TRGOVINA LJUDIMASvake godine, milioni muškaraca, žena i dece širom sveta budu prodani i drzani u uslovima jednakim ropstvu. Medu njima je veliki broj žena i devojcica, koje su prevarom ili silom odvedene i prodane da rade u prisilnoj prostituciji, I muskraca koji rade napoljima, u fabrikama, na gradjevinama. Region Balkana vec duže vreme je jedno od glavnih odredišta i tranzita za trgovinu ljudima. Danas Balkan mahom predstavlja polazno podrucje zrtava trgovine ljudima. Uprkos dugogodisnjim naporima u suzbijanju trgovine ljudima, ona i dalje cveta i širi se na podrucju Jugoistocne Evrope. Važece zakonodavstvo i mehanizmi razvijeni u cilju suzbijanja trgovine ljkudima pokazali su se nedovoljnim bilo u sprecavanju ili suzbijanju problema, bilo u zaštiti ljudskih prava zrtava trgovine. Otezavajuca okolnost je to sto u mnogim zemljama policija i pojedini sluzbenici vlade ignorišu, olakšavaju ili cak profitiraju od ovog vida kriminala. Velika prepreka je to sto nacionalnie vlade cesto ne tretiraju trgovinu ljudima kao ozbiljno krsenje ljudskih prava. U vecini zemalja destinacije, trgovini ljudima se prvenstveno pristupa kaoproblemu ilegalne imigracije ili prostitucije. Strategija protiv trgovine ljudima cesto imaju negativne posledice po trafikovane osobe, a ne po kriminalne mreže koje njima trguju. Zrtve su te koje bivaju uhapšene i deportovane dok trgovci i dalje nekažnjeno rade. Malo žrtava – u zemljama destinacije ili nakon povratka u svoju zemlju – dobija bilo kakvu dugorocniju pomoc.Definisanje problemaPrema definiciji UN Protokola za prevenciju, suzbijanje, i kaznjavanje trgovine ljudima posebno zenama I decom koji dopunjuje Konvenciju protiv organizovanogmedjunarodnog kriminala iz 2000-te godine termin ''trgovina ljudima'' podrazumevaregrutaciju, transport, prevoz, smeštaj i prijem osoba putem pretnje ili upotrebe sile, iliputem drugih oblika prinude, otmice, obmane, prevare, zloupotrebe moci nad ranjivim osobama, zatim davanje ili primanje novca, ili drugih vrsta naknada u cilju postizanjapristanka žrtve na odnos u kojem jedna osoba ima kontrolu nad drugom, a sve u cilju eksploatacije. Eksploatacija podrazumeva najmanje sledece: eksploataciju drugih osoba u prostituciji ili u ostalim oblicima seksualnog iskorišcavanja, prinudni rad i pružanje usluga, ropstvo, ili ponašanje nalik ropstvu, upotrebu ili odstranjivanje telesnihorgana.b) pristanak, ili saglasnost žrtve trgovine ljudima na eksploataciju, koja je definisana i utvrdjena u podparagrafu (a) ovog clana, bice irelevantni u slucajevima utvrdjenim u podparagrafu (a)

h) regrutovanje, transport, prevoz, smeštaj, ili prijem dece s ciljem njihove eksploatacije bice smatrano '' trgovinom ljudima'' cak i ukoliko ove radnje ne ukljucuju slucajeve utvrdjene podparagrafom (a) ovog clana.i) pod terminom ''dete'' podrazumeva se svaka osoba mladja od 18 godina.Na podrucju Balkana i u Srbiji, o trgovini ljudima se najcešce raspravlja kao o ''trgovini ženama'', ''trgovini ženama i decom'' ili ''trgovini radi seksualnog iskorišcavanja''. Iako trgovina ljudima nesumnjivo ima neuporedivo vece posledice po žene i devojcice i

cesto podrazumeva trgovinu u komercijalne seksualne svrhe, to je mnogo širi fenomen, i globalno i na podrucju Jugoistocne Evrope. Trgovina ljudima ukljucuje, na primer,(pre)prodaju migranata za potrebe radionica sa jeftinom radnom snagom, kucnog ilipoljoprivrednog rada, ugovaranje prisilnih ili nepostojecih brakova, kao i kupovinu iprodaju žena u bordele i striptiz-klubove.Da bi se sacinio opšti okvir za diskusiju o ovom problemu, ''trgovina ljudima'' je za svrhe ovog izveštaja definisana tako da ukljucuje sva dela vrbovanja, otmice, transporta (unutar ili preko granica), prodaju, skrivanja ili prijema osoba, i to u sledecim situacijama:-pod pretnjom ili upotrebom sile, prevarom, prisilom (ukljucujuci zloupotrebu položaja), ili nametanjem zavisnosti radi otplate duga,-sa ciljem stavljanja ili držanja takve osobe, bilo da joj se placa ili ne, u stanjunedobrovoljnog služenja, prisilnog rada ili ropstva,-u državi koja nije ona u kojoj je osoba živela u vreme prvobitne obmane, prisile ilidužnickog ropstva.Ovako definisana, ''trgovina ljudima'' bi ukljucivala trgovinu u seksualne kao i uneseksualne svrhe, i sve postupke u lancu, od pocetnog vrbovanja (ili otmice) trafikovane osobe do krajnjeg cilja ili ishoda – eksploatacije žrtvine licnosti ili rada.Iako su pitanja krijumcarenja ilegalnih migranata i radnih uslova radnika migranata usko povezana sa trafikingom i, takode, predstavljaju znacajan problem u regionu.Trgovina zenama se najcesce tretira kao problem ilegalne migracije i krijumcarenja (od strane zakonodavstva) ili prostitucije (od strane javnog mnenja). Medutim, postoje sustinske razlike.Migracija podrazumeva PRISTANAK osobe da ode iz zemlje. Migracija je dobrovoljna. Medjutim, migracija ne podrazumeva prevaru, prisilu, eksploataciju i nasilje.Krijumcarenje podrazumeva ilegalan ulazak u zemlju, sto jeste zlocin protiv drzave, ali ne i zlocin protiv osobe, jer postoji PRISTANAK osobe da na taj nacin migrira.Bitno je naglasiti razliku izmedju prostitucije i trgovine zenama. Prostitucija moze biti uz pristanak, dok se trgovina zenama odnosi pre svega na prinudnu prostitituciju (koja podrazumeva ograniceno kretanje; oduzimanje dokumenata ; nametanje broja klijenata;

fizicko i psihicko zlostavljanje) i kupovinu / prodaju osobe, bez njenog znanja i pristanka. Cak i onda kada devojka zna da ce se baviti prostitucijom, ona nije upoznata sa uslovima rada i zivota, i nema nikakvu kontrolu nad onim sto joj se desava.Trgovina ljudima predstavlja zlocin protiv individue. Podrazumeva prinudan rad ( u kuci, u sex-industriji, prinudan brak, prosjacenje, ucestvovanje i kriminalnim aktivnostima). Kod trgovine zenama bitno je da li osoba zavrsi prinudno u nekom poslu ili braku, a ne nacin na koji je osoba dosla u datu situaciju. Citav proces moze poceti dobrovoljnom migracijom ili krijumcarenjem, a da za posledicu ima trgovinu ljudima. To nam govori koliko su tri pojave povezane.Bitan element trgovine ljudima je dug koji osoba ima prema trgovcu, iz cega proizilaze ucene koje trgovci koriste kao sredstvo kontrole. Prvobitni dug (nastao usled placenih troskova putovanja, nabavljanja dokumenata podmicivanja, transporta, honorara za

