Savo Stavri}

TO[O STAVRI] trgovac i veleposednik iz Bosanskog [amca

1878 ‡ 1942

Beograd

1986

2004

1

Savo T. Stavri}

TO[O STAVRI]Trgovac i veleposednik iz Bosanskog [amca

(1878-1942)

Urednik

Marko P. Babac

Izdava~

Balby International

Beograd

2004

2

SADR@AJ

UMESTO UVODA .............................................................................................. 3

TO[O STAVRI] TRGOVAC I VELEPOSEDNIK

IZ BOSANSKOG [AMCA.................................................................................. 5

SAVO T. STAVRI] - AUTOBIOGRAFIJA ................................................. 68

MIT O TO[I STAVRI]U.................................................................................. 76

NOV^ANICE ZA ZAZUBICE........................................................................ 87

IZ ISTORIJE BOSANSKOG [AMCA ............................................................ 93

ZAHVALNOST ................................................................................................ 101

DRVO @IVOTA

RODOSLOV PORODICE TO[E STAVRI]A............................................ 103

3

UMESTO UVODA

U toku slu`benog boravka u Moskvi, maja 1985. godine, sasvim

neobi~nim slu~ajem, kao {to biva na tako dalekim putovawima,

jednog dana me je pozvao u posetu in`ewer Ramo Begi}, zastupnik

italijanske firme OMNIA iz Milana, ~ovek mojih godina. Me-

ne i mog prijateqa @ivojina Lali}a primio je u svom apartmanu-

kancelariji u hotelu "M`dunarodnaja", jednom od najrasko{nijih

u Moskvi. Doma}in nas je, pored viskija, poslu`io pravom bosan-

skom baklavom koju je sam besprekorno napravio. Rekao je da je

rodom iz Bosanskog [amca.

‡ I moja majka Dara, Darinka je ro|ena u [amcu. Rekao sam.

‡ ?

‡ Ja sam unuk To{e Stavri}a.

‡ A, da, da. Va{a majka Dara bila je udata za oficira. Imala

je jo{ sestara. Slu{ao sam o To{i Stavri}u. Pri~ao mi je otac

da je to bio veliki ~ovek i dobrotvor ~itavog kraja.

Razgovor je ubrzo dobio drugi tok, ali ja sam jo{ dugo bio pod

utiskom ove iznenadne i neobi~no prijatne pohvale mome dedi.

Odmah po povratku ku}i, ispri~ao sam mami Dari {ta sam ~uo

o deda To{i u Moskvi. Bilo joj je drago. Me|utim, prili~no mir-

no je rekla ne{to {to me je isto toliko iznenadilo.

Odmah posle oslobo|ewa, na{ ro|ak Du{ko Brki}, tada{wi

ministar pravosu|a u NR Hrvatskoj, pri~ao je da su za vreme rata

u partizanskim jedinicama seqaci iz okoline [amca i obli`-

wih mesta, svojim stare{inama i politi~kim komesarima najpoh-

valnije govorili o gazda To{i.

4

Osetio sam i shvatio da sam kao wegov unuk ostao du`an deda

To{i Stavri}u. Deo wegove krvi te~e u mojim `ilama, a moji ko-

reni dose`u do wegove veli~ine i slave.

Du`no po{tovawe prema ovom velikom ~oveku izra`avam ob-

javqivawem wegove biografije, kako bih se}awe na wegov lik

osve`io i produ`io. Biografiju je pisao wegov najstariji sin

Savo, a pred ~itaocem je celovit tekst, bez ikakvih jezi~kih i

gramati~kih korektura.

Na kraju teksta originala, skromno je bio prika~en jedan do-

datak sa dve gusto kucane stranice uja Savine autobiografije.

Nikad nastavqene, nikad do kraja zavr{ene.

I wemu dugujem zahvalnost za navo|ewe svih na{ih imena, kao

potomaka To{e Stavri}a. Uradio je to sa pa`wom i ponosom.

Unuk To{e Stavri}a

dr Marko Babac,

profesor Univerziteta umetnosti

u Beogradu

U Beogradu

10. H. 1986.

5

Savo T. Stavri}

TO[O STAVRI]

Trgovac i veleposednik iz Bosanskog [amca

To{o je ro|en u malom bosanskom selu Porebrice, srez Br~ko,

1878. godine, kada je [vabo u Bosnu u{ao. (Odlukom Be~kog Kon-

gresa, Austrija je okupirala Bosnu, 1878. godine ‡ prim. ured.)

Prvo, nekoliko re~i o Todoru, To{inom ocu.

Todor je bio putuju}i trgovac i robu je prodavao po selima,

ne{to sli~no kao Dalmatinci {to su prodavali za vreme stare

Jugoslavije. Bio je varo{ki obu~en u ~ohano odelo i ~ak{ire. U

Selu Porebrice dopala mu se seoska devojka Mara Savi}, s wom

se o`enio, sagradio ku}u i tu se nastanio. Osim zemqoradwe, ba-

vio se trgovinom sviwa, ali, po{to u to vreme nije bilo seruma

za sviwsku bolest, posao je bio rizi~an i on je ostao siromah.

6

Sl. 1. Baba Mara Stavri}, To{ina majka. U krilu je praunuka Du{anka-Du{ica, k}erka jedinica Save i Savete-Seje Stavri}, umrla od {arlaha u

petoj godini `ivota

Ku}a u selu Porebrice u kojoj je To{o `iveo do svoje desete

godine, bila je od blata i }erpi}a, a pokrivena {indrom. Prozo-

ri su bili jako mali, veli~ine oko pola kvadratna metra. Staka-

la na prozorima nije bilo, ve} je na wima bila stavqena penxeri-

ja (ne{to kao creva koja se me}u na tegle zimnice). Pod je bio od

nabijene zemqe. Na sredini sobe bilo je ogwi{te, nad kojim su

visile verige u kojima se kuvao u ve}ini dana graÄ (pasuq). Na}ve

su se upotrebqavale za me{ewe, a peka, za pe~ewe prove (kukuruz-

ni hleb).

7

Lampe i gasa u ku}i nisu imali, ve} stari zemqani lon~i} u

koji se stavqala maslu{tina, a u tu maslu{tinu se stavqala kr-

pica koja se palila kremenom i trudom, jer {ibica nije bilo.

Od osam godina, To{o je po{ao u {kolu, ali po{to osnovna

{kola u to vreme nije postojala u selu, To{o je morao i}i u sused-

no selo @abar koje je bilo 6 kilometara udaqeno od Porebrica.

Leti nije bilo tako stra{no, ali zimi, kao dete siroma{nih ro-

diteqa bio je slabo obu~en: seqa~ka bela tkana ko{uqa i ga}e,

preko toga pamuklijica, a na nogama opan~i}i. Kad napada sneg,

wih nekoliko putuju}ih |aka prave prvu prtinu preko poqa i br-

da. Kad su velike zime, svi tr~e do {kole i natrag, da se ne bi na

putu smrzli.

Jednom, usred jedne takve stra{ne zime, mali se To{o stra{no

prepanuo, jer je ba{ u svojoj neposrednoj blizini iznenada ugle-

dao vuka. Sre}om, vuk je vaqda bio sit, pa je samo sjeo na svoje zad-

we noge i nepomi~no gledao u To{u. Mali To{o se sav uko~io od

straha, hteo bi da krene, da pobegne, ali ne mo`e, noge mu se uko-

~ile. Jedva je, nakon nekog vremena, smogao snage da krene prti-

nom prema svom selu.

Po{to je {kola bila daleko, To{o je u tkanoj seqa~koj torbi-

ci nosio svaki dan ru~ak. To je obi~no bila sama prova, a kad je

zima, ona se smrzne, pa kÄo kamen; ali, kad si gladan, opet slatka.

Ako To{inoj majci uspije da mu u torbu stavi, osim prove, i malo

slanine i luka, to je, onda, pravi prazni~ni ru~ak.

To{o je bio dobar |ak i u~iteq ga je voleo. Jednom je u~iteq

poklonio To{i zemi~ku. To{o je celog svog `ivota spomiwao

8

zemi~ku. Toliko mu je ovo bio veliki do`ivqaj i radost, da je

pamtio i o tome pri~ao i posle pedeset godina.

Od Todorove petoro dece, To{o je bio najstariji, i kad je imao

svega deset godina i zavr{io svega dva razreda osnovne {kole,

otac mu Todor umre. Todor je umro kad je imao 32. godine. Dok je

bio `iv, pomalo je kupovao i prodavao sviwe. Kad je umro, nije

imao ko taj posao da nastavi. Zemqe im je ostalo vrlo malo, a i to

nije imao ko da obra|uje.

Majka mu Mara, bila je prinu|ena da malog To{u sa svega dva

razreda osnovne {kole ispi{e iz {kole, da bi, kao najstarije

dete, po~eo zara|ivatÄ, kako bi majka mogla ostalo ~etvero jo{

mla|e dece prehranitÄ.

Ako bi ga majka dala za {egrta kod trgovca ili zanatlije, oni

svoje {egrte samo hrane i obla~e, a plate im ne daju nikakve.

Prema tome, morala je To{u dati kod seoskog gazde, da ~uva sviwe

i radi sve ostale poslove sluge, jer za takav rad majka bi mu dobi-

la od seoskog gazde 500 kilograma kukuruza godi{we. A za majku je

to ipak ne{to, ima}e makar hleba za ostalo ~etvero dece. Tako

majka Mara dade To{u seoskom gazdi Kure{evi}u u selu Crkvine.

Posle provedenih godinu dana ~uvaju}Ä sviwe, majka mu na|e

zaposlewe u obli`woj varo{i, Bosanskom [amcu, da radi kao

slu`in~e kod jednog muslimana kafexije.

Kafane su u to vreme prodavale samo crnu kafu, ~aj i {erbe.

Nije bilo stolova i stolica, ve} oko zida {ilte (klupe), na koji-

ma se obi~no sedelo skr{tenih nogu. U zidu je bilo udubqewe gde

se lo`ila vatra i na `aru pekla kafa. Kafa se nije mqela, ve} se

9

u jednom drvenom trupcu tucala. Kafa se slu`ila u bakarnim i

mesinganim xezvicama, a pila se iz filxana. U to vreme kafa se

mnogo pila po du}anima. Svaki gazda radwe je preko dana naru~i-

vao za sebe i mu{terije oko dvadeset kafa. To{ino je bilo da

~isti radwu, pere xezvice i raznosi kafu po okolnim radwama.

Proboraviv{i i tu godinu dana, majki To{inoj uspije da mu

na|e mesto ku}nog poslu`iteqa (poku}arca) kod trgova~ke poro-

dice Tanasi}, u sreskoj varo{i Br~kom. Kod Tanasi}a je prao su-

|e, ~istio avliju, hranio sviwe, ~istio svima obu}u i nosio gazdi

i pomo}nicima ru~ak preko podne u radwu (u to vreme du}ani se

nisu zatvarali u podne).

Jednog dana, ~ekaju}i da vrati ku}i su|e od ru~ka, To{o naspe

nekoj mu{teriji gas u fla{u, nekoj izmeri so, i gazda primeti da

on to spretno i s voqom radi. Gazda ga je, da on to ne zna, vaqda

oko godinu dana posmatrao u radu i opho|ewu prema mu{terijama,

i jednog dana mu re~e: „Zna{ {ta, To{o, mo`da bi od tebe jednog

dana moglo ne{ta i ispastÄ! Od sutra ostaje{ u radwi kao {egrt,

a ja }u tvojoj majci davatÄ pogo|eni ajluk, a umesto tebe, uze}u dru-

gog poku}arca”. I tako ga gazda ostavi u radwi, a drugog uzme na

wegovo mesto.

Gazda mu jednom re~e: „ÄAjde, To{o, stani pred radwu i svra}aj

mu{terije!” ({to su u to vreme trgovci praktikovali). To{o po-

~e vikati: „ÄAjde, seqa~e u|i, do{la nova roba, pola dajemo xabe,

a pola na veresiju! ÄAjde amo, ne varaj se tamo!” itd.

I tako To{o sa svojom voqom i sposobno{}u za trgovinu, od

slu`in~eta postade {egrt. Gazda mu je po~eo davati za doru~ak

dva krajcara, da kupi krajcar hleba i krajcar }evapa. To{o je ku-

10

povao za krajcar hleba, a drugi krajcar od }evapa {parao da kupi

materi na poklon {arene priglavke (vunene ~arape).

Nakon ~etiri godine postade kalfa.

Nakon dve godine kalfovawa, To{o se ve} pro~uo kroz Br~ko

kao dobar kalfa.

Jednom ga pozove veliki br~anski trgovac Savo ]elovi}, da

pre|e kod wega, i ponudi mu dosta ve}u platu.

Nekoliko godina posle, To{o uspije da ga gazda Savo ]elovi}

najvi{e zavoli kao najsposobnijeg od wegovih nekoliko kalfi.

