terminologija i klasifikacija
TRANSCRIPT
.luqoslovenski rnudri dasopis zA potjopRivREdnu rehnikuSnvn. polj. rehn., Conr. Aqn. Erqnq Vot. 2t (1999), No. 4, p.119.151, Ncvi Snd, Drc. 1999
SAVREM ENA POUOPRIVREDNA TE I_I N I KACONTEM PORARY AGRICU LTU RAL ENCI N EERI NG
PRO.TEKAT
TERMINOLOGIJA I KLASIFIKACIJAKONZtrRVACIJSKE O BRAD E ZEI/ILJISTA(SaopSten na XXVI Simpozijumu "Poljoprivredna tehnika.")
l,t::;l1ll:., ,tat: ili::. i.r::l+l.';.:d:.,,.'l
, :i..:t:.tfil ji
r::it:i- ,'r.,:
::i.:t:::i:j:,
: ::::.:i:
....,:::.::
: il?,irllil
UDK 671 (0r)YoL.2J
YU |SSN O1rO.29r11999
No. 4
eaaYWJuqoslovenski nnudni dnsopis zn poljopnivnednu rekniku
Snvn. polj. rekn., conr. Aqn. Enqnq Vot. 25 (1999), No. 4, p. l19.lrr, Novi snd, Dec. 1999
SAVREM ENA POUOPRIVREDNA TEH N I KA
CONTEM PORARY AGRICU LTU RAL ENG I N EERI NG
PROJEKAT
TERMINOLO GIJA I KLASIFIKACIJAKONZERVACIJSKE OBRAD E ZE}/'LJTSTA(Saop5ten na XXVI Simpozijumu "Poljoprivredna tehnika")
UDK 61 (Ot)
Yol.25
YU |SSN O7rO.29r7
No. 41999
iasopis SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKAJouTnAI CONTEMPORARY AGRICULTURAL ENGINEERING
Pokrenut 1975. Godine First issue in the 1975.
Izdavaii - Publishers
JUGOSLOVENSKO NAU.NO DRUSTVO ZA POLIOPRIVREDNU TEHNIKUVOJVODANSKO DRUSTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU
INSTITUT ZA MEHANIZACIJU FAKULTETA TEHNIEKIH NAUKA, NOVi SAd
INSTITUT ZA POLIOPRIVREDNU TEHNIKU, POLIOPRIVREDNOG FAKULTETA, NOVi SAd
Izdava4ie Casopisa poverava se - Publisher in charge
JUGOSLOVENSKO NAUCNO DRUSTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKUTrg Dositej a Obradoviia 8, 2II2L Novi Sad, T eI. 02I I 45 0609, F ax 021 I 450609
E-mail: [email protected] [email protected]
Glavni i "Ur""o*, "".Unik
- Editor in cheifDr Veselin LaziiUrednik - EditorDr Milo5 Te5i6
Tehniiki urednik - Technical EditorsMr Jan Turan
Izdavaiki savet - Publisher board
Dr Jozef Bajia (Slovadka), dr Mavrianos Grafiadellis (Grdka), dr Marijan Mrhar (Slovenija), dr
Simion Popesku (Rumunija), dr Peter Schulzer Lammers (Nemadka), dr Itzak Srnulevich (Izrael),
dr Attila Vas (Madarska), dr Dragi5a Raidevid (Zemun), dr Jan KiSgeci (Novi Sad), dr Milivoje Savii
(Novi Sad), dr Ivan Mihaljev (Novi Sad), dr Timotej eobi6 (Novi Sad)
Ure<livaiki odbor - Editorial board
Dr Veselin Lazi6, Poljopriwedni fakultet, Novi Sad; dr Milo5 Te5ii, Fakultet tehniikih nauka, Novi
Sad; dr Dragan Markovii, MaSinski fakultet, Beograd; dr Andelko Bajkin, Poljoprivredni fakultet,
Novi Sad; dr Milan Martinov, Fakultet tehnidkih nauka, Novi Sad; dr Milan Eevii, Poljoprivredni
fakultet, Zem:un; dr Nedeljko Malinovi6, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Nikola Dukii,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr BoZidar Jadinac, Poljopriwedni fakultet, Pri5tina; dr Mirko
Babii, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; mr Jan Turan, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
easopis izlazi svakatri meseca. ***
Journal is published four times a year.
Godi5nja pretplata za radne organizacije je Subscription price for the organizations is 50
400 Din, za inostranstvo 800 Din, za DEM, for foreign organizations 100 DEM,individualne pretplatnike 200 Din, za dlanove for individual subscribers 30 DEM and only for
dru3tva 80 DrnPretplatu slati na:
Ziro ra(tn 457A0-678-6-3814I (za dasopis)
Society members 10 DEMfor subscription
please contact the Editor.
Sta-pr - Printed byStamparija "L.itostudio"
TiraZ 400 Primeraka
PREDGOVOR
Napredak u poljoprivrednoj proizvodnji uveliko zavisi od usavr5avanja postojeiih irazvoja novih i odgovaraju6ih tehnidkih re5enja. Sve veii akcenat se daje na za5titu
Zivotne sredine, na proizvodnju kvalitetne, zdrave hrane, nezapostavljajuii smanjenje
tro5kova proizvodnje, odnosno pove6anju dobiti i pobolj5anje ergonomskih uslova rada
doveka sa malinama. Posebno je zapaLeno da industrija poljoprivrenih ma5ina
industrijskih zemaljarazvlja i osvaja ma5ine zaprecizn:u aplikaciju dubriva i pesticida,
zahvaljujuii kompijuterizaciji, globalnom pozicioniranju, ...
Uzimajuii u obzir, s jedne strane, brzi napredak tehnologije poljoprivredne
proizvodnje u svetu, zahvaljujudi, pre svega, novoj tehnici, a s druge strane, na5e zaosta-
janje za svetom u primeni novih ma5ina i tehnologija, na5a struka i nauka je suodeno sa
bezbroj komercijalnih termina. Pored toga, u svetu postoje male, ali u osnovi bitne
razlike u klasifikaciji tehnolo5kih postupaka koje se kod nas takode, razlidito tumade.
Posebno se nametnuo problem terminologije i klasifikacije konzervacijske obrade
zemljiSta. Jugoslovensko naudno dru5tvo za poljoprivrednu tehniku uodilo je to.
Oformljen je tim eksperata sa detiri fakulteta - poljoprivrednih fakulteta u Novo Sadu
i Zemunu, Fakulteta tehnidkih nauka u Novom Sadu i MaSinskog fakulteta u Beogradu,
kao i iz regionalnih poljoprivrednih instituta u Pandevu, Zrenjaninu i Somboru.
