm2

. Osim o čvrstini, mora se voditi

računa i o vremenu i uslovima sušenja.

Keramičke pločice na cementni

malter mogu se položiti najranije

sedam dana nakon njegovog nano-

šenja. Kod penasto-cementnih mal-

tera u unutrašnjim prostorima treba

paziti na to da se obezbedi dotok

velikih količina vlažnog vazduha i

ugljen-dioksida.

Na maltere koji sadrže gips, kera-

mika se može polagati tek pet nede-

lja posle malterisanja (što zavisi od

godišnjeg doba), a preostali procenat

vlage ne sme biti veći od tri (merenje

CM metodom).

TEKST: TMG

41

stRučni savet

Ravnanje i nivelisanje podloge

Pre postavljanja pločica površinu je

potrebno pripremiti tako da bude rav-

na ukoliko se radi sa tankoslojnim lep-

kom za pločice ili ukoliko se sa lepkom

za debeloslojno polaganje keramike ne

može dobiti ravna površina.

Prvo se mora obezbediti suva, či-

sta i nezamrznuta podloga koju tre-

ba premazati impregnirajućim sred-

stvom ili pretpremazom kojim će se

smanjiti upijanje podloge, odnosno

poboljšati vezivanje novog sloja na

osušenu podlogu.

U zavisnosti od vrste podloge, upo-

trebljava se i odgovarajući premaz.

Na podlogu koja je impregnira-

na može se postaviti izravnavaju-

ća ili nivelišuća masa. U zavisnosti

od toga da li je reč o unutrašnjem

ili spoljnom prostoru, o željenoj

ili traženoj debljini sloja, kao i o

oblozi koja se polaže, razlikuju se

mase za izravnavanje i mase za ni-

velisanje.

Hidroizolacija

Ukoliko se keramika polaže u

kupatilima, tuš kabinama, kuhi-

njama, na terasama ili balkonima,

poželjno je da prethodno bude

urađena hidroizolacija. Hidroi-

zolacija se izvodi materijalom na

bazi polimera sa kojim se stvara

bešavni, trajnoelastičan vodone-

propusni sloj na koji se direktno

lepi keramika.

42

Sve ove promene nisu za-

obišle ni program zidnih i

podnih obloga. Danas se u

prodaji može naći bezbroj

kombinacija – od fabrikata do ručno

slikanih obloga. Bele pločice protkane

fug-masama iste boje, sve više postaju

retkost čak i kod samih proizvođača,

što znači da su sve moguće kombina-

cije dozvoljene i izvodljive.

Ipak, da bi krajnji efekat bio onakav

kakav su predvideli proizvođači oblo-

ga, arhitekte i enterijeristi, potrebni

su i kvalitetni lepkovi i mase za fu-

govanje. Neretko se ljudi opredeljuju

za specijalan dizajn i vrhunski kva-

litet pločica, a kada dođe vreme da

se odabere lepak, misli se da se to

ne vidi i da nije važno koji će biti

odabran. Izbor kvalitetnog lepka

umnogome utiče na stabilnost i

čvrstoću koje pločice treba da

zadrže dugi niz godina. To,

pre svega, zavisi od sastava

lepka – vrste i kvaliteta

granulata, kvaliteta cemen-

ta, kao i pravog odnosa do-

dataka i sastojaka za poje-

dine namene. Lepak mora

da ima što bolji prihvat za

podlogu i da omogući pri-

anjanje obloge, odupirući se

svim ekstremnim uticajima (os-

cilacije u temperaturi, vlaga, ispa-

renja, mehaničke sile pritiska, kao i

sile „čupanja“ na zidu od sopstvene

težine). Kada se uporedi cena plo-

čica i pratećih materijala, dolazi se

do zaključka da su troškovi lepkova i

fug-masa višestruko niži od vrednosti

samih pločica.

Ono o čemu razmišljaju majstori

keramičari jeste sama ugradivost i la-

koća pri radu. To značajno utiče na

preciznost i estetski učinak postavlje-

i

nih pločica, naročito kod kompliko-

vanih slogova gde se zahteva strplje-

nje i pedantnost, kada lepak ne sme

da nas „izda“.

Da bi se uklopile u enterijer, plo-

čice treba da imaju i odgovarajuću

fug-masu. Kao što smo gore pome-

nuli, sve kombinacije boja pločica i

fuga su dozvoljene i što je još bitnije,

moguće. Zidna površina obložena ta-

mnosivim pločicama i sivom fugom

deluje smireno, dok ista obloga sa

žutom ili crvenom fugom razigrava

čitavu površinu. JUB nudi široku pa-

letu nijansi masa za fugovanje koje

su po kvalitetu u samom vrhu među

proizvođačima.

Veoma često postavlja se pitanje

šta raditi sa fugama starim više go-

dina koje su od nečistoće i vlage već

promenile izgled. Jedno od mogu-

ćih rešenja je da se stara masa fi-

zički ukloni odgovarajućim alatom.

Nakon toga pristupa se nanošenju

nove fug-mase prema uputstvu. Je-

dan malo poznat materijal, svojom

praktičnošću može puno da pomo-

gne svima onima koji stare keramič-

ke pločice žele da promene novim,

modernijim. Dosadašnja praksa nu-

dila je i za izvođača i za investitora

teži put – lomljenje starih pločica

kako bi se uklonio onaj glatki sloj

koji onemogućava vezivanje lepka

za podlogu. Kao alternativu JUB

vam nudi mnogo jednostavnije

rešenje: osnovni premaz VE-

ZAKRIL, pomoću koga ćete

bez problema nove keramičke

pločice zalepiti preko starih, a

zatim lepljenje novih pločica

lepkom AKRINOL ELASTIK.

VEZAKRIL u ovom slučaju po-

većava hrapavost površine na

koju lepimo pločice i stvara ve-

zivni most između glatke površine

pločica i novog nanosa lepka. Nanosi

se četkom najčešće u jednom sloju.

Pored kvaliteta pločica ništa manje

nije važan ni kvalitet lepka i svih pra-

tećih materijala koji se koriste u nji-

hovoj ugradnji. Kada se opredeljujete

za lepkove i/ili fug-mase, uvek ste u

prednosti ako ste izabrali liniju proi-

zvoda istog proizvođača jer su njihova

svojstva usaglašena, pa ćete u eksplo-

ataciji dobiti maksimalan rezultat, i

estetski i funkcionalni.

PitanJa i oDgovoRi

Kvalitet se uvek isplatiSavremene tendencije u arhitekturi i dizajnu menjaju neka ustaljena pravila, a razvijanjem novih materijala i tehnika ugradnje menja se i dosadašnja praksa majstora. Tradicija ustupa mesto novim modernim formama koje prate savremene materijale

TEKST Goran Prolić, građ. inž. Tehničko-komercijalni predstavanik juB-a

44

menaDžment

Tokom poslednjih dese-

tak godina razvija se pot-

puno nova filozofija me-

nadžmenta koju označava

povratak čoveku kao kompleksnom i je-

dinstvenom, emocionalnom i iracional-

nom, a ne isključivo racionalnom biću.

U preduzetničkom društvu briga za

kadrove i njihovu motivaciju, specijali-

zaciju i promociju postaje deo progra-

ma uspostavljanja i razvoja integralnog

kvaliteta preduzeća. Najproduktivnija

preduzeća uspela su da to postanu

tako što su zaposlene potpuno aktivno

uključila u život kompanije i učinila da

im rad pričinjava radost. Poslovna pre-

duzeća imaju dve vrste strategija koje

moraju biti usko povezane i međusob-

no se nadopunjavati:

1. eksterna – način tržišnog ta-

kmičenja (konkurencija)

2. interna – način razvijanja, an-

gažovanja, usmeravanja, motivi-

sanja i kontrolisanja unutrašnjih

resursa.

Strategija nagrađivanja trebalo bi da

bude integrisana s poslovnom strate-

gijom i formulisana tako da omogući

postizanje dugoročnih ciljeva poslovne

politike i politike ljudskih potencijala.

Upravljanje ljudskim potencijalima

kao poslovna funkcija objedinjuje po-

slove i zadatke vezane za ljude, njihov

prijem, izbor, obrazovanje i druge ak-

tivnosti osiguravanja i razvoja zaposle-

nih. Ova je poslovna funkcija prošla

mnoge faze razvoja, od one kada je

u okviru svoje delatnosti obuhvatala

izbor onih koji su konkurisali, raz-

meštaj na poslovima i čuvanje ličnih

podataka, preko stručnog osposoblja-

vanja, pa sve do formulisanja politike

koja obezbeđuje integraciju svih za-

poslenih u preduzeću, razvija zainte-

resovanost ljudi, fleksibilnost i kvalitet

rada, čime se kombinuje interes pre-

duzeća i zaposlenih u njemu.

iTokom poslednjih desetak godi-

na razvija se potpuno nova filozofija

menadžmenta koju označava povratak

čoveku kao kompleksnom i jedinstve-

nom, emocionalnom i iracionalnom,

a ne isključivo racionalnom biću. Fi-

lozofija ovlašćivanja i njena uspeš-

na primena zahtevaju od menadžera

poštovanje ključnih odlika: poverenje,

decentralizaciju i distribuciju informa-

cija i znanja, obrazovanje i obučavanje

za nove veštine, jasne uloge i odgo-

vornosti, slobodu delovanja, povratne

informacije, motivisanje, podršku i re-

surse potrebne za delovanje. Okvir de-

lovanja čine poslovni prioriteti i ciljevi

koje moraju znati svi zaposleni.