agenciju, ''prodajne cene'' zrtve) vremenom se nagomilava (jer se dodaje kamata, troskovi zivota i proizvoljne "kazne" za neposlusnost). Trafikovana osoba ne moze da se vrati kuci dok taj dug ne otplati, a cesto se desava da se taj dug ''prodaje'' zajedno sa zrtvom drugom trgovcu.Trgovina ženama i decom u seks-industrijiU manjem ili vecem obimu, skoro sve zemlje su pogodene trgovinom ljudima, posebno trgovinom za potrebe seks-industrije. Uprkos nedostatku konkretnih statistickih podataka, strucnjaci na ovom polju su saglasni da je to fenomen koji je sirom rasprostranjen i nalazi se u rukama organizovanog kriminala.Obrasci i praksePo nekim procenama, stotine hiljada žena i devojcica bude trafikovano u i iz Zapadne i Jugoistocne Evrope svake godine da rade kao robinje u seks-industriji.Iako se trgovina ljudima unekoliko razlikuje od zemlje do zemlje ili od podrucja do podrucja, pojavili su se odredeni opšti obrasci.Meta trgovaca su, uglavnom, devojke i devojcice u zemljama ili podrucjima u kojima su društveno-ekonomski uslovi tešk, a mogucnosti za žene krajnje ogranicene. Nacini vrbovanja se razlikuju, ali obavezno podrazumevaju neki oblik prisile ili obmane. Tipicna situacija je da se devojka javlja na oglas ili je neformalno vrbuje agent (obicno poznanik) koji joj nudi dobar posao u drugoj zemlji ili podrucju. Tipicni poslovi koje se nude su za medicinske sestre, frizerke, bejbi-siterke, kucne poslove, konobarice, manekenke iliigracice. Osobe koje vrbuju mogu se obratiti devojcinoj porodici ili ih vrbovati na

zabavama koje organizuju agencije za ugovaranje brakova. U nekim zemljama devojke bivaju otete ili namamljene preko granice od strane ''prijatelja'' u nocni provod ili naturisticki izlet. U nekim, devojke i devojcice bivaju bukvalno prodate podvodacima od strane rodaka, ''momaka'', ili cak pojedinaca iz državnih institucija kao, npr., sirotišta. Neke žene otputuju u drugu zemlju radi ugovorenog ili posredovanog braka, da bi na kraju bile prisiljene na prostituciju od strane njihovih ''muževa''.Takode, važno je zapaziti da mnoge devojke koje su trafikovane znaju da ce raditi u seks-industriji, ali su obmanute u pogledu prirode ili uslova svog rada. Neke su saglasne sa tim da rade u ''blažim'' oblicima seksualnog rada, kao što su stiptiz klubovi, ali kasnije budu prisiljene na prostituciju. Neke pristanu da rade u inostranstvu kao prostitutke ili poslovna pratnja, nadajuci se da ce brzo zaraditi novac i da ce se nakon kratkog perioda vratiti kuci. Umesto toga, budu prodate na tržištu makroima ili javnim kucama i potom uhvacene u klopku preko zastrašivanja ili dužnickog ropstva.U slucaju medunarodne trgovine, trgovci se služe razlicitim mehanizmima daprebace žene i devojcice preko granica, ponekad u saradnji sa organima nadležnim za imigraciju. Mnoge žene (posebno iz Srednje i Istocne Evrope) su u mogucnosti da legalno udu u zemlje odredišta sa studentskim, turistickim ili privremenim radnim vizama, ipotom produže svoje vize. Druge ulaze kao ''supruge narucene preko Interneta''. U nekim zemljama, kao što su Kanada i Švajcarska, žene mogu dobiti radne vize kao igracice, zabavljacice ili umetnice, što im omogucava legalan ulazak u zemlju. Kada turisticke vize ili radne dozvole nisu dostupne, trgovci mogu lako dobiti lažne ili prepravljene putne

isprave od svojih saradnika koji imaju veze sa lokalnim vlastima. Kad se nade pod kontrolom trgovaca, trafikovane žene i devojcice bivaju iliprisiljene na prostituciju ili uhvacene u zamku i eksploatisane kroz dužnicko ropstvo.U mnogim slucajevima, devojke bivaju tucene, silovane, preti im se, daje im se malo ili nimalo hrane, sve dok ne pristanu na zahteve trgovaca. U drugim situacijama, prisila je suptilnija.U gotovo svim slucajevima, trgovac oduzima ženi putne isprave, kontroliše njeno kretanje, i koristi dužnicko ropstvo da bi je prisiljavao i kontrolisao. Ako pobegne, suocava se sa odmazdom protiv nje same ili protiv njene porodice zbog neotplacivanja duga, kao i sa hapšenjem i deportacijom od strane lokalnih vlasti. Nepoznavanje jezika, nemanje novca i odgovarajucih dokumenata, nepoverenje u policiju ili druge nadležne organe, nemanje informacija, neregularan ili nelegalan imigracioni status, strah, stid iizolacija doprinose pojacanoj zavisnosti žrtve od trgovaca.''Radni uslovi'' trafikovanih žena u seks-industriji su cesto brutalni. Mnoge suprisiljene da imaju seksualne odnose sa 15-20 mušterija dnevno. Izlozene su Sidi ilidrugim bolestima/infekcijama koje se prenose seksualnim putem. Cesto pate odzdravstvenih tegoba povezanih sa višestrukim silovanjima ili fizickim maltretiranjem.Trgovci cesto koriste drogu i zavisnost od droge kao metodu kontrolišanja žena iosiguravanja njihove stalne poslušnosti. Nevladine organizacije koje su dolazile u kontakt sa zrtvama trgovine i predstavnici policije su prijavili slucajeve da su neke devojke izvršile

samoubistvo ili da su bile ubijene od strane trgovaca, ponekad kao upozorenje ostalim žrtvama trgovine.Neke žene koje su trafikovane rade u relativno boljim uslovima i cak imajuslobodu kretanja. Ipak, vecina je izložena nasilju ili pretnjama nasiljem, nisu u mogucnosti da napuste svoj ''posao'', i dobijaju male ili nikakve zarade.UZROCI TRGOVINE ZENAMAJedan od uzroka, koji je najvidljiviji jeste ekonomske prirode. Moderni ekonomski procesi koji namecu zemlje razvijenog sveta imaju za posledicu sve striktniju ekonomsku politiku ( privatizacija, zatvaranje industrijskih sistema i sl.) koja najviše pogada žene koje, inace, snose odgovornost za preživljavanje porodice. Narocito u zemljama tranzicije i postkonfliktnim oblastima, zene su iskusile veci stepen nezaposlenosti (i do 80% u nekim zemljama), marginalizaciju u slabo placenim sektorima i diskriminaciju u zaposljavanju, pri unapredjivanju, otkazima i dobijanju zarade.Uopstena predstava koju ljudi imaju o Zapadu kao ''raju na zemlji'', podjednako je vazna. Marketing, turizam, price ostalih migranata stvaraju iluzije koje pothranjuju nadu i verovanje zena u nove mogucnosti. Stvara se dakle, lazna slika o zivotu na Zapadu, zbog koje su zene spremne da ucine sve, samo da ga se domognu.Zemlje u kojima je nasilje nad zenama uobicajena pojava, predstavljaju takodje plodno tle za trgovinu zenama. Zbog toga sto ocajnicki zele da pobegnu od zlostavljanja, zene cesto zele da pobegnu u inostranstvo.