Jednom do|u u radwu seqak i seqanka da kupe robe. Po{to su

svi pomo}nici bili zauzeti mu{terijama, gazda ih sam preuze i

po~e im pokazivati i faliti robu. A kad je ve} sav znojav digao

ruke od wih, seqak i seqanka po|o{e vratima i samo za kvaku da

uhvate, To{o ih sti`e i vrati tezgi. Po~e To{o pokazivatÄ neku

jo{ nepokazanu robu, faliti na sva usta, dizati pamuka litru na

dve `ice. Daje im sukno u ruke i obe}ava datÄ xaba seqaku ako ga

rukama razguli, fali vamo, fali tamo i, proda im. Kad su mu{te-

rije platile i oti{le, gazda pri|e To{i, stavi mu ruku na rame i

samo re~e: „Aferim To{o. Aferim!”

U radwi se radilo ~esto i do 10 ili 12 sati no}u, osobito rad-

nim danom. Trebalo je svu robu pokazivanu mu{terijama ponova

staviti u rafove, trebalo je ise}i sukno ({tof) da se mo`e sutra

datÄ majstorima na {ivewe guweva, fermena, koporana. U {ali se

govorilo gazdi: „Bogami, gazda, mi s tobom godili platu na godi-

nu, a mi, aman, u jednoj godini radimo dve”.

11

U to vreme, oko 1900. godine, robe je bilo mnogo, kao drva, ali

i velika konkurencija. Roba se numerisala po ceni ko{tawa, a ne

po prodajnoj ceni. Numeracije su bile na turskom, ili je svaka

radwa imala svoju tajnu numeraciju, kao na primer, „Jehorzamst”.

Roba se zaceni, pa se onda cewka sa mu{terijom.

Roba se nabavqala iz Trsta, Be~a i Pe{te. U to vreme putni-

ci su dolazili sa pet, {est velikih kufera (preko metera visoki,

a metar {iroki), punih mustri (uzoraka) manufakturne robe.

Trebalo je tu i nekoliko dana dok se s putnikom napravi pogodba

i zakqu~i naruxbenica. Be~ke firme obi~no su davale robu na

kredit i pla}awe 6 meseci od dana isporuke. Ali, kada gazda sma-

tra da je naruxba naro~ito velika, on tra`i od putnika pla}awe

godinu dana. Putnik se izgovara da ne mo`e, da nikome ne daju, da

nema ovla{}ewa itd. Gazda uporan, ka`e: „[aqi brzojav i pi-

taj”. Putnik, {ta }e, {aqe firmi u Be~ ili Trst brzojav i fir-

ma obi~no odobrava godinu dana pla}awe.

Tokom vremena gazda Savo ]elovi} je toliko uvideo sposob-

nost To{inu, da mu poverava da on pravi naruxbe sa putnicima, a

to je najve}e priznawe koje mo`e jedan pomo}nik ikad da stekne.

Trgovci su u to vreme mnogo trgovali na veresiju, davali su

seqacima u prole}e i qeto robu sa rokom pla}awa na jesen, kad

rodi ~uvena Br~anska {qiva, kukuruz i p{enica. Gazda je pove-

rio To{i da prokwi`ava, zadu`uje i razdu`uje seqake u teftere

(ve}e, duge teke, tvrdo ukori~ene). Svako selo imalo je svoj tef-

ter: Rahi}, ^eli}, Bukovi} itd.

12

Gazda je imao obi~aj da To{u {aqe na va{are, u obli`we va-

ro{ice sa punim kolima robe. Tako gazda po{aqe To{u sa trojim

kolima robe na va{ar o Lukinom danu u Bosanski [amac. To{o

napravi {atru, raspakova i pove{a robu, i tek po~e prodavati,

kad, eto ti policije: „Imamo nare|ewe od Sreske ispostave”, re-

ko{e, „kao stranci ne mo`ete prodavati robu u na{em mestu. Od-

maÄ ru{ite {atru i pakujte robu!”.

[ama~ki trgovci videv{i da im To{o pravi veliku konku-

renciju, odu kod stare{ine Ispostave [amac i zatra`e da se

svim stranim trgovcima zabrani prodaja robe. Trgovci preko ce-

le godine pla}aju op{tini namete i poreze, a stranci do|u, i sa-

mo za jedan dan plate kaldrmiju (placarinu) i odnesu sve pare wi-

hovih seqaka.

I To{o je bio primoran da ponova natovari svoju robu na ko-

la, ali, kad je krenuo, To{o sede na zadwa tre}a kola i po~e vika-

ti: „Narode, za mnom, bi}e roba jo{ jeftinija!”. Po~ne bacati

narodu sitnu robu, spram ostale koju prodaje ‡ marame, maramice,

ba{lije, sapuni}e, a narod za To{om i kolima.

U najbli`em selu Ti{ine, tri kilometra udaqenom od [am-

ca, To{o se zaustavi, raspakuje sva troja kola robe, i sve

rasproda.

Tada je ve} i To{o lep momak. Po~iwe s curama da a{ikuje, a

curama ve} nije mrsko da se do To{e u kolo uhvate. U to vreme za-

bava omladine je bila igrawe kola u crkvenoj br~anskoj porti uz

svirku tamburica.

13

Kad se gazda Savo ]elovi} dobro uverio u To{inu sposobnost

kao trgovca, on otvori filijalu To{i i svom ro|aku \or|u Bu|a-

nu u Bosanskom [amcu.

Nakon poslovawa od dve-tri godine, do|e do toga da se To{o i

Bu|an dele. Gazda do|e u [amac i, premda je To{o bio sposobniji,

ostavi filijalu svom ro|aku Bu|anu, a To{i ovako re~e: „Za vas

dvojicu nije Bog zna kakova vajda od ove jedne radwe. Ti To{o tre-

ba da iza|e{ iz radwe i sam sebi na|e{ magazu. Ti }e{ To{o lak-

{e sam po~eti. Tebe da ~ovek baci na glavu, ti }e{ sko~itÄ na

noge”.

To{o na|e lokal, magazu, i otpo~e trgovinu za svoj ra~un. Sta-

novao je u jednoj sobi kao samac. Po~etak je bio te`ak, jer nije

imao nikakvih nekretnina na temequ kojih bi mogao dobitÄ od

banke kredit.

Sl. 2. Pogled na Bosanski [amac sa slavonske strane, u sredini zgrada |umrukane (carine), u predwem planu skela ‡ u to vreme jedino prevozno

sredstvo preko Save. Snimak je napravqen oko 1938. godine

14

Na{ao se ipak ~ovek, tadawi gazda Jovo Babi}, koji je To{u

cenio kao sposobnog trgovca, i on otvori To{i kod banke mali

kredit.

To{ina sre}a je bila u tome {to je biv{i gazda Savo ]elovi}

dozvoqvao da, kao kalfa u Br~kom, ponekad naru~uje robu. Putni-

ci koji su dolazili kod biv{eg gazde ]elovi}a, poznavali su

To{u, i po~e{e mu pokazivatÄ kolekciju i nuditi robu. Po{to

To{o nije imao nekretninu, putnici su morali uz To{inu narux-

bu, pisati svojim firmama da oni li~no garantuju za taj kredit i

datu robu.

To{ina parola je bila: veliki promet, mala zarada. Tako je

uspeo na vreme firmama pla}ati ra~une, a time sve ve}i i ve}i

ugled kod firmi sticati, a na temequ tog ugleda, sve vi{e i vi{e

robe koli~inski poru~ivati (~im vi{e poru~uje{, firme imaju

ra~un ve}e koli~ine isporu~ivatÄ po ni`oj ceni).

Po{to je prodavao jeftinije, ~ar{ija je ve} po~ela ose}atÄ

wegovu konkurenciju. Osim toga, bio je do krajnosti uslu`an, ska-

kao je na tezgu, pewao se na merdevine doku~uju}Ä robu.

Pamtio je imena mu{terija, wihovih `ena i dece, sela odakle

su, {to je bilo vrlo va`no da bi ih idu}i put znao do~ekatÄ, ispi-

tatÄ se s wima o `eni i deci, selu, rodu p{enice, kukuruza itd.

^astio je mu{terije kafom, davao, nakon pazara, mu{terijama na

poklon miri{qave sapuni}e, ba{lije (~iode sa ve}om staklenom

{arenom glavom).

15

Sl. 3. Splavari na Bosni i drvena }uprija (most) preko Bosne kod u{}a u reku Savu. Most je povezivao [amac sa susednim hrvatskim selom

Prud; sru{en je 1941. godine

Po~etak je, kako se vidi, bio te`ak, i radi toga {to su u to

vreme u Bosanskom [amcu ve} postojale jake trgova~ke radwe

muslimanskih trgovaca. Ti trgovci, gazde muslimani, primitivno

su `iveli i s malim bili zadovoqni. Za To{u je bila sre}a {to

nisu bili uslu`ni, pokretqivi, ve} su sede}i prekr{tenih nogu

ispod sebe, poslu`ivali mu{terije. Istina, jedan mali broj sta-

rih, bogatih trgovaca sedeo je na }epenku po celi dan, ispijao

crnu kafu, pu{io na duga~ke ~ibuke i robu tra`enu od mu{terije

doku~ivao kukama iz rafa, ne ustaju}i.

Jednom, jedan od najja~ih trgovaca u to vreme, Haxi Hasan-Aga

Alibegovi}, pozove To{u ne{to oko podne u svoj du}an i ovako

mu re~e: „[ta ti Vla{e ho}e{ da konkuri{e{ u ~ar{iji nama

starim trgovcima. Slabo }e tvoje da bude. Vidi{, ovaj du}an je

moje vlasni{tvo, ku}a u kojoj stanujem je moja, ova prova {to je-

dem je s moje wive, a ovo mleko {to pijem je od mojiÄ krava. A ti,

Vla{e, sve to mora{ da pla}a{. I zapamti, vala, da ne}e{ dugo

16

konkuriratÄ, odnijetÄ }e{ ti uskoro ga}e na {tapu”. Na to mu

To{o odgovori: „Neka Haxija, samo ti jedi proju, a ja ve} jedem

somun (pekarski beli hleb), a da BogÄda, da proju jede{ dok si `iv,

a ja }u konkurenciju nastavitÄ, pa {ta bude. A za sve ostalo {to

ti re~e, `ivi bili pa videli”. Pozdravi i ode.

Godine 1904, To{o se `eni i uzima {ama~ku curu Anu, koja je

imala samo mater Julu, jer se Ana rodila kao posmr~e. Anu dovo-

di u svoj moma~ki stan ‡ jednu sobicu, i tu su se To{i rodila dva

sina ‡ Savo i ^edo.

Sl. 4. Sve~ana pozivnica za ven~awe To{e Stavri}a i Ane Stefanovi}, 15. avgusta 1904. godine

17

Sl. 5. To{o i Ana u vreme ven~awa 1904. godine

To{o je imao dve svastike koje su, tako|e bile udate u [amcu,

Milevu i Jefu, i {urjaka Stevana Stefanovi}a. Osobito je vo-

lio svoje svastike i pa{enoge Niku Simi}a i To{u Vujani}a.

Vrlo ~esto no}u se i{lo familijarno, jedni kod drugih, na ta-

kozvana sjela. Prvi koji je predvodio, obligatno je imao fewer u

rukama (elektrike nije bilo).

Nakon dve-tri godine samostalnog rada i trgovawa, To{o ku-

pi plac na kojem sagradi sebi ku}u sa prizemqem i spratom. Plac

je bio prili~no daleko od same ~ar{ije, jer su svi placevi i zgra-

de bili u muslimanskim rukama, pa su nerado prodavali Srbima

placeve u blizini svojih ku}a, da im ne bi Srbi slu~ajno videli

wihove `ene (hanume).

Uz ku}u je imao dve velike lepe avlije, jednu je predwu zasadio

bori}ima i cve}em, a drugu kajsijama, breskvama, jabukama itd.

18

Sl. 6. Ku}a na sprat sa starim du}anom To{e Stavri}a (iznad krova obele`eno ta~kom). Kasnije prodat kumu Peri Risti}u. U desnom dowem uglu vidi se po~etak radova na novom To{inom du}anu pod satom (1928)

Sl. 7. Porodi~na ku}a To{e Stavri}a, sagra|ena 1909. godine.

