[trafta armatura · „feministi~ka kritika bi trebalo da razume i kako kategoriju ‘`e-na’,...

PERFORMATIVNOST RODA I NJEGOVE „POSLEDICE“

Crtice o teoriji Dùdit Batler

„Feministi~ka kritika bi trebalo da razume i kako kategoriju ‘è-na’, subjekt feminizma, proizvode i zauzdavaju one strukturemo}i posredstvom kojih se teì emancipaciji“,1 pi{e Dùdit Ba-tler (1956) u knjizi Nevolja s rodom (Gender Trouble, 1990), u ko-joj temeljno preispituje neke od osnovnih feministi~kih pretpo-stavki. Ova ameri~ka autorka i njen rad se mogu opisati na raz-li~ite na~ine i sagledati u razli~itim kontekstima, a jedan od me-ni najintrigantnijih jeste njen status svojevrsnog filozofskog su-per stara. Odnosno, ona je jedna od retkih „ènskih zvezda“ sa-vremene teorijske i filozofske misli –od velikih i trenutno ivih mu{kih figu-ra, prvi na pamet dolazi Slavoj @ièk, aza njim i, na primer, @ak Ransijer,premda se sa popularno{}u prvog na-vedenog niko trenutno ne moè upore-diti. I, iako se broj njenih „fanova“ ve-rovatno ne moè meriti sa oboàva-teljkama/ima Rijane ili sa popularno-{}u koju su imali Fuko i Derida, trebaista}i da je Dùdit Batler jedna od naj-~itanijih a trenutno ivih feministi~kihi politi~kih teoreti~arki. Razlog popularnosti koju uìva, leì,~ini mi se, pre svega u ~injenici da je iztemelja promenila na~in na koji mno-gi od nas – pre svega nas koje/i egzi-stiramo u svetu humanisti~kih nauka– misle o kategorijama roda i pola, osopstvenom telu i njegovom mestu udru{tvu i istoriji, kao i o pitanjima è-lje, seksualnosti, gej i lezbejskih ìvo-ta, ranjivosti, politi~kog angaòvanja,problemu kolektivnog delanja itd, {tosu, usput, teme koje neprestano figu-riraju u tekstovima ove autorke. Njeniteorijski spisi, naime – koliko god se,mo`da, na prvi pogled ~inili komplek-sni i „filozofski nejasni“ – nastali sukao reakcija na aktuelna dru{tveno-politi~ka de{avanja i, vrlo o~igledno,predstavljaju njen poku{aj da teoreti-zuje neke, u datom trenutku njoj bli-ske probleme. Njeni napisi su li~ni,budu}i da Batler nikada ne pori~e ~i-njenicu da samu sebe proizvodi krozpisanje, {to je jo{ jedan razlog njenepopularnosti. Mnoge ~itateljke i ~itaoci su ~itaju}i njene knjige,doìveli „A-ha!“ momenat, i to upravo zbog ~injenice da je nje-na teorija uvek utemeljena u onome {to bi se moglo nazvati ì-votnim pitanjima. Batler je formalno obrazovanje stekla, izme|u ostalog, i na Jej-lu (Yale University), gde je 1984. godine odbranila doktorsku di-sertaciju posve}enu Hegelovoj filozofiji i na~inu na koji u njoj

figurira koncept èlje, a on je (koncept èlje, i to èlje za pri-znavanjem od strane dru{tva) u ve}oj ili manjoj meri, ostao klju-~an za njenu teorijsku misao do danas. Pored prve knjige, prera-|ene doktorske disertacije, Batler je napisala jo{ petnaestakknjiga, me|u kojima je najuticajnija – i u javnosti najpoznatija –verovatno Nevolja s rodom koja je, izme|u ostalog, podstaklaautorku da napi{e jo{ (barem) dve knjige – Tela koja ne{to zna-~e (Bodies that Matter, 1993) i Ra{~injavanje roda (Undoing Gen-der, 2004) – u kojima je poku{ala da dodatno razjasni pojedinestavove, a neka druga pitanja zasebno problematizuje. U tom smislu, feminizam ima zna~ajno mesto u teorijskoj misliDùdit Batler, a jedna od njegovih osnovnih premisa – borba zaravnopravnost – predstavlja i jednu od osnova za razmi{ljanjadrugih autorki/autora, pre svega u oblastima kvir teorije i gej ilezbejskih studija.

ROD, POL I NEVOLJEKako kaè citat sa po~etka ovog teksta, Batler je svojim radomnastojala da ispita na~ine na koji je ènski subjekt konstruisanu okviru samog feministi~kog pokreta. Budu}i da je feminizamdrugog talasa za svoj cilj postavio i problematizaciju na~ina nakoji je èna definisana u razli~itim ideolo{kim, dru{tvenim, po-liti~kim, umetni~kim, medijskim... diskursima i to ~inio „spolja“,odnosno, „sa distance“, bilo je potrebno (ponovo) preispitati ina~in na koji je konstruisao sopstveni subjekt – odnosno ènu

– i to u~initi sa pozicija samog feminizma. Povod za Nevolju s ro-dom bio je, moè se re}i, èlja da se ukaè na nevolje koje pro-isti~u iz tada{njih (a u velikoj meri i danas prisutnih) feministi~-kih shvatanja @ene, po kojima je mogu}e formulisati nekolikoosobina koje dele sve ène sveta. Svoju pa`nju, Batler je pre sve-ga usmerila na preispitivanje koncepata pola koji je shvatan kaobiolo{ka i nepromenljiva kategorija, i roda kao dru{tveno kon-

struisane manifestacije tog „stati~nog“ pola. Kao posledica togpreispitivanja, nastala je i jedna od „krilatica“ koja se vezuje zateoriju Dùdit Batler: „rod je performativ“. Nevoljom s rodom Batler je 1990. godine ukazala na vaàn pro-blem koji postoji unutar feministi~kog diskursa: bez obzira nato {to insistiramo na dru{tvenoj konstruisanosti roda, i ta kate-gorija je „fiksirana“ kao i pol. Odnosno, ako je neko ro|en kaoèna, podrazumeva}emo (mi, dru{tvo) da }e se kao dete igratilutkama, voleti i èleti mu{karce, imati „materinski instinkt“ ièleti da ra|a, nositi suknje, {minka se itd. Ili, prepoznava}e-mo je kao „nju“, isklju~ivo ukoliko ispuni odre|ene uslove koje