Menadžeri moraju predstavljati spo-

nu između ljudi i preduzeća i obav-

ljati svoje funkcije u sklopu odseka

za upravljanja ljudskim potencijalima

kako bi se ostvarila celovitost sistema

i postiglo zadovoljstvo ljudi i ciljevi

preduzeća. (šema 4)

Upravljanje sektorom ljudskih resursa

treba shvatiti kao proces u kojem sva-

ka pojedina aktivnost i funkcija imaju

svoju važnu ulogu u izgradnji uspešne

i zdrave firme čiju osnovu predstavlja

zadovoljan i efikasan radnik.

Funkcije upravljanja ljudskim resursima

Kao osnovni podsistemi funkcije

ljudskih resursa mogu se navesti za-

pošljavanje, profesionalni razvoj, pod-

sticanje uspešnosti na radu, otkrivanje

menadžerskih potencijala i informi-

sanje. Svaki od tih podsistema sastoji

se od niza procesa koji su nužni za

ostvarivanje funkcije ljudskih resursa.

ZapošljavanjePotrebe za ljudskim potencijalima

zavise od vrste organizacije i delatno-

sti kojom se ona bavi i tek na osnovu

rezultata istraživanja potreba, pro-

gnoziraju se bruto potrebe. Temeljni

procesi koji čine podsistem zapošlja-

vanja funkcije ljudskih potencijala su:

1. analiza radnih mesta

2. planiranje ljudskog potencijala

3. pridobijanje ljudi za zapošljavanje

4. njihov odabir (selekcija)

5. uvođenje u posao i zapošljavanje.

Stvarna, operativna aktivnost u obla-

sti ljudskih resursa započinje tek anali-

zom radnih mesta i poslova, kao i rad-

nikove ličnosti i primena rezultata na

formiranje plata, obrazovanje uz rad…

Nakon popisa i opisa radnih mesta

vrši se bodovanje ili rangiranje radnih

mesta, pa i procena ličnosti onoga ko

konkuriše za određeno radno mesto.

Procena radnih mesta i ocena lič-

nosti jedan su od važnih elemenata

pri planiranju ljudskih potencijala.

Najvažniji zadaci planiranja razvoja

ljudskih resursa su:

1. analiza razvoja ljudskog potenci-

jala i njihovo usavršavanje

2. poređenje rasta ljudskih spo-

sobnosti u preduzeću, granama,

regiji

3. shvatanje veza, odnosa i činilaca

koji deluju i utiču na razvoj za-

poslenih

4. izrada projekcije rasta i usavrša-

vanja ljudskih potencijala

5. izrada model-sistema, donošenja

i realizacije integralnih planova

ljudskih mogućnosti.

Plan ljudskih resursa obuhvata:

1. koja je struktura i koliko kadrova

potrebno, kada i gde

2. kako zaposliti saradnike

3. na koji se način osposobljavaju

zaposleni

4. koji troškovi nastaju i kako uticati

na njih.

Važnost ljudskih resursaTEKST jelica Putniković

45

menaDžment

Proces pridobijanja kandidata pola-

zi od plana ljudskih resursa i politike

pridobijanja kandidata. Nakon toga

zaposleni se biraju i uvode u posao.

Sam proces selekcije, uz sprovođenje

različitih testiranja, poput intervjua i

psiholoških testova, mora biti izuzetno

dobro osmišljen i organizovan kako

bi doveo do cilja – izbora najkvali-

tetnijeg i najkompetetnijeg kandidata.

Veoma je važno i da sektor ljudskih

potencijala prati i proverava kvalitet

onoga što kandidat uradi i način na

koji se uključuje u rad firme.

Profesionalni razvojFunkcija profesionalnog razvoja

obuhvata pet podfunkcija:

– razvoj karijere

– usavršavanje u preduzeću

– profesionalnu orijentaciju

– sistem napredovanja

– prekid radnog odnosa.

Ključne tačke u razvoju ljudskih re-

sursa jesu izbor na radno mesto, uvođe-

nje u posao, učešće, školovanje uz rad i

napredovanje. Elementi profesionalnog

razvoja su i sastavni delovi motivacije.

Ukoliko su glavni činioci profesi-

onalnog razvoja prisutni u preduze-

ću, javljaju se motivacija, zadovolj-

stvo, produktivnost i ravnomeran

razvoj. Razvoj karijere veoma je

važan za čoveka jer on kroz posao

postiže viši kvalitet života, socijalnu

jednakost, poštovanje samog sebe,

samokontrolu i na kraju upravlja

sopstvenom karijerom, zbog čega

mu je potrebno pružiti i savetova-

nje i podršku.

Danas stalno obrazovanje postaje

jedan od najvažnijih oblika upravlja-

nja i razvoja ljudskih resursa.

Različite su metode stalno povezane

sa specifičnim ciljevima i programima

obučavanja i obrazovanja. Instrukcije,

rotacija posla, stručna praksa, mentor-

stvo i predavanja, audio-vizualne teh-

nike, konferencije, metoda slučajeva,

samo su neke od brojnih metoda koje

se mogu primenjivati pri obučavanju.

Veliku pažnju treba posvetiti kako

njihovom izboru tako i izboru in-

struktora, te odgovornog za uspešnost

njene primene.

Profesionalna orijentacija odvija

se u sklopu podsistema evidentira-

nja zaposlenih, informisanja, izbora

i raspoređivanja zaposlenih, uvođenja

u posao, napredovanja u radu, teh-

noloških promena i praćenja ljudskih

resursa. Predviđa se da će brzo doći i

do znatnog poboljšanja funkcije pro-

fesionalne orijentacije u svim njenim

vidovima, a posebno u oblasti obra-

zovanja i osposobljavanja.

Potrebno je znati da se čovek

ne zapošljava da bi uvek ostao na

istom radnom mestu i funkciji, već

da traži napredovanje, lični uspeh,

promene nabolje. Stručni izbor

kandidata za napredovanje mora

biti isti kao i izbor i raspoređivanje

novih ljudi, i on uključuje pred-

laganje kandidata, ocenjivanje nji-

hovih osobina, donošenje odluka i

praćenje razvoja karijere.

Prekid radnog odnosa, koji može

nastati kao posledica lične želje, pre-

meštaja, privremenog čekanja, otka-

za ili odlaska u penziju, jedna je od

neminovnosti u preduzeću, pri čemu

služba ljudskih resursa ima veoma

važnu ulogu na ublažavanju tenzija,

obavljanju razgovora s radnikom i

analiziranju koliko je odluka prekida

radnog odnosa utemeljena.

Profesionalni razvoj je stalni pro-

ces koji teče od početka školovanja

pojedinca, i u svakoj prelomnoj tački

važno je da se donesu odluke koje

uključuju odlike pojedinca, zahteve

posla i kretanje ponude i potražnje

na tržištu rada.

46

PRenosimo

Elastičnost cena - zavi-

snost potražnje od pro-

mene razlika u cenama

- postala je predmet

ekonomskog proučavanja još pre

nego što se govorilo o marketingu,

a te razlike se oduvek pažljivo pro-

računavaju za primenu u praksi, jer

od toga zavise profit i rast. Proizvodi

sa markom uvek mogu da imaju višu

cenu od drugih, jer im potrošač ve-

ruje i to dobro iskustvo se stalno po-

tvrđuje. Cene su i svojevrstan putokaz

za razliku u kvalitetu, pa ako potrošač

nema drugih informacija, oslanja se

na cenu kao prvi znak kvaliteta.

O elastičnosti potražnje mora se

voditi računa pri izboru visine cena

ili odluci o promeni nivoa cena. Kad,

na primer, povećanje cene ne izazo-

ve promene, kaže se da je potražnja

neelastična. Takav je slučaj s lekovi-

ma (poznat primer prvog vakcinisanja

protiv azijskog gripa u SAD, kad je

potreba nadjačala reakciju na poveća-

nje cena), a to je slučaj i sa luksuznim

artiklima (recimo Darwilovi satovi).

