SADRŽAJ:

UVOD................................................................................................................................................................. 3

1. DEFINICIJE I KARAKTERISTIKE TIMA............................................................................................................. 3

1.1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE TIMOVA...........................................................................................................................51.2. PREDNOSTI TIMSKOGA RADA....................................................................................................................................6

2. VRSTE TIMOVA I PODELA TIMSKIH ULOGA.......................................................................................................9

2.1. FORMALNI TIMOVI.................................................................................................................................................92.1.1. Hijerarhijski timovi...................................................................................................................................102.1.2. Timovi zadatka i projektni timovi.............................................................................................................11

2.2. NEFORMALNI TIMOVI...........................................................................................................................................112.3. PODELA TIMSKIH ULOGA.......................................................................................................................................12

3.ŽIVOTNI CIKLUS TIMOVA................................................................................................................................ 13

4.VOĐA TIMA I NJEGOVA ULOGA U TIMU.......................................................................................................... 15

ZAKLJUČAK....................................................................................................................................................... 16

LITERATURA:..................................................................................................................................................... 17

2

Uvod

Kod složenih zadataka koji zahtevaju različite sposobnosti i znanja ili se sastoje od niza

operacija koje se moraju obavljati istovremeno javljaju se potrebe za timskim radom.

Teško je zamisliti organizacije na bazi individualnog rada zaposlenih i veštine. Rukovodstvo

organizacije je više nego ikad zainteresovano za maksimalnu iskorišcenost znanja zaposlenih što

se ostvaruje u okvirima timskog rada gde se ujedinjuju kadrovski resursi i potencijali za

ostvarenje ciljeva organizacije.

Predmet istraživanja seminarskog rada je definisati pojmove tima i timskog rada, te

navesti njihove bitne karakteristike, prednosti i nedostatke kroz delovanje unutar preduzeca i

organizacija.

1. Definicije i karakteristike tima

Tim čini skup ljudi koji sarađuju pri obavljanju posla kako bi ostvarili zajedničke ciljeve,

preuzimajuci pritom posebne uloge i primenjujuci visok nivo komunikacije kako bi osigurali

uspešno usklađivanje svojih napora.1

Tim je manji skup ljudi koji imaju zajednički cilj čije je postizanje moguce međusobnim

upotpunjavanjem veština i iskustava njegovih članova. Tim osim cilja mora imati jasnu I svrhu

postojanja a članovi tima u ostvarenju cilja međusobno tesno sarađuju iu svojim zadacima se

dopunjuju.

Timski rad je metoda koja omogucava nekolicini osoba sa zajedničkim ciljem da svoje

sposobnosti najbolje iskoriste međusobnim upotpunjavanjem svojih veština i iskustava.

1 Juričic, D .: "Praktični vodič za timski rad, korisničko učenje i poučavanje", Školska

knjiga, Zagreb, 2006.

3

Timski rad je zajednički rad grupe ljudi različitog obrazovanja na rešavanju istog problema

(zadatka), na istom mestu iu isto vreme.

Timsko učenje je proces poravnavanja i razvijanja kapaciteta tima da bi se došlo do

rezultata koje njegovi članovi zaista žele. Izgrađuje se na disciplini razvijanja zajedničke vizije.

Izgrađuje se i na ličnoj moci jer se talentovani timovi sastoje od talentovanih pojedinaca.

Sklonost saradnji ključni je učesnik evolutivnog uspeha ljudske vrste: radeci u grupama,

prvobitni su ljudi mogli bolje loviti, braniti se, skupljati hranu i brinuti se o potomstvu. U

moderno doba su timskim radom stečena neverovatna dostignuca, od istraživanja najudaljenijih

dosega vremena i prostora do odgonetanja ljudskoga genoma.

Osim što pružaju mogucnost napretka, timovi takođe tvore domenu unutar koje možemo

učiti i rasti kao članovi zajednice: ostavljajuci sopstveni sebičan interes po strani u korist

zajedničkih interesa, učeci kako uspešno komunicirati, pomagati jedni drugima i upravljajuci

neizbežnim sukobima tako da ojačamo naše odnose.