19

Sl. 8. Tlocrt ku}e izradio Pavle Babac po se}awu urednika kwige. Ku}a jezidana velikim ciglama dimenzije 30/15/8 sm, {iroka 13 i duga 18,5 metara.Prostorije su bile visoke 3,20 metara. Iz prostranog trema pred ulazom,povr{ine oko 5h4 metra sa ukra{enom drvenom ogradom u beloj i zelenojboji, ulazilo se u u`i hodnik du`ine oko 5 metara. Odmah levo iz hodnikaulazilo se u predwu sobu, gde se obi~no ru~avalo i boravilo preko dana. Izove sobe ulazilo se u susednu prostoriju prema dvori{tu, a iz we u spava}usobu Ane i To{e. Iz hodnika i spava}e sobe direktno se ulazilo u velikusve~anu trpezariju, a iz we u drugu mawu spava}u sobu. Dve spava}e sobe ivelika trpezarija bile su prema ulici. Iz mawe spava}e sobe ulazilo se umawi hodnik iz koga su vodila vrata prema malom VC-u, levo i ve}emkupatilu, pravo. U ovom delu hodnika nalazila su se vrata za veliku kuhiwu,desno, koja je gledala prema dvori{tu i iz koje se posebnim vratima mogloiza}i preko nekoliko stepenica u ekonomsko dvori{te, gde su se nalaziligara`a, prostorije za {egrte i kuvaricu i mawi podrum rakije. Pored stepe-nika iz kuhiwe nalazila su se kosa metalna vrata za podrum-ostavu koji jebio ukopan pod temeqe ku}e. Iz unutra{weg hodnika strmim drvenim stepe-nicama i{lo se na prostrani tavan sa dve ve}e prostorije i velikom cister-nom za sanitarnu vodu i kupatilo. Voda se elektri~nom pumpom direktnocrpela iz bunara za pija}u vodu u ekonomskom delu dvori{ta

20

Sl. 9. Veliki trem bio je obavezno mesto zajedni~kih letwih obeda iodmora za dugim stolom, kao {to je ovaj od 11. jula 1940. godine (s leva na des-no, Lepa, Mira, Seja, mama Ana, deda To{o, Quba, Sa{a, Nata{a i Vera). Naslici desno, `enski serkl kaveni{e posle ru~ka, bez mu{karaca ‡ deda To-{e i unuka Sa{e

Sl. 10. Trem je ~esto slu`io i kao lepo mesto za slikawe, kao {to susvadbe Dare i Pavla Babca (1932) ili Qube i Milo{a Lu~i}a (1934)

21

Slede}e godine sagradi To{o jo{ jednu ku}u, istu kao i svoju,

i izdade pod kiriju u istom sokaku. U wu je udao svoju sestru Ru`u

za Stojku Vukadinovi}a, isto trgovca. Svoju majku Maru i drugu

sestru Anu doveo je iz Porebrica u svoju ku}u, da `ive s wime.

Sl. 11. Deca To{e i Ane Stavri}: Savo, ^edo, Lepa, Quba i Mirjana

22

(Mira) koja je rano umrla od {arlaha

U to vreme nije bilo automobila, ve} je bio u modi fijaker, a

kowi su se birali da budu {to lep{i. I To{o je sebi kupio fija-

ker i dva divna jednaka, crna kao zift, kowa.

To{o je nosio varo{ko odelo, ali kako svi Srbi, tako i To{o,

na glavi je nosio fes. Kad su praznici i slave, nosio je crno sa-

lon odelo i na glavi halbcilinder.

Wegova `ena Ana, nosila je svilene i {tofane haqine, a na

glavi tepeluk od bisera. Zimski kaput je zamewivao }urak i liba-

de. Preko prsa i preko vrata pru`ao se zlatni lanac na kojem se

nalazio zlatan sati}. U u{ima brilijantske min|u{e.

23

Sl. 12. To{ina supruga Ana Stavri}

U to vreme, pod Austrijom se dosta srbovalo. Svog sina Savu

je dao u Srpsku osnovnu {kolu (postojala je i Osnovna Komunalna

{kola). Postojala je Srpska gluma~ka sekcija, Srpsko peva~ko

dru{tvo „Gusle”, Srpsko tambura{ko dru{tvo, Udru`ewe Srp-

kiwa u kojem je `ena To{ina, Ana, bila dugo godina predsednica.

Sl. 13. Ana Stavri}, sedi prva s leve strane, predsednica Udru`ewaSrpkiwa (Kola srpskih sestara), sa ~lanicama uprave. Iza Ane,desno, kuma Nada Risti}, {esta ujna Staka Stefanovi}, supruga

Aninog brata Stevana, krajwe desno, Lepa Stavri}

Iz Srbije je To{o dobivao razne ilustrovane listove u koji-

ma je bilo dosta slika o Srpsko-bugarskom ratu.

1914. godine je ba{ bio veliki teferi~ u Bori}ima, kod wego-

va pa{enoga Nike Simi}a. Svira~i sviraju, kolo igra, neko pjeva,

24

neko pije, neko se kugla na kuglani, kad povika{e: „Ubili Srbi

Ferdinanda u Sarajevu!”. Sve odjednom zanijemi i prestade.

Odmah te godine hapse To{u, Jovu Qubi{i}a i popa Svetoza-

ra, i zatvaraju kao taoce. Pri~alo se, ako neko od Srba u okolini

u~ini ma {ta, streqa}e wih trojicu. Muslimani [uckori (`an-

dari) su ih ~uvali u zatvoru. Jelo koje su od ku}e dobivali, [uc-

kori su ka{ikom me{ali da se nije {ta prokrijum~arilo. ^im su

To{u zatvorili, To{ina `ena Ana je i{la u radwu i trgovala, i

tako nastavila celog Prvog svetskog rata.

Sl. 14. To{o Stavri} u austrougarskoj uniformi za vreme Prvog svetskog rata

25

Po~etkom 1915. godine, uzmu To{u u vojsku i oteraju u Pe{tu.

I u Pe{ti se sna{ao i ~esto u [amac dolazio i donosio raznu

robu za radwu. Sa sobom ponese po dvadeset paketa, te{kiÄ po

trideset kila. Po{to je rat i zabrawen {verc, To{o razmesti

(t.j. nosa~i razmeste) pakete u tri, ~etiri vagona. To{o zamoli u

vagonima po nekog, i plati mu da pakete u Vrpoqu sve pobaca kroz

prozor. Ve}inom je donosio papirnu basmu (cic), papirne marame

za glavu, i stare bra{nene vre}e.

Iz [amca je nosio u Pe{tu duvan (crvene pakli}e) i cigare-

te. U Bosni je bila oskudica u bra{nu, te su se skoro svi {am~ani

bavili odno{ewem duvana u Slavoniju, a dono{ewem bra{na i

masti. @andari su branili i otimali, ali narod je {vercovao i

snalazio se kako je znao.

Sl. 15. Poqe duvana sorte "Virxinija" u Obudovcu kod [amca

26

Mo`emo zamisliti kolika je tu trebala smelost i energija, u

ratno vreme, sa prepunim vlakovima vojske i naroda, putovatÄ sa

dvadeset paketa po 30 kilograma (kad sada znamo kako je putovatÄ,

recimo, na more sa dva kufera po 15 kilograma).

Godinu dana pred svr{etak rata To{u otpuste iz vojske, s tim

da za dr`avu sadi duvan u Bosanskom [amcu.

Nakon svr{etka Prvog svetskog rata, To{o kupi od br~anskog

bega Ku~ukali}a u Bosanskom [amcu, {est wegovih ku}a.

Sl. 16. To{o i Ana sa svojom decom. Stoje s leva na desno, ^edo, Savo,Lepa, i Quba. U prvom redu s leva na desno, Ratko, Dule, Dara i Mira

27

Sl. 17. Posle Prvog svetskog rata, |aci drugog razreda u dvori{tu osnovne {kole u [amcu. U drugom redu tre}a s desne strane kle~i Dara

Stavri} sa belom pertlom na haqini

1928. godine, To{o je sru{io stare du}ane i napravio jedan

veliki u }o{ku, u samom srcu ~ar{ije. U prizemqu je bila trgo-

vina, a na spratu stan za sina Savu. Na vrhu ku}e je postavio veli-

ki sat koji je otkucavao sate, Po wemu se ~ar{ija ravnala o zat-

varawu i otvarawu radwi. Sat je no}u bio osvetqen.

28

Sl. 18. Novi du}an pod satom podignut 1928. godine. U sredini vrata jenajstariji sin Savo Stavri}, a na balkonu u sredini sestra Dara Stavri},kasnije udata Babac. Iznad radwe nalazio se Savin veliki trosobni stan sakuhiwom i kupatilom, opremqen skupocenim name{tajem od bele orahovine.Sat je To{o kupio od zemunske firme Pavla Panteli}a (danas fabrika

satova "Insa"), 1929. godine, po ceni od 25.000 dinara

To{o je do po~etka Drugog svetskog rata dokupio i imao 600

duluma prvoklasne posavske zemqe, a ku}a i du}ana, {to napra-

vio, {to nadokupio, imao je {esnaest, sve u Bosanskom [amcu.

To{o je svu svoju zemqu obra|ivao ispred sebe. Imao je dva

stalna ko~ija{a, dva para velikiÄ {tajerskiÄ kowa, imao je svoje

plugove, drqa~e, sija~ice itd. Zemqu je dobro |ubrio i duboko

orao. Svoje je ko~ija{e slao svima u [amcu, ko je hteo da mu |ub-

re pokupi iz avlije, i sve terao i ostavqao na svoje wive. Radi

dubokog orawa, dobrog |ubrewa, To{in kukuruz, p{enica, je~am,

kupus, u celoj okolini bili su najboqi. Kad su seqaci dolazili u

[amac na pijacu, u pro|u kraj To{iniÄ wiva, do|u u wegovu radwu

i ka`u: „BoÄme, To{o, tvoj kukuruz, je~am, kupus, najboqi”.

29

Sl. 19. Okopavawe kukuruza, glavne `itarice na poqima To{e Stavri}a

To{o je u toku godina dobio nekoliko poqoprivrednih diplo-

ma od Okruga Tuzle. U svom `ivotu se posvetio i sa|ewu vo}aka.

Posadio je na hiqade {qiva, kajsija, jabuka, duwa, kru{aka itd.

^ak je i jedan vinograd zasadio kraj samog [amca.

30

Sl. 20. Grupa {ama~kih devojaka po~etkom 30-ih godina, prvi gore levoSlavko Stanojevi} i sestra Slava (kuma), Dara, Mira, dole Koviqka, Borka

Simi} i Quba

31

Sl. 21. Grupa {ama~kih devojaka na }upriji preko Bosne; prva s leva Mica Vujani}, do we Quba Stavri}, Slava Stanojevi}, i krajwa desno, Dara Stavri}

Bavio se i uzgojem sviwa. Kupovao je mr{ave sviwe i hranio,

tovario vagonima u Zagreb, i prodavao. Dr`ao krma~e za priplod.

Kupovao urawene sviwe na pijaci i istog dana ih tovario i pro-

davao u Zagrebu.

Na svojoj pustari kraj [amca dr`ao je i priplodne bikove i

{vajcarske krave. Imao je fijaker~i}, dva sedla i posebnog kowa

s kojim je ~esto obilazio i nadgledao svoju poqoprivredu.

Za trgovinu senom, napravio je kraj pustare tri ogromne {upe

u koje je stavqao presovano seno u balama, pre utovara u vagone.

Imao je nekoliko ru~niÄ presa i jednu ma{insku. Pred rat je na

milijone kila slame i sena prodao dr`avi za vojsku.

32

Sl. 22. Dara Stavri} na vratima o~evog du}ana, i u {etwi sa svojom mezimicom Du{icom Stavri}, k}erkom Save i Savete-Seje Stavri}

Sl. 23. Stari magacin "@itarica" To{e Stavri}a, nazivan i ^edinamagaza, i pogled sa pravoslavne crkve na magacin (magazu), i deo grada sa

xamijom poru{enom tokom gra|anskog rata 1992-1995

33

1935. godine, sagradio je ogroman magazin za `itarski posao,

na tri sprata, u blizini svoje ku}e u kojoj je stanovao. Kroz taj

magazin pro{lo je na hiqade vagona kukuruza, p{enice, je~ma,

zobi, bundevskiÄ ko{tica i suviÄ {qiva. Sve se to tovarilo u

{lepove, po ~etrdeset vagona, ili u vagone u Slavonskom [amcu.

Sl. 24. Novi dvospratni magazin (magaza) sa teretnim liftom, zasme{taj i su{ewe `itarica, najve}i u srezu. Ispod magazina nalazio seveliki podrum pi}a sa buradima za rakiju kapaciteta od 500 i 1.000 litara;

sve sru{eno posle rata

34

Sl. 25. To{o sa unukom Aleksandrom-Sa{om u dvori{tu porodi~ne ku}e(24. marta 1940). Uvek u poslu, To{o u ruci dr`i motiku za okopavawesadnica. U pozadini je novi magazin, a desno jo{ jedna wegova ku}a

1939. godine, ispekao je na svojim kazanima trinaest vagona

rakije, i to sve smestio u prizemqe toga magazina, u sve novu bu-

rad, po 500 litara. Imao je jedan zidan kazan od petsto litara i

jedan od sto litara.

Sl. 26. To{ina pekara u [amcu, snimak napravqen 1940. godine

35

Sagradio je desetak ko{eva, nekoliko stotina metara, za kuku-

ruz u klipu. Sagradio je su{aru za kukuruz i suve {qive, sa kapa-

citetom pola vagona na dan.

Sl. 27. Nalepnica za originalnu {qivovicu, zvanu "To{ova~a"

Sav taj `itarski posao To{o je obavqao uz pomo} svoga sina

^ede, koji je 1929. godine, napustio Eksportnu Akademiju u Be~u i

stupio u `itarski posao.

36

Sl. 28. ^edomir-^edo Stavri}

Sl. 29. Koverat sa zaglavqem [pedicije ^edomira T. Stavri}a

37

To{o je imao trgovinu me{ovite robe u srcu ~ar{ije, u koju je

dobavqao vagonima ‡ bra{no, {e}er, eksere, pamuk, cement, pet-

rolej. Isto, u ve}im koli~inama je dobavqao i prodavao ‡ kafu,

pirina~, zejtin, bezove, basmu, cajgove, {tofove, kratku galante-

riju i svu nirnber{ku robu, a tako|er i staklariju. Davao je

{najderima materijal i izra|ivao za svoj ra~un svu konfekciju.