Jos jedan vazan elemenat je potraznja u razvijenim zemljama za zenama sa Juga i Istoka kao jeftine radne snage u svim sektorima.Ono sto takodje predstavlja uzrok trgovine zenama, a sto je dubok drustveni problem jeste stav prema ženi kao objektu koji moze da se kupi i preprodaje. Takav stav se prenosi i odrzava kroz obrazovanje, vaspitanje, pa cak i zakonodavstvo. Trgovina zenama je jedan od tri najunosnija poslova organizovanog kriminala, a da u mnogim zakonodavstvima ni ne postoji kao krivicno delo.Vazno je napomenuti da visok procenat siromastva, nezaposlenost, male plate, diskriminatorne prakse, nasilje, patrijahalne socijalne strukture i nedovoljna socijalna podrska zenama, primorava ih da migriraju. Usled nedostatka informacija o samom procesu migracije zene cesto postanu meta trgovaca zenama.NACINI VRBOVANJAOglasi su najcesci nacin vrbovanja devojaka, bilo da se oglasavaju agencije, ili se reklamira samo posao, bez navodjenja koja je firma u pitanju. Poslovi koji se reklamiraju

preko oglasa su obicno dobro placeni, pokriveni su svi troskovi puta, viza, smestaja, a traze se mlade i atraktivne devojke. U drustvima u kojima je obicaj da se poslovi ugovaraju nezvanicno ovakav oblik vrbovanja ne izaziva sumnjicavost. Osim toga, u mnogim zemljama porekla, posebno u seoskim podrucjima devojke i njihove porodice nisu navikli da preispituju legitimitet oglasa ili agencije. U mnogim zemljama takodje, ne postoje zakoni koji bi sprecili ovakav vid kriminala. Cesto se desava da devojke i zene vrbuju njihovi poznanici, prijatelji pa cak rodjaci. Obicno im nude neki posao, ili im preporucuju neku drugu osobu kojoj bi mogle da se obrate za posao. U ovom slucaju je najmanja verovatnoca da ce zena posumnjati sta se krije iza ponude, pa se ona ni ne proverava. Ostali nacini vrbovanja su kidnapovanje, prodaja od strane clanova porodice, prodaja od strane sluzbenika unutar drzavnih institucija (npr. sirotista)USLOVI U KOJIMA SE NALAZE TRAFIKOVANE ZENEPolozaj trafikovanih zena se moze posmatrati u dva nivoa. Sa jedne strane, zakon ih tretira kao kriminalce, ilegalne migrantkinje koje krse zakon drzave. Sa druge strane, zene koje zavrse u prinudnoj prostituciji za drustvo, javno mnenje nisu prevarene, sto je predrasuda povezana sa drustvenom stigmatizacijom prostitucije.- Žena je u situaciji u kojoj je eksploatisana - Žena je u zavisnoj poziciji, u kojoj ne može slobodno da odlucuje o sebi da li ce i kako ce da radi kao prostitutka, ili da prestane da radi ako to želiSpecificni uslovi (koji se cesto javljaju):- Žena ne poseduje svoj pasoš;- Žena nema povratnu kartu;- Žena ne poseduje ili, nema direktan pristup svojoj zaradi;- Eksploatator daje ženinu zaradu ili deo zarade trecem licu;- Žena mora da zaradi odredenu minimalnu sumu dnevno ili nedeljno;- Žena duguje eksploatatoru ili trecem licu ili ne-specificno, ili jako veliku sumu novca za posredovanje, putne troškove, odecu, itd, koju mora da vrati pre nego što bude imala pristup svojoj zaradi ili pre nego što bude mogla da prestane sa radom;- Eksploatator je platio odredenu sumu novca za "preuzimanje" žene, koju ona mora da

otplati;- Limitiranje slobode kretanja ili kontaktiranja ili održavanja odnosa sa trecom osobom ( na primer: nije slobodna da izade posle posla, da ide u kupovinu, itd);- Žena je stalno pod prismotrom trece osobe ili eksplaoatatora;- Žena provodi 24 sata dnevno u klubu;- Žena ne može da odbije odredene klijente ili odredene radnje (na primer odnos bez

kondoma);- Žena nije u napred znala da ce raditi kao prostitutka, ili pod kojim uslovima;- Žena ne može da prestane sa radom ili da se vrati kuci kada želi;- Žena izgleda uplašeno, ne govori slobodno, izgleda kao da je pod prismotrom;- Žena se izoluje ili je izolovana od drugih žena u klubu;- Žena ima na sebi znake zlostavljanja;- Žene se trafikuju iz malih, seoskih sredina i nerazvijenih oblasti direktno u odredišne gradove Evrope.- Novi ''putevi trgovine'' kroz tranzitne zemlje se neprestano pojavljuju. U skorije vreme najfrekventniji putevi su oni koji idu kroz zemlje bivšeg Istocnog bloka.- Sve je više žena koje se trafikuju iz Istocnoevropskih zemalja zbog toga što kulturna i geografska slicnost zemalja u regionu omogucava trgovcima ženama lakše prilagodavanje uslovima i lakše promene puteva.- Što se tice žena iz Azije i Afrike i Latinske Amerike, sve je više onih koje poticu iz srednje klase, a ta se cinjenica može objasniti sve vecom ekonomskom krizom koja za posledicu ima osiromašenje srednje klase.3 Sve restriktivniji imigracioni zakoni usvojeni u poslednje vreme u evropskimzemljama podsticu trgovinu ženama. Zakoni koji ogranicavaju mobilnost žena, podsticu zavisnost žena o ''posrednike''.6 Policijske mere, kao šro su racije, služe samo za kriminalizaciju žena i sprecavaju ih da saradjuju sa policijom pri gonjenju trgovaca ljudima. U mnogim slucajevima je pojedinim predstavnicima institucija bilo lakše da ustanove prekršaje žene kojom se trgovalo, nego krivicno dela onih koji trguju ženama. Deportacijom žena, osnovne strukture odgovorne za trgovinu ženama ostaju netaknute.Nevladine organizacije i vladine institucije su posle dugogodisnjeg rada na suzbijanju trgovine ljudima izdvojile sledece elemente:Zapadnoevropske i Severnoamericke zemlje su dugo bile, a i dalje su, odredišta za žene trafikovane iz mnogih zemalja u razvoju u Latinskoj Americi,Aziji i Africi, ukljucujuci Kolumbiju, Brazil, Dominikansku Republiku, Nigeriju, Maroko, Kinu, Tajland, Vijetnam i Filipine.Glavne zemlje odredišta za trafikovane žene su Holandija, Belgija, Nemacka, Austrija, Švajcarska, Italija, Španija, Grcka, Turska, Velika Britanija, Kanada iSjedinjene države. Ostale destinacije su (iako lista nije konacna): Bosna iHercegovina, Kipar, Švedska, Danska, Finska i Norveška.Glavne zemlje porekla u regionu OEBS-a su Rusija, Ukrajina, Poljska i balticke zemlje. Ostale zemlje porekla su Albanija, Ceška Republika, Madarska, Belorusija, Slovacka, Rumunija, Bugarska, zemlje bivše Jugoslavije, Moldavija i Gruzija.NVO izveštavaju i o sve vecem broju slucajeva zrtava trgovine poreklom iz