Radeci na taj način, učimo više nego kada radimo sami, a korisna nam je i srdačnost koju

pruža društvena podrška. Zajednička iskustva koja proizilaze iz zajedničkog življenja i rada

međusobno nas povezuju, daju nam vredan osecaj pripadanja i omogucavaju da izrazimo svoju

kolektivnu ličnost i svoju individualnost. Uvođenje timskog rada u preduzeca je jedan od

najznačajnijih obeležja uspostavljanja I poboljšavanja kvaliteta sa kraja 20. veka. Transformacija

sa individualnog na timski rad usmerava zaposlene da sarađuju jedni s drugima, dele informacije,

suočavaju se sa razlikama i podrede lične interese za vece dobro tima i korist preduzeca. Svaki

skup ljudi koji rade zajedno ne mora nužno biti tim.

Šta je radni zadatak složeniji to je potreban veci stepen razvijenosti, odnosno za složene

zadatke je potreban tim, a ne radi skup ili grupa, dok se ovi poslednji koriste za manje složene

zadatke, i za zadatke koji se mogu obaviti u kratkom vremenskom roku.

4

1.1. Osnovne karakteristike timova

Razlikujemo šest osnovnih karakteristika timova:2

Mali broj članova - timovi ne mogu biti veliki, jer u protivnom članovi tima nece

moci dobro upoznati snagu i slabosti svakog pojedinca, a što je preduslov dobrog

funkcionisanja tima.

Zajednička odgovornost i zajednički rezultat

Odgovarajuce veštine - timovi moraju imati odgovarajuci kvantum znanja i

veština neophodnih za kvalitetno obavljanje posla. Različiti timovi imaju različite

veštine. Osim specijalističkih, stručnih, svaki od njih mora biti sposoban za

analiziranje i rešavanje problema, donošenje pravih odluka i dobro komuniciranje.

Svrha postojanja tima - menadžment treba definisati granice i obim autoriteta

tima, ali biti spreman da ih i koriguje ako je to potrebno. Najbolji timovi su

investirali znatno vreme u razumevanje, podešavanje i prihvatanje smisla svoga

postojanja i načina funkcionisanja, da bi tek onda počeli davati značajne i velike

rezultate.

Jasno definisani ciljevi - ciljevi su povezani sa smislom postojanja tima. Jasni

ciljevi pomažu timu da fokusira svoje snage na njih. Jasni ciljevi omogucuju

članovima da vide napredak i prepoznaju rezultate svoga rada.

Opšti pristup - članovi tima se moraju složiti oko opštih pitanja - ko šta radi, kako

se koordinira aktivnostima, kako se postavljaju planovi, kakav je trening

potreban, koja se metodologija primenjuje, i sl. Pravi timovi postižu dobre

rezultate kada imaju zahtevne ciljeve. Šta je veci problem, veci je izazov i potreba

članova za deljenjem međusobnog znanja i sposobnosti.

2 Juričic, D .: "Praktični vodič za timski rad, korisničko učenje i poučavanje", Školska

knjiga, Zagreb, 2006.

5

1.2. Prednosti timskoga rada

Prema Majklu Vestu, prednosti timskog rada mogu biti i objektivne i subjektivne. Istinski

timski rad znači davanje odgovornosti timovima da sami odlučuju kako obavljati svoj posao na

najbolji način. Odluke se mogu donositi brzo, bez prolaženja svih karika u dugačkom lancu

hijerarhije. Tako su objektivne prednosti timskoga rada:3

Timski utemeljene organizacije mogu brzo i efikasno reagovati u okruženju koje se

brzo menja, a sa kojim se danas susrece vecina organizacija

Timovi se mogu brzo razviti i isporučiti proizvode

Timovi omogucavaju organizacijama da uče (i zadrže znanje) na najbolji način, jer

kada jedan član napusti tim, znanje tima nije izgubljeno

Multifunkcionalni timovi se bave upravljanjem kvalitetom. Razlog je u tome što

ce kombinacija gledišta različitih članova tima (znanja, iskustva, veštine) dovesti do

preispitivanja kvaliteta proizvoda ili usluge

Takvo uzajamno obogacivanje zamisli takođe podstiče kreativnost i inventivnost

Timski rad donosi i finansijske odluke, uključivši promene koje su rezultat povecane

produktivnosti.