Sl. 30. Unutra{wost novog du}ana. Savo Stavri} stoji pored sestreDare Stavri} za kasom, kasnije udate Babac. Na pole|ini lepqewemveoma o{te}ena posveta Pavlu Babcu: Tvoja ma... Dara.... B. [amac, 30.

maj 1930

Imao je veleprodaju soli za Bosanski [amac i okolinu, vele-

prodaju duvana, cementa, zastupstvo [el petroleja i benzina. Za-

kup skele izme|u Slavonskog i Bosanskog [amca. Prodaju daske i

sveg gra|evinskog materijala. Dozvolu za prodaju oru`ja i muni-

38

cije za [amac i okolinu. Dozvolu i prodaju alkoholnih pi}a na

veliko o malo.

Sl. 31. Oznaka za cenu i {ifru (Br.) izlo`ene robe

Za prevoz skelom, To{o je napravio ~etirÄ kompe, jednu la|u

za trgovinu i liferaciju {odera vagonima, i nekoliko ~amaca za

prevoz putnika.

Sav ovaj navedeni kolonijalni i manufakturni posao, osim

`itarskog, To{o je obavqao uz pomo} svog sina Save koji je na-

pustio {kolu 1922. godine, i do{ao u radwu i radio do 1941. godi-

ne, i taj posao je bio toliko razvijen do jedne zavidne visine.

Uza sav navedeni posao u radwi, To{o je trgovao i sa dukatima

koje su seqanke u okolici [amca nosile kao nakit. Seqaci su

qeti prodavali dukate, a ujesen opet kupovali, da okite svoje k}e-

ri na udaju.

39

Sl. 32. Savo Stavri} na odslu`ewu vojnog roka u Sarajevu, 1926. godine.(Sarajevo, 19. maj 1926. "Nakon 2 mjeseca {to sam vojnik. Ocu i majki wihov

sin Savo")

Sl. 33. Savo Stavri} sa suprugom Sejom (levo) i sestrom Mirom ispred du}ana pod satom i novim nazivom firme (6. jul 1940). Neposredno iznadvrata oka~eni su rogovi jednog jelena kapitalca ulovqenog u obli`wim

{umama

40

Sl. 34. Kostimirana zabava Kola srpskih sestara, 24. februara 1940.godine. Prva s leva je Mira, do we Nada (^edina supruga), iza we je ujnaStaka Stefanovi}, mama Aninog brata supruga, mama Ana je {esta s leva, a

41

Seja 11. Oko Sejinog vrata jasno se vidi bogata niska velikih dukataseferina. Na pole|ini slike mama Ana je napisala: Gospo|ice Nata i VeraAleksi}, Darda. Draga Nato i Vera / obradovala sam se / kad sam dobila Veri/ cinu kartu pa zar / i ona zna pisat / toje ona jako vrjed / na. Mora dasi je ti /Nato nau~ila / kako je Mi{o / mamu i tatu pozdravqa a vas troje qubi va{a

mama Ana.

Jednom su putuju}i wema~ki cigani i ciganke do{li u radwu i

tra`ili da kupe za svoju }erku nekoliko dukata, i to napravqeniÄ

iste godine kad im je }erka ro|ena. To{ina }erka Mira im je po-

kazivala, i oni su je prilikom izbora pokrali.

Kad je sin To{in Savo primetio kra|u, stigao je cigane u selu

Babinoj Gredi i sa `andarima napravio premeta~inu i na{ao kod

cigana pedeset maliÄ dukata i nekoliko velikiÄ.

Kad se Savo vratio, u pola no}i probudio je oca i majku Anu, i

pokazao gomilu ukra|eniÄ dukata, oni su se zaprepastili, kako su

mogli toliko ukrastÄ.

Kako god je To{i otvorio wegov gazda filijalu u Bosanskom

[amcu, tako i To{o u svom `ivotu prvu filijalu otvara u [am-

cu, Frawi Petri~evi}u, i drugu, Peri Risti}u, isto u [amcu.

Risti} je za desetak godina postao veliki {ama~ki gazda i mili-

joner predratni.

42

Sl. 35. Koverat trgovine me{ovitom robom Pere Risti}a sa za{titnim znakom pamu~nih bala (20. juli 1937.)

Isto, i sa Milanom Jankovi}em po~iwe orta~ku radwu, i Jan-

kovi} postaje veliki gazda i mlijoner. Otvara filijalu u Korni-

ci, @ivanu Stavri}u; u Domaqevcu, Bo{ku Danilovi}u; u Oxaku,

Sveti Simi}u.

43

Sl. 36. To{o Stavri} u sredini, sa prijateqima ispred hrama sv. \or|a na Oplencu. Kum Pero Risti} je drugi s leva

U Bosanskom [amcu To{o stvara Konzorcij trgovina `itari-

cama na veliko, sa kompawonima bra}om ^izmi}, Avrom Kabi-

qom i \or|em Jovanovi}em. Kupili su luksuzni auto Ansaldo, za

105.000 dinara. Ali, usled velikiÄ tro{kova, taj konzorcij nije

trajao vi{e od dve-tri godine.

To{o je pomagao i svoju bra}u Tanasija i Jovu, nekoliko puta

im otvarao zanatske radwe, davao kredite, ali, koliko god je To-

{o bio sposoban, toliko wih dvojica nikako da krenu napred. Na

koncu je smestio Jovu, wegovu `enu i decu na svoju pustaru, da se

staraju o woj. Davao im je mese~no izdr`avawe, i tu jedino, brat

mu Jova nije mogao propasti. Tanasije u Bijeqini je dotle do{Äo

da mu se ku}ica nad glavom proda za dug. To{o ispla}uje dug, pre-

44

pisuje ku}icu na sebe (jer Tanasije nije imao dece) i ostavqa Ta-

nasija u ku}i da `ivi do smrti i da ne pla}a kirije.

Sl. 37. U dvori{tu nove o~eve ku}e, Ratko i Dara u sredini; levo je Mirko Vujani}, a desno Milenko Simi}, ro|aci (1931)

To{o je pomagao i deci svoga pa{enoga (koja su ostala bez

oca), Tô{i, Mirku i Koviqki. Ostali su svi maloletni pod du-

gom. To{o za wih garantuje kod firmi za dug i otvara im u svojoj

radwi neograni~eni kredit za robu. Deca su se za desetak godina

toliko ogazdila, da su od jedne begovice kupila u Jake{u divnu

veliku pustaru od 350 duluma, sa zgradama.

Kad je To{in kum Jovan Stanojevi} bio skoro pod ste~ajem,

To{o ga izravnava sa svim firmama i garantuje za wega, i otvara

mu ~ak nove kredite. Iz toga je iza{la pesma u Bosanskom [amcu:

„Dok je meni moga kuma To{e, nikad meni ne}e biti lo{e”.

45

Sl. 38. Seja (Saveta) Stavri}, Savina supruga i Dara Stavri} krajemdvadesetih godina, i opet zajedno slede}e jeseni u dvori{tu nove

porodi~ne ku}e

Pomogao je svom prijatequ i biv{em ortaku u `itarskom pos-

lu, Avramu Kabiqu. Kabiqo je bio ve} propao `itarki trgovac.

To{o ga prima sa 50.000 u ortakluk na jednu godinu, za posao za

sezonu suviÄ {qiva. To{o ula`e u taj posao preko pola milijuna,

ali s Avramom deli zaradu na jednake delove. Avram je za ~etiri

meseca zaradio na tom poslu ~istiÄ 80.000. To{o je hteo na fin

na~in da ga pomogne. Sa 80.000, Avram je mogÄo `iveti dve godine

da ni{ta ne radi, tolike su to, tada, pare bile.

To{o je pomagao i po{tene seqake. Tako na primer, Ivi Pet-

ri}evi}u iz sela Ti{ine, kad god je trebalo da dokupi ne{to zem-

qe, davao je novac na zajam. Ivo se za desetak godina ogazdio, od

jednog seoskog siromaha postao prili~an seoski posednik. Ivo to

nikad nije zaboravqao To{i, uvek je i `eni i svojoj deci govorio:

„Da nije bilo gazda To{e, ne bi vi ni{ta ovo imali”. I danas je

veliko prijateqstvo ku}e Stavri}a i Petri}evi}a.

46

Sl. 39. Sestre Mira, Dara i Quba na naspi (odbrambenom zemqanom nasipu od poplava) maja 1931. godine. Dara u krilu dr`i Du{icu, Savinu

k}erkuIsto tako, uvek je To{i bio zahvalan i trgovac Martin Beni}

iz Svilaja. Sa To{om rade}Ä, stekao je imetak i pustaru, i postao

dobar seoski gazda. To{o mu je u robi davao kredit i do 100.000, a

to je mnogo, kad se zna da je kila p{enice u to vreme bila 1,20

dinara.

Izme|u dosta wih, i trgovkiwa Ivka Cvitku{i} iz sela Vr-

bovca, bila je To{ina mu{terija, i sa kreditom dobro se zagazdi-

la i nakupovala zemqe. Kad su Cvitku{i}ka i Beni} `enili si-

nove, Savo, To{in sin, im je bio kum pri ven~awu.

47

Sl. 40. Zaglavqe memoranduma firme iz 1931. godine, na kojem To{oStavri} odgovara Pavlu Babcu na prosidbu wegove k}erke Dare.

("9. juli 1931. Dragi Pavle, Primijo sam tvoje pismo, u kome me pita{ zadozvolu veridbe moje k}erke Darinke kao i za mi{qewe moje familije. Posporazumu sa mojom suprugom kao i radi izvesnih obiteqski razloga, mi Tepozivamo, da izvoli{ do}i u mesecu septembru, a koga dana bude Tebi najzgodnije kada }emo se tako|e i o vremenu ven~awa sporazumeti, primi odsviju nas srda~ne pozdrave To{o Stavri}". Prisutan To{in zet JocaAleksi}, dodao je svojom rukom: "^estitam ti najsrda~nije Joca". )

48

Tu bi se moglo dosta nabrojatÄ, koliko je wih rade}i sa To{om

postalo gazda i dobriÄ doma}ina, jer To{ina parola u radu je bi-

la, nekÄ svakoj mu{teriji prevagne, svakoj na metra`i prepusti

jo{ dva prsta. Uvek dobru robu dr`i, jer kadli-tadli, dobra roba

i po{tewe pobe|uju.

Tako je bar bilo u to vreme, jer [amac nije velegrad, da se mu-

{terije mewaju kad nalete, ve} uvek iste, [amac i okolica, a po-

stojala je i velika konkurencija i otimawe za mu{terije. Mu{te-

rijama koji malo vi{e pazare, zvala se kafa da popiju i stolica

da sednu, raspitivalo se o uku}anima i kako je letina ponela.

Osim dobrog do~eka mu{terija, To{o se reklamirao i preko

kesa za pakovawe, na kojima je bila od{tampana firma i reklama

za robu. Ispred radwe, pri ulazu, visila je drvena tabla sa ispi-

sanim cenama robe, bar onih glavnih artikala koje svako doma-

}instvo treba. Na kesama je pisalo: „Mu{terijo, svuda pro|i i

kod To{e do|i”. Ve}im mu{terijama su se na poklon davale igli-

ce ba{lije, sapuni}i itd.

Radnog vremena za To{u nije bilo, taj je radio od zore do mrk-

log mraka, pa i kad legne u krevet on samo misli o poslu. Takva

sposobnost, takav elan za rad i takva energija, na`alost se ~esto

ne ra|a. Sve je on to postigÄo, kako smo videli, sa dva razreda os-

novne {kole, sa svojiÄ deset prstiju, i do te mere razvio posÄo od

jednog seqa~eta koje je ~uvalo tu|e sviwe.

To{o je imao obi~aj re}i: „Deco, ja kad ne biÄ radio, ja biÄ se

razboleo, meni je najve}a razonoda ‡ rad”.

49

To{o je pomagao i sirotiwu. Kad zima nastupi, svake godine

To{o kupi na pijaci dvadesetak kola drva i deli sirotiwi xaba.

Svoje selo, gde je ro|en, nikad nije zaboravio. Svake godine je

pakovao po dva puna sanduka ode}e i obu}e, i slao u~itequ u Po-

rebrice da podeli siroma{noj deci. [egrte je stalno dobavqao

iz svog sela Porebrice. Pi{e svake godine u~itequ da mu po{a-

qe dva dobra |aka.

KumovÄo je Porebri~koj crkvi pri podizawu novog zvona. Dugo

godina je bio predsednik Crkvene op{tine. Najvi{e wegovom

zaslugom je u Bosanskom [amcu sagra|ena divna crkva u gra~ani~-

kom stilu. Wegovi prilozi su uvek bili najve}i. Kad se crkvena

avlija trebala nasutÄ {oderom iz Save, To{o je ovako rekÄo:

„Koliko god svi gra|ani Srbi [amca upi{u da izvezu {odera,

toliko }u kola ja sam izvesti”.