Tim eksperata, koji se okupio oko projekta - Terminologija i klasifikacija konzerva-
cijske obrade zemlji5ta, kojeg niko nije finansirao, radio je odgovorno, naudno precizno.
Pored autora, veliki doprinos u izradi projekta imali su strudnjaci i uvaZeni
poznavaoci konzervacijske obrade: dr Milo5 Te5i6, dr Nedeljko Malinovii, mr Milan
Kekii, mr Dragan Mitrovii, Branko Ogrizovii, dr Dragi5a Milo5ev, Slobodan Radii,
Neboj5a Vudkovi6, Milo5 Grkovii i drugi.
Jugoslovensko naudno dru5tvo za poljoprivrednu tehniku nastaviie sa praksom izrade
terminologije i klasifikacije tehnoloSkih postupaka i odgovarajuiih ma5ina. Interesantne
teme bi bile: proizvodnja povria u zaSti6enom prostoru; za5tita Zivotne sredine;
proizvodnja lekovitog bilja; govedarska, svinjarska, ... proizvodnja, ...
Prof, dr Veselin Lazii
S avre me na p o lj oprivre dna t e hnikaCont. Agr. Engng. Yol.25, No. 4, p. I39-L53 Novi Sad, decembar 1999.
SADRZAJ
Moinar, [., Eevi6, M., Markovii, D., Martinov, M., Momirovi6, N.,Lazie,,Y.,Skrbie, N., Turan, J., Kurjadki, J.: Terminologija i klasifikacijakonzervacijske obrade zemljiStaPregledni rad 035A-2953 (7999)25: 4, p.739-153
CONTENTS
Molnar, I., Devi6, M., Markovii, D., Martinov, M., Momirovii, N.,Lazi6,Y.,Skrbii, N., Turan, J., Kurjadki, J.: Terminology and clasificationof soil conservation tillageReview 0350-2953 (1999)25: 4, p.139-153
139
739
S avretne na polj opriwe dna tehni kaCont. Agr. Engng. Yo1.25, No. 4,p.I39-I53, Novi Sad, decembar 1999.
Biblid: 0350-2953 (1999)25: 4, p. 139-153UDK:631.31
Pregledni radReview paper
TERMINOLOGUA I KI.ASIFIKACUA KONZERVACUSKE OBRADEZEMLJISTA
TERMINOLOGY AND CI-ASTFICATION OF SOIL CONSERVATIONTILI.AGE
Molnar, I.1, Devii, M.2, Markovii, D.3, Martinov, M.a, Momirovii, N.2, Lazi1,Y.t,Skrbii, N.s, Turan, J,l, Ku4adki, J.t
REZIME
Brz tehnidki napredak postupaka i oruda za obradu omoguiili su osavremenjivanjeobrade zemlji5ta, dime su se pojavili novi pojmovi i termini. To je neminovno dovelodo preklapanja, nerazumevanja i pogresnog tumadenja pojmova. zbogtogase javljapotreba za uskladivanjem termina Sto ie olak5ati medusobno razumevanje u strudnimi naudnim krugovima. Treba imati u vidu neprekidno usavr5avanje sistema obrade ioruda, te predloZene termine i klasifikaciju treba shvatiti uslovno.U radu je prikazana dogovorena terminologija i klasifikacija konzer''racijske obradei tehnidki sistemi za njeno sprovodenje.Kljuine reii: obrada zemljista, konzervacijska obrada, terminologija, klasifikacrja,
ma5ine i oruda
SUMMARY
A rapid technical development of implements and soil tillage systems hasconsiderably improved the tillage methods and generated new terms. It has inevitablyled to overlapping, misunderstandings and incorrect interpretation of the terms. It isobvibusly necessary to harmonize the usage of the terms, which should adequatelydescribe the practices used and allow normal communication among professionalsand researchers. However, it is also necessary to keep in mind the futuredevelopments of implements and tillage systems.
I Prof. dr Imre Molnar, prof. dr VeselinLazi(,imr Jan Turan, Igor Kurjadki, dipl. ing,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
' Doc. dr Milan Devii, doc, dr Neboj5a Momirovid, Poljoprivredni fakultet, Zemunr Prof. dr Dragan Markovii, Ma5inski fakultet, Beograda Prof. dr Milan Martinov, Fakultet tehnidkih nauka, Novi Sadi Nikoia Skrbii, dipl.ing, PIK Tami5, pandevo
739
The paper reviews adopted terminology and classification of conservation soil tillageand implements for its realization.Key words: soil tillage, conservation tillage, terminology, classification, implement
UVOD
Cilj obrade zemlji5ta je stvaranje optimalnog fizidkog stanjazaklijanje, nicanje i rastsiedeieg useva. To se postiZe primenom razliditih oruda za obradu koji su prilagodenirazliditim klimatskim, zemlji5nim uslovima i zahtevima gajenih vrsta.
. Brz tehnidki napredak oruda za obradu poslednjih decenija omogu6ili suosavremenjavanje i razvoj obrade zemljiSta, dime su se pojavili novi pojmovi i termini,kako u pogledu pojedinih mera obrade tako i kod oruda koja se koriste u raznim fazamaobradivanjazemlji5ta. To neminovno dovodi do preklapanja, nerazumevanja i pogrednogtumadenja pojmova. Upravo zbog toga ukazala se potreba za uskladivanjem pojmova itermina Sto ie bolje odraZavati primenjene mere obrade i stvoriti bolje uslove zamedusobno razumevanje u strudnim i naudnim krugovima. Treba imati u vidu i buduieusavrSavanje oruda i sistema obrade. Ako se tome dodaju iveomarazlltitiuslovi stani5ta,nivo opremljenosti i strudna znanja na pojedinim gazdinstvima, kao i to da obradazemljiSta treba da bude u funkciji sistema integralnog ratarenja, onda je razumljivo danavedene termine i klasifikaciju ne treba shvatiti statidki, vei kao predlog do uvodenjanovih oruda i mera za obradu zemlji5ta. Na osnovu razmatranjabrojnih podela u svetui u nas usvojena je generalna podela obrade zemlji5ta na konvencionalnu ikonzervacijsku. U odnosu na podele koje se primenjuju u drugim zemljama ukonzervacijsku obradu ukljudene su i redukovana obrada i direktna setva. Nazivkonzervacijska potide od engleskog -conservation- Sto oznadava oduvanje, za5titu. Samnaziv asocira na za5titu zemlji5ta kao znadajnog, a za poljoprivredu najznadajnijegprirodnog resursa. Tako je pre ekonomskog, stavljen ekolo5ki zna(,aj.