Jermenije, Azerbejdžana i srednje Azije.Pojedine zemlje koje su nekada bile prvenstveno zemlje porekla sada su u situaciji da sve više budu i tranzitne zemlje i zemlje odredišta. Zemlje kao što su Poljska, Ceška Republika, Slovacka, Litvanija, Latvija i Estonija, kao i zemlje bivše Jugoslavije, sada su odredišta (kao i tranzitne tacke) za žene iz Rusije, Belorusije, Ukrajine, Rumunije i Bugarske.Vecina žena i devojcica koje su trafikovane za rad u seks-industriji, trafikovane su u velike gradove, izletišta, turisticka podrucja i podrucja u blizini vojnih baza u Evropi. Krugovi trgovine ljudima nalaze se i duž vecih saobracajnica, kao što su Varšava-Berlin i Budimpešta-Bec. Vecina zemalja Centralne Evrope i neke zemlje Jugoistocne Evrope su tranzitne zemlje za žene trafikovane iz zemalja u razvoju, a koje su na putu evropskojintegraciji. Albanija i Balticke zemlje, na primer, imaju dobro utvrdene putevekrijumcarenja stranaca u Zapadnu Evropu. Takode je u porastu trgovina ''na jedan dan'' ili ''za vikend'' u pogranicnim oblastima kao što su Ceška, Austrija. Poljska, Nemacka i sve vise u zemljama bivse Jugoslavije. Mnoge zemlje na Zapadu su, takode, tranzitne zemlje. Kada se jednom nadu u Evropskoj uniji (EU), na primer, slobodno kretanje koje je omoguceno Šengenskim sporazumom, dozvoljava trgovcu da relativno slobodno prebacujeljude u druga odredišta EU. Kanada je i zemlja odredišta i tranzitna zemlja za Sjedinjene Države.Vecina trafikovanih žena iz Jugoistocne Evrope imaju manje od 25 godina, amnoge imaju izmedu 12 i 18. Ljudska prava zrtava trgovine ljudimaTrgovina ljudima, posebno ženama i decom, oštro je osudena od stranemedunarodne zajednice kao nedopustivo i ozbiljno kršenje ljudskih prava, oblik"modernog ropstva", i poseban oblik nasilja nad ženama. Uprkos tome, vecina zemalja nije integrisala interese i strategije sa stanovišta ljudskih prava u svoje zakone ili politicke stavove u vezi sa trgovinom ljudima. ''Pristup trgovini ljudima sa stanovišta ljudskih prava'' definiše ovu trgovinu, pre svega, kao kršenje individualnih ljudskih prava, dok je narušavanje državnih interesa od sekundarne važnosti. Ovakav pristup stavlja akcenat na prava i potrebe trafikovanih osoba, i na obavezu državnih vlasti da obezbede podršku i pravnu pomoc žrtvama. Organizacije koje se bave zastitom ljudskih prava naglašavju potrebu da se ''analiza iz vizure ljudskih prava'' integriše u zakonske propise, strategije i inicijative protiv trgovine ljudima, koje su za cilj imalekontrolisanje ilegalne migracije, prostitucije i organizovanog kriminala. Zahvaljujuci (u velikoj meri) radu NVO sektora, perspektiva ljudskih prava se sve više inkorporira u

medunarodne politicke norme, politicke izveštaje i, donekle, u politiku vladinihinstitucija. Pravo na slobodu, pravo na dostojanstvo i bezbednost pojedinca, pravo na zivot bez ropstva, pravo da se sa pojedincem postupa bez surovosti i humano, razna ekonomska i socijalna prava, i specificna prava deteta, nalaze se medu ljudskimpravima koja su uskracena zrtvama trgovine ljudima. Pošto su države te koje imaju odgovornost i koje treba da garantuju ljudska prava na svojim teritorijama, one su obavezne da zaštite pojedinca od takvih praksi, da krivicno gone prekršitelje i da obezbede efikasnu pravnu pomoc žrtvama.

Kod trgovine ženama i devojcicama, postavlja se i pitanje ženskih ljudskihprava i položaja žene u društvu. Uzroci i posledice trgovine ljudima imaju implikacije vezane za rod, a mnogi aspekti problema zahtevaju pristup sa posebnim osvrtom na ravnopravnost polova. Na primer, preventivne strategije moraju da imaju u vidu cvrstu vezu izmedu trgovine ljudima i neravnopravnog položaja žene u društvu. Isto tako, pravne, imigracione i zakonodavne strategije treba da budu preispitane, sa posebnim osvrtom na eliminaciju diskriminacije i predrasuda vezanih za pol (posebno kad su u pitanju migrantkinje i radnice u seks-industriji). U skoro svim zemljama OEBS-a je, na primer, politika sprovodenja zakona fokusirana više na žene koje su trafikovane nego na muškarce koji se uglavnom bave trafikingom i profitiraju od eksploatacije žena.Trgovina ljudima je transnacionalni kriminalni problem, u stalnom porastu,koji je u rukama organizovanog kriminala. Ove kriminalne aktivnosti podrivajudemokratske institucije i stavljaju na probu princip vladavine prava. Slabe institucije i neadekvatni zakonski propisi ogranicavaju kapacitet vlada u suzbijanju kriminalnih aktivnosti i krivicnom gonjenju prestupnika. Pri naporima da se trgovina ljudimakrivicno goni javljaju se brojna pravna pitanja, kako u vezi sa zakonskim propisima, tako i sa sporovodenjem zakona. Ovo ukljucuje, izmedu ostalog: proceduralna i pitanja dokazivanja krivice, pravo žrtava na krivicne i gradanske parnice, raspoloživost specificnih tehnika za sprovodenje zakona (kao što su tajni zadaci i ozvucavanje) kod slucajeva trgovine ljudima, proceduralnu zaštitu u toku sudskih procesa,ekstrateritorijalnu nadležnost i ekstradikciju, zaštitu žrtava i svedoka, zaplenu imovine ili prihoda kriminalaca, vracanje zarade i kompenzacija žrtvama, kao i ulogupredstavnika NVO-a u sudskim procesima. Na zakonodavnom nivou, države moraju da garantuju adekvatnost državnih i lokalnih zakona po pitanju prevencije trgovineljudima, krivicnom gonjenju trgovaca i zaštite žrtava. Uz to, policajcima, tužiocima, sudijama i drugim službenicima grzavnih institucija neophodna je obuka kako bi mogli da prepoznaju i potpunije razumeju ovaj složeni fenomen.Pristupi prevenciji i suzbijanju trafikinga nužno pokrecu važna pitanjamigracije i slobode kretanja, od kontrole granica do posledica imigracionog zakona i politike sprovodenja zakona i zaštite žrtava. U kontekstu prevencije trgovine ljudima, potreba da se uspostavi ravnoteža izmedu kontrole granica i slobode kretanja - i to na nediskriminatorni nacin.