diktira kontekst. Dakle, moèmo re}ida postoje vrlo striktne norme kojedefini{u na~in na koji je rod formiranu odnosu na pol. Rod, tako, jeste dru-{tveno konstruisan, ali je ta konstruk-cija isklju~uju}a, odre|eno je kako }eona biti „sprovedena“ i, istovremeno,time {to je definisano {ta prepoznaje-mo kao ènski rod, utvr|eno je i {takao takvo ne prepoznajemo. Drugimre~ima, kako prime}uje Batler, u raz-li~itim diskursima – patrijarhalnim,ali i feministi~kim – se podrazumevaizvesno jedinstvo izme|u pola i njego-ve dru{tvene „manifestacije“: na pri-mer, ako ima{ vaginu, spava}e{ samu{karcima, za (barem) jednog }e{ seudati i na svet doneti (barem jedno)dete i zbog toga }e{ se ose}ati kao è-na i dru{tvo }e te kao takvu prepozna-tavi i priznavati. Ili, re~eno ovda{njimjezikom, „frapantno je“ da polovinatridesetogodi{njakinja u Beogradunema decu – kakve su to ène uop{te,jesu li one ène?Ono na {ta nam Batler ukazuje svojomteorijom, dakle, jeste da postoje dru-{tvene norme – dru{tvena prisila – ko-je nam jasno „govore“ {ta treba da bu-demo da bi nas dru{tvo prepoznalo i,{to je jo{ va`nije, priznalo kao ène(mu{karce, gra|ane/ke, ljude...). Tenorme, razli~ite su u zavisnosti odkonteksta i istorijskog trenutka, aliuvek postoje. Ono {to je tako|e bitno,i u izvesnoj meri uznemiruju}e, jesteda svaka individua date dru{tvene

norme internalizuje i prihvata kao „prirodne“. Jedan jednosta-van primer bio bi taj da }e se veliki broj èna, ose}ati „ènstve-no“ – odnosno, prepoznava}e samu sebe kao enu – nose}i viso-ke {tikle i suknje, bez obzira na ~injenicu da je takva definicijaènstvenosti dru{tveni konstrukt, formiran od strane industri-je lepote radi sticanja profita. On je – upravo kroz beskrajno po-navljanje – postao norma koju kao individue usvajamo i prihva-

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 165, GOD. X, BEOGRAD, UTORAK, 17. NOVEMBAR 2015.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 15. decembra

MIXERPi{e: Adriana Sabo

I BETON BR. 165 DANAS, Utorak, 17. novembar 2015.

MIXER

Adriana Sabo: Performativnost roda i njegove „posledice“

[TRAFTA

Aleksandar Novakovi}: Mra~no nasle|e

ARMATURA

Agron Bajrami: Politika i Rilindja u dràvnoj i nacionalnoj slu`bi

VREME SMRTI I RAZONODE

Marija Dragni}: Poezija odbrane

Dani

lo B

alet

i}: P

erfo

rmer

si. F

oto:

Ver

a Vu

jo{e

vi}

gen. Zanimljivo je da, po mi{ljenju autorke,autori ~lanaka koji su pripadali levici nisuulazili u detaljniju analizu fa{izma, ve} su gaprikazivali pre svega kao svog ideolo{kogprotivnika tj. reakcionarnu silu oslonjenu nakrupni kapital.Autorka, porede}i ~lanke ispisane u predrat-nim beogradskim glasilima, dolazi do jo{ jed-nog, za dana{nje revizioniste, poraàvaju}egzaklju~ka: isklju~ivo su levi~arska glasilaotvoreno, bezrezervno napadala nacizam i fa-{izam kao reakcionarne, totalitarne ideologi-je i glavnu opasnost po mir u Evropi. Liberal-no-demokratska glasila su kriti~ki pisala o Hi-tleru i Musoliniju, ali su smatrala komunistejednakom opasno{}u. Konzervativni medijisu zazirali od Italije i Nema~ke kao „prirodnihneprijatelja“ Jugoslavije, ali su ti „neprijate-lji“ spominjani kao brutalna sila koja bi u bu-du}em svetskom sukobu slomila komunizami smatrani su vi{e nego korisnim, dok je eks-tremna desnica bez zazora objavljivala pane-girike crnim i sme|im ko{uljama. [tavi{e, an-tisemitizam, za koji desnica tvrdi da nikad ni-je postojao u Srbiji, izbija iz i izme|u redovakonzervativnih i fa{istoidnih glasila. Tako se,na primer, s puno mr`nje i zlobe opisuju ne-ma~ke i ma|arske izbeglice jevrejskog pore-kla. Ponegde, kao u Pravdi, Jevreji se otvore-no pominju kao deo judeomasonske zavere ilikao Reditelji koji kontroli{u, posredno, ~ak iHitlera (jedna od brojnih konspirolo{kih teo-rija Dimitrija Ljoti}a). Negde se prozivka upu-}uje „selektivno“. Tako Narodnoj odbrani ne smetaju jugosloven-ski Jevreji „Pavlovi}i, Gli{i}i“, ve} „Mordehaji, Grinbaumi“ koji,navodno, stoje iza sve ve}eg broja finansijskih skandala u zemlji.

AUTOHTONA KOPIPEJSTOVANA FA[ISTOIDNOST Ono {to je posebno zanimljivo je da dana{nji pripadnici esktrem-ne desnice, ba{ kao i njihovi prethodnici sedamdesetak godinaranije, ina~e svetli uzori njihovih svetonazora, pori~u da su fa-{isti. Za{to? Odgovor na ovo pitanje se moè na}i u drugom to-mu studije. Insistiraju}i na „autohtonosti“ i „originalnosti“ svo-jih pokreta, ekstremni desni~ari tvrde da ih, primera radi, nemogu nazivati fa{istima jer postoji samo jedan fa{isti~ki pokreta to je Musolinijev. Drugo su, i samim tim potpuno osobeno, pri-padnici Strelastih krstova u Ma|arskoj, Plavih ko{ulja u Irskoj iliGvozdene garde u Rumuniji. Kako onda objasniti ~injenicu da suu pitanju militaristi~ke organizacije sa sli~nom ikonograrfijom,kultom svemo}ne autoritarne dràve i prezirom prema demo-kratiji? Uz pomo} snatrenja o pravoslavnom misticizmu koji jepredstavljao vjeruju Ljoti}evog ZBOR-a.