Do ovakve osnovne podele do5lo se nakon brojnih diskusija i konsultacija koje suzapodele pre vi5e od godinu dana do dono5enja. U njima su udestvovali saradnici sa detirifakulteta: Poljoprivrednog u Novom Sadu, Poljoprivrednog u Beogradu, Ma5inskog uBeogradu i Fakulteta tehnidkih nauka u Novom Sadu, kao i brojni strudnjaci iz prakse.OdrZana su detiri zvanidna sastanka na kojima su se usagla5avala mi5ljena i predlozi.Vodilo se raduna da se gde god je to moguie prihvate termini iz na5eg jezlka. U nekimsludajevima, kada su pojmovi novi i u engleskom, prihvadeni su odgovarajuii prevodi.
U daljem izlaganju daje se predlog klasifikacije i terminologije konzervacijskihsistema obrade i tehnidkih sistema za njihovo sprovodenje, pri demu se ne iskljuduju daljausavrSavanja i korekcije vezane za ove pojmove. Pretpostavlja se da ie ova terminologijai klasitikacija omoguiiti bolje razumevanje svih koji su vezaniza obradu zemlji5ta, a daie doprineti razmi5ljanjima i uvodenju u praksu novih postupaka, te ma5ina i oruda zanjihovu primenu.
r40
Terminologii a i klasifikacija postupaka konzervacij ske obrade zemlj iSta
Zbog sistemskih nedostataka konvencionalna obrada je jo5 krajem pro5log, odnosno
podetkom ovog veka bila izloZena kritici - u pruom redu plug kao glavno orude za obradu
zemlji5ta. TeLnja da se obrada radikalno izmeni i pojednostavi prisutna je i u nekim
sistemima obrade, razradenim po posebnim koncepcijama. Ovde se prvrenstveno mislina sisteme obrade po Jean de Brueu, Ovsinskiju, Campbellu, Manningeru, Malcem.Ovsinskijevom sistemu obrade posebnu paZnju je posvetio Zajev (1957), cit. po Morgunui Situti [40]. Ovsinski radeii nekoliko godina na Dalekom istoku upoznao se s nadinom
obrade zemlji5ta u Kini, a posle toga je u Podolskoj i Besarabiji gde je istraZivao razlidite
nadine obrade zemljiSta sa plugom bez daske. U teoretskom obrazloZenju svog sistema
Ovsinski polazi od pretpostavke da je zemlji5te, s retkim izuzecima, proZeto korenom
biljaka i hodnicima ki5nih glista zbog dega na veliku dubinu propuita vazduh i vodu.
Utvrdio je da obrada zemlji5ta deluje uni5tavajuie na mreZu tih kanala i pretvara
zemlji5te u jednoobraznu praikastu masu.
Achenbach 1921. godine u Istodnoj Prusiji poznavajuii sistem obrade Jean de Bruea i
Ovsinskija, takode upozorava da saprevrtanjem oranidnog sloja naruSava njegova prirodna
grada s bezbrojnim Supljikama, koje zaostaju nakon prolaska kiSnih glista i korenovog
sistema biljaka. Prema njegovom mi5ljenju prevrtanje plastice nemivnovno dovodi do
pogor5anja Zivotne aktivnosti mikroorganizama u zemljiStu. Na osnovu ove ideje Gorbing
[15] i Sekera [49] su razradlisistem biolo5kog ratarenja i upozorili da meianje i prevrtanje
zemljiSta treba ograniditi do biolo5ki aktivnog sloja oranice (20-22 cm).
Pobornici obrade bez pluga bili su iOpitz, Tamm, Tornau i Kahnt u Nemadkoj,
Russel i Kinn u Engleskoj. Sa teoretskog i praktidnog stanovi5ta i po sadrZaju nova
tendencija u obradi zemlji5ta javlja se detrdesetih godina u SAD.Sa pojavom novih, tzv. alternativnih sistema obrade zemlji5ta javljaju se novi pojmovi
i termini koji su veoma razliditi skoro u svim zemljama. Campbell u Nebrasci 1907.
godine svojsistemaobradezemljiStaprvobitno jenazvao sistemomsu5nog ratarenja (Dryfarming system), a kasnije sistem obrade zemlji3ta pod maldem od slame strnina (Stuble
mulch farming). Mald na povr5ini strniSta u znadajnoj meri smanjuje evaporaciju Sto u
aridnim i semiaridnim predelima je od izuzetne vaZnosti za prinos sledeieg useva.
Intenzivnija istraZivanja redukovane obrade zemlji5ta zapodeta su detrdesetih godina
u SAD, kada je posebna paLnja posve6ena iznalaZenju adekvatnih oruda koja bi mogla
zadovoljiti takvim sistemima obrade, kao Sto su mald od strnine (Stuble mulch), direktna
setva u brazdu ili u tragove todkova (Plow plant ili Plow-wheei-track plant)'Potrebno je istaii da do smanjenja dubine obrade i broja mera obrade dolazi posle
II Svetskog rata u Kukuruznom pojasu (Corn belt) SAD zbog Zelje i potrebe farmera da
smanje tro5kove proizvodnje. Ta Zelja i potreba desto je bila osujeden azbogneefikasnog
uni5tavanja korova herbicidima, nepovoljnog setvenog sloja, niskih prinosa inemoguinosti oruda za obradu zemlji5ta i sewu da rade u povr5inskom sloju zemlji5ta
bogatim Zetvenim ostacima. Savremena tehnologrja je savladala sve ove smetnje i
doprinela je prihvatanju razliditih oblika konzervacijske obrade zemlji5ta na oko 30 Vo
141
ukupno obradivih povrSina pod kukuruzom i sojom u SAD i Kanadi (Cannel i Hews,l9l).U Zapadnoj Evropi (Cannel, [8], Ball et al., [2]) i Skandinaviji (Hakansson, [16]) ovisistemi obrade se prvenstveno primenjuju u gajenju strnih Zita, kao i u Australiji i NovomZelandu (Francis i Knight, [14], Thiagalingam et al., [53]). Linke [25] navodi da direktnasetva uprkos ekonomskim i ekolo5kim prednostima u svetskim razmerama primenjujese na oko 35 miliona hektara ili na 2,6 Vo oranl(nih povrSina. Zao(ekivatije da 6e sistemiobrade u Evropi zauzetinajveie povr5ine, a udeo redovno oranih povriina ie se smanjitina70-20 %o.Terminkonzervacijska obrada (Conservation tillage) prvi put se spomninje1967. godine u drZavi Illinois (SAD), kad zadobija i podr5ku vla de za razlidite varijanteredukovane obrade (Allmaras i Dowdy, LII;Lal, [2a]).