email: atc@beotel.yuweb: www.atc.org.yuJoš jedno pitanje koje treba razmotriti je u kojoj meri postojeci imigracioni zakoni i politika idu u prilog trgovini ljudima i zloupotrebama koje su sa njompovezane. Zbog strogih imgracionih propisa u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, na primer, ljudi koji su u potrazi za poslom ili boljim životom sve više se obracaju kriminalnim mrežama i poslovima ili bracnim posrednicima da bi obezbedili ulazak na Zapad. Jednom kad se nadu u delikatnoj situaciji, nemanje dokumenata ili strah od hapšenja ili deportacije cesto sprecavaju trafikovane ljude da odu ili da potraže pomoc. I gradansko društvo ima centralnu ulogu u borbi protiv trafikinga. NVO su, na primer, imale bitnu ulogu u povecanju informisanosti, vršenju pritisaka na vladu i obezbedivanju neophodne pomoci pojedinacnim žrtvama. Medijsko oslikavanjetrgovine ljudima je istovremeno i pomagalo i ometalo borbu protiv trgovine ljudima. U

zemljama u kojima su zakonodavstvo i institucije slabi, ili u kojima su policija i druge državne službe saucesnici u trafikingu, NVO mogu biti jedina institucija kojapreduzima energicne korake u sprecavanju trgovine ljudima ili zaštiti žrtava. Zato su programi za osnaživanje i podršku lokalnim NVO-ima u njihovim naporima da se bore protiv trafikinga i ostalih oblika nasilja nad ženama preko potrebni u mnogimdelovima ovog regiona. Nastavnici, zdravstveni radnici, socijalni radnici, advokati i novinari, takode mogu imati važnu ulogu u podizanju informisanosti kod ciljnih grupa, vršenju pritisaka na vlade i prepoznavanju i pomaganju žrtvama. Konacno, dugorocna podrška zahteva da svi napori u borbi protiv trgovine ljudima budu vodeni uz ucešce i saradnju NVO-a i ostalih clanova/ica gradanskog društva.Ekonomska dimenzijaEkonomske i socijalne nejednakosti koje postoje izmedu i unutar zemaljapredstavljaju možda najznacajniji pojedinacni uzrok trafikinga. Pored toga, s obzirom na njihov neravnopravni položaj i nedostatak mogucnosti u svojim domovinama, nije slucajno što ogromnu vecinu trafikovanih osoba cine žene. Visok procenat siromaštva i nezaposlenosti, male plate, diskriminatorne radne prakse, nasilje, patrijarhalnesocijalne strukture i nedovoljna socijalna podrška samohranim majkama, sve toprimorava žene da migriraju (i zato uvecava šanse da budu lak plen za trgovce).Mnogi strucnjaci su uocili vezu izmedu trgovine ljudima i previranja povezanih sa ekonomskom tranzicijom, posebno povecanja siromaštva i nezaposlenosti žena.. Dok detaljna ekonomska analiza prevazilazi okvire ovog izveštaja, jasno je da svakadugorocna strategija za borbu protiv trgovine ljudima zahteva inicijative zaispitivanje korena ekonomskih i društvenih uslova, a to ukljucuje i specificne strategije kojima je cilj poboljšanje ekonomskog i društvenog položaja žena i devojcica.

Bezbednosna dimenzijaMožda je glavno pitanje u vezi sa bezbednošcu i demokratizacijom u prelaznim demokratijama - pitanje organizovanog kriminala i korupcije. Brojni strucnjaci su uvideli sve vecu povezanost trgovine ljudima i organizovanog kriminala. Cak i uslucajevima gde kriminalne grupe nisu direktno odgovorne za trafikovanje ljudi uinostranstvo, one cesto obezbeduju pokrice za te operacije. Umešanost ''mafije''dramaticno uvecava rizike i izazove za one koji su se posvetili borbi protiv trgovine ljudima, kao i cenu koju društvo placa jer dozvoljava nastavljanje ove prakse.Drugo važno pitanje bezbednosne dimenzije odnosi se na pojavu trgovineljudima u post-konfliktnim podrucjima. Kao što je ranije napomenuto, politicka, društvena i ekonomska previranja u kombinaciji sa medunarodnim prisustvom, stvorili su uslove u Bosni i Hercegovini. Kosovo predstavlja slicne rizike i izazove. Nevladine organizacijeMedunarodne, regionalne i lokalne NVO su bile u prvim redovima kada je u pitanju podizanje svesti o trgovini ljudima i vršenje pritiska na vlade da preuzmu vecu odgovornost. Neke su na primer, igrale važnu ulogu u nadgledanju izrade nacrtaProtokola UN o trgovini ljudima, kao i u lobiranju za ukljucivanje zaštite žrtvi iintegraciji ostalih normi ljudskih prava. NVO-i kao što su Human Rights Watch,Global Survival Network (GSN), Foundation for Trafficking in Women (STV), GlobalAlliance Against Trafficking in Women (GATW), the International Human Rights Law Group su medu onim NVO-ima koje su aktivne na medunarodnom nivou. Grupe u

zemljama bivse Jugoslavije doprinele su naporima u borbi protiv trgovine ljudima tako što su potpomagale i podržavale nove NVO-e i NVO mreže u Jugoistocnoj Evropi.Na lokalnom i regionalnom nivou, NVO su odigrale kljucnu ulogu u povecanju informisanosti i pomaganju žrtvama trgovine ljudima i drugim ugroženim grupama. U mnogim zemljama clanicama, lokalne NVO su jedine grupe koje sprovode programekoje upozoravaju žene i devojcice i njihove porodice na opasnosti trgovine, i jedine koje pružaju direktnu pomoc žrtvama trgovine. U mnogo slucajeva to su skloništa za žrtve nasilja i silovanja, klinike, lokalne grupe za ženska prava, savetovališta, kao i ženske profesionalne organizacije.

