Izdava~: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: bilten@savezscg.org; Izla`enje Jevrejskog pregleda poma`e Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Risti}; Tehni~ki urednik: Dušan Olui};

Svi potpisani ~lanci odra`avaju li~no mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadr`ava pravo da prilagodi priloge; Štampa: SPRINT d.o.o. – Beograd

TISKOVINAIMPRIMEE

Exp. Savez jevrejskih opština Srbije, 11000 Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30SRBIJA / SERBIA

MicvaNadamo se da ste, kako je planirano i dogo-voreno, uz ovaj broj „Jevrejskog pregleda“ dobili na poklon Jevrejski kalendar za 5771. Ideja da to tako bude potekla je od predsedni-ka Jevrejske opštine Subotica Tomislava Hal-brora. A da ona, poput mnogih dobrih i ple-menitih ideja ne ostane samo „sanak pusti“, Tomika je zalegao i finansijski. Jevrejski kal-endar koji je pred vama štampan je i poslat o njegovom trošku. Savez jevrejskih opština Srbije mu se na tome najtoplije zahvaljuje.

Godina XIX (LV) l Broj 9 l Beograd l septembar 2010. l ELUL 5770 / TI[RI 5771

jevrejskiIS

SN 1

821-

1062

[ana tova 5771!SA PuTA

PO ITAlIJI:VREMEPlOV

SuDBINE

MIljenIca SvIRepe plavu[e

vrtlar \or|o

kod Finci- Kontinijevih

Ko je bio Fredi altaras

STRANA 14 STRANA 10

STRANA 2

STRANA 13

STRANA 20

Se}anje na stradale u Holokaustu

„Baruhovci“ pobrali aplauze

ZEMuN I ZRENJANIN: KulTuRA:

2 septembar 2010.Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

Pred tridesetak ~lanova jevrejske zajednice Srbije, koji su se u ne-deljno jutro 25. jula 2010. na Jevrejskom groblju u Zemunu okupili pored spomenika, odr`ana je komemoracija zemunskim Jevrejima `rt-vama fa{izma. Na skupu, koji je otvorio predsednik Jevrejske op{tine Zemun Nenad Fogel, pro~itana su imena zemunskih Jevreja stradalih u Holokaustu i polo`eni venci. U ime Saveza jevrejskih op{tina Srbije cve}e su polo`ili Aleksandar Ne}ak, predsednik i Danijela Danon, generalni sekretar.

Se]anje na zemunske

jevreje stradale u Holokaustu

3Elul 5770 / TI[RI 5771Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Subotica zove na Hinenu

Dana 19. septembra 2010. godine na pali}u, u toku tradicionalnih Berbanskih dana, jevrejska op{tina Subotica priredi}e, tako|e tradicionalni, godi{nji sus-ret Hinenu, sa bogatim pro-gramom za sve u~esnike. Od 10 do 12 ~asova je predvi|en obilazak manifestacije Berbanski dani. Od 12 do 15 ~asova predvi|en je pro-gram “Hinenu” na letnjoj pozornici na pali}u:

- pozdravna beseda rabina Isaka Asiela

- omladinski program- klezmer koncert sastava

“Sabbathsong” iz Budimpe{teOd 15 ~asova ru~ak u

restoranu “Mala Gostiona” na Pali}u Izlo`beni deo Berbanskih dana, Letnja po-zornica i “Mala Gostiona” se nalaze u neposrednoj blizini {etali{nog dela obale jezera Pali}.

Participacije za ru~ak nema, a pi}e, sem mineralne vode, svako pla}a za sebe.

Dana 25. jula 2010. odr`ana je 104. sednica Izvr{nog odbora Saveza jevrej- skih op{tina.

Na dnevnom redu su bili: razmatranje preseljenja SJOS u Ulicu kneginje Ljubice br. 46 (biv{a Zmaj Jovina) i {tampanje Jevrejskog kalendara za 5771. godinu.

Posle du`e diskusije o preseljenju SJOS ponu|ena su dva zaklju~ka:

Prvi, koji je predlo`ila Radmila Petrovi}, bio je da se o tom predlogu vi{e ne rasprav-lja. Taj zaklju~ak nije usvojen.

Drugi, koji je predlo`io Fedor Fi{l, bio je da JOB sa~ini predlog sa analizom i o tome upozna IO Saveza. Savez }e na taj predlog-analizu (cena,uslovi i rokovi) staviti svoje predloge, vi|enja i tuma~enja i izneti ih na sednici IO Saveza. Taj predlog je usvojen.

Nakon toga, a u okviru druge ta~ke dnevnog reda, predsednik SJOS Aleksandar Ne}ak upoznao je ~lanove IO sa situacijom u vezi {tampanja Jevrejskog kalendara za 5771. i razgovorima koje je tim povodom imao sa rabinom Isakom Asielom.

Diskutovalo se o tri predloga:- Da se {tampanje Jevrejskog kalendara

poveri Ivici E{kenaziju koji je to i do sada

~inio, kao i osobi koja je do sada za njega radila elektronsku pripremu Kalendara

-Tomislav Halbror, predsednik Jevrejske op{tina Subotica, obavestio je ~lanove IO da je voljan da plati {tampanje Kalendara za 5771. godinu, pod uslovom da se predsednik Saveza obave`e da }e svaki ~lan zajednice dobiti be-splatan primerak. Nenad Fogel, predsednik Jevrejske op{tine Zemun, prihvatio je da be-splatno uradi elektronsku pripremu Kalendara na osnovu pripremljenog materijala koji }e predati rabin Isak Asiel.

-Da na snazi ostane ranije odluka IO da mora biti raspisan tender za {tampanje Jevrejskog kalendara.

Glasalo se o poslednjem predlogu i don-eta je odluka da ne mora biti raspisan tender za {tampanje Jevrejskog kalendara.

Sednici su, osim pomenutih, prisustvova-li ~lanovi IO: Ana Frenkel, Robert Sabado{, Du{an Zveki}, Stojan Kne`evi}, David Montijas, Jovan Elazar, Vladimir Arseni} i Eta Najfeld (po~asna ~lanica). Njima su se, kao gosti, pridru`ili ~lanovi Ve}a JOB, Aleksandar Gaon, Vera Luki}, Branko Brandajs i Danijel Bogunovi} i predstavnik zaposlenih Miroslav Grinvald.

104. SEDNIcA IO SJOS

preseljenje Saveza na ~ekanju

Odustalo se i od

raspisivanja tendera za {tampanje Jevrejskog kalendara za 5771.

Izlo`ba jIM u ZrenjaninuNa inicijativu Ljiljane Popov, predsednice Jevrejske op{tine

Zrenjanin, direktor Narodnog muzeja u tom gradu Bo`dar Vorgi} uputio je poziv Jevrejskom istorijskom muzeju da gostuje sa izlo`bom „Savez jevrejskih op{tina 1919 – 2009... Od Kraljevine SHS do Republike Srbije“, autorke Vojislave Radovanovi}, up-ravnice JIM. Ova izlo`ba je prvi put bila postavljena u Centru za kulturu op{tine Stari Grad januara – februara 2010. Sve~ano otvaranje u Narodnom muzeju u Zrenjaninu bilo je 2. septembra 2010, a izlo`ba }e trajati dve sedmice. Osim {iroke prezentacije jedne tematske celine koja obuhvata arhivske i savremene sn-imke iz zbirki na{eg Muzeja, ovaj kulturni doga|aj obele`io je i Evropski dan jevrejske kulture u gradu na Begeju proslavljen 5. septembra.

Sa otvaranja izlo`be januara ove godine u Beogradu

www.savezscg.org

4Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

JAMIM NORAIM – STRA[NI DANI

RO[ A[ANA 5771

SReDa, 8. SepTeMBaR 2010.18:40 VE^ERNJA SLU@BA ZA RO[ A[ANA I DAN19:30 SEDER RO[ A[ANA – VE^ERA

^eTvRTaK, 9. SepTeMBaR 2010.08:15 JUTARNJA SLU@BA ZA RO[ A[ANA I DAN18:30 POPODNEVNA SLU@BA ZA RO[ A[ANA I DAN19:00 VE^ERNJA SLU@BA ZA RO[ A[ANA II DAN

peTaK,10. SepTeMBaR 2010.08:15 JUTARNJA SLU@BA ZA RO[ A[ANA II DAN18:40 POPODNEVNA SLU@BA ZA RO[ A[ANA II DAN19:00 KABALAT [ABAT

SuBOTa, 11. SepTeMBaR 2010.09:00 JUTARNJA SLU@BA

JOM KIPuR

peTaK,17. SepTeMBaR 2010.16:45 MINHA17:15 SEUDA MAFSEKET

(Obrok pred post, prijave kod g-|e Vesne Kova~evi})18:30 VE^ERNJA SLU@BA ZA JOM KIPUR

SuBOTa, 18. SepTeMBaR 2010.08:00 JUTARNJA MOLITVA ZA JOM KIPUR10:50 MAZKIR11:20 MUSAF16:30 MINHA18:00 NEILA19:00 VE^ERNJA MOLITVA ZA KRAJ JOM KIPURA19:28 AVDALASUKOT

SReDa, 22. SepTeMBaR 2010.18:00 EREV SUKOT18:45 SUKA

^eTvRTaK, 23. SepTeMBaR 2010.08:40 JUTARNJA MOLITVA10:30 SUKA

[EMINI AcERET

SReDa, 29. SepTeMBaR 2010.18:00 VE^ERNJA MOLITVA

^eTvRTaK, 30. SepTeMBaR 2010.08:30 JUTARNJA MOLITVA18:00 EREV SIMHAT TORA

VElIKI PRAZNIcI NE]AK RAZgOVARAO SA PAJTI]EM

Kako pre`iveti do restitucije

Zbog polo`aja jevrejske zajednice u Srbiji, kao i odnosa aktuelne vlasti prema njoj, predsednik Saveza jevrejskih op{tina Srbije aleksandar ne}ak planirao je tri sastanka u nizu od kojih je prvi bio 2. jula 2010. sa ministrom za ljudska i manjinska prava Svetozarom ^ipli}em, a drugi, pet dana kasnije, u novom Sadu, sa predsednikom pokrajinske vlade Bojanom pajti}em. naglasak u razgovorima bio je stavljen na ekonomski polo`aj u kojem se nalazi jevrejska zajednica i, u tom sklopu, probleme restitucije, odnosno povra}aja jevrejske imovine. Tako|e, ne}ak je sagovornike upoznao sa aktuelnim problemima i pojavama antisemitizma.

Razgovor kod predsednika Pokrajinske vlade trajao je vi{e od dva ~asa, a prisustvovali su mu osim pomenute dvojice, za-menik predsednika SJOS Robert Sabado{, javni pravobranilac Pokrajine, pokrajinski i gradski ministri obrazovanja i jo{ jedan broj zvani~nika. Na sastanku su razmotrena pitanja vezana za pomenute teme. Zaklju~eno je da se Jevrejskoj op{tini Novi Sad, osim sredstava koja je do sada primala, obezbede i dodatna na ime zakupa Pedago{ke {kole u Novom Sadu koja koristi zgradu koja je pre rata bila u vlasni{tvu jevrejske op{tine. Ne{to je komp-likovanija situacija kada je u pitanju Baletska {kola koja, tako|e, koristi zgradu koja bi trebalo da bude vra}ena Jevrejskoj op{tini Novi Sad. [to se ti~e Jevrejske op{tine Subotica, s obzirom na to da je ceo postupak sproveden u dogovoru sa direktorom {kole i predstavnicima Grada odobreno je da se Jevrejskoj op{tini ispla}u- je nadoknada za zakup zgrade u kojoj je nekada bila jevrejska bol-nica, a sada je srednja ekonomska {kola. Tako|e je dogovoreno da se {to pre pripremi predugovor sa lokalnim samoupravama kako bi Direkcija za povra}aj imovine donela zvani~no re{enje da se ti objekti vra}aju Jevrejskoj op{tini Novi Sad i Subotica.

- Zamolio sam gospodina Pajti}a da se za ostale jevrejske op{tine na teritoriji Vojvodine, a to su Sombor, Zrenjanin, Kikinda i Pan~evo, donese odluka Pokrajinske vlade da gradona~elnicima tih mesta uputi zahtev da sa mnom obave razgovor – ka`e pred-sednik SJOS. - Naglasio sam da }u na te razgovore i}i sa pred-sednicima Jevrejskih op{tina. @elja nam je da se za svaku od njih osigura da, od prihoda za kori{}enje bar po jedne nekretnine koja je nekada bila u njihovom vlasni{tvu, dobija sredstva koja }e joj olak{ati da mo`e normalno da `ivi i obavlja svoje aktivnosti. Ukoliko je to neizvodljivo, onda da se na|e modus kako da se iz bud`eta lokalne samouprave izdvajaju sredstava za rad jevrejske op{tine do kona~nog povra}aja jevrejske imovine. Taj zahtev je obrazlo`en jo{ u vreme kada je premijer bio Vojislav Ko{tunica i ponavljan je sve do ovog sastanka.

U razgovorima sa Pajti}em dotaknuta je i tema podizanja spomen krsta u Vr{cu. Predsednik Pokrajinske vlade izrazio je veliko interesovanje za taj problem sa kojim nije bio upoznat, pa je dogovoreno da mu Ne}ak dostavi celokupan materijal o tome. Tako|e, bilo je re~i i o odnosu Dr`ave prema jevrejskoj zajednici u svetlu moralnih obaveza koje je Srbija prihvatila potpisuju}i Terezinsku deklaraciju. Predsednik Pokrajinske vlade je rekao da on, bez obzira na Deklaraciju, kao ~ovek ima moralnu obave- zu da se jevrejskoj zajednici, koja je u`asno propatila u Drugom svetskom ratu, omogu}i opstanak i iza|e u susret u svakom pogledu. [to se ti~e nekih vrlo ~udnih postupaka kakav je pis-mo ministarke finansija Dijane Dragutinovi} upu}eno direktoru Direkcije za restituciju, bio je vrlo iznena|en, pa }e mu i ono biti dostavljeno.

- O~ekujem da }u vrlo skoro biti primljen i kod predsedni-ka Republike Srbije Borisa Tadi}a i da }e na tom sastanku biti zaokru`ene pomenute teme – izrazio je nadu Aleksandar Ne}ak.

Holokaust i njegovo zna~enje

Sredinom jula beogradski Zavod za ud`benike objavio je knji- gu „Holokaust i njegovo zna~enje” izraelskih istori~ara Jisraela Gutmana i Haima [ackera u prevodu Ane [omlo i Ele Krsti} sa hebrejskog jezika.

“Ve} du`e vreme ose}a se potreba za ud`benikom o Holokaustu, koji bi bio namenjen osnovcima vi{ih razreda, kao i srednjo{kolcima. Stoga je prirodan izbor bio da se sa hebrejskog jezika prevede ud`benik „Holokaust i njegovo zna~enje”, koji su napisali Jisrael Gutman i Haim [ecker. Njegova vrednost ogleda se u ~injenici da on mo`e poslu`iti kao priru~nik i studentima, kao uostalom i sva-kome ko `eli da stekne osnovno znanje o ovoj temi. Budu}i da je u na{em obrazovnom sistemu Holokaustu posve}en jedan ~as, ova knjiga bi}e od velike koristi i profesorima…

Onima koji su zainteresovani da pro{ire svoje znanje o ovoj temi na kraju knjige dodat je spisak izdanja na srpskom jeziku koja se neposredno ili posredno bave Holokaustom i istorijom jevrejskog naroda”, pi{e Isak Asiel u predgovoru knjige.

septembar 2010.

5Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

pi{e: Silvija nuhanovi}

Istorija nas opominje da stravi~ni doga|aji nisu samo deo na{ih no}nih ko{mara, nego i tu`na i tragi~na isti-na koja se dogodila na sramotu celog ljudskog roda.