Poslednjih godinaveliknapredakpostignut je i u pogledu terminologije i klasifikacijenovih sistema obrade. Sve de5ie razne varljante, redukovane, minimalne i racionalneobrade se svrstavaju u konzervacijsku obradu (Conservation tillage). Prema izveitajuCTIC (Conservation Technology Information Center, Tijerina-Chavez, t5al) ukonzrevacijski sistem obrade zemlji5ta moZe se uvrstiti svaki sistem obrade kojiobezbeduje da najmanje 30 % povrline zemlji5ta bude pokriveno Zetvenim ostacima, Sto
odgovara masi od 1.12I kgha'l. Taj mald smanjuje eroziju vodom ili vetrom i takousporava degradacione procese u zemljiStu. U vezi s tim i redukovana obrada imakarakter konzervacijske obrade i u novije vreme neki autori je ukljuduju u sistememinimalne obrade (Carter, [10]). Tako za umereno kontinentalnu klimu, imajuii u vidunadelne i regionalne razlike u konzervacrjsku obradu mogu se svrstati sledeii sistemiobrade zemlji5ta:
Redukovana i minimalna obrada bez prevrtanja (Non inversion reduced andminimum tillage). Tu se moZe svrstati svaki sistem obrade koji obezbedjuje danajmanje 307o povriine zemlji5ta bude pokriveno Zetvenim ostacima.ZaitiIna obrada (Mulch tillage); Setvi prethodi obrada bez prevrtanja, dizelom ilidiskosnim plugom, konfuinovanim kultivatorima razlitite konstrukcije kojeobezbeduju rahlj enj e i po drezivanj e zemlj iSta.
Parijalna obrada (Partiall width tillage); neposredno pre setve obrade u zoni setve;do 1/3 ukupne povriine (Strip tillage) ili sewa u neobradjene bankove (humke i leje)koje se obavljaju u istom prohodu (Ridge tillage, Beeding System).Direktna setva (No tillage); koriSienje no-till plantera sa uklanjanjem ietvenihostataka i rahljenjem u zoni setve do 5 cm, sistemom diskova ili kori5ienjem crtalar azlidite ko nstrukcij e.
Osim ovih termina u pojedinim zemljama se koriste razni termini: u Nemadkoj,ratarstvo bez pluga (Ackerbau ohne Pflug) (Kahnt, [18]; Koller, [23]), minimalna obrada(Minimalbodenbearbeitung) (Kahnt, [17]; Estler, [12]), direktna setva (Direktsaat)(Herzog i Bosse, [17], Bachthaler, [3], Baeumer, [4], Koller, 1231, Linke, [25]),redukovana obrada (Reduzierte Bodenbearbeitung) Oevermann, [46], integralna obrada(Integrierte Bodenbearbeitung), Buchner i Koller, [5]. Pored ovih termina koriste se ipojmovi No-tillage, Zero-tillage, koji su preuzeti iz anglosaksonske literature.
U Holandiji Ouwerkerk [47] je uveo termin racionalne obrade (Rational tillage).
r42
Ovde se radi o racionalizaciji obrade zemlji5te, Sto predstavlja upotrebu Sirokozahvatnemehanizacije, pojednostavljenje obrade tj. smanjenje dubine i udestalosti obrade,kombinovanje pojedinihmeraobrade do onog stepenakojaodgovarapotrebamabiljaka,vodeii raduna o strukturi zemlji5ta, borbi protiv korova i o nivou prinosa.
Tab. 1 Terminologija i klasifikacija konzervacijske obrade zemljiita
U biv5em SSSR-u su upotrebljavani termini minimalna obrada (Revut, [48],Kolmakov i Nesterenko, [19], Kozarov, [21], Voljnov, 1571, a kasnije minimalizacijaobradivanja, redukovana obrada, racionalna obrada, direktna sewa (Kuznecov i Dolgov,1975, cit. Stojnev, [50]), a Zero-tllIage se prevodi kao nulevaja obrabotka ili nulevataobrabotka (Milojii, [34]).
I u na5oj zemlji kori5ieni su razliditi nazivi: minimalna obrada (Milojii, 131,321,Milojii i Dakii, [35], Konstantinovii, [22],Molnar, [38]), redukovana obrada (DrezgiQ
i
1
i
i
l
1
I
'ab. and c soil conservationSistemi konzervacijske
obradeSystem of consewation tillage
Podsistemi konzervacijske obradeSubsystems of conservation tillage
1. Redukovana obrada(Reduced tillage)
1.1 Plitka obrada (Shallow tillage)1.2. Obrada u jednom prohodu (One-pass tillage)1.3.Obrada r setua (Tillage and dilling)a. Obrada i setva sa ulaganjem dubriva(Tillage and drilling with fenilizer depositing)b. Obrada i setva sa ulaganjem pesticida(Tillage and drilling with pesticides depositing)c. Obrada i setva sa ulaganjem dubriva i pesticida(Tillage and dilling with fertilizer and pesticides depositing)d. Obrada u sistemu stalnih tragova (Controlled trffic tillage)
2. Zaititnaobrada(Mulch tillage)
2. 1. Razrivanj e (Chiselling)2.2. Obrada kombinovanim oruclima(T'illage with combined implement)
3. Parcijalna obrada(Partiall width tillage)
3.1. Obrada u zoni setve (Zone tillage)3.2. Obrada van zone setve (Intenow tillage)3.3. Obrada na humke (Ridge tillage)3.4. Obrada naleje (Bedding system)
3.5. Primenjuju se isti podsistemi uz ulaganje dubrivapesticida(Same subsystems with feritlizer and pesticides depositing)
4. Direktna setva(Direct drillingNo-tillage,Zero-tillage)
4.L. Direktna setva (Direct drilling No-tillage, Zero-tillage)4.2. Direktna setva sa ulaganjem dubriva(Direct dilling with fertilizer depositing)4.3. Direktna setva sa ulaganjern pesticida(Direct drilling with pesticides depositing)4.4. Direktna setva sa ulaganjem clubriva i pesticida(Direct dilling with fertilizer and pesticides depostinl4)
143
[12]; Konstantinovii, [22]), reducirana obrada (Mihali6, [30] Butoracet al.,[6], Sarie,[41],zugec,f56f, direktna setva (Konstantinovii,[22], Molnar, [39]), racionalna obrada(Molnar et al.,[37]),gajenje useva bez obrade (Miloiii, [34]), alternativni sistemi obrade(Molnar i Kurjadki, [40]), konzervacrjski sistemi obrade (Konstantinovi6, [22], Momirovi6et al.,[43],Molnar et al.,f4ll, Molnar, [42], Markovi(, et al.,[29]). Osim ovih terminakoriste se i nazivi Minimum-tillage, No-tillage,zero-tillage, Mulch-tillage, Ridge-tillage,Till-planting i dr., preuzetih preteZno iz engleske ili ameridke literature.