U post konfliktnom periodu Srbija se pojavljuje i kao zemlja porekla. Naime, privatizacijom društvenog sektora tokom perioda tranzicije dolazi do povećanja nezaposlenosti žena koje rade u društvenim preduzećima. Naročito su pogođene žene sa nižim i srednjim stepenom obrazovanja, na radnim mestima za koja je neophidna prekvalifikacija. Relevantan faktor koji doprinosi porastu trgovine ljudima svakako je i eskalacija porodičnog nasilja u našoj zemlji. 2004. u trgovini ljudima prvi put su registrovane državljanke SCG, dok su 2007. u strukturi žrtava trgovine ljudima državljanke Srbije na 1. mestu. Iako trgovina podrazumeva i druge vidove iskorišćavanja ljudi, u Srbiji je kao i u svetu seksualna eksploatacija najrasprostranjenija. Najčešće, žrtve su žene. Pored toga postoji tzv. interna trgovina ženama, što znači da se osobom trguje unutar jedne države. Dešavalo se da žrtve budu prodate u gradu koji je udaljen samo 70 km od njihovog rodnog mesta.Beograd je potpisao Međunarodnu konvenciju o borbi protiv transnacionalnog i organizovanog kriminala. Borba protiv trgovine ljudima u našoj zemlji posebno je važna jer je i jedan od uslova za uključenje u EU. Iako je potrebno učiniti još dosta toga, činjenica je da smo kao država napredovali. Iako je u maju 2002. osnovan Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima, u našem krivičnom zakonu trgovina ljudima nije postojala kao posebno krivično delo, sve do 2003. kada su izvršene izmene i dopune Krivičnog zakona, ali još uvek bez preciziranja razlike između trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi. To je učinjeno tek januara 2006, novim Krivičnim zakonom kojim je za krivično delo trgovine ljudima predviđena kazna zatvora od 2 do 10 godina. Nekoliko meseci kasnije, u decembru 2006, Vlada RS donela je Strategiju borbe protiv trgovine ljudima. Realizacija strategije planirana je kroz različite aktivnosti u Nacionalnom planu akcije za borbu protiv trgovine ljudima, ali do danas taj Nacionalni plan nije izrađen. Takođe, 1. Januara 2006. stupio je na snagu Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku. Prema poslednjim podacima MUP-a, u proteklih 7 godina, podnete su krivične prijave protiv gotovo 500 osoba koje su učestvovale u organizovanju trgovine ljudima, dok se o broju žrtava mogu dati samo procene. Razlog je u činjenici da je reč o jednom vidu organizovanog kriminala, pa broj žrtava ostaje „tamna brojka“. Da bi se dobila neka realnija procena, broj identifikovanih žrtava treba pomnožiti sa 4 do 10 puta, što znači da samo 10 do 25 odsto žrtava biva identifikovano.

DROGE

U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje okoline  najčešće

u magijskim i religioznim obredima. Korišćenje droga izvan tog konteksta bilo je

retka pojava. U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije zloupotrebe

droga, kao i do dramatičnog porasta broja osoba koje su zavisnici od različitih

droga, bilo da su one prirodnog ili sintetskog porekla. Ova pojava je ra[irena

naročito medju mladima. Karakteristično je i to da su u svim krajevima sveta

dostupne sve droge, bez obzira gde se one proizvode. Sve više se koriste

sintetizovane droge čije je dejstvo jače, a time i opasnije od dejstva prirodnih

droga.

Definicije i osnovni pojmovi u

bolestima zavisnosti

U nauci se izraz droga koristi

za produkte biljaka, životinja i

minerala koji imaju lekovita

svojstva. U običnom govoru

ovaj izraz se koristi za opojne

droge koje su psihoaktivne

supstance (one supstance

koje menjaju stanje svesti,

raspoloženja i ponašanje). Njihovo ponavljano uzimanje može dovesti do

zavisnosti. Zbog brojnih neželjenih i štetnih dejstava proizvodnja i promet ovih

supstanci su ili vanzakonite aktivnosti (na pr. proizvodnja opijuma, kokaina i sl.) ili

su strogo kontrolisane od strane države (za lekove kao što su amfetamini, morfin

i dr.)

Savremene klasifikacije bolesti definišu sve poremećaje zdravlja do kojih može

doći zbog uzimanja psihoaktivnih supstanci. Medju njima najvažniji su pojmovi

akutno trovanje (intoksikacija), zloupotreba i zavisnost od supstance i

apstinencijalni sindrom ili kriza.

Akutna intoksikacija je prolazno stanje koje se javlja po unošenju psihoaktivnih

supstanci, kada dolazi  do promena psihičkog funkcionisanja, sa promenama

stanja  svesti (najčešće se vidja pojačana budnost ili pospanost-zavisno od toga

koja je droga u pitanju), izmenjenim misaonim tokom, ponekad pojavom

halucinacija. Takodje se menja i raspoloženje, može doći do euforije, ali i straha

ili napada panike, kod marihuane na primer. Ponašanje se takodje menja od

hiperaktivnog i ubrzanog, sa mnoštvom pokreta i prenaglašenim ispoljavanjem

emocija do usporenog, letargičnog, gde osoba deluje pospano i odsutno.

Trajanje ovih promena je različito i zavisi od vrste unete supstance (na primer,

akutna intoksikacija heroinom traje do 8h, a kod marihuane 3-5h). U slučaju da

se uzme prekomerna doza supstance koja može da dovede i do smrtnog ishoda

govori se o predoziranju (engl. overdose).

Zloupotreba je periodično uzimanje psihoaktivne supstance koje dovodi do

oštećenja zdravlja, bilo fizičkog (kao u slučajevima hepatitisa kod unošenja droge

nesterilnim špricevima) bilo  mentalnog (na primer, epizode depresivnih stanja

kod intenzivnog konzumiranja alkohola).

Zavisnost od psihoaktivne supstance podrazumeva postojanje bar tri od

navedenih simptoma: žudnja za uzimanjem supstance, fizički apstinencijalni

sindrom kada se upotreba supstance prekine, tolerancija na dejstvo ranije

efikasnih doza supstance, zaokupljenost supstancom, zapostavljanje drugih

interesovanja, veliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance, kao i

nastavljanje  uzimanja supstance i pored znanja o njenom štetnom dejstvu.

Postoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i

opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja

psihičke zavisnosti čiji simptomi nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na

pogoršanje celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika.

Apstinencijalni sindrom ili kriza (u žargonu) predstavljaju grupu simptoma koji se

javljaju po prekidu unošenja psihoaktivne supstance od koje je osoba zavisna.

Početak i tok apstinencijalne krize je vremenski ograničen i zavisi od vrste i

količine supstance koja se uzima. Simptomi apstinencijalne krize mogu biti

izraženi na psihičkom i na fizičkom, telesnom nivou.

Politoksikomanija je veoma česta pojava medju mladima i predstavlja

istovremeno uzimanje više psihoaktivnih supstanci, jer se kombinovanjem

različitih droga, lekova i alkohola pojačavaju njihova dejstva.

Klasifikacije psihoaktivnih supstanci

Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni,

ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na:

1. medikamente: analgetici, sedativi i sl,

2. alkohol, kafa i duvan - čija je upotreba raširena i društveno dozvoljena,

3. droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.

Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od

njihovog dejstva na mozak i nervni sistem.

1. Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do

pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opuštenosti,

osećaja smirenosti, a takodje i snižavaju aktivnosti vitalnih centara za rad

srca i disanja.

2. Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno

na psihomotornu aktivnost, daju osećaj povećane snage, sreće,

samopouzdanja, osećaj gubitka zamora, odsustva straha, ubrzavaju rad

srca, podižu krvni pritisak.

3. Halucinogeni - LSD, meskalin, pejotl i različiti sintetski proizvodi, dovode

do stanja izmenjenog opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog

osećaja za vreme, prostor, kao i promenjenog doživljaja sebe i okoline.

Ovde je i spisak psihoaktivnih supstanci koje po važećim medjunarodnim

klasifikacijama mogu dovesti mentalnih i drugih poremećaja:

alkohol

opijati

kanabinoidi

sedativi i hipnotici

kokain

kofein

halucinogeni

nikotin

isparljivi rastvarači

Faktori rizika i uzroci narkomanije

Kada se govori o uzrocima pojave bolesti zavisnosti savremena nauka je

stanovišta da su zavisnosti od droga (narkomanije) poremećaji izazvani dejstvom

više uzročnih faktora istovremeno. Svi uzročni faktori svrstavaju se u tri

kategorije: faktori koji se odnose na ličnost, sredinu i samo dejstvo droge.