Jedinična elastičnost je ona elastič-

nost pri kojoj promena cene sraz-

merno deluje na potražnju, odnosno

procenat porasta ili pada jednak je

procentu potražnje. To su idealni slu-

čajevi, a razni stepeni promene imaju

svoje nazive prema intezitetu. Ali, uz

oslanjanje na matematičke formule,

treba steći i osećaj koji se stiče na

osnovu ličnog posmatranja i mere-

nja. Naime, u praksi se mora pratiti

i ponašanje potrošača, a ono je pod

uticajem i onoga što je u svesti, u

utisku, opažanju vremena koje je po-

trebno da neka cena dođe do njegove

glavne tačke u glavi, da mu „legne“,

da postane svestan promene, pa se

ina tome zasniva i praktično odluči-

vanje. Zapazićemo da su kupci manje

osetljivi na cene što je veća njiho-

va odanost marki, kao i ako je reč

o premijskim proizvodima, odnosno

to su slučajevi kad se na cenu gleda

kao na pozitivnu relaciju, tj. viša ra-

zlika u ceni je za potrošača znak da

je reč o boljem kvalitetu proizvoda.

Ako je reč o proizvodima za svakod-

nevnu potrošnju koji pripadaju tzv.

ekonomskom položaju, tj. kupuju ih

društvene kategorije koje su prisilje-

ne da racionalizuju izdatke, onda je

osetljivost na cene veća.

Ali to je ipak teorija, dok se u real-

nom životu stvari ne odigravaju uvek

onako kako su o tome pisali autori

teorije cena. Praktičari moraju i sami

da zapažaju i deluju na osnovu po-

smatranja, merenja i vlastitih sazna-

nja. Na primer, kad se poveća cena

supe, potrošač će to uočiti mnogo

kasnije i reagovaće tek kad vidi da

na to troši više nego pre, ali to može

da potraje i nekoliko meseci. Ali, ako

se povisi cena piva, potražnja će se

odmah smanjiti. Potrošači će neko

vreme gunđati, ali za nekoliko meseci

će se ponovo normalizovati. Više cene

brašna, hleba i mleka izazvaće prote-

ste, ali se potražnja neće smanjiti. Ali,

ako se povećaju cene jogurta, vina i

kafe – potražnja će se smanjiti.

Visina cena danas ima veću ulogu

nego pre. Sklon sam tezi da je to

posledica jačanja građanskog srednjeg

sloja koji postaje dominantan kupac,

a s druge strane ljudi se više ne dive

onima koji rasipaju novac. To će se

zapaziti pogotovo u slučajevima kada

se od dva liderska artikla istog nivoa

nesrazmerno poveća cena jednog od

njih – tada neminovno opada i nje-

gov promet.

Nije sve ni u cenama. Rat cena je

često i rat do istrebljenja, a savre-

mena svetska privreda je puna takvih

primera, pogotovo u aviokompani-

jama koje, osim sniženja cena, nisu

učinile ništa drugo, zatim u trgo-

vačkim kućama koje u međusobnoj

konkurenciji pokušavaju da nadmu-

dre jedna drugu opštim snižavanjem

i tako dolaze blizu crte koja označava

granicu postojanja.

Postoji većinska grupa potroša-

ča koja brže reaguje na cene, a njoj

namenjeni proizvodi nazivaju se ma-

instream („glavni tok“), tj. veći deo

potrošnje u određenoj kategoriji, na-

menjen široj publici. Druga, imuć-

nija grupa kupaca više voli ugledne

proizvode koji se nazivaju liderskim.

Razlika može da bude i u kvalitetu,

a to je, na primer, trajnost, struktura

materijala, zatim u performansama i

strukturi proizvoda, a i ne mora da

bude samo to. Na primer, pre dva-

desetak godina rekli su mi u Saponiji

Iz knjige „uspešna trgovina“ zvonimira Pavleka, izdavačke kuće „adižes“

Kako kupac/potrošač reaguje na cene

47

PRenosimo

da im je njihov licencni partner (ako

me sećanje ne vara, Max Factor) do-

pustio da i na svoju marku mogu da

primene njihove sirovine, ali proizvod

mora da bude nekoliko puta jeftiniji.

Tako je i sa našim tekstilcima kada

stave marku Pierre Cardin.

Marka je – proizvod koji ima svoj

indentitet, a visoka cena je rezultat

imidža. Vlasnik marke je u nju uložio

istraživanje, kontrolu, distribuciju, ra-

zvoj, oglašavanje, garantuje da će kvali-

tet biti odgovarajući , standardan; nudi

dodatne usluge, stekao je poverenja u

potrošača. Ta sigurnost je za kupca

dodatna vrednost (stručni termin u

međunarodnoj komunikaciji je added

value) za koju je on spreman i da plati

više. Taj fenomen u vezi sa cenama se

naziva vođstvo (leadership), a nosioci

tih atributa imaju druge argumente,

pa im nisu potrebne niske cene. Vi-

soku cenu mogu da imaju proizvodi s

naglašenim imidžom i izrazitim bene-

fitom koji bi mogli da pruže i drugi

prodavci, ali ti drugi nisu to na vreme

shvatili, lansirali – nisu bili prvi pa

ih potrošači nisu upamtili kao takve.

Uglavnom, visoka cena kod potrošača

izaziva i utisak visoke ili dodatne vred-

nosri, ali i ta se granica sužava. I tu se

paradigma menja, sužava se taj raspon

pa i visokokvalitetne ili premijerske

marke moraju da se prilagode onima

koji vode računa o ceni.

Jesu li potrošači svesni cene?Nemojte misliti da potrošač baš to-

liko dobro poznaje razliku u svim ce-

nama u trenutku kada ide da kupuje.

Potrošač zna cene osnovnih proizvoda

ili onih koje češće kupuje, na primer

kao što su hleb, mleko, deterdžent za

pranje, mineralna voda, pivo, cigarete,

ali ne zna koliko staje četkica za zube.

Kupac je što se tiče poznavanja cena

u suštini prilično površan. On misli

da je u prodavnici koja ima imidž ni-

ske razlike cena sve jeftinije, pa pod

tim utiskom kupuje i sve ostalo. Tim

saznanjem se trgovci često služe kad

snižavaju one cene koje kupci najviše

imaju na umu. Dugo su šoping centri

na kraju grada po pravilu prodava-

li četkice za zube po visokim cena-

ma, bile su skuplje nego u skupim

prodavnicama u gradu, dok su artikli

koji se češće kupuju u tim centrima

znatno jeftiniji. Tajna je u tome da

potrošač pomisli da je četkica jeftini-

ja zato što su jeftiniji proizvodi koje

često kupuje.

Potrošač počinje da prebira po ce-

nama i uočava ih na policama tek kad

uđe u prodavnicu. Tad počinje da

upoređuje proizvode različitih proi-

zvođača, ali opet ne u potpunosti. U

jednoj studiji objavljenoj u časopisu

za trgovinu ili marketing (Journal of

Marketing) naišao sam na podatak da

su dobili pozitivan odgovor na pitanje

o tome da li su kupci pogledali cene.

Ali, dve trećine ispitanika nije znalo o

kojoj ceni je zapravo reč. To je i razu-

mljivo, jer kako to stoji u dosad najvi-

še citiranoj Saweyerovoj studiji (Jour-

nal of Marketing, jun 1990), potrošač

se zadržava kod kategorija impulsivne

kupovine (odluke, odnosno nagoni za

kupovinom se javljaju na licu mesta)

samo 12 sekundi. U ovoj studiji se na-

vodi da se kupci izjašnjavaju da pozna-

ju cenu čak u 56 odsto slučajeva, ali se

proveravanjem utvrdilo da je približno

tačnih odgovora bilo samo 32 odsto, a

potpuno tačnih vrlo malo.

U studiji se tvrdi da oko 29 odsto

kupaca kupuje proizvode koji se pro-

daju po posebnim cenama. Trgovci to

znaju pa su ovu nesigurnost potroša-

ča često koristili u nedeljnim sniže-

njima, a svojevremeno su čak i neki

veliki lanci u Sloveniji imali običaj da

u izlog stave visoki procenat sniženja

koji uopšte nije odgovarao stvarnosti.

Slično psihološko dejstvo ima i sniže-

tak cene na devet, što i tvrdi poznata

teorema koja glasi da trgovina ostva-

ruje veću dobit na proizvodu koji ima

cenu 99, nego ako se prodaje po ceni

od 10 novčane jedinice.

Ipak svest o cenama uopšteno gle-

dajući raste, a i na kućnu adresu sve

češće nam se dostavljaju katalozi s

promotivnim cenama, pa ih sve više

upoređujemo.

Uočljiva je i nova pojava u vezi sa

cenama, pomoću koje veliki ruše ne-

kad neprikosnovene tzv. tvrde diskon-

tne trgovce koji prodaju svega oko

1.000 jediničnih pakovanja (SKU je

međunarodna oznaka za jedinično pa-

kovanje; skraćenica od stock-keeping

units). Veliki promotivno snižavaju

cene baš onih jedinica koje zastupaju

hard-diskonteri, a neki čak imaju po-

sebne diskontne delove (Rewe, Ede-

ka) u okviru svojih prodavnica, gde se

prodaju takvi proizvodi. Reč je o mož-

da nekoliko stotina od ukupno dese-

tak hiljada jedinica. Kažu da to nije

kanibalizacija, pošto je navodno reč o

drugim ili čak vlastitim markama.

48

PRenosimo

50

Kada, gde, kako, zašto ?