Primena konzervacijskih sistema. obrade zahteva prilagodavanje postoje6ih i uvodenjenovih sistema biljne proizvodnje. Pri tome od tretmana Zetvenih ostataka u velikoj merizavisi uspe5nost i komparativna prednost konzervacijskih sistema obrade. Pozitivni efektiostavljanja Zetvenih ostataka su znadajni u podrudjima gde je zemlji3te izlol,enovodenoji eolskoj erozlji i u uslovima semiaridne klime zbog znadajnog smanjenja evaporacije(Unger et al., [55]).
carter [10] za umereni pojas na osnovu ranijih podela (Mannaring i Fenster,[25],Unger, 1984. cit. Stonehouse, [51]) predloLio je terminologiju i klasifikacijukonzewacijskih sistema obrade zemlji5ta, Sto u su5tini predstavlja sintezu klimatskih izemlji5nih uslova, dominantnih sistema biljne proizvodnje, tehnidko-tehnolo$kog nivoai strudnih i razvojnih potencijala odredenog stani5ta.
Za evropske uslove predlaZe se modifikovana varijanta terminologije i kiasifikacijekonzer.vacijske obrade zemlji5ta, tab. 1.
Tehniiki sistemi za konzervacijsku obradu zemlji5ta
Sistemi i podsistemi konzervacijske obrade zemlji5ta realizuju se upotrebomtraktorsko ma5inskih agregata i samohodnih maiina. Radni deiovi agregata supojedinadna oruda i maSine, odnosno, njihove adekvatne kombinacije. Prikazani tehnidkisistemi, uz respekt tehnololkog modela, baziraju se na realnoj raspoloZivosti, odnosno,poznatim tehnidkim re5enjima. Pojedini tehnoloSki podsistemi su ostvarivi sa vi5evarijanti tehnidkih sistema.
U tabeli 2 su date varijante oruda, ma5ina i kombinovanih agregata za izvodenjeredukovane obrade zemlji5ta.
Plitka obrada zemlji5ta moZe se izvoditi teikim kultivatorima do dubine od 20 cm irazrivadima do dubine od 30 cm maksimalno. Kultivatori se karakteri5u oitrim i tupimnapadnim uglom nosada radnog organa u vidu dletastih, univerzalnih ili motidica u vidubritvi, Sirina o d2 cmdo 30 cm. Razrivadka oruda se karakteri5u istim detaljima, ali veiimgabaritima radnih organa. Veza radnih organa i rama je kruta ili zglobna sa regulisanompovratnom spregom. Prikljudci su izvedeni uglavnom kao no5eni.
Tanjirade namenjene piitkoj redukovanoj obradi karakteri5u se sferidnim diskovimasa ravnom ili nazubljenom o5tricom, prednika od 56 cm do B0 cm i masom po disku od60 kg do 250 kg. Tanjirade se izvode kao vudeni prikljudci sa moguino5iu automatskogpode5avanja napadnog ugla baterija i nivelacije.
Valjci primenjeni u kombinacijama su resetkasti sa i bez ozubljenja. Karakteri5e ihprednik do 30 cm i pritisak od 25 N do 50 N po centimetru duZine.
Primenjena diskosna oruda karakteri5u ravni diskovi prednika od 45 cm do 65 cm saravnim aksijaino nazubljenim ili izuvijanim o5tricama. Baterije diskova su, najde5ie,postavljene tako daje ostvarivo njihovo spregnuto delovanje bez napadnog ugla baterija.
Zupdaste drljade, kao oruda, primenjene ukombinacijamasu ukategoriji lakih drljaiasa tupim napadnim uglom i ovalnim poprednim presekom. Drugu varijantu primenjenihzupdasth drljada predstavljaju oscilatorne drll'ade sa dva nisada radnih o.gu.ru ,suprotnosmernom oscilovanju. Adaptibilnos Sto omoguiava razlidite reZime rada ovihma5ina, ostvarena je vi$estepenom transmisijom
Primenjene rotacione ma5ine su u varijantama rotacionih sitnilica (sa horizontalnimvratilom) ili rotacionih drtjada. Radni organi prvih se karakteriiu reZuiim ili udarnimdejstvom u reZimima suprotnosmerne obrade zemlji5ta. Karakteristidno za obe varijanterotacionih ma5ina je i to da su prilagodene radnim reZimima prikljudnih vratila traktorau svim standardnim varijantama. Adaptibilnije varijante su tprernljene vi5estepenomtransmisijom 5to omogudava razliiite kinematske reLrme rada. Dominiraju varijantekombinovanja rotacionih maiina sa zupdastim valjcima.
Sve kombinovane agregate karakteri5e horizontalni, vertikalni ili kombinovaniraspored komponenti sa moguinosiu stepenastog prevodenja u radnim, odnosno,transportnim poloZajima.
u tabeli 3 su dati tehnidki sistemi zastitne obrade zemljista sa karakteristidnimreienjima.
Tehnolo5ke varijante parcijalne obrade zemlji5ta uslovljavaju adaptirane tehnidkesisteme za delimidno (pojasno) tretiranje zemlji5ta. Pored toga, ire6a i detvrta varijantaovog podsistema konzervacijske obrade zemlji5ta podrazumeva izvodenje specifidnihuslova gajenja (humke i leje) 5to dodatno uslovljava tehnidke sisteme. U rabeli 4 su datitehnidki sistemi parcijalne obrade zemljiita sa karakteristidnim primerima.
OpSta karakteristika svih oruda za parcijalnu obradu zemljisia je primena raonih ilidiskosnih nagrtada koji su poloZajem na ramu prilagodeni obradi pojasa u zoni setve ili vannjega' U varijantama obrade sa karakteristidnim uzgojnim oblicima-(humke ili leje) raonevarijante oruda moraju imati dvostranu pluZnu dasku, a diskosne udvojene dirkou"suprotno'orijentisane sferidnosti i ukr5tenim osama obrtanja. Pojasne rotacione ma5ine sekarakteri5u parcijalno izvedenim rotorima sa horizontalnom ili vertikalnom osom obrtanja.