Ali, nisu zbora{i bili jedini: autorka nas podse}a na fascinacijuStanislava Krakova Hitlerom i Musolinijem, ~lanke Milo{a Cr-njanskog (potpisane s M. Putnik) u kojim je do neba hvalio Mu-solinija jer se, jednom prilikom, okruèn seljacima, vozio natraktoru ili hrabrost falangista „Kaudilja“ Fransiska Franka u ~i-jem je {tabu boravio za vreme [panskog gra|anskog rata, Sve-tislava Stefanovi}a opsednutog britanskim zaverama i Hitlero-vom harizmom, fasciniranost patrijarha Varnave Hitlerom i tlap-nje vladike Nikolaja Velimirovi}a o Jevrejima koji su zasluìli ve-~ito lutanje i progone jer su uvredili pravoslavlje (?!). Revizionisti~ka desnica, tako|e, tvrdi da je fa{izma mo`da, u ne-kim tragovima i bilo (ZBOR i Jugoslovenska akcija) ali nacizamnikad nije mogao da uspe u Srbiji jer u Srbiji nikad nije postoja-la grupa nau~nika koja je stajala iza neke rasne teorije. No, ono{to otkrivamo u knjizi Olivere Milosavljevi} je da je veliki broj me-dicinskih radnika bio zainteresovan za eugeniku te da je postojaoOdsek za rasnu higijenu i biometriju. [tavi{e, grupa uglednihmedicinskih radnika u kojoj su prednja~ili dr Branimir Male{ i drAleksandar Kosti}, dekan Medicinskog fakulteta, verovala je u

superiornost pojedinih delova bele rase, sakcentom na (evo jo{ jedne doma}e „oso-benosti“) tzv. dinarsku rasu koja posedujeu sebi odlike germanske (podesno za zbli-àvanje s nacistima) i mediteranske (pode-sno za pribliàvanje s Musolinijem). MihoObuljen je, kao jedan od pobornika dinar-ske rase, pisao o „uàsnim posledicamame{anja rasa – posebno Francuza i Afrika-naca“. ak je i Ljoti}, koji je pisao o „kvali-tetnijem i manje kvalitetnom ljudskommaterijalu“, bio manje direktan u odnosuna pobrojane, „rasno superiorne“ tuma~e.

A [TA DANAS?Zaklju~ak koji se name}e je da u beograd-skoj javnosti skoro niko, osim nekoliko le-vi~arskih autora, nije doìvljavao fa{izamkao ideologiju protiv koje se mora boritisvim silama. Fa{izam je uglavnom bio ilizlo jednako komunizmu ili privremeni sa-veznik u antikomunisti~koj histeriji ili ide-al kojem se teìlo. Primetna je tako|e i ve-lika doza konformizma i straha u mediji-ma, koja se o~itava u vreme uspona desni-~arske Jugoslovenske radikalne zajednice(JRZ) Milana „Vo|e“ Stojadinovi}a, koji je,ekonomski i politi~ki, vezao Jugoslaviju zazemlje Trojnog pakta. O{i{ani je` od 1936.godine pa do martovskog pu~a 1941, nijeobjavio nijednu karikaturu fa{isti~kih dik-tatora. U Politici je, 1940. godine, iza{losaop{tenje Vlade u vezi sa antisemitskim

zakonom (smanjivanje broja |aka jevrejskog porekla koji moguupisati srednju {kolu ili fakultet), koje je u javnosti pro{lo skoroneprimetno. Jedan od najuglednijih beogradskih intelektuala-ca, Slobodan Jovanovi}, dok je nema~ka armija gazila Poljsku ok-tobra 1939, u svom Srpskom glasu bavio se nadgornjavanjem shrvatskim politi~arima. Kao da je rat daleko od svog po~etka. Drugi svetski rat je Jugoslavija do~ekala potpuno nespremna ineorganizovana ali ne i bez svesti o onome {to }e do}i s okupa-cijom. Naravno, beogradska ekstremna desnica se, iako je for-malno negirala svoj fa{izam, listom stavila u slu`bu okupacio-nih vlasti. Njihovi stavovi, kao i stavovi levi~ara (socijalista i za-branjenih komunista) su bili jasni. Neodlu~nost, ravnodu{nosti povodljivost najve}eg dela javnosti su, u su{tini, poticali iz nje-nog antikomunizma koji je bio ve}i od njenog antifa{izma. Posledica takvih poteza konformisti~ke elite, kao i niza onih ko-je su je nasledile, je dru{tvo li{eno osnovne istorijske i ideolo{keprofilisanosti koje potire antifa{isti~ko a forsira kolaboracioni-sti~ko, fa{istoidno nasle|e u ime tobo`njeg „op{teg pomirenja“kojeg nikad nije bilo i ne moè biti

II III

tamo kao „normalnu“, a mehanizam koji u tom procesu igraklju~nu ulogu jeste upravo èlja za priznavanjem. Sagledavaju}i to {ta se u jednom dru{tvu smatra „normalnim“ i„prirodnim“, Batler dolazi i do koncepta koji naziva heterosek-sualna matrica, a koji ukazuje na ~injenicu da su sva dru{tva for-mirana na bazi heteroseksualnog odnosa mu{karca i ène kojiunapred defini{e njihove uloge. Sva na{a (feministi~ka) muka –ili njen dobar deo – dakle, proizlazi iz ~injenice da je heterosek-sualnost norma(lna) i da na njoj po~iva svako politi~ko i dru{tve-no ure|enje. Ona je ukorenjena u na{im zakonima – jer brak jezakonom ure|ena zajednica mu{karca i ene, na primer – svepri-sutna u kulturi i medijima, bulji u nas sa bilborda na kojima (pret-postavljamo, sre}no udate) mame reklamiraju pa{tete, ili iz{tampe koja sa puno pompe prati ven~anje kraljevskog para ilira|anje Novakovog sina, trudno}u Jelene Karleu{e i prenosi namekskluzive iz domova poznatih i sre}no udatih/oènjenih pozna-tih li~nosti. Na osnovu takve matrice se defini{ta {ta je „normal-no“ a {ta nije, odlu~uje se ko sme biti roditelj a ko ne, defini{e seko }e biti prebijen na ulici jer ima „feminizirane“ pokrete ili iz-gleda kao „mu{kara~a“. Odnosno, defini{e se ko }e biti priznatkao ljudsko bi}e i, u krajnjoj liniji, ko ima pravo na ìvot.U takvoj ideolo{koj mreì, teza da je rod performativan, klju~naje za svojevrsno otvaranje koncepta prepoznavanja – ili pred-stavlja poku{aj da se tako ne{to u~ini. Naime, za Batler, rod, kaoni bilo {ta drugo, nije stati~an ve} je proces, de{ava se u vreme-nu, u okviru dru{tvenih normi i nikada se u potpunosti ne dovr-{ava. On se „pojavljuje“ kroz praksu ponavljanja ili citiranja nor-mi, a u zavisnosti od stepena na{e „prila-go|enosti“ dru{tvenim pravilima, bivamopriznati od strane tog istog dru{tva, nesamo kao mu{karci i ène, ve} kao ljudi.Ideja performativnosti roda, ukazuje napostojanje neprestanog odnosa izme|uvoljnog subjekta koji sebe defini{e krozdelanje i razli~itih institucija koje to dela-nje ograni~avaju, {to je upravo i mesto nakoje Batler postavlja mogu}nost „prodo-ra razlike“. Mogu}e je, dakle, odbaciti iz-vesne norme – {to ne mora biti (i naj~e{}enije) voljni akt, i ~esto ima ozbiljne dru-{tvene posledice – ili ih ponavljati na raz-li~ite na~ine, odnosno, reartikulisati ih.Upravo ~injenica da norme postoje, otva-ra mogu}nost da im se na razli~ite na~ineodupremo: „takve norme ~ine mogu}im –ako ne i stvaraju – subjekt koji im se odu-pire“,2 kako je formulisala Batler. Drugimre~ima, ono {to bismo mogli nazvati su-bjektom, nastaje u interakciji izme|u vo-lje individue i dru{tvenih normi ~ija je mo}nad nama izuzetno jaka. Opisane ideje Batler su neizbe`no odvelei do statusa tela – ili onoga {to bi tradici-onalno bilo nazvano polom – na~ina nakoji ga neko dru{tvo razume i do razma-tranja diskursa u okviru kojih se telo for-mira, materijalizuje i pojavljuje. Po{tosmo svi, zapravo „otelovljena“ stvorenja,klju~no je razumeti kako na{a tela posto-je u dru{tvu, vremenu, istoriji i koji dis-kursi odre|uju na{e postajanje enom, na primer, kako bi to re-kla Simon de Bovoar. Za Batler, i telo je – kao biolo{ka, anatom-ska i, da ne kaèm „prirodna“ kategorija – konstruisano krozdru{tvene norme, te zbog toga ne moèmo govoriti o biolo{kimpredispozicijama koje „prethode“ dru{tvu i jeziku, koje su ne-promenjljive i, samim tim, neupitne. Osim {to se na ovaj na~inefektivno obesmi{ljuju izjave tipa „ène su prirodno predispo-nirane da neguju decu“ ili „ène su prirodno krhke i ne`ne“,prevazilazi se (iznova) i prastara podela na um (ili duh) i telo,budu}i da je za Batler subjekt neodvojiv od tela, a ono, opet,neodvojivo od procesa dru{tvenog konstruisanja.