Nasledni faktori

Kada se analizira ličnost narkomana uvek se polazi od uticaja koje nasledje,

konstitucija, tzv. biološki faktori, uopšteno imaju na razvoj ličnosti, a takodje se

proučavaju i uticaji koji dolaze iz porodice ili okruženja. Tako je, recimo, poznato

je da se alkoholizam češće javlja u porodicama gde već ima alkoholičara, a

istraživanja pokazuju da je i kod zavisnika od droga čest slučaj da postoji

prenošenje obrasca zavisnosti iz generacije u generaciju. Studije blizanaca i

studije usvojene dece potvrdjuju da se alkoholizam u nekim porodicama češće

javlja. Stalna je dilema naučnika da li je to zbog naslednih faktora ili zbog toga

što su deca odrasla u sredini koja je uticala na njih da i sama posegnu lakše za

alkoholom ili drogama, ako to već rade njihovi roditelji ili druge bliske osobe.

Sredina

Sociološke teorije smatraju da uticaj sredine na formiranje ličnosti i pojavu bolesti

zavisnosti nije zanemarljiv. Ne treba zaboraviti koliko su neka društva i kulture

tolerantne prema uzimanju alkohola, pa čak i prema uzimanju droga. Svima je

poznato koliko je i naše društvo popustljivo kad je alkohol u pitanju, a u nekim

sredinama više ni marihuana nije nikakav bauk, dok se duvan retko kad

doživljava kao sredstvo koje izaziva zavisnost i ima štetne posledice po zdravlje.

Sve ovo umnogome doprinosi da kod nekoga, kod koga već postoji eventualna

genetska predispozicija za lakše razvijanje zavisnosti od neke psihoaktivne

supstance, dodje do pojave bolesti zavisnosti. Dostupnost droge je negde toliko

velika i uzimanje droga tako rašireno da to u odredjenim sredinama postaje

uobičajeni način ponašanja i “olakšava” ulazak mladih u svet droge.

Ličnost

Psihološke teorije koje analiziraju ličnost zavisnika su brojne. One većinom

smatraju da je kod narkomana već u najranijim danima života došlo do

zaustavljanja normalnog psihološkog razvoja ličnosti zbog različitih traumatskih

uticaja koji dolaze od strane porodice, pre svega majke. Zbog toga se formira

ličnost koja je nezrela, impulsivna, koja nema razvijene tehnike za rešavanje

problema i ne oseća se dovoljno sigurno u sebe. Često se priklanja onima koji se

ne uklapaju u uobičajena pravila ponašanja u društvu. Ovakve osobe su

osetljive, povodljive i zavise od tudjeg mišljenja, tj. podložne su uticajima drugih.

Faktori rizika

Adolescencija kao faktor rizika

Adolescencija je, po nekim autorima, najvažniji i svakako prelomni period u

životu čoveka, kada od deteta postaje odrastao čovek. Bitne promene se tada

dešavaju svim adolescentima, jer dolazi do:

sticanja polne zrelosti i bira se emotivni partner, 

bira se profesija i završava proces edukacije,

odvajanja od porodice i osamostaljivanja,

formiranja sistema moralnih vrednosti i principa bitnih za jednu ličnost koji

najčešće predstavljaju zbir svih osobina i moralnih principa različitih modela za

identifikaciju (roditelji, učitelji, rodjaci, vršnjaci, medijske ličnosti i idoli i sl.) i

odredjuje se sopstveni sistem vrednosti svake osobe po kome se ona vlada i koji

je obično uskladjen sa opštevažećim i priznatim vrednostima i normama.

Za neke adolescente ovo je mučan period konfuzije identiteta koji teško podnose.

Neretko se kod zavisnika od droga dešava da, zbog malog kapaciteta za

podnošenje tenzije, izaberu da se opredele i identifikuju upravo sa onim što stariji

ne preporučuju i izričito su protiv, jer je to lakše nego da sami pronalaze i

odredjuju šta će prihvatiti, a šta ne. Kod osoba sa poteškoćama u sazrevanju

adolescencija je često prelomni momenat kada se uočavaju prve ozbiljnije

teškoće u prilagodjavanju zahtevima sredine. Ispit zrelosti ne polažu oni mladi

koji imaju problema sa prihvatanjem  autoriteta roditelja, profesora i institucija,

oni često biraju tzv. "negativni identitet". Delinkvencija, promiskuitet,

eksperimentisanje sa drogama su samo deo ponašanja kome su skloni oni mladi

koji vole rizike, izazove, koji ne uvažavaju iskustva prethodnih generacija i žele

sve sami da iskuse, da steknu svoj sud, da dožive jake emocije i snažne

stimuluse.

Drugi faktori rizika

Smatra se da su mladi koji imaju problema u sazrevanju i pokazuju odredjene

poremećaje u ponašanju (loši odnosi sa porodicom, vršnjacima, profesorima,

neuspeh u školi, bežanje od kuće i sl.) u povećanom riziku da probaju droge.

Takodje je rizično i ako u njihovoj okolini ima onih koji već uzimaju droge, tj. ako

se druže sa narkomanima ili ako u porodici postoji problem zavisnosti. Ako je

roditelj alkoholičar ili i sam uzima droge, kocka se i sl. njegovo dete će lakše i

samo postati zavisnik ukoliko ima i drugih elemenata koji ga čine prijemčivim za

razvoj zavisnosti od droge.

Prvi kontakti sa drogama

Prva droga koja se proba je u većini slučajeva marihuana, a broj onih koji je

učestalije konzumiraju sve je veći. Obzirom da su posledice uzimanja marihuane

diskretnije i u početku se uglavnom ne zapažaju promene načina života onoga ko

je uzima sve češće, mnogi misle da je ovo bezazlena i neškodljiva droga.

Statistike ukazuju na to da je većina lečenih zavisnika prvo počela sa

marihuanom. Od svih onih koji su u životu bar jednom probali marihuanu mali je

broj onih koji nastave da je uzimaju ili prelaze na druge droge, ali se taj broj sve

više povećava u savremenom društvu. U našoj sredini od ovih drugih droga koje

se često koriste najzastupljeniji je heroin, ali i ekstazi.

U svetu, naročito u razvijenijim zemljama pored

heroina, često se zloupotrebljavaju i kokain,

amfetamini, a takodje ekstazi i najrazličitiji oblici

sintetičkih droga čije je dejstvo uglavnom stimulativno.

Posledice

Uzimanje droga je u tolikoj meri štetno po zdravlje čoveka, čiji mozak i organizam

evolucijom nisu pripremljeni za stalno izlaganje njihovom dejstvu, pa su u društvu

droge i neprihvaćene upravo zbog toga što ugrožavaju razvoj i sam život čoveka

koji ih uzima, a loše utiču i na njegovu porodicu, posao i društvo u celini. Ali i

pored toga mnogi mladi probaju droge, danas daleko više i lakše nego ranijih

decenija, najčešće navodeći radoznalost i uticaj vršnjaka kao primarni razlog za

to. Mnogi mladi misle da su neke droge opasne, a neke ne i najčešća zabluda

svih narkomana je da neće izgubiti samokontrolu kad počnu sa uzimanjem

droga.