Podsistemi direktne setve izvedeni su na bazi kritenjuma setve u brazdice i setve urupe, kao i moguiegkombinovanja saprimenom hemijskih sredstava (dubriva i pesticida.Tehnidki sistemi su obuhvatili, u osnovnoj nameni, adaptirane i specijalne sejalice.ostvarive Sirine medurednog rastojanja su 18 cm i 20 cm u selvi graminea, uz sirinubrazdice od 1,5 cm do 2,5 cm. Direktna setva okopavina je izvodljiva raspoloZivimtehnidkim reSenjima u varijantama od 60 cm do g0 cm.
Koncepcije sejalica u rupe se izvode kao asinhrona i sinhrona, odnosno sa separatnimili istovremenim otvaranjem leZiStaiulaganjem semena.U tabeli 5 su dati tehnidki sistemidirektne setve sa karakteristidnim primerima.
Tab. 2 Tehniiki sistemi redukovane obrade zemljiita'ab. 2 Reduced technical
{)q)
'= >,x2x!U a./)
Orutle / ma5ina / kombinacijaTool/machine/combine
IlustracijaIlustration
1.1 1.1.1 Te5ki kultivatori - HC1.I.2 Razrivadi - CH1.1.3 Tanjirade - DH
I.L.2
t.2 t.2.ra) Kultivator + valjak - HC+ROb) Kultivator + diskosno orude - HC+DTc) Kultivator * rotaciona/oscilatorna
ma5ina* valjak -HC+RM/OM+RO
r.2rb)
L.2.2.
a) Tanjirada + valiak - DH+ROb) Tanjirada * kultivator + valjak -
DH+HC+ROc) Tanjirada * kultivator * valjak +drljada
- DH+HC+RO+TH
1.2.2 a)
r.2.3.a) Razrivad + valjak -CH+ROb) Razrivad * diskosno orude - CH+DTc) Razrivad * rotaciona/oscilatorna ma5ina
+ valjak- CH+RM/OM+ROd) Razrivad + diskosno orude * kultivator
+ valjak - CH+DT+HC+RO
r.2.3. c)
1.2.4
a) Rotacione ma5ine + valjci -RM+ROb) Oscilatorne ma5ine + valjci - OM+RO
r.2.4b)
Potenci1.2.4)lRza primr
Possibel
combinr
Tab.3 TehniikiTab. 3 Mulch tilt
746
t.3 Potencijalno sve navedene varijante (1.2'1 do
1.2.4) kombinovane sa sejalicama i uredajimaza primenu hemrjskih sredstava
Possibely all varieties (1.2.1 up t.Z.a)combined with drills and chemical aplicators
1.3
Tab. 3 Tehniiki sisterti zaititne obrade zemljiita'ab. 3 Mulch technical
tstrooq?!.otua
Orude / ma5ina / kombinacijaTool/machine/combine
IlustracijaIlustration
2.'.| 2.I.1 Razrivad - CH2.1.2 Te5ki kultivator - HC
2.1.2
2.2 2.2.1 Razrivad + diskosno orude - CH+DT2.2.2 Diskosno orude I razriva( - DT+CH2.2.3 Razrivad + diskosno orude * valjak -
CH+DT+RO2.2.4 Piazrivad * rotaciona maSina -
CH+RM2.2.5 Diskosno orude *razriva( + rotaciona
/ oscilatorna ma5ina + valjak -
DT+CH+RI\,[/OM+RO
2.2.3
:
14',7
Tab. 4 Tehniiki sistemi parciialne obrade zemljiita'ab. 4 Partial width technical
FC6o)q?'o-otua
Orude / ma5ina / kombinacijaTool/machine/combine
IlustracijaIlustration
3.1 3.1.1
a) Pojasna rotaciona ma5ina - PW RMb) Pojasni kultivator - PW Cc) Pojasno diskosno orude - PW DT
3.1.1 a)
J r.2a) Pojasna rotaciona ma5ina * sejalica -
PWRM+DLb) Pojasni kultivator*sejalica - PW C+DLc) Pojasno diskosno orude * sejalica - PW
DT+DL3.2 3.2.I Pojasna rotaciona ma5ina - PW RM
3.2.2 Pojasni kultivator - PW C3.2.3 Poiasno diskosno orude - PW DT
3.2.2
1.,,I l,l, l*ffli .,,, I l -*
ffilffilrffi3.3 3.3.1, Raoni nagrtad - RR
3.3.2 Diskosni nagrtad - DR3.3.3 Rotaciona maiina*nagrtad'
RM+RR/DR
3.3.1
J.+ 3.4.1 Raoni nagrtadi + valjak - RR+RO3.4.2 Diskosni nagrtad * valak - DR+RO3.4.3 Rotacione ma$ine * nagrtadima *
valjak -RM+RR/DR+RO
3.4.3
bt
148
3.5
Potencijalno sve navedene varijante pod 3.3 i3.4 u kombinaciji sa sejalicoma ili sadilicomaPossibely all varieties under 3.3 and3.4combined with drills and planters
Tab. 5 Tehniiki sistemi direktne setve
Tab. 5 Direct drill technical
Orude / maSina / kombinacijaTool/machine/combine
IlustracijaIlustration
o.9-€;NAH!F3
4.1.1 Sa diskosnim otvaradima brazde- With DC openers
a) Sa dva diska - With DDb) Sa rri diska - with TDc) Sa poprednom prorezom - Cross-
slot4.I.2Saraonim otvaradima - With KC4.1.3 Sa raono-diskosnim otvaradima -
withKD4.1.4 Sa rotacionim pogonjenim
otvaradima - With RD
4.1.5 Sa rotacionim ulagadima -
with Ro4.I.6 Sa oscilatornim ulagadima -
with oo
4.I.3
@4_'1.2
4.L.4
4.1.5
6)aQa)k;
-C
r49
V".tJ"tt. p.d 4'1 * uredajem za dubrenje
Varieties under 4'1 with fertiliser depositors
6tl"nte pod 4"Ca uredajem za primenu
pesticidaVarieties under 4.1 with pesticides depositors
ffi^.tt"-poa +r .u uredajima za dubrenje i
primenu PesticidaVarieties undir 4'L with fertiliser and pesticides
depositors
and svmbolesTab. 6 Lista termina i simboli
'T'-XLi lzrrltirret Hevy cultivator HC
Razr vac Chie.qel CHDH
Tanj aca f)isc harowRO
Valjak RollerDisc tool DT
Diskosno orudeHarow TH
DrljadaRotating machine RM
D nf acinne maXinaOscilatine machine OM
Oscilatorna ma5inaDL
Sejalice DrillsPL
Sadilice Planters
Partial width toll PWPojasno orude
Row ridger RRPonni naortai
Disc ridger DRT-\iclzncni nqorteF.