[TA ]EMO S TIM?Rad Dùdit Batler je, rekla bih, vo|en traènjem odgovora na pi-tanje „ko sme biti priznat kao ljudsko bi}e“ i razmatranjem na-~ina na koji funkcioni{u mehanizmi koji defini{u proces prizna-vanja i prepoznavanja. Njena teorija je, dakle, va`na za sve onekoji zauzimaju poziciju drugog ili, za sve one koji nisu beli, he-teroseksualni mu{karci srednje klase. êsto se isti~e kako jeupravo Batler podstakla razvoj kvir studija, budu}i da ideja operformativnosti identiteta nudi mogu}nost „otvaranja“, pro-blematizacije i relativizacije kategorija „mu{ko“ i „ènsko“ i, u

krajnjem slu~aju, njihovog prevazilaènja. Ona nam, drugim re-~ima, omogu}ava da mislimo o ~injenici da postoje – da done-kle banalizujem stvari – mu{karci koji vole mu{karce i ène ko-je vole ène, kao i oni koji vole i jedne i druge (ili ne vole ni jed-ne ni druge), i oni obeleèni na ro|enju kao mu{karci, koji seose}aju kao ène i obratno... I ne samo da mislimo o tome, ve}i da tu ~injenicu prihvatimo kao „normalnu“. Ideja o tome da seidentiet neprestano izvodi i konstrui{e, dakle, omogu}ava nam– daje nam alat – da mislimo izvan oko{tale i tradicionalne bi-narnosti mu{ko/ènsko i svih stra{nih posledica koje takvoograni~eno mi{ljenje sa sobom nosi. Takav koncept, omogu}ava i da otkrijemo mehanizme pomo}ukojih se, na primer, arapske dràve proizvode u ne-sasvim-ljud-ske neprijatelje ameri~kog naroda, ili one pomo}u kojih se izbe-glicama oduzima „pravo“ da budu priznati i prepoznati kao ljud-ska bi}a – {to su goru}a pitanja sa kojima se suo~ava dana{njisvet. Drugim re~ima, ideja koja je nastala kroz kritiku feminizmai razmi{ljanja na temu mizoginije i {ovinizma, osvetljava i ~inje-nicu da sli~ni mehanizmi funkcioni{u i u diskursima rasizma, ho-mofobije, ksenofobije i drugih ideologija na kojima po~ivaju sva„razvijena“ dru{tva i koje su u njima vekovima pa`ljivo negova-ne i jo{ pa`ljivije prikrivane. Tako|e, premda se njeni tekstovisvakako mogu svrstati u oblast feministi~ke teorije, oni su va`nii za polje aktivizma – i, {to je jo{ va`nije, svedo~e o problema-ti~nosti ovakve podele – i to pre svega zbog tvrdnje da norme,ili dru{tveni sistem, kao i sistemi mo}i, stvaraju subjekt koji imse odupire. Odnosno, da je svaki protest protiv sistema defini-

san i ograni~en upravo tim sistemom, ili, da onome protiv ~egase borimo dugujemo sopstveni identitet koji je formiran u odno-su na ideju koju kritikujemo. Niko od nas, tako, nije izvan siste-ma mo}i i ni jedan ~in nije u potpunosti subverzivan. Klju~ je, ~i-ni se, u konstantnom ponavljanju, citiranju i reartikulaciji dru-{tvenih normi – u performativnosti, dakle – ili, u permanentnojrevoluciji, re~eno jezikom marksizma. U tom smislu je i trenutnirad Dùdit Batler fokusiran upravo na pronalaènje na~ina nakoji se politi~ko delovanje i dru{tvena kritika mogu u~initi „upo-trebljivim“ u sistemu koji iznova proizvodi neprijatelje i one ko-ji/e }e mu se suprotstavljati, kako bi sam sebe u~vrstio

[TRAFTAPi{e: Aleksandar Novakovi}

MRA^NO NASLE\EStudija Olivere Milosavljevi}: Savremenici fa{izma 1 – Percepcija fa{izma u beogradskoj javnosti 1933–1941, Savremenici fa{izma 2 – Jugoslavija u okruènju 1933–1941

Istori~arka i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, Oli-vera Milosavljevi} (1951–2015), ostavila je iza sebe delo kojesvedo~i o kriti~kom, beskompromisnom duhu koji se, s jednestrane, protivio reviziji savremene istorije (s akcentom naDrugi svetski rat) i rehabilitaciji dru{tveno-politi~kih figurakoje su kolaborirale s Tre}im Rajhom i, s druge strane, pozi-vao na kriti~ko sagledavanje na{e sada{njosti u kojoj su ite-kako ivi recidivi ekstremnih desni~arskih ideja iz prve polovi-ne pro{log veka. Kao intelektualka i javna li~nost, Olivera Mi-losavljevi} je insistirala, sine ira et studio, na suo~avanju s ne-prijatnom istinom, a to je da su rasizam, antisemitizam, {ovi-

nizam, klerikalizam i fa{izam u Srbiji bili ijesu „pojave dugog trajanja“ (FernandBraudel), te da nisu „uvezeni“ iz inostran-stva, deo „mode“ nekolicine ekscentrikave} posledica delovanja nazadnih, nacio-nalisti~kih grupa i organizacija. Njena de-la: înjenice i tuma~enja: dva razgovora sLatinkom Perovi}, Potisnuta istina: Kolabo-racija u Srbiji 1941–1944, Savremenici fa{i-zma 1 – Percepcija fa{izma u beogradskojjavnosti 1933–1941, Savremenici fa{izma 2– Jugoslavija u okruènju 1933–1941, kao iniz nau~nih ~lanaka objavljenih u Helsin-{kim sveskama svedo~e o, za doma}u isto-riografsku javnost, naàlost retkom pri-stupu osetljivim temama koje zadiru u re-centnu pro{lost u kojoj se Srbi, nekim ne-mim konsenzusom, smatraju uvek i isklju-~ivo za `rtve a nikad za krivce.