Još su se rimski graditelji vodili postulatom „Momen-

to aqua“ kod izgradnje svojih objekata. Rešiti se vode u

objektu značilo je, a i danas znači, sačuvati ga od njenog

štetnog dejstva, obezbediti mu dugovečnost i stvoriti uslo-

ve za zdrav život u njemu.

Primena polimercementnih hidroizolacionih premaza

pokazala se kao najadekvatnija u građevinarstvu. Mine-

ralne, cementno vezane i polimerima modifikovane mase

stvaraju apsolutnu vodonepropusnost sposobnu da pri-

mi pozitivne i negativne pritiske. Materijal se integriše u

podlogu, zaptiva kapilare, a velika prionljivost i čvrstoća

stvaraju novi sloj, otporan na spoljašnje uticaje.

PrimenaNažalost, kada govorimo o primeni ovih materijala, na-

vodimo samo situacije kada se nešto sanira. Međutim,

prava primena polimercemetnih hidroizolacionih premaza

mora biti sastavni deo radova kod novih i sanacije starih

objekata. Zaštititi objekat u današnje vreme ne podrazu-

meva i njegovu zaštitu od podzemne vode, već i od kiselih

kiša, soli, ulja, mraza…

Zaštitni sloj betona, pogotovo ako je urađen bez savre-

menih aditiva (kod nas je to, nažalost, često), biva brzo

uništen, a armatura postaje vidljiva i izložena agresivnoj

sredini. Preporučuje se, dakle, da se ova vrsta materijala

ne koristi samo u sanacionim radovima već i kod projek-

tovanja i zaštite novih.

UgradnjaMaterijali iz ove grupe proizvoda, osim vode u pripremi,

ne traže ništa više. Uslov su betonske površine, obrađenih

segregacija i holkera. Kod labilnih površina od opeke,

siporeksa i sl. preporučljivo je prvo izmalterisati površine

cementnim malterom, pa onda uraditi hidroizolacioni pre-

maz. Ako to nije moguće, rešenje je HIDROSTOP ELA-

STIK – hidroizolacioni fleksibilni premaz. On se koristi i

kod plivačkih bazena ili poroznih betonskih površina, jer

se njegovom primenom mogu premostiti pukotine do 0,3

mm. Materijal se nanosi četkom, najmanje u dva premaza,

upravno jedan na drugi, u intervalu od 24 sata.

Pomoćna sredstvaČesta pojava na betonskim površinama su segregacije,

rasponke, curkovi i slično. Obavezno se moraju popraviti

HIDROSTOP KITOM ili HIDROZATOM (u zavisnosti od

lokacije). Holkeri se moraju zalučiti da završni premaz ne

bi imao oštre sastave.

Zaštita površinaPolimercementni hidroizolacioni premazi ne zahtevaju

posebnu zaštitu ni kod izrade ni u eksploataciji. Na mesti-

ma gde nema opasnosti od fizičkog oštećenja (vertikalne

površine, mostovi, fasade i sl.) mogu biti završna obrada.

Podne površine štite se izradom neke obloge. Moguće

je preko premaza lepiti keramičke pločice (direktno na

premaz) nekim od fleksibilnih polimercemetnih lepkova

iz KEMINOG proizvodnog programa.

O kvalitetu te robne marke građevinske hemije više od

reči govore referentni objekti urađeni KEMA hidroizola-

cionim premazima:

– bazenski kompleks Tašmajdan

– Pozorište na Terazijama

– vodovod u Makišu.

Polimercementni hidroizolacioni premazi

KEMA d.o.o. Beograd

Bul. Mihaila Pupina 10v/II/apt.120

T/F: 011/301 88 99

T/F: 011/301 85 85

E-mail: kema.beograd@yu.kema-on.net

Predstavništvo Novi Sad

T/F: 063/104-60-83

Predstavništvo Niš

Ul. 7. Jula 24

T/F: 018/514 338

savetniK

52

Baumit d.o.o. Beograd i W&P Baumit d.o.o. Aranđelovac – novi tim

Baumit posluje na trži-

štu Srbije od marta 2002.

godine. Osnivanjem fir-

me W&P Baumit d.o.o.

i kupovinom fabrike u Aranđelovcu

počela je izgradnja samostalnog pro-

izvodnog pogona. U ovoj fabrici za

2007. godinu predviđena je proizvod-

nja više od 30.000 tona praškastih

materijala, a u 2008. očekuje se uku-

pno 45.000 tona.

Od septembra 2006. godine u

ovom gradiću udaljenom svega 80

kilometara od Beograda, preduzeti

su prvi koraci za određivanje i op-

timizovanje kvaliteta. Za proizvodnju

teških maltera, građevinskog lepka i

lepka za pločice sa kvalitetom Ba-

umit, adaptirane su i usklađene sa

iproverenim Baumitovim receptura-

ma tri postojeće proizvodne linije.

Paralelno će biti instalirana još jedna

stanica za bojenje fasadnih maltera i

boja. Garantovan je kvalitet sirovi-

na, budući da se proizvodni pogon

firme W&P Baumit d.o.o. nalazi u

podnožju planine Venčac, a u bli-

zini iskopa nadaleko čuvenog belog

mermera.

U sektorima proizvodnje, laborato-

rije i logistike raspoređeno je 25 za-

poslenih sa najboljim kvalifikacijama

stečenim kroz višegodišnje iskustvo.

Visokomotivisan tim i sve brži rast tr-

žišta sa velikom tražnjom predstavljaju

veoma povoljne uslove za dalji uspeh

Wietersdorf Gruppe i marke Baumit

na srpskom tržištu.

Početak proizvodnje u Srbiji

novi Pogon

53

Za kvalitetnu i brzu

ugradnju parketa izabe-

rite reakcijski dvokom-

ponentni poliuretan-

ski lepak PARKETOLIT 1550. Ovaj

veoma kvalitetan lepak omogućava

lepljenje svih vrsta i dimenzija par-

keta na sve vrste podloga, uključu-

jući i podloge sa podnim grejanjem

i već postojeće podne obloge. Le-

pak takođe omogućava lepljenje na

cementne podloge koje nisu sasvim

suve, čime se za više od polovine

skraćuje vreme potrebno za polaga-

nje parketa.

Fabrika lepila MITOL već decenija-

ma nudi kvalitetne lepkove za pola-

ganje parketa koji su kupcima u više

od 17 država poznati pod robnom

markom PARKETOLIT.

Parketarima je na raspolaganju

široka paleta disperzionih i reak-

cijskih lepila za lepljenje svih vr-

sta i dimenzija parketa na sve vrste

podloga.

PARKETOLIT 1550 za kvalitetnu

ugradnju

Poslednjih godina, zbog brojnih

prednosti, sve se više upotrebljavaju

reakcijski lepkovi. Iz Mitolovog pro-

izvodnog programa parketari najče-

šće biraju dvokomponentno poliu-

retansko lepilo PARKETOLIT 1550.

Ovo lepilo upotrebljava se zajedno

isa jednokomponentnim reakcijskim

premazom PARKETOLIT PR 50,

koji reaguje sa preostalom vlagom

u cementnoj podlozi, a istovremeno

učvršćuje i povezuje prašnjave i po-

rozne površine.

Prednosti lepila PARKETOLIT 1550:

• ne sadrži vodu• ne sadrži lako isparljive organske

rastvarače

• ne sadrži štetne amine

• otporno je na povišenim tempera-

turama

• otporno je na vodu• učvršćuje hemijskom reakcijom ne-

zavisno od količine nanetog lepila.

Zahvaljujući navedenim prednosti-

ma PARKETOLIT 1550 omogućava:

• lepljenje svih vrsta i dimenzija par-

keta, čak i tankih i dugih lamela

koje bi se, u slučaju da se upotrebi

lepilo na bazi rastvarača, izvitoperile

zbog upijanja rastvarača

• lepljenje na sve vrste podloga, čak i na keramičke pločice, granit i gip-

sane ploče

• lepljenje na površine sa podnim

grejanjem

• lepljenje na cementne podloge sa

povećanom vlagom

• izravnavanje neravnina, tako da se može izbeći upotreba mase za izrav-

navanje

• lakiranje parketa već sledeći dan po polaganju.

PARKETOLIT 1550 za brzo polaganje

Glavna smetnja za brzo polaganje

parketa je dugotrajno sušenje ce-

mentne podloge – estriha. Cementni

estrih debljine pet centimetara u nor-

malnim uslovima (temeratura 23°C i

relativna vlaga vazduha 50 odsto) suši

se najmanje 60 dana da bi se osušio do

najvećeg dozvoljenog sadržaja vlage od

dva CM odsto propisanog za polaganje

parketa. Vreme sušenja još je duže ako

je debljina estriha veća, a produžava se

i ako se sušenje odvija u nepovoljnim

klimatskim uslovima, u zimskim mese-

cima i u kišnom periodu.

