POREDAK KONSTITUENATA

(RED REČI)

☻Osnovni "red reči"

Petar jede kruške.

Proždrljivi Petar jede kruške.

Ko jede kruške, jede i jabuke.

☺ Osnovni poredak konstituenata

POREDAK REČENIČNIH KONSTITUENATA

→ Jezici sa "fiksnim" i "slobodnim" poretkom rečeničnih konstituenata:

Man bites dog.Dog bites man. SVO

Canis hominem mordet.Hominem canis mordet.

?Homo canem mordet.Canem homo mordet.

Srpski jezik?

Čita Marko knjigu.

Čita knjigu Marko.

Marko knjigu čita.

Marko čita knjigu.

Knjigu Marko čita.

Knjigu čita Marko.

Poredakkonstituenata

JeziciBroj Procenat

SOV 180 45SVO 168 42VSO 37 9VOS 12 3OVS 5 1OSV 0 0

→ Tomlin (1986):

↓ → OSV (Urubu jezik):

pako xuā u’ubanana Džon on.jestiDžon jede banane.

1) SOV + SVO = 45% +42% ≈ 90%

2) SO = 96 % OS = 4% Objašnjenje dubljom kognitivnom organizacijom informacija (Comrie 1989)

Poredak konstituenata

JeziciBroj Procenat

SO 385 96OS 17 4

3) VO + OV (bez S između) = 91%!

Pravila frazne strukture:

S → NP(sub); VP

VP → V; NP (obj)

NP(sub) V NP(obj) [=SVO]NP(sub) NP(obj) V [=SOV]V NP(obj) NP(sub) [=VOS]NP(obj) V NP(sub) [=OVS]

– [=OSV]– [=VSO]

KORELACIJE U PORETKUKONSTITUENATA

→ Lehmann (1973, 1978):

(...)

VO OVPredlog + imenica Imenica + predlogImenica + genitiv Genitiv + imenica

Imenica + pridev Pridev + imenicaImenica + relativna rečenica Relativna rečenica + imenicaPrefiksi SufiksiPomoćni + glavni glagol Glavni + pomoćni glagolGlagol + prilog Prilog + glagolNegativ + glagol Negativ + glagol

PROBLEMI:

- Postojanje izuzetaka (koje Lehmann objašnjava istorijskim promenama)

- Nepostojanje objašnjenja zašto se jezici ponašaju na predviđeni način!

ZAŠTO?

⇨

☼ Venneman: korelacije su zasnovane na dubljim funkcionalnim relacijama – jezici određenim

redosledom grupišu centar i njegove dopune (odredbe).

→ Jedna generalizacija umesto svih korelacija

→ Korelacije postaju bilateralne

→ I dalje dopušta izuzetke: centar-dopune(odredbe) i dopune(odredbe)-centar kao idealni jezički tipovi

☼ John Hawkins – Princip međukategorijalne harmonije: Najčešći tipovi jezika bi trebalo da su oni kod kojih je proporcija dopuna (odredbi) koje prethode jednoj vrsti centra jednaka proporciji dopuna (odredbi) koje prethode

drugoj vrsti centra.

→ Slično Vennemanovom predlogu, ali fleksibilnije objašnjenje (koje daje manji broj izuzetaka)

→ Problem sa relativnim rečenicama:

OV jezici sa redosledom imenica + relativna rečenica

Hawkins definiše princip složenih konstituenata:

→ Složeni konstituenti teže da budu pozicionirani iza centra kojeg modifikuju.

☼ M. Dryer: Teorija pravca grananja

→ Desno granajući i levo granajući jezici → Granajuća pridevska fraza dolazi iza centra:

the happy scholar

the very happy scholar

the scholar happy to help others