[TA (NI)SMO PROÎTALI O FA[IZMU?U uvodu svoje dvotomne studije Savreme-nici fa{izma 1 – Percepcija fa{izma u beo-gradskoj javnosti 1933–1941; Savremenici fa-{izma 2 – Jugoslavija u okruènju 1933–1941autorka se kriti~ki osvrnula na revizioni-sti~ke „rehabilitacione“ procese koji su pu-nili (i pune) medije poslednjih godina.Spomenimo, kao najo~itije primere, tzv.„ve~ito pitanje“ koje autorka spominje uuvodu: da li je Jugoslavija mogla da se o~u-va kao ~lanica Trojnog pakta (mogla je, sa-mo da nije bilo britanskih {pijuna, tvrdi

desnica), nedavnu zakonsku rehabilitaciju Draè Mihajlovi}a,poku{aje dodeljivanja trga Dimitriju Ljoti}u, te sve glasnijeapele da se, pored Draè, zakonskim putem „opere“ i MilanNedi}. Jedan od glavnih argumenata revizionista, dolazili onis ekstremne desnice ili ~ak s centra, je da su u Srbiji1918–1945 postojali desni~arski pokreti koji su bili autohto-ni, pre svega antikomunisti~ki te da, ako su i paktirali s naci-stima i fa{istima, za to treba kriviti prevashodno njihovo ne-poznavanje tih ideologija i ~injenica o stradanju Jevreja i an-tifa{ista u nacisti~koj Nema~koj. Olivera Milosavljevi} u Savremenicima fa{izma 1 kategori~kitvrdi: beogradska javnost je imala sve klju~ne informacije oprirodi fa{izma i nacizma. Sve teorijske postavke ovih ideolo-gija zla (kao i njihova „prakti~na primena“) bile su na raspo-laganju javnosti, bez obzira da li je u pitanju bio Srpski knji-èvni glasnik (glasilo s liberalno-demokratskim tendencija-ma), Proleter (ilegalno komunisti~ko glasilo), konzervativnaNarodna odbrana ili, neretko, fa{istoljubni ~lanci u Vremenu iOtad`bini. Tako je u Vremenu 22. marta 1933. godine objavljen~lanak u kojem se navodi da je otvoren prvi koncentracioni lo-gor u Nema~koj, Dahau, namenjen za politi~ke zatvorenike.Dnevne novine, Politika pre svih, izve{tavale su, naro~ito in-tenzivno izme|u 1933 i 1936. godine, o antisemitskim napa-dima, cenzuri {tampe, spaljivanju knjiga „degenerisanihumetnika“ i hap{enjima neistomi{ljenika u Tre}em Rajhu.Znalo se i za sudbinu Karla Fon Osjeckog, nema~kog nobelov-ca utamni~enog u [pandau i, kasnije, u konclogoru Esterve-

BETON BR. 165 DANAS, Utorak, 17. novembar 2015.

1 Dùdit Batler, Nevolja s rodom, (prev. Adriana Zaharijevi}), Beograd: Karpos, 2010, 49.

2 Dùdit Batler, Tela koja ne{to zna~e. O diskurzivnim granicama ‘pola’,(prev. Slavica Mileti}), Beograd: Samizdat b92, 31.

BETON BR. 165 DANAS, Utorak, 17. novembar 2015.

ARMATURAPi{e: Agron Bajrami

POLITIKA I RILINDJA U DR@AVNOJ I NACIONALNOJ SLU@BI

Slu~aj Keljmendi i njegova medijska upotreba

U ovom tekstu analizira se izve{tavanje dva dnevna lista, jednog srpskog (Politika) a drugog kosov-sko-albanskog (Rilindja), u okviru istorijskog spora izme|u dva naroda, Srba i Albanaca, i na~ina nakoji su oni predstavljani na pragu ratova devedesetih godina dvadesetog veka i raspada socijalisti~-ke Jugoslavije. ^lanak je ograni~en na pisanje Politike i pri{tinske Rilindje povodom „slu~aja Kelj-mendi“ u septembru 1987. godine, tokom krize izazvane smr}u pet vojnika u kasarni JugoslovenskeNarodne Armije u Para}inu. Uzimaju}i u obzir veliki broj istorijskih argumenata o mirnom saìvotu Al-banaca i Srba na prostorima Balkana, iznosim tvrdnju da su novinarska navija~ka izve{tavanja, pu-na predrasuda, stereotipa pa ~ak i rasizma (Politika), kao i partijski dirigovano izve{tavanje (Rilin-dja), neki od klju~nih faktora u stvaranju negativnog raspoloènja prema „drugima“.Dok je Politika, kako je poznato, „najstariji dnevni list na Balkanu“ koji izlazi od 1904. godine, pr-vi broj pri{tinske Rilindje je iza{ao 12. februara 1945. godine, kao „Organ zajedni~kog nacional-nog oslobodila~kog fronta Kosmeta“. Rilindja je prvo objavljivana kao nedeljnik, da bi od 1958.godine po~ela da izlazi kao dnevni list. Na svojoj prvoj naslovnoj strani, Rilindja je najavila da }ebiti na strani „rata protiv {ovinizma“, te da „nije kriv srpski narod, niti albanski narod, niti crno-gorski narod, ve} oni koji su te narode porobili“. Kao takva, Rilindja je jasno bila deo sistema ko-munisti~ke vlasti, te je svoje ~itaoce informisala po diktatu partije i dràve, {to je naro~ito u prvimgodinama posle Drugog svetskog rata i uspostavljanja socijalisti~ke Jugoslavije bio slu~aj sa svimnovinama na teritoriji nove dràve.