Promena u okviru organizacije takođe je uspešna ako vec postoji timski rad ili ako je

sastavni deo promene

Subjektivne prednosti timskoga rada su:

Zaposlenima kao pojedincima timski rad takođe donosi i lične dobrobiti. Oni

zaposleni koji rade u delotvornim timovima imaju niži stepen stresa

Timski radnici navode i zadovoljstvo zbog toga što uče jedni od drugih i

zbog višeg stepena uključenosti i predanosti svome radu.

3 Krajnovic, Z .: "Timski rad u sistemu menadžmenta kvalitetom"; Festival kvaliteta;

Kragujevac 2005.

6

Timski rad, ljudima takođe pruža osecaj da su mocniji u svom odnosu prema

upravi.

Faktori koji utiču na efikasnost timskoga rada su:

Priroda posla, sastav tima, organizacioni kontekst i procesi u timu

povezani su sa navedenim kriterijumima efikasnosti. Timovi bi

trebalo da imaju zajednički cilj koji članovi jedino zajedničkim radom

i kombinacijom znanja i sposobnosti iz različitih područja mogu

postici. Tako ce svaki član imati priliku dati svoj doprinos u rešavanju

problema.

Povratna informacija o zajedničkim uspesima, ili neuspesima, znanje

o zajedničkom rezultatu te sastav nagrađivanja koji vrednuje tim, a ne

pojedince u njemu, podstiče na motivaciju za zajedničkim radom. Tu

važnu ulogu ima podrška njihovog menadžera koji daje povratnu

informaciju o rezultatima rada celog tima. On takođe podstiče

komunikaciju među timovima te tako utiče na razvoj takmičarskog

duha među njima. Procesi u timovima kao što su konflikt, razvijanje

grupnih normi i verovanje članova u efikasnost svog tima takođe

imaju veliki uticaj na efikasnost tima.

Među najbitnijim faktorima koji utiču na stvaranje i zadržavanje skladnih i kvalitetnih

timova su:

Veličina tima

Utvrđeno je da je grupa najefikasnija kada ima 7 članova. Timovi najčešce imaju 3-20

članova. Povecanjem broja članova smanjuje se mogucnost interakcije i međusobnog

uticaja. Razlikujemo male timove (2-4) i velike timove (12+).

7

Uloge u timu

U svakom timu postoji potreba za različitim timskim ulogama. Tim ljudi koji se

međusobno razlikuju, uvek ce dati bolje rezultate od tima u kojem su svi članovi slični.

Timu svakako trebaju uloge koje brinu o ljudima. Tako razlikujemo 8 timskih uloga:

kreativac, istraživač, podstrekač, usklađivač, procenitelj, provoditelj, dovršitelj i graditelj

tima.

Timska kohezivnost je definisana isto kao kohezivnost svake grupe tako da ona

predstavlja složenu dimenziju grupe izraženu kao privlačnost grupe za članove i njihova

međusobna privlačnost, povezanost grupe i otpornost na razjedinjavanje, odanost i

privrženost članova grupi, ciljevima i idealima grupe. Kohezivnost ima važno pa čak i

centralno mesto u objašnjenju funkcionisanja grupe.

Timske norme

Na život i rad svake grupe, a tima posebno, utiču grupne norme. Reč je o obliku pritiska

vecine nad manjinom, skupa nad pojedincem. Norme su interna pravila, navike i običaji

koji važe za sve članove. Mogu se usvajati formalnim načinom kroz propisana pravila, ali

najčešce su nepisane te se poštuju spontano. Norme su važne za tim jer definišu granice

prihvatljivog ponašanja.