Ako vlažnu podlogu premažete re-

akcijskim premazom PARKETOLIT

PR 50, parket možete početi da lepite

kada sadržaj vlage u estrihu bude če-

tiri CM odsto. Na taj način vreme po-

trebno za polaganje parketa skraćuje

se najmanje za polovinu. Na ovako

premazane površine parket možete

lepiti samo reakcijskim lepilima.

PARKETOLIT 1550 omogućava laki-

ranje već sledeći dan po polaganju

Upotrebom dvokomponentnog poli-

uretanskog lepila PARKETOLIT 1550

možete:

• da položite parket za upola kraće vreme

jer ga polažete na malo vlažan estrih

• da lakirate parket već sledeći dan po polaganju i tako vreme potrebno za

završetak poda skratite najmanje za

polovinu.

PolaganJe PoDnih obloga

Lepak za brzu izradu parketnog poda

54

PRemazi

Pojam arhitektonskih pre-

maza nije dovoljno de-

finisan. Najčešće se pod

tim pojmom podrazu-

mevaju premazi koji se koriste na sa-

mom gradilištu za dekorisanje i zaštitu

kako stambenih tako i komercijalnih

zgrada, namenjeni kako amaterskim

(uradi sam) tako i profesionalnim ko-

risnicima. U ovu grupu spadaju boje

namenjene zaštiti različitih površina i

materijala, i različitih su sastava i ka-

rakteristika. Najjednostavnije ih može-

mo podeliti na unutrašnje i spoljašnje

arhitektonske premaze.

Glavna funkcija unutrašnjih prema-

za je uglavnom dekorativna. Zaštitna

uloga stavljena je u drugi plan zbog

nepostojanja uticaja spoljne sredine.

Starenje unutrašnjih boja prevashod-

no je posledica vlage u prostoru i ne-

adekvatne pripreme podloge. Delfin

AG proizvodi paletu unutrašnjih de-

korativnih boja od kojih je najista-

knutiji MAXPOL.

Osnovna funkcija spoljašnjih pre-

maza je zaštitna, ali i dekorativna igra

veoma važnu ulogu. Specifičnosti uti-

caja spoljne sredine nameću strože

zahteve zaštite za ove boje. Starenje

spoljnih premaza je posledica udru-

ženog dejstva više faktora, od atmos-

ferskih uticaja do neadekvatne pri-

reme podloge. Delfin AG proizvodi

visokokvalitetni premaz za spoljašnju

primenu MAXFAS, koji je moguće

tonirati MAXFAS punim tonom, koji

se proizvodi u 21 nijansi.

Sam sastav arhitektonskih premaza

razlikuje se u zavisnosti od namene

i kvaliteta premaza, ali ipak možemo

definisati osnovne sastojke tih prema-

za, tj. boja:

· Veziva

Osnovna uloga veziva je da obez-

bedi prianjanje premaza za podlogu i

povezivanje samih sastojaka premaza.

To su polimerna jedinjenja bazira-

ina na organskim rastvaračima (alki-

di, poliuretani i dr.) ili na vodi kao

rastvaraču (akrilati, polivinil-acetati,

poliuretani i dr.).

· Pigmenti

Osnovna funkcija pigmenata je da

premazu daju obojenost i pokrivnost.

Pigmenti mogu biti neorganski (TiO2,

oksidi gvožđa i dr.) i organski.

· Punioci

Funkcija punilaca je da poboljšaju

mehaničke karakteristike premaza. U

te svrhe najčešće se koriste prirodni

minerali kao što su CaCO3, BaSO4

i sl.

· Rastvarači

Funkcija rastvarača je da rastvore ili

suspenduju vezivo, punioce i pigmen-

te i daju odgovarajuću konzistenci-

ju, tj. viskozitet premaza radi lakšeg

nanošenja. Kao rastvarači uglavnom

se koriste organska jedinjenja niže

tačke ključanja, a u poslednje vreme

sve više voda, zbog ekoloških razloga.

Zbog istih razloga, u samoj proizvod-

nji, ali i aplikaciji, boje bazirane na

organskim rastvaračima sve se više iz-

bacuju iz upotrebe.

· Aditivi

Pod aditivima se podrazumevaju si-

rovine koje se dodaju u malim koli-

činama radi poboljšanja karakteristika

samih premaza. U ovu grupu spadaju

veoma različita hemijska jedinjenja,

pa i ona koja usporavaju proces stare-

nja jednog arhitektonskog premaza.

Proces starenja veoma je složen i na

njega utiče veliki broj faktora:

1. na samu površinu premaza utiču

različiti faktori iz spoljašnje sredine

kao što su alge, mahovina, buđ i sl.,

kao i abrazija različitim materijalima

2. degradacija polimera u vezivi-

ma dovodi do ispraškavanja, bleđenja

boja, žućenja, pucanja i gubitka ka-

rakteristika površine kao što je sjaj

3. odvajanje od podloge, što dovodi

do ljuspanja

4. raspad podloge, koji izaziva rascve-

tavanje, koroziju, pojavu plikova i dr.

5. fotodegradacija, koja dovodi do

izbleđivanja boja.

Da bi se predupredio i sprečio pro-

ces starenja, potrebno je, pre svega,

dobro pripremiti podlogu. U zavi-

snosti od prirode podloge i njenih

karakteristika, i sam proces pripreme

podloge za nanošenje premaza je ra-

zličit. Arhitektonski premazi prime-

njuju se na različitim podlogama, od

kojih su najčešći:

· drvo

· metal

· mineralne podloge (malteri, be-

toni i sl.)

· plastika i dr.

Starenje arhitektonskih premaza

56

PRemazi

Drvo je karakterističan materijal zbog

osobenog uticaja temperature na nje-

gove dimenzije. Naime, visoke tempera-

ture izazivaju širenje, a niske skupljanje

materijala. Zbog toga ova mehanička

naprezanja kako podloge tako i pre-

maza, mogu bitno uticati na proces

starenja. Zato drvo mora biti suvo pre

nanošenja premaza i tretirano odgova-

rajućim osnovnim premazima i kitovi-

ma. Delfin AG proizvodi osnovnu boju

za drvo DELFIN LUX, belu i braon.

Za metalne podloge najosnovnije je

da budu što bolje očišćene od korozi-

je ili ostataka korozije. Takođe je po-

željno koristiti osnovne premaze koji

sadrže specijalne aditive koji spreča-

vaju pojavu korozije – inhibitore ko-

rozije. Delfin AG u svom asortimanu

ima osnovnu boju za metal DELFIN

LUX, sivu i oksidcrvenu.

Glavni problem kod mineralnih

podloga jeste pojava vlage, koja dovo-

di do rascvetavanja. Prilikom pripreme

podloge potrebno je sprečiti vlagu da

dopre do nje, najčešće nekim osnov-

nim premazima. Podloga MAXPOD je

proizvod izrađen od visokokvalitetnog

veziva i u velikoj meri može sprečiti

nastajanje ovih problema.

Najveći problem kod plastičnih

podloga predstavlja lošija adhezija.

Priprema podloge mora biti takva

da promoviše bolju adheziju, a sami

premazi moraju sadržavati aditive koji

poboljšavaju adheziju.

Za arhitektonske premaze takođe je

karakterističan jedan osoben problem

– ostaci starih premaza prilikom

pripreme podloge. Njihovo starenje

i degradacija nastavlja se ispod no-

vog sloja premaza, što izaziva preranu

delaminaciju (odvajanje) novog sloja

premaza. Zbog toga treba što bolje

pripremiti podlogu i ukloniti stare

premaze.

Na proces starenja u velikoj meri

može se uticati i pažljivim odabirom

samih sastojaka premaza. Na prvom

mestu mora se voditi računa o kom-

patibilnosti osnovnog i završnog pre-

maza. Sastav pigmenata i veziva mora

biti takav da odgovara nivou zaštite

za koji je namenjen – za spoljašnje

premaze potrebno je koristiti kvalitet-

nija veziva i pigmente koji su otpor-

ni na spoljne uticaje. Odnos sadržaja

veziva i punioca mora biti takav da

spreči ispraškavanje. Pokrivna moć

premaza mora biti optimizovana jer

je starenje premaza koji imaju ma-

nju pokrivnost veća – premazi sa ve-

ćim sadržajem pigmenata i punioca

imaju veću otpornost na uticaj svetla.

Elastičnost premaza takođe mora biti

optimizovana, naročito kod prema-

za namenjenih drvenim podlogama.

Takođe je neophodno podesiti opti-

malnu čvrstoću premaza (naročito za

spoljašnje premaze), pH vrednost i

propusnost premaza za vodenu paru

(paropropustljivost) i kiseonik.

Dodavanjem odgovarajućih aditiva

može se uticati na usporavanje pro-

cesa starenja. Uticaj algi, mahovina,

buđi i sličnih bioloških činilaca može

se neutralisati dodavanjem specijalnih

aditiva – algicida, fungicida i bakte-

ricida. Prilikom odabira ovih sredsta-

va mora se voditi računa o njihovoj

toksičnosti. Ovo naročito važi za unu-

trašnje premaze.