Disc coulter openers DCDiskosni otvaradi
DDSa dva diska Double dtsc
TDSa tri diska Trioole dtsc
KCRaoni otvaradi Knif-e coulter oPeners
KDRaono - diskosni Knife - dtsc openers
RD[otaciono pogonjeni Rotarv drlen
ROD ntacinni rrlnoad Rotary opener
Oscilating opener ooOscilatorni ulagad
150
LITERATURA
lll Allmaras, R. R., Dowdy, R. H. (1985): Conservation tillage systems and thereadoptions in the United States. Soil & Tillage Research. Vol. 5, 797-222.
l2l Ball, B. C., Lang, R. Vy'., Robertson, E. A. G., Franklin, M. F. (1994): Cropperformance and soil conditions on imperfectly drained loams after 20-25 years ofconventional tillage or direct drilling. Soil & Tillage Research, Vol. 31: 97-118
i3l Bachtaler, G. (I97L): Ergebnisse mehrjrihriger Direktsaatversuche aufackerbaulichen Problemstandorten Bayerns. Landwirtschaftliche Forschung 20,Sonderheft 26 lI, 245 -263.
l4l Baeumer, K. (1979): First experiences with direct drilling in Germany. NetherlandsJournal of Agricultural Science 78,283-292
i5l Buchner, W., Koller, K. (1990): Integrierte Bodenbearbeitung. Verlag Eugen Ulmer,Stuttgart
/6/ Butorac, A., Lackovii, L., Be5tak, T., Vasilj Durdica, Seiwerth, V. (1981): Efikasnostreducirane i konvencionalne obrade u interakciji s mineralnom gnojidbom uplodosmjeni ozima p5enica - Se6erna repa - kukuruz na lessive pseudogleju,Polj oprivredna znanstvena smotra, 5 4, 5 4A, Zagr eb
17l Campbell, H. W. (1907): Soil Culture Manual/B/ Cannel, R. Q. (1985): Reduced tillage in Northwest Europe. A review. Soil & Tillage
Research, Vol. 5: 129-117
l9l Cannel, R. Q., Hawes, J. D. (1994): Trends in tillage practice in relation tosustainable crop production with special reference to temperate climates. Soil &Tillage Research, Vol. 30: 245-282
/10/ Carter, M. R. (1994): Conservation Tillage in Temperate Agroecosystems. LewisPublishers, London, Tokyo
llllDjevi(., M. (1992): Primena kombinovanih agregata u obradi zemlji5ta i setvi,Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet Beograd
lT2lDrezgiC P. (1966): Uticaj redukovane obrade zemlji5ta na prinos kukuruza nadernozemu, Savremena poljoprivred a, L, 3 -2I
/13/ Es'tler, M. (1978): Bodenbearbeitungsgerdte. AID Nr. 419, Bonn-Bad Godesberg/14i Francis, G. S., Knight, T. L. (1993): Long-term effects of conventional and no-tillage
on soil properties and crop yields in Canterbury. New Zealand. Soil & TiliageResearch, Y ol. 26: I93 -Zl0
/15/ Gorbing, J. (1948): Die Grundlagen der Gare im praktischen Ackerbau. LandbuchVerlag G.M.H., Hannover, I, II
/16/ Hakansson, L. (1994): Soil tillage for crop production and for protection of soil andenvironmental quality a Scandinavian viewpont. Soil & Tillage Research, Vol. 31:
709-124
lITlHerzog, R., Bosse, O. (1969): Direktsaat ohne Grundbodenbearbeitung.Feldwirtschaft 10, H. 8,313-314
/18/ Kahnt, G. (1976): Ackerbau ohne Pflug. Verlag Eugen lJlmer, 128, Stuttgart
151
/1gl Kolmakov, P. P., Nesterenko, A. M. (1931): Minimalnaja obrabotka podvi' Moskva'
l20l Kovatev, p., paneev, J. 1UArj, Minimalna obrabotka na podvata L20 (obzor), Sofija
l2llKozarov, G. (198t): -pioueauane
na nekoj varianti na minimalna obrabotka na
podvatavdvupolnoseitoobra3aniecarevica-p5enica,Podvaznanjeiagrohemija,2,66-19
lL2lKonstantinovi6,J.(I992):Agrotehnidkaana|izasistemakonzervacioneobradezemlji5ta za p5enicu. Suu'""t"lu poljoprivreda' Vol' 40' br' 6' 5L-59' Novi Sad
l23lKoller,K.(1993):ertotg'"1"i'"'e"t"tUuttohnePflug'DLG-Verlag120'FranKurt(Main)
l24lLa|,R.(1985):Conservationtillageforsustainableagriculture.AdvancesinAgronomY, 42:85-176
l25lLinke, c. (1993): Direktsaat - eine Bestandsaufnahme unter Beriicksichtigung
technischer, agronomischer und okonomischer Aspekte. Doktorska disertacij a' 482'
Hohenheim
126lMannering, J. V., Fenster, C. R. (1983): What conservation tillage? Soil & Water
Conserv. Vol. 38: 140-L43
l27lMarkovid,D.(1991):Optimizacijatehnologijaipoljoprivrednihma3inazaobraduzemljiSta, Doktorska diiertacija, Ma5inski fakultet Beograd
/28/ Markovi6, D., Martinov, M-, bevi6, M' (1999): M{ln3-za-tonzervacijsku obradu
zemljiSta, Suur"*"u poiop'iu'"0"a tehnika' Vol' 25' No' L-2' 46-54' Novi Sad
l29l Markovid, D. (166, irtiu"rrutna modulna rotaciona ma5ina za pripremu zeltl-t1-ta
i formiranje gredica za polaganje folija i sadnju rasada, Projekat I'4'16'54 (VH)'
MNTRS, Ma5inski fakultet Beograd
/30/ Mihali6, v. (1g6Sj: R-uoin" ten-dencije u obradi tla. Savremena poljoprivreda, br.