Konflikt je interakcija u kojoj jedna strana pokušava blokirati namere ili ciljeve

druge. I konflikti unutar tima mogu poboljšati donošenje odluka jer dovode do

iznošenja mišljenja sa više strana. Istraživanja pokazuju da je nizak stepen

konflikata kod timova top menadžera povezana sa lošim odlukama. Isto tako

previše konflikta je destruktivno, uništava odnose i smetnje u razmeni informacija

i ideja.

8

2. Vrste timova i podela timskih uloga

Tradicionalno, u organizacijama postoje formalni i neformalni timovi. Formalne timove

planski formiraju menadžeri. Oni imaju obavezu da obave određene zadatke kako bi

organizacija mogla da ostvari svoje ciljeve. Neformalni timovi ili grupe nastaju uvek kada se

ljudi redovno sastaju i rade. Ove grupe nastaju u okviru formalne organizacione structure.

2.1. Formalni timovi

Najčešca vrsta formalnog tima je upravljački tim koji podrazumeva menadžera i sve

radnike koji su odgovorni tom menadžeru. U nekim organizacijama koje žele da umanje značaj

hijerarhije potrebno je promeniti titule. Na primer, menadžere upravljačkih timova nazivaju

"treneri", a članove tima "saradnici".

Druga vrsta formalnih timova je komisija, komitet, koji po pravilu dugo traje i bavi se

redovnim, uobičajnim problemima i odlukama.

Na primer, privredna društva imaju upravni odbor. Dok se članovi upravnog odbora menjaju,

upravni odbor ostaje. U praksi se uglavnom susrecu dve vrste formalnih timova:4

hijerarhijski timovi i

timovi zadataka ili projektni timovi

4 Krajnovic, Z .: "Timski rad u sistemu menadžmenta kvalitetom"; Festival kvaliteta;

Kragujevac 2005.

9

2.1.1. Hijerarhijski timovi

Ovaj model, iako nije najbolji oblik timskog rada u svim situacijama, relativno

često se susrece u praksi.5 Tipičan je kod realizacije manje složenih zadataka.  Karakterišu ga

supervizorski odnosi u kojima je član tima najstariji po rangu vođa ili lider

tima i on je odgovoran za ostvarene performanse realizovanog zadatka. U nekim

organizacijama je ovakav model tima poželjan ako se žele zadržati odnosi koji su vec

uspostavljeni u organizaciji.

2.1.2. Timovi zadatka i projektni timovi

U današnje vreme se vrlo često formiraju privremeni timovi čija je svrha rešavanje

određenih problema ili pronalaženja mogucnosti da se dođe do određenog cilja. Veština i

mogucnost da se formiraju i održe ad hoc timovi je presudna za usjpeh današnjih organizacija.

To su tzv. timovi zadataka ili projektni timovi. U ovakvom modelu timskog rada

vođa ili lider tima nije potrebno da bude najstariji po rangu kako je uobičajeno kod hijerarhijskog

tima, ali je potrebno voditi računa ko je vođa odnosno lider kod timova zadataka odnosno

projektnih timova. Kod ovakvih timova nije nužno da vođa tima raspolaže sa najvecim znanjem

za postavljenim zadatkom. To znači da su članstvo i uloge u timovima zadataka određene

znanjem relevantnim za realizaciju postavljenog zadatka, a ne formalnom pozicijom u

organizaciji. Timovi zadataka ili projektni timovi imaju članove iz različitih jedinica u

hijerarhijskoj strukturi organizacije. Ovakva struktura tima predstavlja dobru mogucnost za

učenje o samoj organizaciji, pošto su članovi tima sastavljeni iz različitih celina.

5 Krajnovic, Z .: "Timski rad u sistemu menadžmenta kvalitetom"; Festival kvaliteta;

Kragujevac 2005.

10

2.2. Neformalni timovi

Neformalni timovi ili grupe nastaju uvek kada se ljudi redovno sastaju i rade. Ove

grupe nastaju u okviru formalne organizacione strukture. Članovi neformalnih timova podređuju

svoje pojedinačne potrebe potrebama tima kao celine. Zauzvrat, dobijaju podršku i zaštitu tima.