Dana 18. avgusta 1941. banatski Jevreji su prisilno prikupljeni i {lepo-vima niz reku odvedeni u logore smr- ti. Jevrejska op{tina Zrenjanin je istog tog 18. avgusta 2010. organizovala Komemoraciju povodom 69. godi{njice deportacije. U 18 ~asova, sa Pe{a~kog mosta, ba~eni su venci u reku Begej. Uz prisustvo zamenika ambasadora Izraela Ejala Naora, prvog ~oveka grada Zrenjanina dr Milete Mihajlova, pred-

sednika gradske skup{tine Aleksandra Martona, potpredsednika SJOS Roberta Sabado{a, delegata iz jevrejskih op{tina Subotice, Novog Sada, Pan~eva i Beograda, po~ela je ceremonija se}anja. Posebnu pa`nju i po{tovanje izazivali su pre`iveli Holokaust, koji su smo-gli snage da prizovu iz se}anja i verno prepri~aju ove stravi~ne doga|aje.

Hor „Ha{ira“ iz Novog Sada ostavio je muzi~ki pe~at izvode}i tri molitve. Dramski umetnik Miljan Vukovi}, odabranim stihovima i prozom upot-punio je ovaj trenutak zaustavljenog vremena.

Po zavr{etku Komemoracije, gosti su pozvani da prisustvuju otvaran-ju izlo`be fotografija „Se}aju}i se

pro{losti, oblikujemo budu}nost“ u or-ganizaciji Kulturnog centra Zrenjanina. Uz mnogo ljubavi i pravog poznavanja ove tematike, autori izlo`be, profesori istorije Senka Jankov, Sa{a Radu{evi} i Predrag Pavlov, polaznici kursa o Holokaustu pri Muzeju Jad Va{em iz Jerusalima, potvrdili su po ko zna koji put da dobra fotografija govori vi{e od hiljadu re~i.

Prijem za zvanice uprili~en je u prostoru Pivnice, gde je prire|eno i pri-godno osve`enje.

Komemoraciju povodom 69. godi{njice Deportacije banatskih Jevreja podr`ali su Grad Zrenjanin i Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacio-nalne zajednice Vlade AP Vojvodine.

Posle vi{e od 30 godina gotovo pot-pune zapu{tenosti, A{kenasko groblje u Beogradu do~ekalo je bolje dane. Korov je o~i{}en, staze ure|ene…

- Radovi preduzeti za ure|enje groblja ko{tali su 333 375 dinara i nikada ne bi bili izvedeni da nismo imali podr{ku ~lanova zajednice koji su prilozima i donacijama za Hevra kadi{u - Jevrejsko groblje go-tovo u potpunosti finansirali ovu akciju - isti~e predsednik Komisije Hevra kadi{a Miroslav Grinvald, dodaju}i da }e Hevra kadi{a, kao i do sada brinuti o odr`avanju oba groblja, ali da }e u tome biti uspe{na samo uz pomo} i priloge ~lanova op{tine i

prijatelja.Grinvald poziva zainteresovane da

do|u u nedelju 3. oktobra, u 11 ~asova na Sefardsko i A{kenasko groblje, uvere se u kvalitet izvedenih radova i sa pijetetom sete svojih najmilijih koju su tu sahran-jeni.

Fotografije A{kenaskog groblja pre i posle ure|enja mogu se videti na sajtu JOB. Oni koji nemaju mogu}nost da vide sajt JOB mogu dobiti CD sa slikama kod M. Grinvalda.

O odr`avanju oba groblja i ubudu}e }e brinuti Hevra kadi{a, ali }e ona to mo}i samo uz pomo} i priloge ~lanova Op{tine.

Zavr{eni radovi na a{kenaskom groblju

Groblje nekad i sad

KOMEMORAcIJA u ZRENJANINu

Begejom venci plove

IspravkaBetsi Lali} iz ^ikaga

je dala prilog od 100 USD beogradskoj sinagogi „Sukat {alom“ o ~emu smo vas iz-

vestili. Me|utim, tom pri-likom propustili smo da nave-demo da je prilog dat u znak se}anja na pokojnog Marka Anafa. Zahvaljuju}i njenoj donaciji, tri prozora, koja su

ve} vi{e od 10 godina bila za-tvorena, sada ponovo mogu da se otvore. Betsi Lali}, dugogodi{njem prijatelju na{e zajednice, i ovom prilikom se zahvaljujemo na prilogu.

Elul 5770 / TI[RI 5771

Foto: D`in Hilari

www.savezscg.org

6Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

priop}enje za javnost Margelovog instituta

prema dojavi uznemirenih gra|ana Margelov institut iz Zagreba o{tro reagira i zgra`a se nad objavljenom fotografijom na Facebook profilu autora iz-vjesnog hrvatskog gra|anina pod nadimkom Grof Ivan Bücky.

Prema fotografskom materijalu, zlo~in {irenja rasne mr`nje po~injen je u no}nim satima nepoznatog dana ispred sjedi{ta vjerske ustanove @idovske op}ine Osijek, gdje se vlas-nik profila fotografirao s jo{ jednom `enskom osobom u stavu mirno s visoko uzdignutom pesnicom na fa{isti~ko-usta{ki pozdrav uz fo-toportret Adolfa Hitlera kojim je prekrio lice nepoznate ̀ enske osobe. Tom fotografijom {to se ra~unalnim putem distribuira preko Facebook stranice, vrije|aju se i uznemiravaju hrvatski gra|ani, dok se pripadnici `idovske nacionalne manjine rasno omalova`avaju, {to predstavlja te`i prekr{aj rasne i druge diskrimi-nacije iz Kaznenog zakona. Da je po~initelj imao jasnu namjeru izazi-vanja rasne diskriminacije doka-zuje i njegovo svjesno omalova`avanje gra|ana `idovske nacionalne manjine, te poricanje zlo~ina Holokausta (genocida) i zlo~ina protiv ~ovje~nosti po~injenog nad pripadnicima `idovskog naroda u Hrvatskoj u periodu Drugog svjetskog

rata. Podno iste fotografije autor je kod jednog korisnika Facebooka 14. kolo-voza 2010. ostavio rasisti~ki komentar. Citiramo: „moj dida je bio Usta{a, moj dida je klao `idovsku djecu u \akovu i bacao ih sa drugoga kata u zapre`na kola i vozio na |ubrivo, i ti }e{ mog dida na-

zivati zlo~incom sme}e jedno, i ti }e{ govoriti da on nije u pravu {to je to radio i {to je mene u~io da su @i- dovi karcinom ~ovje~anstva? Tko je izazvao sve gospodarske krize, lokalne i svjetske ratove, gladi i siroma{tvo? Tko je odgovoran za ru{enje socijalizma i za pretvorbu i privatizaciju, za plja~ke? Tko potpla}uje korumpirane politi~are i tko u svojim rukama dr`i strane banke i naftne konzorcije? 99% tih ljudi su `idovskog podrijekla! Tko na koncu u Palestini vr{i nevi|eno etni~ko ~i{}enje i otima~inu zemlje, tko napada humanitarne konvoje, tko falscifira doga|aje u WW2 i gradi mit na tzv. holokaustu????“

Podsje}amo da je uo~i Holokausta grad Osijek brojao oko 3.000 @idova, da je u logo-ru Auschwitz stradalo njih oko 2.000, a da je velika gornjograds-ka sinagoga oplja~kana i zapaljena 1941. godine upravo na Hitlerov ro|endan. @idovska op}ina Osijek danas ima samo 150 ~lanova. S obzirom na traumati~no iskustvo

`idovske zajednice u doba Holokausta tra`imo da Dr`avno odvjetni{tvo i MUP Republike Hrvatske hitno reagira u skladu sa zakonima i po~initelje pri-vede pravdi.

alen Budaj, direktor v.r.

Po{tovani gospodine Lebl,

Iskreno se izvinjavam porodici Lebl {to je oma{kom, u raspisu za slanje radova na 54. nagradni konkurs Saveza jevrejskih op{tina Srbije, naveden dosada kori{}en naziv konkursa, a ne novi koji glasi Konkurs @eni Lebl.

Izra`avam duboko `aljenje, spreman sam da snosim posledice i prihvatam deo krivice {to je do ovog pro-pusta do{lo.

@elim da Vas uverim da je izostavljanje ta~nog na-ziva konkursa neopravdan, ali nenameran propust. Ne mogu da prihvatim da je postojala bilo kakva namera niti da se taj propust uklapa u kako vi ka`ete “sramnu kampanju”. To jednostavno nije ta~no po{tovani gospo-dine Lebl.

Samo istine radi podse}am Vas da sam ja predlo`io

Izvr{nom odboru da nagradni konkurs Saveza jevrejskih op{tina Srbije nosi ime @eni Lebl, kao i da sam posle glasanja izrazio `aljenje {to moj predlog nije jednoglas-no usvojen. To govori o mojim iskrenim, dobrim nam-erama.

Na prvoj slede}oj sednici, Izvr{ni odbor Saveza razmotri}e sve zahteve iznete u Va{em pismu od 15. jula 2010. godine i verujem da }e sve biti objavljeno u prvom slede}em broju Jevrejskog pregleda, za to }u se zalagati, a odluku donosi Izvr{ni odbor. Iskreno se izvinjavam porodici Lebl {to je oma{kom, u raspisu za slanje radova na 54. nagradni konkurs Saveza jevrejskih op{tina Srbije, naveden dosada kori{}en naziv konkursa, a ne novi koji glasi Konkurs @eni Lebl.

S po{tovanjem ,aleksandar ne}ak, predsednik SjOS

Po{tovani gospodine Ne}ak,

Po{to smo od Vas 27. 07. 2010. pri- mili pismeno izvinjenje sa tvrdnjom da je izostavljanje ta~nog naziva konkursa u poslednjem broju „Jevrejskog pregle-da“ nenameran propust i po{to smo ra-nije primili usmeno izvinjenje od ostalih uklju~enih u pripremu i objavljivane tog konkursa, tako|e uz obrazlo`enje da je propust bio slu~ajan, odlu~ili smo da izvin-jenje prihvatimo, uz molbu da se pomenuto obja{njenje i obrazlo`enje objavi u slede- }em broju „Jevrejskog pregleda“.

Me|utim, ostajemo pri zahtevu po-rodice Lebl o poni{tenju odluke Izvr{nog odbora Saveza jevrejskih op{tina Srbije o

nazivanju konkursa imenom @eni Lebl. Razlog {to smo od po~etka bili protiv toga bio je izbegavanje mogu}nosti da bilo kada u budu}nosti neko dovede u pitanje opravdanost te odluke. Na `alost, upravo ono {to smo hteli izbe}i zapo~elo je prakti~no odmah, {to nas je u~vrstilo u uverenju da smo bili u pravu.

Ponavljamo predlog da se jedna od na-grada na konkursu nazove imenom @eni Lebl i da porodica Lebl tu nagradu finan-sira. Nadamo se da }e Izvr{ni odbor SJOS prihvatiti taj predlog.

S po{tovanjem,porodica lebl

u Beogradu, 28. 07. 2010.

Izvi

njen

ja Izvinjenje predsednika ne}aka IZVINJENJE uREDNIKA I ADMINISTRAcIJE

Urednik “Jevrejskog pre-gleda” i administracija SJOS izvinjavaju se Aleksandru Leblu i porodici Lebl {to {to je u pro{lom broju ove novine prilikom objavljivanja teksta 54. nagradnog konkursa za ra-dove sa jevrejskom tematikom ispu{teno da se isti nazove im-enom „@eni Lebl“. Re~ je o ne-namernoj gre{ci, u~injenoj po inerciji, za koju }e, verujemo, pomenuti i ~itaoci „Pregleda“ imati razumevanja.

Sa{a Risti}, glavni i odgovorni urednik

porodica lebl prihvatila izvinjenje

septembar 2010.

7Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Sje}ate li se Erica Hoffera? On je bio mornar koji je postao filozof.

Pisao je ~lanke za novine i knjige. Eric Hoffer je bio ameri~ki dru{tveni filozof i ne`idov. Ro|en je 1902, a umro 1983. Tijekom `ivota je napisao devet knji- ga i dobio je “Prijedsedni~ku medalju slobode”. Njegova prva knjiga ,”Pravi vjernik” objavljena je 1951. godine i smatra se literarnim klasikom.

Donosimo jednu od njegovih kolumni iz 1968. godine. Mo`ete li vjerovati.

“@idovi su neobi~an narod: Ono {to je drugim narodima dopu{teno, @idovima je zabranjeno.

Drugi narodi protjeruju tisu}e ~ak i miljune ljudi i nitko ni ne spominje problem izbeglica. Rusija je to u~inila jednako kao i Poljska i ^ehoslova~ka. Turska je iz-bacila miljun Grka, a Al`ir miljun Francuza. Indonezija je protjerala Bog zna koliko Kineza. Ali u slu~aju Izraela Arapi su postali vje~ni iz-beglice. Svi insistiraju da Izrael mora da primi svakoga od njih na-trag. Arnold Toynbee ovo raselja-vanje Arapa naziva zlo~inom ve}im od onoga koje su po~inili nacisti. Kada su drugu narodi pobjednici na bojnom polju, oni su ti koji diktiraju uvjete mira. Ali kada pobjedi Izrael, onda Izrael mora moliti za mir.

Svi od @idova o~ekuju da budu jedini pravi kr{}ani na ovom svi-jetu. Drugi narodi nakon do`ivljenog poraza pre`ivljavaju i oporave se, ali ako Izrael bude pora`en, bit }e uni{ten. Da je pro{log lipnja 1967.

Naser pobijedio, izbrisao bi Izrael s karte svijeta i nitko ne bi prstom maknuo da spasi @idove.

Odanost niti jedne vlade, uklju~uju}i i na{u (misli se na SAD) @idovima ne vrijedi ni papira na kojem je zapisana. Cijeli svijet je zgro`en kada ljudi umiru u Vijetnamu ili kada su dvojica crnaca smaknuta u Rodeziji. Ali kada je Hitler ubijao @idove nitko se nije bunio.

[ve|ani, koji su sa SAD-om spremni prekinuti diplomatske odnose zbog ono-ga {to ~inimo u Vijetnamu (pp. Hoffer je dr`avljanin SAD) nisu ni glas pustili kada je Hitler ubijao @idove. U to su vri-

jeme Hitleru slali najbolju `eljeznu ruda~u i le`ajeve te servisirali vlak-ove koji su njegove trupe prevozili u Norve{ku.

@idovi su sami na svijetu. Ako Izrael pre`ivi, to }e biti samo zah-valjujucu `idovskim naporima i `idovskim sredstvima. Ali u ovom trenutku Izrael je na{ jedini pouzdan i beskompromisni saveznik. Vi{e se mo`emo osloniti na Izrael nego {to se Izrael mo`e osloniti na nas. I mo`emo samo zamisliti {to bi se dogodilo pro{log ljeta 1967. da su Arapi i njihovi ruski saveznici pobi-jedili u ratu. Tek tada shva}amo ko-liko je klju~an opstanak Izraela za Ameriku i za Zapad op}enito.

Imam predosje}aj kojega se ne mogu rijesiti: kako ide Izraelu, tako }e i}i i nama. Nestane li Izrael, sve }e nas sti}i Holokaust”.

preuzeto iz “Ruah hada{a”, Zagreb, priredila Dubravka ple{e

Po{tovani gospodine Lebl,

Iskreno se izvinjavam porodici Lebl {to je oma{kom, u raspisu za slanje radova na 54. nagradni konkurs Saveza jevrejskih op{tina Srbije, naveden dosada kori{}en naziv konkursa, a ne novi koji glasi Konkurs @eni Lebl.

Izra`avam duboko `aljenje, spreman sam da snosim posledice i prihvatam deo krivice {to je do ovog pro-pusta do{lo.

@elim da Vas uverim da je izostavljanje ta~nog na-ziva konkursa neopravdan, ali nenameran propust. Ne mogu da prihvatim da je postojala bilo kakva namera niti da se taj propust uklapa u kako vi ka`ete “sramnu kampanju”. To jednostavno nije ta~no po{tovani gospo-dine Lebl.

Samo istine radi podse}am Vas da sam ja predlo`io

Izvr{nom odboru da nagradni konkurs Saveza jevrejskih op{tina Srbije nosi ime @eni Lebl, kao i da sam posle glasanja izrazio `aljenje {to moj predlog nije jednoglas-no usvojen. To govori o mojim iskrenim, dobrim nam-erama.

Na prvoj slede}oj sednici, Izvr{ni odbor Saveza razmotri}e sve zahteve iznete u Va{em pismu od 15. jula 2010. godine i verujem da }e sve biti objavljeno u prvom slede}em broju Jevrejskog pregleda, za to }u se zalagati, a odluku donosi Izvr{ni odbor. Iskreno se izvinjavam porodici Lebl {to je oma{kom, u raspisu za slanje radova na 54. nagradni konkurs Saveza jevrejskih op{tina Srbije, naveden dosada kori{}en naziv konkursa, a ne novi koji glasi Konkurs @eni Lebl.

S po{tovanjem ,aleksandar ne}ak, predsednik SjOS

Po{tovani gospodine Ne}ak,

Po{to smo od Vas 27. 07. 2010. pri- mili pismeno izvinjenje sa tvrdnjom da je izostavljanje ta~nog naziva konkursa u poslednjem broju „Jevrejskog pregle-da“ nenameran propust i po{to smo ra-nije primili usmeno izvinjenje od ostalih uklju~enih u pripremu i objavljivane tog konkursa, tako|e uz obrazlo`enje da je propust bio slu~ajan, odlu~ili smo da izvin-jenje prihvatimo, uz molbu da se pomenuto obja{njenje i obrazlo`enje objavi u slede- }em broju „Jevrejskog pregleda“.

Me|utim, ostajemo pri zahtevu po-rodice Lebl o poni{tenju odluke Izvr{nog odbora Saveza jevrejskih op{tina Srbije o

nazivanju konkursa imenom @eni Lebl. Razlog {to smo od po~etka bili protiv toga bio je izbegavanje mogu}nosti da bilo kada u budu}nosti neko dovede u pitanje opravdanost te odluke. Na `alost, upravo ono {to smo hteli izbe}i zapo~elo je prakti~no odmah, {to nas je u~vrstilo u uverenju da smo bili u pravu.

Ponavljamo predlog da se jedna od na-grada na konkursu nazove imenom @eni Lebl i da porodica Lebl tu nagradu finan-sira. Nadamo se da }e Izvr{ni odbor SJOS prihvatiti taj predlog.

S po{tovanjem,porodica lebl

u Beogradu, 28. 07. 2010.

Izvi

njen

ja Izvinjenje predsednika ne}aka IZVINJENJE uREDNIKA I ADMINISTRAcIJE

Urednik “Jevrejskog pre-gleda” i administracija SJOS izvinjavaju se Aleksandru Leblu i porodici Lebl {to {to je u pro{lom broju ove novine prilikom objavljivanja teksta 54. nagradnog konkursa za ra-dove sa jevrejskom tematikom ispu{teno da se isti nazove im-enom „@eni Lebl“. Re~ je o ne-namernoj gre{ci, u~injenoj po inerciji, za koju }e, verujemo, pomenuti i ~itaoci „Pregleda“ imati razumevanja.

Sa{a Risti}, glavni i odgovorni urednik

porodica lebl prihvatila izvinjenje

ZANIMlJIVOSTI

nezgodan polo`aj Izraela

Krivi i kada se brane – protesti protiv jedne od izraelskih vojnih intervencija

Ovaj “bajat” novinski ~lanak, iza{ao pre 42 godine u “Los an|eles tajmsu” iz pera Erika

Hofera, objavljujemo po savetu na{eg ~itaoca i

povremenog saradnika Juskija Baruhovi}a, jer,

kako on ka`e, nije izgubio ni{ta na aktuelnosti

Elul 5770 / TI[RI 5771

www.savezscg.org

8Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

pi{e: jelena jindra

Nakon “Globusove” inicijative za sni- manje prvog filma o Oluji, koja je izaz-vala silno zanimanje javnosti, poznati producent Branko Lustig iznosi svoj pri-jedlog kako da se o trijumfalnoj vojnoj operaciji Domovinskog rata snimi holi-vudski spektakl

Pro{lotjedni Globusov natje~aj za prvi hrvatski igrani film o Oluji na koji se odazvalo ~etrnaestero filmskih redatelja razigrao je producentsku ma{tu Branka Lustiga.

Na na{e pitanje koji bi od ponu|enih prijedloga za scenarij na temu te velike hrvatske vojne pobjede u Domovinskom ratu on producirao, Lustig je, naime, re-zolutno odgovorio: “Ni jedan!”

Dodu{e, odmah je priznao da je u svo-joj producentskoj karijeri, ~iji su vrhun-ci ipak dva Oscara za najbolje filmove “Schindlerova lista” i “Gladijator”, imao “peh” da nikad nije imao priliku raditi jeftin film. A hrvatski redatelji svih generacija, navikli upravo na takve opskurne uvijete, ma{tu ionako najvi{e koriste u prilago|avanju svojih sce-narija, pa tako i ovih o Oluji za Globus, skromnim mogu}nostima hrvatske kine-matografije.

Branko Lustig, koji je radio u Hollywoodu, smatra, me|utim, da hrvatski igrani film o Oluji bezuvjetno mora biti ratni spektakl, epopeja kojom }e se Hrvatska predstaviti svijetu, pogo-tovo filmskoj publici navikloj na ni{ta manje od hollywoodskih produkcija, a ne samo na{im kinogledateljima. Prema tome, podrazumijeva se, ka`e Lustig, da igrani film o Oluji koji bi financirala hrvatska dr`ava, danas ne smije ko{tati manje od 150 milijuna dolara!

“Ne mo`e se {tedjeti na hrvatskoj povijesti!”, dodaje. A mi }emo pak nas-taviti barem podatkom da je dr`ava cjelo- kupni bu`et za hrvatski dugometra`ni igrani film, i to osam naslova, ove go-dine svela na 5,5 milijuna dolara.

“Mo`e se o Oluji napraviti mali, in-timan art-film koji se doga|a u jednoj sobi… no} je, ~uje se grmljavina topova u pozadini, u prozorima se vidi odblje-sak zapaljenih ku}a ili topovskih gra-nata... Sve se to mo`e. Ali to nije to! Da bismo mi prikazali cijeli taj doga|aj u

svoj njegovoj veli~ini i va`nosti, mora-mo napraviti veliki film”, racionalno }e Lustig s obzirom da on smatra da film o Oluji mora biti iskaznica Republike Hrvatske u svijetu koji jo{ i danas ne ra-zumije tko je u Domovinskom ratu bio na strani sila Dobra, a tko na onoj sila Zla.

Pet desetlje}a odmaka. Povezuju}i svoju producentsku ma{tu s golemim iskustvom, Branko Lustig ima i plan u kojem bi smjeru trebalo po~eti razmi{ljati o Oluji na filmu. Taj plan dijelom ostavlja i budu}im generaci-jama jer, ka`e, za takvu produkciju treba pri~ekati jo{ nekoliko desetlje}a. Kao prvo, neka pro|e barem 50 godina od tog povijesnog doga|aja, a i neka

se dr`ava financijski stabilizira. U tom procijepu izme|u ma{te i zbilje, Branko Lustig nam je iznio svoj akcijski plan za ratni spektakl “Oluja”.

“Po~eo bih tako {to bih oti{ao ravno do Rohatinskog i tra`io klju~ od dr`avnog trezora! Film o Oluji se ne smije ni smi{ljati bez puno novca. Sljede}e bi trebalo na dobrovoljnoj bazi anga`irati dragovoljce Domovinskog rata jer se samo uz njihovu pomo} mo`e napraviti takav film. Kad su se snimali filmovi ‘Bitka na Neretvi’, ‘Sutjeska’ i ‘Kozara’ nije se pitalo za cijenu, pa se ni ne zna koliko su ko{tali. Kod Mostara je pos-tojao jedan vojni magazin iz kojeg smo mi za te filmove uzimali njema~ke top-ove, tenkove, sve naoru`anje, a u tvorni-cama municije u Kranju i Kragujevcu su nam besplatno izra|ivali na tone la`ne municije. Danas je to nemogu}e, na{a vojska i nema svoje trofejne muzeje, pa bi trebalo oti}i u Rusiju i odande dovu}i naoru`anje koje je u ratu uglavnom ko-ristila srpska strana. To je golem posao!

Postoji, dodu{e, mogu}nost da radi-mo s vizualnim efektima, pa kompjuter-ski multipliciramo i tenkove i ljudstvo. Kad smo snimali ‘Gladijatora’, mi smo imali samo jedan bataljun Rimljana, a svi ostali su bili kompjuterski napravljeni. Tako je ra|eno i u ‘Troji’ i u ‘Aleksandru Velikom’. A sve su to ratni filmovi koji se od na{eg rata i na{e Oluje razlikuju samo u vrsti oru`ja i u godini zbivanja”, isti~e Lustig. “Zatim bismo morali, ako snimamo film koji se doga|a u Kninu, negdje sagraditi taj Knin kakav je bio uo~i Oluje, pa i okolna sela. Ne mo`emo za potrebe filma spaljivati pravi Knin, a ako bismo koristili samo vizualne efekte, osjetilo bi se da to nije stvarno. Ima je-dan sjajni beogradski filmski scenograf Miljen Kreka Kljakovi} koji je radio Kusturi~in ‘Underground’ i ‘Arizona Dream’, te ‘Delicatessen’ Jean Pierre Jeuneta. Nedavno je u Luksemburgu za jedan film sagradio Veneciju, i to tako vjerno da ni stru~njaci nisu vjerovali da film nije sniman u Veneciji. Njega bih anga`irao da u okolici Zagreba, mo`da najbolje oko Pionirskog grada, sagra-di Knin. To je ogroman posao i same pripreme za snimanjefilma o Oluji tra-jale bi barem dvije godine”, izla`e nam svoj filmski plan Lustig pod egidom

NOVI MEgAPROJEKT BRANKA luSTIgA

“Oluja” ide u HolivudDRugI PIšu: „glOBuS”

Ma{ta ~ini sva{ta – Branko lustig

Oduvani sa vekovnih ognji{ta - srpske izbeglice

septembar 2010.

9Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

“ma{tanje je dopu{teno”!Klju~nim za film o Oluji na ~emu bi

se, smatra Branko Lustig, ve} sada mo-glo po~eti raditi je filmski scenarij. To je jedina autorska stavka koju bi on, ka`e nam, povjerio iskusnim ameri~kim sce-naristima. Prvo ime koje spominje je ono Johna Logana, pedesetogodi{njaka koji je napisao scenarije za “Zvjezdane staze: Nemesis”, “Gladijatora”, “Posljednjeg samuraja”, “Avijati~ara”.

“Scenaristu bi trebalo dati sve na{e snimljene dokumentarne materijale, a kad bih ja producirao film o Oluji, svakako bih iskoristio snimke iz arhiva Hrvatske televizije jer zauvijek pam-tim neke kadrove, kao onaj u kojemu je kamera odletjela i pala kad je snimatelj pogo|en, a nastavila je snimati. To su mo}ne scene!

U scenariju bi se trebalo i}i i na pojed-ince jer gledatelju mora srce zadrhtati nad jednim junakom.

Najva`nije je da mi taj film radimo za svijet, a ne za sebe, i da mi moramo svi-jetu kroz film objasniti {to se tu doga|alo i kakvo je bilo stanje na terenu u vrijeme kad je na{ glavni sto`er donio odluku da se krene u vojnu akciju Oluja. Mi moramo pokazati svijetu koja je ta SAO Krajina i kakvi su ti ljudi koji su imali srca granati-rati dje~je bolnice, moramo gledateljima objasniti kako je do{lo do takve mr`nje i do toga rata. Zato ja mislim da bi naj- bolje bilo napraviti televizijsku seriju o Oluji jer u njoj bismo imali vremena sve ispri~ati”, ka`e Lustig kojem su, naravno, reference tv-serije “Vjetrovi rata” i “Rat i sje}anja” o Drugom svjetskom ratu na kojima je i sam radio.

Kada bi se skupio na hrpu novac od svih tv-sapunica koje su se u posljednjih

desetak godina zaredale na na{im tele-vizijama, ve} bi bilo novca za tv-seriju o Oluji, dodaje Lustig.

Kao jedinog hrvatskog redatelja koji ima osje}aj za golemo i iskustvo rada na takvim temama izdvaja Veljka Bulaji}a. Ali dok bi i re`iju filma, kao i scenarij, mo`da i prepustio popularnim holly-woodskim rutinerima, gluma~ku podjelu radio bi isklju~ivo u Zagrebu i Beogradu. “Zaista mislim da u Hrvatskoj, ako ni{ta drugo potrebno za film nemamo vrhun-sko, imamo glumaca! Brad Pitt mi sig-urno ne bi igrao u ‘Oluji’. Ivo Gregurevi} bi danas bio genijalan kao predsjednik Tu|man, a Goran Vi{nji} savr{en general Gotovina. Vi{nji} je pravi herojski tip i jo{ mi je i danas `ao {to je studio inzi-stirao da Orlando Bloom glumi glavnu ulogu u ’Kraljevstvu nebeskom’ jer je Vi{nji} bio na audiciji najbolji, upravo fenomenalan.

U svakom slu~aju, beogradske glumce koji su tako|er izvrsni anga`irao bih da mi igraju srpsku stranu. A Rade [erbed`ija obavezno bi imao ulogu u mojoj Oluji… ako bi htio igrati.

Primjerice, mogla bi se napraviti jed-na pri~a o glumcu koji je morao napustiti zemlju i on bi igrao samog sebe. Ali, dok nema scenarija, nema ni smisla raditi gluma~ku podjelu. Mo`da politi~ke vo|e uop}e nisu potrebne, mo`da ne}e biti scena u glavnom sto`eru. U filmu o Oluji bitno je prikazati borce, ljude kojima se moglo ne{to dogoditi na terenu. General Gotovina nije tijekom te operacije bio u `ivotnoj opasnosti, a branitelji jesu. Mnogi su i poginuli. Mi moramo prikaza-ti u filmu da se cijeli hrvatski narod digao protiv srpske okupacije i na{i branitelji, obi~ni ljudi, moraju imati va`an segment

u scenariju filma. Ali, s obzirom na to da jo{ ne znamo {to }e biti s Gotovinom, i da nije pro{lo dovoljno vremena od Oluje da bi se s punim po{tovanjem prema `rt-vama do~arala ta hrvatska ratna pobjeda, treba pri~ekati jo{ nekoliko godina. A tada vi{e ne}e biti ni mene ni Bulaji}a”, smije se Lustig.

No, neke smjernice za filmski spek-takl na temu Oluje nastavlja iznositi. Primjerice, Lustig smatra da, bude li se i{lo na scenarij u kojemu }e bitni liko-vi biti Gotovina ili Tu|man ili Marti} ili [u{ak, onda treba pokazati i njihovu pro{lost.

“Strancima njihova imena ni{ta ne predstavljaju. Oni moraju u filmu vi-djeti Gotovinu dok se jo{ bori u Legiji stranaca, Marti}a dok je bio milicioner, [u{ka u Kanadi u pizzeriji. Oni nisu strancima poznati likovi koje mo`emo staviti u sredi{te pri~e. Zato mislim da bi, zapravo, bilo bolje za film {to manje ih prikazivati.

A kad ve} ma{tamo, ma{tajmo do kraja.

Kad bi hrvatska dr`ava financirala iz-radu scenarija kojim bi bila zadovoljna, a koji bi bio toliko dobar da se svidi ~el-nicima Paramounta, Foxa ili Universala, onda bismo ga mogli i njima prodati, pa neka ti studiji produciraju na{ film o Oluji.” Branko Lustig, kroz smijeh, na kraju, s malom dozom ironije, komen-tira kako je premijerka Kosor pametno u~inila {to je na sve~anoj obljetnici Oluje pro{log tjedna obznanila da }e hrvatska Vlada dati 2,5 milijuna kuna za spome-nik Oluji u Kninu.

“Mislim da je to jako pametno jer je mnogo jeftinije nego da se napravi film-ski spomenik Oluji!”

“Oluja” ide u Holivuda njega bi

savr{eno odigrao

Goran vi{nji}

Elul 5770 / TI[RI 5771

10Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

pozori{ni `ivot Beograda u go-dinama pred Drugi svetski rat obogatilo je osnivanje povla{}enog pozori{ta za decu i omladinu “Roda”. Inicijativu za stvaranje teatra kakvo je bilo „Roda“, u kojem likove dece igraju deca, dok su uloge odraslih tuma~ili profesionalni glumci, dao je ~uveni pisac i komediograf Branislav nu{i}. Zahvaljuju}i nesebi~nom zalaganju Gite predi}-nu{i} i Sofije vukadinovi}, koje su bile upravnice pozori{ta i reditelji, kao i stalnim saradnicima, Milivoju predi}u, pub-licisti i dramskom piscu, @ivojinu vukadinovi}u, piscu, prevodiocu, novinaru i jedno vreme uredniku lis-ta “politika”, Sta{i Belo`anskom, sce-nografu i slikaru, Danici @ivanovi}, koreografu i ani Dorjan, muzi~kom saradniku, mali “rodinci” su u toku ~etiri pozori{ne sezone odigrali preko stotinu predstava.

Prva predstava, zakazana za 19. jan-uar 1938. godine odlo`ena je zbog smrti Branislava Nu{i}a. Ali ve} 23. januara deca su se u Kolar~evom narodnom uni-verzitetu premijerno predstavila pub-lici bogatim i raznovrsnim programom. Uvodna ta~ka je bila “Pu{in dolazak na svet”. Na svetla pozornice prvi je iza{ao de~ak u sokolskoj uniformi kome je bila dodeljena uloga konferansijea Pu{e. Tog trenutka otpo~ela je glumacka karijera dvanaestogodi{njeg Avrama Fredija Altarasa. U nastavaku programa sledila je izmi{ljena basna “Lekcija u {umi”, potom ilustrovane pesme ^ika Jove Zmaja, ~e{ke narodne igre, “Tri praseta” Volta Diznija. Posebno ve-sela i zanimljiva bila je ta~ka “Rodina po{ta” u kojoj su mali po{tari delili poklone vr{njacima i pozivali na na-rednu predstavu stihovima: “Pozori{te Rodino {alje svoje po{tare da na kra-ju predstave svu publiku pozdrave i ujedno da pozovu na predstavu na{u novu! Jer ba{ niko nije slep, vidi da je program lep!” Nakon kra}e pauze pro-gram je nastavljen pri~om “Ve{tica”, pa opet Zmajevom, kobajagi istorijskom dramom, “Nesre}na Kafina”, dok je na

samom kraju izvedena opereta “Miki i Mini me|u igra~kama”. Kako pi{e u programu, igra~ke su bile iz radnje Isaka A. Nisima, koja se nalazila u Ulici Kneginje Ljubice 18.

Narednog dana, 24. januara, u listu “Politika” objavljen je ~lanak povodom

premijere sa vi{e nego odli~nim kritika-ma, gde se, izme|u ostalog, ka`e: “Kroz od{krinutu zavesu prvo se pojavio ogro-man kljun jedne rode iz koga je, na ve-liko iznena|enje i radost de~iju, ispao jedan mali sportista u fudbalskom dresu s fudbalom u rukama ... I svaki put kad bi se pojavio, Pu{a bi po`njeo aplauz na kome bi mu i veliki glumci mogli da pozavide”.

Fredijev talenat, zapa`en na samom po~etku, bio je ulaznica za dobijanje novih uloga. Nakon uloge konferansijea zablistao je u komediji “Car ]ira”. Se}aju}i se izvo|enja ovog komada, Zora Vukadinovi}, tako|e ~lanica pozori{ne trupe, u knjizi “Rodino pozori{te” zabele`ila je: “U`ivala sam u probama, ve`bala balet. Ipak, moram priznati da sam u pozori{tu bila mnogo bolji gledalac nego izvo|a~... Igrala sam, obi~no, “narod” ili sam pevala u horu. Tetka Gita, meka srca kao prema sva-kom detetu, sa`alila se na mene i nago-vorila svoju koleginicu, a moju majku (Sofiju Vukadinovi} prim. aut.) da mi poveri ulogu Prvog pa`a u Caru ]iri. Na probama je sve bilo dosta dobro, a na predstavi – katastrofa! Da bi se ra-zumelo za{to je do toga do{lo, treba re}i da je naslovnu ulogu u tom komadu igrao izvanredno talentovan de~ak

VREMEPlOV: FREDI AlTARAS u “RODINOM POZORI[Tu”

I svaki put kad bi se pojavio, Pu{a bi po`njeo aplauz na kome bi mu i veliki glumci mogli da pozavide – pisala je „Politika“

Beograd ga je obo`avao

naslovna strana programa prve predstave

Fredi i Milivoj predi}Terasa Kolar~evog narodnog univerziteta, novembar 1940

septembar 2010.

11Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Fredi Altaras. Bio je ro|eni komi~ar i izazivao je gromoglasan smeh publike, a ja sam se, na u`as tetka Gite koja je posmatrala scenu iza kulisa, pridru`ila u smehu gledaocima. Slu{aju}i i gleda-ju}i Fredija, prosto sam se previjala od smeha nasred bine ...”

Na plakatu 14. predstave, odr`ane aprila 1938. u Narodnom pozori{tu, pi{e da je repriziran adaptirani komad Eriha Kestnera “Emil i detektivi”, a glavnog junaka Emila No`i}a, gimnazistu iz Ni{a, igrao je Avram Altaras.

Iako povla{}eno, {to je zna~ilo da je bilo izuzeto od pla}anja obaveznih taksi, pozori{te nije bilo u mogu}nosti da obezbedi sopstveni prostor. Zbog toga su probe uglavnom odr`avane u Umetni~kom paviljonu “Cvijeta Zuzori}”, dok su za predstave iznajm-ljivane dvorane poput Kolar~evog naro-dnog univerziteta, Narodnog pozori{ta na Vra~aru (sada Jugoslovensko dram-sko pozori{te) i Narodnog pozori{ta. I pored te{ko}a, pre svega finansijskih, o ozbiljnosti i visokoj profesionalnosti pozori{ta ne govori samo broj odigranih predstava (prva sezona je zavr{ena u aprilu 1938. sa odigranih 17 predstava), nego i repertoar koji se uvek sastojao iz vi{e ta~aka.

Nakon letnjeg odmora deca se od jeseni ponovo okupljaju u pozori{tu. Na repertoaru su i neke nove predstave. U drugoj sezoni mali Fredi je dobio ulogu Duleta u komediji “Rista spor-tista”. Autorka komada, koji se sastojao od pet slika upotpunjenih pevanjem i baletom, bila je Ljubinka Bobi}, prva-kinja beogradskog Narodnog pozori{ta i ~uvena @ivka iz Nu{i}eve komedi-je “Gospo|a ministarka”. Do`ivljaji beogradskih de~aka koji u trci za fudbal-skom loptom zapadaju u neprilike toliko su postali poznati da su na{li svoje mesto ~ak i u sportskoj rubrici lista “Politika”, a u “Politikinom zabavniku”, u obliku stripa, izlazili su sve do po~etka Drugog svetskog rata. Pozori{te je sa ovom ko-medijom gostovalo i u Skopskom naro-dnom pozori{tu.

Iste sezone veliku popularnost ste-kla je i predstava “La`ni carevi}”. U adaptiranoj bajci Vilhelma Haufa, koja

opisuje sudbinu malog kroja~a koji na prevaru `eli da postane sultanov sin, Fredi je tuma~io lik Omara. Na dan pre-mijere ove predstave razbolela se glav-na glumica, devoj~ica Milica Mar{i}anin. Odlomak teksta iz ~asopisa “Sad i nekad” najbolje ilustruje potpuno pov-erenje u veliki gluma~ki talenat Fredija, jer je upravo on dobio zadatak da o ovome pred predstavu obavesti pub-liku:

.... Odjednom na scenu dotr~i zadu-van jedan simpati~an debeljko. Obra}

a se jo{ u gornjem kaputu gospodinu Mimi Predi}u:

- [ta je ~ika Mima? Za{to ste me zvali?

- A, zdravo Fredi, ~uj! Brzo! Milica ima vatru i le`i u krevetu pa ne mo`e da do|e. Eto, brzo nau~i ovo na-pamet da to objavi{ publici.

- - Ho}u, smesta.Uzeo je iz Predi}eve ruke program

na pole|ini kojega je bio napisan tekst te objave, i izgubio se me|u kulisama.

Odista nije pro{lo ni pet minuta, a

Beograd ga je obo`avaoFredi kao Omar

Elul 5770 / TI[RI 5771

12Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

mali Fredi Altaras, konferansije ovog pozori{ta, dolazi pred nas i zaista – te~e kao voda.

- Dakle, po~injemo, komanduje gospodin Mima. Ajde ti, Fredi, pred za-vesu i objavi tu tu`nu vest.

Mali Fredika je bez ikakve treme iza{ao pred zavesu i posle burnog aplauza, bez ijedne gre{ke izvr{io svoj zadatak...

Aktivnosti pozori{ta postaju sve

brojnije. Marta 1939. na Kolarcu je po~ela da radi “Rodina radio stanica”. Ve} narednog meseca pozori{te gostu-je u Pan~evu. Povod je bilo osnivanje Rodinog pozori{ta u ovom gradu pod nazivom “De~ija radost”. Ni humani-tarni rad nije izostao. Organizovane su priredbe u de~ijim bolnicama kako bi se olak{ao boravak malim pacijentima i pomoglo u njihovom {to br`em ozdrav-ljenju.

Tre}a sezona pozori{ta po~ela je 1. oktobra 1939., ponovo sa nekoliko premijera. Kao i prethodne godine u predstavama vrlo ~esto u~estvuje go{}a iz Zagreba, mala balerina Henica Rozenrauh. Gotovo stalna praksa post-aje i adaptacija stranih pozori{nih ko-mada. List “Politika” redovno prati rad “Rodinog pozori{ta” i objavljuje da }e u novembru prvi put biti izveden ko-mad “Kineska lutka”, koji je Lajonel Darti napisao za [irli Templ. Glavna uloga pripala je Renati Ulmanski. Tako|e, pi{e da je pred samu predstavu stalni konferansije Pu{a imao ozbiljnu du`nost da govori o Kini i da tuma~i slike iz savremene Kine koje su bile prikazivane na filmskom platnu.

Iste godine odr`ana je premijera i ~uvene de~ije pri~e “Pepeljuga”. @ivojin Vukadinovi}, stalni saradnik pozori{ta, preradio je komad napraviv{i zanimljivu komediju u stihovima. Fredi je tuma~io lik Tala, dvorske bu-dale, koji se sveti Pepeljuginoj ma}ehi i sestrama za sva zla koja su joj u~inile. @. Vukadinovi} poznat je i kao urednik de~ije biblioteke “Zlatna kn-jiga”. Ova antologijska edicija de~ije, doma}e i strane knji`evnosti, od 1931. godine {tampana je u {tampariji Gece Kona, dok je karikaturista Vladimir @edrinski knjige ukrasio brojnim ilus-tracijama. Svih dvadeset knjiga, ko-liko ih je izdato, ~uva se u Narodnoj biblioteci Srbije.

Ne slute}i da }e ~etvrta biti i pos-lednja sezona Rodinog pozori{ta, deca se, nakon nekoliko odigranih pred-

stava u okviru Letnje pozornice na Kalemegdanu, vra}aju dvoranama i novim ulogama. Premijerno je izveden komad “Smej se, Mikado”. U bajci sa puno muzike i baleta Fredi je bio man-darin Vi - Pang.

Stota, komemorativna predstava, iz-vedena je 19. januara 1941. Povodom trogodi{njice smrti Branislava Nu{i}a premijerno je prikazan komad “Hajduci”. Uloga @ike Dronje, de~aka iz Nu{i}eve dru`ine iz detinjstva, koji je “bio sav nekako rasklimatan i sve je na njemu visilo”, igrao je Fredi. Od{tampana je i bro{ura gde je na nekoliko strana dat kratak istorijat “Rodinog pozori{ta” od samog osnivanja. U odeljku Spisak ~lanova Rodinog pozori{ta koji su pro{li kroz ovo pozori{te ranijih sezona nalazi se ime Rebeke Altaras, Fredijeve sestre. O njenom u~e{}u u pozori{tu nije ni{ta sa~uvano.

Nekoliko meseci pred rat “Radio Beograd” je svakog ~etvrtka u emisiji “De~iji glas” , u programu u`ivo, emi-tovao predstave pozori{ta. Ubrzo se prekidaju sve aktivnosti. Hitler izdaje direktivu da se napadne Jugoslavija. Bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. zemlja se na{la u ratu. U okupi-ranom gradu deca su se sastala samo jo{ dva puta. Poslednja predstava, “Pepeljuga”, odigrana je 5. oktobra iste godine.

U se}anju Zore Vukadinovi} stoji: “ ...ali Fredi Altaras nije ni u ovoj predsta-vi igrao Tala, dvorsku budalu. Sigurno

su ga Gita Predi} i Sofija Vukadinovi} sklonile sa scene da ne bi de~aka, koji je bio Jevrejin, doveli u opasnost. Njegovu rolu izveo je, kao i u prethodnoj pred-stavi, Jova Bogdanovi}, ali, iako je on bio izvrstan u mnogim ulogama, u ovoj nije mogao da dostigne Fredija, ljubim-ca mnogih malih i velikih posetilaca Rodinog pozori{ta”.

A evo {ta u se}anjima o posledn-joj predstavi ka`e Jovan Bogdanovi}: “Se}am se, ali sa tugom, poslednje dve predstave Rodinog pozori{ta, odr`ane za vreme okupacije. Date su u Kolarcu po~etkom jeseni 1941. Igrala se Pepeljuga u kojoj sam do tada uvek imao ulogu Dobo{ara. (Uzgred re~eno, za tu rolu sam bio pohvaljen u “Politici”.) Me|utim u ovim predstavama dobio sam ulogu Tala, dvorske budale. Ovu ulogu je ina~e igrao moj dobri drug Fredi Altaras, koji je kao Tale uvek izazivao buru smeha i bu~no odobra-vanje u gledali{tu. Fredi je bio jedan od najpopularnijih Rodinih glumaca, ali je na ovim predstavama iza scene gledao kako se uzaludno trudim da ga, kao Tale, dostignem. Njemu su tetka Sojka i tetka Gita objasnile da je za njega bolje da se privremeno skloni sa scene. Niko od nas nije ni posmislio da }e Nemci pogubiti na{eg dragog Fredija, njegovu porodicu i mnoge pripadnike njegovog jevrejskog kao i na{eg zajedni~kog srp-skog naroda.”

Da je ovaj de~ak zaista bio izvrstan glumac koji je blistao i u mnogim drugim predstavma kao {to su op-ereta “Nosonja”, komad u ~etiri ~ina “Migula}” ili u sceni po pesmi ^ika Jove Zmaja “Nevin greh”, govori i deo teksta novinarke “Novog sveta”, Julije Lazarevi} objavljen novembra 1940. U ~lanku stoji :”Za sobom Pu{a ima oko osamdeset predstava. Sada mu je ~etrnaest godina i odli~an je u~enik... Sasvim se sna{ao u pozori{noj atmos-feri. On ima ve} pozori{nu rutinu i svoj gluma~ki stav. Njegova, donekle debelju{kasta pojava odli~no odgovara ulogama koje igra”.

Avram Fredi Altaras poslednju pred-stavu posmatrao je iza kulisa. Verovao je kao i svi njegovi drugovi da }e se uskoro vratiti na scenu. Nade se nisu ostvarile.

Uslovi za dalji rad pozori{ta bili su da se u program unesu propagandne pesme i tekstovi koji bi veli~ali Nedi}evu Srbiju. Nakon ovakvog zahteva, odlukom Gite Predi}–Nu{i} i Sofije Vukadinovi}, “Rodino pozori{te” prestaje da radi.

VREMEPlOV: FREDI AlTARAS u “RODINOM POZORI[Tu”

Fredi kao puša 23. januar 1938.

septembar 2010.

13Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

pripremila: jelena Dimi}

I ove godine, Hor „Bra}a Baruh“ se vratio u Beograd sa osvojenom nagra-dom na XXIII internacionalnim horskim sve~anostima u ni{u i posebnim priznan-jem za negovanje srpsko-jevrejske horske

tradicije.I pored ogromne konkurencije (preko 20

izvrsnih evropskih horova) ~lanovi Srpsko-jevrejskog peva~kog dru{tva su pridobili simpatije `irija i pubilke, a aplauzi i ovacije su odzvanjali Ni{kom tvr|avom 9. jula na-kon ‘’Baruhovog’’ nastupa.

Me|u brojnim anasamblima koji su u~estvovali na festivalu, bili su i ho-rovi AKUD Ivo Lola Ribar i Belkanato iz Beograda, hor Amaranth iz Belgije, Akademski hor dr`avnog Univerziteta Lomonosov iz Moskve, Madrigalski hor Fakulteta muzi~ke umetnosti iz Beograda, Me{oviti hor Vocalis iz Slovenije, zatim ho-rovi iz Gr~ke, Bugarske, Ukrajne, Republike Srpske...

Odmeravanje snaga sa ovakvim hors-kim anasamblima nije predstavljao nimalo

lak zadatak za dirigenta Stefana Zeki}a i ~lanove hora koji su jo{ jednom dokazali da nimalo ne zaostaju za ansamblima svetskog glasa.

Odmah nakon gromoglasnih pozdrava i izlazska hora sa scene, usledio je i prvi poziv za saradnju i razmenu horova sa dirigentom Akademskog hora univerziteta Lomonosov iz Moskve, M. Askerovim, {to je sa zado-voljstvom prihva}eno.

Posebna pohvala od strane ~lanova `irija odnosila se na izbor programa Hora „Bra}a Baruh“, a dirigent je dobio odli~ne kritike i ostvario dobre profesionalne kon-takte na seminarima profesora Mihaela [ekea (Belgija), Urbana van A{a (Belgija) i Mihaela Bluma (Nema~ka) na kojima je diskutovano o muzici renesanse, flamanskoj {koli i muzici nema~kog romantizma.

KulTuRA: IZ AKTIVNOSTI HORA BRA]A BARuH

^ast da ove godine otvori Letnju duhovnu akademiju Muzi~ke omladine u Manastiru Studenica (19 – 27 jul) - ~uveni seminar pravoslavne duhovne muz-ike - pripala je Horu „Bra}a Baruh“. Jo{ jednim izvrsnim koncertom u nizu, Hor je odu{evio publiku, a snagu dobrih kritika koje su Baruhovci tom prilikom pobrali od muzi~kih stru~njaka posebno je uve}alo to {to Hor ne insistira na izgradnji specifi~nog tona kakav je u ovoj muzici potreban. Akademik Dimitrije Stefanovi}, muzikolozi dr Sne`ana Nikolajevi} i Tatjana Popovi}, dirigenti Igor Matjuhov (Belorusija), profesor na katedri za horsko dirigovanje Muzi~kog fakulteta na Ruskom dr`avnom pedago{kom univerzitetu u Sankt Peterburgu i Vlada Mili}, kao i mnogi prisutni nisu propustili da dirigentu Stefanu Zeki}u istaknu toplinu horske boje, ~istotu intonacije, dinami~ku nijansiranost i ubedlji-vost u interpretiranju, nimalo lake, pravilno stilski uobli~ene, pravoslavne horske muzike.

„Baruhovci“ pobrali aplauzeXXIII internacionalne horske sve~anosti u Ni{u, 2010

Stru~ni ̀ iriStru~ni `iri 23. Internacionalnih

horskih sve~anosti, koje su se ove godine odr`avale od 7. do 11. jula na Ni{koj tvr|avi, bio je u sastavu: V. Mihael [ek, predsednik AGEC-a, (Belgija); Kurt Bikembergs, dirigent (Nema~ka); Fim~o Muratovski, dirigent (Makedonija); Nikos Eftimijadis, dirigent (Gr~ka); Darinka Mati} Marovi}, dirigent (Srbija).

Zeki} na Radio Beogradu

Dirigent Stefan Zeki} gostovao je nedavno u pono}noj emisiji Prvog programa Radio Beograda, gde je u dvo~asovnom razgovoru izneo ret-rospektivu horskog uspeha u protek-lom periodu, uz emitovanje snimaka sa koncerata, nastupa, festivala, kao i nedavno odr`anog odli~nog koncerta „Bra}e Baruh“ na Kolarcu.

Studenica – letnja duhovna akademija

Elul 5770 / TI[RI 5771

14Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

pi{e: vlada Todorovi}

Govori se da se sve varo{i najbolje upoznaju sa dva mesta, s pijace i groblja. neka bude tako i u Ferari. elem, mirno pro|imo kraj svih njenih palata, trgova, spomenika, muzeja, galerija, radnji i svega ostalog, onako kao da nam Bog ne dade dar da divotu zapazimo. Idemo s povodom, te presko~imo i pijacu. Za re-dove koji slede ni ona nije va`na.

I u ovoj ku}i, k’o u svakoj, stanari razni. Jevrejska je, a svi na{i. Pa kako na groblju druga~ije da bude? Tu i stari i, na`alost, mladi, bogati i oni kao crkveni mi{evi, i oni do ju~e k’o dren zdravi i dugo bole{ljivi, pu{a~i i oni {to su ih se grozili, ljubitelji pi}a i zakleti antialkoholi~ari, vredni, lenji... ̂ itamo redom, Rehl, Karpaneti, Koen, Finci i Borgi, Sangvineti, Umano, Basani... „^ek’-~ek’, stani malo! Basani?“ doma}i- nima }emo. „Da, da!“ ka`u, taj Basani, taj \or|o koji je svetu darivao fantaziju, a ipak mogu}u pri~u o vrtu Finci-Kontinijevih, onu {to ju je Vitorio de Sika preto~io u niz slika i 1971. italijanskom filmu doneo jo{ jednog „Oskara“. [ta

drugo kad je Basani na poseban na~in ispripovedao ~udesno-potresnu storiju o izolovanom vrtu u Ferari u vremenu uo~i rata, u kojem se okupljala grupica devojaka i mladi}a iz bogatih jevre-jskih porodica, a kojima je zakon o rasi branio posetu ma kom mestu dru{tvenog `ivota. ^inilo im se da im ogroman vrt, skriven iza bedema, nudi neku za{titu pred surovom realnosti fa{ista. U svom uto~i{tu su poku{ali da zaustave vreme, `ive}i uz tenis, {etnje, izlete, razgovore o knji`evnosti i politici, ljubavi... Kraj, kako se zavr{ava roman, film, pita neko. Kakav je kraj mogao biti? Za Jevreje i za onolike druge nije bilo hepienda u godi-nama naci-idiota.

Sre}nog zavr{etka nije bilo s jo{ jedne, gotovo benigne strane u odnosu na prvu. Basani je tvrdio da su De Sika i ostali anga`ovani na pretaka- nju ovog remek dela uzeli sebi previ{e slobode u tuma~enju stranica tog romana-bestselera, pro-datog u vi{e od sto hilja-da primeraka za svega pet meseci i prevede-nog na preko sto jezika. Stoga se pisac povukao, skrasio u nekoj vrsti

SA PuTA PO ITAlIJI

Hitler imao i jevrejske korene

velIKa BRITanIja - Nedavno obavljeni testovi DNK pokazali su da je Adolf Hitler imao jevrejske i afri~ke korene, pi{e londonski “Telegraf”, a prenosi “Blic”.

Testovi DNK, sprovedeni na osnovu uzoraka pljuva~ke jo{ `ivih ro|aka zloglas-nog nacisti~kog vo|e, pokazali su biolo{ke veze sa “ni`im rasama” koje je on svim si-lama poku{ao da uni{ti tokom Holokausta.

Dvojica Belgijanaca, novinar @an-Pol Milders i istori~ar Mark Vermeren, uspeli su po~etkom godine da u|u u trag Hitlerovim ro|acima i da ~ak u jednom austrijskom selu prona|u njegovog brata od strica. Istra`iva~i navode da je hromozom Haplogrupa E1b1b1 izdvojen u uzorcima pljuva~ke redak u za-padnoj Evropi, ali zato veoma rasprostran-jen me|u Berberima, pripadnicima etni~ke grupe koja `ivi u Maroku, Al`iru i Tunisu kao i me|u sefardskim i a{kenazi Jevrejima.

- Iz ovog se mo`e izvu}i zaklju~ak da je Hitler bio u srodstvu sa narodima koje je najvi{e prezirao - kazao je Milders u izjavi za belgijski ~asopis “Knack”.

Ovo nije prvi put da istori~ari iznose pretpostavku da je Hitler bio jevrejskog porekla.

Za njegovog oca, Aloiza, sumnja se da je bio vanbra~no dete austrijske slu`avke i 19-godi{njeg Jevrejina.

Bojkot izraelskih proizvoda

velIKa BRITanIja – Tridesetak prodavnica u muslimanskim zajedni-cama u Glazgovu odbijaju da skladi{te izraelske proizvode. [kotska novina “Herald Skotland” izvestila je da vlas-nici radnji, muslimani i Azijati, postav-ljaju table na kojima pi{e “Ovde se ne prodaju izraelski proizvodi”. Kampanju koja se fokusirala na izraelske proiz-vode, posebno na datule, predvodi [kotska palestinska kampanja solidar-nosti i prijatelja Al Akse iz Glazgova.

Pristalice kampanje dele letke vlas-nicima radnji na kojima pi{e da }e one radnje koje nastavljaju da prodaju iz-raelsku robu biti “imenovane i osramo}ene”.

VESTI IZ SVETA

vrtlar \or|o kod Finci-Kontinijevih Samo je jedan takav, Bolonjez, Napolitanac

i Rimljanin, a znamenit kao Ferarac

septembar 2010.

15Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

svog vrta, daleko od oskarovaca, a i filmu je dodato da je “ra|en na osnovu slobodne interpretacije dela...”.

Iako je jedan od naj~uvenijih `itelja ovog prelepog grada i najzaslu`nijih za njegov pomak u sam vrh interesovanja miliona i miliona turista {to obilaze Italiju, \or|o Basani nije bio samo Ferarac. Potomak ovda{njeg rabina ro|en je u Bolonji, pa je `iveo u Firenci, Napulju i Rimu. Nekad darovit pijanist, ali u ~ijem je fokusu prevladala knji`evnost, u svo-joj bezmerno voljenoj Ferari proveo je godine mladosti. Pritisnut antisemitskim zakonom, neposredno po sticanju uni-verzitetske diplome je i radio kao u~itelj u {koli usred Via Vinjataljati, sredi{tu jevrejskog geta u Ferari. Pamti se da je tada i objavio svoju prvu knjigu, “Citta di pianura”, s tim da je i onda ostao s druge strane zida. Pisao ju je pod pseudoni-mom \akomo Marki. Za{to? Jevrejima nije bilo dopu{teno... Je li ga tada bilo u politici? Dakako, ali po{to Jevrejima... Ilegalac je dopao zatvora u maju 1943. s tim da se koji mesec kasnije crni niz kona~no prekinuo. Pu{ten je dan po svr-gavanju s vlasti Benita Musolinija.

Mahom Rimljanin je bio do po~etka

ovog milenijuma. I Ferarac, dakako: u nju je je svra}ao s vremena na vreme, kao da je na taj na~in poru~ivao da nije ni~iji sem tamo{nji.

Za sobom je ostavio nekoliko zbirki pesama i pri~a, i od romana “Il Giardino dei Finci-Contini”, kao jo{ tri koji se tako|e odnose na `ivot jevrejske za-jednice u Italiji pod fa{istima, “Dietro La Porta”, “L’Airone” i “L’odore del fieno”. Upam}en je i kao urednik koji se osmelio da objavi vi{e puta kod drugih izdava~a odbijan roman \uzepe Tomasija di Lampeduze, “Il Gattopardo” (“Gepard”). O “Il Giardino dei Finci-Contini” se dodaje da taj roman nije ustalasao samo svet umetnosti. Mudrost vrtlara \or|a je Feraru pretvorila u oz-biljnu turisti~ku destinaciju.

Moglo bi se re}i da od aprila 2000. i to ~ini deo njegovog testamenta.

A {ta je Ferara u~inila Basaniju zauz-vrat? U relacijama o kakvoj se ovde kazuje, ~ini se to izli{nim pitanjem. Gde u ljubavima ima prostora za ma kakvu pomisao o revan{u? Ipak, Ferarci su pre{li preko toga. Imenom svog naj~uvenijeg vrtlara nazvali su ogroman park koji opasuje njihov grad.

Su{a pretiIZRael - Poslednjih pet godina

najdu`i su i najsu{niji period u Izraelu od 1920. godine, pi{e “D`eruzalem interne{enal”. Prema izve{tajima prof. Elija Fiermana, dotok sve`e vode opao je, za 25 posto. Sa 1300 miliona kubnih metara, koliko je iznosio u pro{lom veku, opao je na dana{njih milijardu kubika.

Jasno, Izrael ne sedi skr{tenih ruku. Intenzivirao je preradu otpadnih voda i danas se reciklira 50 posto otpadnih voda koje se koriste u poljoprivredi. To je najve}i procenat upotrebe reciklirane vode u svetu. Sledeca mera je izgradnja postrojenja za desalinizaciju morske vode. Do 2013. godine treba da se zavr{i i pusti u rad novo postrojenje za desalinizaciju koje }e isporu~ivai 600 miliona kubnih metara sve`e vode godi{nje. To je vi{e od polovine slatke vode koja je danas na raspolaganju. Primenjena je jo{ jedna, ne tako popularna, mera koja, me|utim, daje dobre rezutate. Pove}ana je cena vode {to je njenu potro{nju u gradskim sredinama umanjilo za 15 procenata.

Ismevanje Holokausta

IRan - Iran je pokrenuo internet-stranicu s karikaturama o Holokaustu koja ima za cilj da omalova`i istorijske dimenzije masovnog ubistva Jevreja tokom Drugog svjetskog rata, javlja novinska agencija Fars. Internet stranicu holocartoons.com finansira nevladina kulturna fondacija i uglavnom je zas-novana na stripu o Holokaustu objav-ljenom 2008. godine koji sadr`i satiri~ne karikature i tekstove kojima se `eli os-poriti Holokaust i prebaciti Izraelcima da tu temu zloupotrebljavaju. U vesti se navodi da ova internet-stranica, koja se otvara s temom Pink Panther Henryja Mancinija, `eli da poka`e da je “ubistvo {est miliona Jevreja u Drugom svjetskom ratu poznato kao Holokaust ~ista la`”.

“Ovaj veb sajt je posve}en svima koji su ubijeni pod izgovorom Holokausta”, pi{e Fars, misle}i na Palestince koji su, sude}i po iranskom tuma~enju, ubi-jani pod izgovorom Holokausta. Od Islamske revolucije 1979. godine, Iran nije priznao Izrael kao suverenu dr`avu i ~ak se suzdr`ava od kori{}enja imena Izrael, pominju}i umjesto toga jevre-jsku dr`avu kao “cionisti~ki re`im”. Napetosti su dostigle vrhunac 2005. kada je predsjednik Mahmud Ahmadined`ad zapo~eo svoje antiizraelske tirade, na-zivaju}i Holokaust “bajkom”.

VESTI IZ SVETA

vrtlar \or|o kod Finci-Kontinijevih

Basani je tvrdio da su De Sika i ostali anga`ovani na pretakanju ovog remek dela uzeli sebi previ{e slobode u tuma~enju stranica tog romana-bestselera

Elul 5770 / TI[RI 5771

\or|o Basani

16Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

postoje mnogi ljudi koji sma-traju da mogu `iveti prema sop-stvenim standardima moralnosti. Oni poku{avaju da `ive u skladu sa svojim odre|enjima dobra i zla, ne tra`e}i pri tom pribe`i{te u Bo`ijem otkrovenju. na taj na~in kora~aju onom istom slepom ulicom kojom su prolazile brojne generacije filozofa. nakon 2 500 godina istra`ivanja, filozofija je kona~no do{la do zaklju~ka da ne postoje objektivni standardi dobra i zla ukoliko ih nije obelodanio neki vi{i autoritet.

Vrlo je verovatno da }e se osobe koje poku{avaju da ̀ ive po sopstvenim moralnim standardima suo~iti sa jo{ jednim ozbiljnim problemom. Sve je u najboljem redu dok one ostvaruju us-peh u svojim nastojanjima. Me|utim, postoje trenuci u `ivotu kad pojedinac ne uspeva da odgovori sopstvenim moralnim o~ekivanjima, trenuci u kojima je prinu|en da ih korenito iz-neveri. U tim okolnostima ostaje bez pribe`i{ta usled nedostatka autoriteta koji bi mu mogao oprostiti i osloboditi ga ose}anja krivice. To je jedan od ra-zloga zbog kojeg, ni~im ubla`eno ose}anje krivice, tako sna`no obele`ava ~oveka modernog doba.

S druge strane, judaizam priznaje Boga kao vrhovni moralni autoritet. Dobro i zlo su definisani onako kako nam je to Bog objavio. Stoga Bog ima mo} da oprosti greh i iskoreni svako zlo koje bi osoba mogla po~initi. Isti autoritet koji objavljuje da je ne{to zlo i gre{no mo`e pru`iti opro{taj – “glas koji obavezuje je ujedno i glas koji osloba|a”. Ako je greh duhovna bolest, onda je pokajanje od Boga dati lek kojim se ta bolest mo`e izle~iti. Bog se nije zaustavio na tome da neke stvari proglasi ne~istima, on nam je is-tovremeno otkrio i sredstva za njihovo pro~i{}enje.

Stoga je jedno od temeljnih u~enja judaizma to da se osobi koja se poka-je opra{taju gresi. Zato Tora ka`e:

“Ako se obrati{ Gospodu Bogu svom i poslu{a{ Njegov glas” (Ponovljeni zakon, 30:2-3). Vrata pokajanja su ot-vorena svakom ljudskom bi}u, bilo da je ono Jevrejin ili nejevrejin.

Pokajanje je delotvorno za svaki greh bez obzira na njegovu te`inu, pa zato na{i mudraci u~e: “Ni{ta ne mo`e stajati ispred pokajanja.” Pokajanje poma`e bez obzira na to koliko puta je ponovljen isti prestup. Ono je podjed-nako delotvorno u odnosu na celoku-pan na~in `ivota, kao i u odnosu na pojedina~an greh. ^ak i osobi koja je ceo `ivot provela u grehu, negiraju}i i hule}i Boga, gresi, ipak, mogu biti opro{teni. Bog je stoga rekao svom proroku: “I zlikovac ne}e propasti s bezakonja svog u dan kad se od njega odvrati” (Ezekijel, 33:12).

Da bismo mogli razumeti zbog ~ega je pokajanje tako mo}no moramo prihvatiti ~injenicu da je Bog stvorio vaseljenu radi toga da bi ~ove~anstvu podario krajnje dobro. Zlo i greh pos-toje jedino zato da bi ~ovek mogao ispoljiti svoju slobodnu volju i stoga nisu deo Bo`je svrhe, niti poseduju stalnost. Stoga se stvari koje oduz-imaju od ~ovekovog krajnjeg dobra mogu iskoreniti. Bog je mo`da dozvo-lio postojanje zla, ali i tada samo kao mrlju na celokupnoj teksturi stvaranja koju pokajanje mo`e trenutno izbri-sati. Na{i mudraci nas stoga u~e da je pokajanje bilo deo izvornog Bo`jeg plana stvaranja.

Stvoriv{i ~oveka kao bi}e sklono grehu Bog mu je s druge strane poda- rio slobodu izbora i slobodnu volju, pa je stoga neizbe`no da ~ovek sagre{i. Zato je zapisano: “Nema ~oveka koji ne gre{i” (I Knjiga o kraljevima, 8:46). Kada ne bi postojao na~in da se greh izbri{e ljudska krivica bi se nagomi-lala do te mere da bi ~ovek, ophrvan du{evnom patnjom, jaukao kao Kain: “Greh je moj suvi{e te`ak da bih ga mogao podneti” (Postanje, 4:13). Zato je Bog ljudima podario pokajanje kao

cenzurisan Holokaust

SaD – Izraelski re`iser Jael Hersonski borio se dugo i `estoko da bi snimio do-kumentarac o Var{avskom getu pod naslo-vom “Nedovr{eni film”, ali nije uspeo da “pobedi” holivudski odbor za rangi-ranje filmova. Mou{n pik~er asocijacija Amerike potvrdila je prethodnu odluku da se ovaj film ozna~i oznakom “R” zbog “uznemiravaju}ih scena svireposti i u`asa Holokausta, uklju~uju}i i golotinju”, koja se odnosi na mladu devojku koju nacisti primoravaju da u|e u ritualno kupatilo.

Oznaka “R” koja zabranjuje svima is-pod 17 godina da pogledaju film ukoliko se ne nalaze u pratnji roditelja ili staratelja, ne}e spre~iti komercijalno prikazivanje fil-ma u pozori{tima, koje je zakazano za kraj avgusta. Me|utim, na razo~arenje ekipe koja je pravila film i onih koji su podr`ali njegovo snimanje, ova oznaka }e spre~iti da film bude prikazan u srednjim {kolama i kori{}en kao obrazovno sredstvo.

- U svetu gde su mladi ljudi bombar-dovani besmislenom zabavom, nesretna je okolnost to {to }e im jedan film sa istori- jskim i obrazovnim vrednostima biti uskra}en zbog organizacije ~iji cilj treba da bude da im pomogne - rekao je Adam Jauh, koji se nalazi na ~elu filmskih dis-tributera Osciloskop Laboratorija.

- Shvatam da je ovo mu~an film za gle-danje, ali bih `eleo da sam kao tinejd`er imao priliku da pogledam ovakav film. Mislim da bi profesorima u srednjim {kola-ma trebalo dati mogu}nost da sami odlu~e ho}e li ga prikazati u svojim u~ionicama – izjavio je Jael Hersonski.

Odbor za `albe MPAA glasao je 12:3 da se zadr`i oznaka “R”, uprkos usrdnih molbi Hersonskog i pisma Hane Avricki koja je pre`ivela Var{avski geto.

Dodatni argument da je film Stivena Spilberga iz 1998. godine, “Poslednji dani”, koji pokazuje masovna pogubljenja i prekomernu golotinju, dobio oznaku PG-13, nisu izmenila odluku odbora.

VESTI IZ SVETA JuDAIZAM: O POKAJANJu

nema onog koji ne gre{iStvoriv{i ~oveka kao bi}e sklono grehu Bog mu je s druge strane podario slobodu izbora i slobodnu volju, pa je stoga neizbe`no da ~ovek sagre{i

septembar 2010.

17Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

sredstvo za iskorenjivanje njihovih grehova.

Po{to je pokajanje u celini deo Bo`jeg plana, vrata pokajanja su uvek otvorena. ^ak i onda kad nemilosrdna pravda te`i da pred licem gre{nika zape~ati kapije pokajanja, Bog je i tada spreman da ga prihvati. Me|utim, kao {to ne~ista osoba mora potra`iti vodu koja }e je o~istiti, tako onaj ko `eli da se pokaje mora napraviti prvi korak u potrazi za Bogom. Na{i mudraci nas u~e: “Kad neko do|e da se o~isti, tad mu (Bog) poma`e.”

^esto se pitamo kako pokajanje mo`e pomo}i s obzirom na to da ono ne mo`e otkloniti {tetu koju je naneo greh. Ako osoba ubije ili uni{ti `ivot druge osobe, kako pokajanje mo`e poni{titi u~injeno nedelo? Odgovor le`i u ~injenici da krivica koja je nu`na posledica svakog greha, u velikoj meri zavisi od pobuda i uslova pod kojima je greh po~injen. Tako se na primer ubistvo u samoodbrani, ili u odbrani tu|eg `ivota, ne smatra grehom ~ak i ako je pri tom stradalo jedno ljudsko bi}e. U nekim slu~ajevima, sam mo-tiv mo`e neutralisati postupak koji bi u drugim okolnostima bio progla{en gre{nim, ili ga ~ak preobraziti u dobro delo. Prema tome, kod ~oveka koji se

pokajao, delo je ostalo nepromenjeno, ali je pokajanje povratno izmenilo iz-vornu pobudu koja je nagnala ~oveka da po~ini greh. Premda pokajanje ne mo`e poni{titi samo nedelo, ono mo`e povratnim dejstvom izmeniti po~etnu nameru i tako ispraviti duhovnu {tetu koju je greh prouzrokovao. Me|utim, po{to zemaljski sudovi sude jedino na osnovu dela, pokajanje ne mo`e uti-cati na odlaganje ili poni{tavanje zem-aljske sudske kazne.

Pokajanje se u najsavr{enijem smislu te re~i sastoji od ~etiri elemen-ta: promena na~ina `ivota, iskreno `aljenje, ispovest Bogu, re{enost da se greh ne ponovi.

Sedam nivoa pokajanja: 1. Ako se ~ovek pokaje odmah nakon {to je po~inio greh. Takvo pokajanje je na-jdelotvornije. 2. Onda kad se prestup-nik nalazi u istim okolnostima pod kojima je sagre{io, a ne sagre{i. 3. U mladosti, iako su se promenile okol-nosti pod kojima je po~injen greh. 4. Iz straha od stradanja. 5. Zbog stradan-ja kojima je izlo`en gre{nik. 6. U sta-rosti. 7. Neposredno pred smrt.

Iz knjige arije Kaplan priru~nik jevrejske misli II, prevela

s engleskog Danijela Danon

“Novi” poljski Jevreji u poseti Izraelu

IZRael - Grupa od 22 mlada Poljaka, koji su nedavno otkrili da imaju jevrejske korene, posetila je Izrael. Oni su tamo stigli 15. avgusta, na tronedeljni eduka-tivni seminar u Jerusalimu koji vodi [avej Izrael, neprofitna organizacija koja radi sa “izgubljenim” jevrejskim zajednicama {irom sveta.

Ve}ina u~esnika su odgojeni kao ka-tolici i imaju oko 20 godina. Oni dolaze iz razli~itih gradova u Poljskoj. Grupa }e u~iti hebrejski i prou~avati jevrejsku kultu- ru i religiju, kao i istoriju Izraela.

Prema [avej Izrael danas u Poljskoj ima oko 4 000 registrovanih Jevreja, ali mnogi ili kriju svoj identitet ili su nesvesni da imaju jevrejsko poreklo.

umro planer masakra u Minhenu

jORDan – Amin al Hindi, planer na-pada na izraelski olimpijski tim u Minhenu izvedenog 1972. godine, i jedan od osniva~a Palestinske bezbednosne slu`be, umro je u sedamdesetoj godini, u bolnici u Amanu, od raka jetre i pankreasa.

Jedanaest izraelskih sportista je kid-napovano i ubijeno tokom minhenskih olimpijskih igara, a sa njima je u pu{karanju stradalo i pet Palestinaca i jedan nema~ki policajac. Al Hindi je bio na ~elu Palestinske obave{tajne slu`be i blizak saradnik palestin-skog predsednika Jasera Arafata. Tokom sedamdesetih godina slu`io je i kao vi{i bezbednosni zvani~nik u Fatahu. Podr`ao je mirovni proces sa Izraelom i sporazum u Oslu nakon uspostavljanja palestinske uprave devedesetih godina pro{log veka. Al-Hindi }e biti sahranjen u svom rodnom mestu u pojasu Gaze. Glavni arhitekta ma-sakra, Muhamed Daud Odeh, poznat kao Abu Daud umro je pro{log meseca u 73. godini.

VESTI IZ SVETA

nema onog koji ne gre{iElul 5770 / TI[RI 5771

18Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

levi rasizam neMa^Ka – Jevrejski ~elnici su iz-

javili da jedan nema~ki zvani~nik u svojoj novoj knjizi koja opisuje stra{nu budu}ost Nema~ke, izgleda, odobrava nacisti~ku rasnu ideologiju.

Tilo Saracin, ~lan odobora Nema~ke centralne banke od maja 2009. i biv{i mini-star finansija za Berlin u knjizi “Nema~ka poni{tava sebe”, pi{e da su muslimani krivi za pojednostavljivanje nema~ke kul-ture. Jevreji i ostali poseduju superiorne gene, sugerisao je u svojoj knjizi, koja uskoro tre-ba da se pojavi u knji`arama.

Prema Stefanu Krameru, sekre-taru Centralnog saveta Jevreja Nema~ke, Saracinova rasna ideologija stav-lja ga u krilo krajnje ekstremne desnice.

Kramer je nedavno izjavio za “Handelsblat onlajn” da bi Saracin, koji je ~lan levog centra Socijal demokratske partije, trebalo da razmisli da se pridru`i Neonacisti~koj demokratskoj partiji.

- Time bi u najmanju ruku “linije fron-ta” postale mnogo o~iglednije - rekao je Kramer i to bi olak{alo socijaldemokrata-ma da ne moraju oni da ga izbacuju iz partije.

U knjizi “Nema~ka poni{tava sebe”, Saracin pi{e:

“Ne `elim da zemlja mojih unuka i praunuka bude prete`no muslimanska, da se u velikim delovima zemlje govori turski i arapski, da `ene pokrivaju glave i da se dnevni ritam `ivota odre|uje prema pozi-vu mujezina.”

U intervjuu pre izlaska knjige Saracin je rekao da svi Jevreji dele “posebne gene”, kao Baski i ostali narodi. Njegov intervju izazvao je o{tre kritike nema~kih politi~kih lidera. Saracinovi komentari su i ranije izazivali pometnju. Pro{log oktobra izjavio je da Turci i Arapi preuz-imaju Nema~ku zbog visokog nataliteta i da bi bio sre}niji da se radi o “Isto~no evropskim Jevrejima, koji se, tako|e, brzo razmno`avaju, ali je njihov IQ 15 procena-ta vi{i od IQ nema~kog naroda.” Kasnije se izvinio za ove primedbe.

U to vreme Nacionalna Demokratska Partija pohvalila je Saracina {to “udara ek-ser pravo u glavu”, kada govori o trenut-nom stanju u Nema~koj, ali su neki ~elnici me|u socijal- demokratama predlo`ili da ga treba isterati iz partije.

VESTI IZ SVETA

Idealan oblik vladavine predo~en u biblijskim izvorima je teokratija. Kada je Mojsije prihvatio savet svog svekra jitroa da izabere prvake iz svog naroda i postavi ih kao sudije (Izlazak, 18), morao je prvo da tra`i Bo`iju saglasnost i tek tada ih je ime- novao. Mojsijevi naslednici, jo{ua i posle njega Sudije, predvode jevrejski narod na sli~an na~in kao i Mojsije; u njima boravi “Bo`iji duh” koji ih inspiri{e da preuzmu na sebe odgovo- rnu ulogu vo|a jevrejskog naroda.

U vreme [aula i Davida, teokratiju kao oblik vladavine zamenjuje monar-hija, premda u biblijskim izvorima postoji izvesna dvosmislenost kad se govori o ovom obliku vladavine. Nije iz-vesno da li monarhija predstavlja ispun-jenje Bo`anske naredbe ili ona naprosto predstavlja ustupak narodu koji je tra`io da ima kralja “kao {to ga imaju i drugi narodi”.

U Ponovljenom zakonu (17:14-20), nalazi se poglavlje koga Rabi Juda (II vek), tuma~i na na~in koji ne nailazi na op{te slaganje. Po Rabi Judi, imeno-vanje i postavljanje kralja predstavlja religioznu du`nost jevrejskog naroda. Ovakvo tuma~enje po Rabi Judi bez sumnje proizilazi iz re~enice koja ka`e da kralj mora dobro da prou~i zakone da “se ne bi podiglo srce njegovo iznad bra}e njegove”. Kralj i njegovi podanici su dakle bra}a.

S druge strane, u I knjizi Samuela (poglavlje 8), Samuel govori narodu da je Bog nezadovoljan njihovom `eljom da imaju kralja, jer taj postupak posred-no govori o njihovoj nameri da odbace Bo`iju “kontrolu i upravu” nad njima. Ovaj deo (stihovi 13-18), sadr`i `estoku optu`bu protiv monarhije. Prorok Samuel navodi sve negativne aspekte kraljeve vladavine i njegovih autokratskih mo}i, upozoravaju}i jevrejski narod na ono {to mo`e da ga sna|e u budu}nosti.

“Uzima}e k}eri va{e da mu spravl-jaju mirisne masti i da mu budu kuva-rice i hlebarnice. I njive va{e i vinograde

va{e i maslinike va{e najbolje uzima- }e… Uzima}e desetinu od useva va{ih i od vinograda va{ih… I sluge va{e i slu{kinje i mladi}e va{e najlep{e uzima- }e… Stada }e va{a desetkovati i vi }ete mu biti robovi… Pa }ete onda vikati radi cara svoga kojega izabraste sebi; ali vas Gospod ne}e onda usli{iti.“

Zanimljivi su komentari Isaka Abravanela (1437-1508) koji se odnose na ovo biblijsko poglavlje. Republika je po`eljniji oblik ure|enja od monar-hije, ka`e on, s obzirom na to da je u republi~kom dr`avnom ure|enju vlast podeljena, pa se zloupotrebe mogu is-praviti, a kada se sva vlast nalazi u ru-kama jednog ~oveka, onda govorimo o diktaturi. Izabrani narodni predstavnici s vremena na vreme moraju polagati ra~una narodu, dok je kralj odgovo- ran jedino sebi. One zemlje, nastav-lja Abravanel, gde se sva administracija nalazi u rukama kralja, pune su korup-cije. Mudro se, me|utim, upravlja onim zemljama, u kojima se administracija nalazi u rukama privremenih vlada-laca. Abravanel daje primer Venecije i Firence, njegovog vremena. Postoje neke monarhije, ka`e Abravanel, gde je vlast kralja ograni~ena, pa je tamo {teta koju oni mogu da proizvedu mnogo manja. Najbolje je u svakom slu~aju kada kralja uop{te nema.

Nakon razaranja Drugog Hrama rukovo|enje palestinskom zajednicom preneto je na Patrijarhe. U Vavilonu, drugom velikom centru jevrejskog

JuDAIZAM I DEMOKRATIJA

Totalitarizam jednak

idolopoklonstvuBiblija je puna citata u kojima se zahteva po{tovanje prava svih ljudi

^ak i kada bi se “glas sa Neba“

priklonio mi{ljenju manjine on bi se od-

bacio kao neprihvatljiv

(Bava Mecia, 59b)

septembar 2010.

19Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

[alitov 24. ro|endan

IZRael – Na hiljade demonstranata obele`ilo je peti ro|endan u zarobljeni{tvu otetog izraelskog vojnika Gilada [alita, izve{tava JTA.

Tokom protesta u Jerusalimu, koji je odr`an preko puta ulice u kojoj se na- lazi rezidencija premijera, protestanti su obele`ili 24. ro|endan Gilada [alita.

Giladova majka, Aviva [alit, obratila se okupljenima i svom sinu:

- Gilade, voljeni sine, danas je tvoj ro|endan - rekla je. - Opet ti nisam kupila poklon, niti umesila tortu, niti }e{ duvati sve}ice. Nedostaje{ mi svakog dana, sve vi{e i vi{e. Po`ele}u `elju u tvoje ime da tvoja sve}a ne bude uga{ena, da ostane{ zdrav du{om i telom. Izvini {to te jo{ nis-mo oslobodili.

Aviva je pozvala `enu premijera Netanjahua, Saru Netanjahu da se javno obrati u ime njenog sina kao {to je nedavno javno govorila na temu mogu}e deporta- cije dece stranih radnika.

Kancelarija premijera je obavestila da }e premijer Benjamin Netanjahu po pov-ratku sa mirovnih razgovora u Va{ingtonu pozvati porodicu [alit na sastanak.

[alit je otet juna 2006. godine i nalazi se u zato~eni{tvu Hamasa, u Gazi.

Aviva [alit je pozvala `ene zakono-davaca i vladinih ministara da se pridru`e protestu, ali odziva nije bilo.

Tri Jevrejina iz Persije ubijena u los An|elesu

SaD – Tri ~lana Iranske jevrejske za-jednice ubijeni su iz pi{tolja u Zapadnom Holivudu. Piroz Musazadeh, 27, njegov brat [ahariar Musazadeh, 38, i Bernard Khalili, 27, ubijeni su u no}i 25. avgusta u bratov-ljevom stanu. Prema “Los An|eles tajmsu”, policija veruje da su bili odre|eni za odstrel iako nije bilo znakova nasilnog ulaska u stan.

- Na{a zajednica je {okirana ubistvom trojice ~lanova Iranske jevrejske zajednice - izjavila je za “Beverli Hils kurir” Poja Dajanim, predsednik Iranskog jevrejskog komiteta za odnose sa javno{}u

Trojica ubijenih uselili su se u SAD jo{ kao deca. Nisu bili imu}ni i nisu imali kriminalnu pro{lost.

VESTI IZ SVETA`ivota, Jevreji su imali kraljeve, tzv. Egzilarhe, ~iju su vladavinu odobravali Persijski carevi.

U kasnijem periodu, premda je demokratski princip u jevrejskim za-jednicama teorijski funkcionisao (obra-zovanje je bilo otvoreno i dostupno svim narodnim slojevima, najve}i u~enjaci toga vremena bili su prete`no iz siroma{nijih slojeva naroda), ipak su u praksi naj~e{}e imu}ni Jevreji bili pr-vaci zajednica. Salo Baron (Salo Baron, “The Jewish Community“, Vol. 1, str. 27-27, Philadelphia, 1945) pi{e:

„Bilo je mnogo govora o ’demokrats-kim’ oblicima vladavine kod jevrejskih zajednica u pro{losti. ^ak i letimi~an pogled na istoriju jevrejskih zajednica mo`e ubediti posmatra~a bez predra-suda da pojam ’demokratski’, u smislu u kojem se koristio da opi{e na~in funk-cionisanja drevnih jevrejskih zajednica, ima sasvim razli~ito zna~enje od onog koje se koristi u politi~kim sistemima danas. ^injenica je da je gro svetskog jevrejstva, posle drugog pada Jerusalima, nekoliko vekova bilo pod kontrolom Palestinskih patrijarha.“

Istovremeno su onaj deo Jevreja koji je `iveo pod persijskom vla{}u sve do po~etka drugog milenijuma nove ere, kontrolisali vavilonski egzilarsi.

Nakon represije patrijarha, Jevreji su `iveli pod egzilarsima. O~igledno je da su i patrijarsi i egzilarsi imali u rukama sva sredstva koja obele`avaju naslednu monarhiju. Premda su povlastice i pre-imu}stva jevrejskih ~elnika, za raz-liku od orijentalnih suverena, ipak bile ograni~ene zbog velikog uticaja koji su u~enjaci i neki pojedinci imali na sudove tzv. {adlanim, jedva da se moglo govoriti o demokratskoj upravi u bilo koje doba u toku trajanja ove duge epohe.

U srednjovekovnoj kao i u prvim danima savremene Evrope, prevla|uju- }u ulogu u administraciji, vo|stvu i dono{enju odluka u okviru jedne za-jednice, imale su imu}ne porodice. Zahvaljuju}i svom bogatstvu one su mogle ~esto da usmeravaju na~in rada i odlu~ivanja u tim zajednicama ~ak i kada se to direktno sukobljavalo sa `eljama ve}ine. U pionirskim danima savremene Holandije, Nema~ke i Poljske, lagano i sigurno u~vr{}ivanje oligarhije u jevre-jskim zajednicama prakti~no je elimi- nisalo sve oblike demokratije, koja se u formalnom obliku jo{ jedino zadr`ala u statutima zajednica.

Dok u talmudskoj literaturi postoje brojni osvrti na lokalne oblike vlasti – oporezivanje, policijsku vlast, kontrolu trgovine i tome sli~no – nema pravila o tome kako se birao gradski savet i up-ravnik grada, kao {to ne postoje nikakva pisana svedo~anstva o na~inu biranja gradske uprave.

U oblasti {kolstva, me|utim, primen-jivao se jasan demokratski princip. Ne samo da su se slu~ajevi koji su dospeli na sud re{avali ve}inskim glasanjem sudija, nego se i u raspravama u~enih koje su

vo|ene na sudu prihvatalo mi{ljenje ve}i- ne. ^ak i kada bi se “glas sa Neba“ prik-lonio mi{ljenju manjine on bi se odbacio kao neprihvatljiv (Bava Mecia, 59b).

Rabi Meir je na primer posedovao tako brilijantan um da njegove kolege nisu bile u mogu}nosti da shvate pravo zna~enje onoga {to je izlagao, i upravo iz tog razloga, prihvatano je ne njegovo nego gledi{te njegovih kolega. (Eruvin, 13b).

Kada se radilo o re{avanju pitanja od velikog zna~aja za zajednicu, na primer, {ta je primarnije u~enje ili ~injenje, stvar bi bila stavljena na glasanje i u obzir se uzimalo mi{ljenje ve}ine (Kidu{in, 40b).

U na{em svetu gde su alternative demokratskom obliku vladavine bilo diktatorski re`im bilo totalitarna dr`ava, demokratija jeste najpo`eljniji oblik dr`avnog ure|enja. To nije zbog toga {to ve}ina uvek ima pravo, ili bar tako iz-gleda, nego zato {to se ljudima mora dati sloboda da sami sobom upravljaju. Kada postoji sukob mi{ljenja prihvata se od-luka ve}ine zbog toga {to se treba prik-loniti onome {to ve}ina smatra najboljim re{enjem za sebe. [tavi{e, u jednoj dobro ure|enoj demokratskoj zemlji ~uvaju se i prava manjina. Kao {to je D`on Stjuart Mil rekao: “Ako celo ~ove~anstvo osim jednog ~oveka ima isto mi{ljenje, i samo taj ~ovek zauzima suprotan stav, ~ove~anstvo ne}e biti ni{ta vi{e u pravu ako u}utka tog jednoga, kao {to ni on, kada bi imao dovoljno mo}i, ne bi imao pravo da u}utka celo ~ove~anstvo.“

Postoje va`ni principi Jevrejstva koji mogu opstati i o~uvati se samo u tako organizovanom dru{tvu: prava svih pojedinaca stvorenih po Bo`ijem liku, sloboda izbora koja svakom omogu}ava da izabere svoj na~in `ivota, bo`anska zapovest o ljubavi ~oveka prema svom bli`njem, jednakost gra|ana pred za-konom. Biblija je puna citata u kojima se zahteva po{tovanje prava svih ljudi: “Jedan zakon i jedno pravilo va`i}e kako za tebe tako i za stranca koji `ivi pored tebe“ (Brojevi, 15,16). Totalitarni siste-mi gde dr`ava prakti~no postaje predmet obo`avanja, predstavljaju moderan oblik idolopoklonstva protiv kojeg su se u tal-mudsko vreme borili jevrejski proroci. Nije prema tome ni malo iznena|uju}e da je dr`ava Izrael koju su osnovali Jevreji, u svim svojim vidovima demokratska dr`ava.

Literatura: “What does Judaism say about..?“ by

Louis Jacobs, Keter PublishingHouse, jerusalem lTD. 1988

prevela i priredila Danijela Danon

“Pa }ete onda vikati radi cara svoga

kojega izabraste sebi; ali vas Gospod ne}e

onda usli{iti.“

Elul 5770 / TI[RI 5771

20Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

pi{e: pavle [osberger

U Au{vic su deportirci stizali teret-nim vozovima, u „G“ vagonima po 80 osoba u vagonu. Vozovi su stizali na tzv. „Judenrampu“ gde su ih istovari-vali, odvajali mrtve i selektovali `ive! Glavni selektor je bio dr Jozef Mengele. Sa njim je bilo jo{ selektora, vi{e `ena nadzornica koje su imale razne ~inove: aufzerin (Aufseherin – nadzornica), raportfirerin (Raportführerin), pa ~ak i SS oberaufzerin (Oberaufseherin) (Mandelka).

Ovde bih `eleo da se posebno os-vrnem na prelepu, ali najsvirepiju, po svemu najgoru, mo`e se re}i zlotvora – Irmu Greze (Irma, Ida, Ilse Grese). Ro|ena je 7. oktobra 1923. u Vrehenu (Wrechen) kod Pasevalka (Pasewalk).

U SS je stupila sa samo 19 godina i slu`ila je u Ravensbriku (Ravensbrück), Bergen-Belzenu (Bergen-Belsen) i Au{vicu. Imala je razne ~inove dok nije

do{la septembra 1943. godine u Au{vic. Raspore|ena je u SS podoficire i sa pro{irenim ovla{}enjima slu`ila je kao inspektor Vafen (Waffen) SS-a.

SuDBINE

Miljenica svirepe plavu{e

Su|enjeDeo transkripta svedo~enja Irme Greze o odabiru zatvorenika za gasne ko-

more. Irmu Greze ispituje advokat odbrane major Kranfild (strana 249 tran-skripta).

Kranfild: Odakle je dolazila naredba za ono {to smo nazvali “izborna par-ada”?

Greze: Naredba je dolazila telefonom od Rapport Führerin ili od Oberaufseherin Dre{el.

Kranfild: Kada bi naredba stigla da li vam je obja{njavano koja je svrha “parade”?

Greze: Ne. Kranfild: [ta je trebalo da rade zatvorenici kada se oglasi pi{taljka?Greze: Da se postroje u redove od po pet zatvorenika, a moja du`nost je bila da

se pobrinem da oni to u~ine.Onda bi do{ao doktor Mengele i vr{io odabir. Po{to sam bila odgovorna za logor moja du`nost je bila da znam koliko ljudi odlazi. Trebalo je da ih prebrojim i da broj zabele`im u svoju knjigu. Nakon izbora zatvorenika oni su slati u logor “B”, a Dre{el bi me pozvala i obavestila da su odvedeni u drugi logor u Nema~koj da rade ili na specijalni tretman, {to sam smatrala da je drugi naziv za gasne komore. Onda bih u svoju knjigu bele`ila toliko i toliko zatvorenika za trans-port u Nema~ku ili toliko i toliko za S.B. (Sonder Behandlung – poseban tretman). Celom logoru je bilo poznato da S.B. zna~i gasne komore.

Kranfild: Da li vam je iko od va{ih nadle`nih rekao bilo {ta o gasnim ko-morama?

Greze: Ne, o tome su mi govorili zatvorenici. Kranfild: Optu`eni ste da ste na tim “paradama” vi birali zatvorenike i slali

ih u gasne komore. Da li ste to radili?Greze: Ne.Kranfild: Zar nije bilo sasvim o~igledno da se zatvorenici odabiraju za

gasne komore kada su samo Jevreji morali da prisustvuju tim “paradama”?Greze: Ja sam bila nadle`na za Jevreje u logoru “C”. Kranfild: To zna~i da su oni svi morali da prisustvuju “paradama” za gasne

komore, zar ne? Greze: Da. Kranfild: Po{to su vam rekli da ~ekate doktore vi ste morali savr{eno znati

~emu “parade” slu`e?Greze: Ne.Kranfild: Kada su ljudi postrojavani naj~e{}e su bili goli i tom prilikom su

pregledani kao {to se pregleda stoka da bi se ustanovilo da li su podobni za rad ili za smrt, zar ne?

Greze: Ne kao stoka.Kranfild: Vi ste tu odr`avali red, zar ne, i ako bi neka od Jevrejki pobegla

vra}ali ste je nazad i prebijali?Greze: Da.

O ̀ enskom logoru u Au{vicu, naro~ito posle deportacije Jevreja iz Ma|arske 1944. godine, mnogo se zna, ali ova pri~a nije mogla da bude ispri~ana pre nego {to njeni akteri si|u sa ̀ ivotne scene

septembar 2010.

21Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

Na toj du`nosti su do izra`aja u punom smislu do{li njen sadizam, sek-sualne devijacije, nemilosrdne tu~e i bi~evanje logora{ica. ^esto su se te se-anse zavr{avale ubijanjem pi{toljem!!! Te njene brutalne osobine izdvajale su je od ostalih 150 ~uvara u `enskom logoru.

Bez obzira na to da li je i{la pe{ke ili na biciklu, sa svojim vu~jakom Borisom, bi~em ili {tapom ulivala je strah i zeb-nju. A zvali su je „Plavi an|eo“! Retko je stupala u direktan razgovor sa oko 30 hiljada logora{ica, Jevrejki. Jednoj od logora{ica, dr Olgi Len|el (Lengyel), koja je bila ginekolog, poverila se da posle rata `eli da bude glumica!!!

Spomenuo bih, posebno, jednu logora{icu, Novosa|anku. Zvala se Lili Pili{er, udata Pauntz i bila izuzetno lepa `ena koja je u Au{vic stigla maja 1944. godine, sa mu`em Miroslavom (1904) i sinom Borisom (1931). Kao i sve ostale, na Judenrampi, selekcijom dr Mengelea i Greze odvojena je od mu`a i sina. Njena lepota je u~inila da je zloglasna Greze odmah odvoji od os-

talih logora{ica. Mnogi detalji se, nara-vno, nisu saznali, ali je ~injenica da je Lili dobila odmah zasebnu sobu u ba-raci, mnogo privilegija, a kasnije i, tada izuzetno, zvanje za Jevrejke – lagerelte- ste. Sve to je do tada bilo nepojmljivo u Au{vicu.

Greze je bila ~est gost kod Lilike, svoga psa vu~jaka je nazvala imenom Lilikinog sina Borisa. Mnoge pri~e su se pri~ale i tamo u logoru, a i posle

rata. Lili je bila u lezbijskom odnosu sa Greze. Na kraju, Lilika je pre`ivela rat. Sina i mu`a su joj likvidirali u gasnoj komori. Vratila se u Novi Sad, udala za predratnog vazduhoplovnog oficira, Radeta i preselila u Beograd. Radila je u organizaciji CARE. Kasnije je kupi-la ku}u u Portoro`u gde se preselila i `ivela do smrti.

Greze je zarobljena aprila 1945. od Britanske vojske i optu`ena za ubist-vo, torture, seksualne ekscese koje je upra`njavala u Au{vicu i Bergen Belzenu od marta 1943. do janu-ara 1945. Osu|ena je u Belzenskom su|enju, posle 53 dana su|enja, 17. sep-tembra 1945. godine na smrt. Branilac joj je bio major I. Kranfild. U ~etvrtak, 13. decembra 1945. obesio ju je britans-ki izvr{itelj osuda Albert Pierre-Point u zatvoru Hamein, kao prvu od osu|enih u prisustvu pukovskog narednika-vod-nika O’Neila. Prilikom odvo|enja na ve{anje stalno je ponavljala: „Schnell, schnell!“ (brzo, brzo!).

Lilika Paunz do kraja `ivota, nije verovala da joj je sin Boris ubijen.

SuDBINE

Miljenica svirepe plavu{ePlavi an|eo Au{vica

“An|eo” je drama koja je zasnovana na su|enju i pogubljenju nacisti~kog ratnog zlo~inca Irme Greze. Irmu Greze, koja je sa 16 godina postala ~uvar u koncentracionim logorima Au{vic i Bergen Belzen, osudili su Englezi zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti i pogubili je kada je imala 21 godinu. Me|unarodna {tampa je ovu upadljivo lepu `enu nazvala “Plavi an|eo Au{vica”.

U drami je Irmin tu`ilac podlegao njenom fatalnom {armu. Zajedno sa publikom on upada u ko{mar u kojem se to~ak sudbine okre}e tako da on od tu`ioca postaje optu`eni. U njegovom ko{maru se pojavljuje i Olga Len|el, pre`ivela Au{vica, koja tu`ioca u~i lekciji o dostojanstvu i pre`ivljavanju.

Irma Greze bila je najozlogla{eniji nacisti~ki zlo~inac me|u `enama. U jesen 1943. godine, napredovala je do pozicije star-ije SS nadzornice i bila je nadle`na za oko 30 000 `ena , ve}inom poljskih i ma|arskih Jevrejki. To je bila druga po visini pozicija koju je mogao dosti}i `enski kadar u koncentracionim logorima. Nakon zavr{etka rata pre`iveli su pru`ili opse`ne podatke o ubistvima, tor-turama, okrutnostima i seksualnim ekscesima koje je sprovodila Irma Greze tokom svog boravka u Au{vicu i Bergen Belzenu. Obi~no je nosila te{ke ~izme, bi~ i pi{tolj. Koristila je i fizi~ke i psihi~ke me-tode mu~enja zatvorenika logora i u`ivala je da hladnokrvno ubija. Nemilosrdno je bi~evala `ene bi~em upletenim u pletenicu, neke sve do njihove smrti. Zatvorenice su plavooku plavu{u zvale “Lepa zver”, a sama Greze je bila opsednuta idejom da nakon rata postane filmska zvezda. Pratila ju je reputacija nimfomanke, koja je u logo-ru podjednako seksualno zloupotrebljava mu{karce i `ene i koja je imala mnogo ljubavnika me|u nema~kim oficirima uklju~uju}i i logor-skog lekara Jozefa Mengelea i komandanta kampa Jozefa Kramera.

Strah i trepet au{vica – Irma Greze

Elul 5770 / TI[RI 5771

22Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

www.savezscg.org

DOBROVOlJNI PRIlOZIPORODI^NE VESTI lI^NE VESTIBEOgRADNataša i Jovan Verber dobili su 14. juna 2010. sina Luku. Mazal tov!

Debora i Nikola Radić dobili su 28. juna 2010. sina, a bake Delisija Kuzmanović-Albahari i Gordana Radić, unuka Daniela. Mazal tov!

Jelena Jovanović i Feđa Nikolić dobili su 16. jula 2010. ćerku, a Judita Jovanović, rođena Biro, unuku Hanu. Mazal tov!

Za “Jevrejski pregled”50 USD – Gavrilo Gabi Deleon, sa porodicom, Australija, u znak sećanja na brata Elija Deleona i njegovu suprugu Martu50 USD - Regina Halpern, Kanada, u znak sećanje na nikad prežaljene majku Elu i brata Isaka2 500 din. – Ana i Teodor Kovač iz Novog Sada, povodom jesenjih praznika

Za Socijalnu delatnost30 000 din. – David Zaharija sa porodicom, u znak sećanja na sestru Silviju Zahariju 100 USD - Gavrilo Gabi Deleon, sa porodicom, Australija, u znak sećanja na brata Elija Deleona i njegovu suprugu Martu1 000 din. – Estera Bajer

Za Muzej2 500 din. – Ana i Teodor Kovač, za sećanje na svoje najbliže kojih više nema

Hevra kadiša – Jevrejsko groblje10 000 din. – Natalija Danon, u znak sećanja na supruga pok. Mišu Danona dipl. ing, njegovu sestru Floru Eskenazi i sestričine Blanku Perić i Mirjanu Todorović rođ. Eskenazi. 100 USD - Irena i Daniel Verber u spomen na Eugena Verbera, Blanku Danon-Nuić i Ivicu Nuića 100 USD – Regina Halpern, u sećanje na nikad prežaljene, majku Elu i brata Isaka 50 evra – Slavica Fišer, povodom godišnjice smrti supruga Bernata Fišera5 000 din – Rahela Perišić 2 000 din. – Moric D. Montiljo iz Naharije, Izrael, umesto cveća na grobove rav Cadika Danona, rav Josifa Levija, Isaka Poljokana, mr ph. Samuela Gaona, dr Isaka Albaharija, Joesefa Izraela, Benciona Pinta i Rafaila Blama, a u znak sećanja na višegodišnji aktivan rad u verskoj delatnosti.2 000 din. – Moric D. Montiljo iz Naharije, Izrael, umesto cveća na grobove Jakova Čelebije, Mime Atijasa, Avrama Baruha, Josipa Pesaha, Josipa Erliha, Alberta Montilja, a u znak sećanja na zajedničko druženje1 000 din. – N. N.

Za De~ji klub 2 000 din. – Debora Radić-Kuzmanović

Za kulturnu delatnost 2 000 din. – kćerke Borka i Slobodanka Boba, u sećanje na roditelje Leu i Ervina Salcbergera

Za prevod knjige “Mi smo pre`iveli”200 USD - Branka Milošević iz Bostona, SAD, u sećanje na Luci Bebu Petrović 200 USD - Branka Bogdanov i David Mladinov iz Bostona, SAD, u sećanje na Luci Bebu Petrović

NOVI SADZa Socijalni fond JONS10.000 din. - u znak ljubavi i sećanja na baku Mariju Gutman i roditelje Elzu i Vladu Opačića, daju Cunika, suprug Neša i deca Lelilca i Bane Đordjević1 000 din. – Durđica Mojzes, rođ. Tipold i Lidija Tipold-Sel, povodom godišnjice smrti majke i bake Jelene Ilonke Mojzes i desetogodišnjice smrti supruga i oca Zoltana Tipolda

Za rad JONS4.000 din. - Elvira Fišl

Jevrejska opstina Novi Sad se zahvaljuje g. Igoru Kronaveteru, koji je preuzeo na sebe veliki posao izrade sajta JONS-a. Adresa sajta je www.jons.rs

Mina Momčilović, ćerka Vere i Predraga Momčilovića i unuka Mile i Bruna Hofmana, diplomirala je 3. jula 2010. na osnovnim studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu, instrument harfa.

uMRlIBEOgRAD

Ilija Perišić, rođ. 1926. godine, preminuo 6. jula 2010, sahranjen 8. jula 2010. na Jevrejskom groblju u Beogradu

Ljubinka Belić–Gagić, rođ. 1927. godine, preminula 23. jula 2010. kremirana 29. jula 2010. na Novom groblju u Beogradu

Lea Sorger, rođ.1923. godine, preminula 24. jula 2010. sahranjena 27. jula 2010. na Jevrejskom groblju u Beogradu

ZEMuN:Kira Brandajz, preminula 16. avgusta 2010. u 88. godini

NOVI SAD:Svetlana Gusman preminula u 50. godini

Tibor Adam peminuo u 87. godini

TEl AVIVOra Dobrovensky, rođ. Gaon u 74. godini

Kursevi stranih jezikaObave{tavamo da }e JO Beograd organizovati, pored kurseva hebrejskog, i kurseve {panskog jezika, svih nivoa. Zaintereso-vani se mogu prijaviti pozivom na telefonski broj kancelarije JOB : 2624-289. Po~etkom oktobra }e se odrzati pripremni sastanak kada }e se saznati vi{e detalja.

Kli{e na poklonZa izradu jevrejskog kalendara za 5771. godinu Ivica Eske-nazi je poklonio veoma vredan kli{e za {tampanje zlatotiska na koricama kalendara.

Savez jevrejskih op{tina Srbije mu se na tome zahvaljuje.

septembar 2010.

23Jevrejski

PregledJevrejskiPregled

IZRAElSKI FuDBAlERI u NOVOM SADu

Tako daleko, a kao kod svoje ku}e

Gosti su bili zbunjeni navija~ima sa izraelskim zastavama koji

su proslavljali njihove i golove srpske reprezentacije

Za vreme Svetskog univerzitetskog prvenstva u malom fudbalu (futsal) u novom Sadu, od 23. do 31. avgusta, uvek aktivni omladinci dru`ili su se sa reprezen-tacijom Izraela koja je pobrala sve sim-patije predstavljanjem ereca na terenu i pona{anjem van njega. Da svakom prija gostoprimstvo u vidu primerene pa`nje, pogotovo na takmi~enju koje se odr`ava podalje od matice, pokazali su dragi gosti koji su na kraju i priznali da su prijatno iznena|eni odli~nim do~ekom i kvalitetnim vremenom provedenim sa podmlatkom jevrejske zajednice u novom Sadu.

Podr{ka koju je kombinovani A tim Izraela dobio u me~u grupne faze takmi~enja sa Srbijom za njih je bila iznena|uju}a! Ne samo da su se gosti zapitali ko su misteriozni navija~i sa izraelskim zastavama, nego je uveliko i

doma}a publika u potpuno ispunjenoj Maloj sali Spensa ostala zbunjena simpati~nom i naspram njihove brojnosti hrabrom glasu no-vosadskih omladinskih aktivista. Ta ~injenica je pogotovo bila uo~ljiva u trenucima kada su mladi Jevreji proslavljali pogotke i srpske i iz-raelske ekipe.

Zanimljiv obilazak grada i mesta od zna~aja za Jevreje u Novom Sadu za igra~e Izraela pri-redio je sve`e diplomirani turizmolog Marko Fi{er uz obja{njenja na hebrejskom jeziku, dok su se oni, u svom opu{tenom, krajnje iz-raelskom i fudbalskom, maniru osvrtali za no-vosadskim lepoticama.

Nakon {etnje gradom mladi gosti su u krajnje le`ernom, ali i pravom timskom, iz-danju, predvo|eni temperamentim trenerom, velikom zaslugom Jelene Gli{in, istr~ali na fudbalski megdan i timu sastavljenom od

momaka iz Omladinske sekcije JONS-a. Ako se tome doda ~injenica da su narednog dana Izraelci igrali i ~etvrtfinale Mundialita sa Brazilcima, onda krajnji rezultat od dva gola razlike u korist gostiju predstavlja sjajan rezul-tat za pora`enu stranu. Ipak, mora se priznati da je bilo za~u|enih lica u trenutku kada su naspram sebe na terenu videli reprezentaciju za koju su prethodno ve~e navijali, ali i ̀ elje za dokazivanjem sa profesionalnim fudbalerima. Kao i uvek, dru`enja i zvani~ne i nezvani~ne hvale sa jedne i druge strane nije bilo dosta, ali iskreno priznanje vo|e delegacije i selektora da su prijatno iznena|eni predano{}u mladih jevrejskih aktivista da njihov boravak u najve}em gradu Vojvodine protekne besprekorno, re~i su koje gode u{ima jevrejske omladine u Novom Sadu.

Omladinska radna grupa jOnS

jedna nacija – dva tima

Ruma, njeni sportski radnici i `itelji imali su veliko i retko zadovoljstvo da budu doma}ini ko{arka{icama reprezen-tacije Srbije i njenim rivalkama u kvali-fikacijama za evropsko prvenstvo 2011. godine. u gostima su im bile ko{arka{ice Rumunije, letonije i Izraela.

@enska ko{arka{ka reprezentacija Izraela, sportski izuzetno jaka, do~ekana je sa posebnim pijetetom jer se u Rumi negu-ju se}anja na Jevreje, nekada{nje `itelje tog grada. Pre drugog svetskog rata bilo ih je u Rumi oko 270. Ostavili su dubok trag u njenom privrednom, kulturnom i celokupnom dru{tvenom `ivotu. Brojni su spomenici koji o tome govore. A danas? Danas u Rumi Jevreja vi{e nema. Ostao je samo jedan, dole potpisani - polujevrejin.

Rukovodstvo grada i mnogobrojni gra|ani sa velikim pijetetom se}aju se svojih jevrejskih sugra|ana, ali i svih ostalih Rumljana stradalih u suludom nacisti~kom teroru. Svake godine na dan oslobo|enja Rume od nacisti~kog terora 27. oktobra 1944. pola`u vence na spomen

obele`ja na gradskom groblju i na mestu gde je nekad bila sinagoga, koju su nacisti sru{ili 1942. godine da bi na tom prostoru

izgradili logor za sve rodoljube, koji su tu dovo|eni, a zatim internirani u zloglasne nacisti~ke logore smrti {irom Evrope (Jasenovac, Au{vic, Dahau, Mathauzen...)

Go{}ama iz Izraela prire|en je srda~an do~ek. Predstavnici reprezentacije su polo`ili venac na spomen obele`je post-avljeno na mestu nakada{nje sinagoge. Zatim su go{}e u holu kulturnog centra posetili izlo`bu “Ruma magistrat” na kojoj je prikazan razvoj i `ivot Rume od 1749. godine, kada je dobila status trgovi{ta (gra-da), do dana{njih dana, sa posebnim osvr-tom na `ivot lokalnih Jevreja. Izlo`bu je priredio rumski hroni~ar Bo`idar Paukovi} uz pomo} Antuna Unterbergera.

U znak se}anja na ovo divno dru`enje Paukovi} je go{}ama podario razglednice Rume i CD sa snimcima izlo`be. Tova Hofman, menad`erka izraelske ko{arka{ke reprezentacije, uru~ila autoru izlo`be drve-nu kasetu ukra{enu bronzanim bareljefom, a dolepotpisanom dres ko{arka{ke repr-ezentacije Izraela.

antun unterberger

KO[ARKA[IcE REPREZENTAcIJE IZRAElA u RuMI

venac na mestu nekada{nje sinagoge

Elul 5770 / TI[RI 5771