Sl. 41. Proslava osve}ewa zidova hrama sv. Dimitrija u Bosanskom [amcu, 1925. godine

50

Sl. 42. Pravoslavna crkva u Bosanskom [amcu, "Hram sv. velikomu~eni-ka Dimitrija" u toku izgradwe. Zidawe hrama zapo~eto 1925. godine, a hramosve}en 25. novembra 1934. godine. Kum crkve bio je To{o Stavri}, trgovaciz Bos. [amca. To{o je dao najve}i prilog, platio putne tro{kove arhitek-ti ing. Vladimiru Devi}u, platio ulazna vrata, kupio pogrebna kola sa dvakowa

Sl. 43. Hram sv. Dimitrija, sagra|en je u stilu najlep{ih srpskih sredwevekovnih manastira

51

Sl. 44. Pe~at crkvene op{tine, parohija Bosanski [amac (eparhija zvorni~ko-tuzlanska) ~iji je predsednik do rata bio To{o Stavri}

To{o je imao 100 duluma zemqe u svom selu Porebrice. Jednom

vladika Nektarije do|e u radwu i re~e: „To{o, ti ima{ 100 dulu-

ma zemqe u Porebricama, daleko od [amca. De ti to pokloni po-

rebri~koj crkvenoj op{tini”. To{a re~e: „Dobro, vladiko, neka

bude kad ti to predla`e{, ja poklawam”. I tada se vladika izqu-

bi sa To{om i zahvali mu. Ne treba zaboraviti da je To{o, u to

vreme, imao svoje ro|ene osmoro dece, te je mogÄo i da ne bude to-

liko {iroke ruke.

52

Sl. 45. Najvi{e vezane jedna za drugu, sestre Quba i Dara kao u~enice privatne {kole (konviht) u Novom Sadu, 1926. godine

53

Sl. 46. ^etiri sestre ‡ Dara, Lepa, Quba i Mira, uvek zajedno, u qubavii slozi do kraja `ivota, snimqene 14. aprila 1940. godine, i posledwi putzajedno sa majkom Anom: Mira, Quba, mama Ana, Lepa i Dara, 11. avgusta

1947. godine.

To{o je od svih {ama~kih trgovaca najvi{e novih zgrada po-

digao. Sa svojim trgova~kim duhom i elanom za posao on je, mo`e

se re}i, najvi{e doprineo da je Bosanski [amac postao veliko

~uveno trgova~ko mesto. Seqak nije mogao na pijacu ni{ta da do-

veze, a da mu To{o ne}e da otkupi.

Iako je za To{u rad i posao bio na prvom mestu, on ni svoje

osmoro dece nikad nije zaboravqao i o wima je vodio toplu o~ev-

sku brigu.

Najstarijeg sina Savu je 1927. godine, o`enio }erkom trgovca

Riste Mitrovi}a iz Modri~e. Imali su curicu Du{icu, koja je od

pet godina umrla od {arlaha. Savo je sa `enom Savetom pobegÄo u

Beograd, 1941. godine, i ostao u Beogradu.

54

Sl. 47. Dara Babac grli spomenike svoje mezimice petogodi{we Du{iceStavri}, k}erke Save i Seje (Savete) Stavri} i svoje dvogodi{we k}erke

Ankice (Anke) na grobqu u Bosanskom [amcu

Sl. 48. Grobne plo~e Du{ice Stavri} i Anke Babac

Sin ^edo sa `enom Nadom i decom Gordanom i Qiqom, je isto

pobegÄo za vreme rata, 1941. godine, u Kne`evac (kraj Beograda,

prim. ured.). ^edo je 1957. godine, u Kne`evcu i umro.

55

Sl. 49. ^edo Stavri} sa porodicom, suprugom Nadom i k}erkama Qiqanom i GordanomTo{in sin Ratko, apsolvent veterine, je avgusta 1941. godine,

oteran od usta{a u Gospi} i tamo ubijen.

Sl. 50. Ratko Stavri}

56

Najmla|i sin Du{an je 1941. godine bio bolestan i ostao u

[amcu. O`enio se 1951. godine, sa Milenom iz Milo{eva, Banat.

Nemaju dece.

Sl. 51. Du{an i Milena Stavri} na dan ven~awa 1. maja 1951. godine u Subotici

Najstariju }erku Lepu, To{o je udao za poru~nika Jugosloven-

ske vojske, Josipa Aleksi}a. Posle Drugog svetskog rata, Joca

`ivi u Francuskoj. Lepa sa decom Nata{om, profesorkom i si-

nom Mi{om, u Novom Sadu, }erka joj Vera udata za veterinara

Bogdana Obradovi}a. Vera je apotekar, a imaju sina Radomira

(Bato).

57

Sl. 52. Sve~ana pozivnica za ven~awe Leposave-Lepe i Josipa Aleksi}a,

7. septembra

Sl. 53. Porodica Aleksi},

Josip (Joca), Lepa, sa decom

Nata{om (stoji u sredini),

Verom i Mi{om (Na

pole|ini slike posveta:

Dragoj na{oj mami za

sije}awe od Lepe, Joce i

djece. Sisak, 30/„„ 943

58

K}erka Quba udata u Novom Sadu za Milo{a Lu~i}a, protu,

imaju sina Aleksandra (Sa{u), svr{enog lekara.

Sl. 54. Sve~ana pozivnica za ven~awe Qubinke-Qube i Milo{a Lu~i}a, 9. aprila 1934. godine

Sl. 55. Porodica Lu~i}: Aleksandar-Sa{a Lu~i} sa majkom Qubom iocem Milo{em (Na pole|ini posveta: Dragoj Dari, Pavlu i deci za

uspomenu, Sa{ica, Quba i Milo{, Novi Sad, 15. mart. 1955.)

59

To{ina }erka Dara udata za pe{adijskog majora vojske

Kraqevine Jugoslovije Pavla Babca. @ive u Beogradu, imaju sina

lekara Marka Babca, sina in`ewera Du{ka, i }erku Biqanu,

gimnazijalku.

Sl. 56. Sve~ana pozivnica za ven~awe Dare i Pavla Babca, 21. februara 1932. godine

Sl. 57. Porodica Babac: Dara i Pavle Babac sa sinom Du{anom, k}erkom Biqanom i sinom Markom

60

Najmla|a }erka To{ina, Mira, udala se za advokata Lazara

Te{i}a u Subotici. Sada `ivi u Novom Sadu. Imaju sina Mileta

studenta tehnike, }erke Svetlanu i Dudu, gimnazijalke.

Sl. 58. Sve~ana pozivnica za ven~awe Mire i Lazara Te{i}a, 24. novembra 1940. godine

Sl. 59. Porodica Te{i}: Lazar i Mira Te{i} sa k}erkom Du{ankom-Dudom, sinom Milo{em-Miletom i k}erkom Svetlanom-Cicom (Na pole|i-ni posveta: Na{im dragim Dari, Pavlu za uspomenu, Mira, Laza, Mile,

Cica i Duda, Subotica, 1. septembar 1952.)

61

Svakoj }erki, To{o je , kad ih je udavao, dao po dve ku}e, a

najmla|oj Miri din. 300.000. Svim }erkama je kupio celokupan

name{taj sa posteqinom i klavirom.

Sl. 60. To{o Stavri} okru`en svojim zetovima: Pavlom, s leve strane i Milo{em i Jocom, s desne. Desno stoji Du{ko, najmla|i To{in sin

Sl. 61. To{ine k}erke Quba i Dara sa svojim sinovima, dr AleksandromLu~i}em i dr Markom Babcem, ispred jedne od mnogobrojnih Stavri}evih

nekada{wih ku}a u Bosanskom [amcu, snimqeno 60-ih godina

62

To{o je svu decu {kolovao koliko je htelo koje da u~i. U

svojoj ku}i u [amcu imao je najlep{i name{taj sa klavirom i

kupatilom, a u gara`i auto i fijaker.

Svake godine je To{o sa `enom Anom i{ao u Vrwa~ku Bawu

ili Roga{ku Slatinu.

Sl. 62. U jednoj od bawa, Ana Stavri}, sa bisernom ogrlicom oko vrata, sedi sa k}ekom Darom u prugastoj haqini (lavo) i Qubom, tako|e sa bisernom ogrlicom (stoji gore desno) u dru{tvu elegantnih gospo|a

Sl. 63. Ana i To{o u Vrwa~koj Bawi 16. septembra 1930. godine

63

Sl. 64. Ana i To{o u Vrwa~koj Bawi, poslali dopisnicu: Na{oj dragoj djeci Dari i Pavlu za uspomenu od Tate i Mame, 2. jula 1935

To{o je u`ivao u svojoj deci, unu~i}ima i zetovima, a svojoj

deci je omogu}io da se {koluju i lepo `ive.

To{in `ivot je bio plodan, kao drvo kad ozeleni, sagranama koje se savijaju do zemqe od ploda.

64

Sl. 65. Bawa Lipik. Dopisna karta Ane Stavri} upu}ena k}erki DariBabac, 9. juna 1940. godine. ("Draga Daro, Dobila sam od tebe / kartu falaBogu / kad ste dobro one / sanduke po{aqi ako / o}e{ nama i Lepa / je poslalasvoje / mi danas idemo / ku}i To{o se ne / kupa niti pije / vodu pogor{a mu /

od kupawa pa / }emo posqe u Tesli} / voli te mama")

65

Sl. 66. Unuci To{e Stavri}a na okupu u dvori{tu porodi~ne ku}e, 14.aprila 1939. godine (s leva na desno: Nata{a, Vera, Marko, Sa{a, Du{an iMi{a), i posledwi put 10. avgusta 1947. godine (s leva na desno: Du{an,Sa{a, Nata{a, Mi{a, Vera i Marko, stoje ispred Mile i Svetlana-Cica),

nedostaju Du{anka-Duda, Gordana i Qiqana

66

Sl. 67. Unuci na tradicionalnoj quqa{ci za unu~ad (Milo{, Sa{a,Marko, Du{an i Vera, stoji Nata{a) snimqeni 14. aprila 1939. godine, kojaje zamenila staru quqa{ku na kojoj su budu}i zetovi ranije quqali svojeverenice, kao {to Pavle Babac quqa Daru Stavri} (21. septembar 1931.)

Kako vidimo, To{o je za `ivota bio veliki, a i posle smrti

ostao je veliki, jer i na grobqu ima najlep{i i najve}i spomenik.

67

Sl. 68. Pravoslavno grobqe u Bosanskom [amcu i porodi~na grobnicaStavri}a, sa crnim mermernim spomenikom koji su deca podigla ocu To{i,majci Ani i bratu Ratku. U pozadini je crkvica-kapela "Sv. cara Lazara i

svih srpskih novomu~enika", sagra|ena 1995. godine

Biografiju napisao To{in najstariji sin Savo, po se}awu i

pri~awu.

Stavri} Savo, s.r.

Dr`i}eva 2

Beograd, 9. HII. 1962. Beograd

68

SAVO T. STAVRI]

Autobiografija

Moje detiwstvo kad mi je bilo 6 pa do 10 godina, a u godinama

od 1911. do godine 1915., od prilike.

Sl. 69. Savo i Saveta-Seja Stavri}, 1929. (tekst na pole|ini: Kumu i kumi (Risti}) za uspomenu od Save i Savete, 5. maja 1929)

Se}am se vrlo dobro kad sam bio mali, oko {est-sedam godina,

skrivim ne{ta krupnije, pa poslije padne mrak, a ja ne smijem u

ku}u, bojim se, tu}i }e mati. A pred ku}om, kraj ceste bili neki

direci i ja sedim. Mati po sto puta: „ÄAjde, ulazi u ku}u, ve~eratÄ,

spavaÄt”, a ja stalno ne}u: „Ti }e{ me istu}i”. Nakon sat- dva,

kad mi se mati po~ne kleti i Bogom da me ne}e tu}i, ja onda pris-

tanem da uni|em u ku}u.

69

E, sad, ovaj nastavak, bio sam mali, nisam upamtio, ali mi je

mati pri~ala posle mnogo godina: „Kad je moj Savo ve~erÄo i

legÄo da spava, ja odem da vidim je li se pokrio. Kad, ja malo podi-

goh jorgan, a ono, kraj ruke u krevetu stoji mu otvorena ~akija

(no`i}), biva, eto, pripravio se ako mu mati do|e i ho}e da ga tu-

~e, da se brani. „A ja”, ka`e, „samo uzmem onu ~akiju, sklopim i

uklonim, pa ka`em: E, moj Savo, moje djete, eto, zaspÄo si ko top,

da te ho}u tu}i, ni{ta ti ona ne pomo`e”.

Otac je dr`Äo u ~ar{iji du}an, se}am se da sam kao najstarije

djete donosio iz ~ar{ije ku}i {to otac kupi, vo}e, a posebno se

se}am tre{awa. Otac kupi dve-tri kile, a dok ja do ku}e donesem,

nema ni pola. Sednem na pola puta do ku}e na neki prvi basamak,

pa jedi i jedi. Mati, i to posle dosta godina, pri~a: „Voleo je moj

Savo tre{we iznad svega, pa do ku}e skoro fi{ek prazan, ali mu

pune ga}e”.

Imao sam brata koji je od mene bio mla|i godinu dana (^eda,

^edomir, prim. ured.). Dr`ali smo uvek ku}no pseto. Ja sam mu

~ak napravio zidanu ku}icu od cigli i pokrio je crepom. Imao

sam one saonice, male, na koje se samo mo`e kleknutÄ, a po ledu

sam se sa dva {tapa u dve ruke oturivao, jer je na {tapovima, dole,

bio uba~en po jedan debeli ekser. Upregnem ja u debelu kanafu to

pseto, kao kowa, a ja kleknem na saone. Pseto ne}e da vu~e, a ja iz-

mislim, te nagovorim i nateram mog mla|eg brata da tr~i pred

psetom i onda pseto tr~i, ne mo`e se po`elitÄ boqe, i ja se vozim

kÄo pa{a.