Na fotodegradaciju može se uticati

i dodavanjem specifičnih aditiva. Sam

proces fotodegradacije najvećim de-

lom izazvan je UV zračenjem sunčeve

svetlosti. Pod uticajem UV zračenja

dolazi do stvaranja slobodnih radikala

u polimernom lancu, što dovodi do

lančane reakcije i degradacije poli-

mera. Po sličnom mehanizmu razgra-

đuju se i organski pigmenti. Posledica

degradacije jeste gubljenje svojstava

veziva, a samim tim i premaza. Ovo

se manifestuje sledećim pojavama:

· ispraškavanje

· bleđenje boje

· žućenje i pucanje

· odvajanje

Šema fotodegradacijeOve pojave mogu se predupre-

diti dodavanjem specijalnih aditi-

va, tzv. UV apsorbera i stabilizatora,

prilikom same izrade arhitekton-

skih premaza. Oni apsorbuju UV

zračenja i ne dozvoljavaju stvara-

nje slobodnih radikala. Ovi aditivi

uglavnom se koriste kod premaza sa

većim sadržajem veziva. Najčešće se

koriste različite organske supstance

složenih struktura, na primer amini,

benzotriazoli i benzofenoni (prika-

zani na slici).

Specijalnim metodama moguće

je ispitivati starenje arhitektonskih

premaza u veštačkim uslovima. U

specijalnim komorama simuliraju se

uticaji atmosferskih faktora, dejstva

sunčeve svetlosti i bioloških fakto-

ra, pri čemu su ti faktori rigorozniji

i učestaliji nego u stvarnim uslovi-

ma. Na taj način je moguće ubrzati

starenje arhitektonskih premaza i

predvideti njihovo ponašanje u bu-

dućnosti, pa samim tim i korigovati

njihov sastav shodno rezultatima is-

pitivanja.

Dekorativni tankoslojni akrilni

malteri koje prozvodi Delfin AG

– DELFINPLAST prošli su slična

ispitivanja u specijalizovanim in-

stitucijama u Švajcarskoj. Redovni

uzorci iz proizvodnje naneti su na

test-pločice, od kojih je jedna ču-

vana na normalnim uslovima (refe-

rentni uzorak), dok su druge odre-

đeno vreme bile izložene veštačkim

uslovima u komorama za starenje.

Odabrane su boje čije su hemijske

strukture najneotpornije na UV zra-

čenje i atmosferske uslove (diketo

piroli). Nakon određenog vremena

izlaganja, test-pločice upoređene su

sa pločicom koja nije bila izložena.

Rezultati koje možete videti na sli-

kama, odgovaraju uslovima koje bi

test-pločice trpele pet godina u re-

alnim atmosferskim uslovima.

UP O RE Đ I V A N J E RE FE RE N T N E TE S T-P L O Č I C E S A O N O M K O J A J E B I L A I Z L OŽE N A VE Š T A Č K O M S T A RE N J U

58

Najkvalitetniji i tehno-

loški najnapredniji sistem

hidroizolacije novih i re-

paracije postojećih terasa,

uz upotrebu poliuretanskog potpuno

vodonepropusnog i trajno elastičnog

lepka Sika Bond T8

Glavne osobine:

· proizvod 2 u 1

· hidroizolacija i lepak u jednom

proizvodu

· jednokomponentan

· spreman za upotrebu

· laka aplikacija

· trajno elastičan

· premošćavanje pukotina i napr-

islina

· istezanje 400 odsto

· smanjenje buke

· aplikacija pločica na pločicu

Sika Bond T 8 – nove terasePodlogu očistiti od slabih delova,

prašine, masti i ulja, a potom leplji-

vom trakom formirati maksimalne

granične ivice za nanošenje prvog

sloja, koji ima funkciju hidroizolacije.

Po otvaranju kante Sika Bond T8

odstraniti postojeću alu-foliju i po-

novo je vratiti ukoliko u kanti ostane

lepka nakon upotrebe.

Posle nanošenja prvog sloja Sike

Bond T8 i završenog hidroizolacionog

sloja, zaštititi površinu od direktnog

uticaja kiše tokom naredna 24 sata.

Nanošenjem drugog sloja (posle 24

sata), ujedno se pristupa i lepljenju

keramike, uz korišćenje nazubljenog

gletera.

Na terasama i balkonima na kojima

već postoji keramika može se postaviti

novi sloj hidroizolacije i nova završna

obloga od keramičkih pločica

(sistem: pločica na pločicu), a fuge

se zaptivaju Sikaflexom 11FC.

Pakovanje: 13,40 kg (10 l)

Istezanje do kidanja: 400%

Apsorpcija buke: 13 dB

Trajno elastični sistem hidroizolacije

uRaDi sam

TEKST Slobodan uzunović, građ. inž.

60

anKeta

Zajedno sa ostalim

sferama savremenog

života, unutrašnja i

spoljna dekoracija

postaje sve priznatija kao posebna

grana u modernoj gradnji i nika-

ko se više ne može podvesti pod

i«krečenje». Iako superiorni u od-

nosu na svoje prethodnike, moder-

ni materijali za dekoraciju nisu za

amatersku upotrebu već ih moraju

koristiti obučeni profesionalci, što

znači da treba da postoje majstori

koji dalje prenose svoje znanje. O

tome za Ton govore Dragan Bijelić,

demonstrator JUB trening centra u

Šimanovcima i Branislav Đorđević

i Ivica Zlatar, instruktori primene

boja i lakova iz programa Helios,

distributivni centar Beograd (DCB

Helios).

Majstor se uči dok je živPIŠE: aleksa uroševićFOTO Marija Ivanišević

Koji su to materijali koji se sada

primenjuju kada zahtevaju dodatnu

obuku već proverenih majstora, koja

su im namena i efekti?

– Materijala zaista ima za sve

ukuse... Za početak, tu je Marmorin,

koji se nanosi na površinu običnog

zida i glačanjem i voskiranjem do-

vodi do izgleda pravog mermera, a

dostupan je u velikoj paleti nijansi.

Art kolor, Jubosil, sve su to posebni programi sa izgledom

i kvalitetom do sada neviđenim kod nas. Za popravku

oštećenih fasada imamo odličnu revitalizujuću mikroar-

miranu fasadnu boju sa vlaknima koja, jednom naneta,

sprečava svako dalje pucanje fasade. Za još jedan lep

efekat, efekat prirodnog kamena, imamo dekorativnu

masu Kulirplast, koja sadrži mrvljeni mermer.

Koje su prednosti ovih materijala?

– Osim superiornog izgleda, tu je i trajnost. Garan-

cija na izdržljivost svih materijala je deset godina, što

znači da je, kada ovako zaštitite svoj objekat, fasadni sloj

spreman da odoleva svim vremenskim uticajima. Želje-

na boja meša se u miks mašinama po želji naručioca, i

nanosi prema pravilima. Jedino što je «lošije» od starih

fasadnih marerijala jeste to što rad zahteva malo više

vremena, a za neke je potrebna i posebna veština, ali

to je zanemarljivo u odnosu na trajnost i finalni izgled!

Zato apelujem na izvođače da se ne stide da nas pozo-

vu i pitaju za savet pri ugradnji ili za kratku obuku na

samom gradilištu.

Dragan Bijelić

U čemu se sastoji obuka koju dr-

žite u trening centru DBC Heliosa u

Beogradu?

Obratio bih pažnju na naše

akrilne fasadne maltere Spektra,

za čiju primenu takođe držimo

obuku. To su izuzetni materijali,

čvrsti, jaki na zidu, sa desetogodiš-

njom garancijom. Pošto su sa akril bazom, ne sadrže

kreč kao klasični malteri, tako da su «vodoodbojni».

Obuka nije teška, pošto su naši polaznici već iskusni

moleri, bitno je samo da se upoznaju sa viskoznošću

materijala, brzinom sušenja i načinima dekorativ-

ne obrade, kojih ima toliko koliko imate mašte! Za

sve informacije najbolje je obratiti se trening centru

DBC Heliosa.

– Program se sastoji od detaljnog

upoznavanja sa novim materijalima i

novim metodama njihovog korišće-

nja. Prvo, tu su perive boje za zidove,

koje svojom trajnošću daleko preva-

zilaze svaku klasičnu poludisperziju,

onda ekstra kvalitetne lateks boje za

zidove koje su potpuno otporne na

mokro pranje. Tu su i lakovi za zi-

dove Domslok sa velikom otpornošću na... pa, na sve!

Kod njih nije potrebna neka naročita obuka, nanose

se isto, majstor samo treba da se upozna s ponašanjem

materijala i to je to. Malo komplikovaniji slučaj je sa

džins i somot tehnikom. Tu se koriste posebne metode i

alati, i rezultati su fenomenalni, i vizuelni i tehnički. Na

prezentacijama obrađene zidove polivamo koka-kolom,

vinom i sličnim, pa ih onda peremo vodom, abraziv-

nom stranom sunđera i – zid je netaknut! To je, kako

volimo da se šalimo, naš mali telešop, ali uživo, bez

montiranih efekata!