Prve promene kod narkomana se javljaju na socijalnom planu. Oni polako

menjaju svoje društvo i sve više se druže sa osobama sličnim sebi, sa kojima

mogu da budu otvoreni, razmenjuju drogu ili je nesmetano uzimaju. Prestaju da

se druže sa onima koji se ne drogiraju i u njihovom društvu se sve lošije snalaze.

Zapostavljaju svoje obaveze prema učenju ili poslu, često pozajmljuju novac ili

lažu, čak i kradu novac iz kuće. Kasnije kada im treba sve više i više novca

neretko preprodaju drogu, bave se kradjama i sl, ulaze u kriminal.

Oštećenja zdravlja javljaju se i lokalno, tj. na mestu ulaska droge, na primer

infekcije kože zbog uzimanja droge nesterilnim iglama, ali mogu biti štetna i za

ceo organizam. Može doći do infekcije bakterijama ili virusima koji se prenose

zaraženim iglama ili seksualnim odnosima sa inficiranom osobom. Najpoznatije

infekcije koje se dobijaju ovim putem su virusima HIV, hepatitisa B i C. Toksičko

dejstvo droga naročito oštećuje jetru i bubrege, preko kojih se one metabolišu i

eliminišu iz organizma, ali i mozak, srce, pluća, krvne sudove.

Lečenje

Porodica je mesto gde se normalno problemi prvo uočavaju, medjutim porodice 

zavisnika obično nisu u stanju da registruju problem i da ga reše. Škola je

sledeća instanca gde se poremećaj ponašanja adolescenta uočava, a ako ni na

ovom nivou problem nije moguće rešiti, kao što je to često slučaj kod zavisnika

od droga, onda se pomoć mora potražiti u specijalizovanoj zdravstvenoj

instituciji.

Lečenje narkomanije je dugotrajan i kompleksan proces koji traje i nekoliko

godina, za neke i više decenija. Ovaj proces ima više etapa i podrazumeva

integraciju različitih oblika lečenja. Najčešće se kombinuju  farmakoterapija

(medikamenti) sa psihosocioterapijom. Prva faza u lečenju je obično

detoksikacija, tj. čišćenje organizma od toksičnih metabolita droga. Tada se javlja

i apstinencijalna kriza koja se leči različitim lekovima, zavisno od toga od koje

droge je osoba zavisna. Posle ove faze nastvalja se sa psihoterapijom u koju je

uključen ne samo pacijent, nego i njegova porodica, pošto je i njima potrebna

pomoć u prevazilaženju narkomanije koja je bolest koja pogadja i pojedinca, ali i

njegovu porodicu. Promena životnog stila ka životu bez droga, prihvatanje

pozitivnih vrednosnih opredeljenja i promena ličnosti narkomana su osnovni

ciljevi u lečenju. Do ovih promena se dolazi upornim i strpljivim trudom pacijenta,

njegove porodice i terapeuta. Narkomanija je bolest koja se teško i sporo leči, a

često se vraća, ali uspesi su mogući ukoliko su i pacijent i njegova porodica u

tome uporni.

 Секта (од латинског secta, правац, следба, и sequi, следити, под утицају латинског secare, сећи, одвајати) је издвојена или затворена група људи која чврсто следи своја начела. Најчешће се секта формира насупрот основној групи из које је потекла, развијајући учење, које је по уверењу чланова секте, исправније у односу на концепт основне групе. За све чланове секте карактеристично је да имају чврсту организацију, ритуале који су обавезни и по чему су уникатни. У једном броју

монотеистичких религиија свако одступање од прокламованих догми проглашава се сектом[1].

У почетку секта је била неутрални појам за једну мањинску групу која би долазила у конфликт са већином. Најчешће појам се користио у античким филозофским круговима, описајући мање филозофске групе. У том смислу и рано хришћанство може да се разуме као секта унутар јудаизма.

У средњем веку појам се развио у израз за јеретичке групе које су се одвајале од већинске Цркве. У модерно доба се под сектама најчешће подразумевају затворене верске групе, односно култови.

Карактеристике које се данас обично везују за секте јесу на пример[тражи се извор]:

ограничење личне слободе чланова, повреда личне слободе односно људских права унутар групе, експлоатација чланова (нпр. наговарање на превелике прилоге, бесплатни

рад или уз минималну плату), сексуално искоришћење или злоуспостављење, култови личности око вођа, одвајање чланова од породице и пријатеља, ометање члановима прилаз образовању, лекарској помоћи или људима изван

групе итд.

Став је Европе да су сектна удружења, организације у којима су угрожена најосновнија права. У Србији праћење секти није нституционализовано и зависи од иницијативе појединаца . У свим светским анализама деловања секти најпре се утврђује шта је њихово учење, какве су им дисциплине односно технике, а тек потом се утврђује форма и организација. Свако ко примењује окултне, шаманске, сатанистичке, езотеријске, магијске, спиритистичке, астралне, паганске и друге облике деловања сматра се носиоцем сектног деловања. Нажалост, Србија по питању секташког деловања нема чак ни изграђен и артикулисан став. Једном речју секте се баве људским потребама. Промотери секти више нису само људи, већ и компјутери, Интернет, филмови, видео-игрице носе сектне поруке. Захваљујући њима секте су успеле да људе добровољно доведу у ситуацију да раде „на себи", да буду здрави, лепи и паметни, да се друже, а то је велика потреба болесних, старих и младих, усамљених, незрелих и гладних... Посебно битна категорија су им млади људи, интересантни из више разлога, као што су тежња ка посебности, могућности афирмације, дружења, путовања. Србија је друштво ( народ ) које генерално гледано иза себе има интензивно турбулентно време, које траје и не види му се крај. У тој ситуацији народ је примамљив и подложан за продавце илузија сваке врсте. Треба рећи да су се одавно одомаћиле секте међународног карактера и глобалног програма, Други ниво су неопаганистичке секте, са огромним бројем пророка, видовњака, исцелитеља, и како се већ све зову, које у својим комунама дневно или недељно окупљају на десетине и стотине следбеника или „пацијената" којима подижу интелектуалне и менталне способности, чисте ауру, заједно лете

астрално, призивају духове, вештичаре. Та је појава најраспрострањенија у Србији, и «специјалност". Зато многе државе у односу на секте пре свега прокламују једну велику истину, а то је да питање секти више није питање цркава, него државно питање „пар екселанс", због тога што су оне и безбедносно питање. У свету се питањем секти баве мултидисциплинарни тимови државних институција, састављени од лекара, психолога, социолога, полицајаца, новинара. Индикативно је да када се говори о организованом криминалу, о људским правима, дискриминацији, тероризму и другим пошастима, у Србији нико и не поставља питање секти. Да ли ико на пример зна да је нарконон ( метода за лечење наркомана ) изум сајентологије, која се сматра мајком свих секти. У Србији постоји Удружење вештица које има своју структуру, логистику, мисионарску мрежу и своју председницу....