Za vreme socijalisti~ke Jugoslavije, pod vo|stvom Josipa Broza Tita, novine su uglavnom pratile partij-sku liniju, {to je u ve}ini slu~ajeva zna~ilo da su odslikavale pozicije republi~kih i pokrajinskih rukovod-stava. Za vreme Titovog ìvota, pozicije tih rukovodstava su uglavnom bile na istoj liniji i veoma retkou konfrontaciji, te je {tampa u celoj Jugoslaviji imala sli~an, ako ne i istovetan pogled na sva zna~ajni-ja de{avanja u zemlji i van nje. No, posle smrti Josipa Broza, a naro~ito po dolasku Slobodana Milo{e-vi}a na vlast u Srbiji, stvari su se dramati~no promenile. Rukovodstva ve}ih republika, pre svih u Srbi-ji, po~ela su sve otvorenije da promovi{u svoje politike, koje su se vremenom sve vi{e i vi{e konfronti-rale. Dnevna {tampa ne samo da je sledila ta nova pozicioniranja, ve} su je politi~ari neretko koristilikako bi se lansirale nove teze, koje su za vreme Titovog ìvota bile smatrane za socijalisti~ku jeres.U takvim okolnostima, u Srbiji su novine kakva je Politika dobile veoma va`nu ulogu u bu|enju no-vog talasa srpskog nacionalizma i usponu na vlast Slobodana Milo{evi}a, te organizovanju tako-zvane „antibiroktratske revolucije“, koja je promovisana parolom o „Srbiji iz tri dela koja }e pono-vo biti cela“. Lokalna vlast na Kosovu, posle demonstracija 1981. godine i smene pokrajinskih vo-|a, primorana da dokazuje lojalnost jugoslovenskoj federaciji, bila je u defanzivi, a sa njome i Ri-lindja – izve{tavanje se uglavnom ograni~avalo na objavljivanje zvani~nih partijskih izjava i {turihizve{taja dràvne novinske agencije Tanjug.U mnogo ~emu je prelomna bila 1987. godina. To je vreme kad nasrtaji Milo{evi}a na kosovske orga-ne samouprave postaju sve otvoreniji, a vremenom i sve brutalniji. Nekom vrstom po~etka ove fazese moè smatrati Milo{evi}ev odlazak u Kosovo Polje, 24. aprila 1987. godine, gde se sastao sa pred-stavnicima kosovskih Srba, koji su protestovali protiv pokrajinskih struktura vlasti. U Kosovu Polju jeMilo{evi} izrekao i famoznu re~enicu: „Niko ne sme da vas bije“, koja je sa jedne strane ozna~ila po-~etak uspostavljanja potpune srpske vlasti na Kosovu, a sa druge strane Milo{evi}ev dolazak na vlastu Srbiji. Ili, kako to Sonja Biserko obja{njava, „njegov prvi odlazak na Kosovo aprila 1987. otkrio muje snagu nacionalizma“: „Posle govora u Kosovu Polju (april 1987.) shvatio je i zna~aj medija, jer ga jenjegova re~enica ’niko ne sme da vas bije’, srpskom narodu prikazala kao odlu~nog vo|u“.Ne{to vi{e od ~etiri meseca kasnije, 3. septembra 1987. godine, zvani~na vest je {okirala Jugoslaviju.U kasarni Jugoslovenske narodne armije „Branko Krsmanovi}“, u Para}inu, kosovski Albanac, Aziz Kelj-mendi, iz automatske pu{ke rafalom je usmrtio ~etiri vojnika, i ranio jo{ {estoricu. Prema saop{tenjuJNA, Keljmendi je potom izvr{io samoubistvo. Ve} naelektrisana politi~ka situacija u Jugoslaviji timeje dodatno optere}ena. Onda su beogradski mediji dodali ulje na vatru: nepuna 24 sata od tragi~nog do-ga|aja u Para}inu, na naslovnoj strani Politika objavljuje da „ubica Keljemendi, po svemu sude}i, nijesam povukao obara~“, te da „masakr u Para}inu ukazuje jo{ jednom, na tragi~an na~in, da je kontrare-volucija na Kosovu jugoslovenski problem“.

Javna tribina i promocija zbornika

Figura neprijatelja: Preosmi{ljavanje srpsko-albanskih odnosa

petak, 27. novembar

Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju,Kraljice Natalije 45, Beograd, u 17h

Centar za kulturnu dekontaminaciju,Bir~aninova 21, Beograd, u 20h

BETON BR. 165 DANAS, Utorak, 17. novembar 2015. IV

I, dok je Politika od 4. septembra 1987. godine celu svoju naslov-nu stranu posvetila ubistvu u para}inskoj kasarni, Rilindja je vi-{e zna~aja davala predstoje}oj poseti Beogradu tada{njeg pred-sednika ê{koslova~ke, Gustava Husaka, planovima kosovskogIzvr{nog ve}a o izgradnji mosta na jezeru Gazivoda u op{tini Zu-bin-Potok, izve{taju sa sednice Saveznog izvr{nog ve}a o razvo-ju banaka i vestima o sastanku udruènja boraca NOB-a Pe}i. Ta-njugov izve{taj iz Para}ina je objavljen tek na dnu naslovne stra-ne, pored vesti o diskusiji u Savetu bezbednosti Ujedinjenih na-cija oko rata izme|u Irana i Iraka:

NEVI\EN ZLOÎN U KASARNI U PARA]INU

Danas u zoru vojnik Aziz Keljmendi je izvr{io nevi|en zlo-~in – u kasarni u Para}inu je ubio na spavanju 4 vojnika: Sr-|ana Simi}a iz Beograda, Hazima Dànanovi}a iz sela Ko-~i}, op{tina Vitez, Safeta Dudakovi}a iz sela Orahovo, op-{tina Bosanska Gradi{ka, i Gorana Begi}a iz Zagreba. Kri-minalac Aziz Keljemendi ovim je slu~ajem ranio pet vojni-ka i njihovi ìvoti nisu u opasnosti. Ranjeni su: Ante Jaì},Petar \eki}, Andreja Pre{ern, Huso Kova~evi} i Nedìd Meh-medovi}. Isto tako je ranjen i vojnik Nazif Hadòvi}.