Branislav Đorđević

Ivica Zlatar

62

svet boJa

Bilo da se nalazite u pri-

rodi ili nekoj građenoj

sredini, sve oko vas je u

boji. Čak 80 odsto infor-

macija koje ljudski mozak obradi, do-

lazi posredstvom čula vida. Međutim,

osim što nam daju osnovne podatke

o svetu oko nas, boje veoma utiču i

na naša osećanja. Ako se ova činjeni-

ca uzme u obzir, nije teško zaključiti

da boje u enterijerima imaju naročit

značaj, budući da se većina ljudi sve

više vremena bavi raznim aktivnostima

unutar zatvorenih prostora bilo koje

vrste, dok sve manje vremena tokom

dana provodi napolju. Kako će indivi-

dua, korisnik tog prostora, s obzirom

na pol, doživeti prostor u kome bo-

ravi? Ima li razlike u tome kako boje

doživljavaju žene, a kako muškarci?

Zanimljivo pitanje je da li različiti

polovi, dakle žene i muškarci, različito

reaguju na boje. Iako nije moguće dati

jednoznačan odgovor na ovo pitanje,

mnoga istraživanja pokazala su da po-

stoji izvesna razlika u tome koji je pol

više ili manje naklonjen određenim

bojama. Prva detaljna naučna istraži-

vanja na ovu temu, koja su rađena u

SAD-u četrdesetih godina XX veka,

pokazala su da su žene češće nego

muškarci bile zadovoljne kombinaci-

jom boja malih ili velikih kontrasta u

nijansama nego onih čije nijanse nisu

bile toliko različite. Pokazano je da je

žuta boja imala više uticaja na muš-

karce nego na žene. Muškarci bi pre

birali plavu nego crvenu boju, dok bi

kod žena crvena, u odnosu na plavu,

i

uvek bila favorizovana. Nešto kasnija

istraživanja tokom pedesetih godina

otkrila su da su muškarci prednost

davali narandžastoj nad žutom, dok

bi ženama najčešće narandžasta bila

poslednji izbor. Nijanse sive daleko bi

češće bile izbor muškaraca nego žena,

a plavu i zelenu boju pre bi izabrale

žene. U nizu sprovedenih istraživanja

pokazalo se da je 56 odsto muškaraca

i 76 odsto žena radije biralo hladne

boje, dok su svetle bile izbor 51 odsto

muškaraca i 45 odsto žena. Muškar-

ci bi, po pravilu, za razliku od žena,

mahom birali boje jačeg intenziteta.

Tako je šezdesetih godina postav-

ljena teorija po kojoj žene mnogo

više pažnje posvećuju bojama, i to sa

afinitetom koji je umnogome fleksi-

bilniji i slojevitiji nego afinitet muš-

karaca.

Švedski profesor i psiholog Rikard

Kuler sproveo je 1976. godine istra-

živanje o efektima koje boje imaju u

različitim, dijametralno suprotno ure-

đenim okruženjima. Šest žena i šest

muškaraca boravilo je u dve prostori-

je identičnih gabarita, enterijer jedne

bio je raznobojan i opremljen sa puno

nameštaja, dok je enterijer druge bio

sveden, siv i sterilan. Osobama koje

su učestvovale u ovom eksperimentu

sve vreme mereni su elektroencefa-

logram (EEG) i puls (broj otkucaja

srca), a pažljivo su praćene i beleže-

ne lične emotivne reakcije. Zapaženo

je da su otkucaji srca bili brži kod

osoba koje su boravile u sivoj nego

kod osoba koje su boravile u šarenoj

sobi. Muškarcima je boravak u sivoj

sobi bio stresniji, ali im je, takođe,

mnogo ranije u takvom prostoru po-

Žene, muškarci i bojePRIREDIO: Srđan zorić, dipl. inž. arh.

64

svet boJa

stajalo dosadno nego ženama. Imajući

ovo u vidu, Kuler je, između ostalog,

zaključio i da muškarci ne mogu da

dostignu isti nivo mentalne opušte-

nosti kao žene.

Grupa američkih i evropskih nauč-

nika u Nepalu je 1978. godine uradi-

la istraživanje u kome su učestvovala

72 stanovnika te zemlje oba pola. Od

njih je zatraženo da nabroje sve boje

kojih su mogli da sete. Primećena je

značajna razlika između onoga što su

pisale žene i spiskova koje su pisa-

li muškarci. Iako su i ovom prilikom

žene svaki put nabrajale više boja

nego muškarci, u obzir se mora uzeti

i kulturni kontekst ovog istraživanja

– naime, ako se ima u vidu činjenica

da žene u Nepalu tradicionalno češće

nose šarenu odeću nego muškarci, ne

čudi što je broj boja koje su muškarci

nabrajali bio manji. Istraživanje koje

je sprovedeno 1984. godine bavilo se

prepoznavanjem i identifikovanjem

boja, kao i sposobnostima studena-

ta da što bogatijim rečnikom opišu

ono što im je zadato, a zadatak je

bio da prepoznaju i opišu boje na 21

uglednom uzorku. Rezultati su poka-

zali da su žene bile znatno sposobni-

je u prepoznavanju i opisivanju boja

nego muškarci. Jedan od zaključaka

ovog istraživanja bio je da ova razli-

ka dobrim delom potiče od različi-

tih načina socijalizacije između žena

i muškaraca.

Zanimljiva studija o primeni boja

na zidne površine prema zadatoj

enterijerskoj opremi, sprovedena je

1985. godine u SAD-u. U tri ente-

rijera dnevnih soba nameštena u tri

različita stila, kolonijalnom (severno-

američkom), Art Nouveau i moder-

nom, bilo je potrebno obojiti zidove

prema ličnim afinitetima pojedinaca.

Studija je pokazala da su žene mnogo

doslednije od muškaraca na zidovima

primenjivale boje iste ili slične boja-

ma zadatog enterijera. Kada je studija

proširena i na one osobe koje su bile

u braku, rezultat je bio identičan; čak

su žene koje su bile u braku mnogo

više insistirale na doslednosti u pri-

meni istih i sličnih boja i tonova u

zadatim enterijerima nego muškarci i

one koje nisu bile u braku.

Nedavno sprovedena istraživa-

nja pokazala su da žene češće nego

muškarci (ili uopšte) imaju omiljenu

boju. Oba pola pokazala su da imaju

više afiniteta prema svetlim nego pre-

ma tamnim bojama i njihovim tono-

vima, ali su žene bile sklonije mekim

bojama, dok su muškarci češće birali

jake i jarke boje. Zaključak je da su

muškarci fleksibilniji u pogledu izbo-

ra boja, kao i da su vremenom oba

pola razvila rafiniranije ukuse za boje

– njihov doživljaj ne svodi se samo

na toplinu određene boje već i na

intenzitet, nijansu i kontrast kao bitne

elemente doživljaja kolorita, naročito

onog primenjenog u enterijerima.

Jasno je da različiti društveni, soci-

ološki i kulturološki faktori utiču na

odnos između polova, kao i da nji-

hov individualni doživljaj boja, osim

lično psihološkog, ima i međusobni

uticaj. Uporedna istraživanja koja se

bave ovim tematikama nastaviće da

daju odgovore koji će pomoći da se

bolje razume različit doživljaj i znače-

nje boja. Ovakva istraživanja svakako

bi trebalo da doprinesu ljudskoj za-

jednici i u boljem razumevanju me-

đuodnosa suprotnih polova. Sa stano-

višta korisnika građene sredine, bez

obzira na kom to nivou bilo, bolje

razumevanje doživljaja i značenja boja

trebalo bi da unapredi subjektivnu,

ali i objektivnu reakciju oba pola na

boje i svet koji ih okružuje.

66

zabava

MASA ZA FASADNE POVR[INE

OPISI-VANJE

VRSTA PODA

AUTO-OZNAKA ISLANDA

U^ESNIK NEKOG

DOGA\AJA

KOPRENA, VEO

PRVI SUG-LASNIK

PRASTA-NOVNIK ITALIJE

LEGURA BAKRA I KALAJA, BRONZA

LI^NA ZAMENICA

SREDST-VO ZA

LEPLJENJE

[EKSPI-ROV

JUNAK

AUTO-OZNAKA AUSTRIJE

POSUDA ZA BOJE I DRUGE TE^NOSTI

HLADNI HIDROIZO-LACIONI PREMAZ

SLU@I ZA LAKIRANJE OBLAST U GR^KOJ

PRIMED-BA, NAPO-

MENA

PODZEMNI PROLAZI AM. GLU-MAC D@ON

OP[TINA DODATAK

RADI BOLJE

KVALITETA

PLEH SPECIJAL-NE DELE-GACIJE

TAKMI^AR

U TRCI MLADI], MOMAK

SKRA]ENI POTPIS VRSTA PODA

ISTA SLOVA

15. I 24. SLOVO

DVOJE MARKA

ITALIJAN. VOZILA

POTVRD-NA RE^ KRUPNA P[ENICA

METAR (SKR.) SIMBOL

KALIJUMA

FINSKI AT-LETI^AR,

PAVO TRINA

INDIJSKI

ASKETI VRSTA MA^A

STANOV-

NICE IRANA

PROSTO-RIJE ZA STANO-VANJE

MUSLIM. MU[. IME GLUMAC, D@EJMS

^ASOVI VESLA- JU]I PRE]I

AUTOR: .R.