t, NoviSad/31/ Milojii, B. (1963): Primena minimalne obrade. Jugoslovenski savetodavni centar za
poljopiivredu i Sumarstvo, Poljoprivredne informacije' 3' 1-18
l32lMiloii(,, B. (19di' t'itog ptot'8*anju minimalne obrade za kukuruz' Zbornik
radova Poljoprivrednog fakulteta,sv'377 ' 1-7' Beograd
133lMiCie,,J. (1990): il;"; ma5ina za obradu zemlji5ta sa aktivnim radnim organima'
SimPozij um JDPT, 12L -129, Bled
l34lMlloii(, B. (1969): Razmatranje i p-redlog termina "gajenje useva bez obrade"'
Savremena poljoprivred a,7 -8, 179-18
/35/ Milojii, B', Dak'ii, S' 1i'OZZ;: Uticaj minimalire obrade i preduseva na prlnos
kukuruza' Nauka u Praksi, 4,339-345
/36/Miloji6,B.(1989):Minimalizacijaobradivanjausistemuobradezemljista'Umonografiji,,af.t,rini froblemi ruturrk" proizvbdnie, laufll mjiga, 130, Beograd
l37l Motnar,L, V"k;;i; il-, J"nouui, Z. (tOiO): Rezultati istraZivanja sistema obrade
zemljrttazaori*o f!"rri"u na teSkoj ritskoj crnici i mogu6n-ost uvodenja racionalne
obradezemljista.ZbornikradovaVllltematskogsavetovanja''Redukovanaobradazemlji5ta", 1-20, Pandev
/3g/ Molnar, r. iuslj' sisremi obrade zemljiSta u razvijenim zemljama. Zbornik radova
752
XX seminara agronoma, 82-95, Kuparil39lMolnar,I. (1995): Opite ratarstvo. Feljton, 598, Novi Sad
l40lMolnar, I., Kurjadki, I. (L995): Rezultati istraZivanja gajenja kukuruza ualternativnim sistemima obrade u dvopolju i monokulturi. Savremena poljoprivreda,Vol. 43, br. 5-6, 61-71, Novi Sad
l4ll Molnar,I., Milo5ev, D., Kurjadki, I. (1998): Conservation system of soil tillage forcorn and soybean. Proceedings of 2'd Balkan Symposium on Field Crops, Yol.2,2l3-217, Novi Sad
l42lMolnar,I. (1999): Pravci i dostignuda u razvoju obrade zemlji5ta kod nas i u svetu.
Savremena poljoprivredna tehnika, YoI.25, No. 1-2, 32-45, Novi Sad
l43lMomirovii, N., Devii, M., Dumanovi(,2. (799\: Konzervacijska obrada zemlji5tau konceptu odrZive poljoprivrede. Poljotehnika, 5-6, 49-53, Beograd
/44l Morgun, F.T., Sikula, N. K. (1984): Podvozaicitnoe bezpluZnoe zemledelie, Kolos,275, Moskva
/45l Novakovid, Vl., Ercegovid, Dj., Markovid, D. (1995): Nova tehnologija i tehnika dljaobrabotki podvi, Rosijskaja Akademija Nauk, Zwnal: Problemi ma5inostroenija inadeZnosti masin, Ma5inovedenie, No3, Moskva
146lOeverman, N. (1989): Arbeiskreis Beitrebsfiirung Ostwestfalen (prevod),Agrotehnidar br. 11, Zagreb
l47l O',twerkerk, van C. (1976): Alternatives for ploughing. Proceedings of 7'h ISTROConference, Upsala
/48/ Revut, B. J. (1970): Naudnie osnovi minimalnoj obrabotki podvi, Zemledelie, 2, I7 -23
l49lSekera, F. (1951): Gesunder und kranker Boden. 3. Auflage, Verlag Paul Parey,
Berlin-Hamburg/50/ Stojnev, K. et al. (1986): Savremeno zemledelie, 198, Sofija/51/ Stonehouse, D. P. (1991): The economics of tillage for large scale mechanized farms.
Soil & Tillage Research, Vol. 20: 333-357
l52l iari6,T. (1983): Op5te ratarstvo. NIRO "Zadrugar",399, Sarajevo
/53/ Thiagalingam, K., Gould, N., Watson, P. (1991): Effect off tillage on rainfed maizeand soybean yield and the nitrogen fertilizer requirements for maize. Soil & TillageResearch, Yol. 19: 47 -54
l1{lTljerina-Chavez, I. (1994): Edaphic and climate limitations in relation forconservation tillage. Transactions 15fr Congress of Soil Science, symposia commisionVI of ISSS. Vol. 7a: 158-171
i55l Unger, P. W., Stewart, B. A., Pan, J. F., Singh, R. P. (1991): Crop residuemanagament and tillage methods for conserving soil and water in semi-arid regions.Soil & Tillage Research, Vol. 20: 219-240
156l Lugec,I. (1936): Uticaj reducirane obrade tla na prinos kukuruza u ekolo5kimuvjetima Slavonije. Doktorska disertacija, 289, Osijek
/57l Voljnov, V. V. (1984): Minimalnaja obrabotka na skonah. Zemledelie, 10, Moskva
Prihvaieno: 15.12.19999
irI
I
i'
i
Primljeno: 12.11.1999
153
Molnar, I., Devid, M., Markovid, D., Martinov, M.,
Momirovi6, N., Lazii, V., Skrbii, N., Turan, J., Kurjadki, J-
Terminologija i klasifikacija konzervacijske obrade zemljiSta
Savr. polj. tehn., 25(1999)4,739-153; 6 tab., 57 lit.
Brz tehnidki napredak postupaka i oruda za obradu omoguiili su osavremenjivanje
obrade zemlji$ta, dime su se pojavili novi pojmovi i termini. To je neminovno dovelo do
preklapanja, nerazumevanja i pogre5nog tumadenja pojmova. Zbog toga se javlja potreba
ia uskladivanjem termina 5to ie olak5ati medusobno razumevanje u strudnim i naudnim
kmgovima. Treba imati u vidu neprekidno usavr5avanje sistema obrade i oruda, te
predloZene termine i klasifikaciju treba shvatiti uslovno.
U radu je prikazana dogovorena terminologija i klasifikacija konzervacijske obrade i
tehnidki sistemi za njeno sprovodenje.
UDK:631.31
il
l
I
l,i:
i1!
llll
Molnar, L, Devi6, M., Markovid, D., Martinov, M',
Momirovii, N., Lazi6, V., Skrbii, N., Turan, J., Kurjadki, J.
Terminologr and clasification of soil conservation tillage
Cont. Agrg. Engng.25(1999)4, L39-153; 6 tab', 57 ref .
A rapid technical development of implements and soil tillage systems has considerably
improved the tillage methods and generated new terms. It has inevitably led to
overlapping, misunderstandings and incorrect interpretation of the terms. It is obviously
necessary to harmonize the usage of the terms, which should adequately describe the
practices used and allow normal communication among professionals and researchers.
However, it is also necessary to keep in mind the future developments of implements and
tillage systems.
The paper reviews adopted terminology and classification of conservation soil tillage and
implements for its realization.
UDC:631.31
iL,
154