Na {estoj strani je iznad Tanjugovog komentara „Pucnji u Jugo-slaviju“, objavljen i komentar Rilindje pod naslovom „Svireposti neprijateljstvo“, koji je istog dana prenela i Politika. Rilindja je, prate}i reagovanje kosovskih pokrajinskih vlasti, ve-sti iz Para}ina i zbivanja koja su sledila isprva pratila pasivno,uglavnom se oslanjaju}i na Tanjugove izve{taje i komentare, paje objavljivala Tanjugove verzije vesti oko „Para}inskog slu~aja“~ak i iz mesta gde je imala svoje stalne dopisnike, uklju~uju}igradove na Kosovu. Tako je, na primer, Rilindja objavila Tanju-govu vest iz Prizrena o tome da je ubica iz Para}ina, Aziz Kelj-mendi, bio „poznati nacionalista“.Sa druge strane, isto kao {to je Beograd iskoristio demonstraci-je 1981. godine na Kosovu za „otvaranje srpskog nacionalnogpitanja i za pokretanje srpske nacionalisti~ke euforije“ (Biser-ko), tako je „Para}inski slu~aj“ iskori{}en za pokretanje noveantialbanske kampanje. Ili, kako to obja{njava Dùli Mertus usvojoj knjizi o Kosovu:

Iako niko nije optuèn za pomo} Keljmendiju i nikakvi do-kazi nisu objavljeni koji bi dali indicije o zaveri, Politika jeodmah pretpostavila da Keljmendi nije delovao sam: „Bez-umni hici Keljmendija, koji obara~, po svemu sude}i, nijevukao sam, ne}e i ne moè pokolebati poverenje u na{u ar-miju...“ Fraza „kukavi~ki i iz potaje“ je upotrebljena u ovomi drugim ~lancima kako bi se opisao na~in na koji je Kelj-mendi delovao, podse}aju}i na osobine koje srpski folklorpripisuje Albancima.

[tavi{e, u Tanjugovom komentaru „Keljmendi pucao u Jugosla-viju“, objavljenom u Politici, Keljmendijev zlo~in se direktno po-vezuje sa de{avanjima na Kosovu, jer „hici ubice Keljmendija...unose u ve} dramati~nu situaciju oko Kosova mnogo vi{e drame,~ak i bez obzira na to koliko je ovaj zlo~in u Para}inu bio deo ne-kog scenarija za destabilizaciju na{eg dru{tva“ i da „tom jugo-slovenskom dimenzijom zlo~ina, ju~era{nji masakr u Para}inuukazuje jo{ jednom na tragi~an na~in, da je kontrarevolucija naKosovu jugoslovenski problem“.Tokom celog septembra 1987. godine, „Masakr u Para}inu“ i„Kosovski problem“ su bili glavne, povezane teme na naslovnimstranama Politike, sastancima dràvnih i politi~kih foruma celeJugoslavije, i „spontanih“ okupljanja gra|ana koji su protestima

traìli da dràva interveni{e na Kosovu. Svojim ~itaocima Politi-ka je svakodnevno donosila feljtone i komentare kojima su zacelu situaciju na Kosovu uglavnom krivljeni ili kosovski rukovo-dioci Albanci ili Ustav iz 1974. godine kojim je Kosovo dobilostatus Autonomne Pokraijne u sastavu Srbije, ali sa nezavisnomizvr{nom vla{}u u takore}i svim aspektima i direktnim predsta-vljanjem u najvi{im organima Federacije.Istovremeno, nasilne grupe demonstranata su {irom Srbije ka-menovale albanske radnje i ku}e, lome}i prozore i uzvikuju}i an-tialbanske parole, ali je o takvim inicidentima, kako isti~e Me-tus, izve{tavano sa puno razumevanja:

Pa`ljiv jezik koji su koristili mediji bliski dràvi i partiji uopisivanju demonstracija protiv Albanaca veoma se razli-kovao od onog koji se koristio da bi se opisala sli~na delo-vanja Albanca. Kada su Albanci protestovali ili pisali grafi-te, njihova dela su vi|ena kao otvaranje puta ubistvima;kada su se grupe Srba skupljale pred prodavnicama Alba-naca uzvikuju}i parole i uni{tavaju}i im imovinu, njihovasu dela bila samo „protest protiv gnusnog zlo~ina“.

Kako to koncizno obja{njava Julie Mertus, u danima posle ubi-stava u Para}inu, medijska izve{tavanja su u celoj Jugoslavijipoprimala primetnu antialbansku tendenciju: „Dok se javnostpitala, ‘kakav ~ovek je mogao takvo {ta uraditi’, novine su suge-risale: ‘albanski iredentista’“ (isto, 147).Istovremeno je Rilindja pasivno pratila doga|aje, izve{tavaju}i sa ve-likom dozom suzdrànosti koja je bila neminovna ne samo za Alban-ce. Jer, posledice sa kojima su se suo~avali oni koji bi se drznuli dakritikuju vlast u Beogradu, bile su drasti~ne. Dobar primer je slu~ajDragi{e Pavlovi}a, srpskog komunisti~kog politi~ara koji je bio jedanod prvih koji se javno suprotstavio Milo{evi}u i rastu}em nacionali-zmu u Srbiji. Na sastanku Gradskog komiteta Saveza komunista Be-ograda sa predstavnicima {tampe, Pavlovi} je kritikovao na~in na ko-ji se izve{tava o de{avanjima na Kosovu, rekav{i da „ukupno stanjena Kosovu stvara opasnu atmosferu u kojoj kao da se svaka izgovo-rena re~ protiv srpskog nacionalizma do ivljava kao popustljivost pre-ma albanskom separatisti~kom nacionalizmu. U takvim okolnostima,sa upozoravaju}im odlikama politi~ke napetosti {irih razmera, lakose gubi orijentacija, brkaju se opredeljenja, blede linije preko kojihse ne sme pre}i“. Protiv Pavlovi}a je odmah zapo~eta kampanja, i zamanje od dve nedelje on je smenjen sa funkcije u Beogradu. Na~in nakoji se vlast Slobodana Milo{evi}a obra~unala sa Pavlovi}em je pri-me}en i na Kosovu, me|u pokrajinskim liderima, ali i me|u novinari-ma, koji su u ovom slu~aju jasno videli da je konfrontacija sa Milo{e-vi}em i njegovom platformom neminovna.Takvo {to je evidentno prema kriti~kim analizama i komentarimakoji su se po~eli objavljivati u Rilindji, ~ime je deo frustracije na-stalom situacijom, u kojoj je autonomija Kosova bila direktnougroèna, ipak po~eo da izlazi na povr{inu, kao u pomenutomslu~aju Pavlovi}, koji je na Kosovu pra}en s pove}anim intereso-vanjem po{to je razlog konfrontacije bilo upravo njegovo nesla-ganje sa srpskom politikom oko Kosova. Prema komentaru Rilin-dje, Pavlovi} je smenjen zato {to „nije ostao na povr{nim kon-statacijama o prisutnosti srpskog nacionalizma i primitivnimformama njegove manifestacije preko lomljenja stakla alban-skih poslasti~arnica, ve} je analizirao ideolo{ku i politi~ku plat-formu ovog nacionalizma. I, ne samo da je analizirao, ve} se iborio protiv ovakve platforme, polaze}i od ube|enja da samo~ovek o~i{}en od ove dru{tvene bolesti osamdesetih godina mo-è biti od koristi sebi i svom okruènju“.Jesen 1987. godine je vreme kada je kosovsko dru{tvo bivalo gu-rano u otvorenu konfrontaciju sa Srbijom, koja }e vremenom