DEO MO-LEKULA

DUNAVSKA KLISURA

OPU[TEN, MLOHAV

PAPIR ZA PAKOVANJE LAZURNI PREMAZ

[ESTO I DVADE-SETO SLOVO

MESTO U

SLOVENIJI ROBNI

MAGAZIN

POTPUNA, TOTALNA MU[KO

IME

DRUGI SAMO-GLASNIK

KO[. TRE-NER, PAT

VRSTA RE^ NE RIBE

GRA\EVIN-SKO PRE-DUZE]E IZ LJIGA

ANTI^KA DR@AVA DEO @EN. NO[NJE

NEPER STARO-GRČ KI KRALJ

OKVIR ZA SLIKU

SAM, BEZ

SVOG PARA

GR^. BOGI-NJA ZORE

MOLERSKI

PRIBOR INDONE@. OSTRVO

DECIME-TAR (SK.)

UNUTRA[-NJOST ODAJE TELUR

DOBRICA ERI]

(INICIJALI) NALEPNICA

PREVOZNO SREDST-

VO, AUTO-MOBIL

VRSTA

FINOG GIPSA OBIM

PROIZVOD HEMIJSKE INDUSTRI-JE ELAN

RUSKI GENERAL IZ XIX V., EDUARD

SANJALICA, ZANESE-

NJAK

TERMO-ELEKTRA-NA ”NIKO-LA TESLA”

KONTO (SKR.) MA^KA

(ODMILA)

PARA (SKR.)

MUZI^KA DRAMA (MN.)

NAZIV POZNATI [VEDSKI ^ASOPIS

TONA (SKR.) JEZERO U RUSIJI

EVROPSKAOBAVE[TAJNA AGEN-CIJA (SKR.)

KORALNO

OSTRVO POSTUPAK BOJENJA

NA^IN NANO[E-NJA BOJE NA ZID

MOLERSKA ALATKA

EKONOM-

SKI BIRO MERA ZA POVR[INU

RAVNA POVR[INA

(LAT.)

TURSKI

PLEMI] (SKR.)

OSTRVO

UGOSTI-TELJSKI OBJEKT

67

• 85 odsto kupaca nastavlja da kupuje

proizvode firme na čiju su se uslugu ža-

lili, ali samo pod uslovom da se njihove

pritužbe reše u veoma kratkom roku

• Više od 50 odsto kupaca nastavlja da ku-

puje proizvode firme na čiju su se uslu-

gu žalili, ako se njihovi prigovori

reše ali ne u kratkom roku

• Skoro 20 odsto kupaca nastav-

lja da kupuje proizvode firme

na čiju su se uslugu žalili čak

iako njihovi prigovori ostanu

nerešeni

Takođe, ovo istraživanje pokaza-

lo je da je svaki peti kupac u proteklih

godinu dana prestao da kupuje u radnji

u kojoj je stalno kupovao, a kao osnov-

ni razlog za prelazak kod konkurencije

kupci su navodili neljubazne i nekultur-

ne prodavce.

Inače, utvrđeno je da kupci nemaju

baš mnogo poverenja u to da će njihova

žalba na uslugu ili na neki drugi poblem

koji im smeta imati pozitivne rezultate.

Naime, na svakog kupca koji uloži pri-

govor dolazi čak 26 kupaca koji imaju

prigovor ali se ne izjašnjavaju i ne žale

se, jer smatraju da time neće ništa po-

stići. Upravo zbog toga je veoma važ-

no da podstičete svoje mušterije da vam

se obrate kad god imaju neku zamerku.

Ključna stvar u vašem odnosu sa kupcem

jeste da njihove primedbe ne shvatate

kao zlonamerne kritike, već da ih isko-

ristite kao mogućnost za unapređenje

svog poslovanja. Prigovor kupaca

posmatrajte kao besplatne kon-

sultacije koje će vam pomoći da

na najbolji način izađete u su-

sret njihovim željama. Ohrabrite

kupce da iznesu svoje primedbe

jer ćete time dobiti priliku da

povratite njihovo poverenje.

Dakle, od načina i brzine rešavanja pri-

govora kupaca u velikoj meri zavisi njihov

stav prema vašoj firmi. Iz ovoga proizilazi

da je prodavac, koji je inače osoba koja

je uvek u direktnom kontaktu sa kupci-

ma, mora da bude treniran i obučen da

na brz i efikasan način rešava prigovore i

eventualne probleme. Zato je važno koga

postavljate na tu funkciju, jer je proda-

vac predstavnik vaše firme. Vrhunski pro-

davac u stanju je da najnezadovoljnijeg

kupca pretvori u najlojalnijeg. Osnovno

pravilo koje svaki prodavac mora da zna

jeste zauzimanje pravog stava prema lju-

tom kupcu. Kada ljutiti kupac krene

ka vama, nemojte zauzimati defanzi-

van stav, već preuzmite inicijativu:

pozdravite kupca, pružite mu ruku,

predstavite se i pitajte ga za ime, ali

i kako možete da mu pomognete.

Ovako ljubazan pristup će većinu

kupaca razoružati i smiriti.

Stručnjaci koji se bave proučava-

njem ponašanja kupaca savetuju da je us-

pešan trgovac onaj koji svaki prigovor, pa

i onaj koji deluje najbezazlenije, uzima

i razmatra sa najvećom ozbiljnošću. Ar-

gument za takav stav je činjenica da bez

obzira na to koliko nama određena pri-

medba delovala nevažno, za kupca je ona

važna čim je osetio potrebu da vam na to

skrene pažnju.

Pri tome je važno imati na umu da

u prodaji postoji tanka linija između

obećanja kupcu da ćete uraditi

sve što je u vašoj moći da rešite

njegov problem, i obećanja da

ćete ga rešiti po svaku cenu,

odnosno da obećate nešto što

ne možete da ispunite. Zato je

važno da svi prodavci i menadžeri

budu dobro upoznati sa politikom

firme, kako se ne bi desilo da obe-

ćaju nešto što je nemoguće ispuniti.

zabava

Kupci i statistikaIstraživanja ponašanja kupaca sve su brojnija, jer razumevanje njihovog ponašanja veoma utiče na ostvarivanje profita svake trgovine. Jedno od istraživanja donelo je sledeće rezultate:

70

inDex

70

INDEX

Roma company Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222-4000

Royal color Ševina 7, 11080 Zemun Tel: 011/2610 333, 2101 514

JUB Novo naselje 32, 22310 Šimanovci Tel: 022/81 404, 81 408

Delfin AG Pančevački put 152, 11000 Beogra Tel: 011/331 74 03, 331 74 66

Zorka color Hajduk Veljkova bb, 15000 Šabac Tel: 015/345 051

Banja komerc Kralja Petra I bb, 34000 Aranđelovac Tel: 034/725 884

Helios Pazovački put bb, 11080 Zemun Tel: 011/316 46 33

Mako veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222-40 00

Maxima Dragiše Mišovića 16, 32240 Lučani Tel: 032/817 029

Er-Lac veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222-40 00

Smirdex veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222-40 00

Duga Viline vode 6, 11000 Beograd Tel/fax: 011/321 74 52

Zvezda - Helios Radovana Grkovića 24, 32300 Gornji Milanovac Tel: 032/771 000, 771 001

Rigips Austria Gesmbh Bulevar V. Mišića 43, 11000 Beograd Tel: 011/3690 633

Laze Lazarevića 4, 15000 Šabac Tel: 015/350 635

Henkel Dunavska 86, 11000 Beograd Tel: 011/207 22 50, 207 22 73

KARBON Karađorđeva 126, Topola Tel: 034/705 000, 813 598

Elan Prijepolje Lj. Miodragovića 11, 31300 Prijepolje Tel: 033/781 350

Prvi maj Nikole Tesle 9, 32000 Čačak Tel: 032/373 712, 374 316

TKK Pazovački put bb, 11080 Zemun Tel: 011/375 46 71

Vanex Balkanska 29/III, 11000 Beograd Tel: 011/2688 865

KEMA Bul. Mihaila Pupina 10v/II/apt.120 Tel: 011/301 88 99, 301 85 85

OGLAŠAVAJTE SE!

011/ 222 4000

Da, želim da naredna tri broja časopisa

Ton - energija boja dobijam besplatno:

Ime, prezime i delatnost:

Naziv i adresa firme:

Broj telefona:

Zanimanje:

Voleo bih u časopisu Ton - energija boja da čitam i o:

Porudžbenicu pošaljite na adresu “Roma company”,

Milana Rešetara 11, Zemun ili faksom na 011/ 222-4080.

Chromos Svjetlost