Neformalne grupe imaju četiri važne funkcije:6

One održavaju i jačaju norme (očekivana ponašanja) i vrednosti koje su zajedničke

za njene članove.

Članovima grupe pružaju osecaj društvenog zadovoljstva, status i sigurnost.

Neformalne grupe pomažu svojim članovima da komuniciraju. Članovi neformalnih

grupa kroz neformalne kanale komunikacija prikupljaju informacije o pitanjima koja

ih zanimaju kako bi dopunili informacije pribavljene kroz formalnije kanale

Neformalne grupe su korisne za rešavanje problema. Vrlo često, grupno rešavanje

problema je korisno za organizaciju. Ove grupe mogu imati i negativan uticaj na

efikasnost organizacije - na primer, kada deluju na nove radnike da rade manje kako

uobičajene standarde grupe ne bi doveli u pitanje.

2.3. Podela timskih uloga

Postoje brojne teorije o podeli uloga u timu prilikom kreiranja tima i tokom samog

timskog rada. Jedna od njih je i Belbin teorija timskih uloga. Prema toj teoriji timske

uloge su podeljene na sledeci način:

Proizvođač: kreativan, maštovit, netradicionalan, rešava teške probleme

Istraživač resursa: Ekstrovertan, entuzijast, istražuje mogucnosti, komunikativan,

razvija kontakte

6 Goleš, D., et. al .: "Značaj timskog rada u sistemu upravljanja kvalitetom"; Politehnička u Šibeniku, 2008.

11

Koordinator: Zreo, pouzdan, dobar vođa, opravdava ciljeve, promoviše donošenje

odluka, dobro delegira

Osoba koja oblikuje: Spremna na izazove, dinamična, ima volju i snagu da pređe

prepreke

Promatrač - ocenjivač: trezan, strateg, vidi sve mogucnosti, pravilno presudjuje•

Timski radnik: Kooperativan, mekan, perceptivan i diplomata, sluša, gradi

Provoditelj: disciplinovan, moguce se osloniti na njega, konzervativan i efikasan,

pretvara ideju u praksu

Završava rad: brižljiv, savestan, zabrinut, traži greške, isporučuje na vreme

Specijalist: svrsishodan, samopokretan, predan, osigurava znanje

Svaku od uloga u timu je moguce ukratko opisati na sledeci način:

Reporter - savetodavac: preferira rad koji uključuje dobijanje i deljenje

informacija

Kreator - inovator: preferira rad koji uključuje stvaranje i

eksperimentisanje sa idejama

Istraživač - promotor: preferira rad koji uključuje istraživanje i

prezentovanje mogucnosti

Procenitelj - razvijač: preferira rad koji uključuje planiranje kao napraviti

da ideje i mogucnosti zažive u stvarnosti

Mislilac - organizator: preferira rad gde mogu organizovati i pripremiti

način na koji ce se raditi

Izvodilac - proizvođač: preferira rad gde može implementirati sistem i

proizvesti potrebne rezultate

Kontrolor - inspektor: preferira rad koji uključuje kontrolu i nadziranje

sistema i procedura

Oslonac - održavatelj: preferira rad koji uključuje oslanjanje i čuvanje

procesa i procedura

12

Istraživanje sprovedeno u proizvođačkoj industriji dalo je sledece rezultate: -

najveci deo članova tima se vidi u sledece tri grupe: razvijač, organizator i izvođač. U te tri

grupe se nalazi ukupno 79% ispitanika (istraživanjem je bilo obuhvaceno 375 osoba).

                                                                                                 

3.Životni ciklus timova

Razvoj tima je dinamičan proces. Vecina je timova u neprestanom stanju promena.

Da bi tim bio što efikasniji, prvo mora postati tim. Još 1970. identifikovamo je 4 stepena kroz

koje mora proci tim da bi bio uspešan. To su formiranje, orijentiranje, izrastanje i završni

stadijum u kojem je tim razvijen. Svaki je stadijum jednako vredan, kao deo planiranog puta ka

timskoj zrelosti, a loš je samo onaj u kojem se tim nedovoljno razvija ili predugo zadržava.