prerasti u krajnje neprijateljstvo. [tampa na obe strane je pra-tila „svoje“ vlade, {to je krajem osamdesetih i devedesetih godi-na na srpskoj strani zna~ilo nacionalnu agresivnost, a na kosov-sko-albanskoj strani politi~ku defanzivu.Manje od dve godine kasnije, vlast Slobodana Milo{evi}a je sru-{ila Ustav iz 1974. godine a time i kosovsku autonomiju, efek-tivno okupiraju}i Kosovo, ~ime je konflikt u{ao u dramati~nijufazu. Dok je na Kosovu bilo na snazi vanredno stanje, 28. marta1989. godine u Beogradu su sve~ano progla{eni Amandmani naUstav Socijalisti~ke Republike Srbije, kojima je pokrajinamaznatno ograni~ena autonomija tako {to im je oduzeto pravo ve-ta na ustavne promene u Srbiji i veoma suèna zakonodavna,upravna i sudska vlast. Istog dana, u masovnim albanskim de-monstracijama na Kosovu poginula su 22 demonstranata i dvapolicajca. Naredne godine, 2. jula 1990, albanski poslanici koji-ma je zabranjen pristup u Skup{tinu Kosova pro~itali su Dekla-raciju nezavisnosti kojom su Kosovo proglasili Republikom, ~la-nicom jugoslovenske federacije, ~ime su se javno suprotstaviliMilo{evi}evoj vlasti. Posle progla{enja Republike, kosovskaSkup{tina je proglasila i Ustav, 7. septembra 1990. godine, u Ka-~aniku, dok je u oktobru 1991. godine odràn referendum na ko-jem su Kosovski Albanci glasali za potpunu nezavisnost.Okru`ni sud u Pri{tini je, 5. avgusta 1990. godine, zabranio iz-laènje Rilindje, dok su specijalne mere uvedene i na Radio Tele-viziji Pri{tina. Ovakav razvoj doga|aja je kosovsko dru{tvo gur-nuo u ekstremnu podeljenost, sa Albancima koji su izgradili svojparalelni sistem ìvota, dok su Srbi ostali unutar sistema vlastikoji su uspostavili Milo{evi} i beogradska vlada. Diskurs medijase tokom tog vremena pogor{avao. Politika je nastavila sa anti-albanskim napisima, dok je umesto Rilindje na Kosovu izlazioBujku, u kojem su radili skoro svi oni koji su ostali bez posla kadje Rilindja zatvorena. Bujku je ostao blizak albanskom rukovod-stvu Kosova, koje od 1990/1991. godine prerasta u pokret, podvo|stvom Ibrahima Rugove i njegovog Demokratskog saveza Ko-sova. Bujku je na sebe preuzeo ulogu da promovi{e stavove i po-glede Albanskog politi~kog pokreta, na sli~an na~in kako je Ri-lindja promovisala stavove i poglede Saveza komunista Kosova.Sa druge strane je ostala Politika, koja je nastavljala ure|iva~kupolitiku u slu`bi srpske vlasti i Milo{evi}evog reìma.No, veoma brzo su se na tlu cele tada{nje Jugoslavije po~eli po-javljivati novi mediji, te je uticaj Politike u Srbiji i Bujkua na Ko-sovu po~eo da opada. I, mada je ve}ina novih medija sledila sli~-nu ure|iva~ku liniju, podràvaju}i nacionalisti~ke pozicije ivlast, bilo je nezavisnih medija kriti~ki nastrojenih prema novo-nastalim nacionalisti~kim trendovima, kao {to je to u Srbiji bilaNa{a Borba, posle nje i Danas, a na Kosovu Koha Ditore. Ipak, ipored ovih dobrih primera, preovla|uju}i diskurs me|u mediji-ma je bio konfrontacijski.Ako je krajnji zaklju~ak da je ovakvo pisanje novina evidentnopomoglo stvaranju ve}eg jaza izme|u Albanaca i Srba, logi~noje da bi promocija druga~ije forme novinarstva, bez predrasu-da, stereotipa i politizovanog izve{tavanja, novinarstva koje sezasniva na profesionalnim standardima i najboljim praksama,imalo veliku ulogu u premo{}avanju tog jaza

(Autor je urednik pri{tinskog dnevnika Koha Ditore)

Tekst je nastao u okviru projekta „Figura neprijatelja – preosmi{lja-vanje srpsko-albanskih odnosa“ koji KPZ Beton kao partner realizu-je sa Institutom za filozofiju i dru{tvenu teoriju, uz podr{ku Regio-nal Research Promotion programa (RRPP) [vajcarske agencije za raz-voj i saradnju (SDC).

VREME SMRTI I RAZONODE

Hodam brzo, lakoRep mi se ljulja u ritmu kukovaZbog maskare od ju~e Pogled mi djeluje sanjivoNe umijem da se {minkamAli ovaj karmin mi dobro stojiSvi se okre}u Jer sam ènstvenaPucam od radostiBolaAh, da, prkos je rije~-Shvatam paPokazujem srednji prst

Nekom debilnom bilborduAli kri{omJer sam ènstvenaProlazim pored gomile PolicajacaPokazujem im srednji prstKri{om Ne jer se bojim, ve}Jer sam ènstvenaI izazivam ih na pogledeKoje preziremKoje, ipak, traìm Jer sam ènstvena

Kojih se gadimJer sam suptilnaJa sam njivaJer sam ènstvenaNa meni se primaSjeme pogledaSjeme smjehaSjeme suzaSjeme sjemenaJer sam ènstvena Jer sam ènskaâk i ova poezijaNeko je zrno {to je uspjeloNa njivi moje otvorenostiNatopljene, sveop{tePoezija odbraneNe}kanjaPoezija primanja

Pi{e: Marija Dragni}

POEZIJA ODBRANE

Poezija ~ekanja@enstvenoPalacam jezikom Kopam njim kao plugomPo sopstvenoj vla`noj njiviI uìtak je nevjerovatanIako ne znam {ta radimê`nja, je li uop{te mojaPipamo se ~e`njamaNa mojoj njivi Valjamo se goliNa mojoj njiviJer oni vjeruju da moja zemljamiri{eJer ja sam ènstvenaSve to sjeme koje mi je sad u ustimamoè se progutatiZaliti vinomZatim pokakiti (Ova poezija ne psuje)Negdje usput prosu}e se novo

Ta}i se u praznim jamicamaOpetU {upljinama rije~iOpetU mojim {upljinamaOpetEto, zato oni pi{uJer sam ja uàsno@enstvenaI uvijek mogu opetJa sam Blato njihove poezijeMeso koje suzdràno ~ekaUvijek ~eka duèE, zato ja pi{emSamo malo druga~ijeZna{@enstvenoSli~no kao {to dièm srednji prstGotovoKri{om .!.

[trafta armatura · „feministi~ka kritika bi trebalo da razume i kako kategoriju ‘`e-na’,...

Documents