70

Kad, jednog dana otac, uvek je nosio {tap, do|e ku}i i mene

onim {tapom nekoliko puta po turu. Tek posle tu~e, re~e: „Zar

da meni drugi trgovci govore kako ti mu~i{ ono na{e pseto,

upregÄo ga u saone i na}erÄo brata da tr~i pred wim po ~ar{iji i

mahalama. Da nisam ~uo vi{e da to radi{”.

Baba po ocu je nosila seqa~ko odelo, nije htela nikako da se

presvu~e. Imali smo fijaker i kowe, te vaqda, kad se ko~ija{

odnekle vrati, ili treba po}Ä, zamolimo mater da nas ko~ija{,

mene i brata malo provoza. Ali, ja se ne mogu sjetiti, ali baba

posle pri~a: „Ka`em ja, mogu lÄ Savo i ja sjesti da se s vama pro-

vozam, a moj Savo ka`e: Vidi{ baba da nema mesta”. Ja se se}am da

baba nikada nije propustila da mi u {aku stavi nekoliko kruna,

kad po|em u Osjek, u {kolu.

Se}am se da smo kÄo de~aci po tu|im ba{~ama krali, brali

razno vo}e, ali posebno se se}am, kod jednog hoxe visoka mu tara-

ba oko ku}e, a do tarabe loza sa gro`|em. Popnem se s ulice drugu

na le|a, uz tarabu, u ruci mi je duga~ki {tap rasje~en na kraju. U

tu rasjekotinu nabijem patrqicu od grozda, malo uvrnem i grozd

odpadne, i ja ga uzvu~em zaka~enog na {tapu.

Kao deca igrali smo se topa i harmana. Jedan se sagne a drugi

mu zaja{i na le|a. GumeniÄ lopti nije bilo, ve} smo sami pravili

krpewa~e, a nekad stavim u sredinu lopte i kamen. Pu{tali pa-

pirne zmajeve s repovima. Igrali se rata, municija ‡ komadi}i

cigle i kamewe. Igrali se `andara i lopova, lopovi se posakri-

vaju, a `andari ih tra`e. Ku}a se igrali ‡ napravi se ku}a od

71

~etirÄ orasa ili kamena, pa se odmaknemo i s jednim orasom ili

kamenom ga|amo. Igrali se klisa i pale. Klis je drvo, malo sasje-

~eno sa obadve strane (oko 15 cm. duqine), a palica je 1 metar

duga, pa udari{ po jednoj zasjekotini klisa, klis odsko~i, ti ga

do~eka{ palicom i {to daqe mo`e{, odbaci{.

Nekoliko meseci sam ~uvao posle podne, kad nema {kole, ne-

koliko sviwa na meraji (poqana, livada), ali, pogodio sam se sa

ocem da mi pla}a dva krajcara za jedno ~uvawe. Vaqda je otac hteo

da od malena se naviknem na neki rad, i da mi se osladi zarada.

Od nesta{luka, se}am se da smo po~eli pu{itÄ svilu od kuku-

ruza, kartatÄ se po sjenicima na tavanima, hodao sam na {tulama,

pa ~ak i u prizemnu kuhiwu s wima uni|em.

Mesto nam je bilo vodoplavno, pa reka Bosna kad nado|e, pop-

lavi skoro sve ulice i sokake. Kad je poplava, mati me morala po

triput na dan presvla~itÄ, do|em ku}i sav mokar, upao u vodu, i

sav se okupÄo, i svu odje}u pokvasio. VozÄo sam se u koritu, a terao

daskom, a korito kÄo korito, za~as se izvrne, pa bu} u vodu.

72

Sl. 70. Poplava u [amcu 1932. godine, i visoki sneg, 25. decembra 1940. godine. Ana Stavri} stoji ispred ulaza u porodi~nu ku}u. Prema woj i

fasadi ku}e mo`e se zakqu~iti da su i voda i sneg visoki oko 0.50. do 0.80 metra

Jednom kao de~ak vodio sam tele, junicu, na ularu, pa mi dosa-

dilo dr`atÄ ular u ruci, te ga opa{em sebi oko tela. Pred samom

ku}om, nekoliko metara, kad je junica ve} prepoznala kapiju, trg-

ne me i iznenada budem oboren na zemqu. Junica jurne kroz kapiju,

pa preko cele avlije, vuku}i me po zemqi. Da sam udario u direk

od kapije, mogÄo sam mrtav ostaÄt, a pro{Äo sam samo sa nekoliko

ozleda.

1914. i 1915. godine, do{li su muaxeri u na{e mseto, sa kolima

i kowima. (To su kao ratne izbeglice od 1941. godine.) Kowe su

pu{tali same u tu|e wive, samo ih upau~e (sve`u dve predwe noge

sa 20 cm. razmaka). Mi ih odpau~imo, pa na wih uzja{imo bez sed-

la i bez ulara, pa ja{i po wivama.

73

Kad mi je bilo sedam godina, igrÄo sam se na meraji, a jendek je

bio pun nado{le reke Bosne. Ja stajÄo na meraji i prao maramicu.

Maramica mi se omakne i ja nekako za wom dospem u jendek. Meni

je bilo preko glave, neko je vaqda zavikÄo ‡ utu{i se Savo!

Sre}om, majka mi je bila kod svoje sestre, a to je ku}a, 30 metara

od jendeka. Ja sam ba{ tada dobio od oca bicikl na tri to~ka (je-

dan napred, dva odostrag), pa nekog de~aka stavim koji ~u~ne, i

wega vozim. Tu{e}i se mislio sam ‡ o Bo`e, ko li }e posle mene

da vozi bicikl, kad se ja utopim. Ali, majka je ~ula viku, da se ja

tu{im, potr~ala, zagazila u vodu i izvukla me. Kad sam se osves-

tio, bio sam u tetkinoj ku}i, stara muslimanka je na vatri topila

olovo, pa da u tavi, nad glavom mi, u vodi olovo cvr~i, jednom rje-

~i, da mi salije stravu, tako se to zvalo.

Posle dve-tri godine opet sam se trebÄo utopiti. KupÄo sam se

sa de~acima na Bosni, bez oca i matere. Nisam znao plivatÄ, ali

sam gazio {to vi{e i dubqe. Tu je bio takozvani verak (rupa~a),

odjednom mi je nestalo dna i ja sam odmaÄ povikao za pomo}, i sre-

}a, jedan de~ak, stariji od mene jedno dve godine, pru`i mi ruku

koju ja prihvatim i on me izvu~e. Zvao se Hugo Bandl.

Jo{ jednom sam mogÄo stradatÄ, po{to sam bio o~evo najstarije

dete, a posle se ra|alo jo{ dosta bra}e i sestara, to sam ja, uglav-

nom, vatÄo mu{tuluke od familije kad se koje dete rodi. Tako jed-

nom, pretr~avaju}i u ~ar{iji preko ceste, u ludoj trki za mu{tu-

lukom, umalo me fijaker sa kowima ne dohvati i pregazi.

74

Sl. 71. Savo i Saveta-Seja Stavri} slikani u Beogradu povodom 20-godi{wice braka (1927-1947) Na pole|ini posveta: Lepi i djeci za

uspomenu Seja i Savo

Mo`da 1916. godine, mene i mla|eg brata otac povede sa sobom

u Pe{tu. On je tamo slu`io vojsku, a s nama je po{la i moja majka.

Kod ku}e nas dvojica nikad nismo nosili fesove, ali kad po|osmo

u Pe{tu, otac nam nata~e svakom po fes na glavu. Ama, ~ini mi

se, nije moglo pro}Ä ni jedno ma|arsko dete, a da nije vikalo za

nama ‡ Bo{wak! Bo{wak!

Kad je zaratilo, Prvog svetskog rata, majka je bila sama u du-

}anu, a otac u vojsci. U du}anu razni katalozi iz Be~a sa slika-

ma. Firma be~ka prodaje pu{ke drvene, sabqe, `eqeznice, lopte,

razne igra~ke. Ja uzmem dopisnu kartu sa firmom o~evom i naru-

75

~im jedno desetak razniÄ igra~ki, i udarim pe~at o~ev i potpi-

{em, sve da mati ne vidi. Ali, paket je do{ao iz Be~a pouze}em i

majka vidi koja firma {aqe. I tako mi majka ka{we pri~a: „^im

sam ja to videla, odmaÄ sam se dosetila da je to moj Savo sigurno

poru~io, i ja napi{em na uputnici ‡ ne primam, i vratim

paket”...

Sl. 72. Pe~at za koverte firme To{e Stavri}a i sinova

76

MIT O TO[I STAVRI]U

"UNA", 9. juli 1990. Sarajevo

"Zlatna groznica" u Bosanskom [amcu

MISTERIJA TO[INOG BLAGA

To{o Stavri} je bio ~uveni {ama~ki trgovac i bogata{, ali

i dobro~initeq. Umro je jedne ratne godine. Neki dan, poslije

mnogih decenija, ru{e}i jednu od ku}a koje su mu pripadale, rad-

nici su na tavanu prona{li deset mu{kih ~arapa, a u wima ured-

no slo`ene starojugoslovenske nov~anice.

Prava "zlatna groznica" vlada ovih dana me|u stanovnicima

Bosanskog [amca. Prona|eno je, ka`u skriveno blago u jednoj od

mnogobrojnih ku}a predratnog trgovca i bogata{a To{e

Stavri}a.

‡ ]up je velik poput podlaktice i natrpan je dukatima i po-

rodi~nim zlatom ‡ povjerqivo nam saop{tava "~ar{ijsku" ver-

ziju mladi kondukter lokalnog autobusa.

Uskome{ali su se putnici u autobusu kazuju}i svak svoju ver-

ziju o To{inom blagu. Ionako pretopao dan pretvorio se u pravu

moru. Starija `ena pored nas bijelom maramicom bri{e ~elo i

otkidaju}i svaku rije~, odlu~no tvrdi;

‡ To je samo dio skrivenog blaga. U svakoj To{inoj ku}i sigu-

rno ima jo{ toga. Treba samo malo "pro~a~kati" temeqe.

77

Uputili smo se u Gra|evinsko preduze}e "Polet" u Bosanskom

[amcu, koje je ru{ilo staru ku}u Stavri}evih. Iako je subota,

vrata su {irom otvorena. Za gra|evinare je bio radni dan. Direk-

tor Mato Ma|arevi} do~ekuje nas sa osmijehom.

‡ Jeste li i vi zbog To{inog blaga? ‡ poga|a odmah.

Nestrpqivi da ~ujemo istinu, bri`qivo biqe`imo pri~u od

po~etka.

‡ Ova zemqa na kojoj se nalazimo, i sve oko nas, sagra|eno je na

nekada|wem posjedu lokalnog bogata{a To{e Stavri}a. Pos-lije

rata ku}e i zemqa su nacionalizovani. Vremenom su, jedna po

jedna, ru{ene i na wihovom mjestu nicale su stambene zgrade.

Prije desetak godina u ovoj velikoj ku}i na uglu ulice Vuka Ka-

raxi}a stanovale su porodice lo{eg materijalnog stawa. Nedav-

no su svi preseqeni u novogradwu i ova To{ina ku}a do{la je na

red za ru{ewe. Krenuli smo od krova i uskoro astigli do tajan-

stvenih mu{kih ~arapa skrivenih u tre}em podu tavana. Prona-

|eno je ukupno deset takvih ~arapa napuwenih uredno slo`enim

nov~anicama stare Jugoslavije. Odmah smo pozvali milicionare

ali wima to nije bilo ni{ta posebno. Jo{ ne znamo da li blago

koje smo prona{li ima neku vrijednost i danas ‡ zavr{ava svoju

pri~u direktor Mato Ma|arevi}.

78

Sl. 73. Koverat sa zaglavqem firme To{e Stavri}a

O detaqima spektakularnog pronalaska skrivenog blaga vi{e

zna gra|evinski radnik Mito Gluva~evi}, koji je prvi otkrio ~a-

rapu punu novca.

‡ Ku}a je sagra|ena 1909. godine, i to kako! Zidana velikim

ciglama ‡ dimenzija 30/15/8, {iroka 13 i duga 18,5 metara. Pros-

torije su visoke 3,20 metara, prava stara kvalitetna gradwa. Od

ranije se u ovim krajevima zna za basnoslovno To{ino blago koje

nikada nije prona|eno a moralo je negdje biti pohraweno. Nas de-

setak radnika predano smo skidali debele zidove, nalazili smo

usput nekakve ~a|ave mu{ke ~arape savr{eno sakrivene na kri-

`awu dvaju debelih greda u tre}em, tavanskom podu. U po~etku se

nismo obazirali na to ali nas je u pauzama to po~elo "kopkati".

^ovjek je radoznao. Otvorio sam jednu ~arapu i u woj na{ao sa-

vr{eno o~uvane nov~anice od 1.000 i 500 dinara. E, tek tad smo

79

ubrzali radove. Kako koju ~arapu na|emo svi pomislimo, sad }e

dukati! ‡ smje{ka se Mito.