Prvi stepen razvoja tima je formiranje. Članovi se međusobno upoznaju i

pokušavaju zbližiti, ali i izboriti za pravo mesto u strukturi grupe, dok ce im voditelj pokušati

predstaviti I objasniti timske ciljeve te pokušati odrediti pojedinačne radne uloge u timu.

Grupna je kohezija tek u početku. Komunikolozi su utvrdili da sagovornici u prvom timskom

periodu slušaju jedni druge vrlo površno te se nedovoljno zanimaju za raspoloženja i unutrašnja

stanja svojih kolega. Stoga tim deluje rasuto. Zajedničko delovanje specijalista različitih struka

još nije započeto.7

Različita znanja ne preplicu se i ne nastaju nova zajednička. Rad još nije efikasan,

a unutarašnji timski odnosi su nerazvijeni. Drugi stepen je orijentisanje. Nakon okupljanja,

upoznavanja i privikavanja na zajednički rad, skup pojedinaca počinje postepeno poprima

obeležja tima. Grupa počinje delotvornije raditi i sve više ulagati u sebe. U ovom stepenu vecina

članova pokušava učestvovati u zajedničkim aktivnostima. No vecina ce ipak osecati da

rezultati dolaze mukotrpno i sporo. Javljaju se prva poluglasno gunđanja zbog neefikasnosti.

Kao posledica javice se pad raspoloženja, frustracija i malodušje. Mogu se pojaviti i negativne

reakcije članova. Obično grupa završava drugu fazu formiranjem unutašnje hijerarhije. Saznaje

se ko je šta u skupu. Tim ulazi u svoju drugu fazu sa više ambicija. Tek kada voditelj i članovi

7 Goleš, D., et. al .: "Značaj timskog rada u sistemu upravljanja kvalitetom"; Politehnička u Šibeniku, 2008.

13

jednostavno odluče razmotriti svoje dosadašnje metode rada i unaprediti ih, započinje presudna

druga faza timskog rada.

Treci stepen je izrastanje. Nakon uspešno prebrođenog perioda krize radnog

morala zbog izostajanja očekivanog rezultata, formiranjem hijerarhije, tim se sređuje i učvršcuje

u skladnu celinu. Komunikacija je puno efikasnija te je izražena saradnja među članovima.

Timske norme se učvršcuju, visoka je povezanost, te raste upotreba niza različitih novih veština

i metoda rada. Radna grupa prolazi svoju trecu fazu (normiranje), nastojeci da dovrši

"dogovore" o ulogama koje pojedincima pripadaju, o statusu, normama ponašanja. Izrastanje

tima počinje kada stvaralačka komunikacija i konstruktivna kritika dobiju prvenstveno značenje.

Reč je o periodu u kojem se usavršavaju metode timskog delovanja, ali i različite osobine

članova.

Delovanje voditelja je redukovano. Četvrti stepen je stepen razvijenog tima.

Zajednički ciljevi postaju prvenstvenim ciljevima svakog člana. Moral tima je vrlo visok,

članovi su zadovoljni, okrecu se radu jer su svoje međusobne odnose stabilizovali na

odgovarajuci način. Svako ispunjava svoju timsku ulogu, pojedinačna su zaduženja dobro

uklopljena u celinu tima, usklađen je rad svakoga sa svakim, ceo tim okrenut je zajedničkom

poslovnom cilju, članovi odišu samopouzdanjem, svi su svesni timske snage, svako je

zadovoljan jer mu rad u timu pruža mnoštvo načina i prilika za zadovoljenjem oličnih i

zajedničkih potreba. U ovoj fazi veoma je visoka efikasnost tima uz minimalnu i diskretnu

podršku voditelja.

4.Vođa tima i njegova uloga u timu

Postavlja se pitanje da li vođa tima mora biti ona osoba u timu koja ima najviše

kvalifikacije, ona koju članovi tima izaberu ili ona koja najbolje poznaje probleme.

Vođa tima mora pre svega jasno znati i želeti da postignu ciljeve tima te imati opštee znanje o

problemima kojima se tim bavi. Uz to važno je da vođa tima poseduje kvalitete kao što

su:

umece organizacije i upravljanja

sposobnost komuniciranja i rada s ljudima

sposobnost uvažavanja tuđeg mišljenja

14

sposobnost logičkog rasuđivanja i zaključivanja

Postoje različiti pristupi u definisanju pojma vođe, no mogu se sažeti na nekoliko

osnovnih karakteristika:

osoba koja zna nametnuti autoritet

ima organizacione sposobnosti

može uticati na ponašanje članova grupe

Prema načinu sticanja položaja vođe mogu biti:

postavljeni,

izabrani i

u grupi iznikle vođe.

Takođe postoji podela na formalne i neformalne vođe.8

 

Formalne vođe su osobe postavljene i izabrane na položaj vođe unapred

predviđen organizacijom grupe ili drugim formalnim aktom. Za njih su

utvrđeni poslovi veštine, imaju fiksirana prava, ovlašcenja i predviđena

sredstva moci kojima ce ostvariti svoj uticaj.

U neformalnim grupama koje mogu biti deo formalne grupe mogu se javiti

neformalne vođe kao odgovor na neuspešno vođenje formalnog vođe.

Formalne vođe se razlikuju od neformalnih u tome što su neformalne vođe

uglavnom u primarnim grupama i imaju zajedničke karakteristike i

interese kao i ostali članovi grupe.

8 Miljkovic, D.; Rijavec, M .: "Organizaciona psihologija", IEP, Zagreb, 2005.

15

Zaključak

Tim je mala grupa ljudi komplementarnih znanja i veština usmerenih zajedničkim

poslovnim ciljevima za koje se smatraju uzajamno odgovornima.

Karakteristike tima koje brojni autori smatraju poželjnim su: ravnoteža uloga,

jasno definisani ciljevi, standardi rada, otvorenost i iskrenost između članova tima, konstruktivno

razrešavanje sukoba, donošenje efikasnih odluka celoviti pregled rada tima.

Izgradnja i održavanje tima je vrlo težak i zahtevan posao.

Često se događa da se tim koji nema veštog rukovodjom u kratkom vremenu raspadne,

najčešce zbog unutrašnjih sukoba među članovima tima. Za uspešan tim ključne su sledece

uloge: vođa tima, osoba sa idejama, posmatrač - procenjivao, podupiratelj, organizator i

finalizator.

Prednost timskog rada je u tome što tim okuplja ljude koji su različitog stepena

znanja, sposobnosti i različitih karakteristika te su stoga u stanju suočiti se s vecim brojem

različitih problema, pri čemu treba voditi računa o uravnoteženosti karakteristika.

Pozitivne efekte timskog rada uviđaju i rukovodne strukture koje uz socioemocionalne

aspekte naglašavaju i ekonomske pozitivne efekte timskog rada i uviđaju da jednak broj ljudi čini

više i bolje, da je veca mogucnost iznalaženja rešenja za složene probleme, prisutan kreativni

razvoj kroz direktnu komunikaciju, zajedničko otkrivanje novih saznanja, vece zadovoljstvo

članova tima, te da su ostvarene lične i zajedničke potrebe članova tima.

16

Literatura:

Juričic, D .: "Praktični vodič za timski rad, korisničko učenje i poučavanje", Školska

knjiga, Zagreb, 2006.

Miljkovic, D.; Rijavec, M .: "Organizaciona psihologija", IEP, Zagreb, 2005.

Goleš, D., et. al .: "Značaj timskog rada u sistemu upravljanja kvalitetom"; Politehnička u

Šibeniku, 2008.

Krajnovic, Z .: "Timski rad u sistemu menadžmenta kvalitetom"; Festival kvaliteta;

Kragujevac 2005.

17