Sl. 74. Koverat sa zaglavqem firme To{e Stavri}a

"Kwiga du`nika"

Sja}aju}i se "zlatne groznice" koja je po~ela na tavanu raz-

ru{ene ku}e, on nastavqa pri~u:

‡ Radili smo sve br`e. Skinem dvije grede ‡ ni{ta! Ispod

tre}e, opet ~arapa, a u woj metalna kutijica. Sigurno ima koji

zlatnik, mislim ja, otvaraju}i je strpqivo. Unutra, kutija za ci-

garete i pribor za rezawe duvana, ali nigdje zlata. Onda smo pa`-

qivo prebirali svaki kutak, prona{li neka pisma i gomilu pla-

vih koverata od najfinijeg papira. Na svakom slu`benom dopisu

vidi se To{in pe~at, pa pe~at Narodne banke Jugoslavije i ori-

ginalan guvernerov potpis.

80

Sl. 75. ^ek firme Sinovi To{e Stavri}a

Od ranije znam da je To{o bio veliki trgovac: orkupqivao je

sve proizvode iz ovih krajeva i izvozio jo{ u to vrijeme u Itali-

ju i Wema~ku ‡ pri~a Mito, sve `ale}i {to boqe ne poznaje nau-

ku i istoriju pa da on fino istra`i {ta je ostalo od blaga

Stavri}evih.

81

Sje}a se Mito kako je dok je jo{ radio na odr`avawu krovova u

Bosanskom [amcu na tavanima To{inih ku}a nalazio stara vina

i {qivovicu pripremqene za izvoz. Me|u pra{wavim stvarima

na starom tavanu prona|ena je i li~na prepiska, te velika u ko`u

ukori~ena "Kwiga du`nika". Sve uredno ispisano }irilicom,

ovjereno pe~atom i sitnim rupicama upisano "poni{teno". Tu

kwigu "od sto lista" radnici su iskinuli, zezaju}i se da je mo`da

i ime wihovih djedova na listi du`nika. Starojugoslovenske nov-

~anice podijelili su izme|u sebe za uspomenu. One nemaju vrijed-

nost ali Mito i wegovi drugari gra|evinari znaju da blago pos-

toji. Zna to cijeli [amac, samo je pitawe gdje je skriveno.

Sl. 76. Priznanica o povra}aju nov~anog iznosa pozajmice

‡ Sada na mjestu To{ine ku}e stoji 120.000 cigli. U zidovima

debelim 65 sentimetara nismo ni{ta na{li, ali znam da doqe

ne{to ima. U temeqima. Wih je sada buldo`er poravnao i ne}emo

ih dirati dok ne po~ne izgradwa nove zgrade. Idemo mi doqe, u

82

podrum! Sve nekako osje}am, doqe je zlato! ‡ kazuje gra|evinac

Gluva~evi}.

A ~esti prolaznici redovno zastaju pred ru{evnom To{inom

ku}om zadirkuju}i radnike:

‡ Koliko ste dukata do sada na{li?

‡ [esnaest ‡ odgovara spremno Mito ‡ do|i i ti pa iskopaj

sebi koji!

Sl. 77. Koverat sa zaglavqem firme To{o Stavri} i sinovi

Gdje je tatino zlato?

Raspolo`eni su gra|evinari za {alu ali jo{ ih "dr`i" oprav-

dana nada da }e ispod neke cigle zasijati zlato. Stru~waci i

"stru~waci" iz [amca i okoline naga|aju kolika je vrijednost

na|enih nov~anica.

Neki od novinara objasnili su Miti da svaka od 530 velikih

nov~anica ima svoju zlatnu podlogu. Na to Mito, odmahuju}i ru-

kom, odgovara;

83

‡ Da znam da u woj ima zlata, topio bije je petnaest dana!

Stari qudi prisje}aju se dobrog starine To{e Stavri}a, kojeg

je po{tovala cijela Posavina. Ni sam nije znao koliko ima, ka-

`u, a imao je sigurno i vi{e od toga. Wegova djeca, sin Du{an i

k}erke Lepa, Dara i Saveta, danas `ive u Beogradu i do wih je do-

prla pri~a o otkrivawu To{inog blaga. Du{an Stavri} nedavno

je telefonom pozvao svoju rodicu Micu Jovanovi} raspituju}i se

"gdje je tajno zlato". Mica, ro|ena 1936. godine, nije zapamtila

strica To{u koji je umro 1942. ali dobro ga poznaje iz maminih

pri~a.

‡ Bio je dobar, po{ten i zsposoban ~ovjek moj "~i~a". Poro-

dica Stavri} porijeklom je iz @abara i otkad se za wu zna, bila

je bogata. Dok je moj otac Jovo bio u ratu, wegov brat proglasio ga

je mrtvim i prodao imawe u @abarima. Doselili su se u Bosanski

[amac i uskoro postali najuglednija stara porodica u ovim kra-

jevima. Imao je To{o mnogo posla, mnogo blaga i veza sa najugled-

nijim porodicama tog vremena. On je bio glava porodice. Wegova

je rije~ uvjek bila ‡ posqedwa. Moja majka dovedena je 1919. godi-

ne iz Strume i uvjek mi je opisivala "~i~u" kao gazdu ledenog os-

mijeha ali dobrog srca. Zlato je ~uvano u }upovima, mnogo ga je

bilo. Ko zna, mo`da je ve} na|eno pa }ute ‡ ka`e kao da pita Mi-

ca Jovanovi}.

84

Sl. 78. Koverat sa zaglavqem firme Sinovi To{e Stavri}a

^ovek sa mermera

To{o jeste bio veletrgovac i bogata{, ali i dobro~initeq

ovom narodu. Kada je 1942. godine umro, nisu uspjeli dostojno ni

da ga sahrane. Odvukla su ga do grobqa volovska kola i spu{ten je

u vodom preplavqenu raku. Ali, bila su to ratna vremena. Wegova

supruga Ana umrla je mnogo godina kasnije, kada se blago Stavri-

}evih ve} istopilo.

‡ Ku}e i zemqa su nacionalizovani, djeca se razi{la po svi-

jetu grade}i nove `ivote. Sve {to je ostalo, a moralo je mnogo

ostati, mo`da jo{ ~eka sretnog nalaza~a. mo`da su zlatni }upovi

u temeqima nekog od To{inih predratnih du}ana ili ku}a u koji-

ma danas stanuju siroma{ni gra|ani [amca. Niko to ne zna! ‡

zakqu~uje Mica naga|aju}i kome bi, kad bi sa na{lo, pripalo To-

85

{ino zlato. Trebalo bi da milicija bude prisutna kada se ru{i

neki objekat porodice Stavri}.

Opra{tamo se od potomaka Stavri}a i kre}emo jo{ da obi|e-

mo To{in grob. Na nevelikom gradskom grobqu velika plo~a od

crnog mermera dominira jedinom zaraslom u travu.

"To{o Stavri}, trgovac posednik, preminuo poslije te{ke

bolesti i tuge za nestalim sinom, 1888-1942".

A krupan gospodin }elave glave i velikih brkova samo se za-

gonetno smje{ka uklesan u mermeru. Pola vijeka je pro{lo a o

wemu i wegovom bogatstvu jo{ bruji Posavina. Qudski `ivot

brzo pro|e, ku}e `ive mnogo du`e, pa svjedo~e o prohujalom vre-

menu i svojim vlasnicima. Ali do}i }e jednom sve na svoje red za

ru{ewe. Ho}e li blago Stavri}evih neko iskopati?

Potpisi ispod fotografija: 1. Groznica se nastavqa: Doqe je

zlato!?; 2. U ovakvim je ~arapama skriveno blago: "Trofej Mite

Gluva~evi}a; 3. Pola vijeka nakon smrti: O To{i Stavri}u bruji

Posavina)

Tekst napisao M. Terzi}

86

Sl. 79. Stranica zidnog kalendara za Septembar 1992. godine, sa slikomdu}ana pod satom

87

"Arena", Zagreb, br. 1543, 14. jul 1990.

NOV^ANICE ZA ZAZUBICE

Potraga za skrivenim blagom ovih dana potresa Bosanski

[amac

Jesu li hrpe starojugoslavenskih nov~anica, koje imaju jo{

samo numizmati~ku vrijednost, jedino bogatstvo ~ovjeka {to je

nekad posjedovao "pola [amca"?

Bosanski [amac, srpaw.

Vjerovawa starih [am~ana o skrivenom blagu predratnog tr-

govca To{e Stavri}a iz Bosanskog [amca ovih su se dana i

obistinila.

Sl. 80. Starojugoslavenske nov~anice od 1.000 i 100 dinara

88

Naime, gra|evinari ovda{weg "Poleta", ru{e}i jednu od niza

ku}a {ama~kog bogata{a, nemalo su bili iznena|eni vidjev{i go-

leme svote starog jugoslavenskog novca.

‡ Dobili smo nalog da sru{imo Stavri}evu ku}u jer se na

ovom mjestu treba graditi stambena zgrada. Skidaju}i krovnu

konstrukciju, do{li smo do tavanskih soba. U trenutku kad smo

po~eli skidati tre}i pod, odnosno prvi od krova, na{ao sam jednu

~arapu, a potom jo{ ~etiri. Kad sam pogledao {to je u wima, ne-

malo sam se iznenadio ugledav{i smotak starih jugoslavenskih

nov~anica od po tisu}u dinara. Odmah sam pozvao svoje drugove i

pokazao im {to sam na{ao. Misle}i da taj novac vi{e ni{ta ne

vrijedi, dijelio sam ga drugovima i slu~ajnim prolaznicima koji

su se ondje na{li. Me|utim, ubrzo su do{li milicionari i pre-

ostali dio novca odnijeli sa sobom ‡ pri~a nam Savo Ilin~i},

zidar u "Poletu".

Sl. 81. Da li se pod ovim ru{evinama krije jo{ ve}e Stavri}evo blago?

89

Nakon kratkotrajna prekida rada zbog "vrijednosnih ~arapa"

radnici su nastavili posao. Me|utim, tek {to su u{li u susjednu

sobu, ~ekalo ih je novo iznena|ewe.

‡ Kad smo po~eli ru{iti pod u idu}oj prostoriji, prona{ao

sam jo{ jednu ~arapu punu novca. Odmah mi je bilo jasno da tu mo-

ra biti jo{ para. Sagnuo sam se ispod poda i imao sam {to i vid-

jeti. Ondje su bile jo{ ~etiri ~arape, dobro zakovane za dasku,

tako da sam ih jedva is~upao. U tri ~arape bio je stari novac, a u

~etvrtoj je bila jedna kutija u kojoj je tako|er bio novac. Ve}i

dio tog novca predali smo direktoru poduze}a, a ostalo podije-

lili ‡ ka`e Mito Kova~evi}, tako|er radnik u "Poletu".

Sl. 82. Savo Ilin~i} i Mito Kova~evi} na ru{evinama Stavri}eve ku}e

Ova dva radnika tvrde da je u ~arapama ukupno prona|eno oko

470 nov~anica po tisu}u dinara i desetak nov~anica po 500 dina-

90

ra {tampanih 1931. i 1935. godine. Ina~e sve su bile veoma o~uva-

ne, kao da su upravo iza{le iz tiskare. Me|utim, u Bosanskom

[amcu smo ~uli da je ovo samo dio onoga {to je bogati trgovac

ostavio poslije svoje smrti. Naime, pri~a se da su mu sviwe jo{

prije rata iz zemqe iskopale 1600 dukata. Stavri} ih je pokupio

i najvjerojatnije sakrio u jednoj od nekoliko svojih ku}a u gradu.

Vjeruje se da bi oni mogli biti u podrumu nedavno sru{ene ku}e.

‡ Idu}eg tjedna po~et }emo ru{iti podrum i tada }emo vidje-

ti krije li on dukate. Ako ih i ne na|emo, ne}e to biti velika

tragedija, jer uskoro trebamo ru{iti i preostale tri Stavri}eve

zgrade u gradu i vjerujemo da }emo i u wima pone{to na}i ‡ {ale

se "Poletovi" gra|evinari. Ina~e u Bosanskom [amcu su izra~u-

nali da je vrijednost prona|enoga novca, "prera~unato", oko

300.000 DEM.

‡ [to }e biti s prona|enim "blagom" To{e Stavri}a?

‡ Rije~ je o novcu koji danas, naravno, nema nikakve vrijednos-

ti, ali je dokument jednog vremena po }emo ga najvjerojatnije pre-

dati muzeju ‡ re~e nam Radovan Ani}, na~elnik Stanice javne si-

gurnosti u Bosanskom [amcu. Doznali smo da u Beogradu danas

`ive dva sina i dvije k}eri To{e Stavri}a i oni za sve ovo mo`-

da i ne znaju. Zbog toga }e ovih dana put Beograda krenuti To{in

brati} Nikola Stavri} (?!), kako bi upoznmao ro|ake sa svim

{to se dogodilo s imovinom wihovog oca.

‡ Pola [amca bilo je vlasni{tvo To{e Stavri}a. imao je

vi{e od 100 hektara zemqe i sve je obra|ivao. Zapo{qavao je u

sezoni vi{e od 200 mje{tana. Osim toga imao je farmu sviwa i

sve je meso izvozio u Wema~ku. Da je [amcu danas jedan takav To-

{o, gdje bi nam bio kraj! Umro je pred rat, od muke ‡ nije mogao

91

gledati kako mu odnose sve od ku}e, a nikom se nije smio suprot-

staviti. Svakom od sinova i k}eri ostavio je ne{to imovine, ali

velik dio zadr`ao, boqe re~eno, negdje je to golemo blago zakopa-

no. To {to su gra|evinari na{li samo je kap u moru od onoga {to

je To{o imao. No dukate ne}e tako lako na}i. Ako su i skriveni u

podrumu, na takvu su mjestu da }e ih biti vrlo te{ko otkriti.

Ali budu}i da je sve mogu}e, odlu~io sam da sam odem do Beograda

i da upoznam To{ine sinove sa svim ovim {to se desilo ‡ rekao

nam je To{in brati}, umirovqeni mesar.

Sl. 83. Da je [amcu danas jedan takav To{o, gdje bi nam bio kraj ‡ Nikola Stavri}

Dakle, ispri~ali smo samo dio pri~e o blagu To{e Stavri}a.

Onaj drugi dio morat }emo jo{ pri~ekati, jer i onih 1600 dukata

o kojima sawa Bosanski [amac nije po svemu sude}i, ni{ta u us-

poredbi s onim {to je skriveno tako da se mo`da nikada ne}e

prona}i.

Tekst napisao Dragan ^oli}

92

Sl. 84. Koverat firme Sinovi To{e Stavri}a za slawe uzoraka bez vrednosti

93

IZ ISTORIJE

BOSANSKOG [AMCA

Iako postoje dokazi da su ovde qudi `iveli jo{ u neolitskom

i bronzanom dobu, kao gradsko naseqe prvi put se razvija u vreme-

nu posle predaje kqu~eva Beograda i drugih gradova u Srbiji kne-

zu Mihailu Obrenovi}u, aprila 1867 godine, kada su se Turci ko-

na~no iselili iz Beograda, Smedereva, Golupca, Kladova, [apca,

U`ica i Sokola. Ve}ina wih se zatim naselila u okolini dana{-

weg Bosanskog [amca, na samom u{}u reke Bosne u Savu. Sultan

Abdul Azis podigao im je {ezdeset sojenica zbog plavnog terena,

i xamiju nazvanu Azizija. Ta bogomoqa je, prilikom austro-ugar-

skog bombardovawa Bosanskog [amca 1878. godine, bila poru{e-

na; wene ru{evine na obali Save, videle su se jo{ do pred Drugi

svetski rat.

Sl. 85. Bosanski [amac na u{}u reka Bosne i Save

94

Reka Bosna na svom u{}u u Savu, vi{e nije plahovita planin-

ska reka, ve} pitoma i smirena ravni~arska reka bremenita boga-

tim nanosima peska i {qunka. Pred svoj uvir u Savu, Bosna gradi

desetine malih ada i sprudova bogatih zelenilom i vrbacima sa

brojnim jatima raznovrsnih ptica. S druge strane, mo~varno i vo-

doplavno zemqi{te pogodovalo je poplavama koje su, bez potreb-

nih odbrambenih nasipa, pri~iwavale veliku {tetu, posebno

"gladnih godina" 1929. i 1932.

Sl. 86. Kod u{}a Bosne u Savu, jedan od mnogobrojnih ritova bogatih zelenom vegetacijom i raznovrsnim `ivotiwskim svetom

Prvi neimari Bosanskog [amca imali su smisla za `ivot uz

vodu i na vodi. [amac su uglavnom naselili Turci iz U`ica, So-

95

kola i [apca, a samo jedna turska porodica iz Beograda. To je bi-

la porodica trgovca Ali-agre Izetbegovi}a koji je ispod svoje

firme dodao i nadimak "Biogradlija". Tako je to stajalo sve do

jula 1914. godine, kada je zbog nastalog rata izme|u Srbije i Aus-

tro-Ugarske, Izetbegovi} izbrisao nadimak firme.

Sl. 87. Stara Begova ku}a, danas Narodna biblioteka

Nacrt za izgradwu Bosanskog [amca dao je Salih efendija

Mukevit, a prvi urbanisti~ki plan na~inili su francuski arhi-

tekti. U vreme naseqvawa Turcima, naseqe se zvalo Gorwa Azi-

zija, po sultanu Azizu i xamiji. Zabele`eno je da je 1879. godine,

[amac imao 242 ku}e i 955 stanovnika. Po~etkom 1883. godine

grad je dobio po{tu i telegraf, a 1885. godine prvu osnovnu {ko-

lu. Doseqeni Turci iz Srbije mahom su bili trgovci i zanatlije.

96

Prema nekim predawima pre doseqavawa Turaka, bilo je nekoli-

ko ku}a u kojima su stanovali skelexije i ribari, a bio je podig-

nut i jedan han i grani~na karaula. Ve} tada, za `ivot ovog mesta

veoma je va`na bila skela preko Save u prometu qudi i roba iz

Turske u Austro-Ugarsku. Turska vlast je u karauli budno kontro-

lisala grani~ni promet, napla}ivala carinu i kasnije sagradila

zgradu carinarnice ‡ |umrukanu (|umrukhanu), koja je posle Pr-

vog svetskog rata sru{ena.

Na po~etku austro-ugarske okupacije, naseqe je dobilo dana{-

we ime [amac, koje najverovatnije poti~e od nema~ke re~i Schan

‡ "{anac" ‡ kanal, rov. Ime [amac poti~e od {anca izgra|enog

na slavonskoj strani, pored Save, a narod je to donekle promenio

u [amac. Ina~e, prokopani {anac je istovremeno slu`io i za od-

branu od Turaka. Postoje podaci da ga je gradio kapetan Luka~, pa

je po wemu [amac u Slavoniji nazivan u Luka~ev [amac. Za raz-

liku od naseqa na slavonskoj strani, naseqe na u{}u dvaju reka

nazvano je Bosanski [amac.

Sl. 88. [ama~ka xamija,kulturno-istorijski spomenik,sru{ena u toku rata 1992-1995.

97

Sl. 89. Pravoslavni Hram sv. Dimitrija

Prostor na kojem je izgra|en dana{wi grad, nasut je peskom i

{qunkom prose~no od 4 do 6 metara visine, tako da je [amac, na

svega 86 metara nadmorske visine, izgra|en na nekada{wem mo~-

varnom zemqi{tu koje je bilo ugro`eno ~estim i ne retko katas-

trofalnim poplavama reka Save i Bosne. I danas na nekada{wu

sliku [amca, podse}aju ostaci velikih zemqi{nih depresija, ba-

ru{tina i mo~vara.

Zahvaquju}i svom izuzetnom polo`aju u plodnoj Posavini, Bo-

sanski [amac je gotovo od svog postanka predstavqao trgova~ki

centar za sva okolna mesta. Za vreme austro-ugarske vladavine

98

odr`avane su `ive trgova~ke veze sa Brogradom, Osijekom i Trs-

tom. Preko [amca, rekom Savom izvozila se suva {qiva za Be~ i

druga evropska tr`i{ta. Suva {qiva iz ovih krajeva stekla je

veliku reputaciju; najvi{e se izvozila u Nema~ku, Englesku,

[vajcarsku, Norve{ku i [vedsku.

U ovom kraju, srpski narod je vekovima bio izlo`en proteri-

vawu, asimilaciji, verskoj diskriminaciji i fizi~koj likvida-

ciji. Stanovni{tvo je te{ko stradalo u toku Austro-Ugarske

okupacije i Prvog svetskog rata; ekonomski su eksploatisani, po-

liti~ki, kulturno i verski obespravqivani. U toku rata, mnogi

su bili prisilno mobilisani i izginuli na frontovima {irom

Evrope. Civilno stanovni{tvo masovno je umiralo od gladi i bo-

lesti. I u toku Drugog svetskog rata, narod je pretrpeo mnoge `r-

tve u qudskim `ivotima i opusto{enim ogwi{tima. Na strati{-

tima u Jasenovcu, Gospi}u, Gradi{ki, Zemunu, Mauthauzenu i pred

sopstvenom ku}om stradalo je oko 700 Srba, a me|u wima i veliki

broj dece.

U avgustu 1941. godine, prve `rtve usta{kih zlo~ina bili su

Ratko Stavri} i Mirko Vujani}, koji su jedne no}i odvedeni i bez

traga nestali, verovatno u logoru u Gradi{ki ili Jasenovcu.

Ratko Stavri}, najmla|i sin To{e Stavri}a, bio je student

veterine u Zagrebu. Nije se bavio politikom i nije pripadao ni

jednoj politi~koj partiji, ali je bio vatreni patriota, kao i ~i-

tava wegova porodica.

99

Sl. 90. Legitimacija Ratka Stavri}a, redovnog studenta veterine

Kada je Nema~ka napala Jugoslaviju, upregao je u fijaker

veli~anstvenog crnog pastuva Kolina (^edinog kowa) i kroz

~itav [amac stoje}i projurio u ruci dr`e}i veliku

jugoslovensku zastavu i neprekidno uzvikuju}i: "@ivela

Jugoslavija! @iveo kraq!" Usta{e mu to nisu zaboravile.

100

Sl. 91. Spomenik palim studentima veterine u Zagrebu (29. maj 1953);Ratkovo ime je prvo u desnoj koloni; jedno vreme spomenik uklowen iz

aule sveu~ili{ta, danas vra}en na svoje mesto

101

ZAHVALNOST

Najsrda~nije zahvaqujem Mileni Stavri}, Nata{i Aleksi},

Nik{i Nezirovi}u i wegovoj majci kuma Du{anki Risti}-Nezi-

rovi}, koji su mi ustupili mnogobrojne vredne fotografije iz

svojih li~nih albuma i arhiva, i dali korisne podatke o vremenu,

mestu i li~nostima o kojima govori ova kwiga. Posebno hvala

pokojnom tetak Milo{u Lu~i}u koji je za `ivota veliki broj

ovih fotografija sam snimio i pa`qivo obele`io datumima.

Najlep{e hvala firmi "Balby International" iz Beograda, koja

je bratski pomogla u kompjuterskoj obradi teksta i fotografija,

i omogu}ila da kwiga u vidu CD-ROM-a bude pred svojim novim

~itaocima u novom ruhu.

Trgovac i veleposednik To{o Stavri}, na{ deda, pradeda i

~ukundeda, za vreme `ivota stekao je veliko bogatstvo. Zaista se

nije moglo znati koliko je bio bogat. Ali, kao {to ~esto biva, iz-

gubio je goto sve {to je stekao. Materijalne vrednosti nestale su

u vihoru ratova i zlih sudbina.

Zavr{avaju}i sa opremawem ove kwige zapitao sam se da li je,

i pored svega, ne{to ostalo? Osim se}awa na wega, koja su nepot-

puna, nesigurna i prolazna, ostalo je, ipak, ne{to mnogo trajnije

i va`nije. To su wegovi potomci koji traju. U wihovim `ilama

teku kapqice i wegove krvi.

Marko P. Babac

Urednik

102

DRVO @IVOTA

RODOSLOV PORODICE

TO[E STAVRI]A

103

Sl. 92. Nerazdvojni u radu i odmoru ‡ To{o i Ana u jednom od kratko- trajnih predaha

To{o i Ana Stavri}

sinovi

Savo ^edomir-^edo Ratko Du{an (Saveta) (Nada) (Milena)

unuci

Save ^ede

Du{anka-Du{ica Gordana (Du{an Mili}evi}) Qiqana-Qiqa (Miodrag-Mi{a Nedeqkovi})

k}erke

Leposava-Lepa Qubinka-Quba Darinka-Dara Mira(Josip-Joca Aleksi}) (Milo{ Lu~i}) (Pavle Babac) (Lazar-Laza Te{i})

104

unuci

Lepe Qube Dare Mire

Natalija-Nata{a-Nata Aleksandar-Sa{a Ankica Svetlana-Cica (Zorka-Zorica) (Darko Majstorovi})

Olivera-Vera Marko Milo{-Mile(Bogdan Obradovi}) (Rakila-Rahela-Seka) (Marija)

Milo{-Mi{a Du{an Du{anka-Duda (Gordana) (Branislava-Branka) (Marko Rolovi})

Biqana (Borislav-Bora Mili})

praunuci

Vere Marka Aleksandra-Sa{e Du{ana Milo{a-Mi{e Milo{a-Mileta

Marina Du{an Milo{ Pavle Branislav-Bane Stanislava-Sta{a

(Ratko Obradovi}) (Olivera-Oqa) (Tatjana-Tawa) (Ana)

Radovan-Bata Ivana Josip-Braca \or|e (Du{an Ili})

Aleksandar-Sa{a Marko (Sne`ana)

Biqane Svetlane-Cice Du{anke-Dude

Ana Milica Du{an

Boris Borka Sr|an

Gordane Qiqane

Aleksandra Maja

(Branislav Kora}) (Zoran Mihajlovi})

Ivana

(Stevan Spasi})

~ukununuci

Marine Du{ana Ivane Pavla Aleksandra (Babac)

Ivana Vuka{in Andrej Sowa Nina

Milo{ Rastko

Aleksandre Maje Branislava

Jovana Bojan Mihajlovi} Matija